Seminarski rad - Industrija Kuba i Kuvajt

Универзитет у БеоградуГеографски факултет

Компаративна анализа развоја индустријскогКомпаративна анализа развоја индустријског простора Кубе и Кувајтапростора Кубе и Кувајта

(семинарски рад)

Асистент: Студент (и):

Београд 2013.

Индустријска географија Семинарски рад

Садржај

1. Увод .......................................................................................................................................3

2. Територија и границе ...........................................................................................................4

3. Географски положај .............................................................................................................6

4. Историјски развој индустрије ............................................................................................9

5. Локациони фактор индустрије ..........................................................................................10

6. Радна снага ..........................................................................................................................13

7. Технологија и организација ..............................................................................................15

8. Размештај коопераната ......................................................................................................16

9. Економски потенцијали и ефикасност производње .......................................................21

10. Потрошња воде за потребе индустрије ..........................................................................24

11. Утицај индустрије на животну средину .........................................................................27

12. Улога саобраћаја у развоју индустрије...........................................................................29

13. Место и улога у индустријском простору света ...........................................................31

14. Перспективе развоја .........................................................................................................32

15. Закључак ...........................................................................................................................34

16. Литература ........................................................................................................................36

2


1. Увод

Куба је карипска земља, острво између Карипског мора и Атлантског океана, 150 km удаљена од Флориде. По површини Куба је 106. земља света. (110 860 km2).Ако се упореди са неком земљом, Куба је нешто мања од Пенсилваније. Природни ресурси Кубе су: никл, кобалт, гвожђе, хром, бакар, со, силикат, нафта, пољопривреда.Већи градови су Хавана, Сантјаго де Куба, Камагуеј, Холгуин, Гвантанамо, Санта Клара, Бајамо, Сијенфуегос. Куба има социјалистичку привреду која се заснива на државном власништву над скоро свим средствима за производњу. Веома је погођена распадом СССР, јер је у замену за шећер добијала течна горива, сировине и технологију. Најважније индустријске гране на Куби су: прехрамбена индустрија, дуванска индустрија, фармацеутска индустрија, текстилна индустрија, металска индустрија, хемијска индустрија, индустрија грађевинског материјала и нешто слабија нафтна индустрија. Куба извози антивирусне и антибактеријске вакцине, а и неке веома обећавајуће вакцине против канцерогених болести. Влада Кубе је сувласник експлоатације никла, од екстакције, прераде до међународног маркетинга.

Кувајт, мали заливски емират, локално је познат по бисерним шкољкама и производњи чамаца. Кувајт је задобио међународну популарност, углавном због својих огроминх прихода од нафте. Историја Кувајта, као аутономног политичког субјекта, много је старија, датира од 18.века. Кувајт је био насељен мигрантима из централне Арабије који су дошли из слабо насељеног рибарског села под суверенитетом племена Бани Калид од Арабије. Породица Ал Сабах од тада влада Кувајтом. Кувајт је скренуо пажњу светске јавности на себе 2. августа 1990, када су ирачке оружане снаге напале и окупирале земљу, резултујући серијом догађаја који су кулминирали војном интервенцијом, и коначном победом савезника прдвођеним САД-ом у фебруару 1991. 1993. године је изгледало да ће инвазија и њене последице оставити трајан утицај на народ, економију и политику у Кувајту. Кувајт, је заједно са Ираком био Турска провинција (вилајет Басра) којом је управљано из Багдада. 1913. одвојен је као британски протекторат. Добио је независност 1961. Био је предмет Ирачке агресије од 1961. – 63. и 1990. Ирак је признао границе Кувајта 1994.1 Влада Кувајта поседује нафтну индустрију и контролише већину економије земље. Нафтна индустрија чини 75% БДП-а. Извоз нафте из Кувајта варира у зависности од интерних потреба - скоро све енергије Кувајта су зависне од нафте, и од међународних производних квота које су утврђене од стране ОПЕК-а чији је Кувајт члан. До 1970-их иностране компаније су имале у власништву, и управљале су заливском нафтном индустријом. Оне су плаћале накнаду за локалне владаре, за право да истражују лежишта нафте, а касније и право да извозе нафту. Нафтна поља у Кувајту су се развијала најбрже, тако је Кувајт 1953 постао први произвођач (по обиму производње) у заливу. Када су направљени први аранжмани, локални владари су имали слабу преговарачку позицију јер су имали неколико других извора прихода, а били су жељни да добију приход од нафтних компанија што је брже могуће. Како је производња повећана, а обим нафте постао познат, домаћи владари су побољшали своје услове. 1950-тих су затражили једнак део профита нафтних компанија.

1 Грчић М. (2000.) Политичка географија. Географски факултет, Београд.

3


2. Територија и границе

Куба

Куба је карипска земља, острво између Карипског мора и

Атлантског океана, 150 km удаљена од Флориде. Географске

кординате Кубе су 21 о 30` северне географске ширине, и 80 о западне

географске дужине. Површина острва износи 110 860 км2. По

површини Куба је 106. земља света. Површина копна износи 109 820

km2 , а површина водених пространстава износи 1040 km 2 . Ако се

упореди са неком земљом, Куба је нешто мања од Пенсилваније.

Дужина копнених граница износи 29 km. Граничи се са Америчком

базом Гуантанамо. Већи градови су (2003) Хавана ( 2,14 милиона

шире градско подручје 2,4 милиона.), Сантјаго де Куба (539 000),

Камагуеј (338 000), Холгуин (Холгуин, 309 000), Гвантанамо (269 000),

Санта Клара (246 000), Бајамо (186 000), Сијенфуегос (167 000).У

индустрији је запослено 25% радне снаге (26,9% ДБП). Дужина

обалске линије износи 3735 km. Обухвата територијално море до 12

наутичких миља. Најнижа тачка је Карипско море (0 m), а највиша

тачка острва је врх Пико Тургино 2005 m. Природни ресурси Кубе су:

никл, кобалт, гвожђе, хром, бакар, со, силикат, нафта,

пољопривреда.

Карта бр.1 Физичко-географска карта Куба .2

Бруто домаћи производ Кубе 2010. био је 114.1 милијарди долара (68. земља у свету по БДП-у те године). Раст БДП-а те године био је 1.5%. БДП и његов раст је у опадању ако га упоредимо са ранијим годинама (2008. 4.1%, 2009. 1.4%). Доходак по становнику 2010. износио је 9,900 долара. Највеће учешће у БДП-у имају услуге 73.8% затим индустрија 22.3% и пољопривреда са 3.8% . Незапосленост износи 3.6% (2012.).

2 www.ezilon.com

4


Кувајт

Кувајт се налази на Блиском истоку, граничи се са Персијским заливом, између Ирака и Саудијске Арабије. Географске кординате су 29о 30` северне географске ширине и 45о 45` источне географске дружине. Површина Кувајта износи 17 818 km2, по површини то је 158 земља света. Већи градови су (2002) Салимија (145 000), Јалиб аш Шујух (114 000), Хавали (91 000), Кувајт (32 000). Број становника 2,695,316 становника (2013. процена). У земљи борави 1,291,354 имиграната (радна снага. Главни град је Кувајт (2.23 милиона становника 2009.). 3

Држава Кувајт је по површини мања од Њу Џерсија. Централна банка Кувајта има своју валуту а то је Кувајтски динар (0,30 динара за долар (2003.).Укупна дужина копнених граница износи 462 км. Дужина границе према Ираку износи 240 km, према Саудијској Арабији 222 km.Дужина обале према Персијском заливу износи 499 km. Од укупне површине, обрадиво земљиште заузима 0,84%, под сталним културама је 0,17%, а остала површина која није погодна за пољопривреду износи 98.99% (2005.). Кувајт има добру стратегијску локацију у Персијском заливу. Терен је благо таласаст у облику пустињске равнице. Најнижа тачка је Персијски залив на 0 метара надморске висине, а највиша тачка је на 306 m. Кувајт има своје територијално море на удаљености од 12 наутичких миља.4 БДП Кувајта 2012. је износио 165 милијарди долара (60. земља у свету). Раст БДП-а износи 6.3% (2012.) док је 2011. износио 8.2%. Доходак по становнику износио је 2012. 43800 долара. Незапосленост је ниска 2,2% (2004. године - 17. земља у свету.).

3 www.cia.org4 www.mongabay.com

Карта бр.2. Кувајт

5


3. Географски положај

Куба

Куба се налази у Средњој Америци, на истоименом острву и на околним острвима у западном делу Великих Антила. Од Флориде (САД) на северу раздваја је Флоридски пролаз (145 km), од Мексика Јукатански пролаз (200 km), а од Хиспањоле Пролаз приветрине (Paso de los Vientos, 77 km).

Острво је дугачко 1250 km, а широко 35-190 km, претежно је равно и брежуљкасто, само понегде налазе се виша брда у правцу од запада према истоку, изграђена од набраних кристаластих шкриљаца, гнајса и гранита. У већем делу острва прекривају их хоризонталне наслаге мезозојских и терцијарних кречњака. У њима су настали пространи крашки платои на надморској висини 100-200 m. На крајњем западу налази се кречњачка планина Сијера де лос Оранос (Sierra de los, до 692 m) са сликовитим кречњачким купастим облицима (тзв.моготе).

