Seminarski Rad (Marijana Vidovic - Boksit Milici)

FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJEBijeljina

18.706.087

PROJEKTNI ZADATAK

ANALIZA FINANSIJSKIH IZVJEŠTAJA NA PRIMJERU PREDUZEĆA „NAPREDAK“ A.D. BIJELJINA

Mentor: Student:Doc. dr Mirko Savić Slađana Stevanović

Bijeljina, april 2015. godine

S A D R Ž A J

UVOD.........................................................................................................................................3

1. OSNOVNI PODACI O KOMPANIJI A.D. „BOKSIT“ MILIĆI.....................................4

2. FINANSIJSKI IZVJEŠTAJI...............................................................................................5

2.1. BILANS STANJA PREDUZEĆA.............................................................................................52.2. BILANS USPJEHA PREDUZEĆA...........................................................................................72.3. BILANS TOKA GOTOVINE..................................................................................................8

3. FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEĆA A.D. „BOKSIT“ MILIĆI..........................10

3.1. HORIZONTALNA ANALIZA..............................................................................................103.2. VERTIKALNA ANALIZA...................................................................................................123.3. ANALIZA POMOĆU FINANSIJSKIH POKAZATELJA............................................................13

3.3.1. Pokazatelji likvidnosti.............................................................................................133.3.2. Pokazatelji finansijske strukture.............................................................................143.3.3. Pokazatelji rentabilnosti.........................................................................................15

3.4. CASH FLOW ANALIZA.....................................................................................................163.5. ANALIZA NETO OBRTNOG FONDA...................................................................................193.6. ANALIZA LEVERAGE-A...................................................................................................19

3.6.1. Poslovni leveridž.....................................................................................................193.6.2. Finansijski leveridž.................................................................................................203.6.3. Z – score model.......................................................................................................20

ZAKLJUČAK.........................................................................................................................21

L I T E R A T U R A................................................................................................................22

UVOD

Finansijska analiza se bavi analizom finansijskog stanja preduzeća i mogućnostima promena u željenom pravcu. Znatan deo analize vrši se stavljanjem u odnos vrednosti bilansa stanja i uspeha. Za obavljanje složenijih funkcija koriste se složenije matematičke metode. Finansijska analiza predstavlja način sakupljanja i korišćenja informacija finansijskog karaktera s ciljem da se oceni tekuće finansijsko stanje, mogući tempo razvoja, prognozira perspektivno finansijsko stanje, otkriju dostupni izvori sredstava i mogućnost njihove mobilizacije, prognozira položaj preduzeća na tržištu kapitala i dr.

Ciljevi finansijske analize mogu biti: interni i eksterni. Interni su vezani za samo preduzeće radi poboljšanja upravljanja poslovanjem i usklađenosti finansijske politike sa potrebama preduzeća, dok eksterni pokazuju finansijsku sliku preduzeća za potrebe kreditora i ostalih poverilaca.

Ne postoje unapred utvrđeni standardi za poređenje kako bi se doneo odgovarajući zaključak o kretanju neke pojave.

Za ocenu pojedinih pokazatelja mogu se vršiti poređenja sa istim pokazateljima u preduzeću iz prethodne godine ili niza prethodnih godina, sa planiranim pokazateljima i pokazateljima za privrednu granu u kojoj preduzeće posluje.

Od svih kompanija čijim vrijednosnim papirima se trguje na tržištima kapitala traži se da objavljuju finansijske izvještaje. Klijenti se informišu i njima se predočavaju relevantne i pouzdane računovodstvene informacije u standardizovanoj formi i sadržaj koji je prepoznatljiv i razumljiv za sve kategorije potencijalnih investitora. To prvenstveno znači sljedeće finansijske izvještaje:

Bilans stanja Bilans uspjeha Izvještaj o toku gotovine

Cilj analize finansijskih izvještaja je da se sakupe informacije o finansijskoj poziciji preduzeća i poslovnim rezultatima da bi se na taj način pomoglo u donošenju odluka o investiranju/kupovini vrijednosnih papira tog preduzeća. Najvažniji indikator je sposobnost preduzeća da generiše tokove gotovine u budućnosti. Investitori mogu lakše procijeniti kompaniju ako imaju pristup podacima o finansijskoj poziciji kompanije, poslovnom uspjehu i profitabilnosti i promjenama u tokovima gotovine.

U nastavku ovog seminarskog rada prikazan je praktičan primer analize finansijskog poslovanja, preduzeća a.d. „Boksit“ Milići.

3

1. OSNOVNI PODACI O KOMPANIJI A.D. „BOKSIT“ MILIĆI

Za 50 godina postojanja i uspješnog rada kompanija Boksit bila je i ostala nosilac razvoja ne samo Milića, nego i regije Birač. U knjizi generalnog direktora mr Rajka Dukića, promovisanoj povodom 50 godina Kompanije, stoji podatak da je kompanija Boksit u regiju Birač donirala i investirala u stanogradnju, druge privredne subjekte, infrastrukturu, obrazovanje, zdravstvo, sport i kulturu više od 350 miliona KM, a u Fond PIO i Fond zdravstva, po osnovu doprinosa, više od 150 miliona KM. Zahvaljujući tome, regija Birač od nekada najzaostalijeg dijela BiH, danas spada u najprosperitetnije dijelove RS i BiH. Milići, nekada seoska sredina sa desetak kuća, danas je savremena urbana sredina, a cijela opština Milići, sa sveukupnom infrastrukturom izgrađenom i stvorenom zahvaljujući Boksitu, danas spada u red razvijenih opština (foto: Milići nekad i danas).

Boksit je danas je jedna od najznačajnijih kompanija u RS i BiH, sa godišnjim prihodom od preko 70 milliona KM. Bilježeći stalni rast i razvoj, od klasičnog preduzeća za istraživanje, proizvodnju i pripremu rude boksita, veoma uspješno valorizujući taj prirodni resurs, Kompanija je razvila i druge djelatnosti, sa kojima je uspješno izašla na tržište. To su, prvenstveno: saobraćaj, proizvodnja i prerada nemetala, elektro-mašinstvo, proizvodnja opreme i rezervnih dijelova, gradjevinarstvo, proizvodnja hrane, drvoprerada, ugostiteljstvo, prodaja naftinih derivata, veleprodaja roba iz vlastitog proizvodnog programa i drugih roba.

Boksit je akcionarsko društvo sa 100% privatnim kapitalom, čija vrijednost imovine iznosi oko 60 miliona KM, i koje je u cijelosti privatizovano. U vlasništvu je većeg broja malih akcionara i fondova, a većinski paket ima menadžment Kompanije. Sve akcije su redovne i kotiraju se na Banjalučkoj berzi. Boksit je jedno od najuspješnijih preduzeća i nosilac je velikog broja najznačajnijih priznanja. Kompanija ima pravo da istražuje i eksploatiše rudu boksita i mineralne sirovine za period od 30 godina.

