8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 1

983392983141983144983141983154 983125983422983145983139983141 983080983140983154983157983143983137 983152983151983148983151983158983145983150983137 983089983095983086 983158983141983147983137983081

983140983154 983126983148983137983140983145983149983145983154 983117983137983139983157983154983137

Čelebijini zapisi o Užicu su vrlo dobro poznati Nema skoro ni jednog autora koji sebavio prošlošću Užica a da nije pomenuo navode ovog geografa i putopisca No i pored togačini se da ima smisla vraćati se ovom izvoru Ponovna i pažljiva iščitavanje pomognutakartografskim izvorima iz prvih decenija XVIII veka uz pretpostavku da se Užice u vremenuod Čelebijine posete pa do austrijskog napada 1737 godine nije bitnije menjalo i da varošnije nastradala u borbama 1689 i 1690 godine mogu poznatim Čelebijinim rečenicama datinovo značenje ili u njima otkriti neko novo svetlo Sem toga Kojićevim proučavanjimabalkanskih gradova varoši i varošica Čelebijini navodi se mogu donekle kontrolisati

Čelebija Užice naziiva šeherom Ova otomanska odrednica se odnosila na veće urbaneformacije koje je većinom možda nekad i isključivo naseljavalo muslimansko stanovništvoPoznanović konstatuje da je Užice druge polovine XVII stoleća pretežno a ne potpunomuslimanska varoš imajući u vidu Čelebijin navod da su u varoši postojale i tri mahalemuslimanskog življa Šeher je za razliku od kasabe kako napominje Šabanović morao imatinajamnje četiri džamije i niz različitih javnih institucija Čelebija u svom tekstu govori daUžice ima više desetina mesta za molitvu nabraja više od četiri džamije pominje čaršijubezistan karava saraj osnovne škole tekije posebno lepu musalu i naravno grad Tu jeznači sve ono što zahtevaju kriterijumi da bi se neko mesto rangiralo kao šeher

Šeheri su bili otvorena neušančena civilna naselja oslonjena na tvrdi grad čestorazvijena iz kasabe kao niže kategorije Užice je prošlo ovaj put Prerastanje iz jedne u drugu

urbanu vrstu izgleda da je bilo praćeno i uzdizanjem religioznih ustanova iz nižih u više OlgaZirojević pominje da su neke od užičkih džamija postale od mesdžida-bogomolja nižeg redaUspon i rasvijenost Užica davala je pravo da se ono poredi sa drugim šeherima velikecarevine Čelebija Užica poredi sa Maret-al-Nu-manom i Bitlisom M A Popovićem veli dasu Turci dobro razumevali geografski i vojni položaj Užica da su ga stoga sistematskiunapređivali i da su ga ravnali sa Beogradom i Prištinom Hadži Kalfa opisujući Užice preČelebije stavlja ga u red tri važna mesta - Beograd Užice i Sarajevo koja čine svojevrsnitrougao šireg regiona

Predstava o sjaju šehera Užica ne bi bila potpuna kada se ne bi pomenule i lepeČelebijine reči upućene na račun čistoće varoši i jela njegovi zapisi o pozlaćenim igraviranim mastionicama ukrašenim vodenicama književnicima i učenim ljudimaŠabanovićeva lista imena koje je Užice dalo turskoj nauci i književnosti imena koja suprelazila lokalne okvire potvrđuju Čelebijine iskaze i dopunjavaju njegov utisak da se uovom slučaju radi o ldquokrasnom i naprednom šeherurdquo To je osnovna odlika Užica drugepolovine XVII veka

Prema Čelebiji Užice je ležalo ldquojugoistočno i istočno od gradardquo Kasnija kartografskagrađa iz vremena austro-turskog rata 1737-1739 godine uglavnom potvrđuje ovakvoodređenje mesta civilnog naselja u odnosu na tvrđavu Na jednom planu iz 1737 godine kojise od desetak drugih razlikuje sigurnošću predstave uočljivi su najzapadniji krajevi varošikoji se pružaju nadomak samog utvrđenja što bi u današnjoj slici odgovaralo zoni izmeđuulica Gradske i Mihaila Ilića O istočnoj granici varoši Čelebija ne govori No važan je

njegov podatak da u Užicu ldquoima tri mahale raje koja harač pla

ćardquo Prostorne transformacijeturskih varoši bile su spore a pomeranje mahala pogotovu ldquoraje koja harač plaćardquo sa jednog

na drugo mesto skoro isključeno Možemo pretpostaviti da se položaj ovih mahala poklapao

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 2

sa položajem kasnijeg srpskog dela Užica iz prve polovine XIX veka Ako je to tačno a teškoda bi bilo drugačije onda su mahale nemuslimanskog stanovništva bile položene negde u

uskoj dolini kroz koju protiče Carinski potok Kako su u ve

ćini turskih naselja ove mahalebile locirane na rubovima varoši i kako nemamo podataka da je iza kasnije srpske varoši

postojala bilo kakva gradnja to možemo uzeti za tačno da je granica Užica sa istoka bilanegde u zoni Carinskog potoka Čelebija beleži da se ldquopruža varoš sa obe strane rekeĐetinjerdquo Isto prostiranje varoši navodi i Hadži Kalfa Mnoge prateće činjenice - Čelebijinonabrajanje mostova austrijske karte itd uveravaju nas da je prethodna tvrdnja o prostiranjuvaroši tačna M A Popović smatra da je Užice u XVII veku zahvatalo Vašarište Kuku iMetevište što se može smatrati varoškim prostorom na desnoj strani Đetinje pri tom imajuse u vidu i Čelebijina tvrdnja da Užice ldquou prostranoj ravnici ležirdquo i uslovi reljefa koji već napribrežnim prostorima Velikog i Malog zabuč ja i lokaliteta koji danas nosi naziv Ciganskamala postaju izuzetno teški Sa severne strane čini da granicu naselja treba tražiti negde u

zoni Alaj-begove džamije kasnije nazvane Šeova I tu izohipse naglo postaju gušćenaglašavajući uspon terena Ispitivanje terena pogodnih za naseljavanje - prvenstveno sastanovništva padova govorilo bi da je Užice moglo da zahvati u ovoj zoni prostore koji sukasnije nazvani Slanuša Uremovac Kameno Korito Rosulje ali ne i Pašinovac Beli grobniti Donju Poru Ovako omeđen prostor Užica Čelebijinog doba gde granicu treba shvatitipre kao širi pojas nego kao liniju mogao je da uzima nekih 100 do 130 hektara

Između grada Užica znači tvrđave i same varoši kao i u nekim drugim turskimnaseljima nalazio se prazan i neigrađen prostor Bilo je to stenovito i danas retkom šumomobraslo uzvišenje koje je predstavljalo fizičku prepreku za širenje varoši prema gradskimzidinama Na većini austrijskih karata u ovoj zoni je prikazano drveno predutvrđenje nekavrsta palanke koja je Štitila grad sa najpristupačnije varoške strane Čini se da je ova drvenautvrda morala da postoji i u Čelebijino doba Naime ovaj putopisac tvrdi da grad ldquou obimuzahvata 3100 korakardquo i da ldquoima 41 kulu a po bedemina 4000 grudobranardquo Cifre koje navodiČelebija neverovatne su - 3100 koraka odgovara približno dužini od oko 2000 m - pogotovo

ukoliko se pomišlja da se ovaj podatak odnosi samo na kameno utvrđenje koje kao štoznamo ima obim od nekih 350 m ili u Čelebijinim merama od oko 600 korakaMoralo biipak biti da ovolika greška ili preterivanje nije moglo da se potkrade putopiscu drugim

Uremovački potok Užice oko 1917Stari Uremovački potok ili Uremovac danas je on pokriven i na

njegovom toku je nastala današnja Ulica 7 jula

(Petar Pržuljević)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 312

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 3

rečima može se pretpostaviti da je pod pojmom grada Čelebija podrazumevao ne samokamenu tvrđavu već i nekakvo predutvrđenje Ova je pretpostavka takođe smela jer

predutvrda od 3100 koraka bi mogla odgovarati kvadratu strane od oko 500 m ogromnomprostoru koji bi trebalo da pokrije čitav prostor Terazija i da dopre do udoline Turice Ilidrigim rečima ovakva palanka bi trebalo da uzme dobru četvrtinu ili petinu tadašnjeg Užicašto je takođe neverovatno No takođe se čini nemogućim i to da Čelebija u potpunosti izmisli

jednu moćnu utvrdu koja je štitila nekadašnji šeher Kao i u nekim drugim slučajevima reklobi se pre da je Čelebija preterao u merama ali da utvrda čije su mere već od kamenomgrađene tvrđave nije plod fikcije Pri tom treba imati u vidu i Elezovićevu napomenu da seldquoEvliji () sa raznih strana prigovaralo da govoreći o licima i stvarima katkad hoće dapreuveličava i preteruje ()rdquo ali isto tako i napomenu da Čelebija ldquo retko kad stvari iz osnovaizmišljardquo da njegova mašta nije bila sposobna da iz ldquonebilardquo stvara predstave koje u zbiljuuopšte nisu postojale

To preterivanje u merama uočljivo je i u Čelebijinom iskazu da mu je bilo potrebnoldquotačno dve hiljade korakardquo da bi se iz grada spustio do šehara ldquoniz puteve usečene niz vrletnestenerdquo ili preciznije ldquou jednu poveliku pitomu dolinu gde se pruža varošrdquo Ako bi kaopočetak doline gledajući od gradske strane označili prostor oko Koštičkog potoka ondarastojanje od grada do te doline iznosi oko 750 do 800 koraka Ako bismo nastavili daljekrećući se trasom ulice koja danas nosi ime maršala Tita trase koju nalazimo na jendomplanu Užica iz 1863 i koja je verovatno postojala i sredinom XVII veka onda bi nas meraod 1500 koraka dovela do središta varoši u kome su se nalazili tursko groblje Alaj-begovadžamija i most kasnije nazvan Kasapčića ćuprija Kraj puta sa odbrojanih 2000 koraka ilinešto oko 1200 m bio bi u zoni Carinskog potoka drugim rečima na sasvim suprotnomvaroškom kraju

Kasapčića most Užice oko 1920Brana i Kasapčića most na Đetinji Brana je namenjena radionici za proizvodnju platna

ćebadi i vunenih štofova vlasnika Stojana Popovića(Petar Pržuljević)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 412

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 4

Jedno od pitanja koje svakako mnoge zanima i koje se mora postaviti kada je reč oUžicu sredine XVII stoleća jeste pitanje broja njegovih stanovnika Varoš je prema Čelebiji

imala 4800 kuća B Koji

ć ceni da je jedna dom u varošima ovog tipa imao izme

đu 5 i 6članova Važno je napomenuti da je broj članova u jednom domu sračunat prema

Čelebijinim podacima za jednu drugu varoš tog vremena - za Beograd imao 52 člana štoodgovara Kojićevom rasponu Koristeći sve ove brojeve Užice je moglo da se kreće urasponu od 24 25 pa i 29000 žitelja Ako je ovo tačno onda je to bio nesumnjivo veliki i jakšeher Današnjim rečima kazano bio je to urbani centar iz reda gradova srednje veličine ilinešto više od toga

Senku na brojeve stanovnika - koji se dobijaju praćenjem Čelebijinih podataka možebaciti istraživanje Kendlera i Foksa koji su ispitujući populacije gradova tokom istorije iznelii niz podataka o gradovima Turske s kraja XVII veka Komparacija ovih nalaza saČelebijinim i to poređenje za različite gradove iznenađuje procene američkih autora su bez

izuzetka niže ponekad i za polovinu manje od brojeva žitelja koji se dobijaju prema ČelebijiPrateći logiku i pravila ove dvojice istraživača veličinu Užica iz sredine XVII stoleća moglibi da procenimo na 12 do 15000 stanovnika Čini se da veru pre treba pokloniti ovimbrojevima nego onima koji se dobijaju množenjem Čelebijinog broja kuća sa prosečnomveličinom jednog doma

Na ovo upućuje i kretanje stanovništva u prethodnom XVI veku Oko 1520 godinaUžice je moglo imati između 800 i 1000 duša četrdesetak godina kasnije između 3000 i3600 da bi oko 1580 godine opalo na nekih 2200 do 2600 stanovnika Prateći ovaj trendkrajnja granica očekivane populacije ooko 1660 godine mogla bi biti oko broja 8 do 9000stanovnika

Četvrti način da se približno utvrdi populacija Užica Čelebijinog doba polazi od

fizičkih odlika varoši - od njenog pretpostavljenog prostiranja i gustine nastanjenosti koju zanaselja ovog tipa daje B Kojić Napomenuto je već da se tačna granica Užica druge polovineXVII veka za sada ne može da utvrdi ali da je ona mogla obuhvatiti teren veliki između 100 i130 ha B Kojić veli da su gustine nastanjenosti u starim balkanskim varošima u delovimapodignutim oko reka mogle da se kreću između 80 i 150 stanovnika po jednom hektaruPopulacija Užica računajući sa ovim brojevima mogla je da bude u rasponu od 800010000 do 15000 19000 žitelja Nijedna od prethodnih procena ne prelazi broj od dvadesethiljada ljudi a još manje se približava onome što iz Čelebijinih podataka izlazi PopulacijaUžica sredinom XVII veka zahvaljujući putopiščevoj želji da šeher prikaže ne samo kaovažno već i kao brojno jako mesto ostaje i dalje zagonetna

Osnovu prostorne organizacije turskih varoši činila je mahala najmanja teritorijalna jedinica konfecijalno -administrativnog karaktera koju je lako zamisliti kao manji stambenideo - neku vrstu proširenog komšiluka sa bogomoljom u središtu Sistem verskih ustanova uUžicu u vreme koje Čelebija opisuje bio je kao i kod većine muslimanskih naseljahijerarhijski i dvostepen

