REKONSTRUKCIJA I DOGRADNJA PIJACE

„ZELENI VENAC“

Seminarski rad iz restauracija objekata

Studenti:Srđan Janjić 163/07 Beograd, predavač: Milica Iđoški 29/07 februar 09 Zoran Živković

SADRŽAJ

1. Uvod2. Istorija i značaj Zelenog Venca3. Rekonstrukcija i dogradnja4. Sadašnje stanje5. Zaključak

2

Uvod

3

IZMEĐU TRADICIJE I PROGRESA

Uspostavljanje ravnoteže između ove dve, na prvi pogled suprotstavljene pozicije, kao i preobražaj njihove naizgled fundamentalne protivrečnosti u efektno urbanističko planiranje i dizajn, u uzbudljivu novu arhitekturu, nisu nimalo lak zadatak. U meri koja je izvesno nešto veća nego u drugim evropskim metropolama, prevashodno usled izvesnog zakašnjenja u procesu tranzicije, u Beogradu se danas čini ono što je neophodno, ali je i dalje primetno da se na mnogim mestima na kojima se odlučuje i dalje izbegava progres u punom značenju te reči, uz stalno nastojanje da se odgovori na zahteve za novim i onim što traži vreme u kojem živimo što je moguće više odlože. Upravo ovde, u blokiranju naraslih potreba za inovativnim pristupom pre svega urbanizmu, ali i arhitekturi, leže razlozi svojevrsnog razvoja Beograda u talasima. Ovakvo stanje ima, doduše, i izvesnih prednosti: neke od urbanističkih i arhitektonskih pomodnosti, poput postmoderne na primer, prošle su Beogradom a da nisu za sobom ostavile ozbiljnije štete. Ova osnovna beogradskadilema jasno se iskazuje naročito poslednjih godina, od kako traju zamašnije rekonstrukcije i revitalizacije, a ponegde i samo „ulepšavanja”, uglavnom koncentrisana u gradskom centru. Sada, na početku trećeg milenijuma, Beograd se suočava sa okolnostima koje mu pružaju priliku za odlučne iskorake, neophodne njegovom budućem razvoju. Čak ni večiti skeptici ne mogu a da ne priznaju da se sada radi o vremenu promena i u velikoj već meri izmenjenih preduslova za život svakog čoveka.

PRIVLAČNOST ATMOSFERE

Privlačna atmosfera sve je osetnija u Beogradu. Taj i u svetu sve čuveniji “beo-šmek”, ne oslanja se, doduše, samo na pojedine umetnički značajne objekte ili, da kažemo to nešto oporije, samo na pojedine strukture u okviru “gradskog krajolika”. Pre će biti da su tipične beogradske vinjete trgovi, stare uličice, kratki ulični potezi, arhitektonski ansambli, te stari zanatski i industrijski pogoni. Dok pojedinačne arhitektonske komponente same po sebi mogu da budu od ograničene umetničkoistorijske vrednosti, njihov aranžman i dimenzije, njihova pozicija i interakcija u okviru najčešće ograničenog prostora stvaraju utisak tradicije vredne očuvanja. Začudo, za Beograd je ovakvo shvatanje relativno novo.

Tek kasnih sedamdesetih godina prošlog stoleća, kada su susedstva koje je karakterizovao star i nizak građevinski fond listom rušena i uklanjana da bi svoje mesto ustupila novim strukturama, nadležne službe zaštite uspele su u svom nastojanju da definišu zone urbane zaštite i tako ih spasu od rušenja i osakaćenja, nezavisno od zaštite spomenika kao takvih. Ovakvo shvatanje obuhvata i delove gradskih zelenih prostora. A Beograd raspolaže velikim zelenim površinama, koje značajno doprinose urbanom kvalitetu življenja u gradu. Među njima je i izvestan broj zaštićenih zona, definisanih na zakonskom osnovu.

