120

SEZONSKI BILTEN ZA SRBIJU

Zima 2015/2016. godine

Beograd, 10. mart 2016. године

Odelјenje za monitoring klime i klimatske prognoze

Sektor Nacionalnog centra za klimatske promene, razvoj klimatskih modela

i ocenu rizika elementarnih nepogoda

web: http://www.hidmet.gov.rs

mail: office@hidmet.gov.rs

QF-E-003

Republički hidrometeorološki zavod Srbije

Kneza Višeslava 66

11000 Beograd

Republika Srbija

Zima 2015/2016. godine je bila ekstremno topla, treća najtoplija u Srbiji. Zabeležene su rekordne vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha za februar i zimu na dvanaest Glavnih meteoroloških stanica u Srbiji. Količina padavina je u većem delu Srbije bila u granicama prosečnih vrednosti. Na Crnom Vrhu zabeležen najmanji broj dana sa snežnim pokrivačem od kad postoje merenja na toj stanici.

Analiza zimske sezone 2015/2016. godine za Srbiju u odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010.

Temperatura Srednja temperatura vazduha u toku zime bila je u intervalu od 2,0ºC u Požegi do 5,3 ºC u Beogradu, a u planinskim predelima od -1,3 ºC na Kopaoniku do 1,6 ºC na Zlatiboru (Slika 1).

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale1, u toku zime, za referentni period 1981–2010. bila su od 2,3ºC u Leskovcu do 2,9ºC u Beogradu, a na planinama od 3,1ºC na Zlatiboru i Kopaoniku do 3,5ºC na Crnom Vrhu (Slika 2).

1 Pod pojmom normala podrazumeva se klimatološka standardna normala, tj. srednja vrednost klimatskog elementa izračunata za period od 1. januara 1981. do 31. decembra 2010.

Slika 1. Prostorna raspodela srednje sezonske temperature vazduha

Slika 2. Odstupanje srednje sezonske temperature vazduha u odnosu na referentni klimatološki period 1981-2010.

Prema metodi percentila2, srednja temperatura vazduha bila je u većem delu Srbije u kategoriji veoma toplo, dok je ekstremno toplo bilo u delu zapadne, južne i istočne Srbije (Slika 3).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha bila je iznad prosečnih vrednosti u celoj Srbiji(Slika 4).

Zima 2015/2016. godine je treća najtoplija zima u Srbiji. U Loznici, Negotinu, Sjenici, Kuršumliji i na Crnom Vrhu je druga najtoplija a u Beogradu treća.

Zabeležene su rekordne vrednosti maksimalne dnevne temperature vazduha za februar i zimu na dvanaest Glavnih meteoroloških stanica u Srbiji. Najviša dnevna temperatura u toku zime izmerena je 15. februara u Kruševcu i Ćupriji i iznosila je 25,5ºC.

2n- ti percentil neke veličine je ona vrednost posmatrane veličine ispod koje se nalazi n procenata podataka prethodno poređanih u rastući niz

Slika 3. Srednja sezonska temperatura vazduha u Srbiji određena metodom percentila

Slika 4. Srednja sezonska temperatura vazduha u Srbiji određena metodom tercila

Slika 5. Redosled najtoplijih zima u Srbiji u periodu od 1951. do 2016. godine

Tabela1. Prevaziđeni maksimumi temperature vazduha za februar

GMS stanica Тмах Februar 2016 datum Тмах prevaziđen Aps Tмах datum Aps Tмах

KRAGUJEVAC 25.2 15 24.2 25. II 2008. S. PALANKA 24.9 15 24.4 25. II 2008. CRNI VRH 18.8 22 18.3 23. II 1977. NEGOTIN 23.5 23 22.4 26. II 1990. ZLATIBOR 20.3 17 19.9 26. II 2008. SJENICA 20.6 17 19.4 12. II 1979.

KURŠUMLIJA 24.7 16 23.2 23. II 1977. KRUŠEVAC 25.5 15 24.2 23. II 1977. ĆUPRIJA 25.5 15 23.8 23. II 1977.

NIŠ 23.9 15 23.5 25. II 2008. LESKOVAC 24.8 16 23.0 23. II 1977.