Čelebija je u Užicu zatekao ukupno 34 građevine za kalnjanje od kojih su pet biledžamije a 29 ldquomajalske mesdžiderdquo Za razliku od džamija koje su bile namenjene obaveznimzajedničkim molitvama petkom i na oba bajrama opremljene mihrabom i minberom ukojima su se držale i pridike i gde se u tri od njih ldquoobučavalo pravilno ćitanje Kuranardquo a u

jednoj i predavala islamska tradicija mesdžide su bile namenjene pojedinačnoj molitviNemamo podataka kako su ove građevine nižeg konfesijalnog ranga mogle da izgledaju Zna

se da su to po pravilu bile skromnije građ

evine koje nisu imale minbar-mesto odakle se držepridike a ponekad ni minare S Ignjić pravilno pretpostavlja da su neke od njih mogle biti igrađene od drveta ili četme i drugogo trošnog materijala kako su se i stambene kuće zidale

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 512

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 612

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 6

modernom gradu Pored nesumnjivih verskih funkcija mahala je imala i funkciju etničkepodele varoši Nije isključeno da se uloga mahale prostirala i na niz drugih elemenata

socijalnog života i da je u mnogome odgovarala našem pojmu komšiluka B Kojić govori da je mahala ponekad mogla imati i funkcije svakodnevnog snabdevanja Prema Čelebiji Užice

je polovinom XVII veka imala ukupno 33 ovakve zajednice Pored 29 turskih mahala ldquoimatri mahale raje koja harač plaćardquo što će reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna plaćardquo štoće reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna mahala Jevreja Jermena Mlečanardquo GlElezoviđ napominje da u originalu za ove poslednje stoji oznaka ldquoFrenkrdquo što bi značilo igrađanin zapadne Evrope onaj koji nije turski podanik Čelebija pominje i ldquoLatinerdquo što trebarazumeti Dubrovčane Iako je stanovništvo većine turskih varoši pripadalo mihamedanskojveri ono je uvek u slučajevima razvijenih i jakih urbanih zajednica imalo i po nekukosmopolitsku boju Privredne veze dobra trgovina i razuđeno poslovanje Užica uticali su nastvaranje ovakve urbane populacije

Kao što je teško proceniti ukupno stanovništvo Užica u vreme Čelebijine posete tkao je teško proceniti i prosečnu veličinu jedne mahale tog vremena O Zirojević daje podatke zabrojeve kuća i mahala u Užicu tokom XVI veka Iz tih podataka izlazi da je veličina prosečnemahale oko 1530 godina bila 59 domova isto i četiri decenije docnije a da je oko 1580godina ovaj broj pao na svega 27 domova Ako bi Čelebijin navod o broju kuća i mahalauzeli kao tačan onda bi mahala njegovog vremena imala 141 kuću Svi navedeni brojeviuključujući i one po Čelebiji odgovaraju onome što Kojić konstatuje - da su mahale upočetnim fazama razvoja turskih naselja bile manje dok kasnije postaju brojnije pogotovu uvarošima koje su bile daleko od granica i ratišta

Iz Čelebijinog teksta takođe se ne može izvući ni zaključak kako su izgledalimikrocentri ovih zajednica Da li su pored mesdžida imale i po neku prodavnicu pogotovu

ako je stanovanje bilo nešto dalje od čaršije teško je znati Možemo pretpostavljati da suneke od njih imale manja proširenja na raskršćima sokaka kako to pronalazimo na kasnijimaustrijskim kartama moguće je da su u nekim slučajevima na ovim raskršćima bile locirane i

javne česme Mere užičkih mahala sigurno su varirale kao i u drugim varošima tog vremenakao što su i mahale na rubu šehera morale prostorno da budu veće i sa nešto nižim gustinamaod onih koje su bile građene na centralnim pozicijama znači uz čaršijske bokove Takođe jeizvesno da je u morfološkom pogledu način organizacije prostora morao biti drugačiji umahalama ldquogore pod gradomrdquo od onih koje su zidane na aluvijumu Đetinje

Prema putopiščevom viđenju u Užicu je ldquopoređeno jedna ispod druge kojeprizemnih koje na sprat 4800 kuća sve sagrađenih od tvrdog materijalardquo Nećemo se vraćatina pitanje njihovog broja Već je rečeno da su oni možda i preterani Ostali delovi tekstaverovatno su tačni Veliki broj urbanih formacija Čelebijinog vremena i onih građenih ranijei onih kasnijih manje - više širinom celog Balkana i Male Azije bio je tako spretno lociran inivelaciono položen da je često dobijan utisak kao da su kuće poređene jedna ispod ili jednaiznad druge Veština uklapanja zgrade u teren bila je dobro razvijena Nema razloga zasumnju da su i kuće Užica i Čelebijino vreme bili situirane drugačije Takođe se čini tačnim ipodatak da su mnoge od njih bile građene i na sprat Unutrašnja funkcionalna orgnaizacijaorijentalne stambene zgrade sa dobrim odvajanjima ženskog i muškog dela sadiferenciranjem na ekonomske i ostale prostorije sa razdvajanjem na dnevnu i noćnu zonupodrazumevala je i spratnu organizaciju u slučajevima kada je njen vlasnik to mogoa sebi dadopusti A kako Čelebija veli da je Užicu ldquoodličnika i odabranika ima vrlo mnogordquo da ima

majstora i trgovaca da je jednom reč ju to bila bogata varoš onda je mogu

će i pretpostavitida su i stambene kuće konstrukcijski funkcionalno i sadržajno bile razvijene često i na sprat

ldquoTo je jedna lepa napredna varoš Većina kuća su dvorcirdquoČini se da Čelebija dvorcem

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 712

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 7

Šindralija Drežnik 1966Stara kuća pokrivena šindrom

(šindralija)Ukras na vrhu krova nema

praktičnu primenu(Istorijski arhiv - Užice)

naziva spratnu kuću Ovu će reč on upotrebiti još jedared potvrđujući varošku sliku u kojojdominira predstava o kućama koje su jedna iznad druge -rdquodvorovi su im jedan viši od

drugogrdquoČ

elebija je najzad našao za potrebno da između svih stambenih ku

ća Užica izdvojizgradu nekog zaima Džefer-age kuću koju je nazvao sarajem i koja mora da je ostavljala

utisak stvarne palate kuću za koju takođe nemamo podatke o lokacijiO konstrukciji i građevinskom materijalima

Čelebija ostavlja nekoliko podataka kuće ldquosu svesagrađene od tvrdog materijalardquo s krovovima kojisu ldquopokriveni šindrom - daskom i ćeramidomrdquoČelebija u svom opisu Užica dva puta govori otvrdom građevinskom materijalu upotrebljavajućireč ldquokargirrdquo i ldquokar-girrdquo što je u starijim prevodimakako kaže Gl Elezović bilo tumačeno kao zidanje

u kamenu i kao zidanje u cigli Oba ova materijalasu dostupna i poznata užičkom prostoru ipodneblju Naznaku od ldquotvrdog materijalardquo ipak netreba shvatati u današnjem smislu reči niti pod timterminom treba razumeti da je kuća u celosti moralabiti sagrađena od kamena ili cigle Turske varoši suprema našim današnjim merilima uvek bile građenemeko znači od materijala koji ne prelaze jedan dodva ljudska veka Jedino su posebna zdanja-gradskibedemi i zadužbine javne zgrade džamije ilimostovi bili zidani u punom kamenu ili u

kombinaciji sa ciglom Čitava ostala arhitektura bila je spoj različitih bondručnih konstrukcija podizanihna kamenim temeljima ili kada je reč o strmijem

terenu na kamenim podnožjima koja su često primala ekonomsku funkciju domaćinstvaIzgleda da je sličan način izgradnje poznavalo i Užice XVII veka Čelebijine reči pre trebarazumeti kao napomene o upotrebi kvalitetnih materijala makar u samu zgradu bilo ugrađenoi dosta drvene građe Naznaka o šindri kao pokrivaču još više upućuje na ovakav zaključakNajzad lako je moguće da je dobar deo kuća pogotovu onih imućnijih bio pokriven ićeramidom preko kolena rađenim crepom

Užice je u vreme u kom ga opisuje Čelebija bilo opremljeno značajnim zelenimpovršinama Pored musale o kojoj je već bilo reči znatan deo varoških površina bio je podzelenilom sađenim u okućnici uz stambene kuće ili kako putopisac beleži u Užicu su bileldquokuće sa baštama voćnjacima i cvetnjacimardquo Veličine stambenih parcela od 300 do 600 m2davale su mogućnost da se uz izgrađene objekte oforme i manje ili veće površine zelenilaukrašenog ili funkcionalnog tipa Sliku ovih okućnica pronalazimo i na kasnijim austrijskimkartama Užica na onima iz prvih decenija XVIII stoleća posebno na jendom slikovitomplanu iz 1737 godine Ukratko parcele ne baš pravilne oivičene ogradama nose u sebi po

jednu stambenu zgradu i kartografske oznake za drveće -- nesumnjivo voćkeOpisi kuća njihovog situiranja i spratnosti sadržaja okućnice mogu još jedino da

budu dopunjeni visokim orgadama (o njima Čelebija ne govori one su nam poznate izkartografskih zapisa) - pa da se stekne punija slika o mahalama Užica iz polovine XVII veka

Bilo je to stanovanje prefinjenog tipa sa visokim stepenom razgraničenja privatnog i javnog ito ne samo unutar parcele ili unutar mahale već i u slici čitavog šehera

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 2

sa položajem kasnijeg srpskog dela Užica iz prve polovine XIX veka Ako je to tačno a teškoda bi bilo drugačije onda su mahale nemuslimanskog stanovništva bile položene negde u

uskoj dolini kroz koju protiče Carinski potok Kako su u ve

ćini turskih naselja ove mahalebile locirane na rubovima varoši i kako nemamo podataka da je iza kasnije srpske varoši

postojala bilo kakva gradnja to možemo uzeti za tačno da je granica Užica sa istoka bilanegde u zoni Carinskog potoka Čelebija beleži da se ldquopruža varoš sa obe strane rekeĐetinjerdquo Isto prostiranje varoši navodi i Hadži Kalfa Mnoge prateće činjenice - Čelebijinonabrajanje mostova austrijske karte itd uveravaju nas da je prethodna tvrdnja o prostiranjuvaroši tačna M A Popović smatra da je Užice u XVII veku zahvatalo Vašarište Kuku iMetevište što se može smatrati varoškim prostorom na desnoj strani Đetinje pri tom imajuse u vidu i Čelebijina tvrdnja da Užice ldquou prostranoj ravnici ležirdquo i uslovi reljefa koji već napribrežnim prostorima Velikog i Malog zabuč ja i lokaliteta koji danas nosi naziv Ciganskamala postaju izuzetno teški Sa severne strane čini da granicu naselja treba tražiti negde u

zoni Alaj-begove džamije kasnije nazvane Šeova I tu izohipse naglo postaju gušćenaglašavajući uspon terena Ispitivanje terena pogodnih za naseljavanje - prvenstveno sastanovništva padova govorilo bi da je Užice moglo da zahvati u ovoj zoni prostore koji sukasnije nazvani Slanuša Uremovac Kameno Korito Rosulje ali ne i Pašinovac Beli grobniti Donju Poru Ovako omeđen prostor Užica Čelebijinog doba gde granicu treba shvatitipre kao širi pojas nego kao liniju mogao je da uzima nekih 100 do 130 hektara

Između grada Užica znači tvrđave i same varoši kao i u nekim drugim turskimnaseljima nalazio se prazan i neigrađen prostor Bilo je to stenovito i danas retkom šumomobraslo uzvišenje koje je predstavljalo fizičku prepreku za širenje varoši prema gradskimzidinama Na većini austrijskih karata u ovoj zoni je prikazano drveno predutvrđenje nekavrsta palanke koja je Štitila grad sa najpristupačnije varoške strane Čini se da je ova drvenautvrda morala da postoji i u Čelebijino doba Naime ovaj putopisac tvrdi da grad ldquou obimuzahvata 3100 korakardquo i da ldquoima 41 kulu a po bedemina 4000 grudobranardquo Cifre koje navodiČelebija neverovatne su - 3100 koraka odgovara približno dužini od oko 2000 m - pogotovo

ukoliko se pomišlja da se ovaj podatak odnosi samo na kameno utvrđenje koje kao štoznamo ima obim od nekih 350 m ili u Čelebijinim merama od oko 600 korakaMoralo biipak biti da ovolika greška ili preterivanje nije moglo da se potkrade putopiscu drugim

Uremovački potok Užice oko 1917Stari Uremovački potok ili Uremovac danas je on pokriven i na

njegovom toku je nastala današnja Ulica 7 jula

(Petar Pržuljević)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 312

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 3

rečima može se pretpostaviti da je pod pojmom grada Čelebija podrazumevao ne samokamenu tvrđavu već i nekakvo predutvrđenje Ova je pretpostavka takođe smela jer

predutvrda od 3100 koraka bi mogla odgovarati kvadratu strane od oko 500 m ogromnomprostoru koji bi trebalo da pokrije čitav prostor Terazija i da dopre do udoline Turice Ilidrigim rečima ovakva palanka bi trebalo da uzme dobru četvrtinu ili petinu tadašnjeg Užicašto je takođe neverovatno No takođe se čini nemogućim i to da Čelebija u potpunosti izmisli

jednu moćnu utvrdu koja je štitila nekadašnji šeher Kao i u nekim drugim slučajevima reklobi se pre da je Čelebija preterao u merama ali da utvrda čije su mere već od kamenomgrađene tvrđave nije plod fikcije Pri tom treba imati u vidu i Elezovićevu napomenu da seldquoEvliji () sa raznih strana prigovaralo da govoreći o licima i stvarima katkad hoće dapreuveličava i preteruje ()rdquo ali isto tako i napomenu da Čelebija ldquo retko kad stvari iz osnovaizmišljardquo da njegova mašta nije bila sposobna da iz ldquonebilardquo stvara predstave koje u zbiljuuopšte nisu postojale

