asopis asopis za knjievnost, umjetnost i kulturuza knjievnost, umjetnost i kulturu

Glavni i odgovorni urednikEnes Halilovi

Grafika opremaMilojko Milievi

IzdavaGraanski forum

Novi Pazar

Potanski fah 130+ 381 64 15 29 225

kl_sent@yahoo.com

Broj 24 Novi Pazar 2011

NIKOLA IVANOVI (5)ASTAPOVO izbor (6)NEKE NOVE PESME (14 )INTERVJU

razgovarao Enes Halilovi (30)POEZIJA I SMEH (37) ODRICANJE OD POEZIJE (42)ZAPISI (46)

POETIKA USPUTNOSTI Dobrivoje Stanojevi (48)

NOVI GLAS NA STARE TEME Dragoljub Stankovi (52)

ZLATOUSTI MLADI NA STANICI ZA STARCEJana Aleksi (55)

GODINJA DOBA PROLAZE KROZ SOBU Marija Kneevi (66)

ASTAPOVO NIKOLE IVANOVIA Miodrag Loma (69)

PESMA, ONO SVETO Saa Radoji (83)

NIKOLA IVANOVI ASTAPOVOeljko Timoti (87)

GALERIJA (94-96)

Nikola ivanovi roen je 1979. u Kragujevcu.Objavio je zbirke pesama Aleja asovnika (1998,sa Aleksandrom arancem), Narcisove ljubavnepesme (1999) i Astapovo (2009).

Prevodi poeziju sa engleskog, abavi se i knjievnom kritikom, ese-jistikom i urednikim poslovima.

Zavrio je optu knjievnost sa te-orijom na Filolokom fakultetu uBeogradu.

Prevoen na strane jezike.

Zastupljen u antologijama.

Razveden.

5

NIKOLA IVANOVINIKOLA IVANOVI

IZBOR

KRAJ DANA

Svake noi smrt ulazi u stanove spavaa;Prolazi kroz hodnik, kroz kujnu, kroz dnevnu sobu,kroz kojuOd radnog stola do sofe, pa onda nazad koraa;Dotie otvoren roman, potanske marke na broju.

Potom zatee stolnjak; plinske ventile koji cureZavre; skida suvinu rupu sa opasaa;Na ahovskoj ploi poravnava figureI pod foteljom nalazi izgubljenog skakaa.

SVI SLOGANI NAE OTADBINE

Kao sedmogodinjak potukao sam seSa jednim starijim dekom iz komiluka.Imao je jaku vilicu i podsmeljiv pogled.Navalio sam na njega pesnicama i noktima.Oborio me je i poeo da udara,Rvali smo se, upali, ujedaliDok nas jedan prolaznik nije razdvojio.Otiao sam kui, postien, prljav,Usta su mi bila puna trave,A majica sva iarana neitkim prugama;Kao da su na njoj bili ispisani6

ASTAPOVO Nikola ivanoviASTAPOVO Nikola ivanovi

Oglasi, reklame, obavetenjaI svi slogani nae otadbine.

***

S nekim enama razgovoraO Kantu, Hjumu, KjerkegoruNikada dosta. Ni humoraNe zafali tom razgovoru.

S drugim enama utim, oneNe trae tajna pranaela,A nasmeju se kad izgoneNespretni pokret iz mog tela.

Meso mukarca one znajuKao i gvoe ili glinu,Pa pratvar odmah opipajuim dotaknu mu povrinu.

To je pragvoe i praglina;Meso, snagom tog argumenta,I pod nehatnim dodirimaDobija status elementa.

Te ene bolje pomerajuMoj vrat i ruku, prst na noziNego boanstvo u beskraju,Nego ja s milju o Spinozi.

7

FESTIVAL PIVA U ULICI MARALA BIRJUZOVA

Stanujui u Ulici marala Birjuzova,Imao sam utisak da je centar BeogradaTano u mojoj spavaoj sobi.iveo sam mirno i jednolino:Danima nikuda ne izlazim,Ne zanimaju me ari prestonice,Pozorite i knjievna deavanja.Samo leim, itam i pijem pivo.Kada ustanem iz krevetaI zakoraim prema kuhinji ili klozetu,ini mi se da idem ka provinciji.

NEPRILAGOENOST

Uvek sam nosio cipele kojih imaU mojoj veliini. Nebitni su model i boja.Uvek koulje sa kratkim rukavima,Uvek arape bez broja.

Za moju glavu su firme prodavnicaBile kao za dete otvorene fioke.Uvek je bilo granja i trnja u visini mog lica,Kronje nisu bile dovoljno visoke.

I biu mrtav jednog dana, leau miran u sanduku,Istesanom po meri po kojoj ih prave,Krive kime, savijenih kolena i ruku,I veno pognute glave.

8

PODERANE PANTALONE

Mrzim kad posle voenja ljubaviOde do kupatila stidljivo,Skrivajui golotinju.Volim kada odlazi ponosnoKao radnik u poderanim pantalonama.

CIROZA

Promaen ivot, smrt blizu, ciroza,Invalid u dvadeset i sedmoj; bez para.Napustio me humor, otupeo mi mozak,Ve dugo ne piem nita, a sve je manje dara.

I sad se pesmama vraam kao senka,Bez ushienja, kao na prinudnom radu;Zavriti to treba, to me odavno ekaI napustiti ivot i ostaviti nadu.

Opet neveto, poetniki, s mukomZa pravom reju tragati cele noi;eznuti za slikom, metaforom, za zvukom nek su mi bar take rima od pomoi.

9

NIAN

Kada se kundak prisloni uz rameI kad se zauzme poloaj za hitac,Kada se ptica primiri na najblioj grani,Uvek ima neko koleno vika,Neka kost koja tri i neki bubregKoji e za desetak godina otkazati.

VERNOST

Nije to vernost. Kada te gledam i kad se estoObradujem novoj haljini, novootkrivenom rubu,To na tvom telu samo traim nepoznato mestoDa na njemu poinim jo jednu preljubu.

Nije to elja, ni strast. Kad bez bola i umaPrepustim telu da se s tvojim u jedno splete,To samo traim nain da za as smetnem s umaNa brak i ljubav i prvi poljubac i dete.

INTIMNOST

Dobro poznati zvuk tvojih korakaDok se penje uz stepenice.Klju koji ti zvecka u rukama ulazi, srce mi kuca ubrzano.um vodokotlia i slavine.Koristi isti toaletni priborKoji sam malopre koristio.10

Provodi tamo mnogo vremena.Skidanje minke, tuiranje,Mazanje pomadom i ko zna ta.Mukarci nemaju predstavuNa koliko se naina moeUpotrebiti mlado ensko telo.Zatim dugo gleda u ogledalo,Uporeuje svoj lik sa onimSa kojim sam jutros svoj uporeivao.Jo jednom puta vodu. Izlazi.Gasi svetlo; i, posle nekog vremena,Iz tvoje sobe uje se tiho hrkanje.Napokon mogu da zaspim.

AVATAR

Da li sam naao pravu majku za svoga sina;Hoe li moja dua u njemu besneti dok biraNavike tuih tela, nepoznat splet vrlina,Drugaije nijanse vida, sluha, dodira?

To su jo moji prsti, nokti, matrica koe,Moje je to elo, usne, te oi, trepavice.Da li e se kad se ove crte rasporede i sloePod tuim osmehom i dalje poznavati moje lice?

Hoe li se moji talenti probiti kroz njegoveMisli, kroz tue enje, isto kao to su po staromZrenju ili bez straha. Da li e mi dua na vekoveJecati i kleti, zazidana tuom pameu i darom?

11

OTIIpo Nenadu Milosavljeviu

Otii kao zauvek, od zasluga, od ljudi,Lei u bele arave i pokriti se do grudi.

Danima gledati u plafon, bez misli i bez volje,Jesti hleb sa tacne, a supu iz olje.

Pobacati sve knjige, najuriti sve goste,Da veza sa svetom budu samo ospe,

Samo grip, utica i tuberkuloza.Nek reuma, zamor, i upaljen mozak

Jedini svedoe o godinjem dobu.Spustiti roletne, ne vetriti sobu.

Od ljudi viati jedino lekara bez asovnika, bez kalendara.

SUNCE

itna polja su krivaZa nae religiozne zablude.Ispod svih pria o buduem raju,O besmrtnosti due stoji veraDa je zagrobni ivot samo poetakJo jednog ovozemaljskog,Na povetarcu i suncu.

12

ASTAPOVO

Neu uzalud uzimati imena Tvojega. Neu biti skru-en.Znam Tvoju beskrajnu milost i da oprata lako,A ipak u umreti tiho i bez due,Po nauci, prosto, zauvek, tek tako.

Ti si bio moj zanos i moja snaga,Moja blistava misao i moje nadahnue...Zar da mi bude nemo? Kao lopov, bez traga,Pobei u po noi na zadnja vrata kue.

Astapovo je zbirka pesama retke istote, neposrednosti iz-raza i sigurnosti postupka. Uza sav artizam i svu ar igre,te pesme dolaze iz ivota, to bi izmeu ostalog znailo danisu poklonjene nego su plaene. U njima nailazimo naobrise jednog svojevsnog portreta umetnika u mladosti, alii itavu jednu nepotroenu oseajnost ije vreme, izgleda,upravio nastupa.

Izbor i komentar Borislav Radovi 13

JEDNINA

Teko mi je da poverujemDa moj sin ima samo jedno teloKoje moja biva ena i jaNaizmenino koristimoZa sopstvene potrebe.Vidim ga na fotografijamaNa Fejsbuku. StojiIzmeu moje bive eneI nekog nepoznatog mukarca.Pojavi se u obdanituSa frizurom mog biveg uraka.Odem da ga pokupim i umestoNamrtenog lica bive tateIza vrata se pojavi presrenoLice mog sina koje daneProvodi negde tamoIza svojih lea u nekimSobama u koje odavno ne ulazim.Bezuspeno pokuavamDa zamislim gde je i ta radiDok me eka da doem po njega.I to je uvek jedno isto teloKoje kada ga uzmem mirie na njuA onda njoj mirie na meneKad joj ga vratim. Isto teloA ve ima dva roandana,14

NEKE NOVE PESMENEKE NOVE PESME

Dve torte, dve elje kadaDune u dva puta vie sveica;Dva nadimka, dva kreveta,Dve omiljene igrake;On nema roditelje,On ima dva roditelja;Dva vaspitanja, dva morala,Dve najvie vrednosti,Dva Boga, dve istineA samo jedno telo.I teko je poverovatiDa smo moja biva ena i jaKoji se toliko razlikujemoKoji preziremo jedno drugoTako iskreno samozaljubljeniU jednu istu osobu.

BOLOVI

Bolovi u telu se vremenom usavravaju,Postaju precizniji, pametniji, bri,Naviknu se na nae telo, upoznaju nam navike.U poetku im treba velika povrinaDa nas povrede. Vremenom nalaze preiceKroz nervni sistem, upoznaju nae strahoveI udaraju na mesta o kojima se bojimo da mislimo.Na kraju, bolovi se mogu posvetiti samo naoj svestiI sasvim se povui iz tela,Pretvarajui se u neprekidno iekivanje.

15

EX NIHILO

itava tri sata razgovarao samSa svojom bivom enom.Ponovo je prestala da pui(Znao sam da ima ozbiljnu vezuI moda planira jo dece).

Nedaleko, na sin se igrao i skakao,Veseo to nas opet vidi zajedno.

Samo u jednom trenutku, u jednom gruProao je kroz njega talas jeze.Kao da je osetio koliko mi je njena priaDosadna i strana i muna,Kao da se zaljuljao nad ivicom ponoraPred vizijom da sam pre pet godina,Dok su nam se tela pripijala jedno uz drugo,U pokretu njenih bokova, u njenim uzdasimaNaslutio mogunost jednog ovakvog razgovora.

OVAJ I ONAJ SVETivoradu Nedeljkoviu

Pesnici se dele na razvedene i nerazvedene,Na one koji ive i one koji ne ive sa svojom decom.Zanos uvek poinje umovima u hodniku, puckanjemdasakaA samo retko sazri do stiha i do veselosti.Pesnici nou lutaju po svojim stanovima16

Posmataju ugaena svetlaOpipavaju tamne zidove

Blago onima koji tada u mraku nauUsnula tela svoje ene i sina,Sigurne koordinate jednog stabilnijeg sveta,Koje nekoliko nasuminih talasa nenostiPred zvukom dejeg hrkanjaI obrisima poznate glaveZaustavi na samo nekoliko koraka od ludila.

ENCIKLOPEDIJA

Ne brinem o tome ta jeOd onoga to zapisujemPoteklo iz moje glave,A ta sam negde uo ili proitao.Prestao sam da pokuavamDa napiem neto novo,Da kaem neto to niko nije rekao.Stihovi nikada nee promeniti svetZato to nikada nee biti novih stihova.Ne pisati ono to znam gde je i ko zapisaoZnailo bi samo izbegavatiOno malo misli koje su stigle do mene,A ove pesme ne treba da buduNi moja ispovest, Ni svedoanstvo moje posebnosti,Ve samo enciklopedijaMog prisustva u svetu.

17

BUENJA

Ne bude me ptice ni komije koje kreu na posao,Ni sunce kada visoko odskoi.Imam sopstvene metode buenja.

Preputam danu da se dobro odmotaDo trenutka kada treba ja da se pojavim,Gost iznenaenja, nepredviena mogunost dana.

Drugi put sam meu onima koji doekuju zoru,Kreu se poluosenenim ulicama,Svedoci gaenja ulinih svetiljki.