Kompanija Boksit je organizovana, i uspješno funkcioniše, na principu profitnih centara - proizvodnih i uslužnih sektora: Sektor Rudarstvo, Sektor Saobraćaj, Sektor Elektro-mašinstvo i gradnja, Sektor Komercijalno-proizvodni poslovi, Sektor Drvoprerada, Sektor Ugostiteljstvo i turizam, Sektor Tehnički pregledi i usluge, Sektor Pravni poslovi, kao i zajedničke službe u Kancelariji generalnog direktora: Služba za razvoj i primjenu informacionih tehnologija, Služba zaštite na radu, Služba mjerništva, Služba obezbjeđenja, nadzora i zaštite i Radio Birač.

U cilju planiranja, organizovanja, relizacije i kontrole tehnoloških procesa, kao i praćenja troškova po mjestu i vremenu nastanka, koriste se najsavremenije metode, tehnike i tehnička sredstva, kao što su video nadzor, MIS2Open ERP (Enterprise Resource Planning) integralni informacioni sistem i MIS QMS - sistem menadžmenta kvalitetom.

4

2. FINANSIJSKI IZVJEŠTAJI

Osnovni cilj finansijskih izvještaja je da se korisnicima (prije svega menadžmentu preduzeća) pravovremeno prezentiraju informacije o finansijskom položaju, uspješnosti i promjenama finansijskog položaja preduzeća. Na osnovu finansijskih izvještaja može se ocijeniti i rad menadžmenta i njihova uspješnost u radu, te je zbog toga jako bitno da finansijski menadžer poznaje njihove osnovne elemente.

Set finansijskih izvještaja koji su sva pravna lica dužna da sastavljaju na kraju polugodišta i godine sadrži slijedeće komponente:

1. Bilans stanja,2. Bilans uspjeha (račun dobiti i gubitka),3. Izvještaj o gotovinskim tokovima,4. Izvještaj o promjenama u vlasničkom kapitalu, i5. Računovodstvene politike i zabilješke.1

2.1. Bilans stanja preduzeća

Bilans stanja prikazuje stanje sredstava i izvora sredstava na određeni dan, ta kao takav predstavlja statičan izvještaj.

Sredstva predstavljaju imovinu preduzeća prikazanu u aktivi Bilansa stanja, koja se dalje klasificira na:

a) stalna sredstvab) obrtna sredstva

Izvori sredstava, s druge strane, predstavljaju potraživanja prema imovini preduzeća predstavljena u pasivi bilansa stanja, a čine ih:

a) obavezeb) vlasnički kapital

U Bilansu stanja, ukupna imovina je jednaka ukupnim obavezama uvećanim za vlastiti kapital, što predstavlja osnovni računovodstveni identitet koji podrazumijeva da svako sredstvo u aktivi mora imati određeni izvor u pasivi. U skladu s tim, vlastiti kapital predstavlja razliku između ukupne imovine i ukupnih obaveza preduzeća.

Bilans stanja je sistematični pregled aktive, pasive i kapitala u datom vremenskom trenutku. Obično se priprema na kraju poslovne godine, što ne mora nužno da se podudari s kalendarskom godinom, a i polugodišnje. Struktura bilansa stanja je standardizovana i propisana zakonom u svakoj zemlji. Pravni propisi u ovoj oblasti su uglavnom usklađeni s Međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS). Bilans stanja je jedan od najznačajnijih finansijskih izvještaja, pošto uključuje fundamentalne informacije o finansijskoj poziciji preduzeća. On ima dodatni značaj jer se svi osnovni indikatori rezultata i uspjeha računaju na osnovu podataka iz ovog finansijskog izvještaja i bilansa uspjeha.

1 Vidaković, S, Finansijsko izvještavanje – Osnova upravljanja biznisom, Fakultet za uslužni biznis i menadžment, Novi Sad, 2005. godine, str. 138.

5

Dobro razumijevanje pozicija u Bilansu stanja ne samo da daje mogućnost sticanja mnoštva kvalitetnih informacija za finansijskog menadžera, nego omogućava i razbijanje pogrešnih tumačenja promjena u Bilansu stanja.

Sada ćemo prikazati praktičan bilansa stanja a.d. „Boksit“ Milići:

Emitent BOKS-R-A Boksit a.d. Milići

AOP Pozicija 2010 2009 2008

1 A. STALNA IMOVINA (002+008+015+021+030) 33.394.386 29.170.123 29.489.513

2 I NEMATERIJALNA ULAGANJA (003 do 007) 11.851 20.015 28.179

8II NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I INVESTICIONE NEKRETNINE (009 do 014) 30.035.677 26.443.082 25.964.954

15III BIOLOŠKA SREDSTVA I SREDSTVA KULTURE (016 do 020) 719.215 557.198 584.789

21 IV DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI (022 do 029) 2.627.643 2.149.828 2.911.591

30 V ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

31 B. TEKUĆA IMOVINA (032+039+060) 20.317.513 19.670.165 19.688.749

32

I ZALIHE, STALNA SREDSTVA I SREDSTVA OBUSTAVLJENOG POSLOVANJA NAMIJENJENA PRODAJI (033 do 038) 13.663.700 13.289.018 11.804.425

39II KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (040+046+055+058+059) 6.653.813 6.381.147 7.884.324

60 III ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA

61 V. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA

62 G. POSLOVNA AKTIVA (001+031+061) 53.711.899 48.840.288 49.178.262

63 D. VANBILANSNA AKTIVA

64 Đ. UKUPNA AKTIVA (062+063) 53.711.899 48.840.288 49.178.262

101 A. KAPITAL (102-109+110+111+114+115-116+117-122) 35.005.812 33.985.013 32.937.259

102 I OSNOVNI KAPITAL (103 do 108) 17.287.671 17.287.671 17.287.671

109 II UPISANI NEUPLAĆENI KAPITAL

110 III EMISIONA PREMIJA

111 IV REZERVE (112+113) 2.402.250 2.402.250 2.402.250

114 V REVALORIZACIONE REZERVE 7.180.529 7.180.529 6.037.959

115VI NEREALIZOVANI DOBICI PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

