Sistemi Za Obradu Metala Rezanjem

1Proizvodne tehnologije IIProizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu

Prof. dr Miodrag LaziProf. dr Miodrag Lazi

KatedraKatedra zazaPROIZVODNO MAINSTVOPROIZVODNO MAINSTVO

PROIZVODNE PROIZVODNE TEHNOLOGIJE IITEHNOLOGIJE II

Poglavlje Poglavlje 22SistemiSistemi za obradu metala za obradu metala

rezanjemrezanjem

Proizvodne tehnologije IIProizvodne tehnologije II www.mfkg.kg.ac.yu


PogPog 22. . SISTEMI ZA OBRADU SISTEMI ZA OBRADU METALA REZANJEMMETALA REZANJEM

OObradnibradni sistemsistemii i procesi procesiiObradniObradni sistemsistemiiOObradni procesbradni procesii

Maine u obradi metala rezanjemMaine u obradi metala rezanjemAlatne maineAlatne mainePrenosnici alatnih mainaPrenosnici alatnih mainaEksploatacijske karakteristike mainaEksploatacijske karakteristike maina

Rezni alatiRezni alatiKlasifikacija reznih alataKlasifikacija reznih alataOblik i osnovni konstruktivni elementiOblik i osnovni konstruktivni elementiAlatni materijaliAlatni materijali



PogPog 22. . SISTEMI ZA OBRADU SISTEMI ZA OBRADU METALA REZANJEMMETALA REZANJEM

Pribori u obradi metala rezanjemPribori u obradi metala rezanjemUloga i klasifikacija priboraUloga i klasifikacija priboraUniverzalni (stezni) priboriUniverzalni (stezni) priboriSpecijalni priboriSpecijalni pribori

Merni pribori Merni pribori -- merilamerilaOsnovi merenja i kontroleOsnovi merenja i kontroleSredstva merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole -- merilamerilaIspitivanje tipa i pregled merilaIspitivanje tipa i pregled merila



OBRADNI SISTEMI I PROCESI OBRADNI SISTEMI I PROCESI --Obradni sistemiObradni sistemi

Obradni sistemi sObradni sistemi su u sistemisistemi sastavljenisastavljeni od sredstava rada i obradnih procesaod sredstava rada i obradnih procesa, , sasa karakteristikarakteristinimnim ulaznim i izlaznim veliinama.ulaznim i izlaznim veliinama.



Obradni sistemiObradni sistemi

Sredstva radaSredstva rada obuhvataju pet podsistemaobuhvataju pet podsistema:: aalatna latna mamaina, ina, rrezni alat,ezni alat, ppriborriborii mmerni instrumenaterni instrumenatii -- merila merila ii ppredmet obrade redmet obrade -- obradak.obradak.

Podsistem maPodsistem mainaina ini jedna ili viini jedna ili vie alatnih mae alatnih maina sa svim instalacijama ina sa svim instalacijama i agregatima. i agregatima. Podsistem alataPodsistem alata se sastoji od jednog ili vise sastoji od jednog ili vie reznih alata za e reznih alata za izvoizvoenje procesa obrade. enje procesa obrade. Podsistem priboraPodsistem pribora obuhvata sve standardne, obuhvata sve standardne, univerzalne i specijalne pribore za pozicioniranjeuniverzalne i specijalne pribore za pozicioniranje, vo, voenjeenje i stezanje alata i i stezanje alata i obratka. obratka. Podsistem merilaPodsistem merila ine ine univerzalna i specijalna univerzalna i specijalna sredstva merenja i sredstva merenja i kontrole. Jedan ili vikontrole. Jedan ili vie e predmeta obrade predmeta obrade -- obradaka obradaka ine ine podsistem podsistem obradakaobradaka..



Obradni procesiObradni procesi

Obradni procesi se sastoje od:Obradni procesi se sastoje od: pprocesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) irocesa obrade (direktnih ili efektivnih procesa) i ppomonih procesaomonih procesaProcesi obradeProcesi obrade su procesi rezanja su procesi rezanja -- direktne transformacije pripremka u direktne transformacije pripremka u

izradakizradak (struganje, bu(struganje, buenje, glodanje...).enje, glodanje...). PomoPomoni procesini procesi omoguomoguavaju avaju izvoizvoenje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i obratka, enje procesa obrade (pozicioniranje i stezanje alata i obratka, odlaganje izradka, ukljuodlaganje izradka, ukljuivanje i iskljuivanje i iskljuivanje maivanje maine...).ine...).

TehnoloTehnoloki ili obradni proces (proces izrade delki ili obradni proces (proces izrade delovova i proizvoda) se realizuje a i proizvoda) se realizuje kroz tehnolokroz tehnoloke postupke obrade. ke postupke obrade. TehnoloTehnoloki postupakki postupak je skup svih obrada je skup svih obrada na predmetu obrade na predmetu obrade u toku izradeu toku izrade na odgovarajuna odgovarajuim maim mainama primenom inama primenom reznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnoloreznog, steznog i mernog alata. Elementi tehnolokog postupka su kog postupka su tehnolotehnoloke operacije ili jednostavno operacije. ke operacije ili jednostavno operacije. Tehnoloka oTehnoloka operacijaperacija jejeobrada obrada pripremkapripremka na jednoj mana jednoj maini ini ((jednom radnom mestujednom radnom mestu)), uz jednu , uz jednu pripremu mapripremu maine. Broj operacija jeine. Broj operacija je broj pripremabroj priprema iliili broj mabroj maina (kada se ina (kada se operacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obradeoperacija poklapa sa obradnim procesom) ili broj pozicija obrade..



Obradni procesiObradni procesi

Dva osnovna principa projektovanja tehnoloDva osnovna principa projektovanja tehnolokih kih postupakapostupaka su sa: su sa: diferencijacijomdiferencijacijom i i koncentracijomkoncentracijom operacijaoperacija..

DiferencijacijaDiferencijacija operacijaoperacija podrazumevapodrazumeva tehnolotehnolokiki procesproces proizproiz--vodnjevodnje kodkodkogakoga susu proizvodneproizvodne operacijeoperacije svedenesvedene nana najjednostavnijenajjednostavnije elementeelemente((zahvatezahvate). ). Koncentracija operacijaKoncentracija operacija je objedinjavanje nekoliko razlije objedinjavanje nekoliko razliitih itih obrada (zahvata) na jednoj maobrada (zahvata) na jednoj maini i u isto vreme. ini i u isto vreme. U okviru jedne operacije postoji viU okviru jedne operacije postoji vie podoperacija. e podoperacija. PodoperacijaPodoperacija predstavlja predstavlja jedan polojedan poloaj predmeta obrade u odnosu na maaj predmeta obrade u odnosu na mainu i stezni alat ili pribor. inu i stezni alat ili pribor. SvakaSvaka operacijaoperacija iliili podoperacijapodoperacija se se sastojisastoji odod:: zahvatazahvata ii prolazaprolaza..



