Sigurnost u e-poslovanju

Nastavne teme glavni problemi sigurnosti upravljanje rizikom razvoj sistema sigurnosti kriptografija vatreni zidovi sigurnost ekstraneta sigurnost EDI

Ako vi aktivno ne napadnete rizike, oni će aktivno napasti vas. Tom Gilb

Razvoj ICT i sigurnost softver na mainframe računarima i lokalnim mrežama

bio je robustan i sa malo grešaka pojava PC: konkurencija nameće potrebu novih

verzija, sa ispravkama starih, ali i sa novim greškama programi od po više miliona redova čine nemogućim

kompletno testiranje administraciju softvera vrši korisnik, koji najčešće nije

spreman za njene izazove softver se danas preuzima sa Web sajtova i nakon

toga instalira, pri čemu korisnik nije svestan sadržaja koje preuzima

Korišćenje kriptografije na Internetu ekvivalentno je angažovanju blindiranog auta da prenese informacije sa kreditne kartice od nekoga ko živi u kartonskoj kutiji do druge osobe koja živi na klupi u parku.

Eugene Spafford

Sigurnosni problemi najveća pretnja dolazi od zaposlenih i ranije

zaposlenih softver predstavlja slabu kariku u lancu sigurnosnog

sistema - i delenje nulom je moguće iskoristiti za upad u sistem

istraživanje IBM: oko 40% pokušaja prijava na poslovne aplikacije imaju pogrešnu lozinku, a između 30 i 60% transakcija imaju pogrešan broj računa

Problemi softvera upadi u računare dešavaju se kroz pukotine u softveru lica koja razvijaju softver za Internet nisu obučena za

pisanje sigurnosnog dela programskog koda razvojne organizacije samo su zainteresovane za brzo

pojavljivanje na tržištu zlonameran, slab i jak program ne razlikuju se dok se

ne počnu koristiti sigurnosni standardi ne postoje kupci se pouzdaju samo u robnu marku proizvođača

Hakeri sinonimi: hacker, cracker, phreak i computer intruder od računarskih kriminalaca i upadača na tuđi posed do

osobe koja uživa u učenju pojedinosti o računarima osnovna ideja: neautorizovan pristup računaru

koristeći slabosti sigurnosnog sistema sajta i računara klubovi hakera: Legion of Doom, NuKE, Outlaw

Telecomandos, Chaos Computer Club časopisi: Phrack, 40Hex, Chaos Digest, 2600 The

Hacker Quarterly kongresi:The Chaos Congress, Hacking at the End of

the Universe, HoHoCon

Zlonamerni kod virus je računarski program koji ima sposobnost da se

sam kopira i širi na druge datoteke, može samo prikazivati određenu poruku ili lik, ali može biti i vrlo destruktivan i uništavati datoteke, reformatizovati ceo disk ili prouzrokovati da programi ne rade ispravno

virusi se kombinuju sa crvima, čija je funkcija da se šire sa računara na računar

trojanski konj je način na koji se zlonamerni kod uvlači na računar, jer se spolja ne vidi njegov unutrašnji, zlonamerni sadržaj

apleti se prenose (download) sa računara na računar a njihov sadržaj može biti loš i prouzrokovati štetu, pa i nasilni prekid rada

Problem verodostojnosti tehnologije utvrđivanja verodostojnosti kupca:

digitalni potpisi, login procedure, lozinke i sigurnosni protokoli

nemoguće je sa sigurnošću tvrditi da se na drugoj strani nalazi stvarno osoba za koju se ona predstavlja

Upravljanje rizikom poslovni sistemi mogu uspešno upravljati rizikom od

potencijalnih napada realizacija treba da odbije potencijalne napadače i

njihovu pažnju usmeri ka drugim sajtovima definisanje sigurnosne politike zasniva se na

određivanju osnovnih sigurnosnih stavova procenjuje se postojeći sistem u odnosu na ove

sigurnosne stavove dizajniranje softvera za Internet bez analize

sigurnosnih rizika predstavlja poziv na propast

Utvrđivanje potencijalnih pretnji (1) alternative i gubici u slučaju otkazivanja sistema i

prelaska na off-line pretnje od zaposlenih koji imaju pristup podacima pretnja od krađe podataka postojanje konkurencije koja bi mogla izvršiti sabotažu kakve su pretnje od prevare da li postoji pretnja privatnosti kupaca mogućnost da hakeri iskoriste kao lansirno mesto za

