Seminarski Rad - Klasicna Skola Organizacije

Univerzitet u KragujevcuTehnički fakultet u Čačku

Smer: Preduzetnički menadžment

SEMINARSKI RAD

Predmet: Uvod u menadžmentTema: Klasična teorija organizacije

Profesor: Miroslav P. Radojičić Studenti: Ivana Perović 233/2011Asistent: Neda Nikolić Jelena Perović 211/2011

Slobodan Drakula 204/2011 Stefan Ćendić 188/2011

Klasična teorija organizacije

Čačak, 23.maj 2012

2


SADRŽAJ

1 UVOD......................................................................................................3

2 OSNOVNI PRAVCI U MENADŽMENTU.........................................3

3 KARAKTERISTIKE KLASIČNE ŠKOLE MENADŽMENTA......4

4 KLASIČNA TEORIJA ORGANIZACIJE.........................................4

4.1 TEORIJA NAUČNE ORGANIZACIJE RADA.............................................5

4.1.1 Sledbenici Taylora.......................................................................6

4.2 TEORIJA ADMINISTRATIVNOG UPRAVLJANJA.....................................7

4.2.1 14 Fayolovih principa menadžmenta..........................................8

4.3 TEORIJA BIROKRATSKE ORGANIZACIJE............................................10

Zaključak..................................................................................................11

3


1 UVOD

Ljudi su od početka svog postojanja imali potrebu za planiranjem, organizovanjem, vodjenjem i kontrolom. Egipatske piramide i Kineski zid predstavljaju primere velikih projekata iz drevne prošlosti na kojima je bilo angažovano desetine hiljada ljudi.

Egipatske piramide su posebno interesantan primer zbog toga što je izgradnja samo jedne zahtevala angažovanje više od 100.000 ljudi. Ko je bio taj koji je svakom radniku odredjivao šta treba da radi? Ko je obezbedjivao potrebnu količinu materijala, odnosno kamenih blokova, kako bi radnici bili zaposleni? Bez sumnje, u pitanju su menadžeri, bez obzira na to kako su se oni tada nazivali. Neko je morao da planira šta ce biti uradjeno, da organizuje ljude i rasporedjuje materijal, da vodi i usmerava radnike i da vrši kontrolu ne bi li se sve odvijalo po planu.

Još od tih, drevnih dana, pa do danas menadžment spada u nauku koja će uvek morati da bude prisutna u razvijenom društvu. To dokazuje i činjenica da su prvi pisani tragovi o menadžmentu upravo bili vezani za upravljanje javnim radovima, odredjenim državnim ili vojnim, odnosno crkvenim delatnostima. Klasična škola menadžmenta spada u prvi osnovni pravac iz domena menadžmenta.

Njene korene, koje su postavili brojnim naučnim istraživanjima Frederic W. Tayor, Henri Fayol, Max Weber i njihovi sledbenici predstavlja odličan temelj za dalje razvijanje menadžmenta koji je danas prisutan gotovo u svim društvenim segmentima.

2 Osnovni pravci u menadžmentu

Menadžment kao naučna disciplina bio je predmet izučavanja brojnih autora i istraživača koji su dali različit, ali i višestruki doprinos njegovom razvoju. Od pojave izučavanja menadžmenta kao nauke, pa do danas, razvilo se više pravaca (škola) menadžmenta.

Možemo reći da su najvažniji sledeći pravci:

Klasična škola menadžmenta Škola ljudskih odnosa (Teorija medjuljudskih odnosa) Škola teorije odlučivanja (Bihevioristički pristup) Škola nauke o menadžmentu (Kvantitativni pristup) Škola teorije sistema (Sistemski pristup) Situaciona škola menadžmenta (Situacioni pristup)

4


3 Karakteristike klasične škole menadžmenta

Osnovna karakteristika klasične škole menadžmenta je da se poseban akcenat stavlja na upravljanje proizvodnjom i upravljanjem preduzeća u celini. Ona se takodje zasniva na poboljšavanju ukupne organizacije preduzeća u organizacione proizvodnje, ali zanemaruje pojedince koji se isključivo tretiraju kao izvršioci odredjenih zadataka. Od zaposlenih se traži da što efikasnije obavljaju postavljene zadatke od strane menadžera, čime se ujedno smatra da su pojedinci ekonomskom prinudom i odredjenim merama vlasti, zapravo, bili prinudjeni da izvršavaju odredjene zadatke. Time se praktično insistira na autoritetu i vlasti, kao glavnim principima efikasnog rukovodjenja.

