Skandinavija, Dolina Rajne, Bavarska – leto

2011.Scandinavia,  Rhine Valley, Bavaria – Summer 2011

Bojana Rilke i Jovan

Jovanović

I ove smo godine jedva čekali da stigne leto. Nama je ono sinonim za putovanje, za upoznavanje nečeg novog, otkrivanje nekih nepoznatih krajeva. Leto je i sinonim za odmor, onaj pravi, koji godinama provodimo u Umagu. Onaj odmor o kojem nikada ne pišem, odmor o kojem zapravo i nemam šta posebno da napišem, ali deo bez kojeg ni ovaj, o kojem pišem ne bi imao prave čari. Jer „svuda podji, kući dodji“ – Umag je ta „kuća“ kojoj se vraćamo već puno godina, kuća koja nikada ne izneveri, kuća koja daje odmor, koja puni čula mirisima mora i borova, koja krepi snom... rečju... Umag je sastavni deo svakog našeg „velikog putovanja“ – Umag je za nas letnji „must“. Naše „veliko putovanje“ ove godine bilo je okrenuto severu Evrope, Skandinaviji, Norveškoj prevashodno, delimično i Nemačkoj, odnosno dvorcima Rajne i dvorcima Bavarske.

1

Itinerer 2011Sreda, 22. juni Krenuli smo iz Beograda preko Novog Sada i Subotice, zaobišli Budimpeštu i Győr i oko 11,30 stigli u Sopron jedan od najpopularnijih turističkih rezorta Madjarske. Odseli smo u hotelu Palatinus, u naj, najstrožem centru, pešačkoj zoni, gde je prolaz automobilom ograničen samo na goste hotela Sopron je mali čisti, srednjovekovni gradić, vrlo lepe arhitekture, fascinantnih istorijskih spomenika, crkava, šarmantnih starih, uskih uličica... Nalazi se u jednom „džepu“, sa tri strane okružen Austrijom. Sve što u njemu treba da se vidi - videli smo - vatrogasni toranj iz 12. veka koji predstavlja simbol grada, mnoge crkve, lepe ali ne pretenciozne, staru tvrdjavu.

Četvrtak, 23. juni Nakon doručka smo otišli do Badena u Austriji, koji je bio uspavan , jer je bio crkveni praznik.Nakon kratke šetnje obišli smo Fontanu – prelepi golf teren, u kombinaciji sa tenis terenima, sa mnogo vila za iznajmljivanje, stanova za rentiranje, veštačkim jezerom, odličnim restoranom - sve je bilo krcato, jer se koristio praznični dan i prelepo vreme.

U povratku smo svratili do Nežiderskog jezera, koje u turističke svrhe koriste i Austrija i Madjarska. Poslepodne smo razgledali ono što nam je ostalo u Sopronu – staru sinagogu, jevrejsko kupatilo, zapravo bunar za ritualno kupanje, još neke crkve...Nakon večere smo jedva stigli u hotel - prolomio se strašan pljusak – uličice su se pretvorile u rečice...

Petak, 24. juni Danas prodjosmo kroz puno zemalja. Krenuli smo jutros iz Madjarske, pa kroz Austriju, zakačili Slovačku i uveče stigli u Češku, čak blizu granice sa Nemačkom. Kilometarski to čak i nije nešto preterano – oko, ili malo preko 500 km, ali veliki deo puta je uzak i vijugav tako da se vozi sporo.

2

Prvo mesto interesovanja danas nam je bio planinski lanac sudetskih planina. Krkonoše su poznate po lepo uredjenim skijalištima, u proleće i leti po šetačkim i biciklističkim turama, A otkud mi ovde? Jovan je kao dete čitao jednu bajku u kojoj se te planine pominju i posebno ga je fascinirao jedan lik – golijat koji je u ruci držao palicu. Zato dodjosmo – da nadjemo golijata. I jesmo – pronašli smo ga. On je glavni lik mnogih bajki, često ga zovu Krkonoš i simbol je ovih planina. Ima čak i svoj muzej.

Spavali smo u češkoj u gradu Ústí nad Labem, koji smo, iako umorni, malo obišli. Od svega je najbolja bila sjajna pivnica „Na Rychtĕ“ - ogromna, lepo uredjenja i puna veselih, pomalo pivom zagrejanih ljudi (bio je petak veče)

