FAKULTET ZA OBRAZOVANJE DIPLOMIRANIH PRAVNIKA I DIPLOMIRANIH EKONOMISTA

ZA RUKOVODEĆE KADROVE NOVI SAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: BERZA I BERZANSKO POSLOVANJE

BERZANSKI POSREDNICI

Mentor: Studenti:Prof. Dr. Aleksandra Pušara Jasmina Petrović

Broj indeksa I 323-11 Nataša Milovanović Broj indeksa D 261-08

Čačak, maj 2012. godine

Sadržaj

I UVOD

2

1. BERZANSKO POSLOVANJE

3

2. BERZANSKI POSREDNICI

62.1. Pojam i funkcije

72.1.1. Brokeri

72.1.2. Dileri

92.2. Mesto i uloga brokera na finansijskom tržištu

11

3. BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTAVA

123.1. Delatnost, prava i obaveza brokersko-dilerskih društava

123.2. Organizacija brokersko – dilerskih društava

13

4. UDRUŽENJE BERZANSKIH POSREDNIKA

15

I I ZAKLJUČAK

16

1

I I I LITERATURA

18

I UVOD

Sektor privrede obuhvata veći broj privrednih subjekata iz društvenog i privatnog sektora. I ovaj sektor se može pojaviti i na strani štednih i na strani deficitnih subjekata.

Kao štedni subjekti, privredni subjekti vrše ulaganja u različite oblike finansijske aktive. Kao deficitni subjekti, oni vrše emisiju različitih hartija od vrednosti radi prikupljanja sredstava za finansiranje svog poslovanja.

Učesnici iz sektora stanovništva predstavljaju značajne subjekte štednje. Sektor stanovništva se pojavljuje i u ulozi deficitnih subjekata. Stanovništvo najčešće investira u razne oblike finansijske aktive.

Sektor inostranstva čine ino subjekti koji učestvuju na finansijskim tržištima druge zemlje. Uže shvatanje učesnika na finansijskim tržištima vezuje se za subjekte čije je postojanje i poslovanje povezano sa samim finansijskim tržištima.

Prema ovom shvatanju, učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije i finansijski posrednici. Ovde spada veliki broj subjekata koji učestvuju na finansijskim tržištima i koji preko finansijskih tržišta povezuju ponudu i tražnju za finansijskom aktivom.

2

Finansijske institucije obezbeđuju izvršavanje funkcija finansijskih tržišta. One su osnovni učesnici u trgovini finansijskim instrumentima. Finansijske institucije su neposredni učesnici na finansijskim tržištima, ili učesnici čija aktivnost omogućava normalno obavljanje trgovine.

Uloga pojedinih učesnika na finansijskim tržištima je različita. Oni se mogu pojaviti kao zajmodavci, ili kao nosioci regulatorne uloge, odnosno uloge organa javne (monetarne) vlasti.

Osnovna uloga finansijskih institucija je da posreduju između nosilaca i korisnika akumulacije (štednje). Ovu funkciju institucije obavljaju tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaca.

Iako većina finansijskih institucija obavlja i posredničke funkcije, svaka finansijska institucija nije istovremeno i posrednik na finansijskim tržištima.

U finansijske institucije spadaju: centralna banka, poslovne (komercijalne) banke, kreditne i štedne asocijacije, štedionice, investicione kompanije i fondovi, penzioni fondovi, osiguravajuća društva, finansijske kompanije i sl. Neke od ovih institucija mogu biti finansijski posrednici, ali se kao posebne kategorije finansijskih posrednika javljaju brokeri, dileri i investicioni bankari.

Tema ovog seminarskog rada jesu berzanski posrednici. Neophodno je pri tom objasniti samo berzansko poslovanje, zatim pojam brokera i dilera, njihovu ulogu na finansijskim tržištima, kao i udruženja berzanskih posrednika.

1. BERZANSKO POSLOVANJE

Berza se razlikuje po tome čime se trguje i kako se trguje. Predmet trgovine nije prisutan na mestu trgovanja pa zato mora biti podložan tipizaciji i standardizaciji. Kod novca i hartija od vrednosti to nije problem, međutim, sa robom je nešto drugačije – standardizaciji su podložne sirovine i proizvodi prvog stepena obrade. Finalnim proizvodima se ne može trgovati na berzi. Postupkom standardizacije postiže se da predmet trgovine bude po svim osobinama istovetan u najmanjim količinama kako i u najvecim.

Pod berzanskim poslovanjem, podrazumeva se:1 1. registracija tržišnog materijala kojim se trguje na berzi; 2. utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena tržišnog materijala kojim se

trguje na berzi; 3. trgovina tržišnim materijalom; 4. izvršavanje obaveza učesnika na berzi po poslovima zaključenim na berzi; 5. javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.

1 Kulić Mirko, ,,Finansijska tržišta”, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd, str. 185-186.

3

Berzanskim aktima uređuju se način i uslovi trgovine, trgovački standardi i trgovačka dokumenta. Berza je dužna da organizuje informacioni sistem preko koga se obaveštava javnost o: obimu ponude i tražnje na berzi; obimu zaključenih poslova na berzi po vrsti tržišnog materijala; početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni pojedinog tržišnog materijala; kotacijama na berzi; tržišnom materijalu kojim se trguje na berzi, i drugim podacima koji su značajni za rad berze.

Organizacija berze slična je koncentričnim krugovima u čijem centru se nalazi sama berza sa svojim službama, pratecim organizacijama i institucijama. Kada je nastajala prvo je oformljen prvi krug trgovaca, a zatim se formirao njegov centar i periferija. Neposredni trgovci i dalje predstavljaju ključni mehanizam berzanskog trgovanja. Na velikom broju berzi postoji tačno propisan broj mesta za ove ekskluzivne igrače koji se zakupljuje na godisnjem nivou. To su boksevi iz kojih broker komunicira sa svojom brokerskom kucom u vezi daljih poslova. Na parketu se nalaze i pultovi i tačno se zna kojom se hartijom ili predmetom trgovanja trguje za kojim pultom.. Ovo dovodi do brže i jednostavnije realizacije poslova. Ne retko je predmet trgovanja odvojen i vremenom tako da se tačno zna u kom vremenu se trguje kojim materijalom (Mađarska berza).

Svaki naredni krug igrača kako se udaljuje od centra ima manje prava u procesu berzanskog trgovanja. Prvi u drugom krugu trgovanja oko berzanskog centra nalaze se opet berzanski posrednici, ali bez prava učesca na zvaničnim berzanskim sastancima i zaključivanje poslova na njima. I ova grupa igrača mora, pre pristupanja trgovini da zadovolji stroge kriterijume vezane za poslovnu pouzdanost. Učesnici u drugom krugu služe kao veza šireg tržista sa ovlašćenim igračima na berzanskom parketu. Treći, po redu, su savetnici za investiranje u terminske ugovore, a četvrti, firme koje upravljaju otvorenim računima za investiranje. Odmah iza prvog kruga, na nekim manje razvijenim tržistima dolazi otvoreno tržiste na kome ovlašćeni posrednici nalaze klijente. Na taj način, prikupljaju se slobodna sredstva na tržistu i preko sistema berzanskog poslovanja kanališu u određenim pravcima. Sa druge strane ovog lanca nalaze se prerađivači, krajnji potrosači i primarni proizvođači kojima berza donosi slične pogodnosti u poslovanju.