116VII NEREALIZOVANI GUBICI PO OSNOVU FINANSIJSKIH SREDSTAVA RASPOLOŽIVIH ZA PRODAJU

117 VIII NERASPOREĐENI DOBITAK (118 do 121) 8.135.362 7.114.563 7.209.379

122 IX GUBITAK DO VISINE KAPITALA (123+124)

125 B. DUGOROČNA REZERVISANJA (126 do 131)

132 V. OBAVEZE (133+142) 18.706.087 14.855.275 16.241.003

133 I DUGOROČNE OBAVEZE (134 do 141) 5.423.953 2.339.091 6.848.651

142II KRATKOROČNE OBAVEZE (143+148+153+154+155+156+157+158+159+160) 13.282.134 12.516.184 9.392.352

161 G. POSLOVNA PASIVA (101+125+132) 53.711.899 48.840.288 49.178.262

162 D. VANBILANSNA PASIVA

163 Đ. UKUPNA PASIVA (161+162) 53.711.899 48.840.288 49.178.262

6

2.2. Bilans uspjeha preduzeća

Bilans uspjeha je finansijski izvještaj koji daje informacije o finansijskim rezultatima kompanije za dati period, po kategorijama: dohodak, potrošnja i neto dobit (neto gubitak). Prezentovanje ovih podataka propisano je MRS i državnim računovodstvenim standardima. U skladu sa ovim standardima, bruto dobit je razlika između prihoda i rashoda koji nastaju iz prodaje, koji su povećani ili umanjeni prilagođavanjima vrijednosti zaliha. Dobit iz aktivnosti se dobija nakon što se oduzmu troškovi distribucije i administracije od bruto dobiti. Kada se prihodi iz filijala, povezanih pravnih lica, drugih investicija, finansija itd.. dodaju, a kapitalna potrošnja i drugi rashodi oduzmu, dobija se dobit ili gubitak prije oporezivanja, koji služi kao osnova za obračunavanje ili plaćanje poreza. Nakon poreza na dobit, neto profit se dobija kao konačni indikator dobiti kompanije i njenog poslovnog uspjeha za dati period.

Bilans uspjeha (račun dobiti ili gubitka) predstavlja ostvarene prihode ili rashode te finansijski rezultat određenog vremenskog razdoblja. Za razliku od Bilansa stanja, Bilans uspjeha prikazuje profitabilnost poslovanja preduzeća za određeno vremensko razdoblje.2



201I POSLOVNI PRIHODI (202+206+210+211-212+213-214+215) 42.634.149 28.800.359 53.489.449

202 1. Prihodi od prodaje robe (203 do 205) 8.826.536 5.970.164 12.104.374

206 2. Prihodi od prodaje učinaka (207 do 209) 33.706.587 20.777.927 39.545.262

2103. Prihodi od aktiviranja ili potrošnje robe i učinaka 292.743 71.189 101.491

211 4. Povećanje vrijednosti zaliha učinaka 1.900.000 1.601.290

212 5. Smanjenje vrijednosti zaliha učinaka 486.185

213

6. Povećanje vrijednosti investicionih nekretnina i bioloških sredstava koja se ne amortizuju

214

7. Smanjenje vrijednosti investicionih nekretnina i bioloških sredstava koja se ne amortizuju

215 8. Ostali poslovni prihodi 294.468 81.079 137.032

216II POSLOVNI RASHODI (217+218+219+222+223+226+227+228) 41.808.675 29.389.473 48.314.204

217 1. Nabavna vrijednost prodate robe 9.257.094 6.199.696 11.991.975

218 2. Troškovi materijala 9.676.866 6.797.579 11.878.300

2193. Troškovi zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda (220+221) 10.218.151 7.263.595 10.537.698

222 4. Troškovi proizvodnih usluga 5.635.505 3.786.746 7.591.890

2235. Troškovi amortizacije i rezervisanja (224+225) 3.267.659 2.820.102 2.678.875

2266. Nematerijalni troškovi (bez poreza i doprinosa) 2.701.409 1.825.855 2.316.118

227 7. Troškovi poreza 1.009.236 695.900 1.319.348

228 8. Troškovi doprinosa 42.755

229 B. POSLOVNI DOBITAK (201-216) 825.474 5.175.245

230 V. POSLOVNI GUBITAK (216-201) 589.114

2 Vidučić, LJ., Finansijski menadžment, RRIF plus, 2001., str. 360

7

231 I FINANSIJSKI PRIHODI (232 do 237) 957.922 506.173 465

238 II FINANSIJSKI RASHODI (239 do 243) 1.060.661 987.269 929.032

244D. DOBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI (229+231-238) 722.735 4.246.678

245Đ. GUBITAK REDOVNE AKTIVNOSTI (230+238-231) 1.070.210

246 I OSTALI PRIHODI (247 do 256) 571.080 1.374.427 931.109

257 II OSTALI RASHODI (258 do 267) 273.016 38.252 3.373.616

268Ž. DOBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA (246-257) 298.064 1.336.175

269Z. GUBITAK PO OSNOVU OSTALIH PRIHODA I RASHODA (257-246) 2.442.507

270I PRIHODI OD USKLAĐIVANJA VRIJEDNOSTI IMOVINE (271 do 279)

280II RASHODI OD USKLAĐIVANJA VRIJEDNOSTI IMOVINE (281 do 288)

289

J. DOBITAK PO OSNOVU USKLAĐIVANJA VRIJEDNOSTI IMOVINE (270-280)

290

K. GUBITAK PO OSNOVU USKLAĐIVANJA VRIJEDNOSTI IMOVINE (280-270)

291

L. PRIHODI PO OSNOVU PROMJENE RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA I ISPRAVKE GREŠAKA IZ RANIJIH GODINA

292

LJ. RASHODI PO OSNOVU PROMJENE RAČUNOVODSTVENIH POLITIKA I ISPRAVKE GREŠAKA IZ RANIJIH GODINA

317I UKUPAN NETO DOBITAK U OBRAČUNSKOM PERIODU (298-299±316) 1.020.799 265.965 1.804.171

2.3. Bilans toka gotovine

U Izvještaju o toku gotovine naglašavaju se promjene usled faktora koji uzrokuju povećanje ili smanjenje gotovine tokom datog perioda. Promjene se dešavaju kada se novac naplaćuje (priliv) ili se isplaćuje (odliv). Izvještaj pokazuje samo transakcije koje nastaju kao rezultat priliva ili odliva gotovine.