napade

Utvrđivanje potencijalnih pretnji (2) mogućnosti piraterije ili nelegalnog dupliranja

digitalnih proizvoda mogućnost pada sajta snabdevača i

onemogućavanje realizovanja poslova koliko su pouzdani i sigurni pružaoci Internet usluga,

računar na kojem se nalazi Web sajt i aplikacije koje se koriste

Glavni rizici nedozvoljeni ulaz (neautorizovanih lica) pronevera (zloupotreba podataka radi lične koristi) provala (upadi na neregularan način sa

zloupotrebom podataka) zlonamerna destrukcija (uništenje podataka) vandalizam (uništenje sajta)

Rizici u kompanijama (1) upotreba Interneta u druge svrhe zlonamerni kod softver sa greškama poricanje grešaka slučajne pogrešne transakcije prevara hakerisanje

Rizici u kompanijama (2) neodgovarajuće oglašavanje neodgovarajući e-mail nizak kvalitet podataka piratski mediji krađa informacija slučajno otkrivanje poverljivih podataka

Ranjivost sistema EP skup atributa zavisnih od sistema koji omogućavaju

ostvarivanje pristupa do podataka ili dobijanje ovlaštenja koja ne bi smeo realizovati

svi sistemi su ranjivi i upravljanje rizikom nije realno ako se strategija zasniva na postizanju bezgrešnog sistema

ranjivost sistema ne sme dovesti do gubitaka koji se ne bi mogli prihvatiti

Strategija upravljanja rizikom analiza ranjivosti: analiza obuhvaćenih funkcija i

onih koje nedostaju utvrđivanje rizika zbog postojeće ranjivosti: podaci

ispred firewalla, kritični linkovi, aplikacije, baza podataka, komponente i srednji sloj

preduzimanje korektivnih akcija: uvođenje odgovarajuće kriptografije, ispravka programskog koda

Opasnosti pogrešne konfiguracije ponuđene vrednosti parametara pružaju maksimanlnu

funkcionalnost i fleksibilnost i minimalnu sigurnost korisnik nije detaljno upoznat sa funkcijama koje

stavlja na raspolaganje nepoznatim korisnicima omogućava im upotrebu servisa koje nikako ne bi

smeli koristiti proizvođači softvera stavljaju kupcima ispravke na

raspolaganje, ali ih oni ne preuzimaju neažuran softver omogućava ozbiljnu ranjivost

Grupe sigurnosnih rizika

mrežni protokoli aplikaciona logika Web serveri baze podataka operativni sistemi

Mrežni protokoli najčešće opisivana grupa rizika postoji niz dobrih sigurnosnih protokola :SSL, SET,

S/HTTP, S/MIME i CyberCash nezvanični standard pretstavlja SSL, koji je ugrađen

u skoro u sve značajnije pretraživače SET protokol predviđa da se broj kreditne kartice

dešifruje tek u banci, što snižava rizik od prevara protokoli za prenos elektronskog novca su slabo

prihvaćeni

Aplikaciona logika rizici uglavnom vezani za srednji sloj koji koristi CGI

(ili EJB, J2EE, OMG, CORBA, COM i DCOM) i programime napisane u Javi, C ili C++

upotreba interpretera za formiranje skriptova može biti zloupotrebljena jer oni kao ulaze mogu prihvatiti komande interpretera

skriptovi ostavljeni na serveru ili kupljeni mogu biti preuzeti od napadača i analizirani kako ih napasti

Podizanje sigurnosti aplikacione logike (1)

izvršiti detaljnu inspekciju svih skriptova iz ugla napadača i odkloniti sve uočene rizike

kupljene skriptove redovno ažurirati sa svim dodacima skoloniti sve izvorne kodove skriptova i programa za razvoj koristiti prevodioce, a ne interpretere skriptovi koji ne izvršavaju poslovne funkcije treba da

budu nedostupni izvorne programe srednjeg sloja aplikacije brižljivo

čuvati od kopiranja i neautorizovanog pristupa

Podizanje sigurnosti aplikacione logike (2)

programi srednjeg sloja treba da dozovljavaju pristup samo sa najnižim ovlaštenjima pristupa neophodnim za određeni program

provera logike aplikacionog koda kojim se unose podaci treba da obezbedi da su prihvatljivi samo dobro formirani podaci

