Sentimentalna povest Britanskog carstva · to, recimo, višetomna Istorija naroda engleskog govornog podučrja od Win tos na Churhcil i nl je a,i l go vi mei moa i r Lloyda Georgea

SENtImENtALNA POVESt BRItANSKOG CARStVA

Sadržaj

Pred go vor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9

1. Ži ra fe, Ko so vo, po vest En gle ske i ka ko je is pri ča ti . 152. Pr ve na je zde pro kle tih stra na ca

i ob li ko va nje Bri ta ni je . . . . . . . . . . . . . . . . . 313. Rim i pet uza lud nih sto le ća Bri ta ni je. . . . . . . . . 474. An glo sak son sko ili van ma te rič no za če će Bri ta ni je . 635. Nor ma ni ili ka ko su se ka li li i kla li da naš nji En gle zi 796. Gra na žu ti li ce ili pr va evrop ska En gle ska . . . . . . 957. Ve li ka po ve lja slo bo de u ze mlji bez usta va . . . . . 1118. Ra to vi ru ža, a za na rod tr nje . . . . . . . . . . . . . 1269. He nry VII ili dr ža va kao tr go vač ka kom pa ni ja . . . 14210. He nry VI II ili re for ma ci ja u kre ve tu . . . . . . . . . 15811. Ra đa nje Im pe ri je

pod kru tom suk njom jed ne kra lji ce . . . . . . . . . 17412. Ka va lje ri i okru glo glav ci u gra đan skom ra tu

na en gle ski na čin . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190

Sentimentalna povest Britanskog carstva8

13. Bra to u bi lač ko kla nje i plit ko ora nje ili Oli ver Crom well . . . . . . . . . . 206

14. Re pu bli ka s kru nom na gla vi . . . . . . . . . . . . . 22215. O slav noj oran ži stič koj re vo lu ci ji

i en gle skoj pro te stant skoj tra di ci ji . . . . . . . . . . 23816. Če ti ri Ge or gea i če ti ri en gle ske dra me . . . . . . . . 25417. Po raz kao naj ve ća po be da en gle ske isto ri je . . . . . 27018. Po lju bi me, Hardy, ili En gle zi i Na po leon . . . . . . 28619. Zlat no do ba kra lji ce i ca ri ce Vic to ri je . . . . . . . . 30220. Im pe ri ja u ko joj sun ce ne za la zi. . . . . . . . . . . . 31821. 650388810 – (8528831 + 21819154 + 7750919)

= 650388810 – 38098904 . . . . . . . . . . . . . . . 33422. En gle ska i pro past Za pa da. . . . . . . . . . . . . . . 35023. Don’t you know, you bitch,

the re’s a war go ing on? . . . . . . . . . . . . . . . . 36524. mr ša ve i de be le kra ve en gle ske po ve sti . . . . . . . 380

Indeks imena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 395

O autoru. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 407

Predgovor

U ovoj knji zi sa ku plje na su pre da va nja o isto ri ji En gle ske ko ja sam pre ko BBC-ja dr žao pu ne tri go di ne, od pro le ća 1988. do pro le ća 1991. Za da tak ni je bio lak. Iako sam o po ve-sti Ostr va do sta znao, bu du ći da ni sam isto ri čar, mo je zna nje ni je bi lo ni si ste ma ti zo va no ni na ro či to du bo ko. mo glo bi se re ći da je bi lo pre te žno kon ver za ci o no. Zgo dan do ga đaj, po go to vu iz en gle ske po ve sti, uvek je do bro do šao kao pa ra-dig ma vla sti toj isto ri ji kad se raz go vor za ple te u sud bo no sno pi ta nje zaš to srp skom na ro du ni sa daš njost ni bu duć nost ne da ju ni ka kve na de, a proš lost mu je isu vi še teš ka da bi je sa za do volj stvom po no vio. mo rao sam je, da kle, i sam uči ti. I učio sam je. U ne ku ru ku, bio je to naj pri jat ni ji deo po sla. te že su bi le dve dru ge pre pre ke. Iz la ga ti po vest jed ne ze mlje na aka dem ski na čin, ona ko kao što je uobi ča je no po na šim ško la ma, ko je na puš ta mo s ne ko li ko po ve snih da tu ma ali bez ika kve sve sti o nji ho vom pra vom zna če nju, ni je ima lo svr he. mo rao sam, da kle, na ći ne ki po se ban, ne ki moj ugao gle da nja. I na šao sam ga, či ni mi se, u iz ve snoj abe ra ci ji po gle da iz ra že noj u na slo vu Sen ti men tal na po vest Bri tanskog car stva, gde se iz raz „sen ti men tal na“ ne sme do slov no


shva ti ti. Ne sme mu se na reč po ve ro va ti, ali ga ne va lja ni obr nu to, bez re zer ve uze ti. Bio je tu, naj zad, i me di jum ko jim sam se slu žio, ka ko zbog bes te le sne pri ro de ra dio-sa opšta-va nja, ta ko i sa krat ko će vre me na ko je mi je sta vlje no na ras po la ga nje. mo rao sam, da kle, vr ši ti dra stič nu se lek ci ju gra đe i bru tal na sa ži ma nja u ob li ku nje nog is ka zi va nja. I to sam po sti gao, ali, bo jim se, s ma nje uspe ha od za o bi la že nja osta lih op struk ci ja. Jed nu je di nu, na sre ću, ni kad ni sam ose tio. En gle zi ni su ima li pri med be na vr stu „sen ti men tal-no sti“ ko jom sam pri ču o nji ma pro žeo. Ne mi sli te da je to za to što su se s njom sla ga li. Ne. Oni su pro sto pre ma ce lom po du hva tu bi li sa vr še no rav no duš ni.

Sve me je ovo pri mo ra lo da pri re đi va nju za štam pu ovih ko men ta ra pri stu pim na dru gi na čin, a ne ona ko ka ko sam uči nio s Pi smi ma iz tu đi ne, I, II, III, gde sam uno sio ne znat-ne iz me ne i ogra ni čio se na pri la go đa va nje usme nog is ka za pi sme nom. Ov de su pro me ne te melj ni je. Pre sve ga, u obi mu sa opšte ne gra đe. Ume sto de set mi nu ta, sva ko je po gla vlje en gle ske po ve sti do bi lo po la sa ta, što zna či da se vo lu men ma te ri ja la utro stru čio. Ni je uvek po sre di no va gra đa. Po ne-kad se ra di lo jed no stav no o to me da re če ni ca, krat ko ćom vre me na na ra dio-ta la si ma sa pe ta, pro di še.

U sva kom slu ča ju, Sen ti men tal nu po vest Bri tan skog carstva va lja uze ti kao još jed nu, na dam se i po sled nju pri ču o En gle zi ma, ko ji ma pri pa da ju i tri knji ge Pi sa ma iz tu đi ne.