501I PRILIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI (302 DO 304) 46.884.205 33.518.867 59.205.985

502 1. Prilivi od kupaca i primljeni avansi 46.884.205 33.431.300 57.902.386

503 2. Prilivi od premija, subvencija, dotacija i sl. 87.567 165.201

504 3. Ostali prilivi iz poslovnih aktivnosti 1.138.398

505II ODLIVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI (306 DO 310) 48.745.223 32.923.722 58.308.391

506 1. Odlivi po osnovu isplata dobavljačima i dati avansi 35.547.697 21.090.094 42.793.565

5072. Odlivi po osnovu isplata zarada, naknada zarada i ostalih ličnih rashoda 9.517.408 7.155.785 10.228.161

8

508 3. Odlivi po osnovu plaćenih kamata 973.019 583.014 287.921

509 4. Odlivi po osnovu poreza na dobit

510 5. Ostali odlivi iz poslovnih aktivnosti 2.707.099 4.094.829 4.998.744

511III NETO PRILIV GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI (301-305) 595.145 897.594

512IV NETO ODLIV GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI (305-301) 1.861.018

513I PRILIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (314 DO 319) 337.743 6.703.786 6.216.297

514 1. Prilivi po osnovu kratkoročnih finansijskih plasmana 6.282.911 5.891.667

515 2. Prilivi po osnovu prodaje akcija i udjela

5163. Prilivi po osnovu prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme, investicionih nekretnina i bioloških sredstava

517 4. Prilivi po osnovu kamata

518 5. Prilivi od dividendi i učešća u dobitku 337.743 420.875 324.630

519 6. Prilivi po osnovu ostalih dugoročnih finansijskih plasmana

520II ODLIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (321 DO 324)

525III NETO PRILIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (313-320) 337.743 6.703.786 6.216.297

526IV NETO ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA (320-313)

527I PRILIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (328 DO 331) 8.375.713 2.563.279

528 1. Prilivi po osnovu povećanja osnovnog kapitala

529 2. Prilivi po osnovu dugoročnih kredita 4.725.713

530 3. Prilivi po osnovu kratkoročnih kredita 3.650.000

531 4. Prilivi po osnovu ostalih dugoročnih i kratkoročnih obaveza 2.563.279

532II ODLIVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (333 DO 338) 6.239.577 7.302.432 9.721.371

533 1. Odlivi po osnovu otkupa sopstvenih akcija i udjela

534 2. Odlivi po osnovu dugoročnih kredita 363.353 2.611.663 1.533.109

535 3. Odlivi po osnovu kratkoročnih kredita 4.285.150 2.611.663 5.891.667

536 4. Odlivi po osnovu finansijskog lizinga 1.277.498 1.913.741 1.917.331

537 5. Odlivi po osnovu isplaćenih dividendi 313.576 165.365 379.264

538 6. Odlivi po osnovu ostalih dugoročnih i kratkoročnih obaveza

539III NETO PRILIV GOTOVINE IZ AKTIVNOST FINANSIRANJA (327-332) 2.136.136

540IV NETO ODLIV GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (332-327) 7.302.432 7.158.092

541 G. UKUPNI PRILIVI GOTOVINE (301+313+327) 55.597.661 40.222.653 67.985.561

542 D. UKUPNI ODLIVI GOTOVINE (305+320+332) 54.984.800 40.226.154 68.029.762

543 Đ. NETO PRILIV GOTOVINE (341-342) 612.861

544 E. NETO ODLIV GOTOVINE (342-341) 3.501 44.201

545 Ž. GOTOVINA NA POČETKU OBRAČUNSKOG PERIODA 44.346 47.847 92.048

546Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

547I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERAČUNA GOTOVINE

548J. GOTOVINA NA KRAJU OBRAČUNSKOG PERIODA (345+343-344+346-347) 657.207 44.346 47.847

9

3. FINANSIJSKA ANALIZA PREDUZEĆA A.D. „BOKSIT“ MILIĆI

Važnost analize finansijskih izvještaja razmatra se prvenstveno s aspekta uprav-ljanja poslovanjem i razvojem preduzeća. Zadatak analize finansijskih izvještaja opravo je u tome da prepozna dobre osobine preduzeća da bi se te prednosti mogle iskoristiti, ali i da prepozna slabosti preduzeća kako bi se mogla preduzeti korektivna akcija. Da bi se osigurala finansijska stabilnost preduzeća, finansijski menadžer mora planirati svoje buduće finansijske uslove, a njegovo planiranje mora započeti analizom finansijskih izvještaja. U analizi finansijskih izvještaja koriste se sledeći instrumenti:

horizontalna analiza, vertikalna analiza, analiza osnovnih finansijskih indikatora (pokazatelja), analiza pomoću neto obrtnog fonda i analiza leverage-a.3

Po pravilu, navedene analize se obavljaju na osnovu tri uzastopna finansijska izvještaja (bilansa stanja i bilansa uspjeha). U ovom radu koristiće se finansijski izvještaji preduzeća A.D. „Boksit“ Milići, za 2008, 2009. i 2010. godinu.

3.1. Horizontalna analiza

Horizontalnom analizom nastoje se sagledati tendencija i dinamika promjena po-jedinih pozicija temeljnih finansijskih izvještaja. Na osnovi sagledavanja tih promjena prosuđuje se koliko je uspješno i sigurno poslovanje posmatranog preduzeća. Nasuprot tome, strukturni finansijski izvještaji, koji služe kao podloga za provedbu vertikalne analize, mogu se razmatrati u kontekstu raščlanjivanja. Prvi korak u horizontalnoj analizi je da se izračuna razlika između tekuće i prethodne godine, na sledeći način:

razlika = tekuća godina – prethodna godina

Drugi korak ove analize je izražavanje te razlike u procentima:

(razlika / prethodna godina) x 100

Tabela 1.

AKTIVA 2010 2009 Promena Promena u %

Tekuća sredstva 20.317.513 19.670.165 647.348 3,19%

Stalna sredstva 33.394.386 29.170.123 4.224.263 12,65%

Ukupna sredstva 53.711.899 48.840.288 4.871.611 9,07%

Tabela 2.

3 Katarina Žeger, Lajoš Žager, Analiza finansijskih izvještaja, Zagreb, 1999. godine, str. 158.

10

PASIVA 2010 2009 Promena Promena u %

Tekuće obaveze 13.282.134 12.516.184 765.950 5,77%

Dugoročne obaveze

5.423.953 2.339.091 3.084.862 56,87%

Kapital 35.005.812 33.985.013 1.020.799 2,92%

Ukupno pasiva 53.711.899 48.840.288 4.871.611 9,07%

Ukupno povećanje aktive i pasive je jednako 9,07% zbog toga što postoji jednakost osnovne bilansne jednačine:

AKTIVA = OBAVEZE + KAPITAL ili AKTIVA = PASIVA

Iz prethodnih tabela vidimo da je došlo do povećanja tekućih i stalnih sredstava, povećanja tekućih obaveza, povećanja dugoročnih obaveza kao i do povećanja kapitala.