Na finansijskoj berzi se može trgovati:2 1. žiralnim novcem, menicom, čekom, devizama, kratkoročnim hartijama od

vredosti, kao i zlatom i drugim plemenitim metalima; 2. hartijama od vrednosti koje glase na stranu valutu; 3. kapitalom, akcijama i dugoročnim hartijama od vrednosti; 4. finansijskim derivatima. Na robnoj berzi se može trgovati3: robom i finansijskim derivatima. Berzanski

poslovi mogu biti:4

1. promptni,kasa ili spot poslovi – promptni poslovi odvijaju se najkasnije 3 do 5 dana po zaključenju kupoprodajnog ugovora.S obzirom na brzinu ovi poslovi su bez rizika.

2. terminski poslovi – izvršavaju se u dužem vremenskom periodu.Ako se obaveza izvršava na tačno određeni dan,radi se o bezuslovnom terminskom poslu,a ako se izvršava unutar dogovorenog vremenskog roka-uslovni term.pos.

2 Pitić, Goran, Petković Dragan, Erić Dejan i drugi, ,,Berzanski pojmovnik”, 1996, Beograd, str.83 Kulić Mirko, ,,Finansijska tržišta”, Megatrend univerzitet, 2003, Beograd, str. 2014 Života Ristić, „Tržište novca - teorija praksa’ Privredni pregled, 1990, Beograd, str. 74.

4

Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji tržišnog materijala kojim se trguje na berzi, zaključenih za berzanskim pultom između brokera berze, kao posrednika, i brokera članova berze, kao kupca, odnosno prodavca, na način i pod uslovima utvrđenim pravilima i drugim aktima berze. Regulisana vanberzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji koji glase na tržišni materijal kojim se trguje ili ne trguje na berzi, koji su zaključeni van berzanskog pulta između brokera članova berze, između nezavisnih brokera i između nezavisnih brokera i brokera članova berze, na način i pod uslovima koji važe za berzansku trgovinu. Slobodna vanberzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji zaključene između nezavisnih brokera, i između nezavisnih brokera i brokera članova berze, van uslova koji važe za berzansku trgovinu. U slobodnoj vanberzanskoj trgovini mogu učestvovati i neregistrovani slobodni brokeri koji nemaju dozvolu upravnog odbora berze za obavljanje berzanske trgovine. Neregistrovani slobodni brokeri dužni su da obaveste berzu o svakom zaključenom ugovoru o prodaji tržišnog materijala, radi evidentiranja. Način i uslovi trgovine, trgovački standardi i trgovačka dokumenta, uslovi koji važe za regulisanu berzansku i vanberzansku trgovinu, i za slobodnu vanberzansku trgovinu uređuju se berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze.

Brokeri berze vode berzanski dnevnik, objavljuju berzansku cenu tržišnog materijala i posreduju u zaključivanju ugovora o prodaji između brokera članova berze, za berzankim pultom. Brokeri članova berze zaključuju ugovore o prodaji za račun člana berze, međusobno za berzanskim pultom, a van berzanskog pulta - međusobno ili sa nezavisnim brokerima. Brokeri članova berze u berzanskoj i regulisanoj vanberzanskoj trgovini dužni su da istovremeno saopštavaju ponudu i tražnju za određenim tržišnim materijalom. Na zahtev komesara berze, odnosno berzanskog kontrolora, brokeri članova berze dužni su da kupe ili prodaju određeni tržišni materijal, radi održavanja stabilnosti kamatnih stopa, kursa, odnosno drugih cena tržišnog materijala kojim se trguje na berzi. Berzanski kontrolor kontroliše rad i ponašanje učesnika na berzi, a naročito izvršavanje njihovih obaveza i ovlašćenja. Berzanski kontrolor ima pravo neposrednog uvida u brokerski dnevnik, nalog, zaključnice i druge dokumente. Ako berzanski kontrolor oceni da je to potrebno, može izvršiti i naknadnu kontrolu berzanskih naloga, zaključnica i drugih dokumenata u prostorijama člana berze na berzi i poslovnom sedištu člana berze.

Na berzama se trguje hartijama od vrednosti, devizama i finansijskim derivatima (efektne berze, berze hartija od vrednosti — exchange), na drugima robom - berzanskim proizvodima (produktne ili robne berze - comodity exchange), a na trećima se trguje svim navedenim (mešovite berze).5 Predmet trgovanja na berzi mora da bude tipiziran i standardizovan, kako bi bio zamenjiv, a time i trgovina sa njim jednostavna, čime se ujedno postiže još jedna karakteristika berze, a to je da predmet trgovanja nije prisutan na mestu na kome se sa njime trguje. Postoje i devizne berze (foreign exchange) kao organizovano devizno tržište (na određenom mestu u određeno vreme i sa trgovinom prema utvrđenim pravilima) na kojima se trguje devizama kao potraživanjima u stranim sredstvima plaćanja (valutama), hartijama od vrednosti denominiranim u stranoj valuti i efektivnim stranim novcem. Berze su, po vlasničkoj strukturi, najčešće akcionarska društva, s tim da značajno mesto, pored akcionara, zauzimaju njeni članovi-posrednici koji zakupljuju mesta za trgovanje u berzi. Organi koji predstavljaju akcionare su isti kao i kod svakog akcionarskog društva, ali im je kod berze značaj daleko manji, pošto članovi berze imaju svoje posebne organe koji uređuju trgovanje na berzi i određuju tržišni materijal kojim se trguje. Poverenje i sigurnost su dva osnovna principa koji u sebi sadrže suštinu berzanskog načina trgovanja.

5 Života Ristić, „Tržište novca - teorija praksa’ Privredni pregled, 1990, Beograd, str. 96

5

Parket (floor) je ograđen deo dvorane na berzi, kome pristup imaju samo ovlašćeni berzanski posrednici (brokers), a ekskluzivnost pristupa određuju pravila svake berze posebno. Brokeri su posrednici koji imaju dozvolu za pristup na berzi i koji su ovlašćeni da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci, obavljajući to u svoje ime, ali za tuđ račun (tj. za račun nalogodavca), zašta dobijaju proviziju (brokerau). Nalogodavac može na taj način ostati nepoznat (to zavisi od pravila berze) i on snosi u potpunosti rizik (brokeri ne mogu davati garancije za krajnji ishod posla).

Brokeri na parketu (floor broker) su posrednici zaposleni kod firmi koje su članice berze i koji kao agenti izvršavaju naloge klijenata svoje firme, dok su trgovci na parketu (floor trader) sami članovi berze i trguju za svoj račun (za razliku od brokera koji rade za tuđi račun), a mogu poslovati kao market mejkeri (k1jučni trgovci na organizovanim tržištima koji su uvek spremni da kupuju određenu aktivu u većim iznosima i po cenama koje se javno kotiraju), odnosno mogu biti specijalizovani za određenu aktivu (zato se market mejkeri na berzama u SAD nazivaju specijalisti). Posebna kategorija brzanskih posrednika su dileri (dealer) koji trguju u svoje ime i za svoj račun i tako sami snose rizik (posluju i kao registrovani ili ov1ašćeni trgovci).