Slu žio sam se vr lo obim nom do ku men ta ci jom, uglav nom iz Isto rij skog de part ma na Ra dio Lon do na. Ve ći na iz vo-ra na ve de na je u fu sno ta ma, na ro či to knji ge ko je ne spa-da ju u pr vu li gu en gle ske isto ri o gra fi je. Od pr vo ra zred ne po mo ći bi le su mi, raz u me se, dve ma mut ske, vi še tom ne po ve sti En gle ske u iz da nju Ox for da i Cam brid gea i isto-rij ski kom pen di ju mi od tre velyana, Gre e na, Gar di ne ra, macaulaya; Thomas Babington, prvi grof macaulay itd., ali

Predgovor 11

sam za po je di ne pe ri o de ipak mo rao da se oslo nim na spe-ci ja li ste. Za an glo sak son sku eru, re ci mo, na F. m. Sten to na (An gloSa xon En gland), R. H. Hod gki na (A Hi story of the An gloSa xons), H. m. Chad wic ka (Stu di es on An gloSa xon In sti tu ti ons) i G. Bar rac lo ug ha (So cial Li fe in Early En gland). Za rim ski pe riod na R. G. Col ling wo o da & J. N. L. myer sa (Ro man Bri tain and the En glish Set tle ments). Za sred nji vek na A. L. Po o lea (From Do mes day Bo ok to Mag na Car ta), D. m. Sten to na (En glish So ci ety in the Early Mid dle Ages), A. R. mayer sa (En gland in the La te Mid dle Ages), E. Per roya (The Hun dred Years’ War) i E. Lip so na (In tro duc tion to the Eco no mic Hi story of En gland). Za do ba tu do ra, gde gra đa i ko men ta ri do bi ja ju na uč ni ele fan ti ja zis, iz me đu osta lih po slu žio mi je do bro G. R. El ton (The Tu dor Con sti tu tion: Do cu ments and Com men tary, En gland Un der the Tu dors), J. D. mac kie (The Earlyer Tu dors), J. A. Wil li am son (The Tu dor Age), J. B. Black (The Re ign of Eli za beth) i P. Hug he so va tro-tom na The Re for ma tion in En gland. Za en gle sku re vo lu ci ju i re sta u ra ci ju C. Hill (The Cen tury of Re vo lu tion, 1603–1714) i J. P. Kenyon (The Stu arts). Za XVI II vek J. H. Plumb (The Eig hte enth Cen tury i The First Fo ur Ge or ges), L. Na i mi er (En gland in the Age of the Ame ri can Re vo lu tion), dvo tom na A Short Hi story of Bri tish Ex pan si on J. A. Wi li am sona, V. t. Har low (The Fo un ding of the Se cond Bri tish Em pi re) i E. Lip son (Eco no mic Hi story of En gland). Za XIX vek E. Halévi (A Hi story of the En glish Pe o ple in the Ni ne te enth Cen tury), G. m. Young (Early Vic to rian En gland), P. Cna plund (The Bri tish Em pi re, 1815–1939) i Asa Briggs (Vic to rian Pe o ple). Za XX vek A. J. P. taylor (En glish Hi story, 1914–1945), C. L. mo wat (Bri tain Bet we en the Wars) i W. N. me dli cott (Con tem po rary En gland, 1914–1964).

Upr kos neo spor noj na uč noj ute me lje no sti i se ri o zno sti ovih stu di ja, s ve ćim sam za do volj stvom ko ri stio per so nal ne


po gle de na isto ri ju nje nih uče sni ka i sa u če sni ka, kao što su to, re ci mo, vi še tom na Isto ri ja na ro da en gle skog go vor nog pod ruč ja od Win sto na Chur chil la, ili nje go vi i me mo a ri Lloyda Ge or gea po sve će ni Ve li kom ra tu, a na ro či to su mi za sr ce pri ra sla ma lo po zna ta de la ano nim nih en tu zi ja sta ko ji su, mo žda bez na uč ne akri bi je, ali sa ose ća njem za ži vi ži vot, uz ogrom nu vo lju i is tra ži vač ki trud, po je di ne vi še ili ma nje za mra če ne pe ri o de en gle ske po ve sti is pu nja va li opi-si ma ra da, po na ša nja, obi ča ja i miš lje nja obič nih En gle za, sve do opi sa ku ća u ko ji ma su sta no va li, na meš ta ja i pri bo ra za je lo ko jim su se slu ži li i za ba va ko ji ma su se pre da va li.

Sve u sve mu, da kle, ne mo gu re ći da u ovom po slu ni sam uži vao, prem da ta ko neš to ni sam pred vi đao. Po go to vu što su me s po čet ka stal no, kao mo ra, pro go ni le be smi sle ne ana lo gi je s na šom isto ri jom, be smi sle ne jer su tra ži le po du-dar no sti ta mo gde su ih i ge ne tič ki i ge o po li tič ki raz lo zi one mo gu ća va li. Oče ki va ti ne ko isto rij sko na ra vo u če ni je od na ro da či ji su uslo vi ži vo ta i raz vo ja to li ko uda lje ni od onih pod ko ji ma smo se mi na Bal ka nu for mi ra li, isto je što i tra ži ti da dva čo ve ka ro đe na od raz li či tih ro di te lja, raz li či to od ga je na i sa raz li či tim cur ri cu lum vi tae – jed na ko iz gle da ju. Sre ćom, ta me am bi ci ja ni je du go dr ža la. Ubr zo sam po to-nuo u je dan svet ko me vi še ni sam za vi deo i pre ma ko me sam mo gao ose ća ti za „isto ri ča ra“ pre ko po treb nu rav no duš nost.

Upr kos to me, raz u me se, ja ni sam na uč nik, pa od me ne, zah te va ju ći s pra vom či nje ni ce, ne oče kuj te ne pri stra snost u nji ho vom tu ma če nju.

Nje, uosta lom, ni u isto ri ji ne ma.

Lon don, 2. mart 1992.

Bo ri slav V . Pe kić

Sentimentalna povest Britanskog carstva

Iako do go vor s BBC-jem o to me da u dva de set šest de seto-mi nut nih emi si ja is pri čam po vest En gle ske ni sam shva tio kao pi sa nje ro ma na, u ko me se stvar nost sklad no me ša s ve ro vat nim, mo gu ćim i ne mo gu ćim, pri stu pio sam joj kao uz bu dlji voj knji žev noj pu sto lo vi ni, sve stan da u ru ka ma imam, upr kos svim isto rij ski ve ri fi ko va nim či nje ni ca ma, ipak sa mo jed nu ne de fi ni sa nu sme su mo guć no sti, u naj bo-ljem slu ča ju ve ro vat no ća. Okru žio sam se hro ni ka ma, pri-ruč ni ci ma, bi o gra fi ja ma, stu di ja ma, sta ti sti ka ma i atla si ma, ža le ći za re vo lu ci o nar nom go di nom 1944. kad sam, ov de na Bal ka nu, isto ri ju učio iz još sve žeg i po ma lo kr va vog ži vo ta, a ne iz ba ja tih, do sad nih knji ga.

