Mere bezbednosti
Mere bezbednosti
SADRAJ
UVOD21. BEZBEDNOST NA RADU31.1. Politika i strategija EU u
oblasti bezbednosti na radu42. BEZBEDNOST NA RADU I OBLICI
NARUAVANJA INTEGRITETA OVEKA62.1. Sistemi i mere bezbednosti u
zemljama u tranziciji73. PREVENTIVNE MERE BEZBEDNOSTI NA RADU84.
LINA ZATITNA SREDSTVA10ZAKLJUAK11Literatura13
UVOD
Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ostvarivanje uslova
rada u kojima se preduzimaju odreene mere i aktivnosti u cilju
zatite ivota i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to imaju
pravo. Interes drutva, svih subjekata i svakog pojedinca je da se
ostvari najvii nivo bezbednosti i zdravlja na radu, da se neeljene
posledice kao to su povrede na radu, profesionalne bolesti i
bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguu meru, odnosno da se
ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao oseaj zadovoljstva
pri obavljanju svojih profesionalnih zadataka. Za ostvarivanje
ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u preventivnom
delovanju i povezivanje svih subjekata koji su nosioci odreenih
obaveza i aktivnosti na nacionalnom nivou, ali i ire, sa
meunarodnim institucijama u ovoj oblasti. Njihova je dunost da se
staraju o sprovoenju utvrenih pravila, mera i standarda o uslovima
rada i stalna briga da ih menjaju i usaglaavaju sa tehnolokim i
drutveno-ekonomskim razvojem kako bi se unapredila bezbednost i
ouvalo zdravlje zaposlenih.Rizici sve vie poprimaju globalni
karakter. Obim rizika neprestano raste, pa raste i broj
potencijalno ugroenih ljudi i materijalnih resursa, kao i
teritorija mogueg naruavanja ekoloke ravnotee.Savremeni privredni
razvoj odvija se u uslovima prostorne disperzije zagaujuih
materijala kroz bilo koji element ivotne sredine, a ako se on
odvija van kontrole, onda ovek vie nije u stanju da utie na
zakonitost razvoja prirode. Tehniko - tehnoloki oblici pretnje i
opasnosti koji ugroavaju bezbednost, su jedan od velikih problema
zbog kojih mogu nastati velike posledice po ljudske ivote i
zdravlje, kao i materijalne i ekoloke vrijednosti. Savremeni
privredni razvoj odvija se u uslovima prostorne disperzije
zagaujuih materijala kroz bilo koji element ivotne sredine, a ako
se on odvija van kontrole, onda ovek vie nije u stanju da utie na
zakonitost razvoja prirode.
1. BEZBEDNOST NA RADU
Postoji nekoliko definicija povreda na radu, ali je nama
najprihvatljivija ona data u Zakonu o osnovama penzijskog i
invalidskog osiguranja, koja kae da se povredom na radu smatra ona
povreda zaposlenog koja se dogodi u prostornoj, vremenskoj i
uzronoj povezanosti sa obavljanjem posla po osnovu koga je
osiguran, a prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehanikim,
fizikim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama poloaja tela,
iznenadnim optereenjem tela ili drugim promenama fiziolokog stanja
organizma pri emu se podrazumeva povreda zadobijena i na najkraem,
oekivanom putu od posla do kue i obrnuto Zakon o bezbednosti i
zdravlju na radu Republike Srbije koji je aktuelan poslednjih
godina, posebnu vanost poklanja prevenciji profesionalnog
traumatizma kojim se bave specijalisti medicine rada i inenjeri za
bezbednost i zatitu na radu. Profesionalni traumatizam se uvek moe
dogoditi na onim radnim mestima koja su inae sa poveanim rizikom
(utvrena Aktom o proceni rizika), a na kojima nisu sprovedene mere
smanjivanja rizika na najmanju moguu meru. Uzroci mogu biti i
ograniena radna sposobnost radnika ili nedovoljna obuenost, a koji
je rasporeen na za njega rizino radno mesto.Prema principima
Ujedinnjenih nacija, Svetske zdravstvene organizacije (SZO) i
Meunarodne organizacije rada (MOR) bezbednost i zatita zdravlja na
radu shvata se temeljnim pravom oveka, jer svaki graanin u svetu
ima pravo na zdrav i bezbedan rad i na radnu sredinu koja mu
omoguava socijalno i ekonomski produktivan ivot. Zdravlje na radu i
zdrava radna sredina spadaju u najvrednije sadraje svakog
pojedinca, svake zajednice i svake zemlje. Zbog navedenog, cilj
bezbednosti i zatite zdravlja na radu nije samo osiguranje zdravlja
zaposlenih i ouvanje dobara, ve i pruanje pozitivnog doprinosa
produktivnosti, kvalitetu proizvoda, radnoj motivaciji, radnom
zadovoljstvu i sveukupnom kvalitetu ivota pojedinca i drutva.Sistem
bezbednosti i zdravlja na radu u Republici Srbiji ureen je Zakonom
o bezbednosti i zdravlju na radu kao posebnim zakonom za tu oblast.