У средишњем делу налази се Сијера Екскамбраз (Sierra Eccambraz, до 1135 m), а на источном крају острва Сијера Маестра (Sierra Maestra) са највишим врхом Туркино (Pico Turquino, 1974 m) и Сијера дел Кристал (Sierra del Cristal до 1231 m). Обала дуга више од 3500 km углавном је ниска и посебно на јужној страни веома разуђена. Острво је окружено пространим континенталним шелфом са плитким морем, у којем су смештена много бројна ниска корална и пешчана острва (цазос) и веће острво Исла де ла Хувентуд (Isla de la Juventud, 22001 km2). Тропска клима са малим годишњим колебањима температуре. Источном делу острва североисточни пасати доносе обилне падавине преко целе године (више од 2000 мм), у средишње и западном делу острва има 1000 - 1200 mm падавина (кишни период од маја до октобра). Посебно западне делове острва често захватају тропски циклони (хурикани). Хавана има средњу месечну температуру у јануару 22,2 оС, а у августу 27,8 оС и 1224 mm падавина, Сиенфуегос (Sienfuegos) има средњу месечно температуру у јануару 22,2 оС, у јулу 27,2 оС, 1072 mm. На крашким подручјима воде отичу подземно, а у другим деловима углавном су кратки површински токови. Највећа река је Рио Кауто (Rio Cauto) на истоку, дужине 370 km).5 На платоима преовладавају плодна црвена крашка земљишта, а у речним долинама и на приобалним равницама местимично песковита земљишта. У планинам источне Кубе природну вегатацију чини тропска кишна шума, али она је углавном искрчена, а у другим деловима земље савана. Простране површине у нижим пределима покривају борове шуме. На обалама расте вегетација мангрова. Шуме покривају 25% површине.

Кувајт

Кувајт се налази у југозападној Азији у крајњем северозападном делу Персијског залива. Преовладава равничарски и благо таласасти рељеф са плитким сланим удубљењима, а нешто веће висине су само на југозападу (највиши врх Шакаја / aš-Šaqaya /, 290 m). Обала је ниска, а испред ње се налази више ниских острва (највеће Бубијан /Bubiyan/ и Фајлака / Faylaka/). Паралелно са обалом у унутрашњости се протеже до 150 m висока структурна степеница Завр (az - Zawr). Кувајт се налази на крајњем северозападу Персијског залива, који је познат као Арабијски залив. То је мала држава од око 17.818 km2, мало мања од државе Њу Џерси. Највеће растојање север - 5 Натек К., Натек М. (2008) Енциклопедија – Државе света. Младинска књига: Београд.

6


југ износи 200 km, а растојање исток-запад 170 km. Државне границе Кувајта су обликоване попут троугла. Дужина обале Кувајта износи 195 km. Кувајт обухвата 9 острва у заливу, од којих су два, Бибиан (највеће) и Варбах, углавном су ненасељена, али су стратешки важна. Острво Фајлаках, близу обале Кувајта је густо насељено. Сматра се да је то крајња тачка простирања цивилизације Дилмун чији је центар био данашњи Бахреин. Фајлаках је место древног грчког храма који је изградио Александар Велики. Најистакнутија географска карактеристика Кувајта је Кувајтски залив, који залази у територију за око 40-так km, и штити луку Кувајта.

Клима је суптропска пустињска, уз обалу је, поготово преко лета, веома спарно. Скоро све падавине падну између новембра и априла (15-200mm). Кувајт (средња месечна температура у јануару 12,8 oC, a у августу 35,6 oС, 127mm падавина). Унутрашњост кувајта је сушна, прекривена шунковитим пустињама. Кувајтска приобална равница је ниска и мочварна, а обала је прошарана ниским острвима. Већа острва су Бубиан у близини ирачке границе, и Фаилаках, једино насељено острво. Дуж обале је Кувајтски залив, ту се налази лучки град Кувајт.6

Кувајт нема површинских водених токова; већи део пијаће воде добија се десалинизацијом морске воде. Искоришћавање подземних вода се смањује.Преовладавају сива пустињска, на многим местима заслањена земљишта. Вегетацију уз обалу чини полупустиња са мало оаза (највећа је Џахра / al-Gahra/), a у унутрашњности пустиња. Кувајт нема језера и реке и изворе слатке воде. Вода за пиће и наводњавање је доступна само из подземних издани и од десалинизације (уклањање соли) морске воде. Мало је вегетације осим дуж обале, остало су унутрашње траве и раштркано дрвеће. Главни економски производ Кувајта је нафта без које Кувајт не би могао да се одржи. Геологија Кувајта је формирана у недавној геолошкој ери. На југу територије је заступљен кречњак који се налази испод површине, и нагнут је ка северу. У овој и испод ове формације кречњака налазе се главне нафтне резерве, које су најважнији ресурс Кувајта. У правцу запада и севера има слојева песка, шљунка, муља и глине које леже преко кречњака чија дебљина износи 210 m. Горњи део ових слојева су седименти који су ту таложени повременим речним токовима, а највећи од њих је Вади Ал Батин, чија долина представља западну границу земље.

6 Microsoft ® Encarta ® 2006. ©

Карта бр.3. Физичко-географска карта Кувајта.

7


4. Историјски развој индустрије

Куба

Куба има социјалистичку привреду која се заснива на државном власништву над скоро свим средствима за производњу (осим 9% обрадивог земљишта) и централизованој планској привреди. Распад некадашњег социјалистичког блока и СССР и америчка блокада довели су Кубу у тешку привредну кризу, тако да се ДБП од 1989. до 1994. смањио за 35%, али већ се почињу јављати позитивни резултати великих привредних реформи. Слично као Кина, и Куба покупава да остане верна основним начелима социјализма, а после 1993. постепено уводи неке законитости тржишне привреде, нпр. Напуштање непосредног државног надзора над производњом, развој ситног приватног предузетништва, делимично ослобађање тржишта пољопривредних производа, стране инвестиције и оснивање мешовитих предузећа. Упркос свему, још 75% радне снаге запослено је у државном сектору, а остало су мали самостални пољопривредници (око 150.000) и самозапослени (око 180 000). Веома је распострањена и сива економија. Природни ресурси Кубе су: никл, кобалт, гвожђе, хром, бакар, со, силикат, нафта, пољопривреда.

Индустрија. Између 1962. и 1990. на Куби се развила сразмерно јака и разноврсна индустрија. Задовољавала је већи део потреба домаћег тржишта, али се од 1991. тешко прилагођава новој ситуацији. До 1993. била је у власништву државе, а од тада су дозвољена и задружна, као и страна приватна предузећа. Веома ју је погодио распад СССР, јер је у замену за шећер добијала течна горива, сировине и технологију. Због тога су услед недостатка горива морали да затворе многе фабрике, а с друге стране, већина кубанских производа није конкурентна за продају на светском тржишту. У индустрији је запослено 25% радне снаге (26,9% ДБП).

Кувајт

На крају Првог светског рата, арапске земље у заливу биле су ослабљене са пропалим привредама и са локалним владарима који су задржали своју власт уз помоћ Велике Британије. Владари су контролисали углавном мале лучке градове. Откриће нафте у региону је пуно тога променило. Нафта је први пут откривена у Ирану, а 1911. британски концерн, ,,Anglo-Persian Oil Company (APOC)" је увелико производио нафту у Ирану. У Ираку нафту су пронашли британци после Другог светског рата. 1932. концерн "Standard Oil Company of California (Socal)" открио је нафту у комерцијалним количинама у Бахреину. Овај концерн је тада добио концесију у Саудијској Арабији 1933. и открио у Кувајту нафту у комерцијалним количинама 1938.

1930. САД и Британија су се такмичиле међусобно због нафтних концесија. 1932.Иранска влада са Reza Shah Pahlavi на челу одузела је концесију APOC-у. Иако су се британци касније нагодили с иранском владом, постојала је опасност да изгубе иранску нафту, и били су принуђени да пронађу друге изворе. Нафтна индустрија и експлоатација нафте није значила тренутно богатство за владаре арапских области. Када су нафтне компаније пронашле неко богато налазиште у Бахреину увек се испоставило да постоји богатије у суседним областима. Оман није био у могућности да извезе нафту до 1967. Велики број ових земаља су биле зависне од Британије која им је пружала безбедност.

Нафтна поља у Кувајту су се развијала најбрже, тако је Кувајт 1953 постао први произвођач (по обиму производње) у заливу. Катар почиње да извози нафту 1950, а Абу Даби 1962. Дубаи почиње да профитира од нафте крајем 1960.

8


До 1970-их иностране компаније су имале у власништву и управљале су заливском нафтном индустријом. Оне су плаћале накнаду за локалне владаре, за право да истражују лежишта нафте, а касније и право да извозе нафту. Када су направљени први аранжмани, локални владари су имали слабу преговарачку позицију јер су имали неколико других извора прихода, а били су жељни да добију приход од нафтних компанија што је брже могуће. 1930-тих нико није знао праву количину резерви нафте у заливу. Како је производња повећана, а обим нафте постао познат, домаћи владари су побољшали своје услове. 1950-тих су затражили једнак део профита нафтних компанија. Велики број заливских земаља су 1970-тих купиле велики удео у компанијама које су радиле у оквиру њихових граница. До 1990., многа удружења и филијале су постале државна брига. Локални владари су наставили да упошљавају западне стручњаке на позицијама највишег нивоа одлучивања. Локална самоуправа је имала крајњу одговорност и профит. Упркос разарању кувајтске привреде током инвазије и окупације, опоравак се наставио изненађујућом брзином.Нафтна индустрија која је тешко погођена била је главни приоритет обнове и реконструкције, зато што је основни извор прихода. Најопсежнија економска обнова 700 нафтних бушотина на којима су постројења претрпела оштећења приликом повлачења ирачких снага. Кувајт је морао сноси трошкове гашења пожара и за поправку оштећених рафинерија, нафтовода и друге нафтне инфраструктуре. До јануара 1992, производња нафте је порасла за 550 000 барела дневно. До јуна 1992. производња је износила скоро милион барела, а до краја 1993. чак 2 милиона. Влада је била под великим притиском да повећа производњу нафте да би платила трошкове рата и обнове.Обнова инфраструктуре нафтних постројења био је скуп подухват. 1992. основни трошкови обнове износили су 1,5 милијарди долара, а укупни трошкови за гашење пожара и осталу штету износил су између 8-10 милијарди долара. У периоду од 1992-95 влада је уложила у нафтни сектор 6.5 милијарди долара.