Niš ta me za ovaj po sao ne pre po ru ču je. Što En glez ni sam, po se bi je do vo ljan ne do sta tak; što ni sam ni isto ri čar, iz bor či ni još go rim, a što sam pi sac – već i bez na de žnim.1 U

1 Na ro či to ako se ima u vi du rđa vo is ku stvo s knji gom Po vest En gleske an glo ir skog pi sca Oli ve ra Gol dsmit ha (1730–1774), ko ga je ser John Haw kins sma trao no tor nom bu da lom. te ši, me đu tim, što ga je ugled ni dr žav nik Ho ra ce Wal po le una pre dio u „in spi ri sa nu bu da lu“.

1. Žirafe, Kosovo,

povest Engleske i kako je ispričati


Bri ta ni ji bo ra vim – jer da ži vim je dva smem re ći – pet na-est go di na i o En gle zi ma znam ma nje ne go kad sam do šao, pro vla če ći se u pr lja vom ku peu oro nu le bli zna ki nje Step-hen so no vog že le znič kog pro to ti pa od Do ve ra do sta ni ce Vic to ria, iz me đu baš ti lon don skog in du strij skog pred gra-đa, su mor nog na lič ja bri tan skog im pe ri jal nog pro spe ri te ta iz ko ga je Karl marx, ume sto pro fi ta, kao svi osta li, za nas iz vu kao so ci ja li zam. ta da ni sam znao niš ta, ali sam ume-sto ne po u zda nih či nje ni ca po se do vao po u zda ne i omi lje ne evrop ske pred ra su de, ko ji ma, na ža lost, vi še ne ras po la žem. O tim pred ra su da ma tre ba na vre me neš to re ći. Ne tr pe lji vost pre ma En gle zi ma je opšte me sto evrop ske ge o po li ti ke, sve od ka da su Ostr vlja ni s Nor ma ni ma, Plan ta ge ne ti ma na ro-či to, po če li za ba da ti nos u kon ti nen tal ne po slo ve, a Sar tre ov Jean, kon ti nen ta lac do ko sti i šo ven do pro fe si o nal no sti, ko ji ih mr zi iz prin ci pa i ko me za to ni su nu žni ni ka kvi po seb ni raz lo zi, obra zac je pro sve će nog Evro plja ni na na ših da na, ni poš to tek re likt Na po le o no ve ili Hi tle ro ve No ve Evro pe. Da se pre ma En gle zi ma ga ji hro nič no ne po ve re nje (po taj no im se mo žda i za vi di), da se sma tra ju ko ri sto lju bi vim, se bič-nim, ne po u zda nim, u naj ma nju ru ku li ce mer nim, po se bi se raz u me. U mom je slu ča ju, na ža lost, ovaj la go dan i uni ver za-lan ob lik an glo fo bi je po re me ćen bio bal kan skom po ve snom klop kom. Srp ski je gra đan ski sta lež go di ne 1944, pod vrg nut re vo lu ci o nar nom te ro ru, pri nu đen da od za pad nih sa ve-zni ka oče ku je po moć. Zna či lo je to pro vi zor no za bo ra vi ti ne ko li ko en gle skih tro jan skih da ro va „bhra ći Shr bi ma“ (po iz hgo vo ru mog zna me ni tog pret hod ni ka mr. Har ri so na, rat nog ko men ta to ra Ra dio Lon do na): puč 27. mar ta 1941, go vor kra lja Pe tra II 1943, ko jim se od ri če ge ne ra la mi ha i-lo vi ća i sta vlja na stra nu Jo si pa Bro za, pa i okrut no ra za ra nje Be o gra da 1944. pri pi sa ti kar to graf skoj za blu di Sa ve znič ke

Žirafe, Kosovo, povest Engleske i kako je ispričati 17

va zduš ne stra te gij ske ko man de. Ukrat ko, pri rod nu idi o-sin kra zi ju pre ma En gle skoj za me ni ti za ne pri rod ne sim-pa ti je, i, na rav no, u njih po ve ro va ti, jer, u pro tiv nom, na da u en gle sku po moć ne bi ima la svr he. Da se, da kle, raz u me mo je du šev no sta nje dok sam s ko fe rom u ru ci, „bhi ra ju ći shlo bo du“, udi sao go rak gar sta ni ce Vic to ria ovla žen is pa-re njem jef i nog Typhoo ča ja, mo ra se zna ti da na li cu ni sam imao od bram be ni iz raz mr zo vo lje, svoj stven Evro plja ni nu na uli ca ma Lon do na. taj iz raz ste kao sam tek ka sni je, ali to je dru ga i du ga pri ča.

Jed no mi, me đu tim, svoj stvo ide u pri log. Osla nja ju ći se na Tho ma sa Carlylea, is ti če ga tre velyan kao po et ski sa dr žaj proš lo sti, isti sa dr žaj ko ji do mi ni ra sva kim uspe lim knji žev-nim de lom.2 Po re đe nje je, na rav no, pre te ra no, jer ako s njim ide mo do kra ja, sti že mo do isto ri je ko ja će isto vre me no bi ti isti ni ta (bar mo gu ća) i fik tiv na (prem da i ta da mo gu ća), do isto rij skog ro ma na do či je je gra ni ce, su de ći po reč ni ku Fran cu ske re vo lu ci je, sti gao i Carlyle. Po et ski sa dr žaj prošlo sti shva ćen je u ovom ru ko pi su kao Duh isto ri je, li šen ičeg za jed nič kog s nje go vom sve moć nom he ge li jan skom ver zi-jom. Jer ovaj jad ni, zbu nje ni, une zve re ni Duh, za raz li ku od He ge lo vog sa mo sve snog Svet skog du ha, ne zna ni ku da ide, ni zaš to ne kud uopšte ide. On je sa mo ži vot. On je, u stva ri, sam ži vot. Ono što za u vek iš če za va iz do ga đa ja kad se ovaj po vu če u proš lost i od nje ga osta ne pra zan da tum u rav no-duš nom vre me nu, is pi san kao mr tva ho lo-sli ka.

Pr va se teš ko ća ne ti če tih da tu ma s ko ji ma nas po ško la-ma mr cva re. Go di na go re-do le ne me nja pre sud no sud bi nu na ro da. Da li je Ko sov ska bit ka iz gu blje na 1389. ili 1398.