DIMITROVGRAD 23.6 15 23.0 23. II 1977.

Broj ledenih dana, sa maksimalnom dnevnom temperaturom nižom od 0ºC, bio je u intervalu od četiri u Loznici i Valјevu do 12 dana u Požegi, a u planinskim krajevima je registrovano od 15 ledenih dana na Zlatiboru do 30 dana na Kopaoniku. Zabeleženi broj ledenih dana je bio manji od prosečnog broja za zimsku sezonu za od pet do 14 dana, na planinama od 17 do 23 dana (Slika 6).

Najniža temperatura u toku zime izmerena je u Sjenici 20. januara i iznosila je -25,6ºC.

Broj mraznih dana, sa minimalnom temperaturom nižom od 0ºC, bio je u intervalu od 26 u Beogradu do 65 dana u Požegi, a na planinama od 59 na Crnom Vrhu do 77 dana na Kopaoniku. Broj mraznih dana je od šest do 24 dana manji od prosečnog broja za zimu (Slika 7).

U Beogradu je tokom većeg dela zimskog perioda srednja, maksimalna i minimalna temperatura vazduha bila iznad višegodišnjeg proseka. Ispod proseka je bila krajem decembra i početkom januara (Slika 8).

Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu, Nišu i na Kopaoniku tokom zime 2015/2016. godine prikazan je na slikama 9, 10 i 11.

Slika 6. Odstupanje broja ledenih dana u odnosu na referentni period 1961-1990.

Slika 7. Odstupanje broja mraznih dana u odnosu na referentni period 1961-1990.

Slika 8. Tromesečni hod srednje, maksimalne i minimalne temperature vazduha u Beogradu

Slika 9. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Beogradu

Slika 10. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha u Nišu

Slika 11. Tromesečni hod srednje dnevne temperature vazduha na Kopaoniku

Toplotni i hladni talasi u toku zime 2015/2016. godine U toku decembra zabeležen je jedan toplotni talas3 na dve GM stanica, a na Kopaoniku su zabeležena dva toplotna talasa. U januaru su registrovana dva toplotna talasa. Prvi toplotni talas je zabeležen u Leskovcu i trajao je od 11. do 15. januara. Drugi toplotni talas je u većem delu zemlјe počeo krajem januara a nastavio se i u februaru. Toplotni talas koji je u većem delu zemlјe počeo krajem januara trajao je do 4. februara u većini mesta. Na Kopaoniku i u Sjenici je sredinom februara zabeležen drugi toplotni talas od 14. do 19. februara. Tabela 2.

Legenda: VT - veoma toplo ET - ekstremno toplo

Od 31. decembra do 5. januara zabeležen je hladni talas4 na Crnom Vrhu. Drugi hladni talas je zabeležen od 19. do 25 januara na većem broju GM stanica.

3 Toplotni talas je po definiciji kontinuirani niz od pet i više dana kada je maksimalna dnevna temperatura vazduha u kategoriji veoma toplo i ekstremno toplo 4 Hladni talas je po definiciji kontinuirani niz od pet i više dana kada je minimalna dnevna temperatura vazduha u kategoriji veoma hladno i ekstremno hladno

Padavine Ukupna količina padavina je tokom zime u većem delu Srbije bila u granicama prosečnih vrednosti u odnosu na normalu za referentni period 1981-2010, od 79,0 mm u Banatskom Karlovcu do 200,9 mm na Kopaoniku. Suma padavina je u odnosu na normalu bila u intervalu od 61% u Beogradu do 142% u Dimitrovgradu (Slika 12).

Prema metodi percentila, suma padavina tokom zime je u većem delu Srbije bila u kategorijama normalno i sušno a u Somboru, Dimitrovgradu i na Paliću kišno (Slika 13).

Suma padavina je prema metodi tercila bila ispod prosečnih vrednosti u većem delu Srbije.

Suma padavina je prema metodi tercila u većem delu Srbije bila u granicama prosečnih vrednosti, dok je u delu zapadne, centralne i istočne Srbije bila ispod proseka (Slika 14).

Maksimalna dnevna količina padavina registrovana je u Vranju 7. januara i iznosila je 34,7 mm.