9


5. Локациони фактори индустрије

Куба

Куба има богата налазишта никла у планини Сијера дел Кристалу на источном делу острва и шести је светски произвођач никла (73 000 тона) и кобалта (топионице Никаро и Пунта Горда). У средишњем делу и у плитком мору испред северне обале добија се мало нафте. Инсталирана снага свих електрана износи 4410 MW; 95% електричне енергије се добија у термоелектранама из увезених и домаћих течних горива, а преостало из отпадака од шећера, и из хидроелектрана. Најважнији индустријски центри су: Хавана, Матанзас, Сантјаго де Куба и Сијенфуегос. Прехрамбена индустрија остварује скоро половину додатне вредности (шећер, рум, безалкохолна пића, конзерве рибе, воће и поврће). За извоз су веома важне и дуванска индустрија (Хавана, Сантјаго де Куба) и фармацеутска индустрија, која покрива већину домаћих потреба за лековима, а многобројне производе продаје и у иностранству (вакцине, интерферон, инзулин и др.). Важне су још и текстилна индустрија (Матанзас, Ариганабо, Алкизар), металска индустрија (железара у Хавани, пољопривредне машине), хемијска индустрија (вештачка ђубрива, рафинерије нафте у Хавани и Сијенфуегосу) и индустрија грађевинског материјала (Маријел, Сијенфуегос, Нуевитас).

Куба је друга на свету по засаду дувана. Дуванска индустрија почиње озбиљније да се развија на Куби касних 1990-тих. Кубанске цигарете су познате широм света. Центар кубанске дуванске индустрије је у провинцији Пинар дел Рио. Дуван је трећи највећи извоз девиза Кубе. Приход који потиче од цигарета процењен је на 200 милиона $. Две главне сорте које се гаје на Куби су Коројо и Криоло. 85% дувана на Куби је произведено од стране националног удружења малих пољопривредника.

Кувајт

Влада Кувајта поседује нафтну индустрију и контролише највећи део привреде, 75% од БДП-а. Извоз нафте у Кувајту варира у зависности од интерне потребе (скоро сви видови енергије у Кувајту потичу од нафте), међународне потражње и цене, као и производне квоте која је одређена од стране Организације земаља извозница нафте (ОПЕК) чији је Кувајт члан.

Карта бр.4. Размештај плантажа дувана на Куби.

10


Квоте ОПЕК-а је тешко испунити и спровести па их Кувајт и остале земље у окружењу не испуњавају у потпуности. Производња нафте 2002. била је 692 милиона барела.

Централна банка Кувајта има своју валуту а то је Кувајтски динар (0,30 динара за долар (2003)).

Супергигантско лежиште Бурган налази се у пустињу на југоистоку Кувајта. Бурган поље се такође односи на Бурган групу нафтних поља (три поља блиско размакнутих: Бурган, Магва и Ахмади).

Бурган нафтно поље је откривено фебруара 1938. од стране америчких и британских истаживача. Експлоатација је почела 1946. под руководством кувајтске нафтне компаније. Поље у групи је површине око 1000 km2, а површина самог Бургана је 500km2, Магве 180 km2, Ахмади 140 km2. Стварне резерве и производни подаци за Бурган држе се у тајности и подложни су разним контраверзама. Укупан производни потенцијал (резерве) за групу Бурган процењен је на између 66 и 75 милијарди барела нафте. Контраверзна мишљења и вести о нафтном пољу доводе до смањења инвестиција и геолошких стручњака. Таква мишљења обично доводе до повећања цена нафте а то даље имплицира велике енергетске кризе (као она крајем 1970-тих). Индустријализоване економије су и даље сувише зависне од нафте и поред великих програма за преструктуирање производње, и за прелазак на нове видове енергије (ветра, соларне и посебно нуклеарне енергије7

7 www.ameinfo.com

Карта бр.5. Нафтна лежишта у Кувајту

Карта бр.6. Главне луке Кувајта и размештај индустријских (економских) активности

11


Раудатан нафтно поље налази се на северу Кувајта. Процењено је да садржи 6 милијарди барела нафте.

Румаила нафтно поље је супергигантко нафтно лежиште, налази се на југу Ирака, и његов јужни део залази у Кувајт. Румаила је друго највеће нафтно лежиште после лежишта Гавар у Саудијској Арабији.

Национална нафтна компанија Кувајта поседује три рафинерије: Мина ал Ахмади (Mina Al-Ahmadi Refinery (KNPC)), Шуаба (Shuaiba Refinery (KNPC)) и Мина Абдулах (Mina Abdullah Refinery (KNPC)) и све су оне у државном власништву. Мина ал Ахмади дневно преради 470 000 барела (75 000 m3/дневно природног гаса), Шуаба 200 000 барела (32 000 m3/ дневно природног гаса), Мина Абдулах 270 000 барела (43 000 m3/ дневно природног гаса). Кувајт има добро развијену инфраструктуру за извоз сирове нафте и нафтних деривата и природног гаса.8

8 www.globalsecurity.org

12


6. Радна снага

Куба

Успорен раст броја становника 80-их година 20. века 90-их се због привредне кризе још више успорио (природни прираштај 1990: 11%о). По расној припадности становници су мулати (51%), белци (37%) и црнци (11%).

Табела бр.1 Демографске структуре становништва КубеНаталитет (2002) 11,6Морталитет (2002) 7,2Природни прираштај (2002) 4,4Смртност новорођенчади (2002) 7,2Просечан годишњи пораст стан. (1998-2003) 0,3Очекивана дужина живота (2002) Мушкарци 74,8 год. / Жене 79,3 година.Удео стан.млађег од 15 година (2002) 21,0 %Удео стан.млађег од 60 година (2002) 13,8 %Удео градског становништва (2002) 75,5 %Удео неписменог становништва (2000) 3,1 %

Између 1900. 1930. углавном из Шпаније доселило се око 700 000 белаца, а после револуције (1959) иселило се око 700 000 Кубанаца. Сада живе углавном у САД, највише на Флориди. Последњи талас бегунаца са Кубе био је лета 1994, када је на чамцима и сплавовима преко Флоридског пролаза у САД пребегло више од 30 000 људи. По верској припадности су католици (40%) и протестанти (2%), али углавном су атеисти и верски неопредељени (56%), јер Куба је од 1962. званично атеистичка држава. Међу црначким становништвом раширени су разни афрокарипски култови.Најгушће је насељена шира околина Хаване и источни део острва, а у другим деловима живи 50-80 стан./км2. Већи градови су (2003) Хавана ( 2,14 милиона шире градско подручје 2,4 милиона.), Сантјаго де Куба (539 000), Камагуеј (338 000), Холгуин (Холгуин, 309 000), Гвантанамо (269 000), Санта Клара (246 000), Бајамо (186 000), Сијенфуегос (167 000).У индустрији је запослено 25% радне снаге (26,9% ДБП).

Већина средстава за производњу су у власништву, и под управом владе, и према статистичким подацима кубанске владе, око 75% радне снаге је запослено у државном сектору. Стварна цифра је ближа 93% са око 150 000 малих фармера, а укупан број радне снаге износи 4,4 милиона људи.9

9 Натек К., Натек М. (2008) Енциклопедија – Државе света. Младинска књига: Београд.

13


Графикон бр.1. Старосна пирамида становништва Кубе10

Кувајт

Приликом ирачке окупације у држави је остало само око 400 000 људи, а после завршетка рата становници су почели да се брзо враћају, осим Палестинаца, који су због сарадње са окупатором углавном протерани. Од укупног становништва само 45% прави су Кувајћани, чланови старих бедуинских породица, а међу њима има 150 000 бедуина. Остали су странци на привременом раду (из Египта, Ирана, Ирака и Пакистана) и око 50 000 избеглица, углавном Палестинаца. Становници су сунитски (70%) и шиитски муслимани (30%), а остали су хришћани и хиндуси. Шиитски муслимани се оштро супростављају све већем утицају запада и толеранцији владарске породице.

Већи део становништва живи у градовима у близини обале, доке је унутрашњност ретко насељена. Већи градови су (2002) Салимија (145 000), Јалиб аш Шујух (114 000), Хавали (91 000), Кувајт (32 000).11

10 www.cia.gov11 Натек К., Натек М. (2008) Енциклопедија – Државе света. Младинска књига: Београд.

Табела бр.2. Демографске структуре становништва КувајтаНаталитет (2003) 19,6%Морталитет (2003) 2,8%Природни прираштај (2003) 16,8%Смртност новорођенчади (2003) 10,7%Просечан годишњи пораст становништва (1998.2003) 1,7%Очекивана дужина живота (2002) М 75 година; Ж 76 година.Удео становништва млађег од 15 година (2002). 28,3 %Удео становништва старијег од 60 година (2002) 4,2%Број и удео активног становништва (2002. 96,1%Број и удео активног становништва (2002) 1 364 300 (19,5%)Удео неписменог становништва (2000) 8,0 %

Графикон бр.2. Старосна пирамида становништва Кувајта

14


7. Технологија и организација

Куба

Повезивање Кубе и Канаде у енергетици изазвало је значајне погодности за Кубу и Канадску компанију ,,Sherritt". Куба је на тај начин стекла тржиште за никл. Стекла је побољшане технологије производње у односу на своје старије из 1950-тих година. Нове у односу на старе технологије, побољшавају продуктивност, енергетску ефикасност, смањује негативни утицај на животну средину, здравље и безбедност. Влада Кубе је сувласник експлоатације никла, од екстакције, прераде до међународног маркетинга. Куба је такође на тај начин увела нове технологије у индустрији нафте и гаса, и у производњи електричне енергије. 11. јуна 2010. извештај Енди Хофмана у Торонту описује нови начин експлоатације “nickel pig iron” или “NPI” која омогућава ниску цену експлоатације и која се намеће као алтернатива. Ту технологију не примењују кубанске, канадске компаније индустрије никла. Овај јефтин начин производње производње никла - нерђајућег челика развијен је 2006. у Кини. Овај начин производње никла у Кини ће допринети смањењу светске цене никла. Ова технологија је смањила потражњу руде никла из традиционалних извора и вероватно ће довести до даљег смањења у будућности.Нова технологија у Кини се заснива на топљење руде никла из Индонезије и са Филипина јефтином електричном енергијом, и коксом. Хофман процењује да ће будуће цене никла бити око 8.50$ за једну фунту12. 2007. То значи да кубанске девизне резерве више никад неће достићи приближно 2.33 милијарди $ од 2007, и то ће довести у питање даљу експлоатацију никла на Куби.

