Megatrend univerzitet Fakultet za meunarodnu ekonomiju kolska 2010/2011.

Seminarski rad iz Ekonomsko-politike geografije Severne Amerike Silikonska dolina u Kaliforniji

Mentor dr Nataa Milenkovi

Student Tijana Matovi

Beograd, decembar 2011.

Silikonska dolina u Kaliforniji

2

1. Sadraj

1. Sadraj....................................................................................2 2. Uvod........................................................................................3 3. Istorija Silikonske doline........................................................4 4. Fred Terman Otac Silikonske doline...............................6 5. Liderska grupa Silikonske doline SVLG...............................8 6. Tehnoloki giganti................................................................10 7. Kalifornijska Silikonska dolina centar za zelene preduzetnike.............................................................................12 8. Zakljuak..............................................................................13 9. Literatura..............................................................................14

3

2. Uvod

Silikonska dolina je industrijski kraj oko junih obala San Franciska, Kalifornija, SAD, iji je intelektualni centar u Palo Altu, domu Univerziteta Stanford. Silikonska dolina zauzima severozapadni i centralni okrug Santa Klare, San Hoze, june regije zaliva Alameda i okrug San Mateo. Njeno ime je izvedeno iz guste koncentracije elektronike i kompjuterskih firmi koje su nikle jo sredinom 20-og veka, sa silicijumom kao osnovnim materijalom. Ekonomski naglasak u Silicijumskoj dolini je u dananje vreme preao sa proizvodnje racunara na istraivanje, razvoj i marketing racunarskih proizvoda i softvera. Pojam " Silicijumska dolina " skovao je Ralph Vaerst , preduzetnik iz centralne Kalifornije . Prvi put ga je u nedeljniku Electronic Nevs objavio novinar Don Hoefler , Vaerstov prijatelj, 11. januara 1971. u seriji lanaka pod nazivom "Silicon Vallei USA" . Pojam "Silicijumske" odnosi se na vec tada veliku koncentraciju firmi koje se bave poluprovodnicima i raunarima . Te su kompanije polako zamenjivale vocnjake koji su bili na tom podruju i zbog kojeg se nekad nazivalo Vallei of Heart's Delight (dolina radosti srca) . U ekonomskom smislu, Kalifornija je najvea amerika savezna drava. Pre est godina kalifornijska ekonomija postala je prva ekonomija neke savezne drave sa obrtom od bilion dolara, a posmatrana odvojeno, predstavlja 8. po veliini ekonomiju u svetu. Najvei deo bogatstva i pokretake energije skoncentrisan je u Silikonskoj dolini, u kojoj je tokom informatike revolucije devedesetih godina prolog veka stvoreno vie od 29 hiljada kompanija koje su se bavile ili se bave sofisticiranom elektronikom i tehnologijom. Silikonska dolina se neverovatno dobro snala na ekonomskoj nizbrdici od 2000. do 2003.godine. I mada su u tom periodu mnoge internet kompanije zatvorene, druge poput Yahooa, eBaya, Googla i Netscape-a postali su giganti koji pruaju usluge stotinama miliona posetilaca dnevno. Pol Grejem, jedan od prvih koji su doli na ideju da otvore elektronske, internet radnje sredinom devedesetih, sada je partner u kompaniji YCombination, firmi iz Silikonske doline, koja je specijalizovana za finansiranje novih tehnolokih firmi..

4

3. Istorija Silikonske doline

Ako se osvrnemo na period njenog nastanka, bie nam jasno da je Silikonska dolina nastala tokom 40-ih i 50-ih godina prolog veka, kao rezultat nastojanja Strenford univerziteta da omogui svojim diplomcima da zapoinju vlastite biznise. Tako su nastajale kompanije poput HewlettPackard, Varian Associate i druge firme koje se bave visokom tehnologijom, dok neto to e se kasnije zvati Slikonskom dolinom nije poelo da se razvija na kampusu Stenford Univerziteta. Radi toga se tadanji rektor, Frederik Terman smatra ocem Silikonske doline. I pre 40-ih godina prolog veka, poevi od 1909. godine, veliki broj istaivanja i pronalazaka iz oblasti tehnologija radio prenosa kao i vojnih istraivanja je isto tako bio situiran u podruju Zaliva San Francisko. Sa poetkom II svetskog rata potreba za ovom vrstom istaivanja i industrije se poveala, te se sve vei broj firmi poeo otvarati na ovom podruju. Nakon II svetskog rata, rektor Terman, kako bi prevaziao finasijske izazove pred kojima se Stendford naao usled naglog porasta broja studenata koji su se vraali sa ratita, ali i da bi stvorio nove mogunosti za zapoljavanje u regionu, poeo je da iznajmljuje zemlju parka u kampusu kompanijama koje su se bavile visokim tehnologijama. Ovo podruje je nazvano Stendford industrijski park, kasnije preimenovan u Stendford istraivaki park, pretea onoga to danas nazivamo Silikonska dolina, koja je uveliko prevazila okvire prvobitnog tehnolokog parka. Tako se na podruju koje nazivamo Silikonskom dolinom danas nalaze:

