Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berziUVODPod pojmom berza podrazumeva se stalno mesto trgovanja na kojem se, prema strogo određenimpravilima kupuje određena roba. Samo ime berza ima više tumačenja: jedni smatraju da potičeod francuske reči „bourse”, koja je označavla mesto gde su se sastajali trgovci, drugi smatraju dapotiče od italijanske reči „borsa”, što znači kesa ili novčanik, a treći da potiče od grčke reči„byrsa”, što znači oderanu kožu. Neki su opet mislili da termin berza potiče od imena bogateporodice Van der Burse iz Briža, ispred čije se kuće nalazila jedna od prvih berzi. Prema ovome,prvi tragovi organizovane berze javljaju se u XV veku. Međutim, moderne berze kakve danaspoznajemo počinju svoj razvoj krajem XVIII veka.1Berza se definiše kao regulisano i organizovano sekundarno tržište hartija od vrednosti, sa strogoutvrđenim pravilima trgovanja, opštim kriterijumima za prihvatanje hartija od vrednosti kojimaće se trgovati, kao i sa kriterijumima kojima se definiše pitanje članstva na berzi. Iz navedenedefinicije zaključuje se da je berza institucija koja organizuje proces trgovanja, standardizujepredmet trgovanja i određuje način trgovanja.Berza ne određuje cenu hartija od vrednsoti sa kojima se trguje, ona samo definiše pravila zaodvijanje aukcije na kojoj se slobodnim susretanjem ponude i tražnje u određenom trenutkuodređuje cena hartija od vrednosti U donošenju pravila poslovanja berze su potpuno samostalne,kao i u kontroli njihove primene i sankcionisanju prekršilaca. Posao sankcionisanja je delatnostkoja je delatnost posebnih berzanskih sudova – arbitraža.Osnovni razlog nastanka berzi leži u nameri da se premosti vremenski period od ulaganja doprofitiranja, potrebe prikupljanja kapitala kroz više manjih suma čijom koncetracijom se dobijazadovoljavajući iznos za finansiranje, kao i potreba da se uložena sredstva vrate u svakom trenutku.U osnovi svoje organizacije, berza je centralna tačka oko koje se nalaze svi pomenuti učesnici, aodnosi između učesnika i berze se odvijaju kroz pojedine organizacione delove berze kojipredstavljaju i njene osnovne funkcije. S tim u vezi, moglo bi se reći da osnovna organizacijaberze podrazumeva sledeće skupove poslova:

• Listing

• Trgovanje

• Kontrola i nadzor

• InformisanjeObzirom da je osnovna berzanska aktivnost berze trgovina, koja podrazumeva odabir adekvatnogsistema i metoda trgovanja, definisanje pravila trgovanja, načina susretanja ponude i tražnje i1 Dželetović Milenko, Finansije i finansijska tržišta, Beograd, 2008, str. 17

Seminarski rad

Mehanizmi trgovanja na Beogradskoj berziizračunavanja cene tržišnog materijala (što jasno ukazuje na značaj ovog berzanskog posla),predmet seminarskog rada jeste definisanje i objašnjenje osnovnih metoda trgovanja koje sekoriste na Beogradskog berzi.Rad je koncipiran tako da u uvodnom delu opiše ukratko istorijat nastanka Beogradske berze.Dalje se u radu obrađuje problematika procedure trgovanja hartijama od vrednosti, dok su pitanjametoda trgovanja na Beogradskoj berzi centralna tema Seminarskog rada. Zaključak je rezimematerije obrađene tokom celog rada.

Kratak osvrt na istorijat nastanka Beogradske berzePrve ideje o osnivanju Berze u Srbiji javile su se tokom tridesetih godina XIX. Srpsko trgovačkoudruženje, koje je imalo presudan uticaj na celokupan razvoj trgovine u Srbiji pokrenulo jeinicijativu za donošenje Zakona o javnim berzama, tako da je Narodna skupština 1886. godineusvojila navedeni Zakon.Ubrzo potom, početkom XX veka na bezi su počele da se kotiraju razne hartije od vrednosti, gdesu najtraženije bile državne hartije od vrednosti, što je i razumljivo, obzirom da je u tom periodupoverenje u akcionarska društva bilo na izuzetno niskom nivou. Datum, koji se uzima kaozvaničan datum početka rada Beogradske berze jeste 02. Januar 1895 godine. Trgovina akcijamase obavljala u zgradi hotela Bosna, u Beogradu. Berza je nesmetano funkcionisala sve do početkadrugog svetskog rata. Nakon rata, nastavila je svoj rad, da bi zatim, 1953-e godine bila zatvorenaod strane državnih vlasti, budući da se postojanje Berze nije uklapalo u Socijalističko shvatanjeekonomije.Berza je otvorena opet 1989 godine, kao Jugoslovensko tržište kapirala, da bi sa raspadomJugoslavije promenila svoje ime u Beogradska Berza. Tokom 2001. godine, nakon otpočinjanjaprocesa privatizacije u Srbiji, na Berzi su počele da se kotiraju akcije privatizovanih preduzeća,da bi godinu dana kasnije počela i trgovina sa obveznicama Republike Srbije.