Objekti pod punom zaštitom podudarni su sa objektima pod spomeničkom zaštitom i relativno su retki. Najveći broj zaštićenih arhitektonskih ansambla obično predstavljaju delimično zaštićeni objekti, odnosno istorijske građevine sa dobro očuvanim uličnim fasadama i fasadnim strukturama, originalne građevinske visine i odgovarajuće kulturne vrednosti. Tako je ulična fasada ono što se obično štiti kod takvih objekata. Objekti koji nisu vredni zaštite ne doprinose pozitivno efektu ansambla i mogu da podležu modifikaciji ili rušenju.

4

Istorija i značaj Zelenog Venca

5

PIJACA KAO PROSTOR URBANOG KOMUNICIRANJA

Jedna od karakteristika razvijene gradske civilizacije jeste i pojava alijenacije – otuđenja. Sociološka istraživanja su potvrdila polaznu pretpostavku da se sa porastom gradova, naročito preko svoje prirodne granice rasta, javlja i pojava čovekovog otuđenja. U velikim gradovima upadljivo raste čovekova izolovanost, usamljenost, izgubljenost, anonimnost. Slabe osećaji identifikacije i integracije čoveka sa svojom socijalnom sredinom, pa čak i sa porodičom sredinom. Nastaje i širi se pojava, u sociologiji poznata kao „Usamljena gomila“.

Alijenacija je svakako u vezi i sa političkom sferom, ali tome doprinosi i dehumanizirana humanistička teorija i praksa.

Posebnu ulogu u borbi protiv alijenacije imaju javni – slobodni – neizgrađeni gradski prostori, ulice, trgovi, parkovi i pijace. Ovde urbanizam ostvarije svoju humanu ulogu kojom će ljude upućivati na kontakte, susrete i okupljanja.

Prostori na kojima se nalaze pijace, naročito one u centralnoj zoni imaju sledeće karakteristike:

- Pijace su centri ukupne mreže gradskih centara- Pijace su još uvek otvoreni i neizgrađeni prostori- Pijace su javni prostori- Kupovina robe na pijacama realizuje se peške, pa su to i pešački prostori, jer je

kod nas mreža tradicionalnih pijaca po gustini i razmeštaju tako i formirana da je dostupna pešaku.

- Pijace su mesta gde je učestalost kontakta izuzetno velika zbog svakodnevne potrebe snabdevanja u funkciji osnovnih čovekovih potreba

- Na pijacam se prižaju veće mogućnosti za međusobne kontakte i doživljavanja bliskosti sa drugima – potreba pripadnosti, jer su dostupne svim socijalnim i obrazovnim grupama stanovnika

- Pijaca je mesto gde se svakodnevno sučeljavaju kupac-kupac, kupac-prodavac, kupac-roba, prodavac-prodavac, prodavac-roba

- Pravo na korišćenje tezge na pijaci prenosi se sa starih na mlađe u okviru iste porodice

Ako, dakle, pijace shvatamo kao centralnu funkciju koja se, kao mobilna, odvija na gradskom trgu, onda je apsolutno prepoznajemo u nabrajanju i definiciji karakteristika centralnih gradskih funkcija i prostora.

Gradski centri su zone koncentracije i susticanja opštih i posebnih javnih komunikacionih prostora u gradu, u kojima se odvijaju procesi razmene rada i informacija iz više različitih oblasti društvene proizvodnje.

PIJACA ZELENI VENAC

To je pijaca uvek puna žagora prodavaca i kupaca iz svih krajeva naše zemlje jer se nalazi u samom centru Savskog platoa. Na pijaci su bili sadašnji zidani objekti i neki koji su porušeni izgradnjom okretnice za autobuse. Pored tih objekata bila su i četiri montažna kioska za prodaju voća i povrća. U maju mesecu 1963. godine izvršeno je objedinjavanja svih pijaca sa teritorije grada Beograda koje su do tada bile organizovane po opštinama, u jedinstvenu radnu organizaciju - Gradsku pijačnu upravu.

6

Na taj način objedinjena su sredstva i jedinstven razvoj i organizacija svih pijaca. Pijace se modernizuju, a naplata pijačne takse se unapređuje prelaskom na prodaju tezgi. Na taj način je olakšan rad svim radnicima u naplati, a i dobijena su i značajna sredstva za izgradnju i rekonstrukciju pijaca.

