Seminar Ski Rad Budzet

8/2/2019 Seminar Ski Rad Budzet

1/16

SADRAJ

UVOD................................................................................................................... 3

1 DEFINICIJA DRAVNOG BUDETA............................................................ 42. FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEJA BUDETA............................... 6

3. BUDETSKI PRINCIPI ( NAELA )................................................................ 7

4. ALOKACIJA RESURSA U BUDETU.......................................................... 14

ZAKLJUAK....................................................................................................... 15

LITERATURA..................................................................................................... 17


2/16

UVOD

Budet je dokument vlade u kojem ona iznosi podatke o dravnim prihodima i

rashodima u odreenom buduem periodu, najee tokom jedne godine.

Prema standardnom tumaenju u nauci o javnim finansijama, budet ima tri osnovne

funkcije: alokativnu, distributivnu i stabilizujuu. Postojanje budeta iziskuje poreze i

takse, usled kojih se menja alokacija resursa. Budetom se menja raspodela koja nastaje

trinim delovanjem pa prema tome budet ima redistributivnu funkciju. Konano, smatra

se da budet vri funkciju stabilizacije, jer omoguava da se premoste periodi stagnacije i

depresije. Budet je osnovni dokument za finansiranje dravnih funkcija u svakoj dravi.U

zavisnosti od naina definisanja drave, dravnih funkcija i obaveza drave, budet se uteoriji definie kao pravni akt ili zakon.

U naem sistemu , budet je zakon koji se priprema i usvaja u paketu" sa drugim

zakonima.Znaaj budeta ogleda se i u tome sto budet nije samo akt za finansiranje

dravnih funkcija, vec drava preko instrumenata fiskalne politike i instrumenata raspodele

sredstava ostvaruje i politiku,ekonomsku i socijalnu funkciju.

Da bi se dolo do optimalnog sistema finansiranja funkcija , neophodno je poi od

teorijskih osnova koje definiu dravne funkcije, obaveze drave i izvore finansiranja

.Kada se utvrde funkcije i obaveze ,dolazi se do prihoda i izvora prihoda .Sve savremene

drave imaju pravni akt za finansiranje dravnih funkcija, a to je najee dravni

budet.Da bi drava mogla da izvrava poslove vezane ze njenu nadlenost, neophodna su

joj sredstva.

Izvori finansiranja dravnih funkcija su uglavnom prihodi koje drava ostvaruje od

privrede, stanovnitva i domaih i inostranih zajmova.

Budet kao dravni akt treba da obezbedi finansiranje drave u toku itave

budetske godine.Otuda treba ukazati na cilj koji se eli postii budetom i na znacaj koji

budet ima.

Osnovni ciljevi budeta se mogu definisati kao odnos prema budetu koji se mora

postii i to : budet je pregled javnih prihoda i javnih rashoda za jedan budui period ; da

se za funkcionisanje drave pribave sredstva koja su potrebna za vrenje dravnih poslova ;

2


3/16

kao jedan od najvanijih ciljeva budeta je iskazivanje svih dravnih prihoda i dravnih

rashoda.

Budet ima ekonomsko-finansijski i politiki znaaj .Ekonomsko-finansijski znaaj

se ogleda u sledeem : budet obezbeuje i formalan red u dravnim finansijama tako sto

ureuje ravnoteu izmeu javnih prihoda i javnih rashoda ; budet treba da obezbedi

redovno , ali umereno fiskalno optereenje; budet treba da stvori povoljne uslove za

emisiju zajmova.

3


4/16

1. DEFINICIJA DRAVNOG BUDETA

Da bi se dolo do optimalnog sistema finansiranja funkcija, neophodno je poi od

teorijskih osnova koje definiu dravne funkcije, obaveze drave i izvore finansiranja.

Kada se utvrde funkcija i obaveze, dolazi se do prihoda i izvora prihoda. Sve savremenedrave imaju pravni akt za finansiranje dravnih funkcija, tj. dravni budet. Izvori

finansiranja dravnih funkcija su uglavnom prihodi koje drava ostvaruje od privrede,

stanovnitva i domaih i inostranih zajmova.

Budet, kao dravni finansijski akt je vrlo znaajno pitanje budetskog prava i

pravne prirode budeta. Budet je zakon, kao i svaki drugi zakon, ija je pravna

specifinost u vremenskom odreenju, jer po pravilu vai samo godinu dana.