Alternativni vid prometa akcija i obveznica umesto trgovine licem u lice, na parketu berze, je tzv. ,, tržište preko šaltera” ili vanberzansko tržište (over the counter market — OTC) koji potiče još iz 1870. godine (kada su prvi put prodavane akcije na šalterima banaka u SAD). Danas ovo tržište u SAD predstavlja kompleksnu mrežu gde je veliki broj ovlašćenih posrednika uključen u elektronski sistem, odnosno elektronsku komunikacionu mrežu, od kojih je najopozanitji National Association of Securities Dealers Automated Quotations (NASDAQ), osnovana 1971. godine (1992. godine osnovan je i NASDAQ International, kao međunarodni kompjuterizovani sistem), u koji je učlanjeno preko 5.000 brokersko-dilerskih firmi.

2. BERZANSKI POSREDNICI

Berzanski posrednici osnivaju se kao pravna lica i kao akcionarska društva ugovorom o osnivanju.Akcije berzanskog posrednika donose dividendu i mogu glasiti samo na ime. Berzanskog posrednika mogu osnovati najmanje tri pravna lica. Strano pravno lice može biti osnivač berzanskog posrednika pod uslovima uzajamnosti. Berzanskog posrednika koji se bavi samo brokerskim načinom trgovine mogu osnovati i fizička lica. Berzanskog posrednika mogu osnovati najmanje dva fizička lica.Isto pravno lice može biti osnivač samo jednog berzanskog posrednika. Berzanski posrednik ne može biti osnivač drugog berzanskog posrednika. Izuzetno banka može biti osnivač više berzanskih posrednika ali s najviše jednom trećinom u osnovnom kapitalu berzanskog posrednika. Berzanski posrednici mogu se osnivati kao specijalizovani - za trgovinu jednom vrstom tržišnog materijala, ili kao mešoviti - za trgovinu sa više vrsta tržišnog materijala. Berzanski posrednici mogu obavljati i sledeće poslove:6 pružanje savetodavnih usluga u vezi s emisijom i trgovinom hartija od vrednosti, čuvanje hartija od vrednsti, vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korinika usluga i druge poslove u vezi s trgovinom tržišnim materijalom.

6 Komazec S, Ristić Ž, Savić J, Vukša S, Monetarna ekonomija i bankarski menadžment, 2006, str 125

6

Pod brokerskim načinom trgovine podrazumeva se obavljanje poslova u tuđe ime i za tuđ račun, uz naplatu brokerske provizije. Pod dilerskim načinom trgovine podrazumeva se obavljanje posredničkih poslova u svoje ime i za svoj račun, uz ostvarivanje razlike u ceni. Berzanski posrednik koji nije član berze može zaključivati ugovore o prodaji u okviru regulisane vanberzanske trgovine. Berzanski posrednik može zaključivati ugovore o prodaji u okviru slobodne vanberzanske trgovine ako ima poseban organizacioni deo i ako u poslovnim knjigama obezbedi posebnu evidenciju poslovanja tog organizacionog dela. Ugovore o prodaji berzanski posrednik je dužan da evidentira na berzi. Berzanski posrednik se može osnovati: ako osnivači obezbede minimalni iznos novčanog dela osnovnog kapitala za obavljanje brokerskog i dilerskog načina trgovine, ako je kadrovski i tehnički osposobljen za uspešno obavljanje poslova za koje se osniva i ako od republičkog organa dobije dozvolu za rad.

Uz zahtev za izdavanje dozvole za rad osnivači berzanskog posrednika podnose: ugovor o osnivanju, statut, pravila berzanskog posrednika, podatke o osnivačima i o njihovom ulogu, podatke o licima s posebnim ovlašćenjima i odgovornostima, izjave osnivača da će zaključiti ugovore o poslovnoj saradnji s berzanskim posrednikom, dokaz da će berzanski posrednik imati najmanje dva brokera zaposlena na neodređeno vreme koji ispunjavaju uslove, dokaz nadležnog saveznog organa da je broker berzanskog posrednika položio stručni ispit i dokaz da će obezbediti poslovni prostor, računarsku opremu i opremu za telekomunikaciju. Za obaveze berzanskog posrednika mogu odgovarati i akcionari ako daju neopozivu izjavu da će na prvi poziv izmirivati sve njegove obaveze iz dilerskog načina trgovine. U obavljanju dilerskog načina trgovine berzanski posrednik može imati otvorene stavke najviše do desetostrukog iznosa novčanog dela osnovnog kapitala. Državni organ dužan je da najmanje dva puta godišnje kontroliše poslovanje berzanskog posrednika. U obavljanju kontrole savezni organ ima pravo uvida u poslovne knjige i drugu dokumentaciju berzanskog posrednika, kao i subjekata za koje berzanski posrednik obavlja poslove.

Ako se kontrolom utvrdi da je berzanski posrednik poslovao suprotno zakonu i drugim propisima i na način koji ugrožava njegov bonitet, savezni organ naložiće da berzanski posrednik u određenom roku svoje poslovanje uskladi sa zakonom. Ako berzanski posrednik u roku određenom u rešenju o preduzimanju mera ne otkloni nepravilnosti i ne postupi po zahtevu saveznog organa oduzma mu se dozvola za rad i pokreće postupak stečaja, odnosno likvidacije, u skladu sa saveznim zakonom.

Slika 2 Finansijski posrednici po veličini aktive u SAD

7

Izvor: http://www.nber.org/papers/w12862.pdf

Berzanski posrednik obavlja platni promet sa hartijama od vrednosti preko svog depo-računa kod banke, na način i pod uslovima propisanim zakonom kojim se uređuju hartije od vrednosti. Na osnivanje i rad berzanskih posrednika shodno se primenjuju odredbe ovog zakona o osnivanju i poslovanju berze, koje se odnose na: ugovor o osnivanju; statut; pravila; postupak za dobijanje dozvole za rad; održavanje osnivačke skupštine akcionara; prestanak rada; reviziju poslovanja; sticanje svojstva pravnog lica i upisa u sudski registar, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

2.1. Pojam i funkcije

Pored osnovnih grupa berzanskih posrednika na finansijskom tržištu se susreću i:1. eskontne firme koje se bave poslovima otkupa, eskonta i reeskonta menica,2. lombardne firme koje vrše poslove otkupa lombarda i relombarda hartija od

vrednosti ili odobravaju kredite na osnovu zaloga hartija od vrednosti i drugih roba,

3. firme koje obavljaju poslove bezgotovinskog i klirinškog platnog prometa,4. založni zavodi i zalagaonice, koji odobravaju kredite na osnovu zaloga pokretnih

stvari, 5. menjačnice koje obavljaju poslove kupo-prodaje deviza.