Obradni procesi Obradni procesi -- dva principa dva principa projektovanjaprojektovanja



Obradni procesi Obradni procesi -- ZahvatiZahvati

ZahvatZahvat je proces istovremene obrade jedne ili vije proces istovremene obrade jedne ili vie povre povrina predmeta obrade ina predmeta obrade korikorienjem jednog ili vienjem jednog ili vie alata, bez promene ree alata, bez promene reima obrade. Razlikujima obrade. Razlikujuu se se elementarni, sloelementarni, sloenieni i i grupni zahvatgrupni zahvat.. Elementarni zahvatElementarni zahvat je obrada jedne je obrada jedne povrine jednim alatom.povrine jednim alatom. SloSloeni zahvateni zahvat je je proces oblikovanja sloene proces oblikovanja sloene povrinepovrine jednim alatom (kopiranjem ili na Njednim alatom (kopiranjem ili na NC i CNC C i CNC mamainama). inama). Grupni Grupni zahvatzahvat ini proces istovremene obrade viini proces istovremene obrade vie povre povrina veina veim brojem alata.im brojem alata.



Obradni procesi Obradni procesi -- ProlaziProlazi

ProlazProlaz je deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alje deo zahvata u kome se jedan sloj materijala uklanja jednim alatom. atom. Poslednjim prolazom zavrPoslednjim prolazom zavrava se zahvat i proces oblikovanja i obrade ava se zahvat i proces oblikovanja i obrade posmatrane povrposmatrane povrine.ine.



MAINE U OMR MAINE U OMR -- Alatne maineAlatne maine

Alatne maAlatne maine ine obezbeobezbeujuuju izradu i obradu delova razliizradu i obradu delova razliitih oblika i dimenzija, itih oblika i dimenzija, popoev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do nev od najjednostavnijih (vratila, osovine, osovinice i sl.) do najsloajsloenijih enijih (lopatice turbina, bregovi i sl.). Upravo ova (lopatice turbina, bregovi i sl.). Upravo ova injenica uslovljava pojavu injenica uslovljava pojavu alatnih maalatnih maina razliina razliitih po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, itih po obliku, strukturi i konstrukciji, dimenzijama, eksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija maeksploatacijskim karakteristikama i nameni. Klasifikacija maina se najina se najeee e izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: izvodi prema nameni, proizvodnoj operaciji, na: strugove, bustrugove, builice, glodalice, ilice, glodalice, rendisaljke, testere, brusilice, marendisaljke, testere, brusilice, maine za provlaine za provlaenje, obradne centre, enje, obradne centre, fleksibilne tehnolofleksibilne tehnolokeke module, elije, centre imodule, elije, centre i sistemesisteme......

SStrukturni elementi alatnih maina su:trukturni elementi alatnih maina su: glavni ili osnovni,glavni ili osnovni, elementi gradnje i montae ielementi gradnje i montae i sistemi upravljanjasistemi upravljanja



Alatne maineAlatne maine



Alatne maine Alatne maine -- strukturastruktura

Glavni ili osnovni elementi Glavni ili osnovni elementi su:su:

Nosei sistemiNosei sistemi Sistemi vo Sistemi voenja ienja i Pogonski sistemi Pogonski sistemi

(glavnog i pomonog(glavnog i pomonogkretanja)kretanja)



Alatne maine Alatne maine -- pogonski sistemipogonski sistemi

Pogonski sistemi glavnog obrtnogPogonski sistemi glavnog obrtnog i i pravolinijskog kretanjapravolinijskog kretanja obezbeobezbeuju uju neophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja dneophodne momente i brzine rezanja za nastanak procesa rezanja datog atog spektra materijala i dimenzija predmeta obrade. spektra materijala i dimenzija predmeta obrade.

Pogonski sistemi pomoPogonski sistemi pomonog kretanjanog kretanja obezbeobezbeuju neophodne momente i uju neophodne momente i brzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcibrzine kretanja za nastavak procesa rezanja. Zavisno od koncepcijskog rejskog reenja enja i vrste alatne mai vrste alatne maine mogu biti ine mogu biti zavisni zavisni ili ili nezavisni,nezavisni, kontinualnikontinualni ili ili periodiperiodini.ni.



Prenosnici alatnih maina Prenosnici alatnih maina -- Vrste Vrste prenosnikaprenosnika

Obezbeuju izmenu parametara kretanja izvrnih organa alatnih maina(broja obrta, broja duplih hodova, koraka, brzine pomonog kretanja i sl.). Delese na prenosnike:

glavnog kretanja i pomonog kretanja.

Prenosnici alatnih maina prema principu gradnje mogu biti: mehaniki, elektrini, hidraulini, pneumatski, kombinovani

a prema vrednosti izlaznih parametara kretanja (nainu regulisanja izlaznih parametara):

kontinualni i stupnjeviti.

Prenosnici za glavno kretanje se izvode najee kao stupnjeviti ili kombinovani (stupnjeviti i kontinualni).



Mehaniki stupnjeviti prenosniciMehaniki stupnjeviti prenosnici

MehaniMehanikiki stupnjevitistupnjeviti prenosniciprenosnici, , izvedeniizvedeni najnajeee e kaokao kaikainini iliili zupzupastiasti,,obezbeobezbeujuuju diskretnediskretne vrednostivrednosti parametaraparametara kretanjakretanja unutarunutar oblastioblasti izmeneizmeneparametaraparametara ((minimalneminimalne ii maksimalnemaksimalne vrednostivrednosti)) oblasti regulisanjaoblasti regulisanja..



Kontinualni prenosniciKontinualni prenosnici

KontinualniKontinualni prenosniciprenosnici, naje, najee e mehanimehanikiki varijatorvarijatorii,, elektrielektrinini,, hidraulihidraulininiiliili kombinovanikombinovani,, oobezbebezbeuju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar uju bilo koju vrednost parametara kretanja unutar oblasti izmene parametaraoblasti izmene parametara oblasti regulisanjaoblasti regulisanja..



Zakonitosti promene parametara kretanjaZakonitosti promene parametara kretanja

),D,V(fD

V1000n ==

Broj obrta alata ili predmeta obrade je:Broj obrta alata ili predmeta obrade je:

Pri V = constPri V = const zazaDD11, D, D11, ..., D, ..., Dmm treba obezbediti diskretne vrednosti brojeva obrtatreba obezbediti diskretne vrednosti brojeva obrtann11, n, n22, ..., n, ..., nmmZa Za D = DD = Dminmin DDmaxmaxpotrebna je kontinualna promenapotrebna je kontinualna promenan= nn= nminmin -- nnmaxmax

Najee se koriste stupnjeviti prenosnici sa razliitim zakonitostima promene parametara kretanja - promenama kao to su:

aritmetika geometrijska dvostruka geometrijska i logaritamska

Ove promene obezbeuju standardizuju i unifikaciju prenosnika i pojeftinjenje gradnje obradnih sistema.