Budet, kao pravni akt zakon, sadri sve atribute normativnog akta, koji je ak u

ustavu regulisan odredbama o finansiranju drave. Za izvrenje budeta odgovorna je

vlada, posebno u delu javnih rashoda, jer oni imaju limit (cifarsko odreenje visine

rashoda) koji se ne moe prekoraiti. Isto tako, mogu se naplatiti samo oni javni prihodi

koji su utvreni u budetu. Ukoliko se u toku godine ostvaruju vei prihodi od planiranih,

vlada je duna da predloi mere predstavnikom telu da se prihodi uravnotee sa rashodima

(predlae se smanjenje poreskih stopa ili poveanje oslobaanja i olakica).

Novana sredstva se u dravni budet prikupljaju fiskalnim optereenjem fizikih i

pravnih lica (konkretne drave). Veliina budeta se moe oceniti prema procentu, tj.

odnosu uea javnih prihoda dabinskog (poreskog) tipa u drutvenom proizvodu. To je

tzv. fiskalno optereenje. U visoko razvijenim zemljama fiskalno optereenje je oko 50%,

to ukazuje da imaju razvijen javni sektor (na primer, vedska 50%, Danska 49%, Italija

43,3%, Austrija 43%).

4


5/16

2. FINANSIJSKA I EKONOMSKA OBELEJA BUDETA

Svaka savremena drava ,radi izvravanja ustavom i zakonima utvrenih zadataka i

funkcija , mora raspolagati odreenim finansijskim sredstvima, to znai, mora imati

redovne i trajne izvore prihoda kojima e finansirati obavljanje tih zadataka .

Da bi se finansiranje ovih zadataka vrilo organizovano i planski, moraju se utvrditi

potrebe (javne potrebe ) koje treba podmiriti, i finansijska sredstva kojima e se one

podmiriti. Potrebe ( javni rashodi ) se predviaju u budetu , po pravilu , pojedinano i

prema nameni. Sredstva (javni prihodi ) predviaju se po izvorima ,a utvruje se i visina do

koje treba da se prikupe . Budet je prema tome , u prvom redu finansijski instrument,

namenjen za finansiranje zadataka i funkcija dravnih organa, u kome se utvruju izvori

prihoda i javni rashodi. Pored finansijskih obeleja prikupljanja i uravnoteenja prihoda i

rashoda, budet ima i veoma znaajna ekonomska obeleja i karakteristike, koja se

ogledaju u uticaju koji on ima na proizvodnju, raspodelu, razmenu i potronju.

Budet je jedan od najznaajnijih instrumenata preraspodele nacionalnog dohotka.

On predstavlja fond sredstava izdvojenih iz nacionalnog dohotka , kojim se odreuje dalja

namena ovih sredstava raspodeljenih na line , materijalne i esto investicione rashode.-Ta

nova raspodela znatno utie na proizvodnju i potronju dobara .Uticaj budetskih prihoda

na privredna kretanja ispoljava se neposrednim i posrednim putem. Neposrednim putemtako to se u budetu predviaju sredstva za neposredno ulaganje u privredu , ija je

posledica poveanje proizvodnje.Posredan uticaj na proizvodnju ogleda se u tome to

budetom predviaju sredstva za razne nabavke , radove i usluge, usled ega budet ima

ulogu potroaa. Budet je esto veliki potroa odreene robe, kao to su vojna oprema i

naoruanje,to izaziva poveanje ove proizvodnje.

Poreska intervencija u oblasti privrede prihvaena je kao neminovna posledica

fiskalne politike koja se izraava kroz budet. Poreski intervencionizam , kao mera

odreene budetske politike, ima danas mnogo pristalica.

5


6/16

3. BUDETSKI PRINCIPI ( NAELA )

Budetski principi ili budetska naela su osnovna pravila kojih se treba pridravati

prilikom izrade, donoenja i izvrenja budeta. Ona su nastala kao rezultat borbe i stalnog

nastojanja parlamenta da ogranii pravo vladara, kako prilikom uvoenja obaveze plaanjaraznih dabina, tako i prilikom utvrivanja namene njihovog troenja.

Budetski principi mogu se podeliti na :

Formalno - statine i

Dinamiko - materijalne.

Prvi se odnose na sadraj i oblik budeta , a drugi na sastavljanje i izvrenje

budeta.