Preko 100 najpoznatijih kompanija u svijetu koje se bave visokim tehnologijama

3 institucije vlade SADa, meu kojima i javnosti vrlo poznata NASA

Pored Stendforda, tu je i San Hose dravni univerzitet, koji je u meuvremenu preuzeo primat nad Stendford univezitetom kada govorimo o osposobljavanju visokoobrazovanih strunjaka iz

5

oblasti visokih tehnologija. Pored ova dva u Silikonskoj dolini postoji jo 13 univerziteta, dakle ukupno 15.

Silikonska dolina obuhvata 14 gradova, od kojih se San Hose izdvaja kao samodeklarisani glavni grad ovog podruja.

Veina kljunih pronalazaka iz mikroelektronike i informatike su nastale u Silikonskoj dolini, kao to su integrisana kola, mikroprocesori pa sve do dananjih personalnih raunara. Bitno je naglasiti da je 1969 Institut za istraivanje univerziteta Stendford uspeo da razvije tehnologiju ARPANET, koja je predhodila razvoju Interneta kakvog ga danas poznajemo. Prva elektronska pota je poslana iste te godine izmeu Stendford i UCLA Univerziteta. Danas Silikonska dolina predstavlja legendarini i najuspeniji klaster visoke tehnologije u svetu i u njoj radi vie stotina hiljada radnika, kao i nekoliko hiljada doktora nauka.

6

4. Fred Terman - Otac Silikonske dolineOpis otac silikonske doline se danas primenjuje u vezi sa Fredom Termanom. Fred Terman bio je sjajan elektro ininjer, naunik i autor revolucionarne knjige, nastavnik i akademski administrator. Bio je pokreta snaga u razvoju politike, a njegova vizija za Stanford univerzitet i okolnu zajednicu izaziva zavisnost univerziteta irom sveta. On spada medju najbolje akademske administratore irom sveta. Posle drugog svetskog rata, univerziteti su doivili ogromnu potranju zbog velikog povraaja uenika. Da bi se reili veliki zahtevi rasta u Stanfordu, kao i obezbedile lokalne mogunosti zapoljavanja za diplomirane studente, Fred Terman je predloio lizing Stanford zemljia kako bi se koristilo kao Office Park, pod nazivom Industrial park Stanford. Lizing je bio ogranien na preduzea visoke tehnologije. Njen prvi stanovnik bio je Varrian Associates koju je osnovao polaznik ovog univerziteta 1930.godine da bi izgradio kompaniju za proizvodnju komponenata za vojne radare. Terman nalazi i ulaganje kapitala za civilne start up tehnologije. Jedna od glavnih bila je pria o osnivanju i uspehu kompanije HewlettPackard. Osnovan u garai u od strane diplomaca Williama Hewlett i David Packard, Hewlett-Packard je preselio svoje kancelarije u Stanford Research Park neto posle 1953.godine. Godine 1954, Stanford je stvorio Honors Cooperative Program da bi omoguio stalno zaposlenim u kompanijama da steknu diplomu univerziteta, u skraenom radnom vremenu. Poetne kompanije potpisale su petogodinji ugovor po kome e platiti dvostruku kolarinu za svakog studenta kako bi pokrili sve trokove. Hewlett-Packard je postao najvei proizvodja personalnih raunara u svetu, i transformisao je kuni tampa kada je obajvljen prvi mlazni tampa u 1984.godini. Pored toga zakup Eastman Kodak i General Electric uinio je Stanford Industrial Park industrijskim centrom sredinom 1990.godine.