10



Zakonitosti promene parametara kretanjaZakonitosti promene parametara kretanja

Geometrijska promena se uglavnom koristi, jer obezbeuje najbolje efekte u pogledu standardizacije i unifikacije prenosnika i obradnih sistema. To je promena kod koje je odnos dve susedne vrednosti parametra (vee i manje) konstantan i predstavlja geometrijski faktor promene prenosnika :

.constnn.......

nn

nn

1m

m

2

3

1

2 =====



Standardni brojevi obrta i koraciStandardni brojevi obrta i koraci

U uslovima pojedinane proizvodnje koriste se univerzalne maine kod kojih jedijapazon (oblast) promene broja obrta (koraka) vei:

,500100nnR

min

maxm ==

U serijskoj i masovnoj proizvodnji koriste se specijalne maine kod kojih je dijapazon regulisanja znatno manji (Rm = 5 - 20).Za unifikaciju i standardizaciju maina i prenosnika za glavno i pomono kretanje koriste se standardne vrednosti brojeva obrta i parametara pomonog kretanja, formirane za geometrijsku promenu korienjem osnovnog redazasnovanog na geometrijskom faktoru promene prenosnika:

.12,11020R 20 ==

,25,11010R 10 == ,4,1103/20R 3/20 == 6,1105R 5 == .2103/10R 3/10 == Pored osnovnog reda koriste se i izvedeni redovi:

11



Prikazivanje prenosnikaPrikazivanje prenosnika

Prenosnici se prikazuju kinematskomkinematskom emomemom, , strukturnimstrukturnim dijagramom dijagramom ((GermerovaGermerova emaema)) i dijagramomdijagramom brojabroja obrtaobrta ili korakakoraka ((lezingerovlezingerov dijagramdijagram)).KinematskaKinematska emaema prenosnikaprenosnika jeje ematskiematski prikazprikaz elemenataelemenata prenosnikaprenosnika ((vratilavratila, , zupanikazupanika, , leitaleita, , prenosnihprenosnih blokovablokova, , spojnicaspojnica i i slsl.) i .) i tokatoka prenosaprenosa kretanjakretanja ododulaznogulaznog do do izlaznogizlaznog vratilavratila..




StrukturniStrukturni dijagramdijagram definiedefinie optuoptu strukturnustrukturnu slikusliku prenosaprenosa kretanjakretanja ododulaznogulaznog ((pogonskogpogonskog) do ) do izlaznogizlaznog vratilavratila prenosnikaprenosnika ((radnogradnog vretenavretena mainemaine). ). SadriSadri podatkepodatke o o brojubroju prenosnihprenosnih blokovablokova, , prenosnihprenosnih sklopovasklopova i i prenosnikaprenosnika u u sklopusklopu, , rasporedurasporedu prenosnihprenosnih sklopovasklopova, , brojubroju vratilavratila, , leajevaleajeva i i spojnicaspojnica i i brojubrojustupnjevastupnjeva promenepromene pojedinihpojedinih vratilavratila i i prenosnikaprenosnika u u celinicelini..

12




DijagramDijagram brojevabrojeva obrtaobrta ((korakakoraka),), pored pored karakteristikakarakteristika kojekoje se se identifikujuidentifikujustrukturnimstrukturnim dijagramomdijagramom, , definiedefinie prenosneprenosne odnoseodnose pojedinihpojedinih prenosnikaprenosnika i i obezbeobezbeujeuje izraunavanjeizraunavanje brojevabrojeva obrtaobrta, , obrtnihobrtnih momenatamomenata, , faktorafaktora prenosaprenosa i i brojevabrojeva zubazuba zupanikazupanika ((kodkod zupastihzupastih prenosnikaprenosnika).).



REZNI ALATI REZNI ALATI -- Klasifikacija reznih alataKlasifikacija reznih alata

RezniRezni alatalatii susu definisandefinisanii standardimastandardima kao kao standardnistandardni reznirezni alatialati, pri pri emu suemu su utvrutvrenieni: : oblicioblici, , dimenzijedimenzije, , namenanamena i i tehnitehnikiki zahtevizahtevi (uslovi)(uslovi)..

U U masovnojmasovnoj i i visokoserijskojvisokoserijskoj proizvodnjiproizvodnji koristkoriste se e se tzvtzv. . specijalnspecijalniireznreznii alatalatii, , specijalnospecijalno projektovaniprojektovani i i izraizraenieni zaza konkretnekonkretne usloveuslove obradeobrade i i konkretnukonkretnu proizvodnuproizvodnu opremuopremu..

OpOpta podela reznih alata je na: ta podela reznih alata je na: rurunene i i mamainskeinske..Podela maPodela mainskih alata se izvodi prema inskih alata se izvodi prema vrsti obrade, materijalu vrsti obrade, materijalu

predmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, opredmeta obrade, vrsti alatnog materijala, broju reznih ivica, obliku alata i bliku alata i polopoloaju povraju povrina obrade, tipu alata, naina obrade, tipu alata, nainu postavljanja alata itd.inu postavljanja alata itd.

PPremarema vrsti obradevrsti obrade -- rezni alati za:rezni alati za: struganje, bstruganje, buuenje, proenje, proirivanje i irivanje i razvrtanje, glodanje, rendisanje, brurazvrtanje, glodanje, rendisanje, bruenje i glaenje i glaanje, provlaanje, provlaenje, izradu enje, izradu zupzupanika, oanika, oljebljenih vratila, navoja i sl.ljebljenih vratila, navoja i sl.

PremaPrema vrsti materijala predmeta obradevrsti materijala predmeta obrade -- rezni alati zarezni alati za obraduobradu::metala, drveta, plastimetala, drveta, plastinih masa, nemetala (kamen, staklo, hartijnih masa, nemetala (kamen, staklo, hartijaa, grafit, grafit...)...)

Prema Prema vrsti alatnog materijalavrsti alatnog materijala -- alatalatii od od alatnog alatnog elika, brzoreznog elika, brzoreznog elika, tvrdih metala, keramielika, tvrdih metala, keramikih materijala, dijamantskkih materijala, dijamantskii alatalatii, alat, alatii od od supertvrdih materijalasupertvrdih materijala i sl.i sl.

13



Klasifikacija reznih alataKlasifikacija reznih alata

Prema Prema broju reznih ivicabroju reznih ivica razlikuju se razlikuju se jednosejednosenini (no(noevi za evi za rendisanje, struganje, burendisanje, struganje, buenje, rezanje navoja i sl.), enje, rezanje navoja i sl.), dvosedvosenini (spiralne i (spiralne i ravne burgije i sl.), ravne burgije i sl.), vivieseesenini (pro(proirivairivai, razvrtai, razvrtai, upui, uputatai, glodala, i, glodala, ureznici, ...) i ureznici, ...) i mnogosemnogosenini alati (alati za brualati (alati za bruenje enje -- tocila).tocila).

Prema Prema obliku alataobliku alata -- polopoloaju aju obraobraivanih ivanih povrpovrina ina -- alati za obralati za obraadu du spoljaspoljanjih povrnjih povrina, izradu otvora, izradu navoja, oina, izradu otvora, izradu navoja, oljebljenih vratila i ljebljenih vratila i zupzupanika.anika.

Prema Prema tiputipu alati izraalati izraenenii izjedna izjedna (integralni alati), sa umetnutim (integralni alati), sa umetnutim zubima, alati sa lemljenimzubima, alati sa lemljenim iilili mehanimehaniki priki privrvrenim ploenim ploicamaicama..

Prema Prema nanainu postavljanja na mainu postavljanja na mainuinu -- alati sa dralati sa drkom i nasadni kom i nasadni alati ili alati sa otvoromalati ili alati sa otvorom..

NajvaNajvanije karakteristike reznih alata su:nije karakteristike reznih alata su: geometrijski oblikgeometrijski oblik -- odreodreen postupkom obrade,en postupkom obrade, rezna geometrijarezna geometrija -- osnovna i geometrija specifiosnovna i geometrija specifina zana za pojedine alate ipojedine alate i materijalmaterijal alataalata..