Web serveri sigurnost Web servera je zasnovana na njegovoj

konfiguraciji proizvođači nude verziju maksimalne funkcionalnosti i

minimalne sigurnosti kritične opcije: SSI (Server Side Includes) kojom se

ugnježđuju uputstva u HTML i directory browsing zloupotrebe u browseru : skriveni podataci i cookies u

koji napadači upisuju podatke o izvršenoj verifikaciji detaljno definisati pristupe do pojedinih resursa

Baze podataka

predstavljaju ključno intelektualno dobro kompanija pristup njima je najstrože kontrolisan odobravanje pristupa bazi podataka zasniva se na

autentifikaciji i autorizaciji glavno mesto napada na bazu podataka

predstavljaju skriptovi

Akcije zaštite baze podataka obavezna autentifikacija korisnika pri svakom pristupu autorizacija klijenata vrši se isključivo za određene

slogove baze podataka opšte dozvole za pristup bazi podataka treba ukinuti otkrivene lozinke treba da budu promenjene brzo i

jednostavno interne kontrole pristupa treba da se mogu

konfigurisati i održavati nadzor log fajlova treba da bude usmeren konstantno

na otkrivanje sumnjivih aktivnosti

Operativni sistemi lozinke koje se lako pogađaju treba promeniti redovno uklanjati lozinke kojima je istekao rok dezaktivirati sve servise koji nisu neophodni sigurnosne dodatke OS treba redovno instalirati operativni sistem treba ažurirati na najnoviju verziju redovno proveravati integritet sistemskih datoteka omogućiti kontrolu pomoću log datoteka dozvole za pristup datotekama redovno svoditi

samo na neophodna zaposlena lica

Problemi dizajniranja sigurnosti

Internet nije dizajniran kao siguran protokol, već da bi se prilagodio najnižoj upravljačkoj platformi

ukoliko je sama aplikacija ranjiva na napade, sigurnosni dodaci neće postići nikakav efekat

sistemi zasnovani na Internetu moraju biti dizajnirani tako što sigurnost predstavlja integralni deo dizajna

sigurnost legatnih sistema je prilagođena zatvorenim sistemima na specifičnoj platformi

sigurnost aplikacije u toku razvoja je u drugom planu

Servisi sigurnosti Rizicikontrole pristupa problemi povezivanja

neizvesna ili zakasnela isporuka

integritet neispravni podaci, tabele ili softver neodgovarajuće ili nekompl. transakcijeraspoloživost problemi zadržavanja slogova problemi revizijepoverljivost poricanje usluga otkrivanje sadržaja transakcijenepriznavanje nepriznavanje slanja ili prijema

neautorizovane ili nepro-autentičnost verene transakcije

Postavljanje sigurnosnog sistema zatvaraju se rupe i vrše se preventivne kontrole

u sigurnosnom sistemu stalno se nadgledaju hakerske aktivnosti primenjuje se kriptografija i autentifikacija (tj.

koristi se digitalni potpis) instaliraju se vatreni zidovi formiraju se sigurnosni interfejsi između

korisnika i informacionog sistema uspostavljaju se pravne norme u širem

društvenom okruženju

Sigurnosne mere u toku razvoja zahteve posmatrati iz ugla korisnika i analizirati

moguća patološka ponašanja formirati jedinstvene objekte zadužene za kritične

sigurnosne funkcije izvršavati napade kojima treba da se proveri

ranjivost sistema planirati višestruke kontingente podataka i njihovu

geografsku distribuciju sintaksna provera svakog ulaznog podatka (tj.

njegove dužine)

Testiranje sigurnosti treba izvršiti odvojeno od testiranja funkcionalnosti i

performansi, jer je ono drukčije usmereno ne postoje jasne tehnike kojima bi se moglo utvrditi

da li je sistem siguran voditi računa o utvrđenim rizicima i svaki od njih

detaljno ispitati

Vrste testova sigurnosti (1) testovi probijanja: pokušaji probijanja uspostavljenih

sigurnosnih kontrola procesa timovi tigrova: specijalizovane ekipe koje, uz dozvolu,

pokušavaju da kompromituju fizičke i logičke kontrole sistema (specijalni slučaj testa probijanja)

određivanje ranjivosti: ispitivanje posledica koje mogu nastati u slučaju da se probije sigurnost sistema