Кувајт

2000. године основан је центар за нафтна истраживања у оквиру института за научна истраживања који је основан 1967. са циљен да спроводи истраживања и пружа консултанску и техничку подршку локалној индустрији. Основни циљ овог центра је да пружа примењене истраживачке пројекте и техничке услуге нафтној индустрији. Центар је такође задужен за увођење нових технологија у нафтној индустрији у циљу побољшања општег развоја у Кувајту. Центар садржи базу информација и обезбеђује техничко особље и њихову обуку. Нарочито је посвећена пажња особљу које је високо обучено и искусно у широком спектру по питању технике које се односе на производњу 12 Једна фунта (pound) = 0,453 kg.

15


нафте, њену прераду - производњу петрохемијских производа. Центар за нафтна истраживања фокусира свој истраживачки рад на: нафтну производњу, нафтну прераду, производњу петрохемијских производа, заштиту и безбедност по питању животне средине. Центар се налази у Ахмадију и обавља рад у 16 истраживачких установа где се развијају вештине и стручност људства. 2000.године компанија Ексон Мобил (ExxonMobil) је отворила своју канцеларију у Кувајт Ситију и сарађује са кувајтским нафтним компанијама. Ексон пружа специјализовану напредну техничку подршку кувајтским нафтним компанијама, и такође поседује центар за истраживање. Компанија Ексон је посвећена развоју професионалног знања у области нафтне индустрије, и обавља едукацију више од 7000 полазника годишње у Хјустону, где поседује новију рачунарску технику са центром за 3D визуелизацију. Ексон је пренео најновија знања Кувајту у примени тродимензионалне технологије у истраживању нафте. Такође врши едукацију у подземним снимањима, развија нове сетове алата и технологију.13

8. Размештај коопераната

Куба

Канада је значајан партнер Кубе у туризму и у извозу. Канада је учесник од 37,6% укупне зараде од туризма у Куби (2008. укупна зарада 2,347 милиона $). Ако се узму у обзир туристи Канаде и канадски увоз робе (углавном никл) са Кубе, Канада је допринела девизном приходу Кубе од 1,6 милијарди $.Постоји и експанзија кубанске имиграције у Канаду. Број имиграната 2009. године износио је 1421 лице, што је мало више у односу на 2000.годину (845 кубанских имиграната).14

Ширит Моа компанија је произвела 33 972 тона никла и 3706 тона кобалнта 2010.године на Куби. Компанија такђе управља производњом нафте гаса на Куби, а има и удела у ,,Енерго гасу" која има електране широм земље са комбинованим капацитетом од 356 мегавата. Ова компанија води своје пословање угља у Канади.

Ова компанија послује у области никла и кобалта, највећи је произвођач угља у Канади, а такође и највећи независни произвођач у енергетици на Куби са великим уделом енергетике - нафте.

Канадска трговина са Кубом је почела да се опоравља после оштог смањења 2008.-2009. због светске рецесије робних резерви, између осталог и никла, због смањења страних кубанских девизних прихода који су имплицирали и смањени увоз. Кубански извоз премашује узвоз из Канаде на Куби.

Обалска и приморска експлоатација сирове нафте 2010. године на Куби достигла је 50 000 барела дневно. Канадска компанија "Sherritt" продаје нафту Кубе америчкој нафтној компанији ,,Cupet".

13 exxonmobil.com14 www.cic.gc.ca

Графикон бр.3. Удео туриста на Куби из појединих земаља.

Табела бр.3. Обим производње нафте на Куби

16

http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2011/05/New-Picture-9.bmp

http://www.cubastandard.com/wp-content/uploads/2011/02/Cuba-equity-oil-production2.jpg


Компанија "Sherritt" и влада Кубе не схватају праву вредност производње нафте на острву. Већина кубанске нафте са користи као гориво у индустрији електроенергетских постројења уместо да се обради у рефинисана горива (бензин, дизер, керозин) која имају већу вредност. Моа рудник никла на Куби је првобитно отворен због интереса САД-а. 1960. рудник је одузет од стране владе Кубе. Амерички министар за иностране захтеве сазвао је комисију која треба да омогући поравнање са Кубом за вредност од 88.349.000 $ у тренутку одузимања рудника од САД-а.

Повезивање Кубе и Канаде у енергетици изазвало је значајне погодности за Кубу и Канадску компанију ,,Sherritt". Куба је на тај начин стекла тржиште за никл. Стекла је побољшане технологије производње у односу на своје старије из 1950-тих година. Нове у односу на старе технологије, побољшавају продуктивност, енергетску ефикасност, смањује негативни утицај на животну средину, здравље и безбедност. Влада Кубе је сувласник експлоатације никла, од екстакције, прераде до међународног маркетинга. Куба је такође на тај начин увела нове технологије у индустрији нафте и гаса, и у производњи електричне енергије.

Компанија ,,Sherritt" поседује 50% власништва у Саскачевану и Алберти у експлоатацији никла. Такође је партнер кубанској компанији "Compania General de Niquel of Cuba". Неки детаљи пословања ове компаније на Куби може се видети из приложене табеле. Компанија је на Куби пронашла нове изворе нафте и гаса, побољшане су технике експлоатације у периоду од 1996-2000. Изграђен гасовод на дужини од 30 км до Хаване.Уложено је 215 милиона $ у електрану на нафту и гас која генерише 226 мегавата струје. Водило се рачуна за смањење емисије штетних гасова. 2007. капацитет електране је додатно повећан на 375 мегавата. Канадска компанија је 1998.стекла 37,5 % удела у мобилном оператеру Кубе ,,Cubacel"

Руда Кубанског никла се транспортује бродовима на источну обалу Канаде, затим железницом до рафинерије у Алберти. Канадска компанија ће увозити никл све док транспортни трошкови буду прихватљиви у односу на тренутно цену никла на светском тржишту, или док неко друго место не постане атрактивно за експлоатацију. Русија и Аустралија већ имају велики утицај на тржиште никла, и то изазива смањење светске цене никла. Прети опасност извоза никла са Кубе и у спољнотрговинској размени у будућности.

17


11. јуна 2010. извештај Енди Хофмана у Торонту описује нови начин

експлоатације “nickel pig iron” или “NPI” која омогућава ниску цену експлоатације и која се намеће као алтернатива. Ту технологију не примењују кубанске, канадске компаније индустрије никла. Овај јефтин начин производње производње никла - нерђајућег челика развијен је 2006. у Кини. Овај начин производње никла у Кини ће допринети смањењу светске цене никла. Ова технологија је смањила потражњу руде никла из традиционалних извора и вероватно ће довести до даљег смањења у будућности.Нова технологија у Кини се заснива на топљење руде никла из Индонезије и са Филипина јефтином електричном енергијом, и коксом.

Хофман процењује да ће будуће цене никла бити око 8.50$ за

HYPERLINK "http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2010/10/Sherritt-Financial-Info..bmp" INCLUDEPICTURE "http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2010/10/Sherritt-Financial-

Info..bmp" \* MERGEFORMAT

Табела бр.4. Пословање ,,Sherritt" компаније на Куби у области никла, кобалта, нафти и произв.ел, енергије

График бр.4. Утицај нових кинеских техника експлоатације никла на смањење светске цене никла

18

http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2010/06/Nockel-price-chart.bmp


једну фунту15. 2007. То значи да кубанске девизне резерве више никад неће достићи приближно 2.33 милијарди $ од 2007, и то ће довести у питање даљу експлоатацију никла на Куби.

Кувајт

Рафинерије у Кувајту су: Мина ал Ахмади (Mina Al-Ahmadi Refinery (KNPC)), Шуаба (Shuaiba Refinery (KNPC)) и Мина Абдулах (Mina Abdullah Refinery (KNPC)) и све су оне у државном

15 Једна фунта (pound) = 0,453 kg.

График бр.5. Светске резерве никла по регионима / светска прозводња

HYPERLINK "http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2011/05/New-Picture-12.bmp"

INCLUDEPICTURE "http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2011/05/New-Picture-12.bmp" \*

MERGEFORMAT

График бр.6. Канадска трговина са Кубом (Кубански извоз и кубански увоз у хиљадама канадских долара)

19

http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2010/06/New-Picture.bmp

http://thecubaneconomy.com/wp-content/uploads/2010/06/New-Picture.bmp


власништву. Мина ал Ахмади дневно преради 470 000 барела (75 000 m3/дневно природног гаса), Шуаба 200 000 барела (32 000 m3/ дневно природног гаса), Мина Абдулах 270 000 барела (43 000 m3/ дневно природног гаса).

Национална нафтна компанија Кувајта основана је у октобру 1960. Она руководи рафинеријама за прераду нафте, гаса, и транспортом нафтних производа за локално тржиште. Основана је као акционарско друштво у власништву кувајтске владе и приватног сектора, а 1975. постаје потпуно у државном власништву. Од 1968. почиње извоз нафте и рафинерије Шуаба. 1980, након преструктуирања нафтног сектора у Кувајту, национална нафтна компанија је стављена под управом владе. Касније је компанија постала власник рефинерија Мина Ахмади и Мина Абдулах.

Рафинерија Мина Абдулах је изграђена 1958. од стране америчке независне нафтне компаније. Обухвата пространство од 7 835 000 m2, а налази се 46 км јужно од Кувајта. Ова рафинерија преради 270 000 барела дневно (43 000 m3/ дневно).

Мина Ал Ахмади рафинерија је изграђена 1949., а предата је националној нафтној компанији 1980. Обухвата површину од 10 534 000 м2, а налази се 45 км јужно од града Кувајта са производним капацитетом од 465 000 барела дневно (73 900 m3 дневно гаса).