Oblik i konstruktivni elementi reznih alataOblik i konstruktivni elementi reznih alata

Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela:Svi rezni alati se sastoji od najmanje dva osnovna dela: tela alatatela alata na kome se nalaze rezni elementi alata (na kome se nalaze rezni elementi alata (rezni klinrezni klin) ) alatialati sasa

drkomdrkom ii drkedrke ili ili otvoraotvora u telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alau telu alata, preko kojih se izvodi postavljanje i stezanje alatata

na nosa alata i mainu na nosa alata i mainu -- nasadni alatinasadni alati..

14



Telo alataTelo alata

Telo alataTelo alata sa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i funkciosa reznim klinom alata ini jedinstvenu konstruktivnu i funkcionalnu nalnu celinu formiranu na razliite naine i to kao alat:celinu formiranu na razliite naine i to kao alat:

iz jednog komada (integralno),iz jednog komada (integralno), sa umetnutim reznim elementima (zubima),sa umetnutim reznim elementima (zubima), lemljenom ili lemljenom ili mehaniki privrenom ploicommehaniki privrenom ploicom..

Rezni klinRezni klin alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbe alata ispunjava osnovnu ulogu reznih alata, obezbeujui rezanje ujui rezanje --uklanjanje vika materijala.uklanjanje vika materijala.



Drka ili otvorDrka ili otvor

DrkaDrka (otvor)(otvor) -- prihvatniprihvatni ii stezni deo,stezni deo, obezbe obezbeuje pravilno postavljanje uje pravilno postavljanje --baziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u pribor mainebaziranje, prihvatanje i pouzdano stezanje alata u pribor maine, a esto i , a esto i centriranje alatacentriranje alata..Oblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka jOblik drke zavisi od tipa alata. Kod strugarskih noeva drka je krunog, e krunog, pravougaonog ili kvadratnog poprenog presekapravougaonog ili kvadratnog poprenog preseka..

Kod cilindrinih alata (burgije, razvrtai, vretenasta glodala iKod cilindrinih alata (burgije, razvrtai, vretenasta glodala i sl.) oblici drki se sl.) oblici drki se razvrstavaju na:razvrstavaju na: cilindrinecilindrine ii sasa MorzeMorze konusomkonusom i to:i to:

sasa uicamauicama ii bezbez uicauica,,

15



Drke alataDrke alata

cilindricilindrinene



Nasadni alatiNasadni alati

Nasadni alati imaju cilindrine ili konine otvore, preko kojih se ostvarujepostavljanje, centriranje, baziranje i stezanje alata. Uzduni ili popreni klin spreavaproklizavanje alata i obezbeuje prenoenje obrtnog momenta sa vratila maine naalat.

16



Rezne ploiceRezne ploice

RezneRezne ploiceploice se se izraizraujuuju odod brzoreznogbrzoreznog elikaelika, , tvrdogtvrdog metalametala, , reznerezne keramikekeramike, , dijamantadijamanta i i kubnogkubnog nitridanitrida borabora, a , a zaza nosanosa alataalata se se vezujuvezuju::

lemljenjemlemljenjem ((lemljenelemljene ploiceploice) ) iliili mehanikimmehanikim privrivanjemprivrivanjem ((okretneokretne iliili izmenjiveizmenjive ploiceploice).).

LemljenjeLemljenje ploiceploice odod brzoreznogbrzoreznog elikaelika iliili tvrdogtvrdog metalametala se se koristekoriste zaza izraduizradustrugarskihstrugarskih noevanoeva, , burgijaburgija, , razvrtaarazvrtaa, , glodalaglodala i i slsl. . RetkoRetko se se sreusreu u u savremenimsavremenimproizvodnimproizvodnim uslovimauslovima..OkretneOkretne -- izmenjiveizmenjive iliili vieseneviesene ploiceploice se se mehanikimehaniki vezujuvezuju zaza nosanosa alataalata. . Nakon Nakon habanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice mhabanja jednog seiva menja se seivo, a nakon habanja ploice menja se ploica. enja se ploica. Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau.Pohabane ploice se skupljaju i vraaju na reciklau.Okretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, taOkretne ploice su razliitog oblika, dimenzija, geometrije, tanosti izrade i sl. Prema nosti izrade i sl. Prema ISO standardimaISO standardima oznaka ploica je usklaena sa i ima:oznaka ploica je usklaena sa i ima:

10 10 obaveznihobaveznih ((prvaprva etirietiri slovnaslovna) i) i 2 2 dopunskadopunska ((slovnaslovna) ) simbolasimbola -- mestamesta..

10 ob10 obaveznih simbola se odnosi na oblik, leaveznih simbola se odnosi na oblik, leni ugao, tolerancije izrade, vrstu lomaa ni ugao, tolerancije izrade, vrstu lomaa i dimenzije, a 2 dopunska na oblik rezne ivice i smer rezanja.i dimenzije, a 2 dopunska na oblik rezne ivice i smer rezanja.



LemljeneLemljene rrezne ploiceezne ploice

17



OkretneOkretne rrezne ploiceezne ploice



OkretneOkretne rrezne ploiceezne ploice

18



Rezne ploice supertvrdih materijalaRezne ploice supertvrdih materijala

PloicePloice odod alatnealatne keramikekeramike susu ististogog oblikoblikaa kaokao i i ploiceploice odod tvrdogtvrdog metalametala. . IzraIzraujuuju se se bezbez centralnogcentralnog otvoraotvora, , imajuimaju veuveu debljinudebljinu i i lelenini ugaougao imim jeje 00oo. . PloicePloice sasapolikristalnimpolikristalnim dijamantomdijamantom i i nitridomnitridom borabora susu ploiceploice odod tvrdogtvrdog metalametala nana kojekoje jejenanetnanet slojsloj supertvdogsupertvdog materijalamaterijala debljinedebljine okooko 0,5 mm 0,5 mm PreotravajuPreotravaju se i se i mehanikimehanikivezujuvezuju zaza nosanosa alataalata. .



Mehaniko vezivanje ploicaMehaniko vezivanje ploica

Mehaniko vezivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvarujMehaniko vezivanje ploica za nosa ploica (alata) se ostvaruje preko poluge, klina e preko poluge, klina i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd.i zavrtnja ili draa i zavrtnja itd. etiri standardizovana postupka su prikazana na etiri standardizovana postupka su prikazana na slici.slici.

Nosai alata su razliite konstrukcije i izraeni su od konstruktivnih materijala. Prema ISO standardu oznaka nosaa ima 14 simbola (12 obaveznih i dva dopunska).

19



Alatni materijaliAlatni materijali

Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat Sve vrste savremenih alatnih materijala su nastale kao rezultat stalne tenje da se stalne tenje da se obezbedi alatni materijal to obezbedi alatni materijal to veevee::

tvrdoetvrdoe -- otpornosti na habanje otpornosti na habanje ii ilavostiilavosti -- otpornosti naotpornosti na udarnaudarna optereenjaoptereenja i i vibracijevibracije,,

posebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom tempposebno u uslovima visokih temperatura rezanja. Sa porastom temperature rezanja erature rezanja opadaju vrednosti mehanikih karakteristika alatnih materijalaopadaju vrednosti mehanikih karakteristika alatnih materijala.. Smanjenje tvrdoe Smanjenje tvrdoe alatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i palatnog materijala dovodi do smanjenja otpornosti na habanje i postojanosti alata.ostojanosti alata.