2.1.1. Brokeri

Brokeri su takvi berzanski posrednici (ovaj naziv se koristi u engleskom jeziku, dok se u nemačkom jeziku koristi termin makleri ili senzali, a na francuskom courrtieri) koji obavljaju berzanske poslove u ime i za račun svojih klijenata. U ovom slučaju brokeri nastupaju kao zastupnici. Brokeri mogu obavljati poslove u svoje ime, a za račun svojih klijenata. U tom slučaju nastupaju kao komisionari. U svakom slučaju oni za svoje usluge naplaćuju proviziju. Visina provizije je različita i zavisi kako od vrste tržišnog materijala tako i od njegovog obima i vrednosti. Provizija se naplaćuje nakon obavljenog posla sa klijentovog novčanog računa. Brokeri nisu vlasnici berzanskog – tržišnog materijala. Brokeri mogu biti pravna ili fizička lica. Da bi neka institucija (brokerska kuća) ili pojedinac mogao da učestvuje u berzanskom poslovanju mora da ispuni uslove koje propisuje konkretna berza.7

Brokeri imaju dozvolu za pristup na berzu i ovlašćeni su da sklapaju berzanske poslove kao kupci i kao prodavci. Poslove obavljaju u svoje ime za tuđ račun, tj. za račun nalogodavca. Nalogodavac na taj način može ostati nepoznat (što zavisi i od pravila koja važe na određenom tržištu), ali on u potpunosti snosi rizik preduzetog posla. Berzanski posrednici (brokeri) ne snose rizik i ne mogu davati garancije za krajnji ishod posla. Oni posluju samo sa drugim ovlašćenim posrednicima, a predmet trgovine mogu biti samo robe i hartije od vrednosti koje su zvanično registrovane na berzi. Brokeri su specijalisti za vrstu posla ili predmet kojim se bave. Za svoje posredovanje naplaćuju proviziju, tzv. Brokeražu. Brokeraža se obično određuje kao procenat od obavljenog prometa, koji opada sa porastom vrednosti transakcije. Postoje više vrsta brokera.Osnov za njihovu klasifikaciju se nalazi u tradiciji,zakonskoj regulativi pojedinih zemalja,ali i u propisima koje donose same berze. Razlikujemo sledeće vrste brokera:

7 Svaka berza zavisi od sadržaja i veličine tržišta za koju je osnovana, propisuje konkretne uslove koje mora ispunjavati svako ko želi da postane broker bilo da se radi o pojedincu ili instituciji.

8

1. Komisioni brokeri - Reč je o nezavisnim brokerima, čija mesta na berzi glase na pojedinačna imena fizičkih lica. Komisioni brokeri mogu poslovati kao agenti koji kupuju i prodaju hartije od vrednosti za svoje klijente, druge brokere, brokersko dilerske kuće ili kao samostalni dileri za svoj interes.

2. Berzanski brokeri (floor brokers) se često nazivaju i brokeri brokera. Oni izvršavaju naloge drugih brokera kada su ovi previše zauzeti ili kada su van berzanskog parketa, primajući deo njihove provizije. Ovi brokeri se još zovu i brokeri od dva dolara - termin koji vodi poreklo još iz vremena kada su primali po dva dolara za svakih sto realizovanih akcija.

3. Specijalisti- brokeri mogu obavljati tri uloge: akcionara, dilera i brokera. Brokeri nazvani „specijalisti“ (specialists) igraju kritičnu ulogu jer služe kao tačka kontakta između brokera sa kupovnim i prodajnim nalozima. Svaki specijalista poseduje pult za trgovanje gde je zadužen za trgovinu jednom ili više akcija. Za pultom se uparuju ponude za kupovinu i prodaju od strane brokera što čini određivanje cena konkurentnim. Kada se najviša kupovana cena izjednači sa najnižom prodajnom, transakcija se realizuje. Specijalista može raditi kao broker ili diler. Kao broker, specijalista izvršava naloge za druge brokere uzimajući proviziju.

4. Brokeri na podu - su aktivni učesnici u berzanskom prometu i posluju na parketu berze. Ponekad mogu biti i komisioni brokeri, ako ih za to angažuje firma koja nema svoje brokere na parketu.

5. Trejderi ili trgovci (floor traders) - za razliku od brokera na parketu,trgovci rade samo za sebe.Reč je o pravim berzanskim špekulantima. Za razliku od brokera čiju nadoknadu za rad čini provizija ,trgovci ostvaruju profit koristeći povoljne profitne mogućnosti. Naime, njihov profit sastoji se u razlici između cene po kojoj kupuju ili prodaju neke hartije od vrednosti. Karakteristično za njihovo poslovanje je da kupovinu i prodaju određenog finansijskog instrumenta najčešće obavljaju istog dana da bi,u što kraćem roku,došli do željenog profita.

6. Diskontni brokeri - su brokeri koji komintentima pružaju isključivo usluge kupovine i prodaje određenih finasijskih instrumenata. Dakle, pružaju isključivo posredničku uslugu u kupovini i prodaji za račun svojih komitenata,pri tome ne dajući im nikakve savete u vezi sa investiranjem. Njihova provizija je obično mnogo niža od provizije koju naplaćuje broker,a koji svojim klijentima pruža kompletnu uslugu.

7. Servisni brokeri - su brokeri koji svojim klijentima pružaju kompletnu uslugu prilikom investiranja. Servis brokeri pored usluga kupovine i prodaje finansijskih instrumenata svojim klijentima pružaju druge usluge,kao što su: saveti, konsalting, finansijska analiza i sl.

Broker može imati i savetodavnu ulogu, a ne samo kao berzanski posrednik, odnosno brokeri se mogu baviti poslovima investicionog savetnika, ako za te poslove ispune odgovarajuće zakonom propisane uslove (polože ispit za investicionog savetnika) ili portfolio menadžera i ako za te poslove sa klijentom zaključe odgovarajući ugovor.

U načelu postoje tri vrste brokera:1. broker berze – to je lice koje je zaposleno na berzi kao instituciji i koje je

ovlašćeno za berzansko i vanberzansko poslovanje,2. broker – član berze - to su lica koja su članovi berze ovlastili za berzansko i

vanberzansko poslovanje,3. nezavisni brokeri: to su lica koja su berzanski posrednici ovlastili za vanberzansko

poslovanje.

9

Pojam broker često se koristi i u terminologiji vezanoj za poslove nekretnina ili u poslovima koji su vezani za poslove osiguranja. Međutim, i pored toga pojam broker je najrasprostranjeniji i najviše se koristi u berzanskim poslovima. Brokerska profesija predstavlja relativno novu profesiju. Kako broker predstavlja veoma važnu vezu između klijenata emitenata i klijenata investitora objektivno je potrebno da njegova funkcija bude veoma precizno definisana. Zbog toga u najvećem broju zakonodavstava Komisija za hartije od vrednosti propisuje uslove koje mora ispuniti pojedinac ili brokersko društvo radi obavljanja posredničkih poslova na berzi. Bez obzira što nacionalna zakonodavstva različito definišu uslove koje broker mora da ispunjava oni se mogu svrstati u nekoliko opštih uslova koji su vezani za veličinu kapitala neophodnog za osnivanje brokerskog društva, stručnu osposobljenost zaposlenih, unutrašnja organizacija i normativno uređenje, uslove koji su vezani za odnos sa klijentima i etički kodeks i slično. Zavisno kojim poslovima će se baviti brokersko društvo (berza, vanberzansko tržište ili internacionalno berzansko tržište) zavisi nivo stručnog osposobljavanja i nivo njegove tehničke opremljenosti. Opstanak brokerskog društva na berzanskom tržištu isključivo je vezan za rezultate koje postiže u procesu trgovanja.