Vrste testova sigurnosti (2) pregled sigurnosti: formalna analiza kontrola u

okruženju neophodnom za uspostavljanje kvalitetne poslovne logike

naknadna istraživanja: sprovode se nakon izvršenog probijanja sigurnosnog sistema organizacije

nadzori: uspostavljaju unutrašnji kontrolni mehanizam i određuju kritične procese iz sigurnosnog ugla

Aktivnosti u testovima probijanja pokušava se na razne načine prevariti fizičko

obezbeđenje objekata i doći do podataka iz IS pronalaženje slabih mesta organizaciji (npr. pokušaji

otkrivanja ulaza u IS preko telefona, analiza odbačenih medija, pokušaji zaposlenja na mestu sa ovlaštenjima)

pokušaji probijanja elektronskim putem

Sigurnosne mere u eksploataciji autorizacija transakcije se prva sprovodi u okviru IS aplikacione kontrole tačnosti i kompleksnosti modeli procene poslovnih partnera i podataka koji

ulaze ili izlaze iz IS kontrole platežne sposobnosti žurnali podataka, datoteke sa prijavama korisnika i

greške evidentirane u transakcijama

Dodatne sigurnosne mere realizacija stalnog nadzora sistema kod kojih se

uočavaju kritične akcije funkcije pomoću kojih se brzo reaguje na napade i

onemogućava napadač formiranje rezervne kopije sistema (back-up) utvrđivanje mogućih katastrofa planiranje oporavka sistema istražne mere, procena i popravka nastalih šteta

9/11: razorene kompanije

• American Express nije prekidao sa radom•Merrill Lynch je restaurirao IS sistem isti dan•AON nije izgubio nijedan podatak, a brzi pristup je obezbedio za 3 dana•Marsh Mc Lennan je oporavio svih 25.000 izgubljenih dokumenata •Cantor Fitzgerald je za 2 dana uspostavio kompletno e-poslovanje•Morgan Stenley nije imao gubitke u podacima

Kriptografija

podrazumeva sve načine tajnog pisanja kojima se otežava otkrivanje sadržaja poruke u toku nesigurnog transporta

Pošiljalac Primalac

Neprijatelj

poruka

napad

Razlozi za napade da se ugrozi tajnost poruke promena sadržaja poruke lažno predstavljanje onemogućavanje prijema poruke

Prva kriptografija Sparta, 5. vek pre Hrista traka od kože ili papirusa se obmota oko drvenog

valjka ispišu se poruke razmota se traka i pošalje traka se obmota oko valjka istog prečnika i čita se

poruka

Kripto-sistem Caesar za poznati pripodni broj k, dogovoren između

pošiljaoca i primaoca, svako se slovo abecede pomera za k, s tim što se nakon poslednjeg slova pomeranje vrši na prvo

primalac svako dobijeno slovo pomera za k mesta u suprotnom smeru

moguće je šifrirati na ovaj način sa 29 različitih slučajeva

Glavni nedostatak šifriranja zamenom u dužim tekstovima u svakom jeziku

karakteristična je učestanost pojedinih znakova u engleskom jeziku:

najčešći su ETAONISRHsrednje učestani LDCUPFMWYretki su BGVKQXJZ

u evropskim jezicima česti su INSEA

Zaštita od analize učestanosti: homofoni

svako slovo, zavisno od procenta učestanosti, dobija odgovarajući broj zamena

zamene su brojevi od 0 do 999, slučajno izabrani svako šifriranje slova preuzima sledeću šifru u

nizu zamena, ciklično se ponavljajući primeri u engleskom: e -123 zamene, b i g – po

16 zamena, j i z – po 1 zamena

Mehaničko šifriranje Giovanni Battista Porta u 16. veku konstruisao disk

za šifriranje Šveđanin Grippenstierna u 18. veku konstruisao

mašinu za šifriranje prva rotirajuća mašina: Jeffersonov točak ENIGMA: razvio Artur Scherbius 1919. za Deutche

BundespostC-36 (M-209): Borisa Hagelina, izgrađen 1920. u Stockolmu za AB Cryptotehnik