2 „Uzmi te u ob zir sve što le ži u re či Proš lost“, ve li Carlyle. „Isto ri ja je u stva ri istin ska po e zi ja. A stvar nost, ako se is prav no in ter pre ti ra, ve li-čan stve ni ja od Fik ci je.“


ma lo uti če na hi me rič ne po sle di ce tur ske po be de po ži vot Sr ba, kao što de se to go diš nje za kaš nje nje nor man skog osva-ja nja Ostr va ne bi iz me ni lo sud bi nu po be đe nih An glo sa sa. Isto ri ja ni su da tu mi. Bro je vi, ako se vre me na ti ču, ma nje zna če od ci fa ra kad su nji ma pred sta vlje ni lju di. Pra va po vest ži vot je tih lju di po ko pan is pod troš nih spo me ni ka bez lič ne isto rij ske hro no lo gi je. En gle ska re vo lu ci ja ili re sta u ra ci ja so ci jal ne su ko li ko i po li tič ke epi zo de po ve sti i po li ti ka je pre po sle di ca so ci jal nih pro me na no što je nji hov uzrok. Is ti ču ći po ste pe nost, uspo re ni tem po te po ve sti, u En gle skoj so ci jal noj isto ri ji tre velyan po mi nje kao ret ke ka ta stro fe od uti ca ja na ži vot Bri ta na ca cr nu smrt (ve li ku ku gu od 1349) i in du strij sku re vo lu ci ju, ali pra vi raz li ku: ku ga je iz me ni la ži vot jed ne je di ne ge ne ra ci je En gle za, in du strij ska re vo lu ci ja ga je mo de lo va la to kom dva sto le ća.3 Agri kul tur no oru đe se me nja lo od kre me nog šilj ka, pre ko dr ve nog i gvo zde nog plu-ga, do naj sa vre me ni jeg kul ti va to ra, u ra lo se upre zao čo vek, po tom vo ili konj, naj zad ma ši na, ali je u stal no iz men lji voj jed na či ni na pret ka čo vek ostao je di na kon stan ta. Is pred ra la i ma ši ne ili iza nje, on je uvek bio tu. Za kle tva si ze re nu, ra ni ob lik de mo krat skog gla sa nja, ta ko đe je pret po sta vlja-la čo ve ka, čak i ako je sve dru go iz me nje no: broj gla sa ča, na čin gla sa nja i me to do lo gi ja sa bi ra nja gla so va. Sa o bra zno no vim ide ja ma o hu ma ni te tu me nja la se i teh no lo gi ja smrt-ne ka zne ali je, ma ka kvu nam sli ku nu di la, ljud ska gla va osta la nje na cen tral na te ma i je di ni cilj met ka, om če, se ki re, stru je ili otrov nog ga sa. ma ka kvi da su do ga đa ji što su ple li ta na no tki vo druš tve nih pro ce sa, uvek se u kraj njoj kon se-kven ci ji ti ču čo ve ka. I ni kad sta ti stič kog isto rij skog, ko jim se ov de ba vi mo, do bi je nog uproš će nom me to dom ana loš ke ge ne ra li za ci je, ne go po je di nač nog, s ime nom i bi o gra fi jom

3 G. m. tre velyan, En glish So cial Hi story, Pe li can Bo ok, 1974, str. 12.


ne slič nom ijed nom dru gom ži vo to pi su. Ne ma sum nje da su di plo mat ska nad mu dri va nja, dvor ske in tri ge i ži vo pi sni ra to vi, po red to ga što su za ni mlji vi ji, od sna žnog uti ca ja na ži vot obič nog gra đa ni na, po go to vu ako zbog njih ovaj mo ra u smrt, du go ve, be du, ako pla ća ve ći po rez ili svo je pro iz vo de pro da je is pod ce ne, ali, sve u sve mu, na na rod u ce li ni pre-sud ni je de lu je kon sti tu ci o nal ni, in te lek tu al ni, so ci jal ni i teh-no loš ki na pre dak ko ji se po ste pe no, po ne kad je dva pri met no, ostva ru je kroz ve ko ve, ne go do bi je na bit ka ili osvo je na te ri-to ri ja. Za to će J. R. Green u Isto ri ji en gle skog na ro da4 pro-gram ski pret po sta vi ti lin gvi stič ka osva ja nja no vo en gle skog je zi ka pe sni ka Cha u ce ra osva ja nju Nor man di je po sle po be de He nryja V kod Crécyja (Nor man di ju će En gle zi iona ko iz gu-bi ti, a je zik sve do da nas za dr ža ti) i Akt o si ro ti nji Eli za bet he I pi rat skom pre pa du nje nih ad mi ra la na Ca diz (jer Akt se raz vio u so ci jal no za ko no dav stvo, a Ca diz sa mo u epi zo du po be da ma iona ko pre na tr pa ne bri tan ske po mor ske sla ve).

Po gle daj te, me đu tim, sve te isto ri o graf ske pri ruč ni ke i kom pen di ju me. tu ma če nja uzro ka i po sle di ca po je di nih do ga đa ja po Ostr vo to li ko su raz li či ta da se pi tam je li to ista ze mlja o ko joj go vo ri ovaj ili onaj pi sac. Ža li ti se, na ža-lost, ne smem. Ni na ša proš lost ni je niš ta ja sni ja. Bal kan ske ra to ve od 1912. srp ska, bu gar ska i grč ka na u ka zo vu oslo-bo di lač kim, a ma ke don ska osva jač kim, što je naj bo lji do kaz da, iako raz li či ta te la ne mo gu isto vre me no za u zi ma ti isti pro stor, raz ne pa i pro ti vu reč ne isti ne mo gu. Ko mu ni stič ka tra di ci ja u par ti zan skom ra to va nju vi di skru pu lo znu pa tri-ot sku bor bu pro tiv oku pa to ra, gra đan ska bes kru pu lo znu bor bu za re vo lu ci o nar nu vlast, a ja lič no – na ci o nal nu i lič nu ne vo lju pr vog re da. Pri nu đen sam sto ga da za ključ ke bi ram

4 J. R. Green, Short Hi story of the En glish Pe o ple, J. m. Dent & Son Ltd., Lon don 1915, tom I, str. 11.


po svom ama ter skom uku su, u skla du sa sop stve nim pred-ra su da ma. Ako se isto ri ča ri oko isti ne još ni su do go vo ri li, ako se ni na rod ni mi to vi oko istih te ma ni su ujed na či li, ja im po mo ći ne umem.

Ve ća je teš ko ća u shva ta nju En gle za šta je za lju de va žno, šta ni je. U tom po gle du po uč ne su upo red ne sli ke svet skih i en gle skih zbi va nja u en gle skoj in ter pre ta ci ji, pa ću iz ne-ti pa ra dig ma tič ne uzor ke da ilu stru ju mo je kon ti nen tal ne du šev ne mu ke. Znam da se opšta isto ri ja pri la go đa va va žno-sti do ga đa ja za do ma ću – ka ta stro fa lan ze mljo tres u An di ma u Pen dža bu se i ne ose ća, kao što po pla va u Pen dža bu lju de An da ma lo di ra, a na ma su, na Bal ka nu, obe ne sre će sa mo vest – ali ne ve ru jem da je u do ba sra zmer no je din stve ne Evro pe Sve tog rim skog car stva od svih re for mi Kar la Ve li-kog za En gle ze i ru bri ku „Dnev ni ži vot“ naj va žni ja za bra na pro sti tu ci je. Sum nji vo mi je i iz jed na če nje či nje ni ce da je do 1351, za če ti ri go di ne epi de mi je, oko se dam de set pet mi li o-na lju di umr lo od ku ge s fak tom da je ta da en gle ski te nis iz za guš lji vih sa la iza šao na va zduh, ma ko li ko je En gle zi ma, a i sva kom tre zve nom čo ve ku, do spor ta sta lo vi še ne go do ku ge. Na dao sam se da smo Ko sov skim bo jem, se be de fi-ni tiv no ru i ni ra ju ći, spa sli Evro pu. Na la žnu vest o srp skoj po be di zvo ni le su nje ne bo go mo lje. Ostrv ske, na rav no, ne be hu me đu nji ma. Bit ka se i ne spo mi nje. Za Evro pu je, po En gle zi ma, va žni je što je 1389. za pa pu iza bran Bo ni fa ci je IX, či ji je zna čaj, oči gled no, sa mo u red nom bro ju, ra ču na-ju ći od Pe tro vog na sled ni ka Li na. Kao naj bit ni ji do ga đaj za pro seč nog čo ve ka 1220. iza bra na je po ja va afrič kih ži ra fa na Kon ti nen tu. Na stra nu što su, ve ro vat no, Ri mlja ni u cir ku vi de li ži ra fu pre pr vog hriš ća ni na, pi tam se ko li ko je i ka ko ži ra fa una pre di la sva ko dne vi cu pro seč nog Evro plja ni na.