Kao na pozornici pre poetka predstaveObavljam tada tajanstvane radnje, van istorije,Niz jednostavnih pokreta koji se ne raujnaju u dan;

Ili budem svedok nekog dogaaja kojim poinje njegovzaplet,Razbijenog stakla od sinone nesreeIli dolaska kamiona sa toplim hlebom i sveim kifli-cama

IZLAZ

Takva mesta postoje u svim gradovima;Mali mrani orsokaciKoje ne primeuju ljudi u prolazu;Kue na njihovom proeljuImaju samo fasadu okrenutu ka glavnoj ulici.18

Ako se u njih zakorai,Umesto ostataka graevinaVidee se samo patrljciPotpornih greda i pesakObasjan svetiljkama glavne ulice.Neto dublje i graevinski materijal se osipa,Tama prekriva sve ugloveA nebo je sve oskudnije posuto zvezdama.S vremena na vreme na rubovimaOvog praznog prostoraOtvaraju se vrata iz kojihIzlaze ene, prosipaju vodu iz lavora,Prostiru ve, tresu tepihe,A povremeno neki mukaracProviri kroz otkrinuta vrataKao da eka povoljan trenutakDa nestane.

MOJOJ GENERACIJI

Moja generacijaNikada nije poloila ispit iz antologijske pesme,Pisali smo na podantologijskom nivou,Temeljno ispitujui bezbrojne varijante prosenosti.

Pesnike moje generacije nee pamtiti,Pesnici moje generacije nisu pamtili pesme.

Retko smo pevali o ljubavi,Ne zato to smo izbegavali velike temeVe zato to nae podnevne zabave,Nai seminari i stipendije 19

Bile daleko vee temeOd naih ljubavi.

Moja generacija niim nee zaduiti poeziju.Previe smo dugovali prozi.

Izbegavali smo temu smrti.Nae bolesti su bileFrigidnost i melanholija.A potajno smo se nadali razvoju medicineI ukidanju smrti, i pokuvaliDa razvoj poezije uskladimoSa oekivanim napretkom nauke.

DEVOJKE

Moe se rei da imam svoj tip ene.Sve te dvadesetogodinjakinjeToliko lie da bi mi bilo tekoDa ih i razlikujem u seanju.Ali zamiljam ih u starostiOva e se ugojiti, ona pogrbiti,Ova dobiti podonjake, ona bore.Sve one su isti tip devojkeA tako razliiti tipovi starica.

KATALOZI

Katalozi, imena pesnika i pisaca,Istorije knjievnostiI autotitativne antologije20

Stilski pravci i hronoloke tabliceToliko malo mi govore o knjievnosti;Meni, koji ne umem ak ni da poream knjigePo policama kune biblioteke.

EKAJUI DA PADNEM U KO

1(Amor Fati)

Po ceo dan leim i gledam u plafon.Ne samo da ne radim nitaVe ni lekove ne pijem.Kaem sebi:Treba da popijem lekI ne miem se s mesta.

2Zato bi smrt morala da dolazi pojedinanoKao kostur u crnom ogrtau, sa kosom u ruci,Ja je pre zamiljam kao bandu nindiKoji se neujno na konopcima sputaju sa krova,Uskau kroz prozore i jure me oko krevetaPa ko me stigne.

3Svet duhova je nevidljivGolim okom.Gledao sam ga kroz mikroskopImaju parkinge i poslastiarnice... 21

Nisam ga dugo posmatraoZanimala su me dublja, krajnja pitanjaKoliko li je sitan i nama nesaznatljivBog.

4U ovom svetuNita ne funkcionie kako trebaNajgori uvek prou najboljeAutobusi uvek kasneA ruak se uvek ohladiPre nego to je gotov.

5Oganj pakleniSlui samo kao osvetljenje,A aneli nose perjeSamo da bi mogli,Kad im se prispava,Da nabiju glavu pod krilo.

6No je, nestalo je struje.Oseam se potpuno bespomono.Poinjem da akam po mrakuNadajui se da u da naakamSvoj nos.

22

7Prestao sam da negujem zube.Izdrae.

8Lekar koji me je prvi primioPoto se bolest pojavilaUmro je.A rekao je da sve biti dobro.

9Prestao sam da ustupam mestoBabama i dedamaU gradskom saobraaju.

10Ne mogu da vrujem u ovu nauMrtvaku religiju.Da sam ja pisao BiblijuTo bi bila knjiga za decuI Isus bi se na krstuSputao niz snenu nizbrdicu.

11Sahrane bi trebaloDa se obavljaju kriom,Kao velika nuda.

23

12Savren ivot se zavravaNesrenim sluajemKao to se savren izlazak u gradZavrava srenim.

KONTRAIVOT

Autobiografija je kau,Delo po prirodi nedovreno.

Pronaao sam nakon dedine smrtiAutobiografiju koju jePisao poslednje godine ivota.Sedeo je danima i inilo seDa iscrtava planove temelja kueIli raspored povra u batiKoje e na prolee posaditi.Pisao je u veliku crnu sveskuNalik na onu nadgrobnu plouto smo je naruili kod kamenoresca.

Sve stranice su i sad bile tuAli iscepane i ispremetane;Posle opisa roenja moje majkeIli su kolski dani, prva ljubav,Zatim dve stane o penziji, starost,Pa opet detinjstvo, slike zaviaja.

Nasmejao sam se ovoj sluajnostiIli genijalnom potezu mog dedeI dugo u sumrak mislio o tome24

Kako se piu dovrene autobiografijeI kako izgleda dovren ivot.

PIDAMA

Ve danima primeujemNeko pokuava da baciJednu od mojih pidamaOnu zelenu, sa ve izrezom.Kad god je stavim na pranjeNeko je izvadi iz korpe za ve,Tajanstveno nestaje iz kreveta.

Ne skidam je sa sebeU pokuaju da je zatitim.Najprijatnije spavam u njojDebljina i materijalPodeeni su premaTemperaturi mog tela

Onda mi jednog jutra baba kaeTrebalo bi da bacim tu staru pidamuDae mi ona jednu dedinu.Od njega su ostale dve,A ova jedna, naisto se umoljala,Pa ako je ne budem nosio,Sasvim e propasti.

25

PROGNOZA

Pre desetak godinaPrijateljica mi je uradila horoskopI utvrdila smernice mog ivota:Razboleu se i biu uvek bolestan,Ipak u dugo iveti,Venau se, dobiti dete i razvesti se,Muie me besparica i dugoviPraeni povremenom umetnikom ostvarenouI uestalim drutvenim uspehom.

Pridravao sam se njenih prognozaKao da se pridravam dijete,Uredno upranjavao bolest i besparicu,Na brzinu napravio dete i razveo se,ekajui dug ivot i drutvene uspehe.

Sada mi ista drugarica javljaDa je horoskop bio pogrean,Da je moj ivot neto sasvim drugo,Neto to nikada neu iveti.

KUA MOJIH RODITELjA

Moja sestra ovde nikada nije dovela deka.Ja sam ponekad pijan dovodio drugariceI onda spavao sa njima samo da bih mogao reiDa sam ovde imao seks.Moja biva ena gledala ih je kao roditeljeNa brak je bio u senci njihovog.

26

Sa njom su u dobrim odnosimaUzimaju moga sina i predaju ga meniVode ga u pozorite, na utakmice, na more.On je sada dete iz njihovog braka.

Albumi su puni fotografijaNa kojima su mladi, smeju se, mau.Pored njih je uvek neko dete,Ja, moja sestra, moj sin.Njihov veliki brani krevetU samom sreditu kueU najsvetlijoj sobiU najveoj tiini zaobilazim.

Nikada ih nisam video kako se ljube,Nikada kroz ovu kuu nisam proaoU gaama ili bez majice.Moja ena i ja, za vreme voenja ljubavi,Gasili smo svetla.

HAREM MAJKI

U svakom gradu po nekoliko,Drugarice, saradnice, neuspele ljubavne afere,Od dvadeset, trideset, etrdeset godina,Neudate, razvedene, polurazvedene, nesreno zaljub-ljene.

Zovem ih nou telefonom i priamo do zoreO poeziji, Bogu, uspomenama.Dokone, neostvarene, solo-drinkerke,Negde u potaji ene, negde u potaji majke. 27

Ponekad dou kod meneSamo da prespavaju u mom krevetuBez dodira, bez pokuaja, leima okrenutiLeimo jedno pored drugog.Ili posle pijanki ostanem kod njih.Zaspim na trosedu, podu, fotelji.Pokrivaju me ljube za laku no,Obespravljene, nemone, zabrinute.

Ne poznaju se meusobnoAli jedne o drugima govore s potovanjemSaveznice u tom uzaludnom poslu,Spremna da zajednikim snagamaOstvare misiju enstvenosti u mom ivotu.

One su moja velika porodicaIskrene, mudre, paljive,Na preciznom rastojanju od onogato u meni moraju sauvatiDa da to ne prerasteU ljubav, besmisao i bol.

STRANCI

Kada nastane neka proizvoljnaSkupina ljudi, recimo,Genaracija uenika iliPutnici koji se uvek prevozeIstim meugradskim autobusom,ak zaposleni u nekom preduzeuIli nove komije u krajuU koji smo se upravo doselili28

Za mesec dana, dva meseca najvieOtkriju se mogue veze meu njima,Zajednike teme, utvruju seOkviri svakog budueg druenja.

To drutvo ipak ne odravaPrijateljstvo, ve mnogo vreI preciznije veze onoga o emu sePo preutanom sporazumuSa odreenim osobama ne govori

A najvre ga vezuju poglediLjudi koji se sreu svakoga danaKoji su se bez izgovorene reiVe prvom prilikom razumeliI zavetovali na utanje.

Takvi ljudi dele istiProstor i isto vremeA jedan drugog prepoznajuSa mnogo vee razdaljineNego to se prepoznajuPrijatelji, ljubavnici,Roditelji i deca.

29

INTERVJU

SENT: Tvoja knjiga Astapovo dobila je nagradu Trei trg. Kolikopesniku znai nagrada?

Dosta. Kome ne znae pohvale, bio on pesnik ili bilo ta? Sadruge strane, zaista ne bih voleo da mnogo razmiljam o tomekoliko mi znai ili da preispitujem razloge zato je tako.

SENT: Kada sam jednoj pesnikinji rekao kako planiram da jedanbroj asopisa posvetim tvojoj poeziji, uasnula se. Rekla mi je dasi se neprikladno poneo prema nekim naim koleginicama. Neelim da objanjava situaciju, niti da se ovde pravda. Ipak, recimi da li si nekome duan izvinjenje?

Nisam duan. Izvinio sam se. Vie puta. ak sam i nekolikopalinodija napisao. Jednu od njih sam ti i i predao za ovaj broj.

SENT: Opii mi svoje detinjstvo? Naznake pesnikog u detinjstvu,iskre bunta, neshvaenost...

Detinjstvo je mrana stvar. Ne bih se u to vraao ni kada bihmogao iega da se setim. Detinjstvo kao i nemirne snove trebazaboraviti. Ako kopamo po njima, ko zna kakvog emo avolaiskopati.

Nekakvu spolja gledanu priu o detinjstvu takoe ne moguda dam. Ne verujem da u njoj ima iega posebnog, to se idrugima nije desilo. Mogue je da te ovo pitanje zanima zbogtoga to je u jednoj mojoj pesmi lirski subject dete. To jemeutim sasvim izmiljen dogaaj. Sve to piem je izmilj-eno. 30

IVIM U KOMARU IVIM U KOMARU

A to se bunta tie, ne vidim zato bi ga uopte bilo. Tojeste neka stareotipna slika pesnika. Ja, meutim, ne vidimnita protiv ega bih se bunio. Ne zato to su stvari dobretakve kakve su nego zato to me ne zanimaju. A ak i kadame se lino tiu, potpuno je besmisleno da se bunim. Ako uoveku ili drutvu postoje problemi oni si ontoloki, ne veru-jem da ih ita moe promeniti, pogotovu ne poezija.

A neshvaen sam i danas. Da razumem zato, verovatnobih to umeo da promenim.

SENT: Da li je Nikola ivanovi prvi prepoznao pesnika, ili je pes-nik prvi prepoznao Nikolu ivanovia?

Prvo sam poeo da piem, a onda da itam i da se zanimam zapoeziju, ako to pita. Poeziju sam zapravo itao kad je trebaloneto da nauim. Dosta kasnije su neki pesnici poeli da miznae. Ono to je bitno, kada sam poeo da piem, nisam eleoda budem umetnik, nego da piem pesme. Nije me zanimaloda kaem neto o sebi, da naem svoj nain pisanja i slino.Zanimalo me je da vidim kako se to piu pesme. Onda sampoeo da primeujem da neke stvari u onome to piem imajuneki poseban peat i veu teinu nego ostalo. Onda sam poeoto da razvijam, da se oslobaam od svega to nije moje. Mis-lim da je to jedini pravi put. Nikada nisam imao zacrtan cilj,ve neke entelehiju, neto to je raslo samo iz sebe. Mislim daje sve itanje i uenje pesnike vetine imalo za cilj samo dastvorim odreene kriterijume.

SENT: Ko su pesnici od kojih si uio, sa ijom poezijom si iveo?Lista pesnika je velika. Sveu je samo na dvadeseti vek: Got-frid Ben, T. S. Eliot, Ezra Paund, Filip Larkin, Blok, BorisPasternak, Kavafi. Od domaih: Momilo Nastasijevi i BoraRadovi. To su omiljeni, oni koje stalno itam. Nisam naveo 31

recimo Rilkea, ali samo zato to bi bacio Bena u senku, a Benje meni znaio mnogo vie.