Subota, 25. juni Rano smo krenuli put Nemačke i ubrzo stigli u šezdesetak kilometara udaljeni Drezden, glavni grad Saksonije. Nekada znan kao „Kutija nakita“, zbog svoje barokne i rokoko gradske jezgre, i danas je njegov centar lepota sama – gde god da čovek pogleda, ostaje bez daha!!! Uglavnom su to maestralno restaurirane gradjevine, divni široki bulevari sa čak dobro uklopljenim nekim soc-realističnim i modernim zgradama. Posebno je upečatljiva kraljevska palata, a u njoj soba sa draguljima princa od Saksonije. Kruna je „Kraljevski sud u Delhiju na rodjendan velikog Mogula“, sa 165 predmeta od čistog zlata ukrašenog sa 5 000 dijamanata. To blještvilo je neopisivo.U Drezdenu je sve čarobno, i zvona svih crkvi koja sva zvone tačno u podne, i prelepo restaurirana Frauenkirche, i glas Rusa koji ječi Kalinjku, uz pratnju drugara na harmonici... Nakon dvanaestak sati provednih u ovoj lepoti, krenusmo put Bautzen-a (Budišina), grada u kojem žive Lužički Srbi. Odseli smo u hotelu DomEck, u vlasništvu bračnog para, Lužičkih Srba. Ovde nameravamo da ostanemo tri noći, kako bismo donekle upoznali Lužičke Srbe i nešto naučili o njima, ali i otišli do Cottbus-a, drugog grada u kojem takodje živi srpska manjina. A i odmorili se i nauživali lepote. Bautzen je prelep grad. Nedelja, 26. juni Pokušali smo da upoznamo Lužičke Srbe i tu svrhu smo obišli sve vezano za njih na ovim prostorima. Posebno nas je oduševio Sorbski muzej, uredjen sa toliko ljubavi, sa toliko nežnosti i pijeteta prema matici. Obišli smo i Cottbus, udaljen samo 70-ak kilometara, ali u drugoj nemačkoj državi – on je u Brandenburgu, za razliku od Bautzen-a, koji je u Saksoniji. Iako potiskivani, Srbi su uspevali da zadrže svoju tradiciju i običaje, što je bilo od izuzetnog značaja za njihovo samoodržanje. Večerali smo u restoranu Wjelbik, takodje u vlasništvu Lužičkih Srba, gde se gosti dočekuju hlebom i solju. Restoran je krcat i jedan od najposećenijih i najrenomiranijih u Bautzen-u.

3

Ponedeljak, 27. juni Provedosmo dan usporeno, lepo, odmarajući se, uz obilazak onog što još ima da se vidi u Bautzenu (Srpski dom, Srpski institut..). I dalje nam se gradić veoma, veoma dopada.

Utorak, 28. juni Danas je Jovan prevazišao sam sebe – vozio je 1050 kilometara. Aaauf!!! Iz Bautzena smo krenuli rano, lako smo našli put prema Berlinu – zaobišli ga, kao što smo zaobišli i Hamburg i Kiel i ušli u Dansku. U blizini Kopenhagena nadjosmo privatno prenoćište – u pravoj staroj danskoj kući sa pravom starom danskom domaćicom, gospodjom od oko 80 godina. Odlično je govorila engleski. Na spratu smo bili sami i bilo nam je vrlo prijatno.

Sreda, 29. juni Rano smo krenuli prema Malmeu, prošli čuveni Eresundski most - tunel - lep i impresivan, ali nas ipak nije fascinirao onoliko koliko smo očekivali. Čini se da je lepši na slikama, jer su one radjene iz vazduha .

Ušli smo u Švedsku – i odlučili da spavamo pre Stockholma, u mestu koje bi zadovoljilo nekoliko kriterijuma – da ima šta da se vidi, da upoznamo neko švedsko malo mesto (dopalo nam se ono u Danskoj veče pre), i da budemo tako blizu Stockholma da sledećg dana rano udjemo u grad i smestimo se. Sa puta smo skrenuli uočivši jednu tablu na kojoj su bili najavljivani razni hoteli i prenoćišta, a onda ugledasmo stog sena u na kojem je bilo razapeto platno koje je reklamiralo prenoćište s doručkom. To nam se učinilo originalnim, pa hajde da vidimo!I ostadosmo - spavali smo na pravoj farmi, u kući staroj 200 godina, sa drvenim stropovima i podovima, ali potpuno renoviranoj, romantičnoj do besvesti. Ma čista desetka!!! Poslepodne smo otišli u Vadstenu, turistički gradić na obali jezera koje nam je vlasnica ove kuća savetovala da posetimo. I hvala joj! Gradić je prelep - ima par značajnih sajtova - opatiju Sv. Birgit i Vadstena zamak, gradjen u periodu 1545-1620. A prisustvovali smo i izložbi starih automobila – vrlo zanimljivoj, ogromnoj sa

4

božanstvenim starim tipovima kola. I masom, masom, razdraganog, veselog sveta! Baš lepo! Četvrtak, 30. juni Rano udjosmo u Stockholm, parkirasmo auto u garažu (gde je ostao svo vreme našeg boravka u ovom gradu) i preko turističke organiazcije nadjosmo hotel. Pristojan je, ne mogu reći da smo nešto posebno oduševljeni - ali lokacija je sjajna. Ulica Drottninggatan, strogi centar i blizina već pomenute garaže, odakle smo kofere jednostavno „prevukli“.

Nakon dobranog odmora, krenusmo u obilazak, posle čega smo konstatovali - grad nam se ne dopada! Niti urbanistički, niti arhitektonski – ima nekih lepih zgrada-ne sporimo – ali, s obzirom da smo mi pre par dana videli jedan Drezden, gde čoveku pamet staje od lepote, ovo nije uopšte za poredjenje.