Pi ta nje je i gde po vest En gle ske za vr ši ti. Pri ro dan kraj ne či je isto ri je ne sta nak je nje nog na ro da. En gle zi još ni su do tle doš li, prem da do ma ći obo ža va te lji dr žav nog su ve re-ni te ta tvr de da je ula zak Bri ta ni je u Evrop sku eko nom sku za jed ni cu po če tak nje nog ti hog iš če za va nja. Gu bi tak Im pe-ri je sa svim je zgo dan kraj pri če. Pri po vest se pri ča dok je za ni mlji va, za ni mlji va je dok je us peš na, a us peš na je, bar pre ma do sa daš njem is ku stvu, dok je raz boj nič ka, pljač ka ška, u naj ma nju ru ku pu sto lov na. Čim se po sle vi še go diš njeg avan tu ri stič kog iz bi va nja po tu đim ze mlja ma vra ti u do mo-vi nu i po sta ne gra đan ski kon ven ci o nal na, čim dra ma tič na krup na osva ja nja ze mlje za me ni pi pa vo usva ja nje sit nih za ko na, čim is prav ke gra ni ca u svo ju ko rist za me nje ne bu du is pri ka ma što su sta re iz gu blje ne, za ve li ku pri ču ni je, pa će mo je tu ne gde i okon ča ti. Po svoj pri li ci u pred ve čer je Pr vog svet skog ra ta, da je, opraš ta ju ći se od nje, osta vi mo bar ko li ko-to li ko sreć nom, ve li kom i uobra že nom. Im pe ri ja će, do du še, na oskud nim ja sla ma sum nji vih kon do mi ni ju ma i ko lo ni jal nih po lu za vi sno sti, iza bu si je isto rij skih mi to va ali s puš kom na ko le ni ma, ta vo ri ti još ne ko li ko de ce ni ja, no ne će to bi ti ži vot ne go veš tač ki ani mi ra no ve ge ti ra nje ka da ve ra, ko me će tri jum fal na od bra na Fal klan da po slu ži ti kao sve ča no me đu na rod no ope lo. A ako se od va žim da je sve do na ših da na te ram, ne ki na ro čit op ti mi zam ne moj te oče ki va ti ni od me ne ni od ovih ko men ta ra.

Pi ta nje je i oda kle nje nu po vest po če ti. Na ro di ga je ari sto-krat ske pred sta ve o po re klu i vre me nu u ko me su nas svo jom po ja vom usre ći li. Naj sve ži je ana dol ske te o ri je o In do e vro-plja ni ma Slo ve ne do vo de na Bal kan u II ve ku n. e. Uza man, iz gle da, jer da nas Slo ven ni ko ne že li da bu de. (A či ni se da se u po sled nje vre me ne ka ko i ne is pla ti.) Ne ki Cr no gor ci dr že


da su Ili ri, što mo je pri su stvo na Bal ka nu po me ra za mi le ni je una zad. Iz ve sni Slo ven ci pret ke sa nja ju me đu ilir skim Ve ne-ti ma, što ih raz ven ča va sa Slo ve ni ma, ali sro đa va sa mnom, pa je do bi tak u naj ve ćoj me ri mu tan. I dru gi bal kan ski et ni ci od bi ja ju da s tim zlo sreć nim Slo ve ni ma iš ta ima ju. Hr va ti bi da su Go ti, Ci ga ni drev nost tra že u In du si ma ili Egip ća ni-ma, a ma ke don ci u Alek san dru Ve li kom (opa san put ko ji ih la ko mo že od vu ći me đu Gr ke). Naj da lje je oti šao naš sli kar mi lić od ma čve, ko ji za mr še nim fi lo ge net skim bo ga za ma Sr be spa ja s Pla to no vom Atlan ti dom, ali ja dr žim da je taj mal ko pre te rao.

En gle ska po vest mo že po če ti od gu bit ka Im pe ri je, ko ji je ze mlju, prem da obo ga lje nu, vra tio na vla sti te no ge i vla sti-tim bri ga ma, za bo ra vlje nim po sle po vla če nja Ri mlja na. Pa i ra ni je, od in du strij ske re vo lu ci je zbog ko je smo od ne ko ri-snih lju di po sta li ko ri sni pro iz vo đa či, a naj ne str plji vi ji čo ve-ko ljup ci me đu na ma i mark si sti. Ili od Oli ve ra Crom wel la, ute me lji va ča na ci o nal ne ide je kao me ša vi ne Sve tog pi sma, tr go vi ne i ma ča. mo že kre nu ti i 1066, s boj nog po lja kod Ha sting sa, gde se pro li ve na nor man ska i an glo sak son ska krv iz me ša la u ra sni amal gam, bez ko jeg ne bi bi lo ni Crom wel la, ni in du strij ske re vo lu ci je, ni Im pe ri je u ko joj sun ce ni kad ne za la zi. Ali i od 449. go di ne n. e. i na je zde tev ton skog ro da An glo sa sa, krv ne ma tri ce en gle skog na ro da.

Sve od 410. go di ne n. e. i eva ku a ci je Ri mlja na, za šest sto ti na go di na slo bo de, Bri ta ni ja je bi la ono što su nje ni vik to ri jan ski dr žav ni ci, za ča ra ni Oto man skom ca re vi nom i slo bod nim pu tem za In di ju, vi de li na Bal ka nu, i če mu su ra za bir lji vo do pri ne li: ne ra za bir lji va uro đe nič ka ple me na mla te se oko ne ra za bir lji ve, ne plod ne ze mlje, a je dva ra za-bir lji ve kru ne br zi nom atlant ske olu je sme nju ju jed na dru gu. En gle ska je pre ži ve la bal ka ni za ci ju u vre me ka da je, upr kos