Meutim, sistem bezbednosti i zdravlja na radu ima podrku i u Zakonu
o radu, Zakonu o zdravstvenoj zatiti, Zakonu o zdravstvenom
osiguranju, Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju, Zakonu o
optoj bezbednosti proizvoda i mnogim drugim zakonima, tehnikim
propisima i standardima kojima se ostvaruju bezbedni i zdravi radni
uslovi. Takoe, u cilju primene i izvravanja Zakona o bezbednosti i
zdravlju na radu doneti su sledei podakonski propisi pravilinici.
Osim toga, u sistemu BZNR primenjuju se i posebne mere kao to su
pravna pravila i opte priznate mere kojima se obezbeuje bezbednost
i zdravlje zaposlenih na radu. U zakonodavnom sistemu BZNR
primenjuju se trideset i dva podakonska propisa koji sadre opte i
posebne mere, a koje se primenjuju kao pravna pravila u raznim
vrstama delatnosti i u razliitim tehnolokim procesima. Kao
najznaajnija zakonska i moralna obaveza poslodavca je da za sva
radna mesta donese, u pisanoj formi, Akt o proceni rizika.
Poslodavac je duan da za svako radno mesto izvri procenu rizika i
da, na osnovu nje, preduzme sve mere kako bi zatitio zaposlene od
povreivanja, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa
radom.
1.1. Politika i strategija EU u oblasti bezbednosti na radu
Od kraja sedamdesetih godina prolog veka, stvoren je znaajan
opus zakonodavstva koji za cilj ima podizanje standarda bezbednosti
i zdravlja na radu. Osnovni dokument u ovoj oblasti je Direktiva
Saveta 89/391EEC o uvoenju mera za podsticanje poboljanja
bezbednosti i zdravlja zaposlenih na radu, koja uvodi obavezu
procene rizika. Da bi se ova obaveza ostvarila na najbolji nain,
Agencija za javno zdravlje i bezbednost na radu u Luksemburgu
izgradila je smernice za njenu primenu. Smernice su namenjene
dravama lanicama EU da ih koriste ili prilagode po vlastitom
nahoenju, kako bi pruile savete poslodavcima, zaposlenima i drugim
zainteresovanim stranama u reavanju praktinih aspekata primene
zahteva za procenu rizika sadranog u Direktivi Saveta
89/391/EEC.Politika Evropske unije u oblasti bezbednosti i zdravlja
na radu promovie dobrobit na radu, odnosno fiziku, moralnu i
socijalnu dobrobit, a ne neto to se meri samo nepostojanjem
nezgoda, odnosno nepostojanjem povreda, profesionalnih oboljenja i
bolesti u vezi sa radom. To
https://www.facebook.com/seminarskimaturskidiplomski.radovi.9
5