RReenje suprotnih zahteva eenje suprotnih zahteva ((tvrdotvrdoaa i ilavoi ilavost materijala)st materijala) dovelo je do razvoja spektra dovelo je do razvoja spektra alatnih materijala kao to su:alatnih materijala kao to su:

ugljenini i legirani alatni elici,ugljenini i legirani alatni elici, brzoreznibrzorezni elicielici,, tvrditvrdi metalimetali,, alatnaalatna iliili reznarezna keramikakeramika ii super super tvrditvrdi materijalimaterijali..

SemSem ovihovih alatnihalatnih materijalamaterijala koristekoriste se i se i materijalimaterijali nedefinisanenedefinisane geometrijegeometrije namenjeninamenjeniizradiizradi alataalata zaza bruenjebruenje, , poliranjepoliranje, , honovanjehonovanje i i slsl. To . To susu razliitirazliiti brusnibrusni materijalimaterijali tipatipakorundakorunda, , silicijumsilicijum karbidakarbida i i slsl..

Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i se Pored alatnih materijala za izradu alata koriste i se pomoni materijalipomoni materijali.. To su To su materijali za izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomaterijali za izradu drke, tela, nosaa, nastavaka i sl. Kao pomoni materijali moni materijali koriste se: koriste se: konstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski livkonstruktivni elici, sivi liv, elini i aluminijumski liv itd.itd.To znai da se za izradu alata koriste dve grupe materijala:To znai da se za izradu alata koriste dve grupe materijala:

alatni materijali ialatni materijali i pomoni materijalipomoni materijali..

20




Ugljenini alatni eliciUgljenini alatni elici pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja. Koriste se pripadaju grupi alatnih elika istorijskog znaaja. Koriste se za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja za izradu alata namenjenih obradi metala malim brzinama rezanja (runi ureznici, (runi ureznici, razvrtai i sl.) i obradi drveta. razvrtai i sl.) i obradi drveta. To su To su nelegirani elici sa 0,5 nelegirani elici sa 0,5 -- 1,35 % ugljenika i 1,35 % ugljenika i niskim sadrajem silicijuma i mangananiskim sadrajem silicijuma i mangana ((elielicici za hladan radza hladan rad tipatipa 1530, 1740, 1530, 1740, 1741, 1840, 1841, 1940, 1941, 1943, 1944, 1946, 1741, 1840, 1841, 1940, 1941, 1943, 1944, 1946, 1948 ...1948 ...).).

Legirani alatni eliciLegirani alatni elici su elici poboljansu elici poboljanee otpornosti na visokim temperaturama i na otpornosti na visokim temperaturama i na habanje. ee se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovahabanje. ee se koriste za izradu alata za isecanje i oblikovanje lima, mernih alata i nje lima, mernih alata i pribora.pribora. Dele se na: Dele se na: hrom, volfram, hrom hrom, volfram, hrom -- volframove, hrom volframove, hrom -- silicijumovesilicijumove i i hrom hrom --vanadijumove legirane alatne elikevanadijumove legirane alatne elike. To su, na primer, elici tipa 4140, 4141, . To su, na primer, elici tipa 4140, 4141, 4143, ..., 4149, prokron elici ( 4170 ... 4176), merilo e4143, ..., 4149, prokron elici ( 4170 ... 4176), merilo elici ( 3840, 4840, lici ( 3840, 4840, 6440, ...), OCR elici ( 4150, 4650, 4750 ...) ...6440, ...), OCR elici ( 4150, 4650, 4750 ...) ...



Savremeni alatni materijaliSavremeni alatni materijali

U grupu savremenih, najee korienih, alatnih materijalaU grupu savremenih, najee korienih, alatnih materijala spadajuspadaju: : brzoreznibrzorezni elicielici,, tvrditvrdi metalimetali,, alatnaalatna iliili reznarezna keramikakeramika ii super super tvrditvrdi materijalimaterijali..BrzorezniBrzorezni elielicici se se pretenopreteno primenjujprimenjujuu pripri izradizradii alataalata zaza obradu otvora (obradu otvora (buburgija, rgija, proirivaa, razvrtaa)proirivaa, razvrtaa), , izradu navoja, izradu navoja, glodanjeglodanje (integralnih glodala manjih (integralnih glodala manjih dimenzija)dimenzija), , noeva za noeva za rendisanjerendisanje, , provlaprovlakakaa, alata za izradu zupanikaa, alata za izradu zupanika i i slsl., ., alataalata kojikojiraderade u u uslovimauslovima prekidnogprekidnog rezanjarezanja.. To su To su visokolegirani alatni elivisokolegirani alatni elicici sa veim sa veim sadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molisadrajem legirajuih elemenata, pre svih: hroma, volframa, molibdena, vanadijuma i bdena, vanadijuma i kobalta.kobalta.Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici Prema osnovnim legirajuim elementima brzorezni elici (B) (B) se dele na:se dele na:oo volframovevolframove BB: : 6880, 6881, 6882, 6883, 9782 .. 6880, 6881, 6882, 6883, 9782 ..,,oo volframvolfram -- molibdenskemolibdenske BB: : 7680, 9780, 9783... 7680, 9780, 9783...,,oo molibdenskemolibdenske BB: : 7880, ..., 7880, ...,oo vanadijumskevanadijumske BB: : 8780, 9681, 9683, 6981, 9880, 8780, 9681, 9683, 6981, 9880, ...... iioo kobaltskekobaltske BB: : 6980, 9682, 9780, ... 6980, 9682, 9780, ...

21




U U savremenimsavremenim proizvodnimproizvodnim uslovimauslovima koristekoriste se i se i dvedve novenove tehnologijetehnologije poboljanjapoboljanjakvalitetakvaliteta alataalata odod brzoreznihbrzoreznih elikaelika i to i to tehnologijetehnologije::

metalurgijemetalurgije prahapraha ii nanoenjananoenja prevlakaprevlaka..

Metalurgija prahaMetalurgija praha je tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. Pje tehnologija kod koje se rastopljeni metal pretvara u prah. Prah se rah se podvrgava presovanju na visokim pritiscima (oko 100 MPa) i temppodvrgava presovanju na visokim pritiscima (oko 100 MPa) i temperaturama (oko eraturama (oko 11501150ooC).C).Savremeni brzorezni elici sa Savremeni brzorezni elici sa prevlakamaprevlakama, najee titan , najee titan -- nitrida (TiN) poskupljuju nitrida (TiN) poskupljuju alat za 20 alat za 20 -- 40 40 %, %, ali obezbeali obezbeuju i poveanje postojanosti alata za 2 uju i poveanje postojanosti alata za 2 -- 3 pa i nekoliko 3 pa i nekoliko putaputa. . Prevlake se izraPrevlake se izrauju kao uju kao jednoslojnejednoslojne ili ili vieslojnevieslojne od od TiC, TiN, AlTiC, TiN, Al22OO33, kubnog , kubnog nitrida boranitrida bora ili ili dijamantadijamanta..