Regulatorni okvir poslovanja Beogradske BerzeZakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata uspostavljen je osnovnizakonski okvir u kome Beogradska berza posluje, kako u smislu osnivanja i organizacije radasame Berze, tako i u smislu osnivanja i poslovanja članova Berze – učesnika na organizovanom

tržištu, te drugih institucija tržišta kapitala. Ovim Zakonom uređuju se:

1) uslovi i postupak izdavanja hartija od vrednosti;

2) trgovina hartijama od vrednosti na organizovanom tržištu hartija od vrednosti;

3) organizacija, struktura i način funkcionisanja organizovanog tržišta u Republici Srbiji;

4) pojam i delatnost organizatora tržišta;

5) osnivanje i delatnost učesnika na organizovanom tržištu;

6) organizacija i nadležnosti Komisije za hartije od vrednosti;

7) organizacija i nadležnosti Centralnog registra, depoa i kliringa hartija od vrednosti.

Odredbe ovog Zakona koje se odnose na hartije od vrednosti primenjuju se i na druge finansijske

instrumente, osim ako Zakonom nije predviđeno drugačije.Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata bliže su uređenasledeća pitanja od značaja za organizaciju i rad Berze: pravni status; osnovni kapital; osnivači;delatnost; kadrovska i organizaciona osposobljenost i tehnička opremljenost; izdavanje dozvoleza rad; upis u nadležni registar; korišćenje naziva; uprava; zaposlena lica; opšta akta; promenanaziva sedišta i adrese; članovi Berze; informacioni sistem; arbitraža; prijem i početak trgovinehartijama od vrednosti; kursna lista; obustava trgovine hartijama od vrednosti; nadzor i prestanakrada.U skladu sa Zakonom, berza se definiše kao “pravno lice organizovano kao akcionarsko društvokoje, u skladu sa ovim zakonom obavlja delatnost organzovanja trgovine hartijama od vrednosti idrugim finansijskim instrumentima na berzanskom tržištu, odnosno na berzanskom ivanberzanskom tržištu2”

Dakle, kao što se vidi, uloga berze jeste da organizuje trgovinuhartijama od vrednosti koja

zapravo podrazumeva sledeće:

•

Organizovanje javne ponude hartija od vrednosti i povezivanje ponude i tražnje hartija od

vrednosti;

•

Objavljivanje informacija o ponudi, tražnji i tržišnoj ceni hartija od vrednosti i drugih

podataka značajnih za trgovinu istima;

•

Utvrđivanje i objavljivanje kursnih lista hartija od vrednosti;

•

Obavljanje drugih poslova u skladu sa Zakonom o tržištu hartija od vrednosti i drugim

finansijskim instrumentima;Naravno, pored navedenih, postoji grupa poslova koja nikako ne spada u nadležnost berze, štopodrazumeva da su kao takvi, ti poslovi zabranjeni. Berza ne sme trgovati hartijama odvrednosti, ne sme davati savete koji se odnose na kupovinu i prodaju hartija od vrednosti i drugihfinansijskih instrumenata, kao ni savete o izboru brokersko-dilerskog društva ili ovlašćenebanke, ne može obavljati poslove koji su ovim zakonom odrađeni kao delatnost brokerskodilerskog društva, niti druge poslove.

2 Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata ,„Sl

glasnik RS”,br.

47/2006, str 36

Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berziDozvolu za rad Beogradske berze izdaje Komisija za hartije od vrednosti Republike SrbijeUvod u način trgovanja na Beogradskoj berziDa bi akcionar uspeo u svojoj nameri da deo ili celu svoju imovinu izraženu u akcijama pretvoriu novac, ili da višak novčanih sredstava pretvori u hartije od vrednosti, potrebno je da imasledeće informacije:•od koga može da dobije stručnu pomoć•kome i kako da ispostavi nalog za trgovinu•koje su hartije uključene na Berzu•kada se održavaju aukcije•tržišne cene akcije•kako da dokaže da poseduje akcije (ako prodaje) odnosno da poseduje novac (ukolikokupuje)•kako da bude siguran da će dobiti akcije (ako kupuje) ili novac (ako prodaje)•kako da zna kad će njegov nalog biti izvršen•koja je cena koju je dužan da plati, postojanje pojedinih poreskih obaveza i sl.Prvi korak koji je potrebno da se preuzme, jeste da potencijalni akcionar potpiše ugovor saodabranim brokersko – dilerskim društvom.Ugovorom se klijent obavezuje da brokeru da ovlašćenje za otvaranje i vođenje vlasničkogračuna hartija od vrednosti, kao i potpunog ovlašćenja za poslove posredovanja u trgovini hartijaod vrednosti. Evidencija o svim hartijama od vrednosti koje klijent poseduje, nalazi se navlasničkom računu klijenta koji se vodi u Centralnom registru hartija od vrednosti3.Ukoliko je reč o klijentu prodavcu, koje već poseduje određene hartije od vrednosti, i imanameru da iste proda, te hartije od vrednosti se vode na njegovo ime u elektronskoj bazipodataka Centralnog registra, a broker dobija ovlašćenje za administriranje tog vlasničkogračuna. Tim putem, broker je u mogućnosti da proveri da li klijent poseduje hartije koje želi daproda.Pored toga što je u obavezi da potpiše ugovor sa brokerskom kućom, klijent je u obavezi da ubanci otvori namenski račun za trgovanje hartijama od vrednosti. Račun se otvara u nameri da seizvrši uplata novca od prodatih hartija od vrednosti, dok je klijent u obavezi da na isti račundeponuje dodatna sredstva ukoliko želi da poveća obim svojih kupovina.3 Centralni registar je akcionarsko društvo koje obavlja poslove jedinstvene evidencije ozakonitim imaocima hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata i o pravima iz tih