FORMALNO - STATIKI BUDETSKI PRINCIPIFormalno - statiki budetski principi su :

Princip budetskog jedinstva,

Princip budetske potpunosti i

Princip preglednosti (jasnoce)

PRINCIP BUDETSKOG JEDINSTVA

Primena ovog principa zahteva da svi javni prihodi i rashodi u budetu budu

prikazani u jednom budetu. Na taj nain dobija se celovit uvid predstavnikog tela

( parlamenta ) u stanje dravnih finansija, ime se obezbeuje uticaj parlamenta na

finansijsku privredu zemlje. Princip budetskog jedinstva omoguuje da se lake i uspeno

prevazie esto velika razlika izmeu potreba za javnim rashodima i ekonomskih

mogunosti zemlje da se ti rashodi mogu pokriti. O principu budetskog jedinstva govori

se ne samo kada su u pitanju budeti uih politicko - teritorijalnih jedinica ukljueni u

budet ire politiko - teritorijalne jedinice, u jedinstveni optedravni budet, ve i onda

kada su javni prihodi i rashodi pojedine politiko -teritorijalne jedinice obuhvaeni samo unjenom posebnom, vlastitom budetu koji nije deo budeta ire politiko - teritorijalne

jedinice.

Tokom vremena praktini razlozi i poveana mogunost da se ostvare neki od

ciljeva budetske politike, doveli su do promena , odnosno do isticanja zahteva za

6


7/16

postojanjem vie budeta ( budetski pluralizam ) , kao i za finansiranjem nekih javnih

potreba ne samo putem budeta, nego i primenom drugih finansijskih instrumenata

( finansijskih programa, javnih fondova i sl. ) pojava budetskog pluralizma ili sistema

specijalnih budeta u savremenim javnim finansijama objanjava se poveanom

ekonomskom aktivnou drave i specifinom ulogom budeta u ostvarivanju ciljeva

ekonomske politike zemlje. Kao specijalni budet pojavili su se u praksi dvojni budeti,

aneksni i autonomni budeti. Savremena teorija pojavu dvojnih budeta objanjava

potrebom postojanja redovnog i kapitalnog budeta. Redovni budet sadri redovne

prihode ( od redovnih dabina i od javne privrede ) i rashode za tekuu delatnost dravnih

organa. Meutim, kapitalni ili investicioni budet sadri prihode od zajmova i ostale

vanredne prihode, a njegovi rashodi obino idu na investicije. Aneksni budeti idu uz

budet kao njihov prilog i slue za podmirenje onih potreba koje nisu istovremeno i potrebedravnih organa. Najee se donose za dravna preduzea koja vre odreenu javnu

slubu , kao to su : eleznica, pote, radio, televizija i sl. Postoje i dravna preduzea

monopolistikog karaktera, kao to su fabrike duvana, eera, soli, i sl. Autonomni budeti

su slini aneksnim budetima , a razlika izmeu njih je u tome sto aneksni budet odobrava

predstavniko telo, dok autonomni budet donose organi upravljanja korisnika sredstva,

koji je ovlaen na sastavljanje takvog budeta .

PRINCIP BUDETSKE POTPUNOSTI

Princip budetske potpunosti podrazumeva da se u budetu iskazuju svi prihodi i

rashodi drave , koji mogu biti prikazani u punom iznosu ( bruto budet ), ili u neto iznosu,

kada se prethodno prebiju budetski prihodi od rashoda , tako da se u budetu prikazuje

viak prihoda nad rashodima ( neto-budet ). Primena neto budeta ne omoguuje

predstavnikom telu da ima potpun uvid u finansijsku delatnost drave , dok primena bruto

budeta obezbeuje kontrolu parlamenta pri raspolaganju javnim prihodima i njihovomracionalnom troenju.

U teoriji i praksi data je prednost bruto nad neto budetom , tako da danas

preovladava u praksi nacelo bruto budeta. Meutim, i pored primene bruto budeta u

nekim se budetskim sistemima susreemo s pojavom da su prihodi i rashodi pojedinih

korisnika , odnosno pojedinih delatnosti dati u budetu u neto iznosima.