TvrdiTvrdi metalimetali se se koristekoriste zaza izraduizradu strugarskihstrugarskih noevanoeva, , eoniheonih glodalaglodala i i slsl., ., alataalata kojikojipretenopreteno raderade u u uslovimauslovima neprekidnogneprekidnog rezanjarezanja. . Tvrdi metali su fiziko Tvrdi metali su fiziko -- metalurka smea tvrdihmetalurka smea tvrdih (osnovni materijal tipa karbida (osnovni materijal tipa karbida WC, TiC, TaC, NbC, ...) WC, TiC, TaC, NbC, ...) i ilavih komponenti i ilavih komponenti -- vezivnog materijalavezivnog materijala (metali Co, Ni, (metali Co, Ni, ...). ...). Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim Tvrde metale odlikuju visoka postojanost i tvrdoa na povienim temperaturama (i temperaturama (i do 1250do 1250ooC), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. MeC), to obezbeuje poveanje brzine rezanja i proizvodnosti. Meutim, utim, manja ilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna manja ilavost dovodi do smanjenja otpornosti na udarna -- dinamika optereenja. dinamika optereenja. Prema sadraju volfram Prema sadraju volfram -- karbida WC razlikuju se:karbida WC razlikuju se:99 tvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalitvrdi metali sa velikim sadrajem WC i neznatnim dodatkom ostalih h

karbida TiC, TaC. karbida TiC, TaC. Namenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada seNamenjeni su obradi tvrdih i krtih materijala, kada seformira kidana strugotina iformira kidana strugotina i99 tvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC itvrdi metali na bazi WC, TiC i TaC (sa poveanim sadrajem TiC i TaC).TaC).

Namenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekidNamenjeni su obradi ilavih materijala, kada se formira neprekidnanastrugotina.strugotina.

Prema ISO standardima oznaka tvrdog metala sadri:Prema ISO standardima oznaka tvrdog metala sadri:99 slovnislovni ii99 brojnibrojni deodeo..

22




SlovniSlovni deodeo oznakeoznake ukazujeukazuje nana grupugrupu tvrdihtvrdih metalametala. . TTri gruperi grupe TM suTM su::oo grupa P (plava)grupa P (plava) -- namenjena obradi elika, elinog i temper liva,namenjena obradi elika, elinog i temper liva,oo grupa M (uta)grupa M (uta) -- namenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva inamenjena obradi elika, elinog, temper i sivog liva ioo grupa K (crvena)grupa K (crvena) -- namenjena obradi krtih materijala.namenjena obradi krtih materijala.Brojni deo oznake odreBrojni deo oznake odreuje kvalitet tvrdog metala i suava oblast primene. uje kvalitet tvrdog metala i suava oblast primene. TTvrdvrdiimetalmetal, na primer,, na primer, kvaliteta kvaliteta P01 P01 -- P10P10 sese koristi za izradu alata namenjenih zavrnoj, koristi za izradu alata namenjenih zavrnoj, a ka kvalitet P20 valitet P20 -- P50 za izradu alata namenjenih gruboj obradiP50 za izradu alata namenjenih gruboj obradi..




Osnovni pravci usavravanja tvrdih metala su:Osnovni pravci usavravanja tvrdih metala su: izmena hemijskog sastava, uvoizmena hemijskog sastava, uvoenjem rutenijuma i stvaranjem novihenjem rutenijuma i stvaranjem novih

tvrdih metala tipa TiC tvrdih metala tipa TiC -- NiMo i dr. (CERMET i sl.),NiMo i dr. (CERMET i sl.), primena metalurgije praha,primena metalurgije praha, nanoenje nanoenje razliitih tipova prevlaka razliitih tipova prevlaka (na(na bazi borida, kubnog nitrida bora bazi borida, kubnog nitrida bora

i dijamanta, ime se stvaraju univerzalni vienamenski tvrdi meti dijamanta, ime se stvaraju univerzalni vienamenski tvrdi metali iali i razvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja razvoj postupaka prerade i ponovnog oblikovanja -- reciklae tvrdihreciklae tvrdih

metalametala..

23




Rezna ili alatna keramikaRezna ili alatna keramika ppredstavlja presovani ili sinterovani aluminijum redstavlja presovani ili sinterovani aluminijum -- trioksidtrioksidAlAl22OO33 istoe 99,98 % istoe 99,98 % sa vezivnim materijalomsa vezivnim materijalom -- oksidi ili karbidi (SiOoksidi ili karbidi (SiO22, B, B22OO22, , BB44C, TiC,...). Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 C, TiC,...). Presovanjem i sinterovanjem na temperaturi od 1600 -- 18001800ooC C izraizrauju se ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki vuju se ploice razliitog oblika, koje se iskljuivo mehaniki vezuju za ezuju za nosa alata.nosa alata.

Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante Rezna keramika se, najee, javlja u tri varijante -- tipa kao:tipa kao:oo mineralna (ista ili oksidna) keramika,mineralna (ista ili oksidna) keramika,oo meanameana ((oksidnooksidno -- karbidnakarbidna) ) keramikakeramika iioo silicijumnitridnasilicijumnitridna keramikakeramika..

Supertvrdi alatni materijaliSupertvrdi alatni materijali su:su: prirodniprirodni dijamantdijamant,, kubnikubni nitridnitrid borabora -- CBN (CBN (borozanborozan i i elborelbor) i) i sintetikisintetiki dijamantdijamant -- PKD.PKD.OdlikujuOdlikuju se se vrlovrlo visokomvisokom tvrdoomtvrdoom i i otpornouotpornou nana habanjehabanje, , niskomniskom ilavouilavou i i

otpornouotpornou nana dinamikadinamika optereenjaoptereenja..




PrirodniPrirodni dijamantdijamant se se koristikoristi u u oblikuobliku monokristalamonokristala kojikoji se se mehanikimehaniki vezujuvezuju zaza nosanosaalataalata. .

Kubni nitrid bora CBNKubni nitrid bora CBN se dobija sinterovanjem nitrida bora na vrlo visokim se dobija sinterovanjem nitrida bora na vrlo visokim temperaturama i pritiscima. iroko se koristi za izradu tocila itemperaturama i pritiscima. iroko se koristi za izradu tocila i alata za obradu alata za obradu kaljenih elika struganjem i glodanjem, umesto bruenja. kaljenih elika struganjem i glodanjem, umesto bruenja. OsnovneOsnovne tipovitipovi kubnogkubnognitridanitrida borabora susu:: elborelbor ii borozanborozan..

ElborElbor se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima.se dobija sinterovanjem nitrida bora u specijalnim uslovima.BorozanBorozan je supertvrdi materijal na bazi jedinjenja bora (40 % B) i azotje supertvrdi materijal na bazi jedinjenja bora (40 % B) i azota (50% N), uz a (50% N), uz

dodatak odgovarajuih legirajuih elemenata.dodatak odgovarajuih legirajuih elemenata.

Sintetiki dijamant PKDSintetiki dijamant PKD se dobija sinterovanjem finog praha dijamanta, uz dodatak se dobija sinterovanjem finog praha dijamanta, uz dodatak vezivnog sredstva (kobalta), na vrlo visokim temperaturama i privezivnog sredstva (kobalta), na vrlo visokim temperaturama i pritiscima.tiscima.

