-
SHIZOFRENIJA
Ana JakovljevicTatjana IvankovicMilan JakovljevicEmilija
IvancajicDavid Ivanovic
https://www.youtube.com/watch?v=jE3VZymQ8lo
-
Shizofrenija (shizo-rascep, phrenos-um) je jedan odnajtezih
psihijatrijskih poremecaja ( misljenja, opazanja, afekta I
ponasnja)
Spada u grupu neafektivnih psihoza.
Nasledjuje se poligenetski , ali ulogu u nastankuimaju I
razliciti spoljasnji faktori.
Simptomi I klinicka slika su posledica razlicitihbiohemijskih
procesa u mozgu.
Pocinje u mladosti (od 15. do 44. godine najcesce)
-
Istorijat: 1896 god.- Emil Krepelin dementia paraecox
1911 god.- Eugen Blojler shizofenija
Epidemiologija: Incidenca je dve do cetiri osobe na10000
stanovnika u jednoj kalendarskoj godini.
2 miliona novih slucajeva u celomsvetu godisnje
muskarci, kraj druge i trecadecenija zivota (pre 25.god kod
polovine)
-
Etiopatogeneza
1. neurorazvojni poremecaj
2. geneticki faktori
3. biohemijski faktori ( disfunkcija dopaminergickogsistema-
hiperdopaminergija)
4. psihosocijalni faktori
5. psihodinamske terorije
6. porodicni faktori poremecena porodicna komunikacija
emocionalno izrazavanje
7. socijalni uticaji
-
Socijalni uticaji
Industrijalizacija i urbanizacija
Osobe koje nisu u braku
Oskudni socijalni kontakti
Razlicite prirode stresora (nijedna vrsta stresora
nijepatognomonicna)
-
Klinicka slika:
Poremecaj vecine psihickih funkcija (misljenja, opazanja,
nagona, volje, svesti)
NEMA specificnog znaka ili simptoma koji bi bio patognomonican
za shizofreniju. (svaki od ovih poremecajafunkcija, vidja se i u
drugim psihijatrijskim i neuroloskimporemecajima)
Pozitivan sindrom
Dezorganizacija
Negativan sindrom
-
Pozitivni sindrom
Osnova: poremecena obrada informacija Pojava HALUCINACIJA I
SUMANUTIH IDEJA
HALUCINACIJE:Najcesce su slusne prirode (glasovi neprijatnog
karaktera koji komentarisu bolesnika ili mu se direktno
obracaju)Znatno redje mogu biti olfaktivne, gustativne, vizuelne
prirode.Iako se halucinacije smatraju glavnim obelezjem
shizofrenije, treba imati u vidu da se javljaju i u sklopu drugih
psihijatrijskih i organskih poremecaja.
SUMANUTE IDEJE:Najcesce u vidu persekucije (bolesnik ima utisak
da ga prate, posmatraju, prisluskuju), uticaja (bolesnik ima utisak
da je pod tudjom kontrolom, da neko upravlja njegovim mislima) i
odnosa (bolesnik ima utisak da su mnoge poruke, znakovi specijalno
njemu namenjeni)
-
Snajderovi simptomi prvog reda:
1. Ozvucenost misli
2. Slusne halucinacije dijaloga
3. Glasovi koji komentarisu postupke pacijenta
4. Cenesteticke halucinacije spoljasnjih uticaja natelo
5. Oduzimanje misli
6. Nametanje misli
7. Dozivljaj da drugi znaju misli pacijenta
8. Sumanuto opazanje
9. Nametanje ili kontrola osecanja, impulsa ili volje
-
Dezorganizacija
Poremecaj misljenja:Poremecaj govora kao odraz poremecaja
misljenja. (siromasan, oskudnogsadrzaja, odgovori na pitanja nisu
direktni, gubitak logickog sleda) Cesto se zapazaju: eholalija,
nelogizmi, blok misli
Dezorganizacija ponasanja:- motorike (ukocenost, zadrzavanje
neobicnih polozaja, pravljenje grimasa, stereotipno ponavlanje
odredjenih pokreta)
- socijalne interakcije (socijalno povlacenje, zapustanje
higijene, svadje, vredjanja, neprikladni komentari i sale,
seksualne konotacije)
Afektivna neuskladjenost
-
Negativni sindrom
Alogija (promena u govoru gde bolesnik govori sve manje, sadrzaj
govora je prazan, skoro nikad ne zapocinje konverzaciju:
Abulija (gubitak volje koja se manifestuje kao nedostatak
izvrsavanjauobicajenih zadataka, povlacenje iz dotadasnjih
aktivnosti)
Afektivno siromasenje Anhedonija (osecaj emocionalne praznine)
Deficit paznje
- Primarni negativni sindrom (odraz shizofrenije)- Sekundarni
negativni sindrom (posledica razlicitih faktora poput
depresivnosti, mentalne retardacije, socijalne
neprihvacenosti)
-
Ostali simptomi:
Impulsivnost
Agresivnost
Suicidnost
Homicidnost
-
Kliniki oblici shizofrenije1. PARANOIDNA
2. HEBEFRENO-DEZORGANIZOVANA
3. KATATONA
4. NEDIFERENCIRANA
5. REZIDUALNA
6. JEDNOSTAVNA
-
Paranoidna shizofrenija
Poinje u kasnim 20-im ili na poetku 30-ih godina.