A ljudi, oni su poseban soj – fizički su nikakvi, ljudski vrlo neprijatni i nezainteresovani za sve – što god ih se upita – oni ne znaju. Oni zapravo neće da znaju. Dalje, ima puno debelih ljudi, posebno žena – što nam se isto ne uklapa u sliku o Švedjanima, visoko osveštenim po svim pitanjima, pa i po pitanjima prehrane. Zatim, ovde niko „ne zarezuje“ semafore – ali NIKO – prelazi se non-stop. Čak i autobus prolazi na žuto i crveno.Što se mode tiče, ima potpuno šašavo obučenih – videli smo neke u Lady Gaga fazonu; neke čudne frizure i neobična šišanja, razne boje kose – ciklama, petrolej, rezeda... a tek tetovaže ! I muškarci i žene! Inače ima veoma mnogo trudnih žena i onih koje šetaju malu decu. To je naime u Švedskoj najunosniji biznis - roditi dete, jer država stimuliše povećanje populacije. Petak, 01. juli Danas smo uplatili veliku turu po Stockholmu - Grand tura kako je nazivaju, koja obuhvata autobusku turu po gradu i drugi deo brodom, pod nazivom Mostovi Stockholma.

Tokom autobuske ture (slušalice sa izborom jezika) videli smo zaista svašta - redom: prvu robnu kuću u Švedskoj (osnovanu 1916); prve solitere u Evropi, inspirisane američkim, visine 17 spratova; prošli kroz nekadašnju kožarsku četvrt koja je izvan grada (štavljenje kože je jako smrdelo); videli bogatašku četvrt; Royal bioskop, najstariji u Stockholmu u kojem je Bergmann imao premijere svojih filmova; videli Kraljevsko dramsko pozorište gde su se takodje prikazivala Bergmanova dela, a tu su glumili i Greta Garbo, Ingrid Bergman,

5

Max von Sydow i Bibi Andersson. Interesantna ja bila zgrada u kojoj je Alfred Nobel vršio svoje eksperimente, a videli smo i City Hall u kojem se svakog 10. decembra dodeljuje Nobelova nagrada. Videli smo spomenik čuvenog biologa Carl-a Line-a – osnivača Švedske akademije nauka i njenog prvog predsednika. Njegov lik se nalazi na novčanici od 100 kruna. Prošli smo i kraj najstarijeg zabavnog parka, i najstarijeg muzeja na otvorenom. Videli prvi ledeni bar u Evropi, čiji je specifikum da radi cele godine, sa konstantnom temperaturom od -5 stepeni. Prošli smo ostrvom gde se nekada nalazio zatvor, danas pretvoren u luksuzni hotel.

Razmak izmedju razgledanja grada autobusom i vožnje brodom po arhipelagu je bio 40 minuta. Praktično nam se nisu ni izvinili zbog čekanja – Jovan je pobesneo, što je i verbalno iskazao. Vodičkinja na brodu se nakon toga izvinila. Sa velikom je ljubavlju pričala o svom gradu. I mnogo nam ispričala. Ipak, iako nam je naravno milo da smo tu i dalje smo prilično hladni i indiferentni prema ovom gradu i Stockholm definitivno ne spada u one gradove iz kojih će nam biti teško da odemo, i one gradove u koje bismo želeli ponovo da dodjemo !!!

Tokom poslepodnevne šetnje, na uglu dve ulice, Drottninggatan i Strömgatan, naidjosmo na malu mesinganu skulpturu lije beskućnika, velške skulptorke Laure Ford (1961), koja upozorava da i u Švedskoj još ima siromaha i siromašnih, što bi trebalo da se promeni! Skulptura se ovde nalazi od 2008. Lepo i originalno!

Večeras sam prvi put jela irvasa.

Subota, 02. juli Prvo odredište danas, a poslednje u Švedskoj nam je bila, 70 kilometara udaljena Uppsala, najstariji i najpoznatiji univerzitetski grad Švedske, kojeg reka Fyris deli na stari, prelepi, univerzitetski deo, i relativno novi deo gde se nalazi stambena četvrt, prodavnice...Grad ima basnoslovno vrednu univerzitetsku biblioteku sa oko 5 miliona primeraka knjiga, koje su smeštene na 133 kilometra polica; ima 13 hiljada elektronskih časopisa i 3,5 kilometara rukopisa.

6

Najvredniji predmet je Srebrna biblija, primerak iz 6. veka pisan goticom i to srebrnom tintom. Ovde je i najstariji botanički vrt u Švedskoj, osnovan 1655 i čuvena katedrala – najviša crkva u Švedskoj, u kojoj se nalazi i najveća propovedaonica u Švedskoj i najveći crkveni prozor.