Ima i knjiga koje za mene imaju poseban znaaj: PlatonovaGozba, Ispovesti Svetog Avgustina, Danteova Komedija, ceo ek-spir, Rusoove Ispovesti, Geteov Faust.

Od romana: Don Kihot, Opasne veze, Parmski kartuzijanskimanastir, ceo Gogolj, Rat i mir, Ana Karenjina, Zli dusi, BraaKaramazovi, U traganju za izgubljenim vremenom, Uliks, ceoKafka, Vergilijeva smrt Hermana Broha. Nabokovljevi i Beke-tovi romani.

Nisam naveo Homera i Bibliju jer se podrazumevaju.

SENT: Da li je tano da pesnik prvo prelei velike pesnike, a po-tom prelei sebe?

Trebalo bi da bude tako. Mada nisam siguran da je veinasvesna ovog drugog zadatka. to se mene tie, bolovao samod Remboa i Miljkovia kao gimnazijalac. Trebalo mi je dese-tak godina da se oporavim od toga da bih nastavio. Napisaosam ak i pesmu Branku Miljkoviu za moj 28. roendan kojapoinje stihom Sada sam pesniki punoletan. to se drugogadela tie, nikada nisam smatrao da pesme treba da mi liejedna na drugu. Uvek pokuavam da poenem iz poetka, dazaboravim sve to sam nauio. Kakva je razlika da li imitiramdrugoga ili imitiram sebe?

Kada sam nekim profesorima rekao da spremam knjigu pe-sama rekli su mi: Ne moe ti da bude pesnik, previe toga zna.Odgovorio sam da ja ne itam da bih neto nauio nego da bihse oslobodio predrasuda koje su sa prvom proitanom knigomve poele da se stvaraju. Uio sam da zaboravim.

SENT: ta Kragujevac nudi pesniku, osim odlinog asopisa Ko-raci koji ureuje Mirko Demi?32

Ne mislim da su pesniku glavne knjige i asopisi, ali isto dapomenem da je u Kragujevcu bilo gotovo nemogue doi doknjiga poezije u knjiiarama, a biblioteke nisu otkupljivalesve. Da nije bilo nekoliko starijih pesnika koji su nam poza-jmiljivali i poklanjali knjige, ne bismo stigli dalje od kolskelektire.

Meutim, ono to je pesniku mnogo vanije, a ta mu takvigradovi ne pruaju, to su trgovi, velike ulice, gomile lica, luk-suzna, ali i mrana mesta. U malom gradu su svi razvijeni ponekom kalupu, veliki gradovi imaju uslove da neguju nastra-nosti, a poezija, ili bar moderna poezija, velika je nastranost.Mojih poslednih godinu dana koje samo proveo u Kragujevcuporedim sa Ovidijevim izgnanstvom u Tome. I za to vreme,barem nedelju dana svakog meseca provodio sam u Beogradu.

SENT: ta ita i ta ti se dogaa?Sve itam. Tako su nas uili na fakultetu: Morate da pogineteitajui. To podrazumeva da niko ne treba da nam pre-poruuje knjige nego moramo da itamo i loe knjige jer netreba da verujemo niijim sudovima. Vie itam klasike negosavremenu knjievnost. Vie svetsku nego nau. Vie poezijunego prozu.

Ve sam naveo knjige kojima se redovno vraam.A ta mi se dogaa? Sve same besmislice. ivim u komaru.

SENT: U jednoj pesmi pie da milioni ljudi ekaju svoju su-tranju sudbinu. Da li ti svoju sudbinu eka spokojno ili ustrahu?

Spokojno. ak joj idem u susret. To jeste slika Astapova. Dotoga je dolo tako to sam bio bolestan. Mislio sam da u um-reti za manje od godinu dana. Prvo sam bio uasnut, ali sam 33

se potom pomirio sa tim. Prihvatio sam to kao gotovu stvar.Oprostio se od svega i svakoga. Digao ruke od ivota i onda mise desila najgora mogua stvar nisam umro. A smisao u iv-otu nisam ponovo uspeo da pronaem.

SENT: Ali sam u dui znao/ Da spadam u filozofe male i neodlune/Sposobne da govore istine / Ubedljive samo za jednog oveka. Da li jeovo jedan od kljunih iskaza tvoje poetike i da li je povezan sastihom Mali i nevaan moj ivot iz pesme Nevreme? Koliko si daoznaaja ivotu i poeziji, da li poeziju vidi pre kao lavinu ili kaosenku koja promie?

Sve moje stihove treba staviti u okvire pesmama. Izdvojeninemaju smisla. Recimo, navedeni stih iz pesme Nevreme jeopte mesto. Dublji smisao mu daje prethodna slika koja pre-rasta u simbol ovek koji nije mogao da izae napolje zbogpljuska bio je prinuen da se suoi sa sobom. Jedna mala stvarkoja poremeti nae dnevne planove, moe nam pokazati svubeznaajnost naeg postjanja. Ali, opet kaem, taj smisao neznai nita van slike oveka koji panino pretura po kui itrai ime da prekrati vreme. Smisao je samo smernica zarazumevanje pesme. Kada objanjavam neku pesmu samopredlaem odgovarajui instrument za njeno merenje.

Pesma Autopoetike je svojevrsan sofizam. Ako ja govorimistine samo ubedljive za samo jednog oveka dakle i ovo jetakva istina, kako da onda od nje zahtevam apsolutno vae-nje? Zato se pesma zove Autopoetike, a ne Autopoetika.

SENT: Klasike i velike teme treba / Koristiti oprezno, kao po-zlatu. Zato?

Kao i povodom prethodnog pitanja moram da odgovorim da tonije moje miljenje. Ta pesma se zove Reciklaa. I ona je totorstruko. U onom najoiglednijem smisli govori se o recikli-34

ranju stare poezije u novu. I vezi sa tim na tvoje pitanje se moedati odgovor ovo je moderna poezija. Drugo znaenje recik-lae je to da je pesme sastavljena od niza poetikih izjava savre-menih pesnika koje sam reciklirao i napravio mali kola od njih.Naravno, ironino se odnosei prema nijima. U tom smisluodgovor na tvoje pitanje glasi prodaju pozlatu kao pravo zlato.Pesnici se bore za otkrivanje novoga, a jedino to danas nji-hovom poslu daje dostojanstvo je to to se njime oveanstvo ukontinuitetu bavi barem 6.000 godina. Trei smisao pesme seizvlai iz pozicije gde se nalazi u knjizi. U zbirci postoji nekiljubavni roman. Ova pesma stoji tamo gde bi trebalo da stojipesma o razvodu. Razvod se i pominje u poslednjem stihu.Ovde se, dakle raciklira mladost. Ono stanje slobode pre braka.U tom smislu odgovor na tvoje pitanje je od sada e svakipokuaj zajednice biti reciklaa prethodne. Osim toga, samaslika razvoda je pomalo klasina i velika tema. A ja sam je izbe-gao stavivi ovu kvazipoetiku pesmu umesto nje.

Ova pesma je trgovaki trik. Ako oponaa kupca, on tonee primetini, a steie njegove simpatije. A to opanaanjese i ne razlikuje od ruganja. Dakle, moja zamka sastojala se utome da pripadnici odreenih poetika itajui ovu pesmuponu da klimaju glavama sa zadovoljstvom. I to isti oni kojize zalau za novo u poeziji. A ja im ovom pesmom ne nudimnita novo nego ono to su sami rekli. Otvoreno im kaem:vae novo, to ste samo vi, samo vae sposobnosti i vaaogranienja.

SENT: Da te kojim sluajem neki tajkun podri kao Mecena, da libi mu skladao neku posvetu ili odu?

Ili napisao autobiografiju u kojoj hvalim njegov patriotizam iportvovanje za drugoga? Mislim da se to sada tako radi.

Da. Naravno da bih pristao. Takva su vremena. Ja nemamdrugih izvora prihoda osim knjievnih, a ne mogu ni da ih 35

imam jer sam se za to i kolovao. Lako je onima koji imajudobro plaene poslove da moraliu oko toga. Prvo je dranje,moral potom tek, peva hor kod Brehta. Drugo je pitanje da libih to umeo da uradim kako treba, da li bih oseao kajanje ida li bih na kraju imao vie tete nego koristi.

SENT: Da li razmilja da ue u polje politike? Kao to zna,mnogi pisci danas trae politiku potporu oekujui neki volej.

Nisam neko ko bi mogao da se bavi politikom. Ruso je priaokako je jedva izvukao ivu glavu iz Francuske i pobegao uPrusku. Onda se zarekao da se vie nee baviti politikom samoje (to njegovo samo) napisao jedno pismo Fridrihu Velikom ukom mu je rekao ta sve ne valja u njegovoj dravi. Potom jemorao da bei i iz Pruske. Eto, tako bih se ja mudro baviopolitikom.

SENT: Kako vidi pesniku scenu u Srbiji za deset godina. Neelim da pogaa sudbinu, ali me interesuje da li oekuje pos-tojanje finansijski stabilnih asopisa i izdavakih kua koje eobjavljivati i honorarisati poeziju?

Neko mi je skoro rekao da su muzika i poezija stvari koje na-jvie vrede, a da za njih vie niko nema naviku da daje novac.Navikli smo da ih dobijamo besplatno. Deavalo mi se da samnekoliko puta morao da odustanem od honorara (neki put odba velikih) jer je asopis bio u krizi. Mislim da je sueno datako i ostane. Pogotovu zato to savremena poezija kvalite-tom sve vie opravdava nain na koji je tretirana.

Razgovarao Enes Halilovi

36

Nedavno sam u intevju sa Ljubomirom Simoviem proitaojedan stih Radjarda Kiplinga. Simovi ga je naveo da bi obja-snio ta je po njegovom miljenju poezija. Stih glasi Himalajisu kolena drugih planina. Pre toga ovaj stih nisam proitao, iliga nisam zapazio, ili sam ga zapamtio pa zaboravio. Sve usvemu, bio sam ushien. Nekoliko narednih dana prilikomsvakog razgovora sa nekim od prijatelja koji vole ili ne volepoeziju navodio sam ga. Reakcije, meutim, nisu bile kakvesam oekivao. Ljudi su uglavnom ostajali zbunjeni. Ne elimtime da omalovaim njihovu inteligenciju niti da ovaj stihproglasim nekim posebno tekim i nerazumljivim. Nain nakoji sam ga saoptavao, uz bezbrian razgovor i pie, svakakonije bio pogodan za razumevanje poezije. Najee su mi tra-ili kontekst, celu pesmu. Ali Simovi je taj stih, a ne celu pe-smu, izdvojio kao primer. Ono to je o poeziji eleo rei moglose videti samo na osnovu njega. Da ne duim, u svakom odsluajeva morao sam da objasnim zato me je stih toliko uz-budio. Himalaji su najvie planine, a kolena se nalaze na do-njem delu tela. Tu slinosti oigledno nema. Ali ako se ljudskotelo zamisli, ne kako stoji, ve kako lei na leima sa savijenimkolenima, slinost je oigledna. Ispod ovoga stiha nalazio sedrugi, tj. planine lee. I ne samo da lee. Opisano je i kakolee. Ovakvo ralanjavanje svakako ne daje pravi doivljaj.Stih je sainjen tako da probudi tu sliku u svesti, da omoguivienje stvari, drugaije vienje, da ne kaem oneobiavanje.

Poezija se, uveren sam, razume na nain na koji se razumevic, neposredno i potpuno. Gde takvo razumevanje izostane,ne moe se govoriti o doivljaju pesme kao to nema smeha 37

POEZIJA I SMEHPOEZIJA I SMEH

kada se vic objasni. Pesma se ne mora razumeti odmah, ali kadase razume, posle petog ili desetog itanja, ili kada je se prise-timo posle nekog dogaaja, ona se razume u potpuniosti. Tonije neto emu tumaenje moe pomoi. Naknadna uivanjau poeziji mogua su kao to je mogue danima se smejati nekojali. Takve ale su retke, takve pesme takoe. Uopte, kao jedanod najpreciznijih naina za proveru vrednosti pesme uzimam toda li mi se prilikom drugog ili treeg itanja dopada vie ilimanje nego posle prvog. Kasnije itanja su kritika. Neko kose jednom oduavio nekim stihom tada pokuava da mu pro-nae manu, da otkrije da on nije sastavljen tako dobro kao tose to uinilo u prvi mah. Ukoliko stih izdri ovu probu, radostitanja se ponavlja. italac voli da ga pesma pobedi.

Uopte, veza humora i poezije, za mene je sasvim prirodnastvar. Verujem da ljudi koji nemaju smisla za humor ne moguni da itaju ni da piu poeziju. Bezbroj puta mi se desilo daupoznam nekoga ko kae da pie pesme. Ako bih osetio da tajneko nema smisla za humor, znao sam da ni u njegovoj poe-ziji ne mogu nai nita. Nikada mi se nije desilo da pogreim.Ovo vai i u suprotnom smeru, ako neija poezija odaje manj-kavost duha, taj je dosadan i u razgovoru. Naravno, nije svakoko pie loe pesme dosadan. Ali i to se vidi iz poezije. Vidi seda neijem duhu ne odgovara pesniki izraz.