U okviru klasične škole, posebno u naučnog upravljanju, odvojeno je upravljanje i izvršavanje, čime su utemeljena osnovna načela organizacije. Na taj nacin se došlo do novih mogućnosti povećanja efikasnosti proizvodnje koja se bazirala na svojim strogim principima zasnovanim na specijalizaciji u radu, na autoritetu i odgovornosti koji su postigli dobre rezultate u tom vremenu. Klasična škola je unela dosta novina, imala je veliki broj prednosti, ali i niz propusta i nedostataka zbog čega je dosta kritikovana.

4 Klasična teorija organizacije

Klasična škola menadžmenta je prva škola ili poznati sistematski pristup proučavanju problematike iz domena menadžmenta. Njene temelje su svojim naučnim istraživanjima postavili Frederik Tejlor (Frederick Winslow Taylor), Henri Fajol (Henri Fayol), Maks Veber (Max Weber) i njihovi sledbenici (Slika 1.).

Slika 1. Maks Veber, Frederik Tejlor, Henri Fajol

5


Pojedini teoretičari razdvajaju dve varijante unutar u okviru klasične teorije organizacije:

fiziološka varijanta i administrativna varijanta

Fiziološka varijanta, stavlja akcenat na organizaciju i racionalizaciju rada u radionici, na usavršavanje i razvoj metoda proizvodnje, studiju vremena, izučavanje pokreta itd. Glavni predstavnici fiziološke varijante su Frederic Taylor, Frank i Lilian Gilberth.

Za drugu varijantu koju nazivaju i administrativna varijanta (administrativne management theory) je karakteristično to što je orijentisana na razradu administrativne strukture, odnosno strukture upravljanja, a vodeći predstavnici su Fayol H. i Urwick L.

Karakteristično je da obe varijante se bave samo formalnom organizacijom, a zapostavljaju pravu ulogu čoveka i tretiraju ga pasivnim subjektom. Isuviše pojednostavljen pristup i nedostaci ovakve podele su evaluirali u sledeću klasifikaciju pravaca unutar klasične teorije organizacije:

teorija naučne organizacije rada teorija administrativnog upravljanja teorija birokratske organizacije

4.1 Teorija naučne organizacije rada

Frederick Taylor (1856-1915) je veći deo svog radnog veka proveo u kompaniji Midvale Steel Works, gde je karijeru započeo kao običan radnik u čeličani u Filadelfiji, da bi kasnije prošao kroz skoro sve “stepenice” do mesta glavnog inženjera. Pored redovnog zaposlenja, Taylor je studirao tehniku i stekao diplomu mašinskog inženjera. Radeći na različitim poslovima i na mestima raznih kvalifikacija, on je uočavao brojne nedostatke u organizaciji u upravljanju proizvodnjom. Sve to mu je omogućilo da bude prvi koji je uveo primenu naučnog metoda u proučavanje ljudskog roda, pri čemu je mnoge metode sam razvio i primenio. Osnovu njegovog naučnog pristupa menadžmentu predstavlja naučno istraživanje metoda rada sa ciljem utvrdjivanja najboljeg načina obavljanja posla. Ranija praksa definisanja takvog rada se osnivala na pogadjanju ili tradiciji. Takav način morao je biti zamenjen uopštavanjem iskustva iz prakse, iskustva koja se pravilno formulišu koje su dovodile do rezultata kako za menadžere, tako i za zaposlene.