Nastavili smo put Norveške. Plan je da nadjemo neki fini smeštaj u relativnoj blizini Osla, kako bismo ujutro ušli u grad i bez gužve našli adekvatan smeštaj (onaj po našim kriterijumima) I nadjosmo nešto sjajno - malo mesto na samoj granici sa Norveškom (dva-tri kilometra), sa jezercem i malim kućicama, koje se iznajmljuju. Kućice su apsolutno opremljene – od mikrotalasne rerne, preko cooker-a za kafu, frižidera, lepog servisa za jelo, TV, radijatora... Svuda oko nas je voda. Terasa gleda na nju, auto nam je odmah u blizini – idealno! I mirno, tiho...

Nedelja, 03. juli Divno smo spavali u ovom miru i tišini, prešli granicu koje zapravo nema i ušli u prelepi kraj pun šuma (što crnogorice, što mojih omiljenih breza), sa divnim brdašcima, nižim i višim, sa vodom koja čarobno izviruje sa svh strana – sve neka mala jezerca... Elem rano stigosmo u Oslo, i to direktno u sam centar grada. Prošli smo kraj City Hall-a i odmh na uglu nadjosmo hotel koji nam je odgovarao. Ima 4 zvezdice, vrlo je moderan, spada u lanac Thon hotela, ima odličnu garažu, gde se odmah uparkirasmo.

Nakon kratkog odmora, krenusmo malo da prošetamo – mislili smo malo. Kad ono – vau!Nakon vrlo bogatog turističkog centra, gde smo pokupili masu prospekata, obidjosmo City Hall, ogromnu zgradu crvenih fasadnih cigala, gradjenu u soc- realističkom stilu, pa brodicom do BYGDØY-a, poluostrva muzeja. Prvo smo obišli Norsk Folkemuseum – Narodni muzej Norveške, gde smo se jako dugo zadržali i koji nas je oduševio. On ima postavku istorije Norveške na otvorenom – u jednom delu se nalaze farme i štale, šatori iz davnih dana kada se živelo na taj način; u drugom stari grad sa kućama iz raznih perioda, uredjenim i iznutra; nekadašnjom benzinskom pumpom, školom, prodavnicom, poštom, ambulantom, železničkom stanicom ... Kulminacija lepote je stave (stejv) crkva, drvena srednjovekvna crkva sa drvenom balvanskom konstrukcijom u drvenoj rami.

7

Sledeći je na redu bio Vikinški muzej, gde je postavljen jedan

ogroman originalni vikinški brod. Nakon toga smo bili u muzeju Fram

sa polarnim brodom, navodno najizdržljivijim brodom na svetu i

konačno u poslednjem, Kon –Tiki muzeju.

U centar Osla smo se vratili ponovo brodicom.

Oslo je nizak grad, on ide u širinu, a centar je mnogo zgodan za šetnju – u kasno posle podne prvo obidjosmo pozorište, zatim univerzitet, pa kraljevsku palatu. Stigli smo i do groblja gde su sahranjeni Munk i Ibzen. Grob Munka smo našli, Ibzena, uz sav trud, nismo.

Glavna pešačka ulica je bila krcata – od uličnih svirača, slikara, igrača, ljudskih skulptura, ma svega je bilo... Sve je fino, veselo. Puno otvorenih kafića, ljudi raspoloženi. Sve deluje vrlo bezbedno. Jedan čaroban grad! (Ni slutiti nismo mogli da će se nekoliko nedelja kasnije dogoditi Breivik!!! )

Ponedeljak, 04. juli Obišli smo katedralu, otišli do glavne železničke stanice, iza koje se nalazi nova zgrada opere izgradjena 2007. godine koja predstavlja pravu atrakciju. Kao sneg je bela, ravnih površina na samoj obali fjorda. Sledeća ciljna tačka nam je bila Munkov muzej, koji se nalazi baš daleko – ali vredelo je truda! Muzej ima veoma bogatu zbirku. I jedan od originala Krika je ovde izložen.

8

Nakon poslepodnevnog spavanja, prošetali smo baš natenane -večerali u centru. Sutra krećemo put fjordova.

Utorak, 05. juli Pred polazak smo posetili Vigeland park skulptura, jednu od najznačajnijih atrakcija Osla. Radi se o 212 velikih granitnih skulptura, sa temom ljudskog tela. Park je prelepo uradjen (na francuski način), sa cvećem, jednom lepom fontanom i sa velikim monolitom u sredini, koji predstavlja splet ljudskih tela (121) koja se bore da dosegnu vrh.

I krenusmo put Balestranda., mesta na fjordu Sogn og fjordane. Priroda usput je nestvarna – sve je zeleno, zeleno i „vodeno“, visoke planine sa kojih se „stropoštavaju“ raskošni vodopadi, glasni, penušavi, beli... Ljudi skoro da i nema. Ogromna prostranstva – a sve prazno. Prošli smo kroz nekoliko vrlo romantičnih tunela, u smislu da nisu obloženi malterom, vide se stene, curka vodica

Prolazeći kroz Jotunheimen Nacionalni park ugledali smo jedan od najlepših prizora na ovom putovanju – krdo irvasa kao iz bajke – predvodjeno divnom životinjom razgranatih rogova. Izgledali su čarobno. Mi smo se na ovom putu danas nagledali toliko lepote, da se ja na kraju više nisam ni hvatala za fotoaparat kada bi naišao neki novi vodopad, neka nova rečica... nisam ni mogla da islikam sve vizure ovog božanstvenog fjorda, koji je najduži fjord Norveške (204 kilometara uvučen u kopno). Tridesetak kilometara pred Balestrandom nema više puta. Ukrcasmo se na trajekt!