Uoio sam i runu pojavu da se ljudi smeju tuim loimpesmama. I to uvek rade samo oni koji sami ne mogu da na-piu dobru pesmu. Smejati se neijoj looj pesmi, to je isto toi smejati se nekome ko nije razumeo vic. Kod oveka od duhaloa pesma izaziva tugu. Neko je bio tu, sluao, traio, nijeuo i nije naao. Sa druge strane ja se smejem dobrim pe-smama. Nad mnogim romantiarskim knjigama sam seiskreno isplakao, ali kada je re o nekoj hladnijoj poeziji, tu jeuvek smeh. Taj smeh se razlikuje od onog rugalakog smehaloim pesmama, to je smeh radisti koji uestvuje u zanosu i38

srei onoga ko je doao do tog stiha, do tog mesta koje mu sena trenutak otkrilo. Ponekad se smejem i tunim pesmama.

Veza smeha i pesnikog ushienja vie je nego oigledna. Vratiobih se na Kiplingov stih. Neko bi moda rekao da moje tumae-nje insistira na referencijalnosti a da je jezik autoreferencijalan.Ve sam taj komentar odvojio bi nas od poezije i odveo u oblastlingvistike i filozofije. Filozofija i nauka su se uvek osvrtale napoeziju. Pesnici su inspirisali i pokretali nove pravce. Nije liVordsvortov stih Dete je otac oveka, nekakav zametak psihoa-nalize. Dovoljno je obratiti panju na Hajdegerova poreenja dase uvidi koliko on duguje Helderlinu. Teorija o prirodnom oda-biru moe se nai jo kod Lukrecija itd. itd. Obrnuti proces jemogu. Nauka moe inspirisati poeziju, ali samo tako to joj pri-bavlja teme. Nauka ne sme od poezije da trai da je razume. Tovai i za itanje, ne samo za pisanje pesama. Ako se italac sve-sno slui znanjem da bi protumaio pesmu zavrie u orso-kaku. U Kiplingovom stihu, recimo, mogue je shvatiti kolena uskladu sa njihovom najeom upotrebom u jeziku, kleanjem.Onda se Himalaji mogu povezati sa religioznou, Tibetom,Bogom koji je negde gore, Olimpom i sa im sve ne. Tumaenjasu bezbrojna. I onaj ko to tako ita uiva, ali on uiva u svomznanju, u onome to uitava u pesmu, u svojoj mati. On se nesmeje. Pesma ga nije pobedila, on je nju.

Nasuprot zapadnoj logici i simbolikim tumaenjima,sklon sam da itanje pesama poveem sa istonim nainommiljenja, pre svega sa zenom. Kao i zen koan, pesma traineku reakciju, ali to nije smiljena i logina reakcija, ve spon-tana, trenutna reakcija u kojoj se otkriva ono nevidljivo, to jetrenutak vienja. Mogue je pravdati neke poetike koje se ko-riste smiljenim rebusima i simbolikim sistemima. itanjenjih, meutim, ostaje ista sholastika. Neu ii dotle da sveto negiram. Dopustiu mu da postoji. Ali mene takva poezijane zanima. Traim ono to me oslobaa logike, to me uvodi 39

u svet istog bia, da budem dosledan, to me ini budnim.Tu je slinost poezije i smeha. I jedno i drugo saznanje dolazebez napora i ine nas srenim. Veze se tu ne shvataju razmi-ljanjem, one se otvaraju pred nama i ukazuju se kao nune.Samo tako shvaena poezija moe biti vana za oveka. Jer toje oseanje smisla koji se opire razumu i iskustvu, to je nera-unski, potpuni doivljaj svrhovitosti, i poezije i ivota.

ta je, meutim, sa Kiplingovim stihom i mojim tumae-njem? Moe li se ono uzeti kao jedino mogue? itanje i tu-maenje su onoliko vredni koliko toga mogu da izvuku izpesme, tanije onoliko koliko je pesma posle takvog itanjavredna. Ovo treba shvatiti u duhu onoga to sam gore rekao.Ne ini svako tumaenje pesmu vrednom. Ponekad se preo-biljem dobija bezoblinost. Razmatranja raznih simbolikihznaenja esto dovode do iscrpljenosti. Da poentiram, vrednasu samo ona tumaenja koja nas ine srenim.

Ostajem pri tome da se u pesmi ipak neto mora razumeti naodreeni nain. Ostajem pri tome da taj nain nije proizvoljan,da pesma ipak ima nekakvu strukturu koja nam pomae da jerazumemo. Pesma se dakle, moe razumeti pogreno. Iz nekihpogrenih tumeenja moe nastati neto novo. Vie puta mise dogodilo da neku pesmu pogreno razumem. Bio sam takoushien nekim stihovima danima, ali ih se nisam mogao tanosetiti. To se naroito deava kada pesmu proitam na stranomjeziku pa je se priseam na srpskom. Onda sam potraio tepesme i video da sam ih sasvim pogreno razumeo i da od togaime sam se sve vreme zanosio u pesmi nema nita. Bio samtuan. Kao da je sruen neki lep grad. Onda sam to to samshvatio zapisao kao svoje pesme. Ne zbog tatog ponosa nadsvojim tekstom, ve zbog objanjenja samog tog procesa,moram rai to to sam zapisao jo uvek smatram daleko bo-ljim od onoga to je zaista pisalo, mada su u pitanju veliki pe-snici. Naravno, uvek ostaje mogunost, da te pesme, onakvekakve jesu, jo nisam razumeo.40

Setio sam se i jednog primera iz rane mladosti koji sam pri-ao prijateljima i traio od njih da odgonetnu sliku. Re je o Milj-kovievoj Pesmi za moj 27 roendan. Mislim da ova pria jasnoilustruje moj slikovni pristup poeziji. Zavrni stihovi te pesmeglase: Dok mi zvezde kolena ne naulje/ moliu se pobonoj vodi.Prvi put sam obratio panju na te stihove kada je jedan starijipesnik, kritikujui Miljkoviev simbolizam, naveo sintagmu po-bona voda kao besmislenu i glupu. Iskreno, ni sam se ne odu-evljavam preterano ovim stihovima. Zato e mi oni dobroposluiti za ovakav, nemislosrdan, obdukcioni pristup. Stihovetreba prvo pokuati shvatiti kao sliku. Tek ako se na tom nivoune dobije smisao, treba pokuati sa traenjem simbolikog zna-enja. Naravno, simboliko znaenje se moe nalaziti i prekoovoga. Tu smo u svetu Dantea i etiri vrste znaenja. Meutim,kad je o Danteu re, insistiranje na znaenjima koja idu prekoovog prvog, doslovnog, tj. vizuelnog, esto previaju lepotu ovihstihova koji su opstali pre svega zahvaljujui tom slikovnomsloju. to se Miljkovieve slike tie imamo oveka kome zvezdeuljaju kolena. To znai da klei. Osim na nebu, zvezde mogubiti samo u vodi, kao odraz. Dakle ovek klei nad vodom. taradi? Moli se. ta vidi? Vidi vodu, u njoj zvezde i senku ovekakoji se moli, koji je poboan. Svakako nategnuta i ne mnogoupeatljiva slika. Meutim, ako bi nako pokuao da ove stihoveprotumai simbolima, uzimajui ta sve voda u hrianstvuznai (a pritom zaboravljajui da e pesnik povreati u raju), etosholastike, eto gubljenja u nevanom, eto otpora prema poezijii malodunosti koja je uoljiva kod savremenih pesnika.

Poezija koja nam ne omoguava da stvari vidimo kao nove,koja nije u stanju da nas oraspoloi, nasmeje, pa makar nasnasmejala i svojim mranim uvidima... ne znam kako bih dru-gaije zavrio ovu reenicu osim da uzviknem: emu?

Nikola ivanovi

41

Pesnici danas uglavnom sazrevaju kasno, prekasno, rekao bih.Koliko knjiga treba objaviti pet, est, sedam. Potpuno besmi-sleno. Ako neko objavi izabrane pesme posle etvrte zbirke,kau mu da je to prerano. Za pesnika od trideset ili vie godinanita nije prerano. Danas se ak i za pesnika koji umre sa pe-deset godina kae da je umro prerano. Eto dokle smo stigli. Ne-davno sam se alio prijateljici da sam ostao bez para i da neznam od ega u da ivim poto nita ne znam da radim. Panee iveti, rekla je: umree, pesnici ne ive dugo, previe su ose-tljivi za ovaj svet. ive samo dok neko moe da ih izdrava. Nijerekla nita to nisam ranije uo, nita to ne spada u romanti-arski mit o pesniku, ali rekla je to meni i ja sam to doiveo kaoutehu. Ne utehu u smislu u kom poezija nadivljava pesnika.Nema od toga nikakve vajde. Uvek mi je trud pesnika da seostvari i bude prihvaen bio besmislen. Kad pesnik umre on jenita, dakle njegove pesme su niije. Uteha koju sam doiveobila je uteha smrti, samo po sebi, a svest o tome da kao pesniknisam za ovaj svet neko mirenje sa tom utehom kao jedino mo-guom. Neskrivena je ovde i moja mizantropska crta, neka du-boka mrnja prema oveku, prema tome to sam ovek, to samzatvoren u svojih pet ula, to se proteem od jagodica leve dojagodica desne ruke, to se kreem na nogama kao na dva tapa,to imam kosu, zube, nokte, to me raznei lep dan. Ne bitiovek. To mi se dopada, a to mogu da postignem jedino u smrti.

Pa emu onda poezija? Kakve ona veze ima sa tim? Piemli ja za svoje savremenike ili za neke budue ljude? Jesam li janeki kulturni radnik koji pokuava da vaspita ili da zabavidrutvo kada ih policija bolje vaspitava a alkohol bolje zabav-42

ODRICANJE OD POEZIJEODRICANJE OD POEZIJE

lja od mojih pesama? Ne znam. Zato u rei ta o tome mislimiz pozicije itaoca, mada nisam siguran da je italac uoptebitan u celoj prii. Kada se u knjievnosti pojavi neki nov glas,to privlai panju, ali nakratko. Zamorno mi je kada neko dveili tri decenije objavljuje po zbirku na svake tri godine. Kaokada se prejedem nekog jela pa mi se zgadi za ceo ivot. Mi-slim da su tri knjige dovoljne. Posle toga sve postaje suvino.Moda pesnik moe da napie bolju knjigu od prethodne, aline treba biti cepidlaka. To mi izgleda kao posao za sitne due.Ma koliko knjiga bila bolja, to je ono isto. Kome treba per-fekcionizam, antologiarsko rovarenje, kritiarsko nadgova-ranje, te stvari tako uskog vidika, tako liene poleta... Pustitepesnike da prave gluposti, da piu kojeta, da objavljuju kart.Ako su pesnici, to nikome nee koditi. Ponekad zadrema iHomer, kae Horacije. Gluposti. Samo Homeri dremaju. Lu-ksuz je oljariti, luksuz koji moe da priuti samo veliki duh.

Nikada mi nije bilo jasno ta znai kada za nekog pedese-togodinjaka kau da je napisao zrelu pesmu. ovek moe bitizreo sa dvadeset godina. Posle toga o zrelosti se ne govori. Nai-vno je uverenje da iskustvo ima udela u stvaranju. Cvetajevakae da liriari nita ne naue u ivotu, nita ne primaju, onisamo daju ono to imaju od roenja. Sazreva im jedino jezik,ali i to samo u ranoj mladosti. Rekao sam da pesnici danaskasno sazrevaju. Pesnik bi trbalo do tridesete godine da se savostvari, da napie sva dela i da potom prestane da pie pesme.Zauvek. Godine laku rimu gone... i sav u prozi da se dam, kaePukin negde pre nego to je napunio trideset godina.

Zamisli sada, blakonakloni itaoe, mog idealnog pesnika.Tridesetogorinjak koji je napisao gomilu stihova, ovakvih ionakvih. Na trenutke genijalan. Nema nameru vie da napieni stih. Je li on pesnik ili samo bivi pesnik? Valjda poezija pred-stavlja slobodu, slobodu i od zadatka da se stalno delo dopisujei dorauje. Od naih pesnika poslednji je Raa Livada imao hra- 43

brosti za to, ali avaj, nije se odrekao cele knjievnosti nego seposvetio ureivanju, prireivanju, odabiranju, prevoenju.Kakve koristi srpska knjievnost ima od prevoda Amihaja,Grejvsa i Mervina? Premale, da bi ih prevodio neko koga bismovoleli da nazovemo velikim pesnikom. Umesto da ostane na trizbirke, Livada je tome pridodao jo gomilu knjiga koje se sva-kako nee nai u nekim ozbiljnim sabranim delima. Ne poriemznaaj tih knjiga. Protivim se tome to je umesto da ivi u slo-bodi ostvarenog pesnika zaronio u taj treerazredni knjievniposao. A ta znai iveti u slobodi ostvarenog pesnika? Upravoto znai biti pesnik. Seam se najdivnijeg ekspirovog mono-loga, moda najuzvienijeg trenutka svetske knjievnosti, onogu kome Prospero lomi svoju palicu i odrie se moi. Tu meu-tim nije smrt. ivot tek tu poinje, tu gde se zavrava poezija.Knjievnu karijeru prepustiti sitnim piskaralima, onima kojimaje stalo do publike, do urednikih mesta. Kao arobnjak poku-piti se i nestati sa scene. Pobei od kue kao Tolstoj. Nestati, aline iz ivota, nestati na vreme, dok za ivot jo ima nade.