To preterivanje u merama uočljivo je i u Čelebijinom iskazu da mu je bilo potrebnoldquotačno dve hiljade korakardquo da bi se iz grada spustio do šehara ldquoniz puteve usečene niz vrletnestenerdquo ili preciznije ldquou jednu poveliku pitomu dolinu gde se pruža varošrdquo Ako bi kaopočetak doline gledajući od gradske strane označili prostor oko Koštičkog potoka ondarastojanje od grada do te doline iznosi oko 750 do 800 koraka Ako bismo nastavili daljekrećući se trasom ulice koja danas nosi ime maršala Tita trase koju nalazimo na jendomplanu Užica iz 1863 i koja je verovatno postojala i sredinom XVII veka onda bi nas meraod 1500 koraka dovela do središta varoši u kome su se nalazili tursko groblje Alaj-begovadžamija i most kasnije nazvan Kasapčića ćuprija Kraj puta sa odbrojanih 2000 koraka ilinešto oko 1200 m bio bi u zoni Carinskog potoka drugim rečima na sasvim suprotnomvaroškom kraju

Kasapčića most Užice oko 1920Brana i Kasapčića most na Đetinji Brana je namenjena radionici za proizvodnju platna

ćebadi i vunenih štofova vlasnika Stojana Popovića(Petar Pržuljević)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 412

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 4

Jedno od pitanja koje svakako mnoge zanima i koje se mora postaviti kada je reč oUžicu sredine XVII stoleća jeste pitanje broja njegovih stanovnika Varoš je prema Čelebiji

imala 4800 kuća B Koji

ć ceni da je jedna dom u varošima ovog tipa imao izme

đu 5 i 6članova Važno je napomenuti da je broj članova u jednom domu sračunat prema

Čelebijinim podacima za jednu drugu varoš tog vremena - za Beograd imao 52 člana štoodgovara Kojićevom rasponu Koristeći sve ove brojeve Užice je moglo da se kreće urasponu od 24 25 pa i 29000 žitelja Ako je ovo tačno onda je to bio nesumnjivo veliki i jakšeher Današnjim rečima kazano bio je to urbani centar iz reda gradova srednje veličine ilinešto više od toga

Senku na brojeve stanovnika - koji se dobijaju praćenjem Čelebijinih podataka možebaciti istraživanje Kendlera i Foksa koji su ispitujući populacije gradova tokom istorije iznelii niz podataka o gradovima Turske s kraja XVII veka Komparacija ovih nalaza saČelebijinim i to poređenje za različite gradove iznenađuje procene američkih autora su bez

izuzetka niže ponekad i za polovinu manje od brojeva žitelja koji se dobijaju prema ČelebijiPrateći logiku i pravila ove dvojice istraživača veličinu Užica iz sredine XVII stoleća moglibi da procenimo na 12 do 15000 stanovnika Čini se da veru pre treba pokloniti ovimbrojevima nego onima koji se dobijaju množenjem Čelebijinog broja kuća sa prosečnomveličinom jednog doma

Na ovo upućuje i kretanje stanovništva u prethodnom XVI veku Oko 1520 godinaUžice je moglo imati između 800 i 1000 duša četrdesetak godina kasnije između 3000 i3600 da bi oko 1580 godine opalo na nekih 2200 do 2600 stanovnika Prateći ovaj trendkrajnja granica očekivane populacije ooko 1660 godine mogla bi biti oko broja 8 do 9000stanovnika

Četvrti način da se približno utvrdi populacija Užica Čelebijinog doba polazi od

fizičkih odlika varoši - od njenog pretpostavljenog prostiranja i gustine nastanjenosti koju zanaselja ovog tipa daje B Kojić Napomenuto je već da se tačna granica Užica druge polovineXVII veka za sada ne može da utvrdi ali da je ona mogla obuhvatiti teren veliki između 100 i130 ha B Kojić veli da su gustine nastanjenosti u starim balkanskim varošima u delovimapodignutim oko reka mogle da se kreću između 80 i 150 stanovnika po jednom hektaruPopulacija Užica računajući sa ovim brojevima mogla je da bude u rasponu od 800010000 do 15000 19000 žitelja Nijedna od prethodnih procena ne prelazi broj od dvadesethiljada ljudi a još manje se približava onome što iz Čelebijinih podataka izlazi PopulacijaUžica sredinom XVII veka zahvaljujući putopiščevoj želji da šeher prikaže ne samo kaovažno već i kao brojno jako mesto ostaje i dalje zagonetna

Osnovu prostorne organizacije turskih varoši činila je mahala najmanja teritorijalna jedinica konfecijalno -administrativnog karaktera koju je lako zamisliti kao manji stambenideo - neku vrstu proširenog komšiluka sa bogomoljom u središtu Sistem verskih ustanova uUžicu u vreme koje Čelebija opisuje bio je kao i kod većine muslimanskih naseljahijerarhijski i dvostepen

Čelebija je u Užicu zatekao ukupno 34 građevine za kalnjanje od kojih su pet biledžamije a 29 ldquomajalske mesdžiderdquo Za razliku od džamija koje su bile namenjene obaveznimzajedničkim molitvama petkom i na oba bajrama opremljene mihrabom i minberom ukojima su se držale i pridike i gde se u tri od njih ldquoobučavalo pravilno ćitanje Kuranardquo a u

jednoj i predavala islamska tradicija mesdžide su bile namenjene pojedinačnoj molitviNemamo podataka kako su ove građevine nižeg konfesijalnog ranga mogle da izgledaju Zna

se da su to po pravilu bile skromnije građ

evine koje nisu imale minbar-mesto odakle se držepridike a ponekad ni minare S Ignjić pravilno pretpostavlja da su neke od njih mogle biti igrađene od drveta ili četme i drugogo trošnog materijala kako su se i stambene kuće zidale

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 512

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 612

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 6

modernom gradu Pored nesumnjivih verskih funkcija mahala je imala i funkciju etničkepodele varoši Nije isključeno da se uloga mahale prostirala i na niz drugih elemenata

socijalnog života i da je u mnogome odgovarala našem pojmu komšiluka B Kojić govori da je mahala ponekad mogla imati i funkcije svakodnevnog snabdevanja Prema Čelebiji Užice

je polovinom XVII veka imala ukupno 33 ovakve zajednice Pored 29 turskih mahala ldquoimatri mahale raje koja harač plaćardquo što će reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna plaćardquo štoće reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna mahala Jevreja Jermena Mlečanardquo GlElezoviđ napominje da u originalu za ove poslednje stoji oznaka ldquoFrenkrdquo što bi značilo igrađanin zapadne Evrope onaj koji nije turski podanik Čelebija pominje i ldquoLatinerdquo što trebarazumeti Dubrovčane Iako je stanovništvo većine turskih varoši pripadalo mihamedanskojveri ono je uvek u slučajevima razvijenih i jakih urbanih zajednica imalo i po nekukosmopolitsku boju Privredne veze dobra trgovina i razuđeno poslovanje Užica uticali su nastvaranje ovakve urbane populacije

Kao što je teško proceniti ukupno stanovništvo Užica u vreme Čelebijine posete tkao je teško proceniti i prosečnu veličinu jedne mahale tog vremena O Zirojević daje podatke zabrojeve kuća i mahala u Užicu tokom XVI veka Iz tih podataka izlazi da je veličina prosečnemahale oko 1530 godina bila 59 domova isto i četiri decenije docnije a da je oko 1580godina ovaj broj pao na svega 27 domova Ako bi Čelebijin navod o broju kuća i mahalauzeli kao tačan onda bi mahala njegovog vremena imala 141 kuću Svi navedeni brojeviuključujući i one po Čelebiji odgovaraju onome što Kojić konstatuje - da su mahale upočetnim fazama razvoja turskih naselja bile manje dok kasnije postaju brojnije pogotovu uvarošima koje su bile daleko od granica i ratišta

Iz Čelebijinog teksta takođe se ne može izvući ni zaključak kako su izgledalimikrocentri ovih zajednica Da li su pored mesdžida imale i po neku prodavnicu pogotovu

ako je stanovanje bilo nešto dalje od čaršije teško je znati Možemo pretpostavljati da suneke od njih imale manja proširenja na raskršćima sokaka kako to pronalazimo na kasnijimaustrijskim kartama moguće je da su u nekim slučajevima na ovim raskršćima bile locirane i

javne česme Mere užičkih mahala sigurno su varirale kao i u drugim varošima tog vremenakao što su i mahale na rubu šehera morale prostorno da budu veće i sa nešto nižim gustinamaod onih koje su bile građene na centralnim pozicijama znači uz čaršijske bokove Takođe jeizvesno da je u morfološkom pogledu način organizacije prostora morao biti drugačiji umahalama ldquogore pod gradomrdquo od onih koje su zidane na aluvijumu Đetinje

Prema putopiščevom viđenju u Užicu je ldquopoređeno jedna ispod druge kojeprizemnih koje na sprat 4800 kuća sve sagrađenih od tvrdog materijalardquo Nećemo se vraćatina pitanje njihovog broja Već je rečeno da su oni možda i preterani Ostali delovi tekstaverovatno su tačni Veliki broj urbanih formacija Čelebijinog vremena i onih građenih ranijei onih kasnijih manje - više širinom celog Balkana i Male Azije bio je tako spretno lociran inivelaciono položen da je često dobijan utisak kao da su kuće poređene jedna ispod ili jednaiznad druge Veština uklapanja zgrade u teren bila je dobro razvijena Nema razloga zasumnju da su i kuće Užica i Čelebijino vreme bili situirane drugačije Takođe se čini tačnim ipodatak da su mnoge od njih bile građene i na sprat Unutrašnja funkcionalna orgnaizacijaorijentalne stambene zgrade sa dobrim odvajanjima ženskog i muškog dela sadiferenciranjem na ekonomske i ostale prostorije sa razdvajanjem na dnevnu i noćnu zonupodrazumevala je i spratnu organizaciju u slučajevima kada je njen vlasnik to mogoa sebi dadopusti A kako Čelebija veli da je Užicu ldquoodličnika i odabranika ima vrlo mnogordquo da ima

majstora i trgovaca da je jednom reč ju to bila bogata varoš onda je mogu

će i pretpostavitida su i stambene kuće konstrukcijski funkcionalno i sadržajno bile razvijene često i na sprat

ldquoTo je jedna lepa napredna varoš Većina kuća su dvorcirdquoČini se da Čelebija dvorcem

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 712

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 7

Šindralija Drežnik 1966Stara kuća pokrivena šindrom

(šindralija)Ukras na vrhu krova nema

praktičnu primenu(Istorijski arhiv - Užice)

naziva spratnu kuću Ovu će reč on upotrebiti još jedared potvrđujući varošku sliku u kojojdominira predstava o kućama koje su jedna iznad druge -rdquodvorovi su im jedan viši od

drugogrdquoČ

elebija je najzad našao za potrebno da između svih stambenih ku

ća Užica izdvojizgradu nekog zaima Džefer-age kuću koju je nazvao sarajem i koja mora da je ostavljala

utisak stvarne palate kuću za koju takođe nemamo podatke o lokacijiO konstrukciji i građevinskom materijalima

Čelebija ostavlja nekoliko podataka kuće ldquosu svesagrađene od tvrdog materijalardquo s krovovima kojisu ldquopokriveni šindrom - daskom i ćeramidomrdquoČelebija u svom opisu Užica dva puta govori otvrdom građevinskom materijalu upotrebljavajućireč ldquokargirrdquo i ldquokar-girrdquo što je u starijim prevodimakako kaže Gl Elezović bilo tumačeno kao zidanje

u kamenu i kao zidanje u cigli Oba ova materijalasu dostupna i poznata užičkom prostoru ipodneblju Naznaku od ldquotvrdog materijalardquo ipak netreba shvatati u današnjem smislu reči niti pod timterminom treba razumeti da je kuća u celosti moralabiti sagrađena od kamena ili cigle Turske varoši suprema našim današnjim merilima uvek bile građenemeko znači od materijala koji ne prelaze jedan dodva ljudska veka Jedino su posebna zdanja-gradskibedemi i zadužbine javne zgrade džamije ilimostovi bili zidani u punom kamenu ili u

kombinaciji sa ciglom Čitava ostala arhitektura bila je spoj različitih bondručnih konstrukcija podizanihna kamenim temeljima ili kada je reč o strmijem

terenu na kamenim podnožjima koja su često primala ekonomsku funkciju domaćinstvaIzgleda da je sličan način izgradnje poznavalo i Užice XVII veka Čelebijine reči pre trebarazumeti kao napomene o upotrebi kvalitetnih materijala makar u samu zgradu bilo ugrađenoi dosta drvene građe Naznaka o šindri kao pokrivaču još više upućuje na ovakav zaključakNajzad lako je moguće da je dobar deo kuća pogotovu onih imućnijih bio pokriven ićeramidom preko kolena rađenim crepom

Užice je u vreme u kom ga opisuje Čelebija bilo opremljeno značajnim zelenimpovršinama Pored musale o kojoj je već bilo reči znatan deo varoških površina bio je podzelenilom sađenim u okućnici uz stambene kuće ili kako putopisac beleži u Užicu su bileldquokuće sa baštama voćnjacima i cvetnjacimardquo Veličine stambenih parcela od 300 do 600 m2davale su mogućnost da se uz izgrađene objekte oforme i manje ili veće površine zelenilaukrašenog ili funkcionalnog tipa Sliku ovih okućnica pronalazimo i na kasnijim austrijskimkartama Užica na onima iz prvih decenija XVIII stoleća posebno na jendom slikovitomplanu iz 1737 godine Ukratko parcele ne baš pravilne oivičene ogradama nose u sebi po

jednu stambenu zgradu i kartografske oznake za drveće -- nesumnjivo voćkeOpisi kuća njihovog situiranja i spratnosti sadržaja okućnice mogu još jedino da

budu dopunjeni visokim orgadama (o njima Čelebija ne govori one su nam poznate izkartografskih zapisa) - pa da se stekne punija slika o mahalama Užica iz polovine XVII veka