slo ven skim var va ri ma, na Bal ka nu vla dao vi zan tij ski red, ko ji Ro me je ni je zbu nji vao, ali je traj no po meo Gi bbo na. S gle diš ta kse no fob ske do ma će na u ke, tu bi, u ka ta kli zmič nom ha o su se o be na ro da, po čet ku na še pri če mo glo bi ti pra vo me sto. Encyclo pa e dia Bri tan ni ca, bi bli ja an glo sak son skog zna nja, pi še po vest Ostr va pod dva slo va. Pod B i ge o graf-skim poj mom „Bri ta ni ja“ smeš te na je po vest do V ve ka n. e. i do la ska An glo sa sa. Od ta da, pod E i isto rij skim poj mom „En gle ska“, pra va je po vest En gle za. Ni je, me đu tim, ret ko da pri ča mla dog na ro da poč ne tek kad ga po ko ri sta ri ji i zre li ji. Isto ri je Bal ka na, upr kos to li ko hva lje nim Ili ri ma, ne ma pre He le na. Pre Ri ma, Ita li ja je krat ka i ne ja sna pri ča o Etru ri ji, du ga i pre gled na o grč koj ko lo ni za ci ji Ape nin-skog po lu o str va. En gle sku, da kle, mo že mo po če ti i od Ri ma, ko ji joj je do neo ci vi li za ci ju i nje no grč ko na sle đe. Rim ski „na čin ži vo ta“ bio je u cva tu kad se Ju li je Ce zar 55. go di ne s. e. na Ostr vo is kr cao, ali je an tič ki svet du hov no već bio na umo ru. Osim rim skog pe sniš tva i isto ri o gra fi je, sve što ve li ko be še, ne sta de. Proš li su Su me ri, Hal dej ci, Va vi lo-nja ni, Sta ro e gip ća ni. Ne ma vi še ni pra vih Gr ka, po to ma ka Ahi la i Aga mem no na, prem da he len ski duh Alek san dra Ve li kog još ve je me di te ra nom i ide ja uje di nje ne Evro a zi-je ni je mr tva, na la ze ći u Ne ro no vom umet nič kom lu di lu po sled nje uto čiš te. No vo je hi per bo rej sko do ba na vi di ku. Sti že iz dru gog sme ra od to plog, plod nog bi blij skog is to ka, s hlad nog var var skog se ve ra. mi le ni ja će pro ći pre ne go što se po vest ne ise li s drev nog me di te ra na, ali su tran sport ne si le ove glo bal ne se o be već u pu nom dej stvu.

Ni sam, raz u me se, uneo mut no do ba u ko me su En gle zi od maj mun skih pri ma ta po sta li lju di, prem da mo žda baš to mno go štoš ta raz jaš nja va. Ali, sa ve sni ji sam od do ma ćih isto ri ča ra. Ne po sma tram ih s na šeg gle diš ta, ne ba vim se


sa mo onim da tu mi ma nji ho ve isto ri je ko ji su za nas va žni, kao što oni či ne s na šom. (Ka da i ako po mi nju naš 27. mart 1941, či ne to kao da smo im taj ne sreć ni da tum du go va li, a ne da smo ih nji me za du ži li.) Bo jim se da bi im po vest ta da bi la i krat ka i ku sa. Upo zna jem vas s onim što je za njih va žno. Svet ska se po vest po mi nje kad se, za na šu ne vo lju, sa srp skom po ve zu je, kad se tra že ana lo gi je i kad je u svet iz ne su bez ob zir nost en gle skih pu sto lo va, ra do zna lost en gle-skih is tra ži va ča, veš ti na en gle skih dr žav ni ka, sre bro lju blje en gle skih tr go va ca i sr ča nost en gle skih gre na di ra.

Po če ću od kult ne tvo re vi ne Sto ne hen ge, či ji je pr vi dol-men u do li ni Sa lis bury po sta vljen oko 1800. go di ne pre Hri-sta. Prem da je zo di jač ko, ne oče kuj te od nje go vog ka me nja mno go. Ar he o lo gi ja se u Sto ne hen geu me ša s mi tom, a ovaj s kelt skom mi sti kom. Ne iz ve sno je či jim po da ci ma ve ro va ti, po go to vu dok vam iz me đu oro nu lih ko lo sa mr tve dru id ske ve re pro da ju sin te tič ke mcDo nald sen dvi če.

Ali da ne po mi sli te ka ko se na la zi mo s mrač ne stra ne me se ca, znaj te da, dok pra sta nov ni ci Bri ta ni je u Sto ne-hen geu ljud ske žr tve pri no se svo jim ha la plji vim šum skim bo go vi ma, na Is to ku te če pr vi pe riod ki ne ske knji žev no sti, u In di ji se gra di bra na od mer me ra, Su mer ci be hu i pro đo-še, a Ha mu ra bi, kralj Va vi lo na, u cr ni ka men ukle su je pr ve za ko ne. U Kno so su, sr cu mi noj ske kul tu re, kra lje va pa la ta ima ku pa ti lo na iz vo ru ži ve vo de, u mi si ru je XII di na sti ja po re du, Knji ga mr tvih već je na pi sa na da ži ve pro bu di tek u XX ve ku, iri ga ci ja Ni la iz ve de na, a u upo tre bi su kon tra-cep tiv na sred stva, za ko ja su En gle zi do zna li tek bla go da re ći stra hu od si de. ti me ne vr ši mo ni ka kvo vred no sno po re đe-nje. Osim Ki ne za, svi su ti na ro di odav no mr tvi. A oni što ni su, te še se is ko pi na ma svo je sla ve u mu ze ji ma tu đi na, ili, kao mi, sre br nim vi ljuš ka ma ko ji ma smo je li dok su En gle zi


uči li če mu slu že pr sti. Da, nji ho va je ci vi li za ci ja u mu ze ji ma onih ko ji su, dok se fa raon Se so stris III ku pao u mi riš lja vom ba ze nu, s di vlje njem opi pa va li čvr sti nu pr vog bron za nog ko plja. Po u ka je ja sna: isto ri ja ni je sa mo ko lev ka za ra đa nje narodâ ne go i odar za nji ho ve ago ni je.

Ve le da pri rod na sre di na uti če na for mi ra nje na ro da. Do sa đu ju nam ka rak te ro loš kim raz li ka ma iz me đu rav ni-ča ra i br đa na, na se lje ni ka vi so kog kop na i onih što ži ve kraj ve li kih vo da. U re du, znam da bi nam ci vi li za ci ja bi la neš to druk či ja da smo osta li na dr ve tu i raz vi ja li je na vi si ni od de se tak sto pa iz nad ze mlje, po go to vu da smo fi zi o loš ki ras pro str ti pla ni me trij ski, sa mo u dve di men zi je, no da li ne ko li ko pla nin či na ili ba ruš ti na u toj me ri od re đu je svo je ži te lje da sva ka isto ri ja mo ra po če ti s ge o gra fi jom u ko joj se od vi ja? Ko li ko to va ži za Sr be ne znam, ali znam da su ne bu bli že od u vek ži ve li oni što su uz ga ja li du bo ke mi sli i pljač ka li sto ku po do li na ma, a u tim do li na ma, ze mlji bli že, oni što uz ga ja ju sto ku, mi sle ći je di no ka ko da je od na ših Di na ra ca, na ših gor skih me ta fi zi ča ra, sa ču va ju. Za En gle ze je, me đu-tim, ve za iz me đu tla i lju di ne sum nji va, uz ne iz be žno učeš će vo de u ko ju su Bri tan ska ostr va po to plje na, poš to su ima la sre ću da se u jed noj ge o loš koj kri zi od kon ti nen ta ko nač no ot ce pe. Sto ga ću naj pre u gru bim po te zi ma opi sa ti gru bu ze mlju, ko ja se od ta da znat no pro me ni la, i nje nu pro men-lji vu kli mu, ko ja je, bo jim se, osta la ista, što će re ći ne pod no-š lji va. Za mi sli će mo, da kle, pri ro du ka kva je u po čet ku pri če.

