Sistem Za Podrsku Razvoja Malih i Srednjih Biznisa

PANEVROPSKI UNIVERZITET "APEIRON" BANJA LUKA FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE

Mirko Okoli

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MALIH I SREDNJIH PREDUZEAMagistarski rad

MENTOR Prof. dr eljko Baro

Banja Luka, 2007.

Mirko Okoli

SISTEM ZA PODRKU RAZVOJU MSP

2

Mirko Okoli


SADR AJUVOD .. 6 1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji .........................7 2. Hipoteze u istraivanju..........................................................................9 3. Ciljevi i zadaci u istraivanju............................................................. 11 4. Metodologija istraivanja .................................................................. 12 I. DEFINICIJE PREDUZETNITVA I MSP .14 1. Ekonomska kola preduzetnitva ..................................................... 15 2. Razliiti koncepti preduzetnitva....................................................... 18 3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci......................................................... 20 4. Preduzee privredno drutvo......................................................... 24 5. Definicija malih i srednjih preduzea................................................. 28 II. MSP I NACIONALNE EKONOMIJE ..................................................31 1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta .......................................... 32 2. Evropska povelja o malom preduzeu .............................................. 35 3. Mala preduzea u zemljama u razvoju.............................................. 40 4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji ................................... 40 5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji ........................... 41 6. Poslovanje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini............ 45 7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj .................................. 46 III. POSLOVANJE I RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEA........51 1. Osobine preduzetnika i uspjenost preduzea.................................. 52 2. Preduzetnik i/ili vlasnik ..................................................................... 56 3. Inovacije u malim i srednjim preduzeima ........................................ 57 4. Razlike izmeu malog i velikog preduzea ....................................... 61 5. Uspjenost malih i srednjih preduzea.............................................. 63 6. Faze u rastu i razvoju malih preduzea ............................................ 67 7. Konkurentnost malih preduzea ....................................................... 69 8. Upravljanje malim i srednjim preduzeima........................................ 72

3

Mirko Okoli


IV. POTREBE MSP ZA POSLOVNIM USLUGAMA ............................ 76 1. Marketinki pristup u definisanju sistema podrke MSP.................... 77 2. Poslovne funkcije malih i srednjih preduzea.................................... 78 3. Potreba za poslovnim uslugama MSP u Bosni i Hercegovini (rezultati istraivanja SEED-a) .......................................................... 79 V. NEFINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MSP 90 1. Razvojni nivo i uslovi privreivanja................................................. 91 2. Zakonski i administrativni uslovi razvoja MSP................................. 96 3. Osnovna struktura institucionalne podrke MSP............................. 98 4. Agencije za razvoj malih i srednjih preduzea .............................. 100 5. Zavod za zapoljavanje Republike Srpske ................................... 103 6. Komorski sistem i poslovna udruenja.......................................... 104 7. Meunarodni projekti.................................................................... 105 8. Edukacija ..................................................................................... 106 9. Poslovni inkubatori....................................................................... 108 10. Zadrugarstvo................................................................................ 118 11. Lanci isporuke vrijednosti potroaima i klasteri ........................... 118 12. Franizing sistem ......................................................................... 121 13. Internacionalizacija malih i srednjih preduzea ............................ 122 14. Mogui pravci razvoja nefinansijske podrke MSP........................ 125 VI. FINANSIJSKA PODRKA RAZVOJU MSP .128 1. Finansijski menadment MSP ........................................................ 129 2. Finansiranje malih i srednjih preduzea.......................................... 131 3. Finansiranje MSP u Bosni i Hercegovini ........................................ 138 4. Kreditno garancijski fondovi............................................................ 141 5. Fondovi za razvoj ........................................................................... 145 6. Mikrokrediti..................................................................................... 147 7. Finansiranje porodinog biznisa ..................................................... 148 8. Proces investiranja u mala i srednja preduzea. ............................ 152 VII. STRATEGIJA RAZVOJA MSP U REPUBLICI SRPSKOJ ...........156 VIII. REZIME I ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..161 LITERATURA .................................................................................... 171

4

Mirko Okoli


5

Mirko Okoli


UVOD1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji 2. Hipoteze u istraivanju 3. Ciljevi i zadaci u istraivanju 4. Metodologija istraivanja