7


8/16

PRINCIP BUDETSKE PREGLEDNOSTI

Princip budetske preglednosti ili princip jasnoce budeta obezbeuje se tako da se

prihodi i rashodi u budetu grupiu na jedinstven nain i to prihodi prema izvorima , arashodi prema njihovoj nameni. Prilikom grupisanja budetskih prihoda i rashoda

primenjuju se utvreni klasifikacioni brojevi koji su jedinstveni za sve budete, kako uih,

tako i irih politiko - teritorijalnih jedinica. Podela javnih prihoda u budetu moe biti

prema tome od koga se ti prihodi ubiraju ( oporezivanjem, ubiranjem doprinosa, taksa ) ,

primenom kog poreskog oblika se ubiraju ( porez na promet, porez na imovinu, porez na

promet nekretnina i sl. ) itd.

Podela javnih rashoda u budetu moe biti uinjena prema korisnicima ( resorni

princip ) , a unutar toga za pojedine namene ( realni princip ) , i prema vrstama rashoda

(funkcionalni princip ). Princip preglednosti budeta olakava predstavnikom telu

(parlamentu), kao i najiroj javnosti, potpun uvid u stanje dravnih finansija , kao i ocenu

ostvarenja budetske politike zemlje .

DINAMIKO - MATERIJALNI BUDETSKI PRINCIPI

Dinamino - materijalni budetski principi su :

Princip budetske realnosti ( tanosti ) Princip budetske ravnotee

Princip budetske javnosti

Princip prethodnog odobrenja budeta

Princip periodinosti budeta

PRINCIP BUDETSKE REALNOSTI ( TACNOSTI)

Princip budetske realnosti znai zahtev da prihodi i rashodi budeta budu to je

mogue tanije utvreni, odnosno realnije, kako ne bi dolo do veih odstupanja izmeubudeta kao plana javnih prihoda i rashoda, s jedne strane, i ostvarenja tog plana, s druge

strane. Postoje mnogi razlozi koji mogu dovesti i koji esto dovode do odstupanja izmeu

planirane visine prihoda koje treba prikupiti tokom godine i visine javnih rashoda koji e se

podmiriti iz budeta, na jednoj strani, kao i stvarno prikupljenih budetskih prihoda i

8


9/16

izvrenih rashoda iz budeta na drugoj strani. Da bi se to spreilo i svelo na najmanju

meru, potrebno je dobro poznavanje svih relevantnih faktora koji utiu na visinu

budetskih prihoda i rashoda . oigledno je da se budetski prihodi i rashodi utvruju na

osnovu nekog pretpostavljenog mogueg razvoja za vreme za koje se donosi budet ,

odnosno to je plan prihoda i rashoda za naredni period od najee godinu dana , onda su

razumljive tekoe koje postoje da bi se tano utvrdili svi oni elementi koji e uticati na

kretanje prihoda i rashoda u narednom periodu.

Da bi se dosledno pridravali naela budetske tanosti neophodna je striktna

primena odgovarajuih propisa, postojanje sposobnih i iskusnih finansijskih strunjaka,

ostvarenje predvienih kretanja u privredi, korektni odnosi izmeu zakonodavne i izvrne

vlasti, primena odreenih metoda planiranja budetskih prihoda i rashoda itd. U tom smislu

postoje odreene metode koje nam pomau da to bolje i doslednije primenimo principrealnosti , odnosno tanosti, kao to su : automatski metod, metod prethodne godine i

metod direktne procene budetskih prihoda i rashoda .

PRINCIP BUDETSKE RAVNOTEE

Primena principa ravnotee znai zahtev da prihodi i rashodi u budetu moraju biti

u ravnotei. To znai da je taj princip naruen ako su budetski rashodi vei od budetskih

prihoda ( tzv. budetski deficit ), odnosno ako su budetski prihodi vei od budetskih

rashoda ( tzv. budetski suficit ) . Ukoliko se u toku izvrenja budeta pojavi manjak ili

viak u budetu , onda se preduzimaju mere za uspostavljanje naruene budetske

ravnotee. Naruena ravnotea moe se uspostaviti poveanjem budetskih prihoda ili

smanjenjem budetskih rashoda zavisno od stanja neravnotee u budetu.