hartija. Više o tome videti, Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskihinstrumenata, Službeni glasnik Republike Srbije, br. 47/2006

Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berziS druge strane, broker je u obavezi da klijentu dostavi Pravilnik o poslovanju brokersko –dilerskog društva, kao i da informiše klijenta o osnovama trgovanja hartijama o vrednosti.Klijent takođe treba da dobije osnovne informacije od brokera o načinu ispostavljanja naloga zatrgovanje, koje vrsta naloga može da ispostavi, šta znači koja vrsta naloga, kao i sve drugeinformacije koje će klijentu biti od koristi. Međutim, postoji i granica dokle znatiželja klijentamože ići, obzirom da neke informacije mogu se tretirati kao poslovna tajna.Takođe, jedna od najbitnijih informacija koje broker može i mora da dostavi klijentu jesteposlednja cena hartije od vrednosti koja je predmet njegovog interesovanja, kao i informacije odozvoljenom cenovnom odstupanju za naredna trgovanja. Cenovna odstupanja su zapravo zonefluktuacije i zapravo predstavljaju jedan vid zaštite tržišta od od naglih skokova ili padova cene.Pravilima trgovanja na Beogradskoj berzi, zona fluktuacije na vanberzanskom tržištu iznosi +/-20% u odnosu na poslednju zaključenu cenu pri trgovanju datom hartijom od vrednosti. Postojimogućnost da zona fluktuacije iznosi i od -20% do +300% ukoliko se održava prvo trgovanjehartijom od vrednosti na Beogradskoj berzi, pri čemu je bazna jedinica tzv. obračunska jedinicautvrđena prema bilnasnim podacima privrednog subjekta. Za hartije od vrednosti, koje sekotiraju na berzanskom tržištu, zona fluktuacije iznosi +/-10% u odnosu na poslednju zaključenucenu pri trgovini sa tom hartijom.Nakon svih tzv. “pripremnih” radnji, odnos brokera i klijenta se nadalje odvija kroz proceduruispostavljanja naloga za trgovanje. Klijent potpisuje kupovni nalog koji sadrži važne elemente zanjegovo realizovanje na tržištu. Najvažniji elementi naloga su, označavanje hartije od vrednostikoju klijent želi da kupi, cena po jedinici hartiji od vrednosti, broj hartija od vrednosti kojeklijent želi da kupi, kao i vreme trajanja naloga. Cena koju klijent označi u nalogu, može bitiiskazana kao limit cena4, što podrazumeva da je kupac upisao cenu iznad koje ne želi da plati više.Nakon što su se prikupili svi nalozi i nakon što su se međusobno uparili, zaključuje sekupoprodajni posao, o čemu se u sistemu za trgovanje sačinjava elektronska zaključnica.Sve zaključnice Berza dostavlja Centralnom registru elektronskim putem, dok se brokerimadostavljaju zaključnice u kojima je on jedna od strana u transakciji.Na osnovu prosleđenih zaključnica, Centralni registar i broker razmenjuju elektronske porukekojima potom Centralni registar dostavlja brokeru fajl sa njegovim zaključnicamam radi4 Npr. ako je kupac dao limit cenu od 100 dinara, odnosno, namerava da kupi hartiju odvrednosti neke kompanije po ceni od najviše 100 dinara, nemoguće je da se njegov nalogrealizuje po nekoj višoj ceni. Pored naloga sa limit cenom, postoji i nalog sa tržišnom cenom,što znači da kupac kupuje hartiju od vrednosti po bilo kojoj tržišnoj ceni. Tržišni nalog imaprioritet pri uparivanju naloga, jer je izložen cenovnom riziku. To znači, ukoliko postojineravnoteža između ponude i tražnje, najpre će se uparivati kupovni nalozi sa

