XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

154

Paper No. T5.1-6

SISTEMATSKI PRILAZ DEFINISANJA KOMPETENCIJA STUDENATA KAO OSNOVA U POSTUPKU RAZVOJA I AKREDITACIJE STUDIJSKIH

PROGRAMA Bojan Lalić1, Nenad Simeunović2, Nemanja,Tasić3 , Branislav Bogojević4,

Dragoljub Šević5, Darko Stefanović6 1,2,3,4,5,6Univerzitet u Novom Sadu, Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad, Srbija

1blalic@uns.ac.rs, 2nsimeun@uns.ac.rs, 3nemanja.tasic @uns.ac.rs, 4bane.bogojevic@uns.ac.rs, 5sevic@uns.ac.rs, 6darkoste@uns.ac.rs,

Kratak sadržaj: Razvoj i akreditacija studijskih programa u Republici Srbiji u skladu sa

standardima za akreditaciju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje ulaze u drugu deceniju. To je zahtevalo transformaciju studijskih programa od starih tradicionalnih modela ka novim pragmatičnijim modelima čiji je fokus na razvoju kompetencija studenata. U postupku definisanja profesionalnih kompetencija, potrebe tržišta rada treba uzeti u obzir u najranijoj fazi razvoja studijskog programa i kurikuluma kako bi se studentima obezbedilo primenjivo znanje i razvile profesionalne kompetencije za efektivan ulazak na tržište rada nakon završetka studija. Takva potreba rezultirala je razvojem procedure za razvoj studijskog programa sa naglaskom na aktivnostima definisanja kompetencija kao osnove razvoja studijskog programa.

Ključne reči: Kompetencije, Akreditacija, Procedura razvoja studijskih programa

SYSTEMATIC APPROACH OF DEFINING COMPETENCE OF STUDENTS AS A BASIS IN THE PROCESS OF DEVELOPMENT AND ACCREDITATION OF STUDY

PROGRAMS Abstract: The development and accreditation of study programs in the Republic of Serbia

in accordance with the standards for accreditation of the National Council for Higher Education entered the second decade. This required a transformation of the study programs from traditional models to new pragmatic models focused on the development of students competences. In the process of defining students competencies, the labor market requirements must be taken into account at early stage of study programs and curricula development in order to provide students applicable knowledge and develop their professional competences to effectively enter the labor market after graduation. This need has resulted in creating procedures for the development of the study programs with a focus on the activities of defining competencies as a basis for the development of the study program.

Key Words: Competence, Accreditation Procedure for development of Study Programs

1. UVOD Svedoci smo razvoja studijskih programa u Srbiji, u protekloj deceniji, na osnovama

standarda za akreditaciju Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, u cilju ispunjenja zahteva bolonjske deklaracije i razvoja potrebnih parametara za učešće u jednistvenom prostoru visokog obrazovanja Evrope. To je zahtevalo transformaciju studijskih programa od starih tradicionalnih modela ka novim pragmatičnijim modelima čiji je fokus razvoj kompetencija studenata. Tako je već standardima predviđeno da se za svaki od tri ciklusa, odnosno nivoa studija uzme u obzir specifičan set kompetencija koje treba uključiti prilikom razvoja novog kurikuluma. Međutim, u takvom razvoju, svedoci smo i neadekvatnog odgovora obrazovnog sistema na sve brže promene u privredi, a koje se pre svega oslikavaju u potrebama za radnom snagom čije kompetencije odgovaraju novim izazovima. U tom smislu, u većoj meri je prisutno „prepisivanje“ postojećih studijskih programa ili njihovo „šminkanje“ umesto rad na stvarnom unapređenju programa u skladu sa potrebama tržišta, što je sve pokriveno izveštajima o vrednovanju studijskih programa umesto da se unapređenja vrše na bazi realnih informacija o potrebama tržišta rada iz privrednih preduzeća.