7

Frederik Terman

8

5. Liderska grupa Silikonske doline SVLGLiderska grupa Silikonske doline Silicon Valley Leadership Group SVLG je osnovana 1977.godine od strane David Packerda, i od tada je postala najvea organizacija te vrste u Silikonskoj dolini. Danas SVLG ima vie od 200 kompanija lanica. Ekonomski gledano SVLG je postao kamen temeljac doline, kolektivno, njeni lanovi donose vie od $1 trilion u globalnoj ekonomiji, iznos koji je jednak bruto nacionalnom proizvodu Italije. lanovi SVLG ine znatni deo ekonomskog motora u oblasti. Kombinovani SVLG lanovi : Zapoljavaju vie od 250.000 ljudi u dolini, koji istovremeno predstavljaju jednu etvrtinu ukupne radne snage privatnog sektora u regionu Generiu vie od 1 triliona dolara vredan posao, to je oko osam puta vie od ukupnog budeta drave Kalifornije. To predstavlja znaajan doprinos dravi i dravnoj riznici s obzirom na veliki porez na imovinu Obuhvataju raspon od nekoliko dravnih i saveznih oblasti, ukljuujui i 14 skuptinskih distrikta, 8 senatskih distrikta i 6 kongresmentskih distrikta. SVLG je osnovana da bi ukljuila glavne funkcionere i vie rukovodioce kompanija lanica u zajedniki napor sa lokalnim, regionalnim, dravnim i saveznim vladinim zvaninicima za reavanje velikih javnih pitanja politike koja utiu na ekonomsko zdravlje zemlje i kvalitet ivota u Silikonskoj dolini. Vizija SVLG-a je da osigura ekonomsko zdravlje i visok standard i kvalitet ivota u Silikonskoj dolini za celu zajednicu. Zalae se za adekvatnu i dostupnu mogunost stanovanja, sveobuhvatni regionalni transport, pouzdane energije, kvalitet K-12 i sistem visokog obrazovanja i pripreme radne snage, odravanje ivotne sredine kao i poslovne i poreske politike koji ine Kaliforniju i Silikonsku dolinu konkurentnim.

9

Godine 1977. David Packard je pitao nekolicinu njegovih kolega izvrnih direkotra da mu se pridrue u stvaranju proaktivnog glasa preduzea u Siliknskoj dolini. Rezultat toga je bio stvaranje Silicon Vally Manufacturing Group SVMG , koja se uspeno nosila sa nekim od najveih izazova sa kojima se suoava poslodavac i njegovi zaposleni u firmi visoke tehnologije. Godine 2005. SVMG menja svoje ime u SVLG kako bi ime bolje odraavalo rad organizacije. U decembru 2005.godine SVLG predstavlja vie od 200 najuglednijih poslodavaca Silikonske doline. lanovi ove organizacije kolektivno obezbedjuju 250.000 lokalnih radnih mesta. SVLG je osnovana na pretpostavci da lokalni poslodavci budu aktivno ukljueni u rad sa vladom u pronalaenje reenja za probleme kao to su prevoz, smetaj, obrazovanje i ivotna sredina. lanstvo je otvoreno za firme iz Siliknske doline i daje podrku industriji, ukljuujui softversku, sistemsku, proizvodnu, finansijske usluge, knjigovodstvo, transport, zdravstvenu zatitu, odbranu, komunikacije, obrazovanje i komunalije.

10

6. Tehnoloki gigantiU Silikonskoj dolini u blizini San Franciska, u Kaliforniji, smetene su centrale brojnih svetskih tehnolokih giganata. Neki strunjaci kau da je uspeh tih firmi utemeljen u ambicioznoj preduzetnikoj kulturi tog kraja i velikoj podrci poslovnim i tehnolokim inovacijama. Koosniva internet giganta Yahoo, Deri Jang, doao je u Ameriku iz Tajvana, kad mu je bilo deset godina. Studirao je na Stenfordu, gde su on i Dejvid Fajlo razvili koncept najvee globalne mree na Internetu. rinija rinavason, izvrni direktor Yahoo-a, radi u ovoj kompaniji skoro od njenog osnivanja. "Sve je poelo kao hobi - odravanje njihovih sopstvenih lista sajtova koje su esto poseivali. Drugi su to spazli i slali im e-mail poruke tipa: Hej, i ja imam sajt, moete li da ukljuite i njega. Vrlo brzo, oni su odravali i proirivali tu bazu podatak" , navodi Dejvid Fajlo. Yahoo danas opsluuje polovinu korisnika interneta na svetu. To je, sa etiri milijarde posetilaca dnevno, najkorieniji internet sajt u Sjedinjenim Dravama koji operie na 20 jezika u 20 zemalja i upoljava 12 hiljada ljudi. Mnogi strunjaci, ukljuujui Pola Grejema, kau da je efikasnost Silikonske doline potekla - ne samo od inenjera i menadera slobodnog duha - ve i od investitora. Advokat Kertis Mo iz globalne komercijalne advokatske firme WilmerHale, primeuje da su investitori iz Silikonske doline izuzetno smeli: "Silikonska dolina je sasvim jedinstveno mesto. Ona okuplja najvei broj investicionih bankara, advokata, knjigovoa i drugih profesionalaca. Tu vlada odreena kultura i nain poslovanja koji je teko ponoviti na nekom drugom mestu." Kompanija poput Google preuzela je ogroman rizik ulaui u posao internet pretraivaa i to u vreme kada nije bila izvesna budunost te industrije. Bila je to riskantna investicija. Verujem da e Silikonska dolina i dalje raati nove industrije koje menjaju svet. Kao primer inovacije, mnogi strunjaci ukazuju na popularnu internet video kompaniju Youtube, koja je

11

poela da radi iz jedne garae u Silikonskoj dolini u novembru 2005. Nakon 19 meseci poslovanja prodata je Google-u za 1,6 milijardi dolara.