Bilo je to stanovanje prefinjenog tipa sa visokim stepenom razgraničenja privatnog i javnog ito ne samo unutar parcele ili unutar mahale već i u slici čitavog šehera

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 312

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 3

rečima može se pretpostaviti da je pod pojmom grada Čelebija podrazumevao ne samokamenu tvrđavu već i nekakvo predutvrđenje Ova je pretpostavka takođe smela jer

predutvrda od 3100 koraka bi mogla odgovarati kvadratu strane od oko 500 m ogromnomprostoru koji bi trebalo da pokrije čitav prostor Terazija i da dopre do udoline Turice Ilidrigim rečima ovakva palanka bi trebalo da uzme dobru četvrtinu ili petinu tadašnjeg Užicašto je takođe neverovatno No takođe se čini nemogućim i to da Čelebija u potpunosti izmisli

jednu moćnu utvrdu koja je štitila nekadašnji šeher Kao i u nekim drugim slučajevima reklobi se pre da je Čelebija preterao u merama ali da utvrda čije su mere već od kamenomgrađene tvrđave nije plod fikcije Pri tom treba imati u vidu i Elezovićevu napomenu da seldquoEvliji () sa raznih strana prigovaralo da govoreći o licima i stvarima katkad hoće dapreuveličava i preteruje ()rdquo ali isto tako i napomenu da Čelebija ldquo retko kad stvari iz osnovaizmišljardquo da njegova mašta nije bila sposobna da iz ldquonebilardquo stvara predstave koje u zbiljuuopšte nisu postojale

To preterivanje u merama uočljivo je i u Čelebijinom iskazu da mu je bilo potrebnoldquotačno dve hiljade korakardquo da bi se iz grada spustio do šehara ldquoniz puteve usečene niz vrletnestenerdquo ili preciznije ldquou jednu poveliku pitomu dolinu gde se pruža varošrdquo Ako bi kaopočetak doline gledajući od gradske strane označili prostor oko Koštičkog potoka ondarastojanje od grada do te doline iznosi oko 750 do 800 koraka Ako bismo nastavili daljekrećući se trasom ulice koja danas nosi ime maršala Tita trase koju nalazimo na jendomplanu Užica iz 1863 i koja je verovatno postojala i sredinom XVII veka onda bi nas meraod 1500 koraka dovela do središta varoši u kome su se nalazili tursko groblje Alaj-begovadžamija i most kasnije nazvan Kasapčića ćuprija Kraj puta sa odbrojanih 2000 koraka ilinešto oko 1200 m bio bi u zoni Carinskog potoka drugim rečima na sasvim suprotnomvaroškom kraju

Kasapčića most Užice oko 1920Brana i Kasapčića most na Đetinji Brana je namenjena radionici za proizvodnju platna

ćebadi i vunenih štofova vlasnika Stojana Popovića(Petar Pržuljević)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 412

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 4

Jedno od pitanja koje svakako mnoge zanima i koje se mora postaviti kada je reč oUžicu sredine XVII stoleća jeste pitanje broja njegovih stanovnika Varoš je prema Čelebiji

imala 4800 kuća B Koji

ć ceni da je jedna dom u varošima ovog tipa imao izme

đu 5 i 6članova Važno je napomenuti da je broj članova u jednom domu sračunat prema

Čelebijinim podacima za jednu drugu varoš tog vremena - za Beograd imao 52 člana štoodgovara Kojićevom rasponu Koristeći sve ove brojeve Užice je moglo da se kreće urasponu od 24 25 pa i 29000 žitelja Ako je ovo tačno onda je to bio nesumnjivo veliki i jakšeher Današnjim rečima kazano bio je to urbani centar iz reda gradova srednje veličine ilinešto više od toga

Senku na brojeve stanovnika - koji se dobijaju praćenjem Čelebijinih podataka možebaciti istraživanje Kendlera i Foksa koji su ispitujući populacije gradova tokom istorije iznelii niz podataka o gradovima Turske s kraja XVII veka Komparacija ovih nalaza saČelebijinim i to poređenje za različite gradove iznenađuje procene američkih autora su bez

izuzetka niže ponekad i za polovinu manje od brojeva žitelja koji se dobijaju prema ČelebijiPrateći logiku i pravila ove dvojice istraživača veličinu Užica iz sredine XVII stoleća moglibi da procenimo na 12 do 15000 stanovnika Čini se da veru pre treba pokloniti ovimbrojevima nego onima koji se dobijaju množenjem Čelebijinog broja kuća sa prosečnomveličinom jednog doma

Na ovo upućuje i kretanje stanovništva u prethodnom XVI veku Oko 1520 godinaUžice je moglo imati između 800 i 1000 duša četrdesetak godina kasnije između 3000 i3600 da bi oko 1580 godine opalo na nekih 2200 do 2600 stanovnika Prateći ovaj trendkrajnja granica očekivane populacije ooko 1660 godine mogla bi biti oko broja 8 do 9000stanovnika

Četvrti način da se približno utvrdi populacija Užica Čelebijinog doba polazi od

fizičkih odlika varoši - od njenog pretpostavljenog prostiranja i gustine nastanjenosti koju zanaselja ovog tipa daje B Kojić Napomenuto je već da se tačna granica Užica druge polovineXVII veka za sada ne može da utvrdi ali da je ona mogla obuhvatiti teren veliki između 100 i130 ha B Kojić veli da su gustine nastanjenosti u starim balkanskim varošima u delovimapodignutim oko reka mogle da se kreću između 80 i 150 stanovnika po jednom hektaruPopulacija Užica računajući sa ovim brojevima mogla je da bude u rasponu od 800010000 do 15000 19000 žitelja Nijedna od prethodnih procena ne prelazi broj od dvadesethiljada ljudi a još manje se približava onome što iz Čelebijinih podataka izlazi PopulacijaUžica sredinom XVII veka zahvaljujući putopiščevoj želji da šeher prikaže ne samo kaovažno već i kao brojno jako mesto ostaje i dalje zagonetna

Osnovu prostorne organizacije turskih varoši činila je mahala najmanja teritorijalna jedinica konfecijalno -administrativnog karaktera koju je lako zamisliti kao manji stambenideo - neku vrstu proširenog komšiluka sa bogomoljom u središtu Sistem verskih ustanova uUžicu u vreme koje Čelebija opisuje bio je kao i kod većine muslimanskih naseljahijerarhijski i dvostepen

Čelebija je u Užicu zatekao ukupno 34 građevine za kalnjanje od kojih su pet biledžamije a 29 ldquomajalske mesdžiderdquo Za razliku od džamija koje su bile namenjene obaveznimzajedničkim molitvama petkom i na oba bajrama opremljene mihrabom i minberom ukojima su se držale i pridike i gde se u tri od njih ldquoobučavalo pravilno ćitanje Kuranardquo a u

jednoj i predavala islamska tradicija mesdžide su bile namenjene pojedinačnoj molitviNemamo podataka kako su ove građevine nižeg konfesijalnog ranga mogle da izgledaju Zna

se da su to po pravilu bile skromnije građ

evine koje nisu imale minbar-mesto odakle se držepridike a ponekad ni minare S Ignjić pravilno pretpostavlja da su neke od njih mogle biti igrađene od drveta ili četme i drugogo trošnog materijala kako su se i stambene kuće zidale

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 512

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 612

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 6

modernom gradu Pored nesumnjivih verskih funkcija mahala je imala i funkciju etničkepodele varoši Nije isključeno da se uloga mahale prostirala i na niz drugih elemenata

socijalnog života i da je u mnogome odgovarala našem pojmu komšiluka B Kojić govori da je mahala ponekad mogla imati i funkcije svakodnevnog snabdevanja Prema Čelebiji Užice

je polovinom XVII veka imala ukupno 33 ovakve zajednice Pored 29 turskih mahala ldquoimatri mahale raje koja harač plaćardquo što će reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna plaćardquo štoće reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna mahala Jevreja Jermena Mlečanardquo GlElezoviđ napominje da u originalu za ove poslednje stoji oznaka ldquoFrenkrdquo što bi značilo igrađanin zapadne Evrope onaj koji nije turski podanik Čelebija pominje i ldquoLatinerdquo što trebarazumeti Dubrovčane Iako je stanovništvo većine turskih varoši pripadalo mihamedanskojveri ono je uvek u slučajevima razvijenih i jakih urbanih zajednica imalo i po nekukosmopolitsku boju Privredne veze dobra trgovina i razuđeno poslovanje Užica uticali su nastvaranje ovakve urbane populacije

Kao što je teško proceniti ukupno stanovništvo Užica u vreme Čelebijine posete tkao je teško proceniti i prosečnu veličinu jedne mahale tog vremena O Zirojević daje podatke zabrojeve kuća i mahala u Užicu tokom XVI veka Iz tih podataka izlazi da je veličina prosečnemahale oko 1530 godina bila 59 domova isto i četiri decenije docnije a da je oko 1580godina ovaj broj pao na svega 27 domova Ako bi Čelebijin navod o broju kuća i mahalauzeli kao tačan onda bi mahala njegovog vremena imala 141 kuću Svi navedeni brojeviuključujući i one po Čelebiji odgovaraju onome što Kojić konstatuje - da su mahale upočetnim fazama razvoja turskih naselja bile manje dok kasnije postaju brojnije pogotovu uvarošima koje su bile daleko od granica i ratišta

Iz Čelebijinog teksta takođe se ne može izvući ni zaključak kako su izgledalimikrocentri ovih zajednica Da li su pored mesdžida imale i po neku prodavnicu pogotovu

ako je stanovanje bilo nešto dalje od čaršije teško je znati Možemo pretpostavljati da suneke od njih imale manja proširenja na raskršćima sokaka kako to pronalazimo na kasnijimaustrijskim kartama moguće je da su u nekim slučajevima na ovim raskršćima bile locirane i

javne česme Mere užičkih mahala sigurno su varirale kao i u drugim varošima tog vremenakao što su i mahale na rubu šehera morale prostorno da budu veće i sa nešto nižim gustinamaod onih koje su bile građene na centralnim pozicijama znači uz čaršijske bokove Takođe jeizvesno da je u morfološkom pogledu način organizacije prostora morao biti drugačiji umahalama ldquogore pod gradomrdquo od onih koje su zidane na aluvijumu Đetinje

Prema putopiščevom viđenju u Užicu je ldquopoređeno jedna ispod druge kojeprizemnih koje na sprat 4800 kuća sve sagrađenih od tvrdog materijalardquo Nećemo se vraćatina pitanje njihovog broja Već je rečeno da su oni možda i preterani Ostali delovi tekstaverovatno su tačni Veliki broj urbanih formacija Čelebijinog vremena i onih građenih ranijei onih kasnijih manje - više širinom celog Balkana i Male Azije bio je tako spretno lociran inivelaciono položen da je često dobijan utisak kao da su kuće poređene jedna ispod ili jednaiznad druge Veština uklapanja zgrade u teren bila je dobro razvijena Nema razloga zasumnju da su i kuće Užica i Čelebijino vreme bili situirane drugačije Takođe se čini tačnim ipodatak da su mnoge od njih bile građene i na sprat Unutrašnja funkcionalna orgnaizacijaorijentalne stambene zgrade sa dobrim odvajanjima ženskog i muškog dela sadiferenciranjem na ekonomske i ostale prostorije sa razdvajanjem na dnevnu i noćnu zonupodrazumevala je i spratnu organizaciju u slučajevima kada je njen vlasnik to mogoa sebi dadopusti A kako Čelebija veli da je Užicu ldquoodličnika i odabranika ima vrlo mnogordquo da ima

majstora i trgovaca da je jednom reč ju to bila bogata varoš onda je mogu

će i pretpostavitida su i stambene kuće konstrukcijski funkcionalno i sadržajno bile razvijene često i na sprat

ldquoTo je jedna lepa napredna varoš Većina kuća su dvorcirdquoČini se da Čelebija dvorcem

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 712

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 7

Šindralija Drežnik 1966Stara kuća pokrivena šindrom

(šindralija)Ukras na vrhu krova nema

praktičnu primenu(Istorijski arhiv - Užice)

naziva spratnu kuću Ovu će reč on upotrebiti još jedared potvrđujući varošku sliku u kojojdominira predstava o kućama koje su jedna iznad druge -rdquodvorovi su im jedan viši od

drugogrdquoČ

elebija je najzad našao za potrebno da između svih stambenih ku

ća Užica izdvojizgradu nekog zaima Džefer-age kuću koju je nazvao sarajem i koja mora da je ostavljala

utisak stvarne palate kuću za koju takođe nemamo podatke o lokacijiO konstrukciji i građevinskom materijalima

Čelebija ostavlja nekoliko podataka kuće ldquosu svesagrađene od tvrdog materijalardquo s krovovima kojisu ldquopokriveni šindrom - daskom i ćeramidomrdquoČelebija u svom opisu Užica dva puta govori otvrdom građevinskom materijalu upotrebljavajućireč ldquokargirrdquo i ldquokar-girrdquo što je u starijim prevodimakako kaže Gl Elezović bilo tumačeno kao zidanje

u kamenu i kao zidanje u cigli Oba ova materijalasu dostupna i poznata užičkom prostoru ipodneblju Naznaku od ldquotvrdog materijalardquo ipak netreba shvatati u današnjem smislu reči niti pod timterminom treba razumeti da je kuća u celosti moralabiti sagrađena od kamena ili cigle Turske varoši suprema našim današnjim merilima uvek bile građenemeko znači od materijala koji ne prelaze jedan dodva ljudska veka Jedino su posebna zdanja-gradskibedemi i zadužbine javne zgrade džamije ilimostovi bili zidani u punom kamenu ili u

kombinaciji sa ciglom Čitava ostala arhitektura bila je spoj različitih bondručnih konstrukcija podizanihna kamenim temeljima ili kada je reč o strmijem

terenu na kamenim podnožjima koja su često primala ekonomsku funkciju domaćinstvaIzgleda da je sličan način izgradnje poznavalo i Užice XVII veka Čelebijine reči pre trebarazumeti kao napomene o upotrebi kvalitetnih materijala makar u samu zgradu bilo ugrađenoi dosta drvene građe Naznaka o šindri kao pokrivaču još više upućuje na ovakav zaključakNajzad lako je moguće da je dobar deo kuća pogotovu onih imućnijih bio pokriven ićeramidom preko kolena rađenim crepom