Рафинерија Шауба је изграђена 1966. и то је била прва рафинерија изграђена средствима националне нафтне компаније. Рафинерија обухвата 1 332 000 м2, и налази се 50 m јужно од града Кувајта, у Шуаба индустријској зони. Капацитет рафинерије износи 195 000 барела дневно. (31 000 m3/ дневно).

Слика бр.1. Рафинерија Мина Абдулах

Слика бр.2. Рафинерија Мина Ал Ахмади

Слика бр.3. Рафинерија Шуаба

20


Ал Зоур (Al Zour Refinery) рафинерија кувајтске националне нафтне компаније планира се за јул 2007. Очекивани капацитет је 615 000 барела дневно (97 800 m3 дневно гаса). - највећи капацитет једне рафинерије на Блиском истоку.

9. Економски потенцијал и ефикасност производње

Слика бр.4 Рафинерија Ал Зоур

Карта бр.7. Резервоари за складиштење нафте

21


Куба

Никл. По резервама никла куба је трећа у свету. Никл је први у земљи по вредности извоза. Куба је имала зараду од извоза никла 800 милиона долара (2004).Шећер. Шећер је дуго примарна привредна грана на Куби. Садашња производња се обавља у две веће фабрике са застарелом опремом. 1989. Куба је производила више од 8 милиона тона, а 2004. производња је износила 2,3 милиона тона.

Карта бр.8. Подручја под шећерном трском, шећеране и извозне луке16

Буџет - приходи кубе 2004. износе 12,3 милијарди $, а расходи 13 милијарди $.Главни пољопривредни усеви су: шећерна трска, дуван, кафа, лимун. Природни ресурси Кубе су: кобалт, никл, руда гвожђа. Главне гране индустрије су: шећер, нафта, прерада хране и дувана.

Кубанска влада наставља да се придржава принципа социјализма у организовању своје економије. Већина средстава за производњу су у власништву, и под управом владе, и према статистичким подацима кубанске владе, око 75% радне снаге је запослено у државном сектору. Стварна цифра је ближа 93% са око 150 000 малих фармера, а укупан број радне снаге износи 4,4 милиона људи.

Кубанска привреда се још увек опоравља од пада бруто домаћег производа од 35% између 1989 и 1993, због губитка совјетских субвенција. За ублажавање економске кризе 1993 и 1994. вкада је увела неколико тржишно оријентисаних реформи, дозвољавање страних инвестиција, легализација долара итд. Ове мере су уведене због скромног привредног раста. Животни услови на крају деценије остали су далеко испод нивоа из 1989. Ниске цене шећера и никла, повећање цене нафте после 2001.,разорни ураган новембра 2001. - све ово је створило нове економске притиске на земљу. Несташица хране и горива било је значајно повећана. 1990. туризам је по заради био изнад извоза шећера, и био је дуго ослонац кубанске привреде као примарни извор девиза. Хавана улаже значајна средства за изградњу нових туристичких објеката и за реновирање историјских структур за коришћење у сектору туризма. Дознаке из других земаља имале су значајну улогу. Вредност дознака је између 800 милиона и 1 милијарде $ годишње (а укупна економија 18,6 милијарди $). Већина дознака долази из САД-а, и лимитиране су до 1200$ за годину дана. Глобална економска криза и смањење дознака су допринели слабијем економском расту Кубе.

16 mapas.owje.com

22


Шећер, који је био ослонац привреде острва током дуже историје, данас његова производња је значајно опала. 1989. производња је са 8 милиона тона спала за годину дана на 3,5 милиона тона. Немогућношћу опоравка овог сектора допринела је неефикасна садња и методе узгоја, лоше управљање, мањкови резервних делова и лоша саобраћајна инфраструктура.Јуна 2002., влада је најавила своју намеру да спроведе свеобухватну трансформацију смањења овог сектора. Скоро половина постојећих шећерана су затворене, а више од 100 000 радника отпуштено. Влада је обећала да ће ови радници бити прекваливификовани у другим областима иако је мало вероватно да ће пронаћи нова радна места у привреди Кубе.Штавише производња шећера је наставила да опада, 2003 је опала на 2,1 милион тона, мање него 1933.

Да би се помогло Куби да се одржи на ,,површину", Хавана активно предузима економске мере тражењем инвеститора, да би заједнички (половично) улагала капитал у туризам и плантаже шећерне трске. 1995. правни оквир је дозволио већинско страно власништво. У пракси, већина страног (не државног) капитала не постоји.

1993. Кубанска влада је дозволила коришћење долара у земљи. Од тада, долар је постао главна валута у употреби.

Јаз у животном стандарду се проширио између оних који користе, и оних који не користе долар. Послови који су плаћени у доларима постали су врло пожељни. Доларом су плаћени лекари, инжењери, научници и други стручњаци и таксисти.Несигуран економски положај Кубе компликују страна улагања.

Куба нема приступ кредитима од међународних финансијских институција (Светске банке) од 1986. тако да сеослања на краткорочне кредите за финансирање увоза, углавном хране и горива. Због лошег кредитног рејтинга, 11 милијарди $ девизног дуга, и ризика у инвестицијама, каматне стопе су биле чак 22%. 2002. због кашњења у отплати дуга, снижен је кредитни рејтиг Кубе на ,,веома лоше". Неке угледне финансијке институције наводе Кубу као једну од најризичнијих економија у свету.

Кувајт

Нафтна индустрија у Кувајту је главна индустрија земље, чини половину бруто домаћег производа земље. Процењене нафтне резерве Кувајта износе 104 милијарди барела (15 км3) - 10% укупних резерви у свету. Кувајт је по резервама нафте 4. земља у свету, а нафтно поље Бурган је 2. највеће у свету. Кувајт је 11. произвођач нафте у свету, а 7. по извозу. Производња нафте у Кувајту чини 7% светске производње.

Влада Кувајта поседује нафтну индустрију и контролише већину економије земље. Нафтна индустрија чини 75% БДП-а. Извоз нафте из Кувајта варира у зависности од интерних потреба - скоро све енергије Кувајта су зависне од нафте, и од међународних производних квота које су утврђене од стране ОПЕК-а чији је Кувајт члан. Те квоте је тешко спровести, а Кувајт и земље у окружењу су оптужене да их крше. 2005. производња нафте је износила 2.418 милиона барела / дневно (процена 2005.).

Главне нафтне компаније у Кувајту су:

Kuwait Petroleum Corporation (KPC): холдинг група одговорна зе међународни маркетинг.Kuwait Oil Company (KOC): компанија за истраживање сирове нафте и развој.Kuwait National Petroleum Company (KNPC): контролише рафинерије нафте у Кувајту.Petrochemicals Industries Company (PIC): произвођач петрохемијских производа и ђубрива.

23


Kuwait Petroleum International (KPI, познат и као "Q8"): води послове прераде ван Кувајта и маркетинг пословања.Kuwait Foreign Petroleum Exploration Company (KUFPEC): врши међународна истраживања нафте.Equate petrochemical company (EQUATE): петрохемијска компанија.Petroleum Training Centre (PTC): одговорна компанија за развој каријере у нафтној индустрији, упошљава радну снагу и стручњаке у нафтној индустрији.Kuwait Oil Tanker Company (KOTC): компанија за транспорт сирове нафте.Kuwait Aviation Fueling Company (KAFCO): компанија за авионско гориво.Kuwait Gulf Oil Company (KGOC): компанија врши истраживања нафте и гаса у Саудијско-кувајтској неутралној зони. Сарађује са Саудијском Арабијом.Oil Sector Services Company (OSSC): компанија изводи све грађевинске пројекте укључујући одржавање, безбедност, ватрогасне и медицинске услуге запослених у сектору нафте.Oil Development Company (ODC): Компанија за развој нафтног сектора.17

Резерве нафте у кувајту чине 8% светских нафтних резерви. Кувајт је трећи произвођач нафте у свету у оквиру ОПЕК картела. Резерве Кувајта износе 104 милијарди барела (16,5 × 109 m3). Процењене резерве у Кувајтској неутралној зони Саудијске Арабије износе 5 милијарди барела (790 × 106 m3). Већина резерви нафте Кувајта налазе се у нафтном пољу Бурган који је 2. по резервама у свету. Нафта из овог поља се експлоатише од 1938. Инфраструктура нафтних поља у Кувајту је старија од 60 година, и у њено одржавање се улажу значајна средства.

10. Потрошња воде за потребе индустрије

17 www.historycentral.com

24


Куба

Пољопривреда је највећи потрошач воде. За потребе наводњавања користи се око 70 % укупне количине воде која се црпи из природних ресурса, а у неким регионима и до 90 %. Количина воде која се користи за гајење биљака и животиња зависи од подручја, климе и земљишта. Осим што је пољопривреда велики потрошач водних ресурса, она је и њихов значајан загађивач. Зашто? У водену средину спирањем пољопривредног земљишта доспева и одређена количина ђубрива и пестицида, а преко отпадних вода са фарми и фекалије, микроорганизми и антибиотици. Услед концентрисања оваквих загађења у водотоковима може доћи до еутрофиkације и до оптерећивања материјама које за водене организме могу бити токсичне.