Povećanje tekućih obaveza iznosi 5,77%, može se reći da bilo koje povećanje ovih obaveza može da znači da preduzeće nema dovoljno likvidnih sredstava da redovno servisira sve obaveze, i da se jedan dio njih odlaže što bi moglo još više da utiče na likvidnost preduzeća. Dugoročne obaveze su se znatno povećale (56,87%), što znači da preduzeće ne otplaćuje redovno svoje dugoročne obaveze. Došlo je i do neznatnog povećanja kapitala (2,92%), što navodi na zaključak da je preduzeće možda emitovalo manji broj dodatnih akcija da bi došlo do kapitala.

Povećanje stalnih sredstava bi moglo da znači da preduzeću nije bila potrebna gotovina da bi održalo likvidnost i solventnost, pa zbog toga nije ni moralo da prodaje nekretnine ili opremu. Povećanje tekućih sredstava u ovom periodu iznosi 3,19% i s obzirom da se iz tih sredstava finansiraju tekuće obaveze, koje su još u porastu, to bi moglo povoljno da utiče na likvidnost preduzeća.

Tabela 3.

AKTIVA 2009 2008 Promena Promena u %

Tekuća sredstva 19.670.165 19.688.749 (18.584) -0,09%

Stalna sredstva 29.170.123 29.489.513 (319.390) -1,09%

Ukupna sredstva 48.840.288 49.178.262 (337.974) -0,69%

Tabela 4.

PASIVA 2009 2008 Promena Promena u %

Tekuće obaveze 12.516.184 9.392.352 3.123.832 (24,96%)

Dugoročne obaveze

2.339.091 6.848.651 -4.509.560 (192,79%)

Kapital 33.985.013 32.937.259 1.047.754 (3,08%)

Ukupno pasiva 48.840.288 49.178.262 -337.974 (0,69%)

Iz podataka dobijenih iz prethodnih godina poslovanja preduzeća, vidimo da je preduzeće u ovom periodu bilo pogođeno svetskom ekonomskom krizom i zbog toga nije

11

ulagalo u sopstveni rast i razvoj, što nam govori i smanjenje stalnih sredstava za 1,09%, u odnosu na prethodnu godinu. Dugoročne obaveze su smanjene za čak 192.79%.

Takođe je došlo i do smanjenja tekućih obaveza i smanjenja tekućih sredstava, što nam govori da preduzeće nije imalo dovoljno likvidnih sredstava da otplaćuje sve svoje obaveze.

3.2. Vertikalna analiza

Vertikalna analiza omogućava uvid u strukturu finansijskih izvještaja. Problematika analize finansijskih izvještaja ne iscrpljuje se postupkom horizontalne i vertikalne analize. U tom kontekstu najznačajniji su pokazatelji analize finansijskih izvještaja pa se obično govori o pojedinačnim pokazateljima, skupinama pokazatelja, sustavima pokazatelja i zbrojnim ili sintetskim pokazateljima.4

Tabela 5.

AKTIVA 2010 u % 2009 u % 2008 u %

Tekuća sredstva 20.317.513 40% 19.670.165 43% 19.688.749 43%

Stalna sredstva 30.035.677 60% 26.443.082 57% 25.964.954 57%

Ukupna sredstva 50.353.190 100% 46.113.247 100% 45.653.703 100%

Tabela 6.

PASIVA 2010 u % 2009 u % 2008 u %

Tekuće obaveze 13.282.134 25% 12.516.184 26% 9.392.352 19%

Dugoročne obaveze 5.423.953 10% 2.339.091 5% 6.848.651 14%

Kapital 35.005.812 65% 33.985.013 69% 32.937.259 67%

Ukupno pasiva 53.711.899 100% 3.885.218 100% 3.018.295 100%

Na osnovu vertikalne analize bilansa stanja možemo zaključiti nešto više o strukturi sredstava (aktive) i izvora finansiranja (pasive) bilansa stanja. U strukturi aktive, za sve tri godine, dominiraju stalna sredstva, sa značajnim povećanjem kako se krećemo prema tekućem periodu. S obzirom da u pasivi ne dominira ni jedna bilansna pozicija, možemo zaključiti da se stalna sredstva ne finansiraju samo iz dugoročnih izvora (koje čini sopstveni kapital i dugoročni pozajmljeni kapital) nego se veliki dio finansira i iz kratkoročnih izvora, što nije povoljan pokazatelj.

Tabela 7.

4 Van Horne J.C., Osnove finansijskog menadžmenta, MATE, 2002. godine.

12

BILANS USPEHA 2010 u % 2009 u % 2008 u %

Prihodi od prodaje učinaka

33.706.587 100% 20.777.927 100 39.545.262 100

Troškovi materijala 9.676.866 29% 6.797.579 33% 11.878.300 30%

Poslovni dobitak 825.474 2% 0 0% 5.175.245 13%

Ostali prihodi 571.080 2% 1.374.427 7% 931.109 2%

Neto dobitak 1.020.799 3% 265.965 1% 1.804.171 5%

Vidimo da je preduzeće najbolje poslovalo u 2008. godini, kada su prihodi i dobitak bili najveći. U 2009 godini preduzeće uopšte nije imalo poslovnog dobitka a prihodi su ostvareni zahvaljujući ostalim prihodima, u konkretnom slučaju naplaćenim otpisanim potraživanjima.

3.3. Analiza pomoću finansijskih pokazatelja

Pokazatelji su odnosi između dvije veličine izraženi u prostoj matematičkoj formuli. U analizi finansijskih izveštaja, primarno u analizi pomoću pokazatelja koriste se sledeći standardi za poređenje i interpretaciju:

mentalni standardi samog analitičara koji odražavaju njegovo iskustvo o tomešta se smatra normalnim pokazateljem, a šta ne,

poređenje sa prosekom grane u kojoj kompanija posluje, poređenje sa istorijskim pokazateljima iste kompanije (prethodna godina), poređenje sa pokazateljima koji su uneti u planove kompanije, utvrđeni standardi (uobičajeni u literaturi).

Sa analitičke tačke gledišta klasifikacija pokazatelja obavlja se prema relevantnim aspektima poslovanja koji interesuje analitičara:

a) pokazatelji likvidnosti,b) pokazatelji poslovne aktivnosti,c) pokazatelji rentabilnosti,d) pokazatelji finansijske strukture ie) pokazatelji tržišne vrednosti.

3.3.1. Pokazatelji likvidnosti

Likvidnost je svojstvo imovine ili njezinih pojedinih dijelova da se mogu pretvoriti u gotovinu dostupnu za pokriće preuzetih obaveza. Pokazatelji likvidnosti upoređuju kratkoročne obaveze sa kratkoročnim ili tekućim izvorima dostupnim za podmirivanje kratkoročnih obaveza.