Užice je u vreme u kom ga opisuje Čelebija bilo opremljeno značajnim zelenimpovršinama Pored musale o kojoj je već bilo reči znatan deo varoških površina bio je podzelenilom sađenim u okućnici uz stambene kuće ili kako putopisac beleži u Užicu su bileldquokuće sa baštama voćnjacima i cvetnjacimardquo Veličine stambenih parcela od 300 do 600 m2davale su mogućnost da se uz izgrađene objekte oforme i manje ili veće površine zelenilaukrašenog ili funkcionalnog tipa Sliku ovih okućnica pronalazimo i na kasnijim austrijskimkartama Užica na onima iz prvih decenija XVIII stoleća posebno na jendom slikovitomplanu iz 1737 godine Ukratko parcele ne baš pravilne oivičene ogradama nose u sebi po

jednu stambenu zgradu i kartografske oznake za drveće -- nesumnjivo voćkeOpisi kuća njihovog situiranja i spratnosti sadržaja okućnice mogu još jedino da

budu dopunjeni visokim orgadama (o njima Čelebija ne govori one su nam poznate izkartografskih zapisa) - pa da se stekne punija slika o mahalama Užica iz polovine XVII veka

Bilo je to stanovanje prefinjenog tipa sa visokim stepenom razgraničenja privatnog i javnog ito ne samo unutar parcele ili unutar mahale već i u slici čitavog šehera

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 412

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 4

Jedno od pitanja koje svakako mnoge zanima i koje se mora postaviti kada je reč oUžicu sredine XVII stoleća jeste pitanje broja njegovih stanovnika Varoš je prema Čelebiji

imala 4800 kuća B Koji

ć ceni da je jedna dom u varošima ovog tipa imao izme

đu 5 i 6članova Važno je napomenuti da je broj članova u jednom domu sračunat prema

Čelebijinim podacima za jednu drugu varoš tog vremena - za Beograd imao 52 člana štoodgovara Kojićevom rasponu Koristeći sve ove brojeve Užice je moglo da se kreće urasponu od 24 25 pa i 29000 žitelja Ako je ovo tačno onda je to bio nesumnjivo veliki i jakšeher Današnjim rečima kazano bio je to urbani centar iz reda gradova srednje veličine ilinešto više od toga

Senku na brojeve stanovnika - koji se dobijaju praćenjem Čelebijinih podataka možebaciti istraživanje Kendlera i Foksa koji su ispitujući populacije gradova tokom istorije iznelii niz podataka o gradovima Turske s kraja XVII veka Komparacija ovih nalaza saČelebijinim i to poređenje za različite gradove iznenađuje procene američkih autora su bez

izuzetka niže ponekad i za polovinu manje od brojeva žitelja koji se dobijaju prema ČelebijiPrateći logiku i pravila ove dvojice istraživača veličinu Užica iz sredine XVII stoleća moglibi da procenimo na 12 do 15000 stanovnika Čini se da veru pre treba pokloniti ovimbrojevima nego onima koji se dobijaju množenjem Čelebijinog broja kuća sa prosečnomveličinom jednog doma

Na ovo upućuje i kretanje stanovništva u prethodnom XVI veku Oko 1520 godinaUžice je moglo imati između 800 i 1000 duša četrdesetak godina kasnije između 3000 i3600 da bi oko 1580 godine opalo na nekih 2200 do 2600 stanovnika Prateći ovaj trendkrajnja granica očekivane populacije ooko 1660 godine mogla bi biti oko broja 8 do 9000stanovnika

Četvrti način da se približno utvrdi populacija Užica Čelebijinog doba polazi od

fizičkih odlika varoši - od njenog pretpostavljenog prostiranja i gustine nastanjenosti koju zanaselja ovog tipa daje B Kojić Napomenuto je već da se tačna granica Užica druge polovineXVII veka za sada ne može da utvrdi ali da je ona mogla obuhvatiti teren veliki između 100 i130 ha B Kojić veli da su gustine nastanjenosti u starim balkanskim varošima u delovimapodignutim oko reka mogle da se kreću između 80 i 150 stanovnika po jednom hektaruPopulacija Užica računajući sa ovim brojevima mogla je da bude u rasponu od 800010000 do 15000 19000 žitelja Nijedna od prethodnih procena ne prelazi broj od dvadesethiljada ljudi a još manje se približava onome što iz Čelebijinih podataka izlazi PopulacijaUžica sredinom XVII veka zahvaljujući putopiščevoj želji da šeher prikaže ne samo kaovažno već i kao brojno jako mesto ostaje i dalje zagonetna

Osnovu prostorne organizacije turskih varoši činila je mahala najmanja teritorijalna jedinica konfecijalno -administrativnog karaktera koju je lako zamisliti kao manji stambenideo - neku vrstu proširenog komšiluka sa bogomoljom u središtu Sistem verskih ustanova uUžicu u vreme koje Čelebija opisuje bio je kao i kod većine muslimanskih naseljahijerarhijski i dvostepen

Čelebija je u Užicu zatekao ukupno 34 građevine za kalnjanje od kojih su pet biledžamije a 29 ldquomajalske mesdžiderdquo Za razliku od džamija koje su bile namenjene obaveznimzajedničkim molitvama petkom i na oba bajrama opremljene mihrabom i minberom ukojima su se držale i pridike i gde se u tri od njih ldquoobučavalo pravilno ćitanje Kuranardquo a u

jednoj i predavala islamska tradicija mesdžide su bile namenjene pojedinačnoj molitviNemamo podataka kako su ove građevine nižeg konfesijalnog ranga mogle da izgledaju Zna

se da su to po pravilu bile skromnije građ

evine koje nisu imale minbar-mesto odakle se držepridike a ponekad ni minare S Ignjić pravilno pretpostavlja da su neke od njih mogle biti igrađene od drveta ili četme i drugogo trošnog materijala kako su se i stambene kuće zidale

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 512

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 612

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 6

modernom gradu Pored nesumnjivih verskih funkcija mahala je imala i funkciju etničkepodele varoši Nije isključeno da se uloga mahale prostirala i na niz drugih elemenata

socijalnog života i da je u mnogome odgovarala našem pojmu komšiluka B Kojić govori da je mahala ponekad mogla imati i funkcije svakodnevnog snabdevanja Prema Čelebiji Užice

je polovinom XVII veka imala ukupno 33 ovakve zajednice Pored 29 turskih mahala ldquoimatri mahale raje koja harač plaćardquo što će reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna plaćardquo štoće reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna mahala Jevreja Jermena Mlečanardquo GlElezoviđ napominje da u originalu za ove poslednje stoji oznaka ldquoFrenkrdquo što bi značilo igrađanin zapadne Evrope onaj koji nije turski podanik Čelebija pominje i ldquoLatinerdquo što trebarazumeti Dubrovčane Iako je stanovništvo većine turskih varoši pripadalo mihamedanskojveri ono je uvek u slučajevima razvijenih i jakih urbanih zajednica imalo i po nekukosmopolitsku boju Privredne veze dobra trgovina i razuđeno poslovanje Užica uticali su nastvaranje ovakve urbane populacije

Kao što je teško proceniti ukupno stanovništvo Užica u vreme Čelebijine posete tkao je teško proceniti i prosečnu veličinu jedne mahale tog vremena O Zirojević daje podatke zabrojeve kuća i mahala u Užicu tokom XVI veka Iz tih podataka izlazi da je veličina prosečnemahale oko 1530 godina bila 59 domova isto i četiri decenije docnije a da je oko 1580godina ovaj broj pao na svega 27 domova Ako bi Čelebijin navod o broju kuća i mahalauzeli kao tačan onda bi mahala njegovog vremena imala 141 kuću Svi navedeni brojeviuključujući i one po Čelebiji odgovaraju onome što Kojić konstatuje - da su mahale upočetnim fazama razvoja turskih naselja bile manje dok kasnije postaju brojnije pogotovu uvarošima koje su bile daleko od granica i ratišta

Iz Čelebijinog teksta takođe se ne može izvući ni zaključak kako su izgledalimikrocentri ovih zajednica Da li su pored mesdžida imale i po neku prodavnicu pogotovu

ako je stanovanje bilo nešto dalje od čaršije teško je znati Možemo pretpostavljati da suneke od njih imale manja proširenja na raskršćima sokaka kako to pronalazimo na kasnijimaustrijskim kartama moguće je da su u nekim slučajevima na ovim raskršćima bile locirane i

javne česme Mere užičkih mahala sigurno su varirale kao i u drugim varošima tog vremenakao što su i mahale na rubu šehera morale prostorno da budu veće i sa nešto nižim gustinamaod onih koje su bile građene na centralnim pozicijama znači uz čaršijske bokove Takođe jeizvesno da je u morfološkom pogledu način organizacije prostora morao biti drugačiji umahalama ldquogore pod gradomrdquo od onih koje su zidane na aluvijumu Đetinje

Prema putopiščevom viđenju u Užicu je ldquopoređeno jedna ispod druge kojeprizemnih koje na sprat 4800 kuća sve sagrađenih od tvrdog materijalardquo Nećemo se vraćatina pitanje njihovog broja Već je rečeno da su oni možda i preterani Ostali delovi tekstaverovatno su tačni Veliki broj urbanih formacija Čelebijinog vremena i onih građenih ranijei onih kasnijih manje - više širinom celog Balkana i Male Azije bio je tako spretno lociran inivelaciono položen da je često dobijan utisak kao da su kuće poređene jedna ispod ili jednaiznad druge Veština uklapanja zgrade u teren bila je dobro razvijena Nema razloga zasumnju da su i kuće Užica i Čelebijino vreme bili situirane drugačije Takođe se čini tačnim ipodatak da su mnoge od njih bile građene i na sprat Unutrašnja funkcionalna orgnaizacijaorijentalne stambene zgrade sa dobrim odvajanjima ženskog i muškog dela sadiferenciranjem na ekonomske i ostale prostorije sa razdvajanjem na dnevnu i noćnu zonupodrazumevala je i spratnu organizaciju u slučajevima kada je njen vlasnik to mogoa sebi dadopusti A kako Čelebija veli da je Užicu ldquoodličnika i odabranika ima vrlo mnogordquo da ima

majstora i trgovaca da je jednom reč ju to bila bogata varoš onda je mogu

će i pretpostavitida su i stambene kuće konstrukcijski funkcionalno i sadržajno bile razvijene često i na sprat

ldquoTo je jedna lepa napredna varoš Većina kuća su dvorcirdquoČini se da Čelebija dvorcem

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 712

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 7

Šindralija Drežnik 1966Stara kuća pokrivena šindrom

(šindralija)Ukras na vrhu krova nema

praktičnu primenu(Istorijski arhiv - Užice)

naziva spratnu kuću Ovu će reč on upotrebiti još jedared potvrđujući varošku sliku u kojojdominira predstava o kućama koje su jedna iznad druge -rdquodvorovi su im jedan viši od

drugogrdquoČ

elebija je najzad našao za potrebno da između svih stambenih ku

ća Užica izdvojizgradu nekog zaima Džefer-age kuću koju je nazvao sarajem i koja mora da je ostavljala

utisak stvarne palate kuću za koju takođe nemamo podatke o lokacijiO konstrukciji i građevinskom materijalima

Čelebija ostavlja nekoliko podataka kuće ldquosu svesagrađene od tvrdog materijalardquo s krovovima kojisu ldquopokriveni šindrom - daskom i ćeramidomrdquoČelebija u svom opisu Užica dva puta govori otvrdom građevinskom materijalu upotrebljavajućireč ldquokargirrdquo i ldquokar-girrdquo što je u starijim prevodimakako kaže Gl Elezović bilo tumačeno kao zidanje

u kamenu i kao zidanje u cigli Oba ova materijalasu dostupna i poznata užičkom prostoru ipodneblju Naznaku od ldquotvrdog materijalardquo ipak netreba shvatati u današnjem smislu reči niti pod timterminom treba razumeti da je kuća u celosti moralabiti sagrađena od kamena ili cigle Turske varoši suprema našim današnjim merilima uvek bile građenemeko znači od materijala koji ne prelaze jedan dodva ljudska veka Jedino su posebna zdanja-gradskibedemi i zadužbine javne zgrade džamije ilimostovi bili zidani u punom kamenu ili u

kombinaciji sa ciglom Čitava ostala arhitektura bila je spoj različitih bondručnih konstrukcija podizanihna kamenim temeljima ili kada je reč o strmijem

terenu na kamenim podnožjima koja su često primala ekonomsku funkciju domaćinstvaIzgleda da je sličan način izgradnje poznavalo i Užice XVII veka Čelebijine reči pre trebarazumeti kao napomene o upotrebi kvalitetnih materijala makar u samu zgradu bilo ugrađenoi dosta drvene građe Naznaka o šindri kao pokrivaču još više upućuje na ovakav zaključakNajzad lako je moguće da je dobar deo kuća pogotovu onih imućnijih bio pokriven ićeramidom preko kolena rađenim crepom