6

Mirko Okoli


1. Stanje u naem drutvu, privredi i ekonomiji Nae drutvo suoeno je sa brojnim problemima, koje je mogue sistematizovati u sljedee grupe: - saniranje posljedica ratnih zbivanja na teritoriji Bosne i Hercegovine; - funkcionisanje drave i njenih entiteta; - sprovoenje tranzicionih promjena ili prelaska sa socijalistikog na kapitalistiki sistem funkcionisanja privrede i drutva; - uspjeno integrisanje u novo, bitno promijenjeno svjetsko okruenje ili novi globalizovani svijet; - dinamiziranje privrednog razvoja. Prema visini nacionalnog dohotka po stanovniku nae drutvo nalazi se na pretposljednjem mjestu u grupi zemalja u tranziciji. Siromatvo i izraena nezaposlenost sami po sebi ine ogroman problem koji uslonjava rjeavanje i svih ostalih manjkavosti u privredi i drutvu. U aktivnostima na rjeavanju prisutnih problema u privredi i drutvu dominantna je afirmacija: - privatnog sektora privreivanja; - preduzetnitva; - malih i srednjih preduzea (MSP). Danas su veoma prisutna miljenja da su preduzetnitvo i mala i srednja preduzea osnovni i najznaajniji faktor rjeavanja brojnih problema u obezbjeivanju uspjenosti privreivanja i dinamiziranju ukupnog privrednog razvoja. Prosjeno obrazovan i informisan graanin moe stei utisak da ukupan ekonomski razvoj drutva zavisi samo od razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u privatnom sektoru. Preduzetnitvo i MSP neosporno imaju veliki znaaj za rjeavanje problema nezaposlenosti, uspjenosti poslovanja i privredni razvoj drutva, ali nisu jedini, niti najznaajniji faktor za rjeavanje ovih problema. Sve ovo upuuje na potrebu objektiviziranja kljunih faktora i subjekata razvoja nae ekonomije i objektiviziranja mjesta preduzetnitva te malih i srednjih preduzea u razvoju nacionalne ekonomije. Pria o razvoju preduzetnitva i MSP i njihovom doprinosu privrednom razvoju zahtijeva i niz dopunskih preduslova i objanjenja. Kimu privrednog razvoja savremene ekonomije ine velike izvozno orijentisane korporacije. One vrlo esto organizaciono statusno

7

Mirko Okoli


ine strateka partnerstva mnogih veih preduzea i okupljaju manja 1 preduzea, kooperante. Kod nas se veoma malo govori o privatizaciji, ulozi i mjestu velikih preduzea u programskom, tehnoloko-razvojnom i trinom restrukturiranju privrede i njihovoj ulozi i statusu u odnosu na stabilan i dinamian razvoj malih i srednjih preduzea. Dugorono opstajanje i jaanje malih i srednjih preduzea pretpostavlja odreeni razvojni nivo sredine u kojoj se umjesto "svatarenja" svojstvenog drutvima na niim nivoima razvijenosti ide na visoku proizvodnju, podjelu rada u kojoj su nekolicina preduzea subjekti te podjele rada. Osim toga, kvalitetan razvoj ovih preduzea pretpostavlja vii nivo ivotnog standarda i takvu strukturu potreba u kojoj malo preduzee sa svojim proizvodom (za trino ciljnu grupu) ima kvalitetno mjesto. Da bi sektor male privrede bio znaajan faktor poslovanja i promjena u privredi, neophodno je da ima znatno duu tradiciju od one koju ima na naim prostorima i treba da je u mnogo veem stepenu rezultat preduzetnikih ponaanja nego to je to sluaj kod nas. Brojna naa preduzea rezultat su egzistencijalne prinude. Suvie mnogo imamo mikropreduzea, a nedovoljno srednjih, koja su bitna za ozbiljniji doprinos privrednom razvoju drutva. Savremena teorija i praksa poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea pokazuju da uspjenost poslovanja i razvoj ove grupe preduzea i ovog privrednog segmenta uveliko zavise od sistema njihove nefinansijske i finansijske podrke. Sistem nefinansijske i finansijske podrke nije znaajan samo u drutvima u kojima se raaju i razvijaju mala preduzetnika preduzea: on je izuzetno znaajan i u razvijenim ekonomijama. Za razliku od velikih preduzea ili kompanija, mala i srednja preduzea nikada ne mogu da obezbijede one proizvodne i razvojne kapacitete koji su potrebni za samostalno i uspjeno funkcionisanje i jaanje. Dio tih proizvodnih i razvojnih kapaciteta za dugorono uspjeno poslovanje i jaanje ova preduzea treba da obezbjeuju kroz kvalitetan sistem podrke. Sistem podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea ini strukturu planiranih i koordiniranih aktivnosti i mjera koje preduzimaju razliiti subjekti na razliitim nivoima odluivanja. Jedan od naih problema koji je primjetan na primjeru podrke MSP je u tome to se mnogo ee opredjeljujemo za nezavisne u odnosu na hijerarhijske meuzavisne aktivnosti. Rezultat ovakvog pristupa je ne samo u tome to ne ostvarujemo sinergetski efekat sistema mjera i aktivnosti ve to vrlo1