A opet ostati pesnik. Videti svet svojim pesmama. Ugledatinepoznato lice i setiti se stiha koji si napisao pre deset godina.Doiveti neki teak ivotni udar i uteiti se svojim stihom kaomilju nekog drevnog mudraca. To znai biti pesnik. Prvo na-pisati svoj ivot, potom iveti svoju poeziju. Ne saimati isku-stvo, nego ga predvideti i dati mu formu pre nego to se itadogodilo, biti vidovit. I onda dolazim do Remboa, tog jedinogidealnog meu pesnicima. Jedinog ija je poezija imala smi-sao koji poezija treba da ima. Ne jedinog, jedinog za kogaznamo, jednog od bezbrojnih koji su pisali onako kako trebai iveli onako kako pesnik mora. Za bezbrojne neznane junake,ravne najveim junacima znanim, kae Vitmen. Otii negde, uAfriku, u Aziju, iveti kao pustinjak, postati svetac. Poludeti,ako treba, kao Helderlin. Ali ne umreti. Samo ne biti proklet.

Kits je u Odi slavuju, ini mi se, pevao ba o tome. Biti pes-nik, ne neki odreeni pesnik sa imenim i prezimenom, nego44

biti ba onaj jedan jedini pesnik koji peva od stvaranja sveta,onaj koji je ispevao Ilijadu, u Rimu pisao posprdne epigrame,beao iz Firence, udavio se pokuavi da zagrli mesec u reci,umirao od alkohola po umezima Filadelfije, biti On, Pesnik.Ili radije biti onaj nepoznati kome se Vitmen divio. Biti ta ano-nimna ptica iz Kitsove pesme. Biti iv, a ipak besmrtan. Da ti nepripada nita osim zanosa. Da posle tebe ne ostane ni stih, alida taj stih ne umre sa tobom ve da se raa i nestaje sa svakimnovim bezimenim pesnikom, jer najbolji stihovi ive sami odsebe, ne itaju se iz knjiga, kao to slavuj ne ui svoju pesmu.

Mudraci znaju da im nita ne pripada, ak ni njihova mu-drost, zato ute. Pesnici ne znaju, zato pevaju. Pevaju kao dasu te pesme njihove, kao da govore o svom vremenu. Ali uz-drhte kada im pesma odluta do najstarijih sazvuja, kada iz-govore stihove iz kojih se javila misao o pesmi. Ne mislim naone poznate prie o imenovanju devojke ruom. U reima po-stoji neto starije od znaenja, neto to ih vezuje jedne zadruge u trenutku kada su jedna drugoj nepoznate, kada sunepoznate i samom pesniku. Izgovoriti dobro poznatu re usvom stihu i osetiti da je nikada pre nisi zaista razumeo, po-smatrati je kao udo, to je sve to imamo od poezije.

A onda zautati. I videti ivot koji nastaje, ivot preobraentvojim stihovima. Prepustiti se godinama, trzajima. Uvek samvoleo da zamiljam velike pesnike kao ive. Ne pesnike u knji-arama i knjievnim veerima. Pesnike koji lutaju ulicama,koji vie ne piu, ali ive, etaju gradom kao dobri duhovi, za-titnici, kao ive epifanije. Dobro je verovati da u svakim gra-dom luta po jedan takav ovek i da ga na ulici moe sresti,anonimnog. To vraa veru u uda.

I kako onda umreti na kraju? Ne sa poastima, ne sa sabra-nim delima iza sebe. Umreti kao svako to umire. Na samrtimisliti o nevanom. Voleo bih da mi se tada prijede kolaa.

Nikola ivanovi 45

Astrolog mi je predskazao smrt. Samo nije rekao kada e biti.

Pakao uvek poinje srenim krajem.

Do skoro sam se teio time da je sve besmisleno, a sada vie ni to nema smisla.

Hteo sam u etnju. Uao sam u tramvaj i gledao kroz prozor traei mesto od kog elim da ponem da se etam.

Moj sat stane, pa proradi. Stane, pa proradi. A uvek taan.

90% srpske poezije je loa proza. 90% srpske proze je loa proza.

U slobodno vreme piem pesme, a u radno itam tasam napisao.

Nezavisan ovek ivi od svojih problema. Zavisan od tuih.

Kod nekih ljudi je pretvaranje seksualnog nagona u materinski presipanje iz upljeg u prazno.

Mi, koji smo uzalud straili najbolje godine ivota,obazriviji smo kada prelazimo ulicu.

Ako me i danas ne budu zvali na posao, poeu datrajkujem.

10 godina mature izgleda isto kao pre 10 godina.46ZAPISIZAPISI

Ako neko hoe da usvoji dete, nek odmah usvoji trudnicu. Daleko je lake biti deda.

ivot me svakako ne mazi, ali me bar podnosi.

Sve je vie naih meu neprijateljima.

ta me briga za smrt. Ona doe i proe, a starost ostaje.

Nikola ivanovi

47

48

POETIKA USPUTNOSTI(Nikola ivanovi, Astapovo, Narodna biblioteka Stefan Prvovenani,Kraljevo, 2009)

Posle deset godina Nikola ivanovi objavljuje svoju treu, adrugu samostalnu, knjigu pesama. Ukljuivanje namerne slu-ajnosti i sluajnih namernosti, malih sudbina, usputnih poe-tika u poeziju (Moje poetike su nastale usputno, / Za jednogsagovornika, primenljive na jednu pesmu, Autopoetike) go-vori o novoj stvaralakoj decenijskoj drami ovog ironiji sko-lonog pesnika. ivanovi pesnike manirizme razliitogporekla dovodi do razdora posle kojega se ne vidi moguniostozbiljnog povratka na staro. Nenaglaenim sukobljavanjemvelikih i malih stvari, ako se male stvari smeju uporeivati savelikim (filozofija i neodlunost, istina za jednoga oveka isl.) omoguava pesniku da se umeno slui ironijom kojom sesuprotnosti razlivaju do neprepoznavanja (Hrabrio sam se daje to ispravno, / da izbegavam dogmatizam, / Ali sam u dui znao/ Da spadam u filozofe male i neodlune, Sposobne da govoreistine / Ubedljive samo za jednoga oveka, Autopoetike).

Pesnik je izabrao poetiku razliitosti i pojedinanih istina.Sada je njegovo pevanje znaajno drugaije. Poezijom se nezamenjuje ni razum, ni istina, ni traganje za istinom. Poezi-jom se ustanovljuje novi sistem linih istina koje su kosmos zasebe. Takvo oblikovanje poetike, usredsreeno na lino, sa-mim tim i neponovljivo, uslovljava dinamini pesniki ruko-pis. Time se, ve unapred, stvara svojevrsni lirski zapletpojedinanih psiholokih linija kao mera posebne stilizacije.

O POEZIJI NIKOLE IVANEVIAO POEZIJI NIKOLE IVANEVIA

Istovremno je to i svojevrsna mera vremena i poetika kojeprolaze kraj nas, a da nisu uspele ni da okuse pravu stvarnost.Istovremeno, previe stvarnosti moe da prizove povrnu po-pularnost.

Protok vremena u knjizi odvija se u linom zatvorenom pro-storu (Ne zanimaju me ari prestonice, / Pozorite i knjievna de-avanja, Festival piva u ulici Marala Birjuzova). Linovreme i prostor kao da postaju posebna prinevska palata.Njena unutranja arhitektura sastoji se od svakodnevnih, alislobodno odabranih rei, pojmova i slika. Sluh je ulo kojimse esto proverava uverljivost onoga to je usputno (A izve-bano uvo moe uti / isto toliko razliitih vrsta kijanja, Cveeu prolee). Kao da se, ipak, previe rauna na obinog itaoca.

Stvarnosne varijacije, meutim, po sugestivnosti zapaa-nja esto izazivaju izaziva mali znaenjski potres o vanostiteme u savremenoj poeziji. Svaka promena koju opaaju ulakao da postaje posebni lirski dogaaj. Ipak, ovaj pesnik nemora da stvara svoje itaoce, on ih, ipak, vodi prepoznatlji-vim linijama uglavnom podsticajnog pevanja.

Lirski zaplet u knjizi esto je odreen svojevrsnom dija-lektikom neuroze kojom se stie u predvorje delotvornog sva-kodnevnog ludila (Ne podnosim vruinu! Pakao). Mnogimunutranjim suprotnostima pravi se razlika izmeu onih kojiive zatieni zidovima i sputenim roletnama i onih kojivole spoljanje ukrase. Prvi ne mogu bez mate, drugi neznaju ta e sa njom. Ipak, ponekad ih autorski kompromisivode istim oblicima istroenosti.

U Astapovu, mitskom mestu, oazi lirskog tihovanja, ivotjesu meusobno nepovezana podruja. Razmena ideja odvijase mehaniki prema posebnim lirsko-teatarskim naelima (Ustvarnosti ti krajevi su vrlo malo povezani, Soliter). Ovimse ostvaruje samosvojni ironini simbol negacije smisla urba-nosti kao posebno izvrtanje ivota u svoju samoobmanu. 49

Pesme, na momente, postaju provokativno line i kao da traevoajersko pribliavanje itaoca.

Delujui u strogo omeenom prostoru lirski junak se, go-tovo maniristiki, ne nada da e neto novo doiveti, nai iliizgubiti. On ne oekuje nenadanu nesreu, jo manje sreu.Potuje pravila zatvorenog ivota, koji se zove ivot da ne bibio obian ivot, i preventivno ironino odreuje poetikapravila kojih bi trebalo da se dri: Ne trena pisati sasvim novepesme; / To nije po ekolokim standardima. / Prerano e iscrpstitamne zalihe jezika. / U pesmu treba unositi procenat stare, /Uglavnom neupotrebljive poezije. Klasike i velike teme treba / Ko-ristiti oprezno, kao pozlatu. / Osim starih pesama, za reciklau,/ kao i uvek, dobro dou stare novine, / Ljubavna pisma i brako-razviodne parnice, Reciklaa.

Delo nije sasvim samo, ono je stvoreno i pojaano se istietek uz neke pretpostavke.

Astapovo je knjiga obeleena prepoznatljivim ivanovie-vim lirskim stilom. Asimetrino, neusklaeno i neuravnote-eno oseanje ivota ne vodi tragici, kako bi se, moda,oekivalo ve nekoj vrsti sarkastine groteske. Tako ironizo-vani pristup omoguava lirskom junaku narativizaciju vlasti-tog diskursa i svrhovitu motivaciju zasnovane poetikeusputnosti. Zbog toga se ova poezija doivljava i kao zavidnoaluzivna. Pred nevanou tema, paradoksalno, sve se gasi,jedno nevanost postaje posebno znaajna.

U knjizi, dakle, nije re ni o kakvoj ozbiljnoj patnji, ako suikakva patnja i srea ozbiljne. Peva se o podrazumevajuojusamljenosti i apatiji. Usputnosti kao mere stvarnosti nisumesto za ispoljavanje jakih oseanja, ve lirska pretostavkada pesnika scena moe biti sve, kao to i sve moe biti na lir-skoj pozornici ako pesnik uspeno odredi ta je to sve.

Stil Nikole ivanovia tei da pesnike znake svakodnevljasimboliki preobrazi u neto drugo. To drugo, meutim, nije50

uvek podjednako efektno (naroito u rimovanim stihovima)ukljueno u podrazumevani poetiki vidokrug.

itaocu, ipak, veoma prija to se pesnik ne slui posebnimautarhinim simbolima koji bi se previe opirali razumevanjui tumaenju. ivanovi izvodi svoje pevanje iz onog solips-izma koji se ponekad i prekomernio samorasvetljava. To, uovome momentu, deluje kao svojevrsna ontoloka neophod-nost. Preterano osvetljavanje ponekad ide na utrb bogatijegasocijativnog spleta. Ipak, ivanovieva knjiga se veoma uspe-no kree u skrivenim simbolikim meuprostorima.

Dobrivoje Stanojevi

51

NOVI GLAS NA STARE TEME

Ve u prvoj pesmi nove knjige Nikole ivanovia Astapovomoemo naslutiti autorsku zrelost. Iako je to pesma koja ot-vara knjigu ona se zove Kraj dana i peva o smrti u jednomtadievskom maniru koji vie sluti nego to objanjava.

Smrt je uvek i svuda, u nama, nena, neprimetna i dolazikad hoe. Posebno su no i san njene metafore. Ona unosi redu ivot, pravilnost. Sve bi to moglo biti proitano u ovoj pesmipored drugih asocijacija. Ta jeza nastavlja se u danu koji slediu sledeoj pesmi (Kockice su se rasule). Kao to temu smrtiobrauje sa distancom i ironijom pesnik i pojam otadbinepovezuje sa nasiljem, tuom sa jaim od sebe u kojoj bivapostien i prljav (Svi slogani nae otadbine). ivanoviposebnu panju posveuje reaktualizaciji mitskog u svakod-nevnom bilo da je to voda koja se sliva niz ulinu kaldrmu ilislika devojke koja vozi bicikl. Svoje oseanje za mit kao zaneto najstvarnije, duboko arhetipsko, iskustveno, to sepriama samo manje ili vie uspeno pokuava da fiksira,pokazuje autor i u intelektualno-erotskom odnosu sa suprot-nim polom, gde se i nalazi veliki izvor mitskog. Ukratko, mitje u telu, ne u knjigama, on je praksa. Da se ovde ne radi samoo lepim uvidima ve da imamo posla sa suptilnom umetnourei koja se dugo savlauje a izgleda kao lakoa i izgraenostizraza, potvruje nam i pesma Nona vruina koja je per-fektan opis doivljaja obamrlosti tela, atrofije, bespomonostikoja, paradoksalno, iri bie i njegovo uvstvo. Tematski, nas-tavak te pesme mogla bi biti pesma Poznato koja takoe,precizno valerijevski, opisuje buenje kao imenovanje sveta.