Užice je u vreme u kom ga opisuje Čelebija bilo opremljeno značajnim zelenimpovršinama Pored musale o kojoj je već bilo reči znatan deo varoških površina bio je podzelenilom sađenim u okućnici uz stambene kuće ili kako putopisac beleži u Užicu su bileldquokuće sa baštama voćnjacima i cvetnjacimardquo Veličine stambenih parcela od 300 do 600 m2davale su mogućnost da se uz izgrađene objekte oforme i manje ili veće površine zelenilaukrašenog ili funkcionalnog tipa Sliku ovih okućnica pronalazimo i na kasnijim austrijskimkartama Užica na onima iz prvih decenija XVIII stoleća posebno na jendom slikovitomplanu iz 1737 godine Ukratko parcele ne baš pravilne oivičene ogradama nose u sebi po

jednu stambenu zgradu i kartografske oznake za drveće -- nesumnjivo voćkeOpisi kuća njihovog situiranja i spratnosti sadržaja okućnice mogu još jedino da

budu dopunjeni visokim orgadama (o njima Čelebija ne govori one su nam poznate izkartografskih zapisa) - pa da se stekne punija slika o mahalama Užica iz polovine XVII veka

Bilo je to stanovanje prefinjenog tipa sa visokim stepenom razgraničenja privatnog i javnog ito ne samo unutar parcele ili unutar mahale već i u slici čitavog šehera

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 512

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 612

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 6

modernom gradu Pored nesumnjivih verskih funkcija mahala je imala i funkciju etničkepodele varoši Nije isključeno da se uloga mahale prostirala i na niz drugih elemenata

socijalnog života i da je u mnogome odgovarala našem pojmu komšiluka B Kojić govori da je mahala ponekad mogla imati i funkcije svakodnevnog snabdevanja Prema Čelebiji Užice

je polovinom XVII veka imala ukupno 33 ovakve zajednice Pored 29 turskih mahala ldquoimatri mahale raje koja harač plaćardquo što će reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna plaćardquo štoće reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna mahala Jevreja Jermena Mlečanardquo GlElezoviđ napominje da u originalu za ove poslednje stoji oznaka ldquoFrenkrdquo što bi značilo igrađanin zapadne Evrope onaj koji nije turski podanik Čelebija pominje i ldquoLatinerdquo što trebarazumeti Dubrovčane Iako je stanovništvo većine turskih varoši pripadalo mihamedanskojveri ono je uvek u slučajevima razvijenih i jakih urbanih zajednica imalo i po nekukosmopolitsku boju Privredne veze dobra trgovina i razuđeno poslovanje Užica uticali su nastvaranje ovakve urbane populacije

Kao što je teško proceniti ukupno stanovništvo Užica u vreme Čelebijine posete tkao je teško proceniti i prosečnu veličinu jedne mahale tog vremena O Zirojević daje podatke zabrojeve kuća i mahala u Užicu tokom XVI veka Iz tih podataka izlazi da je veličina prosečnemahale oko 1530 godina bila 59 domova isto i četiri decenije docnije a da je oko 1580godina ovaj broj pao na svega 27 domova Ako bi Čelebijin navod o broju kuća i mahalauzeli kao tačan onda bi mahala njegovog vremena imala 141 kuću Svi navedeni brojeviuključujući i one po Čelebiji odgovaraju onome što Kojić konstatuje - da su mahale upočetnim fazama razvoja turskih naselja bile manje dok kasnije postaju brojnije pogotovu uvarošima koje su bile daleko od granica i ratišta

Iz Čelebijinog teksta takođe se ne može izvući ni zaključak kako su izgledalimikrocentri ovih zajednica Da li su pored mesdžida imale i po neku prodavnicu pogotovu

ako je stanovanje bilo nešto dalje od čaršije teško je znati Možemo pretpostavljati da suneke od njih imale manja proširenja na raskršćima sokaka kako to pronalazimo na kasnijimaustrijskim kartama moguće je da su u nekim slučajevima na ovim raskršćima bile locirane i

javne česme Mere užičkih mahala sigurno su varirale kao i u drugim varošima tog vremenakao što su i mahale na rubu šehera morale prostorno da budu veće i sa nešto nižim gustinamaod onih koje su bile građene na centralnim pozicijama znači uz čaršijske bokove Takođe jeizvesno da je u morfološkom pogledu način organizacije prostora morao biti drugačiji umahalama ldquogore pod gradomrdquo od onih koje su zidane na aluvijumu Đetinje

Prema putopiščevom viđenju u Užicu je ldquopoređeno jedna ispod druge kojeprizemnih koje na sprat 4800 kuća sve sagrađenih od tvrdog materijalardquo Nećemo se vraćatina pitanje njihovog broja Već je rečeno da su oni možda i preterani Ostali delovi tekstaverovatno su tačni Veliki broj urbanih formacija Čelebijinog vremena i onih građenih ranijei onih kasnijih manje - više širinom celog Balkana i Male Azije bio je tako spretno lociran inivelaciono položen da je često dobijan utisak kao da su kuće poređene jedna ispod ili jednaiznad druge Veština uklapanja zgrade u teren bila je dobro razvijena Nema razloga zasumnju da su i kuće Užica i Čelebijino vreme bili situirane drugačije Takođe se čini tačnim ipodatak da su mnoge od njih bile građene i na sprat Unutrašnja funkcionalna orgnaizacijaorijentalne stambene zgrade sa dobrim odvajanjima ženskog i muškog dela sadiferenciranjem na ekonomske i ostale prostorije sa razdvajanjem na dnevnu i noćnu zonupodrazumevala je i spratnu organizaciju u slučajevima kada je njen vlasnik to mogoa sebi dadopusti A kako Čelebija veli da je Užicu ldquoodličnika i odabranika ima vrlo mnogordquo da ima

majstora i trgovaca da je jednom reč ju to bila bogata varoš onda je mogu

će i pretpostavitida su i stambene kuće konstrukcijski funkcionalno i sadržajno bile razvijene često i na sprat

ldquoTo je jedna lepa napredna varoš Većina kuća su dvorcirdquoČini se da Čelebija dvorcem

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 712

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 7

Šindralija Drežnik 1966Stara kuća pokrivena šindrom

(šindralija)Ukras na vrhu krova nema

praktičnu primenu(Istorijski arhiv - Užice)

naziva spratnu kuću Ovu će reč on upotrebiti još jedared potvrđujući varošku sliku u kojojdominira predstava o kućama koje su jedna iznad druge -rdquodvorovi su im jedan viši od

drugogrdquoČ

elebija je najzad našao za potrebno da između svih stambenih ku

ća Užica izdvojizgradu nekog zaima Džefer-age kuću koju je nazvao sarajem i koja mora da je ostavljala

utisak stvarne palate kuću za koju takođe nemamo podatke o lokacijiO konstrukciji i građevinskom materijalima

Čelebija ostavlja nekoliko podataka kuće ldquosu svesagrađene od tvrdog materijalardquo s krovovima kojisu ldquopokriveni šindrom - daskom i ćeramidomrdquoČelebija u svom opisu Užica dva puta govori otvrdom građevinskom materijalu upotrebljavajućireč ldquokargirrdquo i ldquokar-girrdquo što je u starijim prevodimakako kaže Gl Elezović bilo tumačeno kao zidanje

u kamenu i kao zidanje u cigli Oba ova materijalasu dostupna i poznata užičkom prostoru ipodneblju Naznaku od ldquotvrdog materijalardquo ipak netreba shvatati u današnjem smislu reči niti pod timterminom treba razumeti da je kuća u celosti moralabiti sagrađena od kamena ili cigle Turske varoši suprema našim današnjim merilima uvek bile građenemeko znači od materijala koji ne prelaze jedan dodva ljudska veka Jedino su posebna zdanja-gradskibedemi i zadužbine javne zgrade džamije ilimostovi bili zidani u punom kamenu ili u

kombinaciji sa ciglom Čitava ostala arhitektura bila je spoj različitih bondručnih konstrukcija podizanihna kamenim temeljima ili kada je reč o strmijem

terenu na kamenim podnožjima koja su često primala ekonomsku funkciju domaćinstvaIzgleda da je sličan način izgradnje poznavalo i Užice XVII veka Čelebijine reči pre trebarazumeti kao napomene o upotrebi kvalitetnih materijala makar u samu zgradu bilo ugrađenoi dosta drvene građe Naznaka o šindri kao pokrivaču još više upućuje na ovakav zaključakNajzad lako je moguće da je dobar deo kuća pogotovu onih imućnijih bio pokriven ićeramidom preko kolena rađenim crepom

Užice je u vreme u kom ga opisuje Čelebija bilo opremljeno značajnim zelenimpovršinama Pored musale o kojoj je već bilo reči znatan deo varoških površina bio je podzelenilom sađenim u okućnici uz stambene kuće ili kako putopisac beleži u Užicu su bileldquokuće sa baštama voćnjacima i cvetnjacimardquo Veličine stambenih parcela od 300 do 600 m2davale su mogućnost da se uz izgrađene objekte oforme i manje ili veće površine zelenilaukrašenog ili funkcionalnog tipa Sliku ovih okućnica pronalazimo i na kasnijim austrijskimkartama Užica na onima iz prvih decenija XVIII stoleća posebno na jendom slikovitomplanu iz 1737 godine Ukratko parcele ne baš pravilne oivičene ogradama nose u sebi po

jednu stambenu zgradu i kartografske oznake za drveće -- nesumnjivo voćkeOpisi kuća njihovog situiranja i spratnosti sadržaja okućnice mogu još jedino da

budu dopunjeni visokim orgadama (o njima Čelebija ne govori one su nam poznate izkartografskih zapisa) - pa da se stekne punija slika o mahalama Užica iz polovine XVII veka

Bilo je to stanovanje prefinjenog tipa sa visokim stepenom razgraničenja privatnog i javnog ito ne samo unutar parcele ili unutar mahale već i u slici čitavog šehera

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 612

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 6

modernom gradu Pored nesumnjivih verskih funkcija mahala je imala i funkciju etničkepodele varoši Nije isključeno da se uloga mahale prostirala i na niz drugih elemenata

socijalnog života i da je u mnogome odgovarala našem pojmu komšiluka B Kojić govori da je mahala ponekad mogla imati i funkcije svakodnevnog snabdevanja Prema Čelebiji Užice

je polovinom XVII veka imala ukupno 33 ovakve zajednice Pored 29 turskih mahala ldquoimatri mahale raje koja harač plaćardquo što će reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna plaćardquo štoće reći tri hrišćanske mahale i još ldquoima jedna mahala Jevreja Jermena Mlečanardquo GlElezoviđ napominje da u originalu za ove poslednje stoji oznaka ldquoFrenkrdquo što bi značilo igrađanin zapadne Evrope onaj koji nije turski podanik Čelebija pominje i ldquoLatinerdquo što trebarazumeti Dubrovčane Iako je stanovništvo većine turskih varoši pripadalo mihamedanskojveri ono je uvek u slučajevima razvijenih i jakih urbanih zajednica imalo i po nekukosmopolitsku boju Privredne veze dobra trgovina i razuđeno poslovanje Užica uticali su nastvaranje ovakve urbane populacije

Kao što je teško proceniti ukupno stanovništvo Užica u vreme Čelebijine posete tkao je teško proceniti i prosečnu veličinu jedne mahale tog vremena O Zirojević daje podatke zabrojeve kuća i mahala u Užicu tokom XVI veka Iz tih podataka izlazi da je veličina prosečnemahale oko 1530 godina bila 59 domova isto i četiri decenije docnije a da je oko 1580godina ovaj broj pao na svega 27 domova Ako bi Čelebijin navod o broju kuća i mahalauzeli kao tačan onda bi mahala njegovog vremena imala 141 kuću Svi navedeni brojeviuključujući i one po Čelebiji odgovaraju onome što Kojić konstatuje - da su mahale upočetnim fazama razvoja turskih naselja bile manje dok kasnije postaju brojnije pogotovu uvarošima koje su bile daleko od granica i ratišta

Iz Čelebijinog teksta takođe se ne može izvući ni zaključak kako su izgledalimikrocentri ovih zajednica Da li su pored mesdžida imale i po neku prodavnicu pogotovu

ako je stanovanje bilo nešto dalje od čaršije teško je znati Možemo pretpostavljati da suneke od njih imale manja proširenja na raskršćima sokaka kako to pronalazimo na kasnijimaustrijskim kartama moguće je da su u nekim slučajevima na ovim raskršćima bile locirane i

javne česme Mere užičkih mahala sigurno su varirale kao i u drugim varošima tog vremenakao što su i mahale na rubu šehera morale prostorno da budu veće i sa nešto nižim gustinamaod onih koje su bile građene na centralnim pozicijama znači uz čaršijske bokove Takođe jeizvesno da je u morfološkom pogledu način organizacije prostora morao biti drugačiji umahalama ldquogore pod gradomrdquo od onih koje su zidane na aluvijumu Đetinje

Prema putopiščevom viđenju u Užicu je ldquopoređeno jedna ispod druge kojeprizemnih koje na sprat 4800 kuća sve sagrađenih od tvrdog materijalardquo Nećemo se vraćatina pitanje njihovog broja Već je rečeno da su oni možda i preterani Ostali delovi tekstaverovatno su tačni Veliki broj urbanih formacija Čelebijinog vremena i onih građenih ranijei onih kasnijih manje - više širinom celog Balkana i Male Azije bio je tako spretno lociran inivelaciono položen da je često dobijan utisak kao da su kuće poređene jedna ispod ili jednaiznad druge Veština uklapanja zgrade u teren bila je dobro razvijena Nema razloga zasumnju da su i kuće Užica i Čelebijino vreme bili situirane drugačije Takođe se čini tačnim ipodatak da su mnoge od njih bile građene i na sprat Unutrašnja funkcionalna orgnaizacijaorijentalne stambene zgrade sa dobrim odvajanjima ženskog i muškog dela sadiferenciranjem na ekonomske i ostale prostorije sa razdvajanjem na dnevnu i noćnu zonupodrazumevala je i spratnu organizaciju u slučajevima kada je njen vlasnik to mogoa sebi dadopusti A kako Čelebija veli da je Užicu ldquoodličnika i odabranika ima vrlo mnogordquo da ima

majstora i trgovaca da je jednom reč ju to bila bogata varoš onda je mogu

će i pretpostavitida su i stambene kuće konstrukcijski funkcionalno i sadržajno bile razvijene često i na sprat

ldquoTo je jedna lepa napredna varoš Većina kuća su dvorcirdquoČini se da Čelebija dvorcem