Taylorova ideja o “harmoniji odnosa” izmedju menadžera i zaposlenih radnika zasnivala se na pretpostavci da poslodavac može naučno da odredi dnevnu zaradu zaposlenih i da je radnik u mogućnosti da odredjen zadatak obavi na najbolji mogući način i time zaradi premiju za nadprosečne rezultate.

Taylor se pojavljuje kao utemeljivač naučnog menadžmenta i svoju najznačajniju knjigu ‘’Principles of Scientific Menagement’’ (Principi naučnog menadžmenta) objavio je 1911. god.

6


Posebno su poznata četiri temeljna principa naučnog pristupa menadžmentu koje je postavio Taylor:

Razvoj nauke kao zamena za empirijske metode, razvoj najboljih načina za obavljanje konkretnog posla, organizovano znanje umesto postupanja odoka.

Selekcija radnika na naučnoj bazi i razvoj radnika, a zatim njegova sistematska priprema i obuka.

Prenošenje naučnih saznanja na radnika izabranog na naučnoj bazi. Podela rada i odgovornosti izmedju menadžera i radnika. Menadžeri preuzimaju

sve poslove za koje radnici nisu kvalifikovani.

Taylor se zalagao za profesionalizaciju menadžmenta, podelu uloga: menadžeri planiraju, zaposleni izvršavaju, te je naglašavao potrebu za što produktivnijim radom, racionalizacijom i koordinacijom, s naglaskom za efikasnijim poslovanjem.

Po mišljenju Taylora nijedan sistem menadžmenta ma koliko bio dobro projektovan ne sme se kruto primenjivati. Mnogi njegovi stavovi i filozofija ukazuju na višeslojevit i kompleksan pristup za koji se zalagao. Uvodio je optimalnu organizaciju procesa rada zasnovanu na preciznoj podeli rada, zatim pojednostavljenje i racionalizaciju svakog elementa rada i sredstva za rad, specifikaciju zadataka i standardizaciju. Isticao je važnost saradnje izmedju uprave i radnika, kao i da se to može postići primenom naučnog menadžmenta. On je smatrao da kombinacija temeljnih principa koje je postavio čini suštinsku stranu naučnog menadžmenta više na konceptualnoj, a manje na tehničkoj osnovi. Taylor je razvio ideju o tzv. ‘’provoklasnom radniku’’, onom koji je fizički i mentalno sposoban, u potpunosti odgovoran na poslu i spreman da radi saglasno uspostavljenim principima naučnog menadžmenta.

Iz današnje perspektive Taylorovi se principi smatraju mehanističkim i dehumaniziranim. Taylor je pokrenuo brojna istraživanja i pravu lavinu radova iz ove oblasti. Njegove ideje imale su širok odjek u Americi, Francuskoj, Nemačkoj, Rusiji i Japanu, inspirišući pri tom mnoge istraživače na dalje izučavanje mogućnosti povećanja produktivnosti u velikim organizacijama i razvoj metoda naučnog menadžmenta.

4.1.1 Sledbenici Taylora

Za praćenje i odvijanje pojedinačnih aktivnosti proizvodnog procesa u vremenu Gant je uveo grafikon, koji je kasnije nazvan Gantova karta ili Gantogram, koji je imao značajnu ulogu u organizovanju složenijih projekata. Frenk Gilbert (1868-1924) je nastavio sa daljom praktičnom i teorijskom razradom Taylorovog sistema. Sistem proučavanja rada je primenio u gradjevinskoj industriji.

Pažljivom analizom posla u ciglani, on je uspeo da smanji broj pokreta u zidanju sa ciglama sa tadašnjih 18 na 5, a u nekim slučajevima na samo 2 pokreta. Time je povećao produktivnost rada u zidanju na oko tri puta.

7


Bračni par Gilbert bili su medju prvima koji su koristili video materijal, odnosno pokretni film da bi proučavali pokrete ruku i tela. Na bazi njihovih proučavanja Frenk je napravio tabelu standardnih pokreta ljudi.