Budetsku ravnoteu mogue je ostvariti na vie naina : moe biti postignuta

formalna ravnotea , to znai ravnotea budetskih prihoda i rashoda, nezavisno od toga

kako je ona ostvarena, a moe biti postignuta i materijalna ravnotea, to znai da je

ravnotea budetskih prihoda i rashoda postignuta tako da su se budetski rashodi pokrivaliiz redovnih javnih prihoda. Ukoliko redovni prihodi nisu bili dovoljni da pokriju budetske

rashode , pa se nedostajua sredstva morala prikupljati uvoenjem vanrednih poreza ,

zaduivanjem drave putem javnih zajmova , sredstvima primarne emisije novca, i sl. ,

onda govorimo o deficitarnom budetskom finansiranju

9


10/16

Klasina finansijska teorija bila je protiv budetskog deficita i protiv budetskog

suficita, jer je princip budetske ravnotee smatrala zlatnim pravilom " javnih finansija.

Posebno je bilo protiv budetskog deficita, jer je smatrala da on dovodi do zaduivanja

drave , a to dalje izaziva inflatorne tendencije u privredi sa svim negativnim posledicama

koje iz toga proizilaze. Nasuprot ovakvom shvatanju , savremena finansijska teorija ucinila

je veliki zaokret, jer je umesto naela ravnotee isticala stav o budetskom deficitu, kao

instrumentu za oivljavanje privrede za vreme ekonomske krize . Tako je naelo budetske

ravnotee zamenjeno principom ekonomske ravnotee, na osnovu koga su nastale dve

teorije : teorija ciklinih budeta i teorija automatske stabilizacije .

Prema teoriji ciklinih budeta , budet moze biti deficitaran i predviati vee

rashode od prihoda , ako se taj viak rashoda upotrebi za poveanje broja zaposlenih , za

izgradnju krupnih objekata infrastrukture, kao i za druge intervencije drave u oblastiprivrede. Ovim se poveava kupovna snaga stanovnitva, poveava se potronja koja

izaziva porast proizvodnje, to je krajnji cilj ekonomske politike. Poveana proizvodnja i

potronja omoguuju dravi da prikupi vea finansijska sredstva putem oporezivanja,

odnosno da formira egalizacioni fond", koji e sluiti za pokrie deficita u vreme

ekonomske depresije. Tako se postie ostvarenje budetske ravnotee na dui vremenski

rok, pa se takav budet naziva ciklicnim budetom ".

Teorija automatske stabilizacije predstavlja jednu varijantu teorije i metoda

ciklinih budeta, ciji je osnov budetska ravnotea, ali je njena posebnost u nacinu na koji

se ostvaruje ta ravnotea. Za ostvarivanje budetske ravnotee koristi se elastinost nekih

vrsta izvora javnih prihoda. Ona se koristi za usklaivanje obima budetskih sredstava i

budetskih rashoda. Posto su budetski rashodi u stalnom i ciklinom porastu, izvori

prihoda moraju biti organizovani da prate dinamiku kretanja rashoda. To se postie

naroito nekim vrstama javnih prihoda, kao to su porez na promet koji se smatra

najizdanijim i najelastinijim izvorom javnih prihoda. Zatim , to se postie i

prilagoavanjem progresivne poreske stope poreza na dohodak.

PRINCIP BUDETSKE JAVNOSTI

Potovanje principa budetske javnosti omoguuje poreskim obveznicima i svim

organima da se upoznaju sa veliinom budetskih prihoda i svrhom njihovog troenja,

odnosno da mogu imati potpun uvid u finansijsku delatnost drave. Pimena ovog principa

10


11/16

omoguuje i kontrolu svih koji uestvuju u procesu donoenja i izvrenja budeta :

parlamenta, vlade, upravnih organa, organa budetske kontrole i ostalih subjekata.

U svim savremenim dravama princip budetske javnosti je logian i razumljiv,

ako se ima u vidu sadanji stepen razvoja parlamentarizma i demokratije. Meutim, u

prolosti, podaci o dravnim prihodima i rashodima smatrani su dravnom tajnom, a u

interesu bezbednosti zemlje. Tako je dravni budet prvi put bio dostupan javnosti tek

krajem 18. veka, kada je ministar finansija Luja XVI prvi objavio budet (1781. godine ).

Smisao uvoenja ovog principa je da se poreski obveznici upoznaju sa svrhom

troenja novanih sredstava koji su oni izdvojili na ime poreza za finansiranje dravnih

rashoda, to treba povoljno da utie na smanjenje otpora plaanju poreza i na visinu

poreske evazije. Sredstva izdvojena za odreene dravne potrebe koja ne podleu principu

javnosti, zbog nekih viih " dravnih interesa, najee se nalaze u posebnim fondovima,

koji se nazivaju tajni ili crni fondovi.