tržišnomcenom, pa tek onda nalozi po limit ceni, pri čemu je logično da će neki od kupovnih nalogasa limit cenom ostati neupareni

poređenja sa fajlom koji se dobio od Berze. Nakon potvrđivanja brokera Centralnom registru

sledi procedura kliringa i saldiranja.Kliring transakcije predstavljaju obračun uplata i isplata koje treba izvršiti među stranama utransakciji, poput količina kupljenih akcija pomnožena sa cenom kao iznos koji kupac treba daplati prodavcu, obračun provizije koju kupac plaća brokeru uvećano za provizije Berze iCentralnog registra.Saldiranje predstavlja proces prenosa novca sa novčanog računa kupca na novčani računprodavca uz istovremeni prenos hartija sa vlasničkog računa prodavca na vlasnički račun kupca.Proces kliringa i saldiranja traje tri dana od dana zaključenja transakcije, što podrazumeva daklijent – kupac postaje vlasnik hartija od vrednosti tri dana nakon što je te akcije kupio na Berzi.

Metode trgovanja na Beogradskoj berzi

Metode trgovanja koje se koriste na Beogradskog berzi su sledeće:

1.metoda periodične aukcije sa preovlađujućom cenom (MPC)

2.metoda kontinuiranog trgovanja (MK)

3. blok trgovina (BT)

4.metoda minimalne cene (MC)Prve dve, od gore navedenih metoda, spadaju u tzv. standardne metode trgovine na berzi,poznatije kao Organizacija tržišta na bazi naloga (Order Driven Market). Sekundarno trgovanjeorganizovano metodom preovlađujuće cene i metodom kontinuiranog trgovanja predstavljamultilateralan, anoniman koncept trgovanja hartijama od vrednosti. Pojam multilateralnostipodrazumeva da je svim investitorima omogućeno da pod potpuno ravnopravnim uslovima,trguju hartijama od vrednosti. Multilateralnost ne podrazumeva izbor suprotne strane u trgovini,pošto se suprotna strana identifikuje kroz mulitlateralni svih naloga koji učestvuju u procesutrgovine. Anonimnost se odnosi na objavljivanje samo onih podataka o nalogu koji su presudniza mogućnost zaključenja transakcija tim nalogom, tj. cenom, količinom, kao i posebnodefinisanim uslovima koji se odnose na cenu i količinu.Mehanizmi bilateralnog i neanonimnog trgovanja se upotrebljavaju samo kao pratećimehanizmni, i oni su posebno kontrolisani i izdvojeni, definisani posebnim uslovima koje sukupac i prodavac u obavezi da, u bilateralnom odnosu, ispune kako bi bili u mogućnosti dazaključe takvu vrstu tansakcije. Blok trgovanje je metoda “koja se bazira na gore opisanimprincipima, metoda koja poštuje dogovor kupca i prodavca o zaključivanju bilateralne transakcije(pre iznošenja njihovih berzanskih naloga na Berzu) pod unapred dogovorenim uslovima, s timšto prodavac i kupac moraju da ispune određene uslove koji su propisani Pravilnikom berze”5,

5

Živković Boško, Šoškić Dejan, Finansijska tržišta i institucije, CID Ekonomski Fakultet

Beograd,

2006, str. 294.

Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berzikoji se opet razlikuju u zavisnosti od toga po kojoj se metodi odbija regovno trgovanje akcijomkoja je predmet bloka.Blok transakcijePropisani uslovi se tiču veličine bloka i cene po kojoj blok može biti realizovan u zavisnosti odposlednje tržišne cene. Na primer, ako se hartijom, koja je predmet blok transakcije, trgujemetodom MPC, količina hartija od vrednosti kojima se trguje u blok transakciji, mora bitinajmanje jednaka zbiru trgovane količine hartija od vrednosti na najmanje tri poslednjaberzanska sastanka, a najmanje 3% od ukupno emitovanog broja hartija od vrednosti,izuzimajući trgovanu količinu na berzanskom sastanku na dan zaključenja blok transakcije. Štose cene tiče, najveće dozvoljeno odstupanje kreće se do 10% u odnosu na prosečnu podnerisanucenu koja je zaključena na poslednja tri berzanska sastanka, osim u slučaju kada je obim hartijaod vrednosti u blok transakciju najmanje 20% od ukupnog broja izdatih hartija od vrednosti istevrste i klase predmetnog izdavaoca. U opisanom slučaju, dozvoljena cenovna fluktuacija kreće sedo najviše 20%.Da bi hartija od vrednosti mogla biti predmet blok transakcije u slučaju kad se njom trgujemetodom kontinuiranog trgovanja, potrebno je da kumulativno budu ispunjeni sledeći uslovi:•vrednost hartije od vrednosti kojom se trguje mora biti najmanje 200 miliona dinara(ukoliko je