24



PRIBORI U OMR PRIBORI U OMR -- Uloga i klasifikacijaUloga i klasifikacija

Pribori su dopunski urePribori su dopunski ureaji pri obradi, montai i kontroli delova, sklopova i aji pri obradi, montai i kontroli delova, sklopova i proizvoda. Pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmproizvoda. Pribori se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta obrade i alata. U eta obrade i alata. U mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu mnogim sluajevima obezbeuju i potrebno voenje alata u odnosu na predmet na predmet obrade. Prema nameni dele se na:obrade. Prema nameni dele se na:

99univerzalne iuniverzalne i99specijalne.specijalne.

Univerzalni priboriUniverzalni pribori su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju su namenjeni obradi razliitih pripremaka. Predstavljaju standardni pribor svake alatne maine.standardni pribor svake alatne maine.

Specijalni priboriSpecijalni pribori su namenjeni obradi odre su namenjeni obradi odreenih pripremaka ili izvoenih pripremaka ili izvoenju enju odreodreenih operacija obrade na jednom ili vie delova.enih operacija obrade na jednom ili vie delova.



Univerzalni stezni priboriUniverzalni stezni pribori

Univerzalni ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinaUniverzalni ili stezni pribori su namenjeni prvenstveno pojedinanoj i maloserijskoj noj i maloserijskoj proizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata rproizvodnji za postavljanje i stezanje predmeta obrade i alata razliitih oblika i azliitih oblika i dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: dimenzija. Kao univerzalni pribori koriste se: univerzalna glave za stezanje, iljci, univerzalna glave za stezanje, iljci, univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza univerzalni steza za alate sa cilindrinom drkom, brzi steza za alate sa za alate sa cilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vracilindrinom drkom, mainske stege, obrtni stolovi, trnovi (vratila), odstojni tila), odstojni prstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastineprstenovi, obrtni prstenovi, stezne aure, elastine stezne aure, magnetne ploe i sl.stezne aure, magnetne ploe i sl.Univerzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivajUniverzalni pribori su najee i standardizovani, pa se nazivaju i u i standardnim standardnim priborima alatnih mainapriborima alatnih maina (isporuuju se uz mainu).(isporuuju se uz mainu).

25






Univerzalni stezni priboriUniverzalni stezni pribori -- iljciiljci

26







27






Specijalni priboriSpecijalni pribori

Specijalni pribori ili pomoni pribori se, prvenstveno, koriste u serijskoj i masovnoj proizvodnji. Sastoje se od: tela pribora, elemenata za postavljanje (baziranje), mehanizama za pritezanje (stezanje) i elemenata za povezivanje (ivije, zavrtnjevi i sl.).

28




Telo priboraTelo pribora objedinjuje sve elemente pribora i prihvata sile i otpore rezanobjedinjuje sve elemente pribora i prihvata sile i otpore rezanja. ja. EElementi za oslanjanjelementi za oslanjanje obezbeobezbeuju baziranje i oslanjanje predmeta obrade. Kao uju baziranje i oslanjanje predmeta obrade. Kao elementi se koriste: elementi se koriste: osloncoslonci i ((kruti, podeljivi kruti, podeljivi ii samopodeljivisamopodeljivi)), , epovi za centriranjeepovi za centriranje iiprizmeprizme. Od . Od krutih oslonacakrutih oslonaca primenjuje se primenjuje se epoviepovi i i letveletve..




29




Mehanizmi za pritezanjeMehanizmi za pritezanje pribora obezbe pribora obezbeuju uju potpuni kontakt predmeta obrade i elemenata potpuni kontakt predmeta obrade i elemenata za oslanjanje, spreavajui pomeranje i za oslanjanje, spreavajui pomeranje i vibracije predmeta obrade u toku procesa vibracije predmeta obrade u toku procesa rezanja. U zavisnosti od principa dejstva rezanja. U zavisnosti od principa dejstva (formiranja sile stezanja) mehanizmi za (formiranja sile stezanja) mehanizmi za pritezanje, a i pribori u celini, se dele na pritezanje, a i pribori u celini, se dele na mehanike, pneumatske, hidraulinemehanike, pneumatske, hidrauline i i kombinovanekombinovane, , mada se sreu imada se sreu ioprunomehaniki, oprunohidraulini, oprunomehaniki, oprunohidraulini, elektromagnetni, vakumskielektromagnetni, vakumski ii elektromehanikielektromehaniki..



MERNI PRIBORI ili MERILA MERNI PRIBORI ili MERILA Osnovi merenja i kontroleOsnovi merenja i kontrole

Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije Prema standardima sistema upravljanja kvalitetom serije ISO 9001: 2001 ISO 9001: 2001 (standardima (standardima QMS)QMS) tehnitehnika kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, ka kontrola kvaliteta izrade proizvoda (merenje, kontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, ikontrolisanje i ispitivanje) obuhvata, izmezmeu ostalog, i kontrolu:u ostalog, i kontrolu:1.1. kvalitetakvaliteta izradeizrade proizvodaproizvoda ii2.2. sposobnostisposobnosti tehnolotehnolokihkih procesaprocesa i i proizvodneproizvodne opremeopreme..

KontrolaKontrola kvalitetakvaliteta izradeizrade proizvodaproizvoda jeje proveraprovera stepenastepena bliskostibliskosti -- poklapanjapoklapanjapokazateljapokazatelja kvalitetakvaliteta izradeizrade sasa zahtevimazahtevima definisanimdefinisanim konstruktivnokonstruktivno -- tehnolotehnolokomkomdokumentacijomdokumentacijom..

Kontrola sposobnosti tehnoloKontrola sposobnosti tehnolokih procesakih procesa (proizvodne opreme) podrazumeva (proizvodne opreme) podrazumeva identifikovanje:identifikovanje: indeksaindeksa potencijalapotencijala ((preciznostipreciznosti):): 33,1

TTC

pp =

33,1T

2Cp

pk = indeksa sposobnosti (tanosti):

30



Osnovi merenja i kontroleOsnovi merenja i kontrole

T = Xg - Xd, mm - konstruktivnom dokumentacijom propisana tolerancija izrade; Tp = 6 , mm - prirodna tolerancija koja se obezbeuje datim procesom izrade; , mm - standardna devijacija rasipanja rezultata merenja .

2n

1ii )XX(n

1=

=

=

=n

1iiXn

1X



Merenje i kontrolaMerenje i kontrola

MerenjeMerenje je eksperimentalnoje eksperimentalno odre odreivanje numerike vrednosti fizike veliineivanje numerike vrednosti fizike veliine. . Vrednost seVrednost se oitava na oitava na indikatorskoj jedinici indikatorskoj jedinici mernomernogg priborpribora.a.

31



Merenje i kontrolaMerenje i kontrola

KontrolomKontrolom se se utvrutvruje da li seuje da li se kontrolisankontrolisanaa veliinveliina nalazi unutara nalazi unutar propisanihpropisanihodstupanjaodstupanja (tolerantnog polja). (tolerantnog polja). VrednostVrednost kontrolisanekontrolisane veliineveliine jeje odreodreenaenaatributimaatributima:: u u granicamagranicama,, iznadiznad gornjegornje granicegranice ii ispodispod donjedonje granicegranice..Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na Na osnovu rezultata kontrole delovi se razvrstavaju na usaglaeneusaglaene (u granicama)(u granicama) i i neusaglaeneneusaglaene (van granica)(van granica) -- kart i za doradukart i za doradu..