2.1.2. Dileri

Dileri su druga grupa berzanskih posrednika (ovaj naziv koristi se u Americi, u Londonu se nazivaju jobberima, a u Nemačkoj hendlerima). Dileri su u principu predstavnici velikih investitora – banaka, investicionih fondova i svih drugih posredničkih institucija kao učesnika na tržištu kapitala. Dileri su berzanski posrednici koji posluju u svoje ime i za svoj račun.Oni kupuju i prodaju hartije od vrednosti formirajući sopstveni portfolijo. Dileri, za razliku od brokera, nemaju spoljnih klijenata, tj. ne izvršavaju naloge klijenata. Nadoknada im se nalazi u razlici između kupovine i prodajne cene finansijskih instrumenata. Pored toga dileri mogu ostvariti prihod i po osnovu: kapitalnih dobitaka, devizne arbitraže i razlike u visini kamatnih stopa. Prilikom poslovanja dileri se rukovode principom ravnoteže tj. nastoje da na kraju radnog dana imaju nultu poziciju i da nemaju ni jednu hartiju od vrednosti u svom portfoliu.

Rizik poslovanja kojem su dileri izloženi je mnogo veći od rizika brokera. To naravno prati i proporcionalno veće prihode, kada je poslovanje dilera u pitanju. U cilju zaštite investitora,a sa obzirom na rizik dilerskog poslovanja, zakonska regulativa u svim zemljama propisuje veoma visok iznos osnivačkog kapitala za dilersku kuću,a koji je uvek veći od osnivačkog kapitala brokerskih kuća. Sa stanovišta realizacije funkcije berzanskog posrednika,a to je korišćenje asimetričnih informacija i odgovarajućih specijalizacija na finansijskom tržištu, sam položaj dilera na finansijskom tržištu može biti različit. Tako pojedina dilerska institucija može imati ulogu Market-mejkera, tj. nosioca tržišta. Oni imaju obavezu da održavaju dubinu tržišta i formiraju cenu po kojoj će kupiti ili prodati hartije od vrednosti za koje su specijalizovani. Na tu cenu nadzorni organ berze nema uticaja. U principu dileri berzanske poslove obavljaju u svoje ime i za svoj račun i tada nastupaju kao principali. Dileri mogu poslove obavljati u ime i za račun svojih klijenata i tada nastupaju kao zastupnici, a u slučaju kada poslove obavljaju u svoje ime a za račun svojih klijenata onda nastupaju kao komisionari.

U najčešćem slučaju, kada dileri nastupaju kao principali, oni kupuju tržišni materijal za svoj račun, a potom ga prodaju po pravilu po višoj ceni. Pozitivna razlika između kupovne i prodajne cene predstavlja prihod principala, što ukazuje na činjenicu da prinicipali ne naplaćuju proviziju za obavljeni posao. Razlika između kupovne i prodajne cene može biti i negativna i u tom slučaju negativna razlika predstavlja poslovni rizik

10

dilera. Razlika između kupovne i prodajne cene hartija od vrednosti naziva se marža i njena visina zavisi od velikog broja faktora kao što su: vrsta hartije od vrednosti, utrživost hartije od vrednosti i veličine transakcije i slično.

Dileri u berzanskom poslovanju veoma često sarađuju sa brokerima. Često se pojam diler koristi za lice koje kupuje ili je ovlašćeno da prodaje robu krajnjim korisnicima8. Na prostorima bivše SFR pojam diler vezan je za posao nezakonite kupovine i prodaje stranih valuta. Dileri mogu nastupati kao market mejkeri (market maker). Market mejkeri istovremeno objavljuju kupovnu i prodajnu cenu iste hartije od vrednosti (kao i njene količine) koju su spremni da prodaju odnosno da kupe. Market mejkeri9 istovremeno daju i cenu ponude i tražnje (kao i količine) određene hartije od vrednosti i u okviru iskazanih – ponuđenih veličina – cena kupovine i prodaje dužan je da zaključi transakcije ukoliko se pojvi ponuda sa suprotnim predznakom. Na ovaj način marketmejkeri postaju kreatori tržišta, jer su uvek spremni da kupuju ili prodaju berzanski materijal u celini ili po lotovima uz javno objavljivanje. Javno objavljivanje ima za cilj podsticanje drugih investitora za poslovanje - trgovinu na berzi.

Na nekim tržištima market mejkeri se nazivaju i specijalistima (NYSE). Sličnu ulogu imaju makleri ili džoberi koji se susreću na berzama kao što su London, Frankfurt, Varšava. Glavna odlika merket mejkera je što oni služe kao katalizatori tržišta. Istovremenom ponudom i kupovne i prodajne cene oni sprečavaju da zaiteresovani prodavac ili kupac budu jedini na nelikvidnom berzanskom tržištu. Time oni utiču na povećanje likvidnosti i prometa na čitavom tržištu, što i jeste njihova glavna uloga. Postavlja se pitanje kakvi su motivi market mejkera da pozitivno utiču na likvidnost berzanskog tišta. Motivi market mejkera nemaju nikakv viši cilj osim profita koju ostvaruju na razlici kupovne i prodajne cene hartija od vrednosti. Međutim, da bi market mejkeri imali zaista ulogu katalizatora tržišta, a istovremeno da bi se sprečile zloupotrebe od strane market mejkera sa stanovišta velikog raspona kupovne ili prodajne cene, berze ograničava flukutuaciju kupovne i prodajne cene. Princip ograničavanja kotacionog raspona zasniva se na tome da se maksimalno ograniči raspon za one hartije od vrednosti koje su najatraktivnije, dok se za nelikvidne hartije od vrednosti dozvoljava veći kotacioni raspon (spread). Granice kotacionog raspona su maksimalne dozovoljene granice fluktuacije, a market mejker u zavisnoszi od svog potencijala može se kretati u tim granicama. Kao što je već rečeno dileri ostvaruju prihod po osnovu razlike između kupovne i prodajne cene hartija od vrednosti – kotacioni raspon (bid – ask - spread). Pored toga dileri prihod mogu da ostvaruju i na sledeći način:

1. na osnovu kapitalne dobiti,2. na osnovu devizne arbitraže (promena deviznih kurseva kada posluju na deviznim

tržištima),3. na osnovu razlike u visini stope troškova kapitala, odnosno cene po kojoj dolaze do

sredstava i stope prinosa, odnosno prihoda koje ostvaruju od investicija u hartije od vrednosti.