PRINCIP PRETHODNOG ODOBRENJA BUDZETA

Prvi preduslov za troenje budetskih sredstava je usvajanje budeta od strane

predstavnikog tela ( parlamenta, skuptine ), odnosno, kada budet donese, izglasa ovo

telo. Time se omoguuje i obezbeuje pravo predstavnikog tela da odluuje o vrsti i visini

dravnih rashoda, zatim, o vrsti i visini dravnih prihoda za odreeni vremenski period,

obino za godinu dana. Ovim parlament dobija odluujuu ulogu u utvrivanju finansijske

politike drave u narednom periodu.

Primenom ovog principa treba da se onemogui, odnosno da se svede na najmanju

moguu meru pojava samovolje u raspolaganju i upotrebi budetskog prihoda od strane

izvrnih organa vlasti. To je i razlog to je princip prethodnog odobrenja budeta jedan od

najvanijih budetskih principa i da je u mnogim dravama ugraen u njihov ustav .

Odstupanje od ovog principa ugroava ostvarenje funkcije budeta ,smanjuje odgovornost

parlamenta u utvrivanju finansijske politike drave i oteava njegovu kontrolnu funkciju.

PRINCIP PERIODICNOSTI BUZDETA

Kao to smo videli, dravni budet se donosi za odreeni vremenski period, obino

za godinu dana. To znai da se budet donosi za svaku narednu godinu, tako da primena

principa periodinosti zahteva da parlament bude u redovnim intervalima sazvan na

11


12/16

zasedanje, da mu se omogui da redovno razmatra finansijsku situaciju u zemlji, da utvrdi

zadatke za naredni budetski period, da raspravlja o sprovoenju utvrene politike u

proteklom budetskom periodu.

Budet se, po pravilu, donosi za jednu godinu, jer je ovaj period pogodan zato to

se putem budeta vri preraspodela nacionalnog dohotka koji je ostvaren u toj godini.

Pored toga, period od godinu dana omoguuje lake utvrivanje potreba koje teba

podmiriti, kao i potrebna sredstva, nego za vreme od dve ili vie godina. Najee se

budetska godina podudara sa kalendarskom godinom, mada ima i sluajeva (SAD,

V.Britanija i dr. ) gde se budetska godina ne podudara sa kalendarskom godinom, jer

poinje 1.aprila ili 1.jula, pa traje do 31.marta, odnosno do 30 juna. Za ovakvo reenje

esto se navodi kao razlog da se rezultati poslovanja u privredi saznaju posle zavrnih

rauna, tako da se tokom februara i marta ovi rezultati mogu analizirati i na nivou celenacionalne privrede, to treba da omogui planiranja budetskih prihoda i rashoda bolje

sagledavanje ekonomskih kretanja u narednom periodu.

12


13/16

4. ALOKACIJA RESURSA U BUDETU

S obzirom da se u budetu drava koncentrie i preko 50% bruto drutvenog

proizvoda, te da se vri njihova dalja alokacija, neophodni su institucionalni mehanizmi

kontrole, kako bi se osiguralo raspolaganje dravnim sredstvima od strane korisnika

budeta na zakonit nain i u skladu sa namenama i utvrenim iznosima.

Postoji vie vrsta podela dravne kontrole javnih sredstava. Podela prema organima

koji vre kontrolu bi bila sledea:

upravna interna kontrola i revizija (Ministarstvo finansija),

eksterna revizija raunsko-sudska revizija (Dravna revizorska

institucija),

parlamentarno-politika skuptinska kontrola (skuptina republike,

skuptina lokalne samouprave).