1

XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

155

Tradicionalni pristup u razvoju studijskih programa, ogledao se u najvećoj meri u razvoju curriculum-a i syllabus-a prema zadovoljenju interesnih sfera nastavnika i njihovoj profesionalnoj ekspertizi [1]. Savremeni prilazi u razvoju studijskih programa, sa druge strane, podrazumevaju pre svega definisanje izlaznih kompetencija koje će steći studenti koji završe studijski program, a koje treba da budu u skladu sa potrebama tržišta i privrednih preduzeća. Tek na osnovu jasno definisanih kompetencija, može se pristupiti razvoju strukture studijskog programa (curriculum-a) i detaljnog sadržaja svakog predmeta (syllabus-a). Cilj je da se definiše takav redosled predmeta u strukturi programa i takav sadržaj predmeta koji će nedovosmisleno da doprinese budućoj implementaciji već dobro definisanih kompetencija. U ovom procesu, autori [2] smatraju da potrebe tržišta rada treba uzeti u obzir u najranijoj fazi razvoja studijskog programa i kurikuluma kako bi se studentima obezbedilo primenljivo znanje i razvile njihove profesionalne kompetencije za efektivan ulazak i pozicioniranje na tržištu rada nakon završetka studija. Dakle, u razvojnom procesu studijskog programa, kurikuluma i metoda nastave, na centralno mesto treba postaviti profesionalne kompetencije studenata. Ključno je da struktura studijskog programa promoviše zapošljivost i obezbedi puno akademsko priznavanje kao osnovu i za dalji nastavak studija. Zapošljivost treba razumeti u širem smislu, ne samo kao sposobnost diplomaca da razviju svoje profesionalne kompetencije za određeni posao, već i kao [11]: razvoj ličnih osobina koje pomažu pojedincu da dobije posao; veštine koje mu pomažu u radu sa drugima; praktične veštine koje mu omogućavaju da odgovori na izazove i promene; sposobnosti koje mu pomažu da ostane ispred promena.

2. POJAM KOMPETENCIJA I NJIHOVA UPOTREBA Koreni ideje o upotrebi kompetencija u obrazovnom kontekstu javljaju se u Americi još

1960-tih godina pod nazivom “performace-based education” za koji je karakteristična detaljna analiza profesionalnih zadataka [8]. Međutim, takva lista kompetencija bila je previše detaljna, a kompetencije previše fragmentovane pa je takav prilaz vremenom menjao svoje oblike. U nešto izmenjenom obliku, danas je taj trend prisutan u Australiji, Velikoj Britaniji, Nemačkoj, Francuskoj i širom Evrope i sveta. Na evropskom nivou, razvijen je i okvir kvalifikacija (EQF – European Qualificaion Framework) na bazi ishoda učenja koji su definisani u formi kompetencija. Da bi se obrazovna filozofija zasnovana na kompetencijama implementirala u studijski program, sastavljeni su profili kompetencija. Ovi profili opisuju kompetencije potrebne za različite nivoe studije (BSc, MSc, PhD). Jedan od načina da se dobije profil komptencija jeste da se počne od radnih mesta za koje se definišu izlazne veličine, a onda zatim i kompetencije za njih [3].

Danas postoji veliki broj definicija termina “kompetencije”. Prema [4] kompetencije se odnose na sposobnost pojedinca da adekvatno izvrši određene zadatke. U kontekstu obrazovanja, ovaj termin se najčešće koristi da bi označio ishode obrazovanja, ciljeve, veštine ili sposobnosti, između ostalog.

Često se termin kompetencija pogrešno tumači ili zamenjuje sa terminima kao što su znanje, veština, vrednosti ili stavovi a zapravo, kompetencije integrišu znanje, veštine, vrednosti i stavove [9]. Neki autori [10] definišu kompetencije kao “sposobnost da se uspešno odgovori na složene zahteve u određenom kontekstu upotrebom psiholoških preduslova (uključujući kognitivne i nekognitive aspekte). Obrazovanje zasnovano na kompetencijama se bazira na jasno definisanim kompetencijama koje student treba da usvoji u toku obrazovanja [5].

Jasno je da tradicionalni naglasak na činjenično znanje više ne može da zadovolji potrebe društva koje doživljava rapidne promene. Poslodavci traže zaposlene koji su u stanju da rade u složenim uslovima, odnosno u okruženju koje karakterišu: 1) problemi koji nemaju jasno definisane ciljeve, put do rešenja ili očekivano rešenje, zatim 2) kontradiktorne informacije, 3) neformalni oblici saradnje, i 4) apstraktni, dinamični i visoko integrisani procesi [6].

Sve prethodno navedeno, ukazuje da je od velikog značaja definisanje kompetencija, na samom početku razvoja studijskog programa, na sistematičan način kako bi se obezbedio potreban i dovoljan kvalitet studenata koji će svoje mesto tražiti na tržištu rada po završetku studija. Takva potreba rezultirala je razvojem procedure za razvoj studijskog programa sa naglaskom na aktivnosti definisanja kompetencija u širem smislu a pogotovu u saradnji sa privrednim kompanijama. Procedura je prikazana na slici 1.

2

XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

156

Slika 1. Postupak razvoja studijskog programa Neki autori navode pozitivne, uveravajuće rezultate o korišćenju kompetencija kao polazne

tačke u razvoju studijskih programa. Autori [7] smatraju da fokus na kompetencije, kao ishoda kurikuluma, omogućava fleksibilnost i autonomiju, a u isto vreme kompetencije predstavljaju zajednički jezik između privrede i univerziteta u definisanju željenog kurikulma. Još jedan od argumenata u prilog razvoju studijskog programa na bazi kompetencija jeste i integracija obrazovanja i studentske prakse. Takođe, očekivana odbojnost većine profesora prema ovakvom prilazu se nije pokazala [3]. Čak naprotiv, tvrde ovi autori, u dosta slučajeva, profesori su imali pozitivan stav o potrebi da se studenti bolje pripreme za tržište rada i za svoje karijere na ovaj način. Sa druge strane, studenti veoma cene i vrednuju prilaz razvoja studijskih programa zasnovan na kompetencijama.