Izuzetnost pevanja Nikole ivanovia, njegov samotni imelanholini glas, u nekim pesmama, neusiljenom rimom,priziva duh Miloa Crnjanskog koji je takoe mogao napisatida se moe / Ostariti u snu, / Iznenada i kome se mogao priviati52

sneg u avgustu / Avgust vie nije mesec vrelih dana, / Doba sune-vih pega i ega, / I ini mi se, kada bih dlanom preao prekograna, / Na njemu bi poput praine, ostalo malo snega/. Ta,dobra slinost u temi ljubavnog predoseanja odzvanja i u sti-hovima pesme Prvi sastanak: I poeu da volim zimu, / Istimstazama da se kreem, / Sa osmehom u most i krivu / Ograduparka da susreem. Autor u knjizi demostrira vladanje raznimstilovima rimovane poezije i pored pomenutog laganog, rasu-tog i starinskog tu je i munjeviti opis urbanih predela gdemetafore prestiu jedna drugu (Beograd).

Nonkonformizam lirskog ja ove poezije najjasnije se ita upesmi Pravac. Njegova neprilagoenost daje mu mo da vidistvari sa tamne, negativne strane, da zapazi ivopisne detaljekoji drugi previaju (Plava ljiva, Cvee u prolee), da seuzdigne nad urbanom geometrijom grada i briljantno je ski-cira (Autobusi), da oseti svu nemo, sluajnost, relativnostsvog postojanja (Nevreme). Logino je onda da je on kos-mopolita i da ne pati od kompleksa provincije jer provincija jeu ljudima, ne u udaljenosti. Provincija je oseaj da je ivotnegde drugde, u nekom centru. Lirski subjekt ove poezijeproglaava svoju spavau sobu za centar Beograda, nemapotrebu da ide u ivot ili da putuje kao tipini turista. Ima uovoj knjizi kratkih efektnih pesama (Drvee), kao i onihkoje su razmiljanje na razliite teme, ispovesti i drugog i sveih krasi jedna misaona i stilska doraenost, ultimativnost, kaoda je autor neko mnogo stariji, sa iskustvom celog jednog iv-ota od koga se u nekoliko pesama i oprata sa olakanjem.

Obrauje on razne poznate pesnike teme (smrt, ljubav,vernost, rastanak, Bog, zloin, pakao, urbano, intima, biljke,ivotinje, bolest, ivot, pisanje, knjievne reference...) najedan suveren nain, tako da se ima utisak da je knjiga dugonastajala. Ovde se, dakle, peva u graninim situacijama. Sobzirom na to kakve je olovne godine morao proiveti ovaj 53

tridesetogodinji pesnik u svojoj zemlji, optereenoj ratovima,krizom i beznaem, njegov setni i preputajui stil, ivotnanemarnost koja nije i izraajna, izgleda kao logina posledicasvega. Na sreu, ba zbog toga to podsea na neke pesnike izprolosti, on ih samosvojnou samo na najlepi nain nas-tavlja ili to bi rekao Miljkovi ono najbolje u poeziji jednogpesnika je ba ono to lii na velike prethodnike. Originalnostje romantina izmiljotina. Nadamo se da e nas ivanovi zakoju godinu poastiti jo boljom knjigom poezije i da mu neetrebati ba deset godina koliko je proteklo od njegoveprethodne knjige. Autor je koji je pokazao da ima ta da kaekada to hoe. Iako priziva beg od svega, nekada razoaran,mraan, verujemo da je jo daleko njegova eleznika stanicaAstapovo. uveni Lav Tolstoj u njoj je umro.

Dragoljub Stankovi

54

ZLATOUSTI MLADI NA STANICI ZA STARCE(Nikola ivanovi: Astapovo, Narodna biblioteka Stefan Prvovenani,edicija Povelja, Kraljevo, 2009)

Leei tako, gledam kroz vrata koja nisam za sobom zatvorio kao da ekam nekoga ko e uskoro prispeti. (Vrata, 1)

Pesma je kameni grob.

Ti se sam raspnii sii u njega, ako zna. (Pesma)

Novica Tadi

Veliki je broj pesnikih zbirki koje pevaju o istroenosti, zasi-enosti ivotom, o ekanju nadolazee smrti. Obino je lirskisubjekt u tim pesmama umoran, usamljen i uviamo, ogra-ujui se kako ne bismo upali u zamku generalizacije, u poz-nijem ivotnom i stvaralakom dobu. Meutim, naleteli smona pesniki glas mlaeg pesnika koji je okupiran ovim raspo-loenjem i gotovo svim pesmama ga podrava i oslikava. Takosusret sa pesnikom zbirkom Nikole ivanovia Astapovo ini-cira raznovrsne utiske, stanovita i dileme. Ovaj pesnik namse do sada preporuio dvema zbirkama pesama: Aleja aso-vnika sa Aleksandrom arancem 1998. i Narcisove ljubavnepesme 1999. u kojoj demonstrira izuzetnu pesniku erudicijuza jednog tada veoma mladog pesnika i uspelo se hvata u ko-tac sa najteom pesnikom formom sonetom, stvarajui ver-sifikacijski besprekoran sonetni venac.

Polje identifikacije sa proitanim i ispevanim suava oso-bena perspektiva lirskog subjekta i pozicija sa koje zapoinjesvoje lirsko puteestvije. uvena eleznika stanica Astapovo,na kojoj je 1910. godine, hotei da posle viedecenijske izola-cije ode sa imanja na Jasnoj poljani i ostavi porodicu, napu-stio ovaj svet grandiozni ruski pisac Lav Nikolajevi Tolstoj, 55

nalazi se u naslovu zbirke pesama Nikole ivanovia. Ovakoiskorien biografski podatak iz Tolstojevog ivota u naslovui noseoj pesmi sugerie dominantno oseanje lirskog sub-jekta i atmosferu u nizu pesama poetak kraja, mesto kraja,neminovnost kraja, odluka o kraju. Takva, za mladog pesnikanimalo optimistika vizija ivota, razvija se kroz pojedinaneslike i motive.

Mladi kao starac u domenu duhovne zrelosti, intelektual-nog poziva, stanovita i dela i mudrosti u optenju i vladanjupodsea na topos iz kasne antike puer senex (staro dete) kojipredoava i formulie Ernst Robert Kurcijus u svom delu Ev-ropska knjievnost i latinski srednji vek. Ovaj topos u zbirci Asta-povo nije dat u gotovoj formuli, ve ga naziremo i pratimo kroznekoliko tematsko-motivskih okvira, u kojima variraju motiviod najdublje saglasnosti sa zadatom temom do ironinog od-stupa i distance od nje. To su u najveoj lirskoj preokupacijiteme smrti, dubokog prepoznavanja, jasnosti, zasienosti i ne-zadovoljstva svetom i poretkom u kojem lirski subjekt ivi ikritika koju u skladu sa takvim aspektom iznosi.

Pored dominantne teme smrti, ali iz bitno promenjene per-spektive, viene i promiljene sa razliitih aspekata i njenihmoguih pojavnih oblika i znaenja (pesme: Kraj dana, istasavest, Pravac, Carska smrt, Lepa pesma na Tuvimovutemu itd.), pronalazimo jo nekoliko tematsko-motivskih kru-gova: o isuenom, istroenom ivotu sa akcentom na njegovuprolaznost (Nona vruina, Otii, Avgust), o eni i ljubavi(Prvi sastanak Poderane pantalone, Vernost, Desetina,Intimnost), o shvatanju knjievnosti i pesnikog zadatka usadejstvu sa trenutnim, vodeim raspoloenjem lirskog sub-jekta kao i o poetici kojoj pesnik stremi (Ciroza, Benoveetide, Reciklaa, Autopoetika, Za ampolionovim sto-lom), o gradu kao ambijentu u kojem se oseanje lirskog sub-jekta moe razviti, odnosno posmatranje njegove pozicije u56

jednom urbanom sistemu (Beograd, Festival piva u uliciMarala Birjuzova, Cvee u prolee, ubre, Plava ljiva;Pakao, Autobusi). Tu dolazi do sueljavanja mikro i ma-krokosmosa, odnosno projekcije i prelaska jednog u drugi svet,ne bi li se nivelisale razlike izmeu njih i pronali putevi kom-promisa. Ipak, on ostaje samo na nivou pesnike slike.

Topos puer senex se razvija vie na emotivnom i doivljaj-nom nego na intelektualnom nivou, jer otro oko pesnikogglasa elemente i slike iz spoljanosti inkorporira u svoju misaoi koristi za svoje iskustvo i unutranje ambivalencije. Iiv-ljeni subjekat o tome, meutim, ne peva rezignirano, ve stoi-ki, sa tihom patnjom, gdegde sa blagom ironijom i otklonomprema sebi, gdegde sa pobunom sebe-rtve zbog sebe-krivcaza takvu sudbinu.

Namee se pitanje odakle proistiu razlozi ovakvog po-janja? Odgovor bismo mogli pronai u pesmi Ciroza: Pro-maen ivot, smrt blizu, ciroza, /Invalid u dvadeset i sedmoj; bezpara. / Napustio me humor, otupeo mi mozak, / Ve dugo nepiem nita, a sve je manje dara.

Pesma je neophodan uslov opstanka i preivljavanja lir-skog subjekta; u najtenjoj vezi sa njegovom milju kao sve-dok, ali i kao pokreta. Pesma je uslov da lirski subjekatzastane, da se otvori i uoblii svoju misiju ili viziju linog po-srnua. I pesma monumentalnog nemakog klasiara FridrihaHelderlina An die Parzen, koja je uzeta kao moto zbirke,ukazuje na spasonosnu mo pesme. Ona zadire u sr pesni-kovog bia, oivljava boanski princip u njemu i postaje po-kazatelj i trag njegove sudbine. Kao takva biva svetinja,zavetanje i predaja itaocima poezije.

Najiri tematsko-motivski okvir predstavlja kontemplacijuo smrti bia determinisanog prostorom svoje egzistencije,smrti kao aksioma, kao optosti, to se da najlake primetiti 57

u pesmi Kraj dana. Pesnik insistira na umanjenosti svogapoloaja i svakog pojedinca, koji nisu izbegli shematizmu i-vota i nisu se zapitali emu poslunost pravilima sistema: taostaje posle dobro ureenih domova, / Uhodanih nedeljnih ra-sporeda, / Monotonog ritma uspeha i predaha,/ Posle uredno pla-enih rauna, / asnog imena, i bezbroj dobrih utisaka?/ Samoloe odnegovan, loe usmeren ivot, / U nekom drugom pravcu, ane ka smrti. (Pravac)

Prihvatati stvari oko sebe bez razmiljanja, pokoravati seobrascima ponaanja u svakom pojedinanom segmentu svogivota, bez veih ambicija i pretenzija, ak i umreti na mirani dostojanstven nain, ali pognutog poloaja sistemskog po-slunika, jeste mesto kojem se lirski subjekat najvie pod-smeva i kritikuje ga. Nemati svest o sebi i biti pokoran nijekonstruktivan, ve retrogradan princip za pojedinca. To ube-dljivo sugerie pesma Neprilagoenost.

Realna ili zamiljena blizina kraja navodi ga na razliitapreispitivanja od mikro plana percepcije i introspekcije prili-kom rano jutarnjeg buenja kao stanja neminovne kompara-cije sa trenutkom umiranja (Poznato), preko iskristalisanenamere povlaenja sa ovog sveta u smiraj samoe i bezdelatnestatinosti (Otii), pa do generalizacije na planu nitavnostisvakog bia pred rasprostranjenou smrti u pesmi Krajdana, koja svojom pesimistikom intonacijom otvara zbirku i,konano, do instrumentalizacije ili opredmeivanja ove po-jave, gde se delatnou drvodelje i patologa omalovaava telou pesmi dijalogu sa velikim poljskim pesnikom 20. veka Juli-janom Tuvimom i njegovom pesmom Nepoznato drvo(Lepa pesma na Tuvimovu temu). Svaki od nas ima svojedrvo od koga e nastati koveg koji moe da simbolizuje umr-log. Drvodelja iz drveta oslobaa oblik kovega koji treba dapostane pristojno mesto za odlazak. Drvodelja bi u tom sluajumogao predstavljati onog koji odreuje ivot ili smrt za sva-58

kog pojedinano. U uvodnoj strofi pesme ga zatiemo kao maj-stora svog zanata, da bi se vremenom i njegov, premda odgo-voran, poziv isprofanisao, jer ne meri pravilno i drvo see tamogde ne treba, obezvreujui smisao samog ina umiranja.

Relaciju ivot-smrt, odnosno proces smenjivanja ciklusaegzistencije pratimo kroz nekoliko pesama. U pesmi Drveeuoavamo simbolizaciju ovekove vezanosti za ivot, prostori vreme, u pesmi Jabuke na tacni u kojoj jabuke simbolizujusnanu prisutnost lepote ivljenja, ali prizivajui biblijsku,starozavetnu priu o nedozvoljenom, ali poeljnom saznanjui spoznanju dobra i zla, koji donosi pad, u ovom sluaju na-dolazeeg saznanja o kraju, u Lepoj pesmi na Tuvimovutemu posmatramo u ta se ta nabujalost, ovek u elji i vre-menu, pretvara.

Zapitanost o smrti koja uporno prati lirski subjekt usme-rava ga na utehu, nastalu u svakom pojedincu pred strahomod smrti. Uteha ili nada moe biti ovozemaljsko obeleje,pomen za njegovo postojanje ili smiraj i spokoj na drugojobali, dok ivotinje, nasuprot tome, tu utehu nemaju, jer sutog najteeg ovekovog straha osloboene i kao takve ne odli-kuju se posebnou i neponovljivou koja je svojstvena o-veku. Ipak, ova pesma zadrava ironijsku distancu pesnikogglasa, implicitno nagovetavajui svu uzaludnost duhovnog imaterijalnog ovekovog stvaranja na ovom svetu, koje je vo-eno potrebom da ostavlja trag iza sebe i svedoanstvo svogpostojanja, sve vreme praeno agonalnim strahom od smrti.