Simetrična kriptografija osmobitna kombinacija svakog znaka pomnoži

sa određenim, tajnim ključem i tako se dobije šifrirani sadržaj

ključevi za kriptografisanje su dužine 56, 128, 256 ili 512 bita

najpoznatiji simetrični 56-bitni ključ je DES

Data Encryption Standard (DES) nastao na principima rotirajućih mašina objavio ga 1977. National Bureau of Standards prvi javno objavljen algoritam zasniva se na ključu od 56 bita isti ključ služi za šifriranje i dešifrovanje za svaki korak šifriranja vrše se određene

permutacije i rotacije bitova ključa, da bi se, nakon toga, dobijena permutacija ključa i originajni tekst sabrali po modulu 2

dešifrovanje se vrši sa istim ključem, u istim koracima, ali u suprotnom smeru

Najsnažniji algoritmi

triple DES sa trostrukim šifriranjem ključevima dužine od 168 bita (3X56)

RC4-MD5 sa ključem dužine 128 bita van SAD i Kanade: SSLeay protokol i

StrongHold server

Ideja javnih ključeva zasnivaju se na funkcijama čiju je inverznu

funkciju gotovo nemoguće odrediti kriptografisanje pomoću javnih ključeva je vrlo

sporo Diffie i Hellman 1976. razvili metodu zasnovanu

na ireverzibilnim funkcijama sa ključevima od 128, 256 i 512 bita

Princip javnih ključeva

uzmite telefonski imenik velikog grada:pronađite telefonski broj određene osobepronađite osobu koja ima određeni telefonski

broj koji ćete postupak sprovesti lako, a od kojeg

ćete odustati?

Osobine sistema javnih ključeva nezavistan od sadržaja: kriptografiše se znak po

znak polialfabetski: svako pojavljivanje znaka verovatno

će biti drukčije šifrirano nedeterministički: veliki broj kriptografisanih

tekstova formira se iz istog originalnog teksta lako i brzo rukovanje: lice koje ima direktorij za

dešifrovanje brzo pronalazi rešenje sporo otkrivanje šifri: postupak koji se mere

decenijama na najbržim računarima

RSA tvorci Ronald Rivest, Adi Shamir i Leonard Adleman ključevi dužine 1024 bita dva izuzetno velika prosta broja (sa približno po 100

cifara) je lako pomnožiti, ali gotovo nemoguće rastaviti na faktore

proizvod – osnova za kriptografisanje, a faktori – za dešifrovanje

Digitalna koverta simetrični ključ se kriptografiše pomoću javnog

ključa onoga kome se poruka šalje sadržaj dokumenta kriptografiše se pomoću

kriptografisanog, simetričnog ključa koriste se dobre osobine obe metode: efikasno

kriptografisanje pomoću simetričnih ključeva i pouzdana razmena pomoću javnih ključeva

Digitalni potpisi zasnovani na asimetričnoj kriptografiji za šifriranje potpisa koristi se privatni ključ pošiljaoca

poruke sprečavanje zloupotrebe digitalnog potpisa: u ključ

se integrišu datum i vreme generiše se hash od 128 ili 160 bita koji se stavlja u

poruku i šifrira javnim ključem primaoca primalac prvo svojim privatnim ključem dešifruje

poruku, a onda primljenim ključem digitalni potpis

Sertifikacija sistem sertifikacije otklanja pretnje maskerade

digitalnih potpisa sertifikati su dokumenti koji povezuju javne

ključeve sa fizičkim ili pravnim subjektom kojima je on dodeljen

sertifikaciono telo (Certificate Authority ‑ CA) garantuje za verodostojnost sertifikata koji je izdala

u sastavu sertifikata se nalazi hash funkcija potpisana privatnim ključem CA

najpoznatiji CA: Verisign i Tawte

Public Key Infrastrukture (PKI) sertifikaciono telo koje se bavi izdavanjem ključeva na

Internetu i prati korektnost u poslovanju onih kojima su ključevi izdati

to je računarska mreža organizovana u 3 nivoa: Certificate Server se privatnim ključem kompletne

strukture – najosetljivije mesto Intermediate Server‑i zaduženi su za vezu između

servera prvog i trećeg nivoa Issuing Server‑i se bave izdavanjem sertifikata

klijentima i ima ih više u ovoj infrastrukturi

Vatreni zid (firewall)definiše se kao sistem sa sledećim karakteristikama:

sav saobraćaj između dve mreže mora proći kroz vatreni zid

samo saobraćaju koji je autorizovan lokalnom sigurnosnom politikom biće dozvoljen prolaz

vatreni zid, kao posebna celina, je otporan na prodiranje

Prednosti vatrenog zida

ukoliko ne postoji vatreni zid, lako je moguće prodreti u informacione sisteme bez znanja onih koji njime upravljaju

njegova implementacija omogućava standarde u politici blokiranja veza i propuštanja

on predstavlja najbolje mesto za uspostavljanje nadzora i praćenje svih tragova pri istraživanju sumnjivih aktivnosti, prevara, zloupotreba, problema u uspostavljanju veza, traćenja vremena kao i u merenje saobraćaja