Oko 8 kilometara krivudanja uz fjord sa druge strane i – stigosmo! Na „rivi“ kuća sa velikom staklenom kupolom - „zlatna kuća“ - "det gylne hus" , gde živi bračni par slikara kod kojih smo naredno veče proveli vrlo ugodno vreme.

Smestili smo se u hotel Midtnes, u neposrednoj blizini fjorda i jedne, u maniru stejv crkvi, izgradjene crkvice. Lepota sama!

Sreda, 06. juli

9

Probudila nas je tišina - tek pokoji galeb, daleki šum talasa fjorda. A dan koji je sledio bio je u potpunosti odmarajući, raskošan u svojoj jednostavnosti „nedogadjaja“.

Balestrand nam se čini kao bajka, kao priča u kojoj smo se i mi kao akteri našli. Po našem vidjenju svaka priča Agathe Christie bi mogla da bude smeštena u ovakav ambijent, i ovaj naš hotel Midtnes - pun je Engleza koji se oblače, izgledaju i ponašaju upravo onako kao u pomenutim filmovima – svi su ljubazni, otmeni, usporeni.

Doručkovali smo u trpezariji koja je celim staklenim zidom okrenuta fjordu, obišli crkvicu, posetili dva vikinška groba, obišli smo „kuće u švajcarskom stilu“, uživali u blagom suncu koje miluje - sve je tako tiho i „uspavljujući“ mirno. Nakon ručka i poslepodnevnog odmora nastavili smo šetnju, obišli malo „čupavo“, puno zelenila poluostrvo – i predveče krenuli u „zlatnu kuću“, gde smo pored ostalog odgledali jedan polučasovni film o Balestrandu zimi, gde smo videli tu masu snega, tu masu devičanske beline koja ovde postoji u zimskim mesecima. Čarobno je prikazana tišina-buka u Balestrandu zimi. U filmu se samo čuje priroda – ništa drugo – samo šum vode, krckanje leda, pucketanje grančica, pucketanje leda pod nogicama ptica, udaranje vezanih čamaca o obalu, udaranje čamaca o led, vetar u krošnjama ... samo priroda... Popeli smo se i u kupolu. Četvrtak, 07. juli Krenuli smo posle doručka na trajekt, pa nastavili ka Bergenu, starom hanzeatskom gradu, koji je sav „izrondan“, sav u rekonstrukciji. Proštesmo rivom, obidjosmo riblju pijacu i – što pre odosmo. Nije nam se dopalo!

Nastavismo put Stavangera, koristeći dva trajekta - jedan 25 minuta vožnje, drugi 40 minuta. U minut kreću, u minut stižu, idu na svakih pola sata, ceo dan, celu noć. Sjajno!

Ušavši u Stavanger, ostali smo bez teksta – kao da smo u kasno poslepodne u julu 1970 i neke stigli na makarsku rivu – svi kafići rade, toplo, muzika na svakom koraku, more miriši ... Smestili smo se u Best Western hotel, u centru, blizu je voda i ta čarobna riva. Osnovno je da se sada dooobrano ispavamo, a sutra ćemo da uživamo...

Petak, 08. juli Na doručak smo otišli oko pola 9, ali ne više onako euforično oduševljeni kao juče – vreme se pokvarilo.

Ipak, krenusmo da upoznajemo Stavanger, koji je osvanuo hladan, „izmagličast“ i kišan – iz razgovora smo zaključili da je jučerašnje božanstveno vreme bilo izuzetak i razlog što je narod izašao na ulice i u bašte kafana.

10

Obišli smo drugu strane luke, zatim Gamla Stavanger – stari deo grada – male kućice sve u cveću, koje nismo prestajali da slikamo - vratili se na ručak, pa dobro odspavali, ja otišla frizeru, pa ponovo u „muvanciju“. Večera i spavanje. Sutra nas čeka Lysefjord.

Subota, 09. juli Lysefjord je uzak, dugačak 42 kilometra, sa kamenim stenama od preko 1000 metara, koje se skoro vertikalno spuštaju u vodu. Zbog svog negostoljubivog terena fjord je veoma slabo naseljen –celom dužinom samo dva sela – Forsand i Lysebotn. Ovde se nalaze i dve najznačajnije atrakcije norveških fjordova - Preikestolen i Kjerag.Preikestolen (u prevodu propovedaonica) je velika stena koja je 1000 metara iznad ovog, veoma uskog fjorda. Na steni je prirodno horizontalna ploča 25 metara dužine i širene, dakle kvadrat, 600 metara iznad vode – prava meka za turiste. Može se doći peške – put je dugačak 3,8 kilometara, vrletan i sigurno za nas, bez iskustva, prilično opasan. Tako smo mi stenu „osmotrili“ odozdo, iz broda! Kjerag (čita se, na moje čudjenje, Šjerag) je stena uglavljena izmedju dve stene na 1084 metara visine. Opet prirodno čudo! I popularna pešačka destinacija.