Tabela sadrži 18 osnovnih pokreta koji su dovoljni za vršenje različitih poslova na radnom mestu. Po njemu su ti pokreti nazvani „telbridžima“.

Za razliku od Taylorovog sistema, Gilbert nije birao najboljeg radnika za posao već je nastojao da posao olakša i prilagodi radniku. U tim istraživanjima mu je pomagala supruga Lillian (1878-1972) koja se bavila proučavanjem rada. Ona je doktorirala na tezi psihologija upravljanja, te je zajedno sa svojim suprugom uočila i ukazivala na značaj psihologije u obučavanju i radu sa zaposlenima.

4.2 Teorija administrativnog upravljanja

Henri Fajol (Henri Fayol), slavni francuski inženjer i teoretičar razvio je administrativnu doktorinu zasnovanu na bogatom iskustvu stečenom u jednoj rudarskoj kompaniji gde je započeo kao rudarski inženjer, a kasnije je radio uglavnom kao rukovodilac i veoma dugo kao izuzetno uspešan generalni direktor rudarske koorporacije, sve do svoje sedamdesete godine.

Mnogi ga istraživači smatraju utemeljivačem klasične organizacione teorije. Svoje ogromno iskustvo pretočio je u knjigu ‘’Exposé des principes généraux d’organization’’ objavljenu 1908 god., a kasnije u još poznatiju knjigu koja predstavlja osnovu administrativne doktorine ‘’Administration industrielle et générale’’ objavljenu 1916 god., a koja je dugo vremena uticala na teoriji i praksu menadžmenta.

Fayol postavlja temelje administrativne teorije menadžmenta. Svoju teoriju zasnovao je na velikom iskustvu. Karakteristika Fayolovog pristupa problematici organizacije je u tome što posmatra preduzeće kao celinu i navodi šest nezavisnih aktivnosti , bazičnih funkcija organizacije:

1. Tehnička grupa aktivnosti (proizvodnja) obuhvata deo u kome se ostvaruje proizvodnja i sve ono što je neposredno uslovljava, a što pokriva veoma veliki broj raznovrsnih aktivnosti.2. Komercijalna grupa aktivnosti (kupovina, prodaja i razmena) obuhvata nabavku svega što je potrebno za normalan rad preduzeća kao i prodaju proizvedenih dobara.3. Finansijska grupa poslova (potražnja za kapitalom i njegova optimalna upotreba), finansijska situacija preduzeća za Fayola je znak zdravog poslovnog smisla i uslov za efikasno poslovanje.4. Funkcija bezbednosti (sigurnost), prema Fayolu treba da omogući zaštitu imovine i ličnosti od svih opasnosti i nedaća.5. Funkcija računovodstva je po Fayolu, ‘’organ vida preduzeća’’, evidencija troškova i prihoda, izrada izveštaja itd.6. Administrativna funkcija ima ulogu da poveže i uskladi svih pet prethodno navedenih funkcija.

8


4.2.1 14 Fayolovih principa menadžmenta

Polazeći od stanovišta i verovanja da je aktivnost u menadžmentu zajednička svim ljudskim naporima u poslovanju Fayol je razvio 14 opštih principa menadžmenta:

1.Podela rada otvara mogućnosti specijalizacije radnika i omogućuje efikasnija izvršavanja radnih zadataka što je od posebnog značaja sa porastom složenosti i obima poslova. Koncept radne divizije – odnosi se na specijalizaciju i podelu rada. Usmeravanje pojedinca ili grupe na odredjene specijalizovane aktivnosti čini zaposlene mnogo efikasnijim. Podela i specijalizacija rada omogućava svakom radniku da usavršava svoja znanja i veštine, da podiže produktivnost, uspešnost organizacije itd.

2.Autoritet podrazumeva posedovanje formalnih prava i kvaliteta da se drugima komanduje. Tesno povezuje autoritet sa odgovornošću, ističući da je odgovornost kruna autoriteta. Menadžeri moraju da budu spremni da izdaju naredbe i autoritet im daje pravo na to: Autoritet sadrži formalne i lične kvalitete jednog menadžera.