Budet, kojim se vri alokacija sredstava, predstavlja raunski izraz finansijskihraunski izraz finansijskih

akata ostvarivanja prihoda, njihove raspodjele i kontrole nad tim radnjamaakata ostvarivanja prihoda, njihove raspodjele i kontrole nad tim radnjama.1

Budet je sistemski i u brojkama izraeni pregled dravnih prihoda i dravnih

rashoda koji obiljeavaju cilj i odnos dravnih potreba i treba i ima da poslui kao

obavezan privredni plan za dravno gazdinstvo u buduem periodu.2

1 Danilo Aleksi Osnovi javnih finansija, Podgorica 2008. god, str. 256-2572 Todorovi Milan, Nauka o finansijama, knjiga I i II, Beograd 1930 god. str. 11

13


14/16

ZAKLJUAK

Danas se esto postavljaju brojna pitanja koja se odnose na budet, njegovu ulogu,

znaaj i budunost. Budet je finansijski instrument drave, ili uih drutveno- politikih

zajednica, a nastao je u odreenim drutveno - ekonomsko politikim uslovima, te

predstavlja njihov konkretni oblik ispunjavanja. Promenom tih uslova menja se sadraj i

smisao budeta kao i naela prilikom njegovog sastavljanja, izvrenja i dr.Budet je

finansijski predraun ili sistematski prikaz prihoda i rashoda odreene drave ili ue

drutveno - politike zajednice, za jednu budetsku godinu.Budet je odreeni sintetiki

bilansni pregled svih materijalno - finansijskih potreba irih ili uih kolektiviteta u kojim

se, uz zakonsku sankciju, programiraju prihodi i utvruju rashodi za odreeni planski

period.Budet igra vrlo veliku ulogu kao finansijski element - u koji se sliva ipreraspodeljuje veliki deo nacionalnog dohotka. Danas se sve ee susreu sledee

definicije budeta.Budet je osnovni finansijski instrument svake politiko teritorijalne

zajednice kojim se za odreeni period predviaju novani prihodi i rashodi, kako za

neposredne, tako i za odreene perspektivne zadatke, a sankcionie ga odgovarajui

predstavniki organ. Budet je akt predstavnikog tela kojim se predviaju i odobravaju

prihodi i rashodi drutveno - politikih zajednica za odreeni budui period po pravilu za

jednu godinu. Osnovne zajednike crte svih dosadanjih definicija budeta mogu se saeti

u sledeih nekoliko elemenata:

1. Budet je javni akt,

2. Planski akt za istovremeno predvianje javnih prihoda i rashoda,

3. Zastupljeni element jednogodinjosti,

4. Budet sadri sve karakteristike odreenih drutveno - ekonomskih i politikih

odnosa zemlje u kojoj se odnosi. Budet je pre svega finansijski instrument javne vlasti a

znatno manje pravni. U donoenju, izvrenju i kontroli budeta postoji celi niz pravnih

formi kojim se to regulie koje su u sklopu finansijsko i budetskog prava. Finansijsko

pravo u budetu gleda skup normi kojim se reguliu sistematizovani odnosi izmeu organa

koji su duni da predviaju, ostvaruju i koriste javna sredstva. Budetsko pravo za svoje

strane izraava sve akte kojima se regulie postupak oko donoenja, ostvarenja i kontrole

svih budetskih tokova, kako na strani prihoda tako i na strani rashoda. Struktura dravnog

14


15/16

budeta zavisi od drutveno ekonomskih i politikih odnosa, ureenja jedne privrede.

Socijalno - ekonomski sadraj i struktura kao i politiki znaaj odreeni su kiarakterom

proizvodnje, ulogom drave u privredi i drutvu, kao i klasnom strukturom drutva.

Dravni budet se u svim zemljama sastoji od meusobno povezanih budetskih prihoda i

rashoda u zavisnosti od funkcija budeta. U strukturi prihoda budeta sagledava se koje

klase i slojevi drutva nose osnovni teret u formiranju budetskih prihoda, dok rashodi

budeta odraavaju ekonomske, socijalne i druge ciljeve koji se ele ostvariti preko

budetske politike. U savremenom kapitalizmu struktura budeta sve vie odraava dravni

intervencionizam u privredi i razvoj ekonomske i eksplatatorske funkcije drave. Rashodna

strana budeta sve vie odraava delovanje drave na reprodukciju kapitala i militarizaciju

ekonomike.

15


16/16

LITERATURA

1. Risti ., Srdi M., Vuka S. Budetska politika i fiskalna revizija, Etnostil,Beograd 2009.2. Djordjevic D.,Javne finansije, Novi sad, 2005.3. Bogdanovi D., Ivanievi G., 1996., Osnovi ekonomije, Beograd4. Labus, M., 1999., Osnovi ekonomije, Stubovi kulture, Beograd5. Milovanovi M., 2007., Osnovi ekonomije, Megatrend univerzitet, Beogra

16

Documents

Seminar Ski Rad Budzet