Ostalim učesnicima u berzanskom poslovanju treba smatrati bankarske i druge posrednike, ali bez ovlašćenja da trguju efektima, novinare i posetioce.10 Odd-lot su dileri koji kupuju akcije u okruglim lotovima (100 i sl.) i onda ih raydvajaju i prodaju u odd-nepranim,manjim lotovima. Cilj ovih transakcija je da se omogući manjim investitorima iz

8 Ovaj pojam veoma često se koristi u trgovini sa automobilima – dileri automobila.9 Uloga market mejkera je veoma slična ,,dilerima,, na nelegalnom tržištu deviza kada istovremeno nude kupovinu i prodaju deviza, ali po različitim cenama. Isti je slučaj i sa menjačnicama.10 Života Ristić: Tržište kapitala – teorija i praksa, Beograd 2004. godine. str.190.

11

redova stanovništva,koji poseduju male iznose sredstava za investiciju,da ih plasiraju u hartije od vrednosti. Za ove transakcije odd-lot dileri naplaćuju proviziju koja je veća od provizije za round transakcije (trgovina sa 100 akcija, ili brojem akcija koji je moguće pomnožiti sa 100). Strategija poslovanja brokersko dilerskih kuća može biti veoma različita. Neke od njih orjentisane su na poslovanje samo sa velikim berzanskim igračima, kao što su institucionalni investitori. Druge kuće su orjentisane samo ka malim sitnim investitorima iz redova stanovništva.

2.2. Mesto i uloga brokera na finansijskom tržištu

Berzansko poslovanje odnosno berzansko tržište predstavlja vid indirektnog tržišta. To je zbog toga što se klijenti kupci i prodavci ne sučeljavaju direktno već preko berzanskih posrednika brokera ili dilera. Imajući u vidu takvu ulogu brokera i dilera jasno se može videti da je njihova uloga u berzanskom poslovanju veoma važna i sadržajna. Zbog toga je potrebno da brokersko-dilerska društa osim opštih uslova, koje moraju da ispune sve kompanije, moraju da ispune i dodatne uslove koji su propisani Zakonom o hartijama od vrednosti, pravilima koje propisuje Komisija za hartije od vrednosti i pravila koja propisuje sama berza.

Brokersko-dilerska društva koja žele da postanu članovi berze moraju da ispune i dodatne uslove koje definiše sama berza. Iako svaka nacionalna država sasvim samostalno u zavisnosti od stanja svoje ekonomije definiše koji su to uslovi koje je neophodno ispuniti za osnivanje brokersko-dilerskog društva. Ti uslovi se uglavnom odnose na sledeće: visinu kapitala potrebnu za osnivanje, stručnu osposobljenost zaposlenog osoblja, unutrašnju organizaciju, normativnu regulaciju. Brokerska regulativa mora da sadrži odredbe vezane za odnos brokerske kuće i klijenata. Ova regulativa mora da bude u skladu sa regulativom koju donosi asocijacija brokersko-dilerskih društava (etički kodeks). Brokersko-dilerska društva su pravna lica organizovana kao akcionarska društva ili kao društva sa ograničenom odgovornošću koja obavljaju poslove na organizovanom tržištu hartija od vrednosti. Delatnost brokersko-dilerskog društva ne može se obavljati bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti.

3. BROKERSKO-DILERSKA DRUŠTAVA

3.1. Delatnost, prava i obaveza brokersko-dilerskih društava

Osnovna delatnost brokersko-dilerskog društva je sledeća: 11

1) Posredovanje u kupovini i prodaji hartija od vrednosti u ime i za račun klijenta (brokerski-dilerski poslovi),

2) Kupovina i prodaja hartija od vrednosti u svoje ime i za svoj račun (dilerski poslovi),

3) Obaveza kupovine i prodaje hartija od vrednosti u svoje ime i za svoj račun po ceni koju unapred objavljuje brokersko - dilersko društvo (poslovi market mejkera),

4) Upravljanje hartijama od vrednosti u ime i za račun klijenta (uz uslov da je za to ovlašćen) (poslovi portfolio menadžera),

5) Organizovanje distribucije hartija od vrednosti bez obaveze otkupa neprodatih hartija od vrednosti, odnosno organizovanje uključivanja hartija od vrednosti na organizovano tržište (poslovi agenta emisije),

6) Organizovanje distribucije hartija od vrednosti sa obavezom njihovog otkupa od izdavaoca radi dalje prodaje ili sa obavezom otkupa od izdavaoca neprodatih hartija od vrednosti (poslovi pokrovitelja emisije).

11 Gordana Dostanić: Beogradska poslovna škola, Tržište kapitala, 2007. godine str. 69-71

12

7) Pružanje savetodavnih usluga u vezi sa poslovanjem hartija od vrednosti (poslovi investicionog savetnika).U vezi sa osnovnom delatnošću brokersko-dilerskih društava razumljivo je

izdvajaju se njihove obaveze i prava. Osnovne obaveze berzanskih posrednika sadržane su u sledećem: 12

1) Postupanje u skladu sa dobijenim nalogom. Berzanski nalozi imaju naredbodavni karakter i obavezuju posrednika na izvršenje tačno u skladu sa dobijenim nalogom. Dobijeni nalog ne trpi nikakvu improvizaciju ili odstupanje ukoliko se klijent sa tim odstupanjem ne složi. Sva šteta koja bude pričinjena klijentu zbog odstupanja berzanskog posrednika od dobijenog naloga pada na teret berzanskog posrednika.

2) Staranje o izvršenju dobijenih naloga. Berzanski posrednik ima obavezu da se stara o izvršenju naloga klijenta tačno onako kako je to definisano nalogom. Berzanski posrednik ima obavezu da izvršenju naloga pristupa marljivo, pošteno, časno i obazrivo13.

3) Obaveštavanje klijenata o svim važnim činjenicama. Berzanski posrednik ima obavezu da klijenta blagovremeno obavesti o svim bitnim činjenicama o izvršenju ili problemima izvršenja njegovih naloga. Oni, ako su za to ovlašćeni, imaju obavezu i pravo da klijentu predlože način upravljanja njihovim portfolijom hartija od vrednosti.

4) Čuvanje poslovne tajne. Berzanski posrednik ima obavezu da trajno čuva poslovnu tajnu i druge informacije koje nisu za javnost koje je dobio od klijenta u toku procesa dobijanja naloga.

5) Vodi poslovni dnevnik. U poslovni dnevnik se upisuju sve važne informacije koje su vezane za dobijene naloge i njihovo izvršenje. U poslovni dnevnik se evidentiraju svi ugovori koji su zaključeni u toku berzanskog poslovanja.

6) Obaveštenje klijenta o izvršenju usluga. Berzanski posrednik nakon zaključenja ili primitka informacije o nemogućnosti zaključenja posla dužan je da o tome obavesti klijenta u najkraćem vremenu.Berzanski posrednici u svojoj delatnosti berzanskih posrednika pored obaveza koje

imaju prema klijentima i berzi imaju i određena prava. Njihova prava sadržana su u sledećem:

1) Obavljaju poslove kupovine i prodaje tržišnog materijala što je i njihova osnovna delatnost. Oni imaju pravo da na tržištu novca, tržištu kapitala, deviznom tržištu i derivatnim tržištima nude raznovrsne mogućnosti kupovine i prodaje raznog tržišnog materijala.