Sredstva merenja i kontrole Sredstva merenja i kontrole -- merilamerila

Sredstva merenja i kontrole ili Sredstva merenja i kontrole ili merilamerila (oprema za merenje, kontrolisanje i (oprema za merenje, kontrolisanje i ispitivanje prema ispitivanje prema QMS QMS -- standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene standardima) predstavljaju tehnike ureaje namenjene formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama.formiranju merne informacije o izvrenim merenjima i kontrolama.

Prema nameniPrema nameni merila se dele na: merila se dele na: etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska etalone, merke, kontrolnike ili tolerancijska merila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namerila, univerzalna merna sredstva, merna sredstva specijalne namene, kontolne mene, kontolne ureureajeaje (poluautomate i automate)(poluautomate i automate) i i merne sistememerne sisteme..

Etaloni (primarni, sekundarni i radni)Etaloni (primarni, sekundarni i radni) su merila i merni pribori kojima se su merila i merni pribori kojima se identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere identifikuje (materijalizuje), uva i reprodukuje jedinica mere neke fizike veliine u neke fizike veliine u odgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinodgovarajuem opsegu. Primarni etalon je nacionalni etalon jedinice mere i nalazi se ice mere i nalazi se u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale.u Saveznom zavodu za mere i dragocene metale.

MerkeMerke su mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i ssu mehanika jednostruka (granina merila, abloni, kalibri i sl.) ili l.) ili viestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska viestruka merila (merni lenjiri, pomina merila, mikrometarska merila i sl.) za merila i sl.) za merenje ili kontrolu jedne ili vie vrednosti fizikih veliina.merenje ili kontrolu jedne ili vie vrednosti fizikih veliina. Granina merilaGranina merila se se razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i uglove. Za razvrstavaju uglavnom na granina merila za duine i uglove. Za merenje i kontrolu merenje i kontrolu duina najee se koriste paralelna granina merila duina najee se koriste paralelna granina merila -- PGMPGM..

32



Sredstva merenja i kontroleSredstva merenja i kontrole




Kontrolnici ili tolerancijska merilaKontrolnici ili tolerancijska merila se koriste za kontrolu dimenzijase koriste za kontrolu dimenzija (odstupanja)(odstupanja). . Najpoznatiji kontrolnici su Najpoznatiji kontrolnici su kontrolni epovikontrolni epovi i i kontrolne ravekontrolne rave..

33




Univerzalna merna sredstvaUniverzalna merna sredstva su instrumenti i pribori sa indikatorom za oitavanje su instrumenti i pribori sa indikatorom za oitavanje vrednosti mernih veliina u obliku: vrednosti mernih veliina u obliku: skale, brojanika, tampaa, ploteraskale, brojanika, tampaa, plotera ( (ureureaja za aja za crtanje dijagramskih zavisnosti) ili crtanje dijagramskih zavisnosti) ili signalizatorasignalizatora ( (ureureaja za signalizaciju aja za signalizaciju usaglaenih i neusaglaenih proizvoda). Nezavisno od namene deleusaglaenih i neusaglaenih proizvoda). Nezavisno od namene dele se na: se na: instrumentinstrumentee sa nonijusomsa nonijusom (kljunasta ili pomina merila, univerzalni uglomeri i sl.), (kljunasta ili pomina merila, univerzalni uglomeri i sl.), mikrometarska merila, komparatore, merne maine, merne projektormikrometarska merila, komparatore, merne maine, merne projektore i mikroskope, e i mikroskope, interferometre, numeriki upravljane merne maine, mernokontrolninterferometre, numeriki upravljane merne maine, mernokontrolne robotee robote itd.itd.




34







35







MernaMerna sredstvasredstva specijalnespecijalne namenenamene susu merilamerila zaza merenjemerenje i i kontrolukontrolu: : duinaduina iiuglovauglova, , parametaraparametara hrapavostihrapavosti povrinapovrina, , parametaraparametara navojanavoja i i zupanikazupanika..

KontrolniKontrolni ureureajiaji (kontrolni poluautomati i automati) (kontrolni poluautomati i automati) susu ureureajiaji sasa funkcionalnofunkcionalnopovezanipovezanimm mernimernimm sredstavsredstavimima i a i priborpriborimima a zaza merenjmerenjee i i kontrolkontrolu delovau delova sloenesloenekonfiguracijekonfiguracije ((blokoviblokovi motoramotora, , kolenastakolenasta vratilavratila itditd.).) ili delova u masovnoj ili delova u masovnoj proizvodnji namenjenih selektivnoj montaiproizvodnji namenjenih selektivnoj montai..

36



Ispitivanje tipa i pregled merilaIspitivanje tipa i pregled merila

QMSQMS -- insistirainsistira nana potovanjpotovanjuu zahtevazahteva zakonskezakonske iliili legalnelegalne metrologijemetrologije kojomkojom se se obezbeobezbeujeuje javnajavna garancijagarancija tanostitanosti, , preciznostipreciznosti i i pouzdanostipouzdanosti merenjamerenja. . Posebno Posebno znaajna oblast legalne metrologije, propisana i nacionalnimznaajna oblast legalne metrologije, propisana i nacionalnim Zakonom o mernim Zakonom o mernim jedinicamajedinicama i merilimai merilima,, je:je:

ispitivanjeispitivanje tipatipa merilamerila ii pregledpregled merilamerila..

IspitivanjeIspitivanje tipatipa merilamerila se se izvodiizvodi odod stranestrane ovlaeneovlaene organizacijeorganizacije ((ZavodaZavoda zaza mere i mere i dragocenedragocene metalemetale iliili dr.), pre dr.), pre poetkapoetka proizvodnjeproizvodnje iliili pre pre uvozauvoza merilamerila. . ObuhvataObuhvata: : redovnaredovna i i dopunskadopunska ispitivanjaispitivanja. . IspitivanjeIspitivanje tipatipa merilamerila se se izvodiizvodi sasa ciljemciljem utvrutvrivanjaivanjakarakteristikakarakteristika merilamerila i i njihovenjihove upotrebljivostiupotrebljivosti. . Ukoliko merilo ispunjava propisane Ukoliko merilo ispunjava propisane karakteristike donosi se i izdaje karakteristike donosi se i izdaje reenje o odobrenju tipa merilareenje o odobrenju tipa merila. Samo merila sa . Samo merila sa izdatim reenjem mogu se proizvoditi ili uvoziti.izdatim reenjem mogu se proizvoditi ili uvoziti.Merila u eksploataciji podleu obaveznom Merila u eksploataciji podleu obaveznom pregledupregledu radi utvr radi utvrivanja njihove ivanja njihove ispravnosti. ispravnosti. PregledPregled moemoe bitibiti:: prviprvi (pre upotrebe)(pre upotrebe),, periodiniperiodini (u propisanim (u propisanim rokovima)rokovima) i i vanrednivanredni (popravljena ili prepravljena merila)(popravljena ili prepravljena merila)..OsnovniOsnovni ciljcilj pregledapregleda jeje proveraprovera ispravnostiispravnosti i i utvrutvrivanjeivanje karakteristikakarakteristika merilamerila. . IspravnaIspravna merilamerila se se overavajuoveravaju igomigom iliili se se zaza njihnjih izdajeizdaje uverenjeuverenje o o ispravnostiispravnosti merilamerila((atestatest).).

Documents

Sistemi Za Obradu Metala Rezanjem