predmet blok transakcije akcija) ili 10 miliona dinara (ukoliko je predmetblok transakcije dužnička hartija od vrednosti);•10% od ukupno izdatog broja hartija od vrednosti iste vrste i iste klase, izdate od stranepredmetnog izdavaoca;•najviše odstupanje cene hartije od vrednosti iz blok transakcije u odnosu na cenu nazatvaranju na prethodnom berzanskom sastanku je 3% osum u slulaju kada je količinahartija od vrednosti u blok transakciji najmanje 10% od ukupnog broja izdatih hartija odvrednosti iste vrste i iste klase predmetnog izdavaoca, kada je dozvoljena zona fluktuacijecene do 5%;•količinu hartija od vrednosti iz blok transakcije njie moguće kupiti, tj. prodati u tokutrajanja berzanskog sastanka za vreme u kojem se dostavlja Berzi na odobrenje iregistraciju.Način zaključenja blok transakcije se dosta razlikuje u odnosu na standardno trgovanje. Naime,kupac i prodavac zaključuju dogovor, pokreću proceduru koja se odnosi na blok transakciju,zatim taj svoj dogovor upućuju brokerima koji međusobno potvrđuju dogovor u propisanomvremenu i zatim ga dostavljaju kontroloru Berze na odobrenje. Nakon što se transakcija odobri,blok transakcija može biti zaključena.

Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berziCene i obim prometa iz odobrenih blok transakcija „ne utiču direktno na cene i obim prometaostvarene u trgovanju hartijama od vrednosti na berzanskon sastanku na kojem se

trgujepredmetnom hartijom od vrednosti, niti utuču na vrednosti indeksa u koji su date hartije odvrednosti uključene”6.Elemetni blok transakcije, kao što su: hartija od vrednosti, količina bloka i cena bloka se javnoobjavljuju kroz izveštaj Berze.Blok trgovanja su takođe klasična berzanska praksa kojom se velikim klijentima omogućava dameđusobno istrguju hartije, ali uz poštovanje okvirnih tržišnih uslova i uz iveštavanje tržišta ijavnosti o toj trgovini. Navedena metoda se često naziva Pre Agreed Method.Metod Minimalne Cene (MC)Metod Minimalne Cene (MC) je nestandardna berzanska metoda, “koje se na Beogradskoj berzikoristi samo za potrebe trgovanja akcijama u portfelju države (Akcijskog fonda) i to samo zaprvo trgovanje tim akcijama, odnosno kada nema utvrđene tržišne cene za akcije koje Akcijskifond želi da ponudi po ovoj metodi”7. Trgovanje ovom metodom zakazuje se na zahtevAkcijskog fonda, koji potom, o datumu održavanja zakazane aukcije obaveštava javnost prekosredstava javnog informisanja, a osim vremena aukcije, obaveštenje sadrži i podatke o količiniakcija koje se prodaju, kao i početnoj ceni ponude. Na dan aukcije, zainteresovani kupci mogu dalicitiraju sam za celokupnu količinu akcija koju je ponudio Akcijski fond i da ponude cenunajmanje jednaku (ili višu) do prodajne cene Akcijskog fonda (minimalna cena). Ako na aukcijiučestvuje samo jedan kupac, on kupuje ceo paket akcija najčešće po ceni iz ponude, a ako naaukciji ulestvuje dva ili više kupaca, oni se nadmeću licitiranjem po ceni naviše, sve dok neostane samo jedan kupac koje je spreman da plati najvišu cenu.Metod periodične aukcije sa preovlađujućom cenom (MPC) sastoji se iz sledećih faza:•predotvaranje (sa black out – om)•aukcija•trgovanjePeriod predotvaranja je period tokom koga članovi Berze unose u Berzin sistem za trgovanje svenaloge ponude i tražnje svojih klijenata za određenu hartiju. Pri unosu naloga u sistem zatrgovanje, sistem ih rangira po ceni (za stranu tražnje opadajućim nizom od tržišnog naloga,preko naloga sa navišom limit cenom do naloga sa najnižom cenom; za stranu ponude rastućim6Živković Boško, Šoškić Dejan, Finansijska tržišta i institucije, CID Ekonomski Fakultet Beograd,2006, str. 2987Živković Boško, Šoškić Dejan, Finansijska tržišta i institucije, CID Ekonomski Fakultet Beograd,2006, str. 299.

Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berzi

nizom od tržišnog naloga, preko naloga sa najnižom limit cenom do naloga sa navjišom limitcenom), a nalozi koji su istovetni po ceni međusobno se rangiraju po vremenu unosa u sistem zatrgovanje, od ranije unetog ka kasnije unetom nalogu. Od početka perioda predotvaranja, pa dopočetka poslednjih 300 sekundi tog perioda brokeri mogu da vide na tabli unete naloge sa desetnajboljih cena ponuda i tražnje, mogu da unose nove naloge, kao i da povlače prethodno unetenaloge. Sa prvom sekundom poslednjih 300 sekundi predotvaranja brokeri više ne mogu videticene novih unetih naloga drugih brokera, mogu da unose nove naloge i samo svoje naloge (svojenaloge i vide), ali ne mogu da povlače prethodno unete naloge. Zbog toga se ovaj period zoveBlack out. Takođe, navedeni period je poznat i kao random period. On ne mora da traje 300sekundi black outa, pošto sam sistem za trgovanjer andom procedurom prekida mogućnost unosanovih naloga. Sve navedeno iz razloga da se najveći deo naloga ne bi unosio u poslednjih parminuta predotvaranja. Nakon isteka 300 sekundi black outa, nastupa trenutak aukcije. Aukcija jetrenutak u kome sistem aktivira algoritam utvrđivanja preovlađujuće cene, odnosno izračunavajedinstvenu cenu po kojoj će se trgovina obaviti. To je preovlađujuća cena, odnosno ona cena pokojoj se, na toj aukciji, ostvaruje najveći obim prometa meren količinom hartija od vrednosti.Nakon izračunavanja cene, sistem pristupa uparivanju naloga (samo onih koji mogu bitirealizovani po utvrđenoj preovlađujućoj ceni) u zaključnicu. To je period trgovanja. Kakoukupna količina akcija na strani ponude i ukupna količina akcija na strani tražnje kojimaodgovara utvrđena preovlađujuća cena, najčešće nisu jednake, nalozi na strani koja ima većukoličinu akcija se uparuju po principu cena/vreme, kako bi se zadovoljio princip ravnopravnostinaloga, odnosno kako bi prednost u uparivanju dobili najpre oni nalozi koji su bili spremni daplate veću cenu od utvrđene (tražnja) odnosno manju cenu od utvrđene (ponuda). Nakon nalogapovoljnijih po ceni, uparuju se nalozi čija je cena jednaka utvrđenoj ceni. Međutim, „ukolikopostoje nalozi čija je cena jednaka utvrđenoj ceni, a ne mogu svi biti upareni jer nedostajekoličina na suprotnoj strani transakcije, ti nalozi se rangiraju po vremenskom prioritetu, tako štoprednost u uparivanju dobija nalog koji je ranije unet u sistem za trgovanje”8.Nalozi koji nisu upareni, a po vremenu trajanja su bili “dnevni” prestaju da važe, a nalozi koji suispostavljeni kao nalozi “do opoziva” ostaju u elektronskoj knjizi naloga u sustemu Berze zasledeću aukciju. Svakako, ako klijent čiji nalog “do opoziva” nije uparen odustane od nameretrgovanja za sledeću aukciju, on može kod brokera povući svoj nalog “nalogom za povlačenje”, abroker će to učiniti u sistemu za trgovanje u svakom trenutku osim u periodu black outa, trenutkaaukcije i trgovanja (perioda uparivanja naloga).

Rangiranje naloga se može prikazati na sledeći način:Nalozi za hartiju ABCKupovni nalozi bi se rangirali na sledeći način

Br.

Vreme Cena Količina

B Vreme Cena Količina

R

1

2

3

4

5

6

7

8

9

8 Urošević Branko, Finansijska Ekonomja, CID Ekonomski Fakultet, Beograd 2008, str.34

Nakon unosa svih naloga u sistem, utvrđuje se preovlađujuća cena, kao cena po kojoj se na toj

aukciji može trgovati najvećom količinom akcija.

Recimo, ukoliko je indikativna cena 1.000 dinara, zona fluktuacije od 800 do 1.200 dinara

Tabela……

Na primeru se vidi da je naveći obim trgovanja (110 komada) obavljen po ceni od 900 dinara. Toznači da je preovlađujuća cena 900 dinara po akciji, I da se po toj ceni uparuju nalozi prodaje na10 komada/800 dinara i na 100 komada/900 dinara sa nalogom tražnje 110 kom/900 dinara.

Cena od 900 dinara/akcija je zapravo i indikativna cena za naredno trgovanje, a zona fluktuacije

se meri u rasponu od +/-20% na cenu od 900 dinara (720 – 1.080 dinara).

Metod kontinuiranog trgovanja

Metod kontinuiranog trgovanja se sastoji iz sledećih faza:

•

predotvaranje

•

otvaranje

•

trgovanje na otvaranju

•

kontinuirano trgovanje

•

zatvaranje

•

izračunavanje cene na zatvaranjuOsnovna razlika između metode kontiniranog trgovanja i metode preovlađujuće cene jeste utome da se, u toku samo jedne aukcije po metodu kontinuiranog trgovanja, može ostvariti višerazličitih cena za istu hartiju, dok se po metodu preovlađujuće cene određuje jedna, jedinstvena,preovlađujuća cena i to po završetku aukcije.Faza predotvaranja kod metoda kontinuiranog trgovanja je u potpunosti istovetna istoimenoj fazikod MPC. Faza otvaranja je identična fazi aukcije kod MPC, a faza trgovanja na otvaranju jeistovetna fazi trgovanja kod MPC. Razlika između ova dva metoda nastaje uvođenjem fazekontinuiranog trgovanja, kada nalozi ponude i tražnje kreću sa uparivanjem “jedan na jedan” dokraja aukcije.