У зависности о којој индустрији је реч, количина воде која ће се употребити варира. Често се количине воде потребне за индустрију морају рачунати за поједине групе предузећа која постављају различите захтеве у смислу квалитета воде. Зато је (поготову ако се ради о великим количинама) економски неприхватљиво поистоветити воду за индустријску потрошњу са водом за пиће. За производњу 1 kg шећера потребно је 100 l воде, за 1 кг хлеба 1-4l, за прераду 1t нафте 5000-15000l, за производњу 1 t челика 12 000-30 000 l. Вода се употребљава у индустрији за хлађење агрегата, који се прегреју у процесу производње, за прање и удаљавање нечистоће и као растварач разних материја, док један њен део улази у састав финалних производа. Рударство употребљава велике количине воде за испирање руда из јаловине, а у реципијенте враћа отпадне воде типичне за експлоатацију рудишта.18

Кувајт

У Кувајту је концентрисано 4 рафинерија која су са петрохемијским постројењима и постројењима за прераду гаса, значајни потрошачи воде. Велики проблем настаје како ће се употребљена вода одложити да не загађује животну средину. Становништво Кувајта конзумира више воде него што земља произведе. Око 1,5 милиона кубних воде троши се свакодневно у Кувајту, близу максималних производних капацитета земље. Кувајт производи скоро целу количину слатке воде у фабрикама за десалинизацију. Производи само 1,51 милион кубних метара слатке воде годишње. Ова држава као и њени суседи, Саудијска Арабија и Уједињени Емирати, имају све осим залиха слатке воде која зависи искључиво од десалинизације морске воде, и та вода задовољава потребе растућег становништва. Министарство енергетике Кувајта планира да сваке године повећава десалинизацију за додатних 150 000 дневно, тј. за 10%. Ова производња није довољна да држи корак са порастом становништва, и са порастом потреба за водом. Влада Кувајта пропагира смањење потрошње воде у рекламама државних телевизија и у дневној штампи. Професор одељења водопривреде арапског залива универзитета у Бахреину ,,Waleed Al-Zubari", изјавио је у медијима ,,Стопа раста урбане потрошње воде у Кувајту, и у већини земаља Савета за сарадњу у заливу, релативно је висока у односу на друге делове света". Додао је да ,,је употреба воде у блискоисточним земљама повећана са 2,8 милијарди м3 на 5,1 милијарду током 1990-2000., а очекује се да ће достићи више од 8,5 милијарди м3 2025.године ако се тај тренд повећања настави". Узрок за нагло повећање потрошње воде је нагли пораст становништва. Други проблем је старење цеви инфраструктуре за воду, и со која се враћа, после десалинизације, у залив и додатно повећава салинитет, и

18 Гавриловић Љ. Дукић Д. (2008): Хидрологија. ЗУНС, Београд.

25


отежава поновну десалинизацију. Вода у заливу је веома слана, много више него у Индијском океану. Мореуз Ормуш (Hormuz) ограничава доток морске воде из Индијског океана.

Постројења за десалинизацију у Кувајту су у власништву Министарства енергетике и воде, а неки аналитичари сматрају да она требају да буду приватизована зарад повећања ефикасности. 19 Укупан број становника Кувајта је 1,5 милиона (1995.), од којих је само 3% руралног становништва. Тачан број становника је тешко одредити због великог броја имиграната - радника. 1994. било је 63% не кувајтског становништва. 1995. само 0.7% било је руралних становника, који живе у области Ал Абдали и Ал Вафра. Просечна густина насељености је 87 становника по км2. Годишња стопа раста становништва, кувајтског и не кувајтског становништва, процењује се на 3,8%. Само 1% радне снаге је запослено у пољопривреди. Пољопривреда чини мање од 1% бруто домаћег производа у периоду од 1988-1990.

У Кувајту не постоје стални површински водотоци. Кишница се акумулира у природним удубљењима где вода остаје неколико недеља. Само мали део ове воде понире у земљу због великог испаравања и присуства једног непропусног слоја у неким регионима.Постоје две главне групе издани: Кувајт група (горњи слој) и Даман група (доњи слој). Подземни прилив воде је процењен на око 20 милиона m3/годишње кроз бочно уливање из Саудијске Арабије. Постоје три класе подземних вода: 1.вода за пиће са салинитетом испод 1%о. Која се користи за пиће и у домаћинству, 2.сланаста са салинитетом 1-10 %о за наводњавање, и 3.слана вода која се користи у посебним случајевима. Кувајт се ослања на десалинизацију и тако добија воду за пиће и за домаћинство. Прва фабрика за десалинизацију је основана 1953. са

укупним капацитетом од 950 000 м3/дневно. Количина произведене воде десалинизацијом 1993. била је 231 милион м3. Количина отпадних вода 1994. износила је 119 милиона m3. Око 103 милиона је третирано, и од те количине 53 милиона м3 воде је поново коришћено, а остала количина враћена у залив.

1993. године рециклирана вода (третирана отпадна вода) процењена је на 538. милиона m3, од чега је 56% коришћено поново за наводњавање, 4,1% за стоку, 37,4% за употребу у домаћинству, а 2,4% за индустрију.

Наводњавање (иригациони систем) почело је у Кувајту крајем 1950. За наводњавање је коришћен систем бразди и систем басена за наводњавање. Прскалице за наводњавање су уведене 1977. које су користиле отпадне воде. Микро наводњавање (кап по кап) уведено је 1979. први пут за пољопривредну производњу у пластеницима.

19 www.asiantribune.com

Слика бр.5. Фабрика за десалинизацију морске воде

26


Главне институције које су укључене у управљању водним ресурсима су: одељење за пољопривредне и риболовне ресурсе (PAAF), одељење за пејзажно зеленило, министарство енергетике и воде (MEW), министарство јавних радова (MPW), кувајтски институт за научна истраживања (KISR), савет за заштиту животне средине (прати квалитет воде). Вода је ограничавајући фактор за проширење пољопривредне производње у Кувајту. Вода је субвенисана од владе, и влада има за циљ да максимизира ефикасност коришћења воде, тако што промовише савремене системе за наводњавање и за повећање продуктивности кроз увођење неких усева који се боље адаптирају на услове Кувајта.20

11. Утицај индустрије на животну средину

20 www.eoearth.org

27


Комуналне отпадне воде представљају воде које урбана насеља преко својих канализационих система испуштају у водену средину. На комуналну канализациону мрежу су прикључена и многа индустријска постројења и кишна канализација. На тај начин се комуналне отпадне воде могу додатно оптеретити хемијским средствима пореклом из индустријских производних процеса и загађењима које носе атмосферске воде. Фекалне воде изазивају епидемије. Детерџенти у води изазивају еутрофикацију воде и негативно утичу на живи свет. Загађене воде из индустрије могу доспети до подземних које се користе за пиће.

Најтоксичније материје које се могу наћи у води су из хемијске индустрије (фабрике киселина, азотаре, фабрике амонијака) и метална индустрија. Такође воде прехрамбене индустрије (прерада воћа и поврћа, производња алкохола, уља и слично) садрже остатке од воћа и поврћа, грануле скроба па и неорганских остатака земље и песка. Из термоенергетских објеката у воде стиже неколико врста отпадних вода. То су: агресивне воде са већим садржајем сумпора, јаких киселина, база, детерџената, отпадне воде са садржајем масти и уља, воде са садржајем шљаке и пепела, отпадне воде из расхладних торњева са великим садржајем соли, муља, фосфата и санитарне воде са великим садржајем фенола. Присуство 1 тоне мазивног уља у речном сливу, према

загађености одговара дневној количини отпадних вода урбаног насеља од око 40.000

становника. Само 1 литар уља може да загади и до 1 милион литара воде. Спирањем земљишта, са пољопривредних површина у површинске воде доспевају углавном минерална вештачка ђубрива и пестициди. Развој цивилизације условио је све веће коришћење водених ресурса, али и њихово све јаче загађивање преко испуштања непречишћених или недовољно пречишћених отпадних вода насталих у индустријским производним процесима као и градских отпадних вода.

Куба

У делу хаванске луке познатом као Регла налазе се комерцијална и индустријска предузећа, и бродоградилиште. На доковима луке Хаване обавља се контејнерски саобраћај, налази се и рафинерија нафте ,,Ñico Lopez" (бивша Шел (Shell) рафинерија). У луци се налазе и објекти за складиштење (силажу) пшенице, и горива за ваздухопловство.

Због лучких и индустријских активности, вода залива је значајно загађена. То непосредно утиче на квалитет воде у Карипском мору у коме се улива. Вода залива прима дневно око 43000 м3 отпадних вода дневно са око 4800 килограма азота и 1200 килограма фосфора, а то значајно повећава загађење. У воде залива доспевају и суспендоване чврсте честице, угљоводоници, тешки метали, загађивачи из пољопривреде, индустрије и лучких активности. Значајни извори загаћења су идентификовани због органских материја, канализације и чврстог отпада из рафинерије. Велика количина угљоводоника, тешких метала и других загађивача угрожава рибарство у луци.21 Куба регулише штетне утицаје по животну средину образовним програмом. Влада потенцира органску пољопривреду без хемикалија које штете земљишту - животној средини. Близу хаванског залива налазе се наменска места за одлагање индустријског отпада.

Кувајт

21 portofhavana.com

28


Кувајт је донео закон о животној средини 1995. који је касније измењен 1996. Кувајт је пионир у области заштите животне средине.Прописе и закон успоставља јавни орган за заштиту животне средине, чији је закон дефинисан у члану 89. закона који се односи на одржавање унутрашње и спољашње средине без загађења. У овом закону стоји да је обавеза свих земаља да развију законе о животној средини који ће је штитити од штетних антропогених утицаја, и уједно ти закони подстичу развој чисте производње која не штети животној средини.22

Персијски залив представља претњу за екологију, а Кувајт прети еколошкој катастрофи ове области по питању деградације ваздуха, вода (мора) и земљишта. Током рата велика количина је нафте је доспела у Персијски залив и то представља озбиљну претњу по животињски свет, нарочито рибарство. Четири основна начела Зелене политике у лукама су: ,,заштити животну средину од штетних утицаја лучких опрација“, ,,сама лука треба уложити напоре у заштити животне средине њеним разумним управљањем“, ,,промовисање одрживости, ,,користити најбољу доступну технологију да се избегне или смањи штетан утицај на животну средину, такође треба и ангажовати заједницу и радити на њеној едукацији“.Велики број нових бушотина угрожава пепелом насељена места. Неке еколошке штете не могу се санирати. Загађење ваздуха је стални проблем. Кувајт је, између осталог, земља са великом стопом потрошње нафте по глави становника.

Здравствена заштита и услови су побољшани, нарочито у годинама значајних нафтних прихода. Први покушаји да се уведе модеран систем здравствене заштите у Кувајту, датирају од првих година двадесетог века, када је ,,Shaykh Mubarak Al Sabah the Great" позвао лекаре из САД-а да успоставе клинике здравства у Кувајту. 1911. отворена је болница за мушкарце, а 1919. за жене. 1934. отворена је болница ,, Olcott Memorial Hospital".