U Stavanger smo se vratili oko pola 10 uveče.

Nedelja, 10. juli Danas napuštamo i Stavanger i Norvešku. Krećemo iz Kristiansanda, najjužnijeg grada Norveške, trajektom, koji spaja Norvešku i Dansku. Parkiralište u luci je veliko, ogromno, kao i brod-trajekt Colorline - samo su automobili smešteni na 6 spratova, sedmi nivo je recepcija sa poštom, bankom, igraonica za decu, razni restorani , osmi nivo su takodje restorani i mesta za sedenje i deveti nivo je otvorena paluba. Sve je organizovano i uigrano, i sve teče kao po traci, brod je pošao u sekundu na vreme i tačno na vreme smo se, nakon 3,5 sata vožnje, iskrcali u Severnom Jutlandu, u Danskoj. Dočekalo nas je fino mekano sunce. Moram da priznam da smo ga željni, kao i ove pitomine, ovih ravnica. Prenoćili smo u mestu Purhus, gde smo uz sam put naišli na niski, prelepo ostvetljeni hotel Purhus Kro (ispostavilo se da je zgrada iz 1752. godine). Odlično smo se odmorili.

Ponedeljak, 11. juli Leženom vožnjom smo stigli do banje Zwischenahn, koja nas je očarala već na prvi pogled. Ušli smo direktno u glavnu ulicu, Bahnhofstrasse, koja je krcata, ali krcata kafićima, prodavnicima, cvećem. Šarena, šarena, sa masom sveta koji se muvao, šetao, „ćakulao“, kafenisao ... Nadjosmo najlepši hotel u banji - SeeHotel, sa 4 zvezdice, koji se nalazi direktno na jezeru Zwischenahn Meer. To je veliko jezero koje ima čak i organizovane kružne vožnje brodicama.

11

Utorak, 12. juli Rano smo krenuli iz Bad Zwischenhan-a, i rano stigli u Bremen, grad od oko pola miliona stanovnika, parkirali u garaži auto i krenuli u obilazak.

Većina znamenitosti Bremena koncentrisana je u starom gradu (Altstadt-u). Najstariji deo starog grada počinje sa Marktplatz-om, kojim dominira čarobna, kitnjasta zgrada skupštine, gradjena u 15. veku u gotskom stilu, sa renesansnom fasadom uradjenom dva veka kasnije. Na Trgu su još dva značajna spomenika – Bremenski Roland i Bremenski muzikanti. Statua Rolanda podignuta je 1404. godine i predstavlja zaštitnika grada, i zajedno sa skupštinom je 2004. godine ušla na UNESCO-vu listu svetske kulturne baštine. Druga, brončana skulptura prikazuje magarca, psa, mačku i petla – Bremenske muzikante, iz bajke Braće Grim. „Muzikanti“ su simbol grada i nalaze se svuda i na svemu – na suvenirima, šoljama, tanjirićima, privescima, salvetama ...

U blizini je katedrala Sv. Petra iz 13. veka, ali i najstarija crkva u gradu Bogorodičina crkva – Liebfrauenkirche, iz 11. veka. Taj čarobni istorijski deo grada završava kvartom Schnoor- spletom malih uskih uličica živopisnih kuća .

Bremen nam se mnogo dopao. Krenusmo put Altene. Sada nas čekaju dvorci – čeka nas istorija.

U Alteni smo se odmah popeli do Burga, koji nas je već iz daljine fascinirao. I to je bio prvi, od mnogih koje ćemo na ovom putu

12

upoznati. Radi se o dvorcu iz ranog 12. veka , u kojem se nalaz prvi hostel na svetu, otvoren 1912. godine.

Spavali smo u jednom novootvorenom privatnom hotelu podno burga.

Sreda, 13. juli Iznenadili smo se, ali najproblematičnije je bilo doći do prospekta, do spiska dvoraca uz Rajnu . U trećem pokušaju smo uspeli. Za Rajnu je karakteristično da je naseljena celom svojom dužinom, bukvalno mesto do mesta. Dvoraca je puno – na skoro svakom brdašcu uz reku nalazi se manje ili više lep dvorac. Posetili smo mnoge, prelazeći Rajnu sa jedne na drugu obalu (što mostom, što trajektima).

Obišli smo Dvorac Rheineck je srednjevekovni dvorac iz 11. veka, dvorac Arenfels , iz 13. veka, kojeg nazivaju i dvorac-godina, jer ima 12 tornjeva, 52 vrata i 365 prozora. Posetili smo RunderTurm - najmoćniji srednjovekovni odbrambeni toranj u Nemačkoj – izgradjen u periodu 1440-1453, zatim jedini, nikada ne uništeni dvorac Marksburg, izgradjen u periodu 13-15. veka. I zaista se iscrpli – toliko je novih utisaka, toliko novih podataka. Tačno treba da prespavaju... Spavali smo čarobno - u privatnoj kući, koja je bila sva u cveću i ono što sam ja posebno želela – na samoj reci ( 20-30 metara od obale).