Pevajui o ovoj pojavi i temi, lirski subjekat neminovnorazmilja o onom domenu egzistencije koji dolazi nakon ove,razmiljajui istovremeno o principima religioznosti. Unutartakvog diskursa uviamo pretpostavku izgleda i onoga to ne-besko naselje prema njemu i gotovim, usvojenim istinamatreba da predstavlja. Sa tim lirski subjekat vodi eksplicitnu po-lemiku, ukljuujui pri tom i razmatranja o reinkarnaciji, a 59

usuujui se da za to okrivi panteistiki sloj religioznosti izkojeg takve istine, verovanja ili zablude proishode (Sunce).

Potpuno negiranje postojanja novog, venog ivota, obe-anog carstva nebeskog, koje je na poetku pesme Anatemauzet kao uslov-aksiom sa kojim pesnik polemie, prelazi u ni-podatavanje oveka na onom svetu i svodi ga na oblik ivo-tinje koja je nema za seanje na ovozemaljski ivot, jer jebeznaajan i laan.

Meutim, u pesmi Astapovo glasni lirski subjekat, u re-miniscenciji na zavretak slavnog ruskog pisca i na njegovodnos prema crkvi i veri (Tolstoj je 1901. ekskomuniciran izcrkve), progovara sa granice saznanja, direktno se obraajuiSvevinjem. On iskazuje nemogunost da i dalje veruje, iakoje kroz Boju promisao stvarao do trenutka ispovesti, pretpo-stavljajui mu nauku i konano skonanje, nakon kojeg nemaspasenja i povratka: Ti si bio moj zanos i moja snaga, / Mojablistava misao i moje nadahnue.../ Zar da mi bude nemo? Kaolopov, bez traga / Pobei u po noi na zadnja vrata kue.

Astapovo je pesma oprotaj od svega onoga u ta je lirskisubjekat kao stvaralac i kao ovek verovao. Ali, on ne odlaziponosno, ve se iskrada u priznanju svoje grenosti i nemoi.Iako odluan, on se iskrada iz ivota.

Pesnik kao reprezent unutranjeg i grad, kao stanite i sim-bol spoljanjeg sveta nisu bliski, ve otueni jedan od drugog.Meutim, premda je ve doneo odluku o dobrovoljnoj samoi-zolaciji, lirski subjekt, umesto spokoja, otkriva sav jad svogpolaaja, to najbolje moe da posvedoi pesma Nevreme:Popodne sam proveo u kui, / itajui i preturajui po starimstvarima, / Fotografijama i rukopisima, / Razmiljajui kako je,tako sateran u oe, / Mali i nevaan moj ivot.

Kako mu deavanja u njemu nisu privlana, grad biva tekboravite koje gui svojim prisustvom. ak i u okvirima sop-60

stvenog stana grad mu ne dozvoljava neophodnu izolaciju iintimu (Festival piva u ulici Marala Birjuzova).

Pesnik pronicljivo iznosi snanu kritiku naina ivljena ugradu u kojem su neke vrednosti zatrvene, a propisuju se pra-vila i promovie kultura ivljenja koja uniava oveka i otu-uje ljude jedne od drugih i od prirode (Cvee u prolee iubre). Svojim nainom ivota namerno se tome supro-stavlja kako bi upoznao grad mimo guve i zvanine prezen-tacije, u svojoj sutini (Pakao). Antagonozam se odvija naplanu neprilagoenosti osobenjaka u sistemu. Nema drugih,prisutan je samo lirski subjekat; insistira na svojoj poziciji,pozicicji usamljenika. Ipak, takav pojedinac nije ostvaren izadovoljan. Grad, prema vizuri lirskog subjekta, ubrzava i raz-vija smrt.

Ono to je njemu interesantno jeste zaboravljeni, neupa-dljivi detalj u vrevi grada: Kraj raskrsnice kod Zelenog venca,/U senci, iza trafike/ Porasla je mala divlja ljiva./ Njeno prisu-stvo tokom dana/

Ne primeuje niko od prolaznika... (Plava ljiva). Mala div-lja ljiva moe simbolisati poziciju marginalizovanog pojedinca,umetnika sa kojim se lirski subjekat moe identifikovati:

U ovakvom pesnikom svetu postoji ena, ali takoe izolo-vana od njega; budua ili ve biva pesnikova ljubav, ljubavnica,saputnica, muza, ali i kao takva deo sveta kojem subjekat nepripada. Ona je eterina, u pozadini, i nije u dijalogu sa sub-jektom. On samo snano osea njeno prisustvo, otuda mu jeprimaljivija, a iskaz je jai, kao u pesmi Intimnost.

I kada peva o eni, lirski glas iznosi projekciju osobe ili si-tuacije. Gotovo da ne postoji direktan odnos ili kontakt iz-meu njih, ak i kada ga zaista ima, ili ga je bilo; ostaje samoodreeno oseanje koje subjekat za enu u svakoj pojedina-noj pesmi vezuje. To boji njen lik i ini je prisutnom: Nismose traili, nismo se pitali, / Svakoga dana sve vie / Liei jedno 61

na drugo. (Kad smo se rastali). Lirski subjekat razmilja oeni tek u njenom odsustvu, pronalazei nain da se identifi-kuje sa njom u pritajenom preispitivanju njihovog odnosa prevremena pesme.

Ljuvav je sagledana iz specifinog ugla. Ni ova tema nijeizbegla ironiju istreniranog racia podvojenog lirskog subjekta,ali je ba zbog toga ona ispevana kroz objektivniju prizmu.Mogunosti introspekcije i osmatranja predmeta o kojempeva, ene, pruaju inovativnije iscrpljen kontekst motiva lju-bavi. Patetike, u tom sluaju, nema ni malo. Ako te opet sret-nem, ako / Bar jednom, dok jo ne olista, / Proeta sa mnomstarim parkom, / Znam, nee vie biti ista... / Nikada blia negosada, / Dok te jo nisam zavoleo. (Prvi sastanak). ena mu jeblia pre poetka ljubavi, pre promene odnosa i konsekvencikoje ta promena u njihovom odnosu, tanije, u projekcijisamog subjekta, donosi.

Najsugestivniju sliku odnosa izmeu mukarca i ene, kaoi odnosa ire uzev odnosa prema blinjem, ljudi u gradskojsredini prua pesma Ukrtanje. Prema matematikoj lo-gici dve paralelne linije nikada se ne ukrtaju, osim, moda,u beskonanosti. Iako se ljudski putevi susreu, presreu, su-kobljavaju na raskrsnicama kao metafore bliskosti jednog tre-nutka koje upuuju na razliite puteve i sudbine, pravogukrtanja i blizine meu ljudima nema. Tako ni ljubavi nemoe biti.

Pevajui o putovanju, lirski subjekat eksplicitno iznosi stavo izlinosti i nesaznatljivosti istog, istupajui tako protiv ireprihvaenog miljenja kako je putovanje saznajna i rekrea-tivna neophodnost savremenog oveka, koja korespondira sapoeljnom etiketom graanin sveta. Naslovljavajui pesmuupravo ovom sintagmom, lirski subjekat veto ironizira njenoznaenje u propratnom pesnikom kontekstu gde naglaavasvoja i oekivanja drugih od njega sa takvog putovanja i kon-62

frotira mu zatvorenost i intimu sobe u gradu koji poseuje,jer atmosfera i duh nekog mesta se mogu preneti i na druga-iji, mnogo suptilniji nain. Ipak, ova pesma podrava osno-vni poetiki koncept zbirke otuenost lirskog subjekta odsveta i vaeih normi ponaanja.

Gotovo da ne postoji umetnik koji nije izgradio svoj poeti-ki, pesniki postulat po kojem njegovo delo nastaje i dolazido recipijenta. Obraanje jednom itaocu javlja se kao poeti-ki ideal u pesmi Autopoetike. Pisati samo za jednog itaoca,koji e umeti da ga razume i sa proitanim se saivi, i pored sveodlunosti i ubeenosti lirskog subjekta-umetnika u isprav-nost te odluke, unosi zebnju da li je piui tako taj umetnikdorastao svom pozivu. On u pesmi Autopoetike postavlja pi-tanje o veliini svoje poetike i sebe kao umetnika ili filozofa.

Ironijski aspekt prema vaeem pesnikom trendu uzima-nja starih tema za obraivanje na nov nain, pesnik modelirakao proces reciklae: Ne treba pisati sasvim nove pesme; / Tonije po ekolokim standardima. / Prerano emo iscrpsti tamnezalihe jezika. (Reciklaa)

Kroz priu o recikliranju kao pogodnom ekolokom po-duhvatu ouvanja ivotne sredine ili bogatstva jezika, gde seod starog, raznovrsnog materijala, stvara novi papir, lirskisubjekat kao da iznosi implicitnu kritiku na nedostatak praveautentinosti u poeziji danas, koja bi, i da se pojavi, bila skraj-nuta. Ono to bismo iz ove pesme mogli izvui kao zakljuak,a u skladu je sa tematskim i formalnim osobinama cele zbirkeAstapovo, jeste neminovnost stvaralakog dijaloga koji savre-meni pesnik vodi sa svojim prethodnicima, klasicima, a njihtreba koristiti oprezno, kao pozlatu. I Nikola ivanovi nijeizbegao tom zahtevu. On sve vreme tanano, katkad prikri-veno, katkad uoljivije, ukljuuje motivski ili formalni pod-tekst napisan rukom velikog pesnika ili mislioca: Fridriha 63

Helderlina, Ezre Paunda, Borislava Radovia, Julijana Tu-vima, itd.

No, u dijalogu savremenik ne sme zanemarivati i zatiratistare sisteme vrednosti, ve ih treba potovati i u njima nala-ziti razliite odgovore i puteve saznanja. O tom aspektu su-sreta vremena i dekodiranju znakova nekog prethodnog dobai njegovih vrednosti govori pesma Za ampolionovim stolom.Poznati francuski filolog sa poetka 19. veka uspeva da dei-fruje hijeroglifsko pismo na Kamenu iz Rozete i tako postanezaetnik naune discipline egiptologije. Upravo na naunojmetodi kojom an-Fransoa ampolion razotkriva slojeve kul-ture, pisma i jezika, sueljavajui lepravost i rasprenost fran-cuskog sa strogou i monumentalnou egipatskog duha ikulture, lirski glas insistira na netaknutosti i neskrnavljenjudrevnijeg i nesaznatljivijeg sloja ljudske civilizacije.

Vetina komponovanja pesme i sastavljanja stihova u zbirciAstapovo moda najpre izaziva itaoevu panju. Uoavamo dapesnik koristi vezani stih, poigravajui se spretno sa rimom,mahom ukrtenom ili parnom, koja nam biva iznenaujua ineoekivana, jer stremi podudaranju morfoloki razliitih rei,ali i da slobodnim stihom i ekonomino raspolaui izrazomstvara veoma uspelu i jasnu pesniku sliku koja je nosilacosnovnog oseanja pesme. U veini pesama upeatljiva je na-rativnost, gde se slika gradi razvijenom, govornom reenicom,prelomljenom na stihove, bilo da su u pitanju pesme u veza-nom, bilo u slobodnom stihu. Reenica je bliska govoru u sva-kodnevnoj komunikaciji, neprobrane leksike, pa deluje itljivo,pamtljivo i prirodno.

Metapozicija sa koje posmatra sebe i ovaj svet omoguila jesvojevrsni poetiki dualizam lirskog subjekta na ono to jesada iz onoga to je bio i na ono to bi kao stvaralac mogao bitiili ve jeste. Ipak, u pesmama je intenzivnije sadanje vremei gotova, ve prihvaena predstava gde mu je mesto. On je po-64

miren sa injenicom da je ta pozicija blia smrti i pribavljasebi pravo da o tome peva. Optimizam je sauvao u pesmiZooloki vrt, videvi isti osmeh, osmeh svoje drage na raz-liitim licima, a odaje utisak da je i zbirku Astapovo ispevaosa blagim, sigurnim smekom na usnama.

Jana Aleksi

65

GODINJA DOBA PROLAZE KROZ SOBU

Knjiga poezije Nikole ivanovia, Astapovo, ve od naslova doposlednjeg stiha zavrne pesme odvano jasno, ali bez pro-gramske kripe, iznosi pesnikov stav, slobodno se moe reiprema svemu, jer mladi Orfej (ne po uzrastu, ve po vrlinimladosti) uspeva da nas uveri da je tu, na toj stanici, sveono to njega zanima, sve to e ga ikada zanimati.

Talenat je u simbiozi sa zrelou iskaza, dok znanje kojega prati raste iz istog korena ne kao poseban trud nekoga koje po prirodi poeta doctus, ve kao logian, drevni element pe-vanja strast poznavanja ve napisanog, eros spajanja saknjigama koje se hrane knjigama. Ako je itavo postojanjemuzika, a ono to moe biti jer dovoljno je da ga je Helderlin,na primer, doiveo kao kompoziciju koju je ispisao, onda nepostoje prva i poslednja stanica, raanje i smrt nisu nikakavokvir, ve sve drugo to se na tom putovanju d zapaziti,poput nimalo sluajnih imena i skrovitih dokaza heraklitov-skog miljenja o ivljenju u podruju smisla krunice. Otudanaslov knjige Astapovo, kao podseanje na voznu postaju gdeje umrlo telo literate iz Jasne Poljane, ima jednako vanuulogu u pesnikovoj dramaturgiji klasicistikog pevanja na ro-mantiarsku temu ivota u meuprostoru kao i znatno raz-granatija stanica Zeleni Venac. Obe postaje mogu biti i prve iposlednje, ali i centar sveta, mesto iz koga se ravaju putevi zadoslovno sva prebivalita postojeeg.