Lojpur A.: Menadment, Ekonomski fakultet, Podgorica, 1995, str. 46.

8

Mirko Okoli


esto neke od preduzetih aktivnosti ne mogu da odbace eljeni rezultat i efekat. 2. Hipoteze u istraivanju Preduzetnici i mala i srednja preduzea su heterogena struktura individua, radnji i preduzea i nije ih mogue jedinstveno tretirati. Start up preduzea nisu i ne mogu se identino tretirati s preduzeima sa duim background-om. Preduzea koja su oduvijek bila privatna nisu isto to i preduzea koja su to postala u procesu privatizacije. Radnje nisu isto to i preduzea, a mikropreduzee nije isto to i srednje, odnosno preduzee u oblasti trgovine i usluga nije isto to i proizvodno preduzee. U domaim analizama i u sistemima za podrku njihovom poslovanju i razvoju sva ova preduzea najee se tretiraju kao homogena skupina. Start up preduzea i radnje imaju znaajno mjesto u rjeavanju problema nezaposlenosti i socijalnih problema, ali ne i u rjeavanju problema dinamiziranja privrednog razvoja. Kljuno mjesto u dinamiziranju privrednog razvoja imaju neto vea proizvodna preduzea, koja nisu fokusirana na lokalno i nacionalno trite, ve razmiljaju i rade na izlasku na strana trita i na ukljuivanju u strukture internacionalizovane proizvodnje. Panja analitiara i ukupnog sistema podrke razvoju malih i srednjih preduzea u naem drutvu u mnogo veem stepenu fokusirana su na start up preduzea i mikropreduzea nego na ovu za ekonomski razvoj zemlje izuzetno znaajnu skupinu preduzea. I pored visoke inventivnosti, fleksibilnosti i mobilnosti mala i srednja preduzea naroito u prvim godinama svog ivotnog vijeka biljee visoku stopu mortaliteta. Neka se suoavaju s bankrotstvom i bivaju likvidirana zbog pogrenog izbora oblasti angaovanja, a neka zbog nerijeenih pretpostavki uspjenog poslovanja i jaanja. U analizama i razvoju sistema za podrku poslovanju i razvoju ovih preduzea nedovoljno se ini na razlikovanju preventivnih i kurativnih aktivnosti ili na razlici izmeu tekueg poslovanja i razvoja preduzea. U svim ovim sluajevima stanje i potreba za medikamentima kod pacijenata je razliita jer jednim medikamentom nije mogue rijeiti sve zdravstvene probleme. Prema tome, i u mnogo razvijenijim sredinama mala i srednja preduzea zahtijevaju kvalitetan sistem podrke. Kao to sama rije kae, u pitanju je sistem struktura meuzavisnih kvalitetno povezanih, koordiniranih institucija i aktivnosti, a ne, kao to je kod nas sluaj, zbir pojedinanih institucija i aktivnosti. Jedan od naih najveih problema je u sistemu, organizovanosti, u koordinaciji i sinhronizovanim aktivnostima