Poslednjom rekonstrukcijom pijace Zeleni venac poremećeni su odnosi na štetu zelenog dela pijace. Ako bi se koristili uporedni podaci iz sadašnjeg vremena i godina pre rekonstrukcija može se zaključiti da je ova pijaca nekada 90% bila poljoprivredna pijaca. Sada se taj odnos menja u korist zanatskih proizvoda.

Ukoliko bi došlo do izgradnje hale za mlečne proizvode, stekli bi se bolji sanitarno-higijenski uslovi, a tezge bi mogle da se iskoriste za

bolje snabdevanje poljoprivrednim proizvodima. Kao važan faktor u očuvanju sredstava i održavanje higijene na samoj pijaci treba preispitati mogućnost njenog ograđivanja ogradom od kovanog umetničkog gvožđa koja bi se uklopila u ambijent sredine.

Odlomak iz knjige "Beogradske gradske pijace"JKP Beogradske pijace

Beograd 1999

7

Rekonstrukcija i dogradnja

PROJEKAT REKONSTRUKCIJE I DOGRADNJE PIJACE „ZELENI VENAC“

Opis projekta:

8

Na osnovu idejnog rešenja, 14.06.2004. Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove izdao je Potvrdu urbanističkog projekta za preparcelaciju, rekonstrukciju i dogradnju pijace Zeleni venac.

Ovim rešenjem, u donjoj etaži predviđeni su: 700 m2 magacinskog prostora, 7 lokala ukupne površine 570 m2 i 125 parking mesta za korisnike pijačnih lokala i tezgi. Da bi pijaca mogla da funkcioniše kao tehnološka celina, previđeno je da se u okviru objekta izgradi i manipulativni prostor za istovar robe za snabdevanje pijačnih tezgi i lokala, dva teretna lifta koja će robu iz donje etaže dizati na plato pijace, dva javna toaleta, trafo-stanica, toplotna podstanica, prostorija za dizel-agregat, smećara (oko 200 m2) i garderoba za radnike.

Predviđeno je da se izmeste sve tezge koje trenutno služe za prodaju industrijske robe. Na taj način, od sadašnjih 616 tezgi ostaće oko 440, čime će JKP „Gradske Pijace“ obezbediti da se na Zelenom Vencu prodaju samo proizvodi koji su primereni. Dodatna prednost je da će

9

deo platoa biti natkriven nezavisnom prozirnom konstrukcijom površine oko 1200 m2. Starim objektima će biti vraćen autentičan izgled iz 1920. godine.

Pijačni plato će imati ukupno 6600 m2. Ukupna površina pod objektima biće 3900 m2, od čega oko 1800 m2 na gornjoj etaži.

Mogući problemi:Sadašnji objekat je fundiran na padini, na nasipu koji je izveden u drugoj polovini XIX

veka, na tadašnjem močvarnom terenu, bez naknadnog zbijanja i na potencijalnom klizištu. Kada bude vršen iskop (na pojedinim mestima i do 9 metara ispod nivoa tla) može se desiti da se pojave tehnički problemi koji nisu mogli da budu sagledani u trenutku izrade glavnog projekta iskopa i zaštite temeljne jame.

Objekat se nalazi u gradskom jezgru, tako da ispod okolnih ulica i ispod objekta prolaze brojne podzemne instalacije. Najosetljivije instalacije su dva 35 KV i četiri 10 KV kabla i TT kablovi koji povezuju Stari i Novi Beograd. Preduzeća koja su zadužena da vode računa o tim instalacijama po pravilu nemaju njihov tačan položaj a ponekad ni tačnu namenu. Zato u svim uslovima koje ta preduzeća izdaju stoji da je tačan položaj instalacija potrebno utvrditi ručnim iskopom posle početka gradnje.

Zbog toga nije moguće sada uraditi tačan projekat zaštite postojećih instalacija i njihovog ukrštanja sa novoprojektovanim instalacijama. Investitor u saradnji sa projektantom priprema planove za najefikasnije moguće rešavanje potencijalnih problema, ali se može očekivati da će biti potrebno dodatno vreme za preprojektovanje kada se utvrde tačni položaji instalacija.