3.Disciplina se bazira na poslušnosti, brižljivosti te spoljnim znacima respekta koji se ispoljavaju izmedju posldoavca i zaposlenih. Podrazumeva disciplinu unutar organizacije i njenih članova. Fayol ističe interes svakog preduzeća da uspostavi i očuva disciplinu, pa zato i naglašava da zaposleni moraju da poštuju propise i pravila koja vladaju u organizaciji. U tom smislu on ističe da disciplina zahteva dobre pretpostavljene na svim nivoima.

4.Jedinstvo komandovanja (jedan naredbodavac, jedan izvršilac), je pravilo da potčinjeni dobija naredbe samo od jednoga pretpostavljenog i to se pravilo mora uvek poštovati da bi se ostvario efikasan rad, red i disciplina. Fayol ovom principu daje posebno mesto jer se tako omogućava izbegavanje sukoba koji se javljaju prilikom korišćenja dualnosti u komandovanju. Takvim stavom se približava hijerahijskim principima vojne organizacije.

5.Jedinstvo u upravljanju (jedinstvo pravca akcije) podrazumeva da se za grupu aktivnosti koje imaju isti cilj odredjuje samo jedan šef i samo jedan plan. Evidentna je uslovljenost u jedinstvu u komandovanju i jedinstvu u upravljanju, odnosno da jedinstvo u komandovanju ne može postojati bez jedinstva u upravljanju.

6.Potčinjavanje pojedinačnih interesa opštem interesu se naglašava kao uslov za celishodan opstanak celina na svim nivoima. Interesi bilo kog pojedinca ili grupe zaposlenih moraju se potčinjavati interesu organizacije kao celine, tj. subordinacija individualnih interesa što je i najteže područje upravljanja.

7.Nagradjivanje, tj. planovi za plaćanje nadnica, plate zaposlenih su cena za ono što se uradi. Radnicima treba dati adekvatnu novčanu nadoknadu za rad, što bi trebalo biti prihvatljivo i za radnika i za poslodavca. Nagradjivanje prema radu nije samo davanje plata, već i bonusa, premija i različitih beneficija itd.

9


8.Centralizacija se tretira kao prirodna stvar, prirodni fenomen i pred preduzeće se postavlja kao pitanje koliko se centralizacijom smanjuje uloga potčinjenih, što varira od preduzeća do preduzeća. To je stepen uključenosti zaposlenih radnika u odlučivanje.

9.Hijerarhija, skalarni niz, linija autoriteta, obezbedjuje rangiranje autoriteta od viših ka nižim nivoima, to je hijerarhijski lanac kojim se prenose naredbe od viših ka nižim niovima u preduzeću.

10. Red, po Fayolu mora postojati i to kao materijalni i socijalni red. Materijalni red treba obezbediti tako da postoji jedno mesto za svaku stvar i da svaka stvar bude na svom mestu, tj. materijal treba da bude na pravom mestu u pravo vreme. Za socijalni red važi princip da ima mesta za svaku osobu i da je svako na svom mestu, tj. pravi čovek na pravom mestu. Ovo je u suštini načelo organizacije kod rasporedjivanja ljudi i stvari.

11.Pravičnost mora da prožima celo preduzeće i u radu sa zaposlenima treba imati razumevanje želja za jednakošću i pravičnošću. To podrazumeva pažjliv i pravedan odnos menadžera prema zaposlenima, fer i pošten odnos izmedju zaposlenih u organizaciji. Pravednost postiče kod potčinjenost, privrženost, odgovornost i revnostan odnos na poslu.

12.Staloženost zaposlenih, stabilnost zaposlenja kao suprotnost velikoj fluktuaciji kadrova. Kratka zadržavanja na jednoj funkciji i zadatku, česte promene zaposlenih unose niz teškoća u rad preduzeća, pa zato Fayol kao i kod nekih drugih principa naglašava pitanje proporcije. Planiranje kadrova stvara preduslove za stabilnost zaposlenih.