9

Mirko Okoli


svih onih koje interesuju pitanja razvoja ovih preduzea. Istina, kod nas je donesena strategija njihovog razvoja koja bi ubudue trebala da rjeava problem ne samo praznih hodova, dupliranja aktivnosti, ve i problem ostvarivanja sinergetskih efekata onoga to se preduzima na planu pomoi, podsticaja i podrke razvoju malih i srednjih preduzea. Sistem za podrku uspjenom poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea zahtijevaju kompetentne institucije ili strunjake koji dobro poznaju preduzetnitvo, poslovanje i razvoj ovih preduzea. Recepturu za mijesenje hljeba treba da piu oni koji su nekada imali ruke u tijestu. Kod nas se, vjerovatno zbog strane tehnike i finansijske pomoi u razvoju ovog sistema, sistemom podrke bave nevladine organizacije koje osim poznavanja stranog jezika potrebnog za komunikaciju sa organizacijama iz svijeta ne raspolau ni jednim drugim kvalitetom koji bi ih kvalifikovao kompetentnim za ovu grupu pitanja. Neto bolja je situacija kada su u pitanju vladine agencije. Drugi problem odnosi se na nekritiko preuzimanje prevoenje prakse, i to prije svega prakse iz razvijenog dijela svijeta. Bogata praksa u svijetu, koja je konano pretoena i u teorijska uenja kazuje da se kod uvoenja novog i mijenjanja postojeeg, pored eljenog kod nas poznatog kao misija i vizija visoko moraju vrednovati kapaciteti, sredina i uslovi u kojima se promjena treba i sprovesti. U domaim aktivnostima na podrci razvoju MSP nedovoljno se ne samo uvaavaju ve i poznaju prilike i mikrosredine u kojima treba da se uvode novine. Kvalitetan sistem za podrku uspjenom poslovanju i razvoju malih i srednjih preduzea zahtijeva kvalitetno rijeen problem organizovanja i samoorganizovanja ove grupe preduzea, to kod nas nije sluaj. Tu ne mislim samo na industrijske, izvozne klastere, lance isporuke vrijednosti potroaima, poslovanje unutar poslovnih i tehnolokih centara ve i na osnovne rudimentarne oblike interesnog povezivanja ovih preduzea, kao to su poslovna udruenja, zadruge, komorski sistem i drugo. Bogata praksa u svijetu pokazuje da je za uspjeno poslovanje i jaanje sektora MSP izuzetno znaajna kooperativnost, na kojoj se kod nas nedovoljno insistira i za koju preduzetnici ne pokazuju vei interes. Danas uspjeno poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea zahtijeva kvalitetno rjeavanje problema vlastitog tehnoloko-proizvodnog razvoja. Kod nas se o ovome uti, kao da smo svoj naunotehnoloki razvoj u svjetskoj podjeli rada prepustili drugima i pitanje tehnolokog razvoja sveli na kupovinu strane opreme, brendova i uvoenje informacionih tehnologija u poslovanje.

10

Mirko Okoli


injenica je da ovaj problem ne moe da rjeava pojedinano preduzee, ali ga mogu rijeiti interesno povezana i preduzea koja sarauju s naunoistraivakim institucijama. 3. Ciljevi i zadaci u istraivanju Kod nas je medijski podrana velika, ali prilino konfuzna pria o stanju i aktivnostima u oblasti razvoja i podrke razvoju malih i srednjih preduzea u drutvu. Ovakvo stanje me motivisalo da istraim i sagledam postojeu situaciju u poslovanju ovih preduzea i sistemu za podrku poslovanju i razvoju preduzea u naem drutvu i u drugim sredinama. elio sam da objektiviziram svoju predstavu, ali i predstavu drugih o onome to se zove preduzetnitvo, sektor MSP i sistem za podrku njegovom razvoju. U magistarskom radu elim da apostrofiram i sljedea tri, kod nas dominantna problema. Prvi se odnosi na usitnjene, nesinhronizovane aktivnosti razliitih subjekata u zemlji i izvan nje zainteresovanih za dalji doprinos razvoju preduzetnitva i malih i srednjih preduzea, to njihovog preduzetnika i vlasnika lako moe dovesti u poloaj dezorijentisanosti. Za mnoge koji se javljaju u sistemu za podrku razvoju malih i srednjih preduzea ova aktivnost je biznis i korienje anse da se neto zaradi. Drugi problem predstavlja injenicu da sistem za podrku razvoju preduzetnitva i MSP treba da vie uvaava brojna i raznovrsna pitanja organizovanja i voenja proizvodnje i poslovanja ovih preduzea i probleme promjena koje se mogu sprovesti unutar raspoloivih proizvodnih i razvojnih kapaciteta. Problem ovog sektora je u menadmentu, u preduzetnikom ponaanju njegovih vlasnika, ali i u tehnolokim znanjima i vjetinama koje se trae u realizaciji brojnih aktivnosti unutar preduzea. Trei problem odnosi se na potrebu intenzivnije koordinacije i sinhronizacije brojnih i raznovrsnih aktivnosti koje razliiti subjekti u drutvu preduzimaju kako bi podrali poslovanje i razvoj malih i srednjih preduzea. Ovakvo stanje, u kome svako eli da bude jedini ili znaajniji od onoga drugog, dovodi ne samo do neostvarivanja sinergetskih efekata koje obezbjeuje sistem ve i do velike dezorijentacije onoga kome su mjere i aktivnosti podrke namijenjene.