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 712

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 7

Šindralija Drežnik 1966Stara kuća pokrivena šindrom

(šindralija)Ukras na vrhu krova nema

praktičnu primenu(Istorijski arhiv - Užice)

naziva spratnu kuću Ovu će reč on upotrebiti još jedared potvrđujući varošku sliku u kojojdominira predstava o kućama koje su jedna iznad druge -rdquodvorovi su im jedan viši od

drugogrdquoČ

elebija je najzad našao za potrebno da između svih stambenih ku

ća Užica izdvojizgradu nekog zaima Džefer-age kuću koju je nazvao sarajem i koja mora da je ostavljala

utisak stvarne palate kuću za koju takođe nemamo podatke o lokacijiO konstrukciji i građevinskom materijalima

Čelebija ostavlja nekoliko podataka kuće ldquosu svesagrađene od tvrdog materijalardquo s krovovima kojisu ldquopokriveni šindrom - daskom i ćeramidomrdquoČelebija u svom opisu Užica dva puta govori otvrdom građevinskom materijalu upotrebljavajućireč ldquokargirrdquo i ldquokar-girrdquo što je u starijim prevodimakako kaže Gl Elezović bilo tumačeno kao zidanje

u kamenu i kao zidanje u cigli Oba ova materijalasu dostupna i poznata užičkom prostoru ipodneblju Naznaku od ldquotvrdog materijalardquo ipak netreba shvatati u današnjem smislu reči niti pod timterminom treba razumeti da je kuća u celosti moralabiti sagrađena od kamena ili cigle Turske varoši suprema našim današnjim merilima uvek bile građenemeko znači od materijala koji ne prelaze jedan dodva ljudska veka Jedino su posebna zdanja-gradskibedemi i zadužbine javne zgrade džamije ilimostovi bili zidani u punom kamenu ili u

kombinaciji sa ciglom Čitava ostala arhitektura bila je spoj različitih bondručnih konstrukcija podizanihna kamenim temeljima ili kada je reč o strmijem

terenu na kamenim podnožjima koja su često primala ekonomsku funkciju domaćinstvaIzgleda da je sličan način izgradnje poznavalo i Užice XVII veka Čelebijine reči pre trebarazumeti kao napomene o upotrebi kvalitetnih materijala makar u samu zgradu bilo ugrađenoi dosta drvene građe Naznaka o šindri kao pokrivaču još više upućuje na ovakav zaključakNajzad lako je moguće da je dobar deo kuća pogotovu onih imućnijih bio pokriven ićeramidom preko kolena rađenim crepom

Užice je u vreme u kom ga opisuje Čelebija bilo opremljeno značajnim zelenimpovršinama Pored musale o kojoj je već bilo reči znatan deo varoških površina bio je podzelenilom sađenim u okućnici uz stambene kuće ili kako putopisac beleži u Užicu su bileldquokuće sa baštama voćnjacima i cvetnjacimardquo Veličine stambenih parcela od 300 do 600 m2davale su mogućnost da se uz izgrađene objekte oforme i manje ili veće površine zelenilaukrašenog ili funkcionalnog tipa Sliku ovih okućnica pronalazimo i na kasnijim austrijskimkartama Užica na onima iz prvih decenija XVIII stoleća posebno na jendom slikovitomplanu iz 1737 godine Ukratko parcele ne baš pravilne oivičene ogradama nose u sebi po

jednu stambenu zgradu i kartografske oznake za drveće -- nesumnjivo voćkeOpisi kuća njihovog situiranja i spratnosti sadržaja okućnice mogu još jedino da

budu dopunjeni visokim orgadama (o njima Čelebija ne govori one su nam poznate izkartografskih zapisa) - pa da se stekne punija slika o mahalama Užica iz polovine XVII veka

Bilo je to stanovanje prefinjenog tipa sa visokim stepenom razgraničenja privatnog i javnog ito ne samo unutar parcele ili unutar mahale već i u slici čitavog šehera

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 712

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 7

Šindralija Drežnik 1966Stara kuća pokrivena šindrom

(šindralija)Ukras na vrhu krova nema

praktičnu primenu(Istorijski arhiv - Užice)

naziva spratnu kuću Ovu će reč on upotrebiti još jedared potvrđujući varošku sliku u kojojdominira predstava o kućama koje su jedna iznad druge -rdquodvorovi su im jedan viši od

drugogrdquoČ

elebija je najzad našao za potrebno da između svih stambenih ku

ća Užica izdvojizgradu nekog zaima Džefer-age kuću koju je nazvao sarajem i koja mora da je ostavljala

utisak stvarne palate kuću za koju takođe nemamo podatke o lokacijiO konstrukciji i građevinskom materijalima

Čelebija ostavlja nekoliko podataka kuće ldquosu svesagrađene od tvrdog materijalardquo s krovovima kojisu ldquopokriveni šindrom - daskom i ćeramidomrdquoČelebija u svom opisu Užica dva puta govori otvrdom građevinskom materijalu upotrebljavajućireč ldquokargirrdquo i ldquokar-girrdquo što je u starijim prevodimakako kaže Gl Elezović bilo tumačeno kao zidanje

u kamenu i kao zidanje u cigli Oba ova materijalasu dostupna i poznata užičkom prostoru ipodneblju Naznaku od ldquotvrdog materijalardquo ipak netreba shvatati u današnjem smislu reči niti pod timterminom treba razumeti da je kuća u celosti moralabiti sagrađena od kamena ili cigle Turske varoši suprema našim današnjim merilima uvek bile građenemeko znači od materijala koji ne prelaze jedan dodva ljudska veka Jedino su posebna zdanja-gradskibedemi i zadužbine javne zgrade džamije ilimostovi bili zidani u punom kamenu ili u

kombinaciji sa ciglom Čitava ostala arhitektura bila je spoj različitih bondručnih konstrukcija podizanihna kamenim temeljima ili kada je reč o strmijem

terenu na kamenim podnožjima koja su često primala ekonomsku funkciju domaćinstvaIzgleda da je sličan način izgradnje poznavalo i Užice XVII veka Čelebijine reči pre trebarazumeti kao napomene o upotrebi kvalitetnih materijala makar u samu zgradu bilo ugrađenoi dosta drvene građe Naznaka o šindri kao pokrivaču još više upućuje na ovakav zaključakNajzad lako je moguće da je dobar deo kuća pogotovu onih imućnijih bio pokriven ićeramidom preko kolena rađenim crepom

Užice je u vreme u kom ga opisuje Čelebija bilo opremljeno značajnim zelenimpovršinama Pored musale o kojoj je već bilo reči znatan deo varoških površina bio je podzelenilom sađenim u okućnici uz stambene kuće ili kako putopisac beleži u Užicu su bileldquokuće sa baštama voćnjacima i cvetnjacimardquo Veličine stambenih parcela od 300 do 600 m2davale su mogućnost da se uz izgrađene objekte oforme i manje ili veće površine zelenilaukrašenog ili funkcionalnog tipa Sliku ovih okućnica pronalazimo i na kasnijim austrijskimkartama Užica na onima iz prvih decenija XVIII stoleća posebno na jendom slikovitomplanu iz 1737 godine Ukratko parcele ne baš pravilne oivičene ogradama nose u sebi po

jednu stambenu zgradu i kartografske oznake za drveće -- nesumnjivo voćkeOpisi kuća njihovog situiranja i spratnosti sadržaja okućnice mogu još jedino da

budu dopunjeni visokim orgadama (o njima Čelebija ne govori one su nam poznate izkartografskih zapisa) - pa da se stekne punija slika o mahalama Užica iz polovine XVII veka

Bilo je to stanovanje prefinjenog tipa sa visokim stepenom razgraničenja privatnog i javnog ito ne samo unutar parcele ili unutar mahale već i u slici čitavog šehera

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 812

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 8

U središtu Užica ležala je čaršija zvana ldquoAsagi čarširdquo Donja čaršija čije se imezadržalo sve do druge polovine prošlog stoleća Bio je to prostor javnog života varoši

najverovatnije ispunjen samo poslovnim zgradama dućanima javnim gra

đevinama i bezstanovanja Većina varoši tog vremena imala je strogo odvojen poslovni od stambenih delova

i nije isključeno da ni užička čaršija nije činila stambenu mahalu Jer govoreći o ženamaČelebija kaže da su ldquosve od reda () čedne kao Rabiyiei adviye i žene su dobrog vladanja() I sve one vrlo pristojno hode U čaršiju i na pazar međutim ne zalaze jer ući tamosramota jerdquo I tako bi posredno iz ovoga mogli da zaključimo da je Donja čaršija predstavljalaisključivo muški poslovni deo varoši mesto u kome se radi ali ne i živi Da je suprotnoČelebija bi to sigurno registrovao Kasnije srpska čaršija neće poštovati ovo pravilostanovanje će biti izmešano sa poslovanjem Iako Čelebija ne navodi poziciju Donje čaršijemožemo pretpostaviti da se ona nije bitnije pomerala u vremenu od polovine XVII dopolovine XIX veka Malih transformacija je sigurno bilo ali nas one ne sprečavaju da

pretpostavimo kako se u Čelebijino vreme poslovno jezgro pružalo grubo rečeno na potezuod Megdana ka Medresu i dalje ka Koštičkom potoku Ovaj potez bi približno odgovaraotrasi današnje Ulice Maršala Tita

Da li je ovo bila linearna forma u šta je teško poverovati ili nešto razuđenija poputkakve riblje kosti videćemo nešto kasnije kada se najpre razmotri sadržaj poslovnog središtaUžica Čelebija kaže da ldquočaršija u Užicu ima 1140 bogatih i ukrašenih dućanardquo što bipoređenjem sa brojem domova značilo da se svaka četvrta užička familija tog vremenabavila nekim od dućandžijskih zanimanja Ovo može u potpunosti odgovarati tadašnjojstrukturi privrede koja je velikim delom angažovala stanovništvo za poslove u primarnom itercijarnom sektoru Sadržaj užičke čaršije nije se iscrpljivao jedino u dućanima to je pre bilaodlika kasnijih čaršija poluoslobođene Srbije koja nije imala ni tako dobro razvijen sistem

zanimanja ni podelu rada a svakako ne ni bogatstvo ni navike da bi pored du ćana gradila ineke druge građevine javnog karaktera Tursko Užice je imalo sve ovo i otuda se u slicičaršije javljaju i različiti poslovni javni objekti Pre svih treba obratiti pažnju na bezistan zakoji Čelebija kaže da je ldquojedna jaka građevina od tvrdog materijalardquo Nepoznati su nam ilokacija i izgled ovog zdanja U istom redu važnosti bio je u Donjoj čaršiji i ldquokaravan - sarajpokojnog i blaženog Kodža Mustafa - paše u kome je konačište besplatno To je kamenagrađevina koja može da primi nekoliko hiljada ljudi i konjardquo Da li je ponovo re č ometaforičnom preterivanju kako sumnja Ignjić Da li je moguće da je Užice tog doba mogloda ima kameno zdanje veliko najmanje 5000 m2 Čini se da je ipak reč o ulepšavanju pričeDa je odista postojala zgrada dimenzija 100 puta 50 metara znači ništa manja od samogUžičkog grada ona bi ako ništa više ostavila svoje temelje verovatno bi nekihsedamdesetak godina kasnije i dalje postojala i sigurno bi morala da privuče pažnju kasnijihaustrijskih vojnih kartografa Sigurno je da je karavan - saraj Kodža Mustafa - paša bioznamenit objekat ali verovatno ne tolikog kapaciteta kolikim ga prikazuje Čelebija Poredovog karavan - saraja Užice je posedovalo i jedanaest trgovačkih hanova koji su služili zaprenoćište ljudi za odlaganje robe koja se prevozila za smeštaj noćišta ljudi za odlaganjerobe koja se prevozila za smeštaj stoke i konja Bilo je to stecište kako Čelebija navoditrgovaca iz Anadolije Arabije i Persije Svim ovim sadržajima treba dodati i pet kafana dvaimareta i još desetinu osnovnih škola Čitav ovaj sadržaj nije morao da bude lociran u samomglavnom čaršijskom toku ali nije isključeno da su neki od objekata uzimali i ovakve pozicijeCeneći sve ovo može se reći da je središte Užica u polovini XVII veka imalo dobro razvijen

sadržaj U neposrednoj bliziničaršije a prema ve

ć pomenutom crtežu varoši iz 1863 godinei u direktnom kontaktu sa njom bilo je prostrano tursko groblje Prostorna organizacija

islamskih balkanskih varoši često je imala ovakav odnos prema ldquonaseljima duša gluvih i

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 912

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 9

azilima spokojstvardquo kako je Čelebija na jednom mestu nazvao groblje Bila su to sveta mestakoja su u varoškom pejzažu podjednako ravnopravno učestvovala kao i naselja živih Ovakvu

prostornu orgnaizaciju Srbi nisu poznavali njihova su groblja uvek ležala na periferiji iličakizvan naselja Tursko groblje u Užicu je zauzimalo središnji prostor šehera i nalazilo se na

mestu današnjeg Trga partizana Zanimljivo je da Čelebija ne pominje ovaj prostor mada jeverovatno da je on u njegovo vreme postojao