Ilustracija gore navedenog:Ukoliko pretpostavimo da je u toku trgovanje akcijama preduzeća A, kao i da su na tabli zatrgovanje (nakon trgovanja na otvaranju) ostali nalozi prodaje: 10 kom/100 dinara; 25 kom/99dinara i nalog kupovine 30 kom/98 dinar

Tabela 2

Na osnovu ove tabele, jasno je da nakon trgovanja na otvaranju preostali nalozi ne mogu da se

upare, tako da faza kontinuiranog trgovanja čeka ulazak novih naloga u tablu.

Pretpostavimo da se ispostavlja novi nalog kupovne na količinu 26 komada po tržišnoj ceni. Tajnalog se odmah uparuje sa nalogom prodaje 25/99, a zatim sa nalogom po ceni od 100 dinara, alisamo na jedan komad. Nakon toga tabla izgleda ovako.Tabela 3.

Pretpostavimo da ponovo dolazi novi nalog, ovoga puta nalog prodaje 12kom/101dinar. Tajnalog ne može da se upari sa postojećim nalogom kupovine, on se upisuje na tablu koja sada ima novi izgledTabela 4

Ponovo se unosi novi nalog, nalog tražnje 10/100 I odmah se uparuje sa nalogom prodaje 9/100,dok se na tablu upisuje preostala neuparena količina sa tog kupovnog naloga od 1 komad Iimamo novi izgled tabele

Tabela 5

Sada se unosi nalog tržišne tražnje na 13 komada. On se odmah uparuje sa nalogom 12/101, a zaneuparenu količinu od 1 upisuje se na tablu po ceni poslednje transakcije koju je zaključio, patabla ima novi izgled

Tabela 6

Na opisani način se odvija trgovanje do kraja faze kontinuiranog trgovanja, kada nastaje fazaizračunavanja cene na zatvaranju. Na Beogradskoj berzi u ovoj fazi se samo izračunva cena nazatvaranju, ali se ne odvija trgovanje. Cena na zatvaranju može se računati na jedan od sledećihnačina: kao cena poslednje zaključene transakcije, kao prosečna ponderisana cena poslednjihzaključenih transakcija pomnožena sa brojem transakcija, ili kao prosečna ponderisana cena svihtransakcija zaključenih u poslednjih X minuta. Cena koja se izračunava kao cena na zatvaranjupredstavlja indikativnu cenu za aukciju tom hartijom, a to je I cena koja se objavljuje u kursnojlisti Berze. Kako bi javnost imala potpuni uvid u kretanje cene tokom aukcije, pored cene nazatvaranju Berza objavljuje i cenu na otvaranju, najvišu i najnižu cenu tokom dana.

Kad je u pitanju razumevanje kontinuiranog načina trgovine, poslužićemo se još jednim

hipotetičkim primerom.

Faza kontinuirane trgovine na Beogradskoj berzi počinje nakon utrvđivanja cene na otvaranju,

svakoga radnog dana tačno u10.00 časova.U10.00.01 broker unosi kupovni nalog za jednu akciju po limi ceni od 99 dinara. U10.00.02broker unosi nalog za prodaju pet akcija i to po tržišnoj vrednosti. Kako se sa ovim nalogompristaje na svaku cenu koja je u tom trenutku za nalogodavca najpovoljnija na tržištu, jedna odakcija iz ovog naloga biće uparena (prodata) po ceni od 99 dinara, a preostale četiri ostaćeneprodate. Obzirom da je deo tržišnog naloga realizovan po ceni od 99 dinara, preostale četiriakcije dobijaju status akcija sa limit cenom (cena poslednje zaključene transakcije) i time nijemoguće da preostale akcije budu prodate po ceni nižoj od 99 dinara.

Do promene cene ne dolazi jer se akcije u ponudi nalaze po limi ceni od 99 dinara, a tražnja je

spremna da pristane na tržišnu cenu, ali dolazi do promene izgleda table u ponuđenoj količini.

U10.00.05 broker unosi prodajni nalog za pet akcija po limit ceni od 97 dinara, tako da ovoga

pute ne dolazi do trgovanja, jer se samo povećava ponuda, bez iskazane tražnje.U10.00.07 broker unosi nalog kupovine po limit ceni od 97 dinara i to za sedam akcija. Petkacija prodavca koji je spreman da pristane na cenu od 97 dinara biće prodate, dok će akcije kojeimali limit cenu od 99 dinara ostati neprodate, a samim tim će ostati i dve nerealizovane akcijena strani kupovine.