Preokupiranost sumanutim idejama
Sumanute ideje tipa persekucije (progananje), uticaja ili odnosa
(neko mu/joj neto uradio, oduzima misli, ita misli i emituje
misli)
esto praene halucinacijama
Simptomi pozitivnog sy
Dezogranizovan govor ili ponaanje ili zaravnjen afekat nisu
upadljivi u klinikoj slici
U poredjenju sa H-D ukupno ponaanje primerenije, afektivno
osiromaenje blae.
Hebefreno-dezorganizovanashizofrenija Poetak pre 20-e godine
ivota
(hebeos - deak).
Otuenje od realnosti
Primitivno,neodgovarajue inepredvidivo (dezorganizovano)
ponaanje.
Nema socijalne adaptacije(osamljivanje bolesnika,zaputanjeline
higijene,brige o sebi...)
Nepovezan govor sa malo/bez smisla
Prianje sa samim sobom
Afektivno utrnuli,prazni.
Slaba emocionalna kontrola. Iznenadne neshvatljive
burneafektivne reakcije. Besmislena,neprimerena situaciji
ioseanjima mimika i gestikulacija
Polimorfizam i nagla promenastanja.Loa prognoza i brza
progresija
-
Katatona shizofrenija Dominiraju psihomotorni
fenomeni: Stupor Negativizam Rigidnost Agitacija Besmisleno
poziranje
Nagle promene ponaanja Hiperaktivnost (katatona pomama)
do stupora i obrnuto Mutizam,stereotipije,manirizmi i
fenomen votane savitljivosti
Rizik od iscrpljivanja organizma Epizode nasilnog ponaanja
Povoljan tok,remisije
zadovoljavajue
Nediferencirana shizofrenija
Obeleja vie tipova shizofrenije.
Nema dominantnih dijagnostikih karakteristika za za jedan
oblik.
-
Rezidualna shizofrenija
Hronina faza u razvoju shizofrenije
Stalna progresija Pojavljuje se sa obiljem produktivnih
(pozitivnih) simptoma (najder). Zatim dolazi do platoa
Dugotrajni
promenljivi negativni simptomi Psihomotorna usporenost
Proredjena aktivnost Tupost afekta Pasivnost ili gubitak
inicijative Osiromaenje govora ili govor sa
oskudnim sadrajem Odsustvo neverbalne komunikacije Izbegavanje
kontakta oima Nedostatak glasovnih modulacija Zanemarivanje izgleda
Pad ukupne funkcionalnosi
Jednostavna shizofrenija (simplex)
Relativno retka
Podmukli i progredijentni razvoj udnog ponaanja,nesposobnost
prilagoavanja okolini i pad funkcionalnosti.