Četvrtak, 14. juli Jutros smo ustali kasnije i nakon doručka nastavismo put!

Posetili smo dva dvorca, Liebenstein i Sterrenberg, u narodu

poznate kao „zavadjena braća“, zatim čuvenu stenu Lorelaj koju

smo ispregledavali sa svih strana. Sledio je dvorac Rheinfels, izgradjen 1245, kojeg su delimično uništili Francuzi 1797. Ovo je bio najveći dvorac Rajne, i njegova današnja površina je samo petina nekadašnje.

13

Posetili smo i dvorac Stahleck, od kojeg nas je više fascinirao mali gradić Bacharach, potpuno nestvaran – pun cveća i starih kuća. Sledio je dvorac Reichenstein, iz 11. veka, poznat po lovačkim trofejima, kojih ima 1200, sa četiri kontinenta, a ovaj naš put uz Rajnu završili smo prelepim Rheinstein dvorcem, izgradjenim oko 1316-17. godine.

I to bi bilo to što se Rajne tiče. Oduševljeni smo. Istorija i lepota na okupu. Nastavismo ka Heidelbergu, gde smo stigli posle podne i odmah se – razočarali. Drugačije smo zamišljali ovu nemačku koleku znanja. Jedino što fascinira je masa mladosti koja se muvala svuda oko nas – 99% svih prolaznika su bili mladi izmedju 18-25 godina. E pa prijala nam je pomisao na tu mladost, na nade i još nedosanjane snove koji „samo što se nisu realizovali“. Spavali smo u hotelu Die Goldene Rose - u samom centru, vrlo lepom i kao i ime, romantičnom hotelu.

Petak, 15. juli Doručak bio neverovatan – ovde prvenstveno mislim na voće, kojeg je bilo svih mogućih vrsta, sa svih podneblja, a aranžirano tako da samo imali osećaj da smo u nekoj egzotičnoj bašti. Sjajno aranžirani sirevi (desetak vrsta), šunke i pršute (takodje puno vrsta), masline punjene raznim čudima, losos sa raznim sosovima, razne vrste džemova, kolača. A posudje ultra moderno, prelep pribor za jelo, srebrni tanjiri i činije u kojima je sve ovo bilo servirano ... Zaista je sve bilo vanserijski! (Vidi se i po dužini opisa)

Heidelberg takodje ima dvorac, ali kad ugledasmo da je sav u skelama, odustali smo od njega. A možda je mogao da „izvuče“ utiske o gradu! Medjutim, mi smo se nagledali toliko lepote – a toliko nas još čeka. Nastavismo ka Bavarskoj...

Oko 12 sati smo već bili u sobi hotela – zapravo kraljevske lovačke kuće - Königliche Jagdhaus koja se nalazi u podnožju izmedju dva dvorca – Hohenschwangau (roditeljskog dvorca kralja Ludwiga II ) i Neuschwanstein (njegovog omiljenog dvorca, koji je sam gradio). Sa hotelom smo imali ludu sreću! Iz njega vidimo oba! Auto smo ostavili na hotelskom parkiralištu, kratko se odmorili, preko recepcije rezervisali karte za posetu i jednog i drugog dvorca (užasni su redovi za karte) i krenuli u „osvajanje“. Sve samo spolja – unutrašnjost nas očekuje sutra. Ovo što vidimo – fascinira nas!

Subota, 16. juli Naš termin za posetu dvorcu Hohenschwangau je bio u 9,20, gde smo imali vrlo mlada vodičkinju koja nam je ispričala priče o dvorcu, interesantne i lepe.

14

U 12,20 sati nam je bio termin za Neuschwanstein, do kojeg smo se popeli kočijom s konjima – što je bio zaista „merak“

Dvorac je unutra nedovršen - mi smo razgledali završene prostorije, koje su, blago rečeno, čudne. Ludwig je u doba izgradnje bio mračnog raspoloženja, pa se to odslikava i na interijeru – na primer spavaća soba mu je radjena i uredjivana pune četiri godine, jer je on insistirao da iznad kreveta ima 400 gotskih crkvenih tornjeva izradjenih u duborezu. Sve je tamno, mračno... Ali je dvorac inače kao iz bajke. Jovan ga obožava!

Autobusom smo se vratili do našeg hotela.

Posle podne smo otišli u Füssen, gradić udaljen 5-6 kilometara, gde smo i večerali.

Nedelja, 17. juli Nakon doručka u 7 sati lagano krenusmo do Linderhoff-a, jedne od Ludwigovih rezidencija koja deluje nekako „privatnije“. A krasi je najlepša prostorija – hol ogledala – prostorija koju je Ludwig koristio kao dnevnu sobu i u kojoj je ponekad satima i satima znao da čita. Dvorac okružuje prelepi, po principu Versailles-a uredjeni vrt.