U10.00.09 Belex sistem broker unosi kupovni nalog na dve akcije po tržišnoj ceni, tako da ćeovaj kupovni nalog realizovati dve akcije ponuđene po ceni od 99 dinara, jer je kupac spremanda priste na cenu koja se traži.

Na strani tražnje ostaju dve akcije, jer kupac za njih nije spreman da plati više od 97 dinara,

dokje ukupno ostvareni obim trgovine 10 akcija, poslednja cena je 99 dinara, a raspon cena

postignutu toku trgovanja je od 97 do 99 dinara. Trgovanje metodom kontinuirane trgovine na

Beorgadskoj berzi odvija se do13.00 sati svakog radnog dana

ZAKLJUČAKSrpska ekonomija je prošla trnovit put u poslednjih dvadesetak godina. Još sa kraja osamdesetihgodina postalo je jasno da Srpska (zapravo SFRJ) ekonomija nije u stanju da se bori sa tržišnimekonomijama zemalja Zapadne Evrope.Jedan od glavnih razloga propadanja naše ekonomije (pored višedecenijske neproduktivnosti,uzrokovane opšim neradom i prevelikom javnom potrošnjom) bio je i nedefinisani finansijskisistem, koji će se kao neka vrsta posrednika pojaviti između onih koji imaju višak slobodnihnovčanih sredstava i onih koji su u potrazi za tim viškovima.Za određeni nivo štednje, više efikasan sistem finansijskog posredovanja, konkretno u ovomslučaju Beogradske berze, koja treba da bude jedan od generatora oporavka srpske ekonomije15

Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berzinakon dugogodišnjeg posrtanja, više podiže uspešnost investicije na veće nivoe, odnosno,nedvosmisleno treba reći da što god je finansijski sistem efikasiniji, veća je stopa rasta GDP-aneke zemlje, samim tim i nivo životnog standarda.Očigledo je da razvoj neke zemlje tesno povezan sa razvojem finansijskih tržišta u njoj. Bezstabilnog finansijskog tržišta, nemoguće je planirati razvoj ekonomije na duge staze. Srpskaekonomija, nakon bolnog prelaska sa samoupravne ekonomije na tržišnu ekonomiju i dalje luta upronalaženju optimalne formule koja će joj omogućiti da se stabilizuje.Beogradska berza, kao jedan od postulata na kojima bi srpska ekonomija trebala da se oporavi, idalje luta, i dalje ne pokazuje zavidne rezultate koji se tiču obima trgovine, nivoa na kojima senalaze Berzanski indeksi. To nikako ne bi trebalo da čudi, pošto je opšte poznato da je srpskaprivreda visoko neproduktivna, sa velikom javnom potrošnjom. S tim u vezi, berza je najboljiindikator trenutnog stanja srpske privrede.Veličina finansijskih tržišta u svetu je veoma različita i može se meriti po različitimparametrima, od kojih je najviše u upotrebi tzv. tržišna kapitalizacija, koja predstavlja zbir cenalistingovanih hartija od vrednosti pomnoženih sa njihovim brojem u opticaju. Nažalostponavedenom parametru, Beogradska berza, daleko, daleko zaostaje za vodećim svetskim berzama.Ostaje nam samo da se nadamo, da će i Beogradska berza jednog dana krenuti, zajedno sasrpskom privredom, uzlaznom putanjom.LITERATURA

1.Damiano Brigo and Fabio Mercurio Interest Rate Models – Theory and Practice,Springer Finance 20002.Đukić Đorđe, Centralna Banka i Finansijski Sistem, CID Ekonomski Fakultet,Beograd 20063.Dželetović Milenko, Finansijska tržišta i instrumenti, Beograd, 20084.Eugene F. Brigham I Michael C. Ehrhardt, Financial Management, 12th edition,Thompson 20045.Fabozzi J. Frank, Financial Management and Analysis Published by John Wiley &Sons, Ins, Hoboken, New Jersey6.Frank K. Relly and Keith C. Brown, Investment Analyses and Portfolio Management7th edition, South Western 200316

Seminarski radMehanizmi trgovanja na Beogradskoj berzi7.Ivanović Periša, Skripta za studente, Fakultet za uslužni biznis, S. Kamenica8.Joseph. Nellis and David Parker, Principles of Macroeconomics, Pearson EducationLimited 2004

9.Urošević Branko, Finansijska Ekonomja, CID Ekonomski Fakultet, Beograd 2008

10.Vučinić Dragan, Poslovne Finansije, Univerzitet Braća Karić, Beograd, 1993

11.Živković Boško, Šoškić Dejan, Finansijska tržišta i institucije, CID EkonomskiFakultet Beograd, 200612.Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, „Sl glasnikRS”, br.47/200613.www.belex.rs17