Pokazatelj opšte likvidnosti = Obrtna sredstva / Kratkoročne obaveze

U našem primeru:

13

Tabela 8.

2010 2009 2008

Obrtna sredstva 20.317.513 19.670.165 19.688.749

Kratkoročne obaveze

13.282.134 12.516.184 9.392.352

Pokazatelj opšte likvidnosti

1,5:1 1,6:1 2.1:1

Standard za ovaj pokazatelj je 2:1, a iz našeg primjera se vidi da preduzeće „Boksit“ Milići ima prilično dobre bilansne pozicije koje utiču na opštu likvidnost. Obrtna sredstva su višestruko veća od kratkoročnih obaveza, iz kojih bi trebalo da se pokrivaju, što znači da je preduzeće likvidno. Iz priloženog se vidi da se vremenom obrtna sredstva povećavaju a kratkoročne obaveze smanjuju, što znači da preduzeće nema većih problema sa likvidnošću.

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

Tabela 9.

2010 2009 2008

Obrtna sredstva 20.317.513 19.670.165 19.688.749

Kratkoročne obaveze

13.282.134 12.516.184 9.392.352

Neto obrtna sredstva

7.035.379 7.153.981 10.296.397

Preduzeće koje ima veći iznos neto obrtnih sredstava automatski obezbeđuje i veći stepen likvidnosti. Ovaj pokazatelj je indikator kratkoročne likvidnosti i sposobnosti vraćanja dugova.

Međutim i ovaj primer kao i prethodni pokazuju da je preduzeće potpuno likvidno i da poseduje sredstva za finansiranje kratkoročnih obaveza u onoj poziciji u kojoj bi trebalo da budu. Pored toga što preduzeće može da otplaćuje svoje kratkoročne obaveze iz potrebnih izvora, ovakve bilansne pozicije omogućavaju i zaduživanje preduzeća na kraći rok.

3.3.2. Pokazatelji finansijske strukture

Ukupna sredstva u aktivi finansiraju se iz obaveza ili sopstvenog kapitala. Struktura pasive može biti komponovana na različite načine kako bi odgovarala individualnim potrebama kompanije i njenoj strukturi aktive. U komponovanju pasive treba voditi računa o tome da su zadovoljeni uslovi zlatnog bilansnog pravila u užem smislu (da se stalna sredstva finansiraju iz dugoročnih izvora finansiranja a obrtna imovina iz kratkoročnog kapitala) ili širem smislu (da se i deo zaliha finansira iz dugoročnih izvora finansiranja). Komponovanje pasive, odnosno odnos između sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja naziva se finansijskom strukturom.

Odnos pozajmljenih prema = Pozajmljeni izvori / Ukupna pasiva

14

ukupnim izvorima finansiranja

Ovaj pokazatelj je različit od kompanije do kompanije i ne postoji neka unapred data normala ili standard. Stoga ga treba porediti sa predhodnom istorijom kompanije kada je reč o učešću pozajmljenih izvora, kao i sa prosekom u grani u kojoj firma posluje.

Tabela 10.

2010 2009 2008

Pozajmljeni izvori

18.706.087 14.855.275 16.241.003

Ukupna pasiva 53.711.899 48.840.288 49.178.262

Odnos 0.35 0.30 0.33

Prema našoj analizi, odnos pozajmljenih izvora (dugoročnih i kratkoročnih obaveza) u odnosu na ukupne izvore finansiranja je veoma visok. To može loše da utiče na likvidnost i solventnost preduzeća, jer se preduzeće vrlo malo finansira iz sopstvenih izvora.

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala

= Dugoročne obaveze i rezervisanja / Sopstveni kapital

Ovim pokazateljem se izražava stepen dejstva leverage-a, kojim se pokušavaju izmeriti efekti finansiranja iz pozajmljenih izvora na rentabilnost ili stopu prinosa sopstvenog kapitala.

Tabela 11.

2010 2009 2008

Dugoročne obaveze i rezervisanja 5.423.953 2.339.091 6.848.651

Sopstveni kapital 35.005.812 33.985.013 32.937.259

Odnos 0,15 0,07 0,21

3.3.3. Pokazatelji rentabilnosti

Poslovni dobitak, kao razlika poslovnih prihoda i rashoda, predstavlja prirast koji je ostvaren na angažovana poslovna sredstva koja su korišćena za obavljanje delatnosti. Nepobitna povezanost bilansa stanja i bilansa uspeha omogućila je da se svaki prihod predstavlja kao povećanje aktive ili smanje pasive, dok se rashodi tumače kao smanjenja aktive i povećanje pasive. Iz ovih odnosa proizlazi da prihodi i rashodi i njihova razlika (dobitak ili gubitak) proističu iz angažovanja sredstava i izvora finansiranja (aktive i pasive) neke kompanije. Ako su sredstva i izvori efikasno korišćeni firma ostvaruje dobitak, u protivnom ostvaruje gubitak. U tom smislu iznos dobitka ili gubitka nije toliko značajan za analizu, dok je daleko značajnije staviti taj dobitak u odnos sa sredstvima koja su angažovanja u njegovom stvaranju. Pokazatelji rentabilnosti su relativni odnosi dve pozicije gde je u

15

brojiocu dobitak, a u imeniocu neka forma sredstava kompanije. Na ovaj način dobijamo nekoliko bitnih pokazatelja rentabilnosti:

Stopa prinosa na poslovna sredstva

= Poslovni dobitak / Prosečna poslovna aktiva

Da bi izračunali Stopu prinosa na poslovna sredstva, prvo moramo da izračunamo Prosečnu poslovnu aktivu, na sledeći način:

Prosečna poslovna aktiva

= (Poslovna sredstva na početku godine + Poslovna sredstva na kraju godine) /2

Tabela 12.

2010 2009 2008

Poslovna sredstva na početku godine

48.840.288 49.178.262 47.403.643

Poslovna sredstva na kraju godine

53.711.899 48.840.288 49.178.262


51.276.094 49.009.275 48.290.953

Tabela 13.

2010 2009 2008

Poslovni dobitak 825.474 0 5.175.245


51.276.094 49.009.275 48.290.953

Stopa prinosa na poslovna sredstva

2% 0 11%

Ovo je samo jedan od načina da se izrazi stopa prinosa i prikazani podaci nam govore da preduzeće iz godine u godinu sve rentabilnije posluje.

3.4. Cash flow analiza

Izveštaj o tokovima gotovine je važan predmet analize s obzirom na činjenicu da je danas mogućnost manipulacije računovodstvenim pravilima obračuna rezultata i prihodima i rashodima značajna, što je umanjilo efikasnost bilansa uspeha kao predmeta analize i povećalo uticaj izveštaja o novčanim tokovima.