Bez sumanutih ideja i halucinacija
Veoma malo produktivnih psihotikih fenomena
Pojava negativnih fenomena (osiromaenje,gubitak volje i
interesovanja,pad profesionalnih i socijalnih kapaciteta...) bez
prethodnih jasnih psihotikih simptoma
-
Tok bolesti
Faza Tipini simptomi
Prodromalna (Simptomi:Socijalno povlaenje,tekoe u radu,afektivne
promene,gubitak volje ili pojava neobinih ideja i
interesovanja)
Lagani poetak (meseci,godine),Nespecifini simptomi
Akutna(Simptomi:Gubitak uvida,slune halucinacije,ideje
odnosa,sumnjiavost,afektivno povlaenje,glasovi,ideoafektivni
blok,ideje praenja,depersonalizacija,ozvuenost misli)
Specifini simptomi, Halucinacije i sumanutostiDezorganizovan
govor i ponaanjeFloridni simptomi upuuju na leenje
Rezidualna Simptomi iz aktivne faze se povlaePad profesionalnih
kapaciteta,negativni simptomi ili redji i manje upadljivi pozitivni
simptomiAkutna egzarcerebacija (Pojava simptoma akutne faze)
1. Prodromalna faza ili Akutni poetak (Dvojak poetak)2. Akutna
epizoda3. Rezidualna faza (hronina)
Kompletna remisija Delimina remisija
-
Faktori za predvidjanje ishoda shizofrenijeDobra prognoza
Akutni poetak
Kratko trajanje
Negativan hereditet
Postojanje afektivnih simptoma
Oteen senzorijum
Nepostojanje O-K simtoma
Visoki premorbidni kapacitet
Nepostojanje agresivnosti
Brak
Dobro psihosex f-nisanje
Bez neurolokih znakova
Bez strukturnih abnormalnosti mozga
Via socijalna klasa
Bez ranijih psihijatrijskih oboljenja
Loa prognoza
Spori poetak
Dugo trajanje
Pozitivan hereditet
Nepostojanje afektivnih simptoma
Neoteen senzorijum
Postojanje O-K simptoma
Nizak premorbidni kapacitet
Postojanje agresivnosti
Samac
Loe psihosex f-nisanje
Postojanje neurolokih znakova
Postojanje strukturnih abnormalnosti mozga
Nia socijalna klasa
Postojanje ranijih psihijatrijskih oboljenja
-
Atipine forme shizofrenije Pseudoneurotina shizofrenija
(Shizoneuroze)
Polimorfne hipohondrijske tegobe, Opsesivni fenomeni,Konverzivne
reakcije,Ataci akutne anksioznosti
Fobini sindrom nije fiksiran i varira u sadraju Pananksioznost
Prognoza dobra (Kratke psihotine epizode sa dugim dobrim
remisijama)
Oneiroidna shizofrenija Pomuenje svesti i delimina
dezorijentisanost u vremenu i prostoru Iluzije,halucinacije,vizije
i poremeaj miljenja Duplo knjigovodjstvo
Pforpf shizofrenija (Poetak 20.-30.g. ivota) Kod osoba sa
mentalnom retardacijom Siromatvo simptomatologije Nesistematizovane
ideje persekucije,trovanja,line ugroenosti,katatoni
fenomeni,halucinacije,hipohondrijske preokupacije
-
Kliniki neuroloki aspekti Specifina morfologija mozga
shizofreniara->Neuroloki ispadi?
Meki neuroloki znaci
(Propriocepcija,ravnotea,sterognozija,grafestezija)
Primitivni refleksi
Neurofiziologija Nepostojanje patognomoninog EEG
nalaza,medjutim
Osetljivost na pozadinsku buku,filtracija irelevantnih zvukova
iz okruenja Slabljenje koncentracije;Nastanak zvunih halucinacije
(Genetika)
Parcijalna kompleksna epilepsija (Psihomotorna epilepsija) arite
temporalno i limbiki sistem + Rani poetak bolesti=najderovi
simptomi
Evocirani potencijali Manja amplituda i kasnije javljanje P300
talasa (Funkcionalnost zvunog informativnog
procesiranja)
Sakadirani oni pokreti kod vie od obolelih (traitshizofreni
fenomen(frontalni reanj))
-
Strukturni neuroimiding Uveanje bonih modanih komora
(Nespecifian nalaz) Redukcija struktura limbikog renja
(hipokampus,parahipokampus,amigdala) Anomalije cingularnog
girusa,septuma,entorinalnog korteksa,cerebeluma...