U vezi sa pitanjem prostorne veličine i oblika užičke čaršije izvesno je da je onaimala dućane karavan-saraj bezistan nekoliko kafana i hanova moguće neku školu nijeisključeno ni neku od važnijih bogomolja i bila je oslonjena na veliko groblje Kada se sveovo sabere i uporedi sa prostorom za koji se veruje da je pripadao čaršiji znači od Megdanapreko Medrese ka Koštici izlazi da je čaršija morala biti vrlo gusto građena i da nije moglaimati jednostavnu linijsku formu Izgleda da bi oblik riblje kosti mogao biti bliži tadašnjemstanju a još je verovatnije da je Donja čaršija bila formirana u obliku mreže nešto poput

sarajevske Baš -čaršije ili zone oko skopskog Bit - pazara Sve su ovo slike izvedene iznekoliko podataka o sadržaju koji se sreće kod Čelebije i poređenja i premeravanja natopografskim i geodetskim planovima te ipak ostaju na nivou pretpostavki Ali izvesno je da

je čaršija Užica morala biti prostorno složene organizacijeGradivo od koga su bile zidane velike zgrade čaršije verovatno je bio kamen Nije

isključeno da su dućani i manje jedinice bili građeni i od drveta na kamenim postoljima i saobaveznim ćepencima Ima znakova da su neke od turskih čaršija na balkanskom tlu bilepokrivene kao današnji sukovi Bliskog istoka ili da su bile pod jakim tremovima Čaršijevremena o kome govorimo u Beogradu Sarajevu Nišu ili čak i Pirotu imale su neki odzastora platno ili daske Govoreći o Užicu Čelebija ne pominje ovakve pokrivače nitnjihove konstrukcije o mogućnosti njihovog postojanja jedino svedoči Kanicov crtež

ldquoMudirov konakrdquo

Mudirov konak Užice 1860Pred mudirovim konakom reprodukcija iz knjige Feliksa Kanica Srbija

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1012

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 10

Privredu Užica nisu činili samo dućani ili čaršijski poslovi Putopisac navodi ldquoUgradu postoji preko stotinu vodenica za mlevenje brašna U ovoj varoši na reci Đetinji postoje

raznovrsni umetnički izra

đeni mlinovi s kolom i raznobojnim mlinskim kamenjem od granitatako da takvih mlinova nema ni u jednoj drugoj zemljirdquoU Elezovićevom prevodu srećemo

nešto drugačiji opis --ovde je vodenično kamenje ldquoboje mramorardquo Užički kraj nije mogao dase odlikuje bogatim rodom raznih žita ali se zato Đetinja odlikovala jeftinom energijom I utome čini se valja tražiti razloge ovolikom broju možda opet preteranom mlinovaVodenice na reci su se dugo održale Ima ih i na Kanicovoj graviri Užica iz polovine prošlogveka koja prikazuje dva manja ovakva objekta odmah ispod grada smeštena iznad vode odstene do leve obale I neki drugi dokumenti o raznim poslovima oko zemlje sačinjeni poslepožara iz 1862 godine takođe pominju vodenice na Đetinji Užička musala i vodenica bili suelementi šehera koje je iskusni Čelebija zapazio kao one što doprinose razlikovanju Užica oddrugih varoši Vreme na žalost nije poštedelo ove posebnosti ni u jednom gradu Srbije pa ni

u UžicuDrugu sa prostornog stanovništva važnu granu Užica činila je varoška poljoprivredaHadži - Kalfa za Užice kaže ldquoda je varoš u kojoj malo ima njiva ali vrlo mnogo baštardquoČelebija se slaže sa ovim geografom veli da su to ldquosve bašte poput zemaljskog rajardquo Onnalazi da ldquoovde ima 1060 izletišta voćnjaka i kao raj perivojardquo Ovakav predeo se lakozamišlja na valovitom i ponegde skeletnom terenu otvorenom sa severne i istočne stranepružaju se po padinama okolnih brda voćnjaci dok je u dolini sa obe strane reke prostrt šeherčije su kuće locirane jedna iznad druge Idila jednog orijentalnog pejsaža je potpuna Ona neodudara od predstava koje imamo o većini islamskih varoši Srbije Svaka od njih je imalasvoju udolinu sa kućama i svoje varoško brdo sa vinogradima ili voćnjacima koji su u istovreme bili i izletišta To je razlog da za ove zone Čelebija koristi izraz ldquonazargahrdquo što bi

značilo ldquolep izgledrdquo ili ldquomesto za posmatranjerdquo Tradicija varoških brda pokrivenihvinogradima ili voćnjacima počela je da se u Srbiji gubi pre odlaska Turaka mnogo ranije saprodorom moderne gradske kulture koja je ove prostore postepeno pretvorila u stambenezone To se dogodilo sa Varoškim brdom u Požarevcu sa Dedinjem u Beogradu delimičnosa Đurđevim brdom u Svetozarevu i tako redom Padine užičkih brda koje su u Čelebijinovreme bile pod ldquoizletištimardquo danas su prekrivene pretežno individualnom stambenomizgradnjom U opisu kultura Čelebija koristi reč ldquobagrdquo koja se može prevesti i kao ldquovoćnjakrdquoi kao ldquovinogradrdquo pa je prema Elezoviću ostalo nejasno da li je u Užicu bilo vinograda ili neOvu dilemu rešavaju kasniji putopisci kao na primer Pirh koji će jednostavno konstatovatildquoklima je oštra loza ovde ne uspevardquo Drigim rečima okolina Užica je bila parcelisana umanje voćnjake koji su imali i rekreativnu funkciju ldquolepog izgledardquo i koji su Ižicu davali

jedna poseban kultivisan okvir Ove su se zelene površine održale sve do pred kraj XIX vekakada su ih Srbi nekih jakih zima posekli ostavljajući eroziji čitavu okolinu varoši

Opisujući Užice Čelebija je našao ldquokako su svi stanovnici ovog naprednog grada injihova jela čisti ulice su im takođe čisterdquo Većina putopisaca koji su govorili o varošimaSrbvije XIX veka isticala je neizrecivu prljavštinu koja se širi iz muslimanskih mahala Ovisu opisi verovatno bili najžešći kod Patona koji vrlo teškim rečima opisuje Užice i njegovosredište i stanje javne čistoće u 1843 godini Za Užice XVII veka Čelebija međutim kaželdquoOd krasote vode i vazduha dogrota i lepota su na istom jeri pa su čoveku obrazi rumenebojerdquo Ali treba verovati i jednom i drugom U Čelebijino vreme varoši mora da su bile nazavidnom nivou komunalnog održavanja i higijene Pre svih ovom redu doprinosili su

uređeni sistemi za snabdevanje vodom Prema B Koji

ću najve

ći broj ku

ćišta bio je u turskodoba snabdeven živom vodom koja se kroz izuzetno složen i nivelacijski pouzdan splet

kanala razvodila iz okolnih potoka Nema razloga da sumnjamo da je Užice u ovom pogledu

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1112

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 11

bilo izuzetak Šeher je uzimao završni prostor slivova tri jača potoka - KoštičkogUremovačkog i Carinskog i obe obale reke Đetinje Ovaj osnovni hidrosistem sigurno je bio

dopunjen i nizom manjih tokovaČ

elebija o tome kaže ldquoOkolo varoši nalazila se visoka brdaiz kojih izvira nekoliko stotina živnih vrelardquo Razvođenje ovih voda-a reč je o sistemu zasnadbevanje a ne za kanalisanje zagađene i fekalne vode bilo je moguće zahvaljujući dobrimvisokim dispozicijama grupa kuća ili kako je to Čelebija govorio ldquokuće su sve jedna višedrugerdquo I dok je šeher bio snabdeven dobrom tekućom pitkom vodom dotle je sam užičkigrad patio od nedostatka žive vode Opasujući tvrđavu diveći se njenoj gradnji Čelebija jezabeležio i konstruktivno vrlo složen sistem zahvata za snabdevanje posade vodom izĐetinje ldquomajstor koji je grad zidao () podigao je jednu veliku visoku kulu pa je sa gradapreko čekrka na dolapima konopce dugačke osamdeset hvati prebacio i pomoću njih goreizvlačio vodu iz Đetinje a da to neprijatelj nikako ne primetirdquo

O javnim česmama kod Čelebije nema ni reči Izvesno je i pored ovog da su one

morale postojati Na to upućuje i naziv jednog dela Ižica zadržan i do danas - Terazije - kojibi prema analogiji sa Beogradom označavao mesto gde se voda prepumpavala Povezivanjenekih toponima recimo Alaj - begove camije i česme ldquokamenog koritardquo ili pomen nekihdrugih voda - vode ldquoKadinacrdquo na primer takođe ide u prilog pretpostavci da je sistemzatvorenog javnog vodovoda sa javnim česmama mogao da postoji u Užicu polovinom XVIIveka To nije morao da bude jedinstven sistem najzad većina gradova i nema jedinstvenumrežu nego veći broj separatnih vodovoda Na ovakve sisteme manje ili veće opšte ili saspecijalnom namenom morala su da budu naslonjena i javna kupatila Čelebija kaže da je uUžicu bilo dva hamama ali ničim ne upućuje na njihovu lokaciju ne govori o njihovimgrađevinskim odlikama niti o tome kako su snabdevani vodom No i pored ovog možemopretpostaviti da su ove građevine bile tehnički savršeno izvedene jer je održavanje opštih

higijenskih uslova moralo da bude strogoO načinu izđubravanja šehera i odvođenju otpadnih voda Čelebija takođe ne piše

Naseljske gustine do 150 osoba na 1 ha pripadaju nižoj skali i nije isključeno da jekanalizacija bila rešena preko pojedinačnih septičkih jama kao i u mnogim drugim varošimatog vremena Naime na ovom nivou nastanjenosti neto stambena gustina još uvek ne mora dabude toliko velika da bi izazvala mešanje vode iz dovodnog i odvodnog sistema

Našem današnjem poimanju urbanog kao i shvatanju gradova kakvo su imali putniciXIX veka koji su prošli Srbijom turska varoš mora izgledati haotična neuređena amorfnaNjena isprepletana mreža važnih ulica stambenih sokaka i ćorsokaka čaršijskih tokova iprilaznih puteva budi i budila je pomisao da se radi o neznalačkom primitivnom čak ivarvarskom stilu gradogrđenja Ova evropska predstava islamskih uličnih matrica nesumnjivo

je pogrešna jer polazi od pogrešne predstave da su ulični prostor i trase koji su namaizuzetno važni bili važni i žiteljima turskih šehera Ako su Turci u uređivanju varoši vodiliračuna o nečemu a to je sigurno vredelo i za Užice Čelebijevog doba onda to sigurno nijebio ulični splet već pre svega hidrosistem varoši Voda tekuća voda imala je mnogo dubljiznačaj nego što ga ima u današnjem gradu ili što ga je imala u varošima Srbije prišlog vekaTaj hidrosistem je formirao osnovnu matricu šehera dok je sve drugo - mreža uličnih tokovaoblik parcela i blokova njihove dimenzije i drugo bivalo nivelacijski uslovljeno prirodnompotkom tekućih voda Tako je naoko haotičan izgled turskih varoši u stvari počivao na vrlosuptilnoj ravnoteži građenih i prirodnih elemenata Van sumnje je da su orografskih činiociigrali takođe značajnu ulogu u definisanju uličnih trasa ali ni u kom slučaju onako važnu

kakvu umaju u XIX veku i kasnijeSve ovo bi i za šeher UžiceO izgledu mreže varoških blokova u Užicu druge polovine XVII veka nemamopodataka Čelebija o ovom nije zapisao ni jednu jedinu reč najverovatnije zato što su oblici

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)

8142019 Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

httpslidepdfcomreaderfullseher-uzice-druga-polovina-17-veka 1212

983125983421983113983107983109 983118983109983115983105983108 983113 983123983105983108

983125983422983145983139983141 983157 983158983154983141983149983141 983156983157983154983155983147983141 983158983148983137983155983156983145

Šeher Užice (druga polovina 17 veka)

m u l t i s o f t r s 12

blokova u većini turskih varoši morali biti međusobno jako slični Teško da je tu bilo nekeposebnosti Austrijski vojni snimci iz 1737 godine mogli bi uslovno da se prihvate i kao

građa za nešto raniji period s obzirom da su varoške mutacije tog vermena bile jako sporeSvi snimci iako ne kartiraju čitavo Užice već samo zonu u neposrednoj blizini grada

otkrivaju da su blokovi bili veoma nepravilnog oblika njihove veličine različite a graniceizmeđu imanja isprelamane krivudave Iste ili slične odlike navodi i Kojić za varoši koje jeispitivao Na dvema austrijskim kartama uočavaju se blokovi koji imaju oblike u rasponu odtrougla preko izduženih rombouda do formi bliskih trapezu Ulična raskršća kojima moguprihvatiti od dva pa do pet čak i sedam pravaca takođe pokazuju veliko morfološkobogatstvo Uglavnom pod kojima pravsi skreću leže u čitavom rasponu od vrlo oštrih skoropod 20 pa do raširenoh bliskih uglu od 180 Poređenje ovih planova iz slika veliki brojvaroši turskog vremena govori da nema bitnih odstupanja užičkih situacija od onih koje sesreću u drugim naseljima Ono što je Užicu bilo strano jeste pravilnost istog kompozicionog

motiva

Tako je Užice moglo da izgleda u drugoj polovini XVII veka Kasnije bure koje suprošle preko ovog šehera transformacije u varoš srpskog tipa polovinom XIX i njegovamodrenizacija u toku XX stoleća odneli su skoro sve materijalne ostatke varoši Čelebijevog

doba U nepuna tri veka ukupna gradska slika iz temelja je promenjena Brisanja nekadašnjihznamena varoši početa su sigurno još u tursko vreme da bi se korenito nastavila velikimpožarom u 1862 godini i završila nemačkim rušenjem Kasapčića i Đulića mosta u godinamadrugog svetskog rata Svesne transformacije ratna razaranja i slučajna iz neznanja učinjenarušenja sve ono što je Užice vodilo modernizaciji evropskog tipa plaćno je potpunimuništavanjem nekadašnje prostorne kulture svih njenih slojeva i trgova

Kasapčića most Užice oko 1910Kasapčića most se pominje kao most Asan-bega

Kasapčića i most Mehmed-bega Kasapčića I prevodteksta sa stuba ima dve verzije

(Petar Pržuljević)

Đulića most Užice 1939Stari Đulića most srušen decembra 1944

(Narodni muzej - Užice)