Смртност - морталитет износио је између 20 и 25 на 1000 одојчади, и 100-125 на 1000 живорођених. Озбиљнији нафтни приходи проширили су здравствену заштиту, најпре отварањем болнице ,,Амири" 1949. Компанија "The Kuwait Oil Company (KOC)" такође је отворила још неке мање здравствене објекте. До 1950. стопа морталитета је пала на 17. на 1000 становника. 1950. Влада је увела свеобухватни здравствени систем који нуди бесплатне услуге за целокупно становништво. Бесплатно здравство је толико распострањено да је ту укључена чак и ветеринарска медицина.23

12. Улога саобраћаја у развоју индустрије

22 www.epa.org.kw23 www.mongabay.com

29


Куба

Укупна дужина железнице износи 11,968 km (4,226 за путнички и 7,742 km за теретни саобраћај24). Железнички саобраћај се користи углавном за превоз дуванских производа и шећерне трске до шећерана. Данас је значајно опала производња шећера. Некадашње развијене шећеране могу се видети на карти.

Шећер, који је био ослонац привреде острва током дуже историје, данас његова производња је значајно опала. 1989. производња је са 8 милиона тона спала за годину дана на 3,5 милиона тона. Немогућношћу опоравка овог сектора допринела је неефикасна садња и методе узгоја, лоше управљање, мањкови резервних делова и лоша саобраћајна инфраструктура.Јуна 2002., влада је најавила своју намеру да спроведе свеобухватну трансформацију смањења овог сектора.

Руда Кубанског никла се транспортује бродовима на источну обалу Канаде, затим железницом до рафинерије у Алберти. Канадска компанија ће увозити никл све док транспортни трошкови буду прихватљиви у односу на тренутно цену никла на светском тржишту, или док неко друго место не постане атрактивно за експлоатацију. Русија и Аустралија већ имају велики утицај на тржиште никла, и то изазива смањење светске цене никла. Прети опасност извоза никла са Кубе и у спољнотрговинској размени у будућности. Куба у саставу своје трговачке морнарице поседује 13 бродова (са преко 1000 бруто регистарских тона). Од тих 13., три брода су намењена за превоз житарица, 4 теретна брода, 1 танкер за нафту и гас, 3 брода - нафтних цистерни, 2 брода за превоз воћа са хладњачама.35 брода који обављају транспорт у Куби, регистровано је у другим земљама.25 У делу луке познатом као Регла налазе се комерцијална и индустријска предузећа, и бродоградилиште. На доковима луке Хаване обавља се контејнерски саобраћај, налази се и рафинерија нафте ,,Ñico Lopez" (бивша Шел (Shell) рафинерија). Што се тиче гасовода, постоји један гасовод близу Хаване дужине 30 km изграђен од једне канадске компаније, партнера Кубе у експлоатацији руде никла и у нафтној индустрији. У луци се налазе и објекти за складиштење (силажу) пшенице, и горива за ваздухопловство.

Кувајт

24 Напомена: додатних 7.742 km пруге користи се за превоз шећера (трске/плантаже).25 www.absoluteastronomy.com

Карта бр. Подручја под шећерном трском, шећеране и извозне луке

30


Највећу улогу у развоју индустрије Кувајта има водени саобраћај. Он се обавља из главних лука Кувајта. Остали видови саобраћаја, друмски, ваздушни железнички (не постоји железница) занемарљиво утичу на развој индустрије.

Мина Ал Ахмади је лука специјализована за нафту.Лука може преко својих терминала да учита више од 2 милиона барела нафте, а може и да прими највеће танкере. Дубине јужнијих терминала за пријем бродова и танкера варирају од 12 до 15 m Постоји вештачко острво које омогућава пријем танкера са товаром до 375 000 тона и газом до 30 m. Вештачко острво је нафтоводима повезано до обале.

Мина Абд Алах је вештачко острво са околном дубином 13-17 m и може да прими танкере до носивости 214 000 t. Мина Ал Зоур (Мина Сауд) је нафтни терминал, где се складишти сирова нафта. Може да прихвати танкере до око 140 000 бруто

регистарских тона (када су празни), и да их напуни до 370 000 бруто регистарских тона. Главна лука за не нафтне производе је Еш Шуваик (Ash Shuwaykh) која се налази неколико километара од центра града Кувајта. Изграђена је 1960. То је једна од најпрометнијих лука на Блиском истоку са двадесет једним терминалом. 1988. више од 1100 бродова је превозило 3,7 милиона тона терета у луци. То је главна комерцијална лука у Кувајту са 21. терминалом укупне дужине пристаништа од 1190 метара. Плима у луци достиже до 9,6 m, а осека 7,6 m. У овој луци улази контејнерским саобраћајем већина робе широке потрошње у

земљи. Кувајт настоји да поврати улогу главне претоварне тачке у региону након значајног пада у светској трговини због заливског рата са Ираком. 1996. влада је успоставила зону слободне трговине у Шуваик луци која је остварена тек у новембру 1999. године. Преко 80% расположивог простора је изнајмљено, смањене су лучке таксе у покушају да се подстакне коришћење луке као претоварне тачке. Мрежа друмских саобраћајница је добро развијена са модерним аутопутем са више трака који повезује делове земље. У Кувајту није изграђена железница. Национална нафтна компанија Кувајта поседује три рафинерије: Мина ал Ахмади (Mina Al-Ahmadi Refinery (KNPC)), Шуаба (Shuaiba Refinery (KNPC)) и Мина Абдулах (Mina Abdullah Refinery (KNPC)) и све су оне у државном власништву.

13. Место и улога у индустријском простору света

Куба

Карта бр. Главне луке Кувајта и размештај индустријских (економских)

активности

Слика бр. Неки од највећих танкера Кувајта

(носивости до 370 000 t)

31


На Куби је развијена биотехнологија и фармацеутска индустрија. Куба извози више лекова од свих земаља у Латинској Америци. Фармацеутска индустрија је једна од ретких грана индустрије које су напредне на Куби. Разлог за то је углавном због посвећености Фидела Кастра за ту грану индустрије. Након кубанске револуције Куба је постала посвећена да унапреди свој здравствени систем. Фидел Кастро је желео да биотехнологија буде један од камена темељца кубанске економије. Он је ангажовао истраживаче који су донирали више од 100 патената, скоро 1/4 је из САД-а. Ти патенти су омогућили да се биотехнологија и фармацеутска индустрија значајно развију на Куби, и постану значајни као извор девиза. Неки од производа које Куба извози су антивирусне и антибактеријске вакцине, а и неке веома обећавајуће вакцине против канцерогених болести. Плате кубанских радника веома ниске у односу на стандарде других земаља, од 17-30 долара месечно, стопа сиромаштва Кубе је рангирана веома ниско у односу на неке земље у развоју

Индекс хуманог развоја је рангиран нешто више него у већини латиноамеричких земаља. Куба улаже значајна средства у социјалним услугама својих грађанаПољопривреда је одиграла веома важну улогу у кубанској привреди, али од распада Совјетског Савеза кубанска пољопривреда се суочава са тешкоћама. Пољопривреда доприноси 10% БДП-а, запошљава 1/5 популације и користи 1/3 површине. Куба увози око 16% хране. Неколико кубанских пољопривредних култура имају важну улогу у светској економији.Шећер је главни извозни производ Кубе, иако је производња значајно смањена последњих година. Дуван је такође један од главних производа. Куба има другу по величини површину под овом културом на свету. Грејпфрут, пиринач и кромпир су такође значајни усеви. Да би се побољшао сектор пољопривреде, кубанска влада се је фокусирала на мале фармере који директно продају становништву. Градске фарме постају израженије, посебно након штете коју је проузроковао ураган Ајк. Приватни пољопривредници обично зарађују и до 950 кубанских пезоса месечно, што је дупло од просечне кубанске плате.26

Кувајт

Нафтна индустрија у Кувајту је главна индустрија земље, чини половину бруто домаћег производа земље. Процењене нафтне резерве Кувајта износе 104 милијарди барела (15 км3) - 10% укупних резерви у свету. Кувајт је по резервама нафте 4. земља у свету, а нафтно поље Бурган је 2. највеће у свету. Кувајт је 11. произвођач нафте у свету, а 7. по извозу. Производња нафте у Кувајту чини 7% светске производње.Резерве нафте у кувајту чине 8% светских нафтних резерви. Кувајт је трећи произвођач нафте у свету у оквиру ОПЕК картела. Резерве Кувајта износе 104 милијарди барела (16,5 × 109 m3). Процењене резерве у Кувајтској неутралној зони Саудијске Арабије износе 5 милијарди барела (790 × 106 m3). Већина резерви нафте Кувајта налазе се у нафтном пољу Бурган који је 2. по резервама у свету. Нафта из овог поља се експлоатише од 1938. Инфраструктура нафтних поља у Кувајту је старија од 60 година, и у њено одржавање се улажу значајна средства.