tlo se bla go a on da u gra blji vim sko ko vi ma pe nje od ju ga se ve ru, prav cem ko jim će u ci vi li zo va noj En gle skoj opa da ti na rod no bo gat stvo. Ze mlja po sta je br do vi ta, go la, po sna, a ča rob ni ja, kao da je ja lo vost uslov za mla dost i le po tu. Gu ste mrač ne šu me, da nas ora ni ca ma ras kr če ne, pre se če-ne ta jan stve nim mo čva ra ma, sad isu še nim, me nja ju se u


ne pre gled na vre siš ta du gi nih bo ja, po tom gu be u si ro vim go le ti ma škot skog Hig hlan da (Gor nje ze mlje). Ostr vo je ob ru blje no ste njem kao na zup ča nim ku la ma sred njo ve-kov nih ka ste la. Pra va je to tvr đa va s op ko pom u ko ji sta je či tav okean. Pa ipak, atlant ske vo de što su Bri ta ni ju sa ču-va le od Fi li pa, Na po le o na i Hi tle ra, te či ni le krun ski uslov nje nog bla go sta nja i bez bed no sti, u po čet ku ove pri če si pa le su ze mljom u bur nim ta la si ma na rod za na ro dom; od Kel ta, Bel ga, Ri mlja na do An gla, Sa sa, Vi kin ga, Da na ca i Nor ma na, da na oko 90.000 km2, pro sto ru ma njem od ju go slo ven skog, obra zu ju buć ku riš ra sa, teš ko uoč ljiv čak i na pro met nom i raz met nom Bal ka nu. Ne bo li či na plat no ko jim umet nik ni je za do vo ljan, te ga stal no pre pra vlja, pre kra ja i pre far ba-va, ali kao da osim si ve bo je za dru gu ne zna. Nji me se vi ju i bi ju ne pri ja telj ski ve tro vi. Ko zna zaš to en gle ski maj sto ri do bro sli ka ju ko nje, ali ne bo ob jaš nja va što su bez tak ma ca u ma la nju obla ka i zaš to kli ma ov de ne po sto ji. Po sto ji vre me, a i ono se stal no me nja. U da nu do ži vi te sve za šta vam na Kon ti nen tu go di na tre ba. Ne, ni je kli ma rđa va. Ona je tek ne pred vi dlji va. Za ra sne oso bi ne va žna, ali ne i pre sud na. Il Du ce je va pio što Ita li ja ni ne ma ju en gle sku kli mu da bi do bi-li en gle sku iz dr žlji vost. Za bo ra vio je da je iz ape nin ske kli me Rim osvo jio svet, a da su Eski mi, ro đe ni u le du, naj pi to mi ji lju di u nje mu. Kli ma je, uosta lom, ću dlji va, kao i mno go to ga ov de. Ne pred vi dlji vost isto ri je uz bu dlji vom či ni pri ču ko ju pred vi dlji vost ljud ske pri ro de ho će da uči ni uvek istom.

Kad su se na plu ta ju ćim le de nja ci ma po ja vi li pr vi no ma-di, ži vo ti nje i lju di lo vi li su se uza jam no, ne is po lja va ju ći ne ke zna čaj ne raz li ke u iz gle du, po na ša nju i me đu sob nom uva ža va nju. I to sta nje hu ma no-zo o loš kog ekvi li bri ju ma tra ja lo je ve o ma du go, do ka zu ju ći da pred no sti Ho mo sa pien sa ni su sme sta bi le uoč lji ve ni ti od ani mal ne kon ku ren ci je


pri zna te. Do sta vre me na je utro še no na „ube đi va nje“ ži vo-tinj skog sve ta. U neo li tu, ne gde oko 3000. go di ne, na pre dak je oče vi dan. Zve ri su ko nač no pro pu sti le šan su. Zve ri su mo gle bi ti sna žni je, ali je čo vek bio lu ka vi ji; mo gle su bi ti br že, ali ne i veš ti je, i naj zad, a to je iz gle da pre su di lo, one su mo gle ži ve ti i lo vi ti u čo po ri ma, ali te čo po re ni su ume le da odr že i pri de o bi ple na. Biv ši lov ci i ri ba ri kre me nim oru-đem is kr či li su šu me da u kr če vi na ma po dig nu na se lja, za o ru nji ve, is ko pa ju rud ne ja me. Krh ka, ne po u zda na, ugro že na i ugro zi va stal nost, ko ju ovo troj stvo pod ra zu me va, osta će osnov nim zah te vom sva kog na pret ka. No ci vi li za ci je ne ma dok čo vek ne is pu ni je dan ko ri stan, tri naiz gled ne ko ri sna uslo va, jer bes ko ri snost i je ste kraj nji cilj na pret ka, kri sta li za-ci ja nje go ve fi nal ne svr he. Ko ri stan uslov je za jed ni ca in te re-sa za na pad i od bra nu, i on se si lom pri li ka, tač ni je ne pri li ka, sra zmer no br zo po sti že. No va lja na ći le po tu i Bo ga. I raz u-me se, re ši ti šta sa smr ću. Bo ja na grn ča ri ji sve do či o ot kri ću le po te i je di no je pi ta nje ima li je ta da ne za vi sno od nje ne kult ne vred no sti. Ni je ve ro vat no. Le po ta je deo kri sta li za ci je o ko joj smo go vo ri li. Za nju tre ba slo bod nog vre me na. A ta mo gde ga ne ma, gde vre me slu ži sa mo go lom op stan ku, le po ta mo ra če ka ti bo lje da ne. Pr vi pa gan ski hram, Sto ne-hen ge, ve li nam da je i Bog ot kri ven, ma šta o ta kvom Bo gu da nas mi sli li. (Uosta lom, i on je bio pod re đen isto rij skom raz vo ju. Je vrej ski Bog, Ja hve Sta rog za ve ta, niš ta mi lo srd ni ji ni je bio od dru id skog.) Gro bo vi nas ube đu ju da se i smrt raz u me la. Ni pra o str vlja ni, još bez ime na, ni su ve ro va li da se smr ću nji ho va hu ma na pri ča de fi ni tiv no okon ča va, da umi-ru ći za u vek od la ze. Po gla vi ce su i pod ze mljom onom sve tu pri ka zi va ne u naj lep šem ovo ze malj skom sve tlu: u naj ra sko-š ni jem ru hu i naj do sto jan stve ni jem po lo ža ju, ko ji od ne kud re dov no pod se ća na stav pri iz ba ci va nju iz me ta. Osta li su