Ograničenja vatrenih zidova (1) pokušaji otkrivanja virusa u vatrnom zidu značajno

ruše performanse vatreni zid spoljnim korisnicima sakriva određene

vrste informacija sa lokalne mreže vatreni zidovi ne štite saobraćaj koji ne prolazi kroz

njih ukoliko postoji mogućnost zaobilaženja vatrenog

zida, oni ne pružaju nikakvu zaštitu vatreni zidovi mogu izvršavati i autentifikaciju, ali je

bolje da ona bude sprovedena na višem softverskom nivou

Ograničenja vatrenih zidova (2) poverljivost protoka podataka između dva vatrena

zida postoji samo ako ih je razvio isti proizvođač organizacije koje prethodno nisu imale vatreni zid

obično nemaju dokumentaciju potrebnu za realizaciju zahteva njegovog korisnika

određeni tipovi poruka korisnih u mrežnom saobraćaju više se ne mogu koristiti

Kriterijumi formiranja vatrenog zida (1)

računar sa vatrenim zidom mora biti dovoljno snažan da čekanje svede na minimum

vatreni zid mora podržavati sve aplikacije koje treba koristiti između mreža

kontrola pristupa može biti na raznim nivoima: od kontrole IP adresa do autentifikacije i kontrola koje formira korisnik

podrška većem broju korisničkih profila koji se u isto vreme prijavljuju za saobraćaj

način upravljanja autentifikacijom može varirati od ručnog upravljanja od strane administratora do potpune automatizacije

Kriterijumi formiranja vatrenog zida (2)

fizička sigurnost vatrenog zida treba da podržava lokalnu politiku sigurnosti

nadzor treba da bude usklađen sa zahtevima prometniji vatreni zidovi koriste alate za pronalaženje

tragova vatreni zidovi mogu uočavati pokušaje probijanja i

alarmirati administratora ili se prilagoditi ovim pokušajima na neki drugi način

podrška održavanja vatrenog zida od strane proizvođača je vrlo bitna

što je vatreni zid transparentniji korisnicima, oni će ga brže i lakše prihvatiti

Važne osobine vatrenog zida moguće ga je tako konfigurisati da spoljnim

korisnicima omogućava pristupe do određenih informacija

on ne predstavlja apsolutnu zaštitu (npr. lažno predstavljanje preko poverljivog posrednika se ne može sprečiti)

različite tehnike imaju različite stepene zaštite i ne štite podjednako od različitih napada

Principi sigurnosti ekstraneta kompleksni sistemi imaju više tačaka u kojima može

doći do greške i teže ih je proveravati treba da zna šta treba da zaštite, procene osetljivost i

ranjivost odbacivanje se podrazumeva, odobravanje prema

zahtevima propusti u pojedinim komponentama ne smeju izložiti

opasnosti od napada ceo sistem inženjering sigurnosti odnosi se na sve komponente i

to na serveru organizacije i na udaljenom korisniku sigurnost osnovne mreže IS postiže se kriptografijom sigurna arhitektura se kreira, nije slučajna

Pretnje sigurnosti EDI pretnja integriteta: poruka može treće lice promeniti

u cilju ostvarivanja interesa gubitak ili dupliranje: poruka može biti izgubljena u

mreži ili duplirana ponovnim emitovanjem treće strane

pretnja poverljivosti: poruka može biti pročitana od treće strane

maskerada: treća strana se može pretvarati da je poslovni partner

nepriznavanje: poslovni partner može tvrditi da nikada nije poslao ili primio određenu poruku

Mehanizmi eliminisanja pretnji integritet se čuva formiranjem kontrolnog broja

koji se dodaje poruci poverljivost se štiti kriptografisanjem nepriznavanje slanja ili prijema poruke

prevazilazi se digitalnim potpisivanjem multipliciranje poruke proverava se posebnim

programima koji ih porede integritet ukupno razmenjenih poruka postiže se

povremenom razmenom njihovih zbireva verodostojnost se štiti digitalnim potpisama i

raznim aplikativnim proverama