14. Перспективе развоја

Куба

26 knowaboutcuba.com

32


Економија Кубе је под централним надзором политичке власти. У последњих неколико година спроведене су мање реформе да би се смањила неликвидност, повећала ефикасност предузећа и отклонила несташица хране и још неких основних средстава. У раздобљу од 1989. до 1993. године Куба је доживела тежак економски ударац, као резултат распада СССР-а, највећег кубанског трговачког партнера. Иако су ММФ и Светска банка одбиле да пруже помоћ Куби, кубанска привреда се није урушила, премда су економски показатељи нижи у односу на 1989. годину. Американци су прогласили трговински ембарго против Кубе, који се односи на извоз све робе (осим лекова и хране) на Кубу. Американцима је забрањено да путују на Кубу.Венецуела је од 2000. године почела да снабдева Кубу нафтом и то по преференцијалним условима. У Кубу из Венецуеле стиже око 100.000 барела нафте дневно. За узврат, Куба шаље своје учитеље и докторе у Венецуелу. Према подацима из 2008. године, реалан бруто домаћи производ се повећао за 4,3%, бруто домаћи производ по глави становника износио је 9.500 америчких долара, стопа незапослености је врло мала и износи 1,6%, док је стопа инфлације 3,4%. Гледано по секторима, у стварању БДП највише учествују услуге (72,8%), затим индустрија (22,8%) и најмање пољопривреда (4,4%). Најзначајнији пољопривредни производи су: шећер, дуван, цитрусно воће, кафа, пиринач, кромпир, пасуљ, стока. Најважније индустријске гране су: производња шећера, нафте, дуванска индустрија, индустрија цемента и грађевинских материјала, производња никла, гвожђа, пољопривредних машина и фармацеутска индустрија. Куба највише извози: шећер, никал, дуван, рибу, медицинске производе, цитрусно воже и кафу, а најважнији извозни партнери су јој: Канада 27,8%, Кина 26,6%, Шпанија 6,2%, Холандија 5,5%. Највише се увози: нафта, прехрамбени производи, машине и производи хемијске индустрије, и то највише из: Венецуеле 30%, Кине 11,9%, Шпаније 10,1%, Канаде 6,4%, САД 6,3%.

Економија Кубе се нагло развија највише због туризма који се сваке године све више повећава. Средином 1990-тих, туризам је постао примарна грана економије у Куби. У популарне туристичке дестинације спадају Варадеро, Кајо Коко и Хавана.

Кувајт

Дебата о одрживости блискоисточних нафтних резерви у Њујорку се заснивала да блискоисточне земље требају да повећају своју експлоатацију нафте како би имале предност у извозу. Водила се расправа о томе да Кувајт и Саудијска Арабија нису уложиле довољно у производне капацитете да држе корак са бржој од очекиване потражње из Кине, Индије и САД-а. Ове земље су експлоатисале 3% глобалне потражње према подацима ,,Bloomberg". То је мање за очекиваних скоро 3 милиона барела дневно 1972. према ,,Arab Oil & Gas directory". ,,Нафтној индустрији Кувајта је потребна нека значајна инвестиција од јаких међународних нафтних компанија, која би помогла да се повећа производња" Колин Лотиан аналитичар за енергетику на блиском истоку рекао је у телефонском интервјуу. Бурган има довољно резерви да подржи 2-3 милиона барела дневне производње, и те резерве требају да се надопуњују са другух налазишта.

Владајућа породица Кувајта планира да повећа производне капацитете за око 18% до 3 милиона барела дневно до краја деценије, од 2.55 милиона сада, а најмање 4 милиона до 2020. године. Нафтни потрошачи ће се више ослањати на залихе блискоисточних земаља у наредним годинама, али су више рањиви на више цене.

33


Petrofac Ltd. компанија и компанија SK Engineering & Construction Co. Склопиле су два уговора вредних више од 1,6 милијарди долара за надоградњу и реновирање 20 терминала који одвајају природни гас из нафте, и за транспорт нафте и гаса у северозападном делу Кувајта. То би омогућило да се развију 4 нафтна поља у близини границе са Ираком. Кувајтска нафтна компанија држи монопол у производњи гаса и нафте. У десетогодишњем плану који је познат као ,,Пројекат Кувајта" (Project Kuwait). Владајућа породица планира да позове компаније попут: Exxon Mobil Corp, Royal Dutch Shell Plc и BP Plc да инвестирају око 8,5 милијарди $ како би се удвостручила производња до 900 000 барела дневно до 2025. То је план који ће омогућити, да по први пут стране компаније учествују у експлоатацији нафте у Кувајту од 1970-тих година.27

Табела бр.5. План улагања Кувајта28

15.Закључак.

Куба има социјалистичку привреду која се заснива на државном власништву над скоро свим средствима за производњу (осим 9% обрадивог земљишта) и

27 www.mindfully.org28 www.ameinfo.com

34


централизованој планској привреди. Распад некадашњег социјалистичког блока и СССР и америчка блокада довели су Кубу у тешку привредну кризу, тако да се ДБП од 1989. до 1994. значајно смањио, али већ се почињу јављати позитивни резултати великих привредних реформи. нпр. Напуштање непосредног државног надзора над производњом, развој ситног приватног предузетништва, делимично ослобађање тржишта пољопривредних производа, стране инвестиције и оснивање мешовитих предузећа. Веома ју је погодио распад СССР, јер је у замену за шећер добијала течна горива, сировине и технологију. Због тога су услед недостатка горива морали да затворе многе фабрике, а с друге стране, већина кубанских производа није конкурентна за продају на светском тржишту. Најважније индустријске гране на Куби су: прехрамбена индустрија, дуванска индустрија, фармацеутска индустрија, текстилна индустрија, металска индустрија, хемијска индустрија, индустрија грађевинског материјала и нешто слабија нафтна индустрија. Куба највише извози: шећер, никал, дуван, рибу, медицинске производе, цитрусно воће и кафу, а најважнији извозни партнери су јој: Канада 27,8%, Кина 26,6%, Шпанија 6,2%, Холандија 5,5%. Највише се увози: нафта, прехрамбени производи, машине и производи хемијске индустрије, и то највише из: Венецуеле 30%, Кине 11,9%, Шпаније 10,1%, Канаде 6,4%, САД 6,3%. Хавана активно предузима економске мере тражењем инвеститора, да би заједнички (половично) улагала капитал у туризам и плантаже шећерне трске. 1995. правни оквир је дозволио већинско страно власништво. У пракси, већина страног (не државног) капитала не постоји. Неки од производа које Куба извози су антивирусне и антибактеријске вакцине, а и неке веома обећавајуће вакцине против канцерогених болести. Повезивање Кубе и Канаде у енергетици изазвало је значајне погодности за Кубу и Канадску компанију ,,Sherritt". Куба је на тај начин стекла тржиште за никл. Стекла је побољшане технологије производње у односу на своје старије из 1950-тих година. Влада Кубе је сувласник експлоатације никла, од екстакције, прераде до међународног маркетинга. Куба је такође на тај начин увела нове технологије у индустрији нафте и гаса, и у производњи електричне енергије. Куба ће се суочити са озбиљним проблемима у експлоатацији никла због нових кинеских метода, које ће снизити цене никла на светском тржишту.

Кувајт, мали заливски емират, локално је познат као место познато по бисерним шкољкама и производњи чамаца. Кувајт је задобио међународну популарност, углавном због својих огроминх прихода од нафте. Кувајт има добру стратегијску локацију у Персијском заливу. Кувајт је скренуо пажњу светске јавности на себе 2 . августа 1990, када су ирачке оружане снаге напале и окупирале земљу, резултујући серијом догађаја који су кулминирали војном интервенцијом и коначном победом савезника прдвођеним САД-ом у фебруару 1991. 1993 је изгледало да ће инвазија и њене последице оставити трајан утицај на народ, економију и политику у Кувајту. Нафтна индустрија која је тешко погођена била је главни приоритет обнове и реконструкције, зато што је основни извор прихода. Најопсежнија економска обнова 700 нафтних бушотина на којима су постројења претрпела оштећења приликом повлачења ирачких снага. Историја Кувајта, као аутономног политичког субјекта, много је старија, датира од 18.века. У то време, град Кувајт је био насељен мигрантима из централне Арабије који су дошли из слабо насељеног рибарског села под суверенитетом племена Бани Калид од Арабије.

Породица Ал Сабах од тада влада Кувајтом. Влада Кувајта поседује нафтну индустрију и контролише већину економије земље. Нафтна индустрија чини 75% БДП-а. Извоз нафте из Кувајта варира у зависности од интерних потреба - скоро све енергије Кувајта су зависне од нафте, и од међународних производних квота које су утврђене од

35


стране ОПЕК-а чији је Кувајт члан. Ираку нафту су пронашли британци после Другог светског рата. 1932. концерн "Standard Oil Company of California (Socal)" открио је нафту у комерцијалним количинама у Бахреину. Овај концерн је тада добио концесију у Саудијској Арабији 1933. и открио у Кувајту нафту у комерцијалним количинама 1938. До 1970-их иностране компаније су имале у власништву и управљале су заливском нафтном индустријом. Оне су плаћале накнаду за локалне владаре, за право да истражују лежишта нафте, а касније и право да извозе нафту. Ситуација се променила када је породица Ал Сабах узела већински удео у експлоатацији нафте. Кувајт се сусреће са два проблема, први је недостатак извора слатке воде, а други застарела технологија у експлоатацији нафте. Недостатак воде покушава да надокнади десалинизацијом морске воде и изградњом нових десалинизатора, јер потребе за водом расту са порастом становништва. Застареле технологије у екплоатацији нафте покушава да модернизује под утицајем највећих светских нафтних компанија (Exxon Mobil Corp, Royal Dutch Shell Plc) уз обострани интерес.

16. Литература

36


Натек К., Натек М. (2008) Енциклопедија – Државе света. Младинска књига: Београд.

Грчић М. (1994) Индустријска географија. ``Научна књига``, Београд.

Гавриловић Љ. Дукић Д. (2008): Хидрологија. ЗУНС, Београд.

Д.Дукић (1984). Климатологија. ``Научна књига``, Београд.

Грчић М. (2000.) Политичка географија. Географски факултет, Београд.

Извори података:

www.cubalibre.org.rswww.thecubaneconomy.comwww.britannica.comwww.lib.utexas.eduwww.kotc.com.kw/FleetList.htmlwww.mindfully.orgwww.ameinfo.comwww.portofhavana.commapas.owje.comwww.absoluteastronomy.comwww.epa.org.kwwww.eoearth.orgwww.constructionweekonline.comwww.asiantribune.comwww.historycentral.comwww.globalsecurity.orgwww.knpc.com.kwwww.knpc.com.kwwww.constructionweekonline.comwww.cic.gc.cawww.cia.govwww.globalsecurity.orgwww.eia.govwww.doncigarro.comMicrosoft ® Encarta ® 2006. ©www.ezilon.comwww.mongabay.com/exxonmobil.com

37

Documents

Seminarski rad - Industrija Kuba i Kuvajt