2) Obezbjeđuju kratkoročno kreditiranje. Jedan dio brokersko-dilerskih društava poseduje sopstvene kreditne agencije koje poznatim i pouzdanim klijentima odobravaju kredite za kupovinu hartija od vrednosti. Kamatne stope koje odobravaju brokersko – dilerska društva su nešto više od redovnih kamatnih stopa koje odobravaju poslovne banke, ali se zato odobravaju po pojednostavljenoj proceduri.

3) Imaju pravo da vrše edukaciju svojih klijenata. Brokersko –dilerska društva imaju pravo da organizuju razne seminire u cilju edukacije svojih i potencijalnih klijenata za poslovanje na berzanskom tržištu.

4) Brokersko-dilerska društva imaju pravo da pružaju savetodavne usluge po osnovu zaključenih ugovora, angažujući svoje ili neke druge stručnjake.

12 Veroljub Dugalić, Milko Štimac: Osnove berzanskog poslovanja, str. 161.13 Miodrag Mićović: Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, str. 71.

13

5) Imaju pravo da naplate proviziju za izvršene usluge. Naplata provizije se u načelu vrši nakon obavljenog posla u skladu sa prethodno postignutim dogovorom, sa novčanog računa klijenta. Najpoznatije brokerske kuće u svetu su: Merrill Lynch, Salomon Brothers,

Prudential Bashe, The First Boston Corp, Goodman Sach e- Co itd.3.2. Organizacija brokersko – dilerskih društavaVeličina i organizacija brokersko-dilerskih društava zavisi od njihove delatnosti.

Brokersko-dilerska društva mogu biti veoma mala, ali i veoma velika i slaba zavisno od toga da li je njihova delatnost usmerena na manje geografsko područje ili na veliki prostor, kao i broj i disperzija klijenata i vrsta posla. Imajući u vidu napred navedene odredbe možemo razlikovati sledeća brokersko-dilerska društva:

1) Brokersko-dilerska društva koja posluju sa institucionalnim investitorima koja po pravilu, nisu glomazna, ali su prostorno široko razgranata,

2) Brokersko-dilerska društva usmerena na male ulagače, koja imaju razvijena odeljenja za prijem i izvršenje naloga. Ove vrste brokersko-dilerskih društava su veoma često vezana za banke ili štedionice.

3) Brokersko-dilerska društva univerzalnog tipa, su uglavnom velike i visoko kapitalizovane finansijske institucije. One imaju razvijene svoje funkcije, organizovane kao posebna odeljenja za trgovanje domaćim akcijama, domaćim obveznicama i inostranim hartijama od vrednosti. U okviru svakog odeljenja, brokeri su podeljeni na grupe po granama delatnosti i privrednom subjektu sa čijim hartijama od vrednosti trguju14.Brokersko-dilerska društva mogu svoju delatnost obavljati na berzanskom ili

vanberzanskom tržištu širom sveta. Zahvaljujući savremenim komunikacijskim sredstvima i intertemporalnoj karakteristici finansijskih tržišta trgovanje se može obavljati 24 časa dnevno. Organizacija brokersko-dilerskih društava zavisi od više faktora i oni pre svega zavise od delatnosti i vrste tržišta za koju su osnovana. Pored toga konkretna unutrašnja organizacija zavisi i od sledećih faktora: vrste i broja klijenata kao ciljne grupe, vrste hartija od vrednosti na koju je društvo orijentisano, statusa na berzi, sopstvene informatičke tehnologije, stepena komputerizovanosti tržišta, vrste tržišta na koje je dominantno orijentisano – berza ili vanberzansko trgovanje i ostali pojedinačni faktori. Unutrašnja organizacija brokersko – dilerskog društva zavisi od veličine i broja navedenih faktora. U načelu svako brokersko-dilersko društvo ima sledeće organizacijske delove:

1) Investiciono odeljenje: Ovo odeljenje se bavi poslovima kojim se bave i investicione banke. Ovo odeljenje po pravilu poseduju velike brokerske kuće. Ovo odeljenje svoje poslovanje primarno obavlja na primarnom finansijskom tržištu.

2) Analitičko odeljenje: Ovo odeljenje primarno se bavi poslovima analize hartija od vrednosti koje su dominantne u poslovanju društva. Za utvrđivanje stanja i procene kretanja prinosa hartija od vrednosti15 veoma su bitne tačne ulazne informacije. Analitička odeljenja klijente obaveštavaju o sadržaju njihovih analiza i kretanju budućeg prinosa. Međutim, brokersko-dilerska društva ne smeu da garantuju buduće prinose. Rad ovog odeljenja je direktno povezan sa radom odeljenja za izvršenje naloga tako da bi se svaka dobijena informacija mogla odmah realizovati na tržištu.

3) Odeljenje za izvršenje naloga: Ovo odeljenje obavlja poslove prihvatanja i izvršavanja naloga. U slučaju elektronskih berzi16 u komputerski sistem se unose svi bitni podaci iz naloga. Zavisno od metoda trgovanja odmah po unosu naloga oni

14 Mirko Vasiljević, Branko Vasiljević, Dejan Malinić: Finansijska tržišta, Komisija za hartije od vrednosti, 2008. godine, str. 88.15 Prinos (maksimizacija prinosa) je osnovni motiv trgovanja

14

su spremni za trgovanje. Nakon realizacije naloga i obavljene transakcije brokerska kuća obaveštava direktno klijenta ili njegovog predstavnika o realizovanoj transakciji.

4) Odeljenje za obradu naloga: Ovo odeljenje obavlja poslove obračuna izvršenih transakcija, sravnjenja transakcija i dostavlja potvrde klijentima. U obračunu transakcija prikazuju se sve neophodne vrednosti: kupoprodajna cena (cena koju treba da plati ili vrednost koju treba da primi), iznos provizije za brokersko-dilersko društvo, troškovi berze, porez i svi drugi troškovi vezani za odnosnu transakciju.

5) Blagajna: Ovo odeljenje obavlja poslove saldiranja i poslove nakon saldiranja. Ovo odeljenje je odgovorno za otvaranje računa hartija od vrednosti (novčani i emisioni račun), kao i za novčane račune unutar brokersko-dilerskog društva.

6) Odeljenje za evidenciju hartija od vrednost: Ovo odeljenje vodi dve posebne evidencije i to:- evidenciju hartija od vrednosti koje brokersko-dilersko društvo poseduje i- evidenciju novčanih sredstava.Ovo odeljenje vodi evidenciju o svakom kretanju hartija od vrednosti koje se nalaze kod društva kao i u okviru samog društva.

7) Računovodstvo: Registruje sva novčana kretanja vezana za izvršene transakcije, vrši fakturisanje, naplatu i plaćanje provizije, obračun i isplatu zarada, plaćanje drugih troškova poslovanja i naplatu drugih prihoda i ostalih troškova.