Koncepcija izgradnje objekta:Predviđeno je da izrada projektne dokumentacije, proces raspisivanja javnih nabavki i

proces izgradnje bude realizovan u 5 faza:

1.Rušenje objekta2.Iskop i zaštita temeljne jame sa zaštitom okolnih instalacija3.Izrada glavne armirano-betonske konstrukcije ("sanduk" donje etaže) i instalacija

ispod temeljne ploče4.Preostali građevinski i građevinsko-zanatski radovi5.Rekonstrukcija ulica Zeleni Venac i Kameničke koje su u neposrednoj blizini objekta.

Formalno, to je nadležnost Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Grada i odgovarajućih javnih preduzeća, ali će verovatno Investitor obaviti te radove, za čiju će vrednost kasnije biti umanjeni iznosi naknade za uređenje zemljišta i priključenje na infrastrukturu.

Na takav način biće moguće izabrati optimalne izvođače za sve glavne vrste radova i obezbediti odgovarajuće upravljanje izgradnjom objekta.

Najosetljivijom fazom se smatra iskop i zaštita temeljne jame, sa zaštitom okolnih instalacija.

Koncepcija finansiranja izgradnje objekta:Izgradnju objekta će zajednički finansirati Skupština grada i JKP Gradske pijace u

odnosu 50:50

10

Ovo se odnosi samo na izgradnju objekta, naknadu Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Grada i participacije odgovarajućim javnim preduzećima. Ostale radove (izrada projektne dokumentacije, upravljanje projektom, rušenje postojećih objekata, izmeštanje pijace na privremenu lokaciju, dobijanje upotrebne dozvole, ...) finansiraće JKP gradske pijace samostalno.

Početak rušenja ^

Završetak rušenja>

<Zabijanje talpi

iskop temeljnih jama

11

Sadašnje stanje

12

"ZELENI VENAC" –NAJMODERNIJA PIJACA NA BALKANU

13

Dana 16. februara 2007. godine otvorena je rekonstruisana pijaca Zeleni venac. Ova, danas najmodernija pijaca na Balkanu zadržala je autentičan izgled iz 1926. godine, a priododat joj je konforniji, uslužniji deo praćen odgovarajućom komunalnom infrastrukturom. Zeleni Venac je prva rekonstruisana pijaca, a u narednom periodu i ostale gradske pijace dobiće svoj novi moderniji izgled (Kalenić, Đeram...).

Ukupna površina pijačnog prostora je 6600m2, ispod koga se prostire magacin veličine 800m2, kapaciteta 410 tezgi, od kojih 154 ispod zajedničke nadstrešnice, dok 250 tezgi ima posebne krovove. U mlečnoj hali je 60 vitrina za mlečne proizvode, a na samoj pijaci nalazi se i 50 lokala. Ispod pijace nalazi se 125 parking mesta, koja su u funkciji snabdevanja pijace. Zeleni venac ima i manipulativni prostor za istovar robe, toplotnu podtanicu, smećaru i dva teretna lifta za prenošenje robe iz donjeg u gorni nivo.

Novi izgled:-Donji sprat-150 parking mesta-Dva javna toaleta-Dva teretna lifta-Gornji sprat-Mlečna Hala-Hala sa prehranom-Hala sa tehničkim sadržajem (toplana)-Osam lokala (sa ulice)-Ukupno-420 tezgi-65 000 m2

14

Zaključak

URBANI DIZAJN I URBANA OBNOVA

Razvoj gradova će, u svetu pa i kod nas, u budućnosti biti zasnovan prevashodno na urbanoj obnovi i regeneraciji. Umesto daljeg širenja na račun obradivog zemljišta, izgradnje novih naselja na obodu gradskog područja i glorifikacije saobraćajne infrastrukture, model razvoja postaje nešto sasvim drugo – obnova već izgrađenih delova grada, povećavanje gustina, unapređivanje postojećeg, obogaćivanje novim sadržajima i formama.