12

7. Kalifornijska Silikonska dolina - centar za "zelene" preduzetnike

"Silikonska dolina" u Severnoj Kaliforniji nekada je bila poznata kao dom korporacija koje su se bavile dizajniranjem i proizvodnjom silikonskih ipova, donosno visoko-tehnolokih biznisa iz San Franciska i okoline. Danas ta oblast se reogranizuje u smeru ouvanja ivotne sredine. Preduzetnitvo u Severnoj Kaliforniji funkcionie bez problema. Dodue mnogo vie u razvoju solarne energije nego u softverskom i kompjuterskom biznisu, koji e ovde cvetao tokom 1980-ih i 90-ih godina. Dik Svonson radi za kompaniju koja se zove SunPower. "Danas je za nas otprilike 1983. godina, ukoliko nas uporedite sa industrijom ipova i apsolutno smo na pragu da postanemo tehnologija za svakodnevnu upotrebu", kae Svonson. Pored njega tome se nadaju i mnogi drugi koji veruju da je razvoj i napredak alternativnih izvora energije sledei bum na ovim prostorima. Mnogi osnivaju kompanije koje proizvode, distribuiraju i instaliraju solarne ploe i druge proizvode za korienje energije sunca. Lindon Rajv se nekada bavio softverima. Sada je prvi ovek Solar Sitija. "Ako pogledate najvee svetske probleme, softver ih nee reiti", kae on. Njegov novi biznis donosi sunevu energiju kalifornijskim domovima i etvrtima. Dejvid Pirs, jo jedan bivi elnik u kompjuterskoj industriji ubeen je da e uskoro postojati masovno trite solarnih ploa u Americi i da e one postati pristupane. "Ovo je esti put da imam kompaniju koja preuzima veliki rizik i najuzbudljivija prilika za mene da uspem na tritu", kae Pirs. Sa njim se slae jo jedan od onih koji rizikuju - Rej Lejn. "Prole godine su finansije, odnosno kapital koji je uloen u zelene ili obnovljive tehnologije, iznosile oko milijardu i po dolara, ove godine bie tri i po milijarde", istie Lejn. Zahvaljujui rastuoj potranji za zelenom tehnologijom kalifornijska Silikonska dolina polako se pretvara u "Solarnu dolinu".

13

8. ZakljuakNauno tehnoloka revolucija dovela je do irenja podruja primene visokih tehnologija. Pod njenim uticajem menja se i ekonomska i socijalna struktura savremenih drava. Raspolaganje savremenim tehnologijama temeljna je predpostavka za opti privredni razvoj, pa tako vlada veina dananjih drava kao i naeg regiona, svojom ekonomskom politikom, i specijalnim instrumentima svoje privredne i razvojne politike nastoje stvoriti povoljne uslove za prihvaanje i razvoj novih tehnologija. Meutim, konkretan razvoj novih tehnologija i njihova delotvorna primena zavise od drutvene, kulturne i privredne strukture i vrednosti drutva. Uprkos stvaranju novih centara visokih tehnologija u svetu, Slikonska dolina nastavlja da bude vodei centar za inovacije i razvoj u oblasti visokih tehnologija, centar koji odnosi 1/3 ukupnih kapitalnih ulaganja u SAD. Samim tim, Silikonska dolina predstavlja mnogo vie nego obian tehnoloki park.

14

9. Literatura1.

Stojanovi, V. Tehnoloki menadment, Beograd 2008. Zekic, Z. i Bukovac, B. Tehnoloki parkovi agensi poduzetnikog razvoja hrvatskog gospodarstva, ekonomski fakultet Rijeka, 2008. Global Direct Investment Solutions Corporate Development for a Networked World http://www.gdi-solutions.com/directory/tech_parks.htm http://en.wikipedia.org/wiki/Silicon_Valley http://www.voanews.com/serbian/news/a-34-2007-08-20voa8-87090442.html http://www.angelfire.com/ar/corei/technopole.htm

2.

3.

4. 5.

6.

15