Dve su osnovne metode koje se koriste u njegovoj pripremi: direktna metoda i indirektna metoda.5

Izveštaj o novčanim tokovima se definiše kao izvedeni finansijski izveštaj u kojem su prikazani prilivi i odlivi gotovine po osnovu poslovne, investicione i finansijske aktivnosti u toku obračunskog perioda.

5 Ranković, J.M., Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999. Godine, str. 165.

16

Izveštaj o novčanim tokovima je obavezan finansijski izveštaj i deo je godišnjeg izveštaja preduzeća koji pored ovog izveštaja obuhvata bilans stanja, bilans uspeha, napomene i izveštaj o promenama na kapitalu.

Izveštaj o novčanim tokovima se odnosi na obračunski period u kojem su prikazane promene u novčanim tokovima (gotovini i gotovinskim ekvivalentima) uzrokovane promenama u pozicijama aktive i pasive.

Gotovina predstavlja gotovinu u blagajni, depozite po viđenju i kratkoročne depozite u poslovnim bankama, dok gotovinske ekvivalente čine kratkoročna, visoko likvidna ulaganja koja se brzo pretvaraju u gotovinu bez značajnijeg rizika konverzije (komercijalni zapisi, obveznice, menice, čekovi i akcije državnog trezora kojima je rok dospeća do 3 meseca.

Izveštaj o novčanim tokovima ima tri dela:a) tokovi gotovine iz poslovne aktivnosti,b) tokovi gotovine iz investicione aktivnosti ic) tokovi gotovine iz finansijske aktivnosti.

a) Poslovne aktivnosti preduzeća čine glavne transakcije iz kojih proizlaze poslovni prihodi i rashodi. U ove aktivnosti ubrajamo: prodaju gotovih proizvoda, usluga i robe na eksternom tržištu, plaćanje obaveza prema dobavljačima po osnovu nabavke materijala, robe, transakcije plaćanja različitih troškova poslovanja i plaćanja drugih obaveza.

Neto novčani tokovi od poslovne aktivnosti se upoređuju sa ostvarenim neto dobitkom iz bilansa uspeha.

Neto dobitak se obračunava kao razlika prihoda i rashoda u obračunskom periodu zasnovanih na poštovanju principa realizacije i „matching-a“.

Odnos neto novčanog toka i neto dobitka

= Neto novčani tok iz poslovne aktivnosti / Neto dobitak

Tabela 14.

2010 2009 2008

NNT iz poslovne aktivnosti

0 595.145 897.594

Neto dobitak 1.020.799 265.965 1.804.171

Odnos NNT i ND 0 2,24 0,49

Ovaj koeficijent pokazuje koliko je preduzeće sposobno da generiše neto novčanih tokova iz poslovne aktivnosti na svaku novčanu jedinicu neto dobitka ostvarenu u tekućem obračunskom periodu.

Učešće NNT u prihodima od prodaje

= NNT iz poslovne aktivnosti / Neto prihodi od prodaje

Tabela 15.

2010 2009 2008

17


0 595.145 897.594

Neto prihodi od prodaje

33.706.587 20.777.927 39.545.262

Učešće NNT i ND 0 0,03 0,02

Ovaj koeficijent pokazuje koliko je preduzeće ostvarilo neto novčanog toka iz poslovne aktivnosti na svaku novčanu jedinicu neto prihoda od prodaje.

Slobodan novčani tok (free cash flow)

= NNT iz poslovne aktivnosti – Dividende – Neto ulaganja u stalna sredstva

Tabela 16.

2010 2009 2008


0 595.145 897.594

Neto ulaganja u stalna sredstva

0 7.302.432 7.158.092

Slobodan novčani tok 0 -6.707.287 -6.260.498

Neto ulaganja u stalna sredstva

= Prilivi od prodaje stalnih sredstava – Odlivi po osnovu nabavke stalnih sredstava

Slobodan novčani tok (free cash flow) je značajno merilo uspešnosti preduzeća. Ovaj novčani tok se definiše kao merilo ostatka gotovine iz poslovnih aktivnosti kada se isplate dividende i kada se izvrše ulaganja u rast preduzeća.

Nastanak izveštaja o novčanim tokovima zasniva se na konverziji ili prevođenju tokova rentabilnosti (prihoda i rashoda) na novčane tokove (primanja i izdavanja gotovine).

a) Investiciona aktivnost se odnosi na vrednovanje i selekciju ulaganja čiji je rok duži od jedne poslovne godine, odnosno ulaganja čiji se efekti očekuju u dugoročnom vremenskom periodu. Ovakvu vrstu transakcija čine nabavka nekretnina, postrojenja i opreme, kao i prodaja nematerijalnih sredstava.

b) Finansijsku aktivnost čine transakcije preduzeća kojima se determinišu odnosi preduzeća i njegovih partnera koji obezbeđuju izvore finansiranja (kreditora i akcionara). Ove aktivnosti za posledicu imaju promenu veličine i strukture izvora finansiranja preduzeća, odnosno sopstvenog i pozajmljenog kapitala. Isplate kamata na pozajmljene izvore finansiranja se tretiraju sastavnim delom poslovne aktivnosti preduzeća.

Razlika primanja i izdavanja gotovine u ovom segmentu izveštaja o novčanim tokovima naziva se neto novčani tok iz finansijske aktivnosti.

18

3.5. Analiza neto obrtnog fonda

Neto obrtni fond se definiše kao razlika dugoročnih izvora finansiranja (dugoročne obaveze i sopstveni kapital) i stalnih sredstava. Ako je pozitivna veličina, predstavlja deo obrtnih sredstava koja su finansirana iz dugoročnih izvora.

Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva – Kratkoročne obaveze

Tabela 17.

2010 2009 2008

Obrtna sredstva 20.317.513 19.670.165 19.688.749

Kratkoročne obaveze 13.282.134 12.516.184 9.392.352

Neto obrtna sredstva 7.035.379 7.153.981 10.296.397

I iz ovog pokazatelja vidimo da su obrtna sredstva pokrivena dugoročnim izvorima.

Neto obrtni fond je deo zahteva zlatnog bilansnog pravila u širem smislu koje zahteva da se dugoročno vezana aktiva (nekretnine, postrojenja, oprema i nematerijalna sredstva) moraju finansirati iz dugoročnih izvora (sopstveni kapital i dugoročne obaveze). Zadovoljenjem zlatnog bilansnog pravila ostvaruje se dugoročna finansijska ravnoteža u kompaniji.