15

Beograd poslednjih godina privlaci sve vise i vise gostiju iz celog sveta, i to ne samo zahvaljujuci svom bogatom istorijskom nasledu. Ovaj sve zivotniji grad mesto je gde zivi oko 1.800.000 stanovnika, i gde se nudi vise od pola miliona radnih mesta, kako onima koji u njemu zive, tako i onima iz blizeg okruzenja u Vojvodini i Centralnoj Srbiji. Sve dinamicniji ritam u razvoju u stambenoj i radnoj sferi priblizava se onome u ma kojoj od zapadnoevropskih metropola. Sve je vise domacinstava sa samo jednim clanom, i sve vise zahteva za sto vecim stanovima. Porodice su sve manje i manje brojne. Sve je vise visoko-tehnologizovanih radnih mesta u tercijarnim servisnim sektorima, a sve manje poslova u industriji i trgovini. Drustvo je sve vise sekularno, sa sve raznovrsnijim filozofijama i religijskim obrascima koji sve manje podsecaju na nekadasnje vise ili manje prisutno neraspolozenje za reforme u svim smerovima.

Ocekivanja od Beograda u buducnosti i savremena stremljenja u vezi su sa lokalnom urbanom istorijom dugom vise od dva milenijuma, jednako kao i sa potrebom za izvesnim stepenom ocuvanja, popravke, rehabilitacije i obnove urbane arhitektonske supstance koja u kvantitativnom smislu itekako osnazuje nove poduhvate u izgradnji.

PROFIL BEOGRADA

Vreme ne stoji. Rastojanja se smanjuju, nova polja delatnosti nastaju i van trodimenzionalne stvarnosti. Stari urbani prostori dobijaju nove sadrzaje a da se to nuzno ne povezuje sa vidljivim promenama. Globalizacija, ma sta to bilo, napreduje jako brzo. Vec dugo drzava nije merilo stvari, nego je to opet sve vise grad, onako kako je to bilo u renesansnoj Italiji ne mnogo davno, na srecu cele ljudske vrste. Sve vidljivije srce civilizacije opet je grad, u svom neposrednom okruzenju, regionu.

Profil Beograda u ovom kontekstu nije uopste los. Ono sto grad bastini jos iz kraljevinske i socijalisticke Jugoslavije i knezevske Srbije cvrsto je i dalje na svojim nogama, itekako cvrsto. "Grad koji ima svoju istoriju", a Beograd to itekako jeste, treba sada da zaista iskoristi svoju sasvim pogodnu startnu poziciju. To mu je istorijska sansa.

16

LITERATURA:

- Generalni plan Beograda 2021. Sluzbeni list Beograda, broj 27 od 15. oktobra 2003.- Jovin, B.: Projekat Metro Beograd, Dukumentacija arhitekte, Beograd 2006.- Stadtplannung Wien: Schwerpunkte der Stadtentwicklung Wiens 1945 – 1997, Wien

1998; Banik-Schweizer, R.: Wien, Stadtentwicklung (u: Architekture Wien – 500 Bauten), Wien 1997; Swoboda, H.: Wien setzt Schritte (u: Wien 2010/Im europaeischen Dialog/Robuste Stadtraeume), Wien, 1992.

- Keiner, M.: Managing Urban Futures - Sustainability and Urban Growth in Developing Countries, Ashgate, London 2005.

- Jenks, M., Burton, E., Williams, K.: The Compact City – A Sustainable Form. Oxford Brookes University, Oxford 1996.

- Stojkov, B., Vucicevic, A, Djumic, A.: Regional Spatial Plan for Administrative Territory of Belgrade, Territorium No 1, Belgrade 2004.

- Slatis, P.: On Sustainable Urban Development: Challenging the Economical Paradigm as a Global Model for Urban Change – Human Rights and Urban Vision: An Architect’s Manifesto, Department of Built Environment and Sustainable Development (BESUS), Chalmers University of Technology, 2004.

- "Beogradske gradske pijace", JKP Beogradske pijace, 1999.- www.yubuild.rs

17