8) Odeljenje za zastupanje: Ovo odeljenje zastupa klijente u poslovima sa kompanijom čijih akcija je on vlasnik. Naime, kada akcionari ne mogu da direktno komuniciraju sa akcionarskim društvom tada taj dio posla obavlja brokersko-dilersko društvo. Kada se klijent izjasni kako želi da se zastupaju njegovi interesi ovo odeljenje te instrukcije dostavlja skupštini akcionara.

9) Ostali delovi društva: Svako brokersko-dilersko društvo može osnivati i druga odeljenja zavisno od dominantnih i ostalih poslova kojim se bavi (odeljenje za terenske poslove itd).

4. UDRUŽENJE BERZANSKIH POSREDNIKA

Berzanski posrednici mogu osnivati jedno ili više svojih udruženja. Udruženja se mogu osnivati kao posebna nezavisna udruženja u skladu sa propisima domicilne17 zemlje ili kao posebna udruženja pri privrednim komorama.

Rad i funkcija udruženja definiše se Statutom. Najčešći razlozi za osnivanje udruženja jesu: 18

- unapređenje berzanskog i vanberzanskog poslovanja, - donošenje zajedničkog kodeksa ponašanja, - praćenja poštivanja zajednički donetog kodeksa ponašanja, - organizovanja interne stručne obuke kao i stručne obuke za klijente, - vođenja registra berzanskih posrednika itd.

16 Elektronske berze su najčešći način organizovanja berzanskog tržišta u savremenim tržišnim uslovima. Trgovanje na berzi putem izvikivanja u savremenim tržištima gotovo i da ne postoji.

17 Zemlje u kojoj se osniva udruženje18

15

Udruženja berzanskih posrednika su slobodna dobrovoljna udruženja koja povezuje zajednički interes članova udruženja. Kada prestane postojati zajednički interes udruženja prestaju sa radom

I I ZAKLJUČAK

Trgovina na berzi se odvija između berzanskih posrednika (članova berze) koji moraju ispuniti rigorozne kadrovske, organizacione i finansijske standarde kako bi bili primljeni u članstvo. Članovi imaju mesto na berzanskom parketu što je tradicionalni naziv za pravo da se učestvuje u trgovini.

Veliki broj berzi ima ograničen broj ovih mesta čijom se kupovinom odnosno zakupom, uz ispunjenje drugih strogih uslova, stiče eksluzivno pravo kupovine na berzi. Samo ovi ovlašćeni igrači imaju pravo pristupa berzanskom parketu što uz poštovanje rigoroznih pravila između samih članova i prema klijentima unosi neophodnu dozu poverenja i sigurnosti u berzanski posao.

Berznski posrednici su finansijske institucije, odnosno lica, koja učestvuju u trgovini na finansijskom tržištu.

16

Berzanski posrednici su u početku imali monopolski položaj državnih službenika. Danas je funkcija berzanskih posrednika u većini zemalja demonopolizovana i propisana je obavezna korporativna organizacija. Prava i obaveze berzanskih posrednika regulisani su kroz trgovačko zakonodavstvo. Regulativa je proširena i uobličena zakonima koji su regulisali sekundarno tržište finansijske aktive, ili posebnim zakonima o efektivnim i robnim berzama, što je dovelo do postepenog diferenciranja u položaju berzanskih posrednika na berzama efekata i robnim berzama.

Berzanski posrednici obavljaju transakcije na sekundarnom tržištu kapitala na kojem dolazi do kupovine i prodaje hartija od vrednosti koje se već nalaze u prometu. Postoje dva tipa berzanskih posrednika kod nas,a to su:brokeri i dileri. Predmet delatnosti brokerskih posrednika je: trgovina hartijama od vrednosti, pružanje savetodavnih usluga u vezi sa emisijom i trgovinom hartijama od vrednosti, čuvanje hartija od vrednosti, vođenje portfelja hartija od vrednosti za račun korisnika usluga i drugi poslovi u vezi sa trgovinom hartijama od vrednosti. U novije vreme, zahvaljujući razvoju finansijskog tržišta i demonopolizacije uloge berzanskih posrednika, stvorena je mogućnost berzanskim posrednicima da se bave i bankarskim poslovima.

Berzanski posrednici mogu učestvovati u trgovini na berzi samo ako su za te poslove ovlašćeni od strane nadležnog berzanskog organa. Budući da postoje različiti tipovi berze efekata, postoje i različiti tipovi berzanskih posrednika. Međutim, zajedničko za sve tipove berza efekata jesu tri osnovne grupe berzanskih posrednika i to:

1. brokeri,2. dileri, i3. ostali učesnici.

Brokersko dilersko društvo se, kao berzanski posrednik, u javnosti najčešće identifikuje terminom „brokerska kuća“, međutim postoje razlike između brokera i dilera. Dok su brokeri samo posrednici u trgovanju, odnosno u svoje ime, a za račun klijenta, kupuju i prodaju hartije od vrednosti, dileri trguju u svoje ime i za svoj račun. Za svoje usluge broker naplaćuje proviziju, dok diler zaradu ostvaruje razlikom u ceni hartije i tako snosi određeni rizik gubitka. Pored ove dve osnovne uloge brokersko dilerskih društava, oni još mogu obavljati i poslove portfolio menadžera, odnosno upravljanja portfoliom hartija od vrednosti svojih klijenata

Na kraju ovog seminarskog rad se može zaključiti da Bberzanski posrednici predstavljaju izuzetno značajnu i heterogenu grupu učesnika na finansijkom tržištu. Dok su brokersko dilerska društva organizovana kao posebno pravno lice, ovlašćene banke dobijaju status berzanskog posrednika formiranjem posebnog organizacionog dela u sklopu banke. Pored samog postojanja zasebnog organizacionog dela, on mora biti i zasebno evidentiran u poslovnim knjigama, kao i da bude tehnički i kadrovski opremljena za obavljanje osnovne delatnosti.

17

I I I LITERATURA

1. Grupa autora: Vasiljević M., Vasiljević B., Malinić D.: Finansijska tržišta, Komisija za hartije od vrednosti, 2008.

2. Filipović, V., Kostić, M.: Marketing menadžment, FON, 2002. 3. Kulić M.: Finansijska tržišta, Megatrend univerzitet, Beograd, 2003.4. Komazec S., Ristić Ž., Savić J., Vukša S.: Monetarna ekonomija i bankarski

menadžment, VPŠ, Čačak, 2006.5. Komazec S, Ristić Ž, Savić J, Vukša S, Berze i berzansko poslovanje, VPŠ,

Čačak, 2006.6. Pitić, Goran, Petković Dragan, Erić Dejan i drugi, ,,Berzanski pojmovnik”,

Beograd, 1996.7. Ristić Ž.:Tržište novca - teorija praksa, Privredni pregled, Beograd,. 1990.8. Srdić M.: Menadžment osiguranja i hartije od vrednosti, VPŠ, Čačak, 2006.9. Zakon o berzama, berzanskom poslovanju i berzanskim posrednicima10. Internet adrese:

18

- www.ekonomist.co.yu/magazin/tem1.htm (preuzeto dana 08.05.2012. g) - www.berza.com („Berzanski pojmovnik“) (preuzeto dana 08.05.2012. g)

19