3.6. Analiza leverage-a

Rizik predstavlja nepredviđeni događaj od kojeg preduzeće želi da se zaštiti kroz prevenciju njegovog nastanka. Jedan od načina da se preventira rizik jeste da se on izmeri i kvantifikuje. Postoje tri vrste rizika i leverage-a:

a) Poslovni rizik i poslovni leverage,b) Finansijski rizik i finansijski leverage i c) Kombinovani rizik i kombinovani leverage.

3.6.1. Poslovni leveridž

Mehanizam dejstva poslovnog leveridža se najbolje predstavlja kroz analizu prelomne tačke rentabiliteta. U cilju utvrđivanja prelomne tačke potrebno je sve troškove podeliti u dve grupe: a) fiksne i b) varijabilne troškove. Fiksni troškovi su oni koji se u ukupnoj masi ne menjaju kada dođe do promene obima aktivnosti, dok su varijabilni troškovi oni koji se u masi menjaju proporcionalno promeni obima aktivnosti.

Obračun prelomne tačke

= Fiksni troškovi (ukupni) / Marginalni dobitak po jedinici

Marginalni dobitak po jedinici

= Prodajna cena – Varijabilni troškovi po jedinici učinka

19

Prelomna tačka je onaj obim prodaje (u jedinici mere) na kojem je ukupan prihod jednak ukupnim troškovima, odnosno ostvaruje se nulti rezultat. Što je veće učešće fiksnih troškova u strukturi, veći je poslovni rizik jer veći fiksni troškovi smanjuju, pod istim ostalim uslovima, poslovni dobitak i povećavaju prelomnu tačku.

Faktor poslovnog leveridža

= Procentualna promena poslovnog dobitka / Procentualna promena obima prodaje

3.6.2. Finansijski leveridž

Pored fiksnih troškova, postoji još jedna kategorija troškova koja je rezultat korišćenja pozajmljenog kapitala u strukturi izvora finansiranja. Reč je o rashodima na ime kamate na uzete bankarske kredite ili emitovane i prodate obveznice.

Ovi rashodi na ime kamate su fiksni troškovi za jednu kompaniju. U vreme dospeća, kompanija mora imati generisan novac za njihovu isplatu. Postojanjem fiksnih rashoda na ime kamate generiše se finansijski rizik jedne firme.

Faktor finansijskog leveridža = Poslovni dobitak / Dobitak pre poreza

Tabela 19.

2010 2009 2008

Poslovni dobitak 825.474 5.175.245

Dobitak pre poreza 8.135.362 7.114.563 7.209.379

Faktor finansijskog leveridža

0,01 0 0,71

Ako se poslovni dobitak poveća za 1%, dobitak pre oporezivanja će se povećati za 1.14% (za 2009. godinu).

3.6.3. Z – score model

Ovdje ćemo spomenuti i Altmanov Z – score model za predviđanje bankrotstva kompanije. Model je zbir pokazatelja koji se ponderišu i na taj način predviđaju bankrotstvo kompanije.

Z = 0.717X1 + 0.847X2 + 3.107X3 + 0.420X4 +0.998X5

Gdje je:X1 = Neto obrtna sredstva / Ukupna aktivaX2 = Zadržani dobitak / Ukupna aktivaX3 = Dobitak pre kamate i poreza / Ukupna aktivaX4 = Sopstveni kapital / Ukupne obavezeX5 = Prihodi od prodaje / Ukupna aktiva

20

ZAKLJUČAK

Moderno finansijsko upravljanje odnosno finansijski menadžment kompanija bazira se na informacijama i rezultatima sistematskog praćenja, prikupljanja, obrade i obračuna složenih pokazatelja finansijskog poslovanja – odnosno na finansijskoj analizi poslovanja.

Finansijska analiza je veoma detaljno ispitivanje finansijskog i ekonomskog stanja i rezultata poslovanja nekog preduzeća. Obavlja se na osnovu finansijskih izveštaja tog subjekta: bilansa stanja, bilansa uspeha, izveštaja o novcanim tokovima, izveštaja o promenama na kapitalu, napomenama, zaključnim listovima, izvodima iz poslovnih knjiga i slično.

Finansijska analiza preduzeća obuhvata analizu prinosnog, imovinskog i finansijskog položaja preduzeća. Ona je korisna raznim učesnicima u biznisu, jer im pomaže da razumeju položaj preduzeća i donesu odgovarajuce odluke.

Na osnovu finanisijske analize sagledava se realna i objektivna finansijska situacija preduzeća. Finansijska analiza treba da pruži odgovore, izmedu ostalih, i na sledeća pitanja:

koja je struktura imovine preduzeća i njegovih izvora finansiranja; kakva je njegova likvidnost i solventnost; koji je stvaran a koji optimalan obim zaliha i obrtnih sredstava; gde se preduzeće nalazi u pogledu uspešnosti poslovanja; kako menadžmet finansira investicije; da li preduzeće ostvaruje dovoljan iznos profita; kojim i kolikim poslovnim i finansijskim rizicima je izloženo; kakva je zaduženost i finansijska stabilnost; gde je prelomna tačka rentabiliteta da li vlasnici primaju dovoljan iznos sredstava po osnovu vlasništva i slično.

Informacije dobijene finansijskom analizom predstavljaju polaznu osnovu za preduzimanje mera i akcija usmerenih na popravljanje boniteta i trendova u poslovanju i razvoju preduzeća.

Finansijska analiza pokazuje efikasnost i delotvornost finansijske politike, kao jedan od osnovnih elemenata upravljanja finansijama preduzeća. Rezultati finansijske analize značajni su za formiranje adekvatne finansijske politike. Finansijka politika, kao sastavni deo ukupne poslovne politike preduzeća, predstavlja osnovu upravljanja finansijama preduzeća. Ovu funkciju obavlja finansijski menadžment preduzeća odnosno kompanije.

21

L I T E R A T U R A

1. Baroš, Ž., Organizacija i upravljanje preduzećem, Zavod distrofičara, Banja Luka, 2004. godine;

2. Božić, V., Analiza strukture mezoekonomskog sistema u društvenoekonomskoj praksi, Beograd, 1972. godine;

3. Grozdanović, D., Ekonomska efikasnost strategije preduzeća, Ekonomski fakultet, Niš, 1995. godine;

4. Knežević, G., Ekonomsko-finansijska nalaiza, Beograd, 2007. godine;

5. Radovanović, R., Analiza poslovanja preduzeća, Savremena administracija, Beograd, 1993. godine;

6. Ranković, J.M., Upravljanje finansijama preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd, 1999. Godine;

7. Vukša, S., Milojević, I., Analiza bilansa, Beograd, 2007. godine;

8. Žarkić, N., Analiza finansijskih performansi preduzeća, Grafoslog, Beograd, 1998. godine;

22

Documents

Seminarski Rad (Marijana Vidovic - Boksit Milici)