3

XXIII Skup TRENDOVI RAZVOJA: “POLOŽAJ VISOKOG OBRAZOVANJA I NAUKE U SRBIJI”, Zlatibor, 22. - 24. 02. 2017.

157

3. ZAKLJUČAK Kako bi se na najbolji način istražile potrebe tržišta i stekao jasan uvid u kompetencije koje

su potrebne studentima, neophodan je sistematičan prilaz u istraživanju „temelja“ studijskog programa i duboko povezivanje sa privrednim subjektima koje će pomoći u istraživanju aktuelnih znanja i veština koji su potrebni na specifičnom tržištu u kojem posluju naše kompanije. Potrebno je koristiti sistematičan i sistematski prilaz u istraživanju kompetencija u postupku razvoja novih studijskih programa, kurikuluma i metoda nastave kao i kontinualan prilaz koji bi se koristio za unapređenje studijskih programa do 20% godišnje. Zbog svega navedenog, na Departmanu za Industrijsko inženjerstvo i menadžment na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu razvijen je detaljniji algoritam za razvoj studijskih programa koji oslikava i iskorišćenost i usklađenost resursa u procesu razvoja i akreditacije programa kao i postupnost i sledljivost što odgovara samim zahtevima ISO 9001 standarda. Dalja istraživanja u ovoj oblasti mogla bi se usmeriti na razvoj modela za kontinuirano prikupljanje kompetencija, odnosno vrednovanje i procenu razvijenosti kompetencija kod studenata na postojećem studijskom programu, kroz uspostavljanje takovog modela stručne prakse u preduzećima, u unapređenom obliku, gde će poslodavac procenjivati kompetencije studenata i dostavljati povratne podatke fakultetu , a koji će tako služiti kao podloga za dalja unapređenja i podešavanja studijskih programa.

4. LITERATURA

[1] M. Vukasović, Razvoj kurikuluma u visokom obrazovanju. Beograd, Srbija: Srbijanka Turajlić, 2006. [2] M. Jurše and P. Tominc, “Professional competences of graduates as a labour market mechanism for

aligning business school curriculum reform with the Bologna declaration principles,” Management, vol. 13, no. 1, pp. 17–36, 2008.

[3] M. Mulder, J. Gulikers, H. Biemans, and R. Wesselink, “The new competence concept in higher education: error or enrichment?,” J. Eur. Ind. Train., vol. 33, no. 8/9, pp. 755–770, 2009.

[4] N. J. Kaslow, K. A. Borden, F. L. Collins, L. Forrest, J. Illfelder-Kaye, P. D. Nelson, J. S. Rallo, M. J. T. Vasquez, and M. E. Willmuth, “Competencies Conference: Future Directions in Education and Credentialing in Professional Psychology,” J. Clin. Psychol., vol. 60, no. 7, pp. 699–712, 2004.

[5] W. Lambrechts, I. Mulà, K. Ceulemans, I. Molderez, and V. Gaeremynck, “The integration of competences for sustainable development in higher education: An analysis of bachelor programs in management,” J. Clean. Prod., vol. 48, pp. 65–73, 2013.

[6] W. Westera, “Competences in education: a confusion of tongues,” J. Curric. Stud., vol. 33, no. 1, pp. 75–88, 2001.

[7] González Julia and R. Wagenaar, Universities’ contribution to the Bologna Process. Final Report Phase 2. Bilbao, Spain: Universidad de Deusto, 2005.

[8] Olesen, V. (1979) Reform of professional practice. In G. Grant, P. Elbow, T. Ewens, Z. Gamson, W. Kohli, W. Neumann, V. Olesen, and D. Riesman (eds), On Competence: A Critical Analysis of Competence-based Reforms in Higher Education (San Francisco: Jossey-Bass Publishers), 199–223.

[9] Baethge, M., Achtenhagen, F., Arends, L., Babic, E., Baethge-Kinsky, V., Weber, S., 2006. PISA-VET. A Feasibility-Study. Franz Steiner Verlag, Stuttgart.

[10] Rychen, D.S., Salganik, L.K., 2003. Key Competencies for a Successful Life and aWell-Functioning Society. Hogrefe & Huber, Germany

[11] Loades, R. (2005), The future of graduate management education in the context of the Bologna Accord. A study sponsored by the Graduate Management Admission Council GMAC. Italy.

4