iš če za va li u bez lič noj ma sov noj ra ci ko ja je sim bo li sa la ulo gu na rod nih ma sa u isto ri ji. Bla go da re ći tim ja ma ma sa zna je mo za hi je rar hi ju, veš tač ki ob lik ljud skih ne jed na ko sti, i da su se već de li li na ro do ve u za va di, ja ke i sla be u mr žnji, u opštem si ro maš tvu na si ro maš ne i još si ro maš ni je – po de la, uosta-lom, od ko je se ni do da nas ni je od u sta lo. Po de la još ne ma amal ga mi ra ju ću sna gu što će doc ni je sa bra ti ra zno rod ne lič ne, po ro dič ne i ple men ske in te re se u na ci o nal ni kom pleks, od to ga je Ostr vo bez na de žno da le ko, kao i od hro no lo gi je ili pi sa nih do ku me na ta. Od isto ri je uopšte. O, ne ka je to isto-ri ja, sva ka ko, no ka kva, če mu li či, u če mu se sa sto ji, teš ko je bez či nje ni ca re ći. A njih, osim u na teg nu tim ana loš kim si lo gi zmi ma bez pod lo ge ili du bo ko pod ze mljom, ne ma. Ar he o lo gi ja će nam, raz u me se, po mo ći da se u ne po zna toj pro to proš lo sti sna đe mo, ona će, uz ču de snu teh no lo gi ju rend ge na i izo to pa, iz naj bed ni jih ma te ri jal nih osta ta ka, iz ta lo ga mi nu log sve ta vas kr snu ti je dan nje gov iz gled, ali on će va zda bi ti ne po u zdan, uvek sa mo na gra ni ci mo gu ćeg, ni kad u sr cu on daš nje stvar no sti.

Šta ne do sta je bu ko lič koj sli ci ra no bron za nog a po ma lo i zve ro o bra znog do ba Bri ta ni je, uje di nje nog istim kul tom mr tvih a raz je di nje nog po tre bom za istim paš nja kom? Fe ni-ča ni ti ra iz vo zi li su s Ostr va ka laj. Ar he o lo zi su pro naš li ar te fak ta egi pat ske fa jan se. tram pi lo se, da kle. tr go va lo se. Ku po va lo i pro da va lo. Na ma ka ko ni skom ni vou i spo ra dič-no mo žda već i spe ku li sa lo? Naj bit ni ja pret po stav ka hu ma ne ci vi li za ci je, i jed na od pre sud nih za en gle sku, is pu nje na je. Pra va pri ča mo že da poč ne.

Od lo ži će mo je za tre nu tak da vi di mo mo že mo li uoči ti čas u ko me je pr vi Sr bin upo znao pr vog En gle za, mo že mo li ot kri ti pra po če tak na ših na ci o nal nih od no sa. Ne sme mo se po u zda ti u mo guć nost da je do isto rij skog kon tak ta doš lo u


za jed nič koj in do e vrop skoj po stoj bi ni, dok su bu du ći En gle-zi još ži ve li pod ple men skim ime nom An gla i Sa sa, a Sr bi u et nič ki ne de fi ni sa noj slo ven skoj ma si, prem da je ta ko neš to sa svim ve ro vat no. U do ba na šeg po stup nog pro di ra nja u Evro pu – oda kle nas sad neš to užur ba ni je iz go ne – Ostr vo je bi lo do gu še u po strim skoj kri zi, iz ko je će se, po do la-sku Nor ma na, ro di ti en gle ska na ci ja, ali An gli i Sa si već su za po se li ovaj kraj ži vog sve ta, gde pa kao po či nje od tu le, pa i neš to pre. En gle ski su pre ci, da kle, u Evro pu doš li sko ro tri ve ka pre na ših. Srp ska dr ža va for mi ra na je bez bed no da le ko od nji ho vih bu du ćih te ri to ri ja, još da lje od bu du ćih in te re sa (prem da nam to ni je mno go po mo glo). Na še te ri to ri je, na ši in te re si od po čet ka be hu uko re nje ni u vi zan tij ski do men, mo rav sku ge o graf sku spoj ni cu Bal ka na i Pa no ni je, Is toč-nog i Za pad nog rim skog car stva, stra teš ke gra ni ce iz me đu dva sve ta, dva sve to na zo ra, dve ci vi li za ci je, dve ve re, na ko joj se i dan da nji ra tu je i s ko jom Bri tan ska ostr va, mi mo ka sni jih kr staš kih po ho da, ni kad ni su ima la ni ka kve ve ze. Bal kan je u en gle sku po li ti ku ušao pre ko is toč nog pi ta nja, za o bi la znim pu tem, se ver nim kri lom kroz Ru si ju, ju žnim iz In di je. En gle zi su nam, da kle, doš li kur vin ski – s le đa, gde su isto rij ski uvek i osta li.

Pr vi su sret ne kog Sr bi na i bu du ćeg En gle za mo gao se do go di ti je di no u po lju ve li ke svet ske po li ti ke, či ji je om fa-los (pu pak) oko 1000. go di ne, opet, mo gao bi ti je di no u vi zan tij skom Kon stan ti no po lju. U vre me pri je ma za pad-nih di plo mat skih po kli sa ra dvo ra ne Hi e re, Sve te pa la te ro mej skih ca re va, mo ra le su se škro pi ti ja kim is toč njač kim agen si ma da bi de li ka tan vi zan tij ski nos odo leo ne sno snom ba zdu ugled nih go sti ju iz Fra nač ke, ko ji su se ku pa li sa mo u dva ži vot na na vra ta: pri li kom ro đe nja i po sle smr ti. Jed-nom, na ža lost, zaš tit na aro ma ne be še do volj no sna žna, te


se ro mej ski va si levs u pr vom su sre tu s pri rod nim mi ri som ljud ske ko že obe zna nio.

Ne ka nam bu de do puš te no da pret po sta vi mo ka ko je u za pad no e vrop skoj di plo mat skoj mi si ji bio i ple mić či ji će po tom ci, bla go da re ći ge ne tič koj kom bi na ci ji Nor ma na i An glo sa sa, po sta ti ra ni En gle zi, a da je pri ro mej skom dvo-ru, u svoj stvu na šeg am ba sa do ra, bio srp ski ple mić či ji će po tom ci pre sta ti da bu du Sr bi i po sta ti Ju go slo ve ni.

mno go sto le ća ka sni je En gle zi su pri mi li na še di plo mat-sko uzdar je. Do la ze ći u akre di tiv nu audi jen ci ju kod kne za iz ku će Obre no vića pr vi je en gle ski po sla nik u Be o gra du, si la ze ći s ko či ja, uga zio u konj sku ba le gu.

Prem da ni su isto rij ske, ne ka nam ove dve sli ke, dok pri-ča mo isto ri ju En gle ske, uvek bu du pred oči ma.

Documents

Sentimentalna povest Britanskog carstva · to, recimo, višetomna Istorija naroda engleskog govornog podučrja od Win tos na Churhcil i nl je a,i l go vi mei moa i r Lloyda Georgea