13. Inicijativa se ističe kao važan faktor rada i to na svim nivoima i svih zaposlenih. Inicijativa je poželjna ali u okvirima radne i tehnološke discipline i pod kontrolom menadžera. Fayol ohrabruje menadžere da svojim odnosom dopuste i postiču potčinjene na inicijativu. Podsticanje pojedinaca da daju pun doprinos organizaciji je zadatak menadžera.

14.Espirit de corps (atmosfera zajedništva). Jedinstvo zaposlenih i njihova složnost u kolektivu su bitni za ostvarivanje zajedničkih ciljeva. Promovisanje timskog duha izgradjuje jedinstvo organizacije, visok moral harmonizuje orgnaizaciju te razvija i podstiče timski duh.

10


4.3 Teorija birokratske organizacije

Od samog početka pojam birokratije je korišćen u negativnom smislu, jer se često povezuje sa preteranim formalizmom, rasipništvom i neefikasnošću. Za druge, birokratija znači preciznost, pažljivost i funkcionalnost, u stvari najefikasniji oblik organizacije koji je čovek stvorio, zbog rešavanja svih zadataka po strogim pravilima i praćenju ustaljene procedure.

Max Weber, filozof i sociolog, koji je radio s kraja devetnaestog i početka dvadesetog veka, koji je proučavao organizacionu aktivnost i smatra se utemeljivačem tzv. birokratske organizacije. Kao profesor univerziteta u Berlinu, čovek širokog obrazovanja i opšte kulture interesovao se za probleme organizacije i proučavao je organizaciju evropskih društava. Weber je jedini od predstavnika klasične škole menadžmenta sa isključivo akademskim iskustvima, za razliku od ostalih koji su bili i praktičari. Impresioniran rastom i razvojem industrije u Nemačkoj u njegovom vremenu, on se opredelio za birokratski oblik organizacije.

Weber je analizirao logičnost i racioonalnost velikih organizacija. Smatrao je da je vrhunski oblik organizacijske strukture tzv. birokratska struktura i opisao idealan tip prototip organizacije, koji po njegovom mišljenju omogućava maksimalnu efikasnost, koji je nazvao birokratija.

Principi birokratije mogu se opisati na sledeći način:

1. Jasna podela rada prema kojoj su autoritet i odgovornost jasno definisani za svakog zaposlenog u organizaciji.

2. Hijerarhija autoriteta, položaji ili funkcije treba da budu organizovane po hijerarhiji sa jasnim lancem komandovanja, tj. poštovanje principa subordinacije.

3. Formalna selekcija, svi zaposleni u organizaciji treba da budu selektovani na bazi kvalifikacija, znanja, stručnosti i sposobnosti. Kompetencija kao preduslov obavljanja posla i napredovanja.

4. Jedinstvena primena čvrsto propisanih pravila i procedura omogućava nepristrasnost. Pravila i procedure propisuju, do elemenata obavezno ponašanje svakog pojedinca (što se ceni kao glavna krutost birokratske organizacije).

5. Orijentisanost na karijeru, podrazumeva da administrativni rukovodioci treba da rade za utvrdjene plate i da budu menadžeri od karijere, a ne vlasnici celina kojima upravljaju.

6. Struktura, u birokratskoj organizaciji formalna organizaciona struktura je suština i sve je podredjeno formalnoj strukturi.

11


Zaključak

Klasična škola menadžmenta, odnosno njen pravac naučnog upravljanja postavio je odličan temelj za razvoj menadžmenta kao nauke, ali je osigurao i odredjenu poziciju u samom društvu. Brojni stručnjaci tog perioda, na čelu sa Frederickom Taylorom, su ovim teorijama otvorili brojna vrata i time omogućili narednim generacijama da usavršavaju menadžment kao nauku savremenog društva.

12

Documents

Seminarski Rad - Klasicna Skola Organizacije