Strukture koje koordiniu kogniciju i emocionalnost Redukcija
sive mase > Redukcija bele mase
Funkcionalni neuroimiding Hipofrontalnost tokom neuropsiholokih
testova (Viskonsin test(radna memorija) i
dr.) Oteeno testiranje realnosti -> Smanjen protok u levom
parahipokampusu Kognitivno-bihejvioralna dezorganizacija->Povien
protok u desnom cingulumu
Instrumenti klinike preocene PANSS Skala pozitivnog i negativnog
sy u shizofreniji
3 grupe pitanja: Pozitivna skala (7) Negativna skala (7) Skala
opte psihopatologije (16)
NE ZA DG. ZA PROCENU I PRAENJE AKTUELNOG STANJA
-
DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA
A. Nepsihijatrijski poremeaji -Epilepsija
-Tumori
-Ostalo : AIDS, akutna intermitentna porfirija, deficit B12,
trovanje tekim bolestima, Hantingtonova bolest,neurosifils..
-Zloupotreba psihoaktivnih supstanci
B. Psihijatrijski poremeaji
-Akutni psihotini prolazni poremeaj
-Sumanute psihoze
-Utvrditi postojanje afektivnog poremeaja
-izoidni i granini poremeaji
-Opsesivni-kompulzivni poremeaji
-
TERAPIJA
- HOSPITALIZACIJA
- ANTIPSIHOTICI voditi rauna o neeljenim efektima-maligni
neuroleptiki sindrom
- TERAPIJA AKUTNE FAZE
risperidon, haloperidol, flufenazil, antipsihotici II faze
-TERAPIJA ODRAVANJA
Prva epizoda bolesti - 1 godina
Druga epizoda bolesti - 3 godine
Trea i naredna epizoda doivotno odravanje
-
PSIHOEDUKACIJA I PSIHOTERAPIJA
PSIHOEDUKACIJA
Nakon postavljanja dijagnoze lekar je duan i da bolesniku i
njegovoj porodici objasni simptome bolesti jer psihotini simptomi
plae.
PSIHOTERAPIJA
-Trening socijalne vetine
-Tehnike kognitivne terapije
-Socio-rehabilataciona terapija
-
Shizotipski poremecaji
Klinicka slika kao blazi oblik shizofrenije, gde
halucinacije,sumanute ideje I drasticni poremecaji ponasanja ne
dominirajuklinickom slikom
Oboljenje pripada shizofrenom spektru
Oboleli uglavnom imaju rodjaka obolelog od shizofrenije
Hronicno oboljenje, bez prodroma, jasne faze
akutizacije,simptomi se javljaju kontinuirano uz manje
oscilacije
-
Moguce su kratke epizode kada se simptomi intenziviraju
Karakteristike : ekscentricno ponasanje, upadljivo
oblacenje,verovanje u magiju, sumnjicavost, zapleten metaforican
govor,osoba deluje hladno, javljaju se iluzije, depersonalizacija,
osobaima tendenciju izolacije
Terapija, antipsihotici (manje doze nego kod shizofrenije)
itrening socijalnih vestina
-
Taxi driver (1976)
-
Shizoafektivni poremecaji
Istovremeno postojanje simptoma shizofrenije i poremecaja
raspolozenja
Oboljenje je akutnog toka sa cestim epizodama, dok izmedju
epizoda postojiperiod potpunog oporavka
Simptomi psihoticnosti i afektivni simptomi se vidjaju ili
istovremeno ili sesmenjuju
-
Manicni tip se odlikuje ushicenoscu, grandioznim
idejama,povecanim samopostovanjem, agresivnim ispadima i
trajanjemod par nedelja
Depresivni tip karakterise gubitak energije, usporenost,osecanje
krivice, beznadeznost, suicidalne misli i duze trajanjeod manicnog
tipa
Oboljenje se leci antipsihoticima i stabilizatorima
raspolozenja
Takodje veoma su bitni psihoedukacija, psihoterapija
isocioterapija
-
Shine (1996)
-
Akutni i prolazni psihoticni poremecaji
Akutnog toka, nastaju najcesce nakon par dana
Javljaju se nekoliko nedelja od stresogenog dogadjaja
Traju od jednog do tri meseca
-
Akutni polimorfni psihoticni poremecaj sa ili bez
simptomashizofrenije
Akutni psihoticni poremecaj slican shizofreniji
Drugi akutni psihoticni poremecaji sa sumanutoscu
Pocinju upadjljivije i brze, a traju krace, obicno je
potrebnahospitalizacija, ali se cesto spontano povlace
Umerene doze antipsihotika u kracem periodu, a potompracenje
situacije