Pesmu Plava ljiva doivela sam /i/ kao autoportret, poi-stoveivanje sa mladim stablom koje raste u senci jednog odnajprometnijih gradskih raskra, opstajava budui divlje i zaveinu nevidljivo, a Jasno je da je u dosluhu sa semaforom / Kojiregulie nevidljivi saobraaj. Kao i svaka Nikolina pesma, i ovodrvo ima svog sagovornika u prethodeoj literaturi, uvekvie od jednog, tako da italac osea slobodu da ljivu asoci-66

jativno nadovee na, recimo, pesmu Shvatanje o drvetu Bo-rislava Radovia, smiren uverenjem da, nalik Magritovimogledalima, i iza ove pesme biva ukorenjena neka druga u istojsprezi podzemnih ila.

Uz nikad nasuminu, ve paljivo pravdanu ironiju zaradznaenja i umea ispevanog, Nikola u pravom asu moe daprizove pomo od taka rima, jer zna da su mu gotovo sverime savrene, kao i da one nisu niti poetak niti kraj naukao pesnikom muziciranju. Pleni ova posveenost muzici, po-sebno u vremenu kada su od naih pesnika, majstora peva-nja, ostali sasvim ili delimino okrnjeni spomenici ukalemegdanskom parku (nalik ahovskim figurama zapaapesnik), kada je iz razloga na koje neemo gubiti vreme kon-cept pevanja kao komponovanja nezvanina jeres velikog delaoficijalno priznate poezije. I gde bi moglo biti prebivalite da-nanjeg rapsoda, prirodnog potomka stanovnika agore, u dobukoje je trgove proglasilo strogo trnicama, kada ulini pevamoe biti i kanjen zbog nedolinog ponaanja? Naravno usobi, u sopstvenoj sobi u kojoj sa sobom biva, a to jednakoznai i sa svim duama, pojavama, seanjima, putovanjima,sa literaturom koju je sam sebi odabrao da mu bude ne mikroili makro, ve jedini kosmos. Godinja doba / Ne smenjuju seu parkovima, / Ve u tiini spavaih soba. (pesma Avgust) Ra-zumljivo, njegov glas se otuda mnogo bolje uje, dopire tamogde treba, nego kada bi sebe prepustio besmislenom nadme-tanju sa raznim oblicima buke takozvanog spoljanjeg sveta.

Pleni, takoe, nain na koji pesnik voli jer to je glagol nakoji nas ovo pevanje sve vreme navodi ono to danas doiv-ljavamo kao drevnu, ili samo prolost. Pri tom, nije u pitanjuiskljuivo literatura koja je njegova osnovna, svesno odabranastrast, nije re samo o i dalje vaeim osnovnim elementimakoje smo smeli s uma, gde je voda mitska, / Jo uvek je jedan odelemenata. (pesma Voda se sliva niz kaldrmu). Na nain od- 67

meren, a opet jasan poput neumitne objave sledeeg pola-ska/prispea voza ili bilo kog drugog putnikog sredstva, pes-nik ispeva i saznanje da smo se zatekli u vremenu logorskogivotnog ureenja (pesma Auvic), kako je pisao Ki i nesamo on, pri emu je koncentracioni logor iz vremena rataposluio kao model za ustrojstvo onoga to slovi za mirno-dopsko stanje. Bilo je potrebno da bude tako, / Bez razloga, bezsmisla; / Da ima razloga, to bi bio zloin; / Ne moe se to oprav-dati razlozima. (...) Da bismo pouzdano znali / Da ovek, ipak, tomoe. Veoma smela obrada teme koja i dalje vai za osetljivu,poraavajue tana u tumaenju, savreno ispevana.

Ono to bih rekla na kraju ovog zapisa koji je, razume se,samo odlomak ukupnog teksta u stalnom nastajanju pod-staknutom svakim narednim itanjem, po cenu da opaskamoe zvuati i programski, jeste da Nikolina uena slobodapevanja predstavlja jedan od retkih dokaza u dananjoj poe-ziji da pojam transgresije nije odumro, uprkos mnogobrojnimopreznim pevanjima i bolje ili loije skrivenim lanim pre-koraenjima, da je drskost iskoraka opravdana sopstvenimkvalitetom preivela i u vremenu sve uestalijih opela poezijiu vremenu romana, pri emu knjievni anr uistinu nijebitan, ve nain, razvijen iz same linosti, iz stava, na koji jesubverzija oblikovana, ona bez koje nema umetnosti, jer beznje je nikada nije ni bilo.

Marija Kneevi

68

ASTAPOVO NIKOLE IVANOVIA1

Ova zbirka pesama je naslovljena toponimom, imenom kojeodreuje neko mesto u njegovom zemljopisnom smislu. No,taj smisao je shodno sticaju okolnosti na samom kraju ivotajednog od najznaajnijih ruskih knjievnika druge polovine19. veka postao i literarni topos, to jest knjievno opte mesto.Re je o Lavu Nikolajeviu Tolstoju, koji je umro na usputnojeleznikoj stanici Astapovo pri pokuaju svog predsmrtnogbekstva od kue i od ogranienja tradicionalnog plemikog i-vota. Po tom dogaaju Astapovo kao knjievno opte mestooznaava krajnju stanicu jednog plodnog knjievnog ivota,ali u egzistencijalnom smislu i izvesnu nemogunost da seknjievna gledita sasvim ostvare u realnom ivotu kao celinikoja je dovrena i savrena samo po svom ishoditu, po smrti.Ma koliko bio uspean pisac, Lav Tolstoj zavrava svoj ivotsasvim nemono negde usput, daleko od konanog cilja svogoito zakasnelog bekstva vozom. Utoliko Tolstojevo Astapovosa egzistencijalnog stanovita oznaava neminovni razlazknjievnosti sa stvarnim ivotom, knjievnog savrenstva i do-vrenosti sa krajnjom nemogunou njihovog potpunog iiv-ljavanja u stvarnosti. Astapovo kao kraj literarno ukazuje naumetniki uspeno dovren opus Lava Nikolajevia, ali egzi-stencijalno pokazuje njegovu konanu, neopozivu ivotnupromaenost.

Astapovo je naslov zbirke pesama Nikole ivanovia, kojineposredno za njim, kao moto za njenu celinu, navodi itavujednu Helderlinovu pesmu, onu alkejsku odu upuenu Par-kama, suajama, u vidu molbe za samo jo jedno pesniki plo-dno leto i za samo jo jednu pesniki zrelu jesen kako bi

69

__________________________________________________

1 Vei deo ovog teksta je proitan 28. januara 2010. godine u Kolarevojzadubini u Beogradu na knjievnoj veeri posveenoj zbirci pesamaNikole ivanovia pod naslovom Astapovo.

mogao da ispuni svoj bogomdani pesniki usud i da onda za-dovoljno i mirno pree u svet mrtvih. Upravo je sama ova Hel-derlinova oda jedno takvo sveto pesniko delo koje moeispuniti pesnika predsmrtnim zadovoljstvom i samosveu ovlastitom udovoljenju zadatku pevanja, koji je, budui odBoga primljen, sasvim izvesno sveti nalog, te je njegovo izvr-enje jedna sveta, bogoslubena radnja. Pesniki uspeh je zaHelderlina tako na sasvim razliitoj ravni bia od one sva-kodnevnog praktinog ivota. tavie, Helderlinov uspeh naravni pesnitva je, oito, toliko iskljuiv da ne doputa ivotniuspeh u bilo kojem drugom egzistencijalnom domenu. Pesni-kovo estetsko zadovoljstvo vlastitom pesmom ne prenosi se uzagrobni ivot i nema u njemu nikakvog znaenja. Nakonsmrti nema ni seanja na to pesniko samozadovoljstvo. Onoje vrednost samo ovostranog pesnikog doivljavanja svega,koje za sebe, za svoje samoostvarenje trai itavu ljudsku eg-zistenciju. Helderlin eli da se kao pesnik potpuno ostvari krozsasvim predano pesniko bogosluenje, kroz potpunu preda-nost vlastitoj pesmi spevanoj u ast Boga lino ili bilo kojegposredujueg prisustva Njegove boanske sile. Upravo uspe-nost takvog opevanja je za pesnika oboujua, bez obzira nakonani sud kako o njegovom pesnitvu, tako i o njegovoj eg-zistenciji. Dakle, ono Helderlinovo pesniko zadovoljstvo uspe-hom sopstvene pesme je duhovni predukus boanskogsamooseanja, koji je uzdarje od Boga Njegovim liturgikimpesnicima.

Ova Helderlinova pesma Parkama je moto, odnosno re-vodilja za itavu ivanovievu zbirku pesama, koju je naslovio:Astapovo. Kako smo mogli uvideti, i Parkama, i Astapovooznaavaju konani knjievnoumetniki uspeh i krajnji ivo-tni krah. Upravo u tom tematsko-motivskom kompleksu jetraeno saglasje ove dve knjievne odrednice. A ono treba daharmonizuje raznoliko opevanje razliitih nivoa stvarnosti u70

samoj zbirci. Tako e ivanovi uglavnom u veto rimovanojformi pevati pesme o trenucima uzvienim iz svakodnevnogivota, koji ga kao pesnika orfiki ushiuju, a koje on magij-sko-muziki ovekoveuje opevajui ih. Pored takvih pesamau ovoj zbirci je i preteno mnotvo onih koje su na ivici samogprelaska u proznu, gotovo svakodnevnu dikciju, te koje su re-torine po svojim formalnim, stilskim odlikama, i kao takveadekvatno referiu o pukoj prolaznoj svakodnevici, iz kojesamo ponekad nasluuju neki privremeni izlaz, najee onajumetniki kao jedini ukus venosti u ljudskom zemaljski sa-svim ogranienom postojanju.

Pesma kojom nas autor uvodi u svoju zbirku (Kraj dana)opeva blagonaklonu smrt, koja poput ahovskih figura sve po-ravnava, odnosno vraa u poetni poredak, te tako omogu-ava novi poetak. Upravo ova uvodna pesma je po svojojmatovitoj uzvienosti iz svakodnevne banalnosti i zahvalju-jui svojim rimama, ali i pretenom esnaestercu, orfiki mu-zika, te se oekuje da kao takva da intonaciju itavoj zbirci.Ali to oekivanje autor u izvesnoj meri svesno izneverava,time to kao sledeu pesmu bira i navodi upravo jednu odonih u kojima pretee oseanje bezizlaznosti iz sumorne sva-kidanjice (Kockice su se rasule) i koje su namerno proznoretorine i banalne. Dodue, u ovoj pesmi u prozi upadljiva jetendencija ka jedanaestercu, ali po svojoj dikciji ona ipakostaje negde na niijoj zemlji izmeu proze i poezije. I ba kaotakva, navedena pesma daje dopunsku inotaciju za itav nizsebi tematski i zvuno srodnih pesama u ovoj zbirci, koje, ta-vie, preteu, nad onima uvedenim prvom i pravom poetskomintonacijom. Ove se pre svega svojim pevanjem, svojim mu-zikalnim uzletom i zvunim skladom odvajaju od govora onihdrugih, onih koje govore gotovo sasvim ravnim i skoro ravno-dunim glasom, od objektivnog proznog govora. Ovi pravi lir-sko-poetski uzleti razliitog tembra uglavnom prenose 71

72ozarenja raznobojnou postojanja, i pored svesti o njegovojkratkotrajnosti. Oni su ponueni itaocu u muziki smeloj ipoletnoj poetskoj kompoziciji usred preovlaujue prisilne ra-vnodunosti, jednolinosti i bezbojnosti uobiajenog, sva-kodnevnog govora. Te pesme su retke iskrice i zato ih u zbircimora biti manje od ovih drugih kojima je funkcija da doa-raju dezorganizovanu, sirovu i skoro bezoblinu jeziku tvari njenu haotinu govornu situaciju. Tu anarhinu i amorfnumateriju u stanju je da savlada, organizuje i uoblii samo pe-snika mata. Upravo njome Nikola ivanovi sabija inertnematerije banalnog ivota i jezika u svoj fantazijski poredak.One su u njemu zgusnute i do trenja pribliene, tako da iznjih moe izraajno zaiskriti dinamika prave poetske dikcije.Zato proznih pesama mora biti vie u ovoj zbirci da bi bilegraa i gorivo onih pesnikih iskrica, koje su ista misaono-duhovna i oseajno-duevna energija, i koje, ve po Helderli-novom svedoanstvu u motu zbirke, ine pesnika boanskizadovoljnim.

Sledea pesma nakon one prozaistiki intonirajue takoeje u prozi i njome autor refleksivno dolazi do svesti o svojimAutopoetikama, ija je sutina upravo u njihovoj mnoini, od-nosno u injenici da svaka njegova poetska teorija vai zasamo jednu konkretnu pesmu o kojoj on upravo reflektira,odnosno da svaka za njega izraajno valjana pesma ima svoj-stvenu poetsku organizaciju, koja je jednokratna i koja se nemoe podraavati, budui da na sasvim odgovarajui nainizraava neponovljivost individualnog pesnikog doivljaja,ija poetska vrednost je ba u njegovoj izvornosti. No, kakopesnik sve ove autopoetike iznosi dijaloki, mora se uvek iz-nova uzimati u obzir i sagovornik koji se ubeuje u jedno-krat