Sledeće odredište je bio Chimsee još jedan Ludwigov dvorac, izgradjen oko 1880, čuven i po prelepom parku, ponovo u maniru Versailles-a, sa cvećem, fontanama... Palata nije u potpunosti završena, ali i ovde postoji dovarana ogledala – još veća – još čarobnija – dugačka je 98 metara. U njoj 17 ogledala reflektuju svetlost 1848 sveća koje se nalaze upaljene u 44 kandelabra i 33 lustera.

Danas je u Bavarskoj vrlo toplo – 30 je stepeni u hladu, tako da je masa, masa sveta bila napolju – ceste su bile krcate, na benzinskim pumpama dugački redovi. Krenuli smo dalje, prema Bad Reichenhall-u. Put kratak – 40-ak kilometara, ali vrlo usporen – vozila u četiri kolone u jednom smeru. I sporo, time i naporno!

Dalje je Ramsau – malo slatko bavarsko selo – meni znano iz davne 1969. godine kada sam kao devojčica, pohadjajući Goethe institut bila ovde na izletu.!

15

Baš sam bila nekako setna – šta se sve izdogadjalo – i lepo i ružno – od prošlog stajanja na ovom istom mestu!

1969- prva sleva 2011. Zatim Berchtesgaden. Mesto vezano za Hitlera. I njegovo mračno vreme. I danas se vreme smračilo - ali zbog nadolazeće oluje – samo što ne pljusne.

Ugledasmo jedan prelepo, romantično osvetljeni restoran i napravismo najpametnije što smo mogli da smislimo – odosmo na večeru, i to pre nego što smo našli smeštaj (to je izuzetak, obično biva obratno!) Restoran smo očito pogodili - bio je krcat – tako da smo i stol dobili uz napomenu da je rezervisan za sat vremena – taman dovoljno da večeramo. I da prestane žestoka kiša koja se upravo spustila.

Hotel smo našli u centru; to je hotel Bavaria, uvučen od glavnog puta sav u zelenilu.

Ponedeljak, 18. juli Danas se penjemo na Kehlstein, Eagles Nest odnosno Hitlerovu kuću - Orlovo gnezdo.

Sa autobuske stanice malo izvan grada voze autobusi SAMO za Orlovo gnezdo – i to svakih 25 minuta po PET PUNIH autobusa. Neverovatna zainteresovanost! Autobusi voze 6 kilometara uzbrdo, po uskom, uskom asfaltnom putu do podnožja Kehlstein-a. Odatle se pešice prolazi tunel od 110 metara, a nakon toga se liftom penje 124 metra do same kuće, koja se nalazi na 1834 metra nadmorske visine. Orlovo gnezdo predstavlja dokaz Hitlerove apsolutne moći – i svest nacionalsocijalista – za nemačkog vojnika ništa nije nemoguće, kao ni za nemačkog radnika i nemačkog inženjera – čak i kuću podići i maksimalno obezbediti na mestu kakvo je vrh Kehlstein-a. Totalno vrletno, totalno nepristupačno!

16

Od Hitlerove kuće nije zapravo ostalo ništa – postoji tek nekoliko fotografija – sve je pretvoreno u jedan prilično antipatičan i sumoran restoran. Najlepši je pogled na predivnu dolinu.

Vratili smo se u hotel, uzeli auto i krenuli put Madjarske. Do odredišta je bilo 530 kilometara i vozili smo manje od 6 sati; prosek nam je dakle bio odličan. A odredište je bilo mesto Tata, pedesetak kilometara od Budimpešte. Smestili smo se na samu obalu jezera – ovde je zaista lepo, a kako je svuda oko nas jako visoko drveće, kao da spavamo u krošnjama. Večerali smo takodje uz samo jezero, u restoranu pod velikim suncobranima, koji su nas, što je takodje bilo romantično, štitili i od kiše – u medjuvremenu se spustio letnji pljusak, koji je i prošao do našeg povratka do hotela.

Utorak, 19. juli Nakon šetnje oko jezera i doručka, krenusmo lagano prema Budimpešti, pa za Srbiju.

Namerili smo da u Beograd dodjemo uveče – da vreme malo „ohladi“. Zato nam je stanica bila Sidro na Dunavu, gde smo ručali skoro dva sata. Na vrućinu (bilo je +40) skoro da zaboravismo, onako uz vodu i uz njihov klima uredjaj. A živu muziku koja je svirala shvatismo kao dobrodošlicu nakon mesec dana izbivanja.

U Beograd smo stigli predveče, oko 19 časova.

Mnogo smo toga videli, mnogo upoznali i naučili. Uželeli smo se i kuće, radujemo se što smo se vratili, ali isto tako znamo da ćemo

17

vrlo brzo početi da sanjarimo o nekoj novoj destinaciji – jer - upoznavati neka nova mesta, neka nova podneblja i nove ljude – to je nešto što nas jednostavno usrećava.

18