Broj dana sa padavinama od jednog milimetra i više, registrovanih tokom zime, je bio od 14 u Zaječaru do 29 na Kopaoniku. Zabeleženi broj dana sa padavinama od jednog milimetra i više je u severnoj i delu centralne Srbije bio iznad prosečnih vrednosti dok je u ostalom delu bio ispod proseka (Slika 15).

Slika 12. Prostorna raspodela količine padavina u procentima od normale

Slika 13. Količina padavina određena metodom percentila

Broj dana sa snežnim pokrivačem je, u nižim predelima Srbije, bio u intervalu od 3 u Kikindi do 24 dana u Negotinu i Dimitrovgradu. U planinskim predelima broj dana sa snežnim pokrivačem bio je u intervalu od 30 na Crnom Vrhu do 89 na Kopaoniku. Registrovani broj dana sa snežnim pokrivačem je u većem delu zemlјe od 15 do 30 dana manji od prosečnog broja dana za zimu (Slika16), a na Crnom Vrhu 51 dana. Zabeležen broj dana na Crnom Vrhu je ujedno i najmanji broj dana od kada postoje merenja na toj stanici. Maksimalna visina snežnog pokrivača registrovana je 18. januara na Kopaoniku i iznosila je 78 cm.

Slika 15. Odstupanje broja dana sa padavinama od 1.0 mm i više

Slika 14. Količina padavina određena metodom tercila

Na slikama 17 i 18 prikazana je kumulativna količina padavina za Beograd i Dimitrovgrad tokom zime i po mesecima u odnosu na prosečne kumulativne količine padavina.

Slika 17. Kumulativna količina padavina za Beograd

Slika 16. Odstupanje broja dana sa snežnim pokrivačem

Slika 18. Kumulativna količina padavina za Dimitrovgrad

Trajanje sijanja sunca (osunčavanje)

Tokom zime, trajanje sijanja sunca bilo je iznad granica prosečnih vrednosti na jugu i istoku Srbije. Vrednosti osunčavanja bile su u intervalu od 166,9 na Paliću do 319,1 časova na Kopaoniku (Slika 19).

U odnosu na normalu za referentni period 1981-2010. trajanje sijanja sunca iznosilo je od 68% na Paliću do 133% u Loznici (Slika 20).

Slika 19. Osunčavanje u časovima Slika 20. Osunčavanje u procentima od normale

Analiza zimske sezone 2015/2016. godine za Srbiju u odnosu na

referentni klimatološki period 1961-1990.

Temperatura

Odstupanja srednje temperature vazduha od normale, tokom zime, za referentni period 1961-1990. bila su od 2,5ºC u Leskovcu, Kralјevu i Dimitrovgradu do 3,6ºC u Negotinu i Loznici, a na planinama od 3,6ºC na Zlatiboru i Kopaoniku do 3,7ºC na Crnom Vrhu (Slika 21).

Prema metodi percentila, srednja temperatura vazduha u toku zime bila je u kategoriji ekstremno toplo u celoj Srbiji, izuzev u Kralјevu gde je bila u kategoriji veoma toplo (Slika 22).

Prema metodi tercila, srednja temperatura vazduha je u celoj Srbiji tokom zime bila iznad prosečnih vrednosti.

Slika 21. Odstupanje srednje sezonske temperature vazduha u odnosu na referentni klimatološki period 1961-1990.

Slika 22. Srednja sezonska temperatura vazduha određena metodom percentila

Padavine Suma padavina tokom zime je u većem delu Srbije bila oko prosečnih vrednosti u odnosu na normalu za referentni period 1961-1990. Suma padavina je u odnosu na normalu bila u intervalu od 58% u Banatskom Karlovcu do 137% u Dimitrovgradu (Slika 23). Prema metodi percentila suma padavina tokom zime je u većem delu Srbije bila u kategoriji normalno i sušno, dok je kišno bilo u Dimitrovgradu (Slika 24).

Suma padavina je prema metodi tercila u većem delu Srbije bila u granicama prosečnih vrednosti, dok je u delu zapadne, centralne i istočne Srbije bila ispod proseka.

Slika 23. Prostorna raspodela količine padavina u procentima od normale

Slika 24. Količina padavina određena metodom percentila