11

Mirko Okoli


4. Metodologija istraivanja Kao to metodologija nalae, u istraivanju sam poao od teorijskih priloga na temu preduzetnitva, poslovanja i razvoja malih i srednjih preduzea. Moja osnovna impresija je da domai teoretiari svoju primarnu aktivnost na ovu temu temelje na vie ili manje kvalitetnom prevoenju i preuzimanju onoga to je o ovome napisano u svijetu. Domae nauke i teorija nema, a korisno bi bilo da posjedujemo, kvalitetnija empirijska istraivanja specifinosti razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea, pogotovo to se nalazimo u procesu tranzicionih promjena. Uvid u literaturu drugih zemalja u tranziciji uvjerava me da je i kod njih slina situacija. Ovakvo stanje vjerovatno je opredijelilo da se kod nas u definisanje i sprovoenje sistema podrke razvoju preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u praksi ukljui nedovoljan broj domaih akademskih strunjaka i da se aktivnost prebaci na uesnike raznih radionica u organizaciji stranih institucija. I pored upornih traganja u literaturi nisam uspio da pronaem teorijsku koncepcijsku osnovu za sistem podrke razvoju ovih preduzea, pa sam se u njegovom definisanju i razmatranju oslonio na osnovna i opta znanja iz teorije sistema, te razumijevanje i analizu u njegovoj praksi. Tek kada pone sprovoenje Strategije o razvoju malih i srednjih preduzea, vidjeemo koliko su autori u njenom definisanju ispotovali potrebu za obezbjeivanjem dobitne strukture aktivnosti na podrci ovog sektora. U svojim istraivanjima pored udbenika uveliko sam se oslanjao na brojne teorijske i strune priloge kojih je, naalost, i kod nas malo, ali se zato mogu nai u stranoj literaturi. U pitanju su prilozi koji govore o preduzetnitvu i malim i srednjim preduzeima u razvijenom svijetu, zemljama u tranziciji i u zemljama u razvoju. Dragocjenu empirijsku osnovu pronaao sam u studijama koje su meunarodne institucije sprovodile kako u naoj tako i u drugim zemljama u razvoju. Mislim da su ova terenska istraivanja raena s ciljem obezbjeivanja kvalitetne empirijske osnove za konkretne mjere i akcije, ali i s namjerom snimanja stanja kod nas. Naime, jedan od naih najveih problema s kojim sam se suoio u radu je nedostatak kvalitetnih baza podataka, bez kojih nema studioznih analiza a time ni racionalnih odluka niti odlunih akcija. U realizaciji postavljenih zadataka i hipoteza u istraivanju sam se opredijelio za sljedeu strukturu rada:12

Mirko Okoli


- definisanje i pojmovna odreenja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea ne samo zbog injenice da se kod nas nerijetko operie s terminima ve i injenice da definicije daju usmjerenja za dalju akciju, u ovom sluaju za istraivanja; - razmatranje uloge i mjesta preduzetnitva, MSP ili male privrede u pojedinim ekonomijama i drutvima ili u razvijenim ekonomijama, zemljama u razvoju, u privredama u tranziciji i, konano, u naem drutvu; - polazei od stava da kvalitetan sistem za podrku razvoju malih i srednjih preduzea uveliko potuje tehnologije i probleme poslovanja, rasta i njihovog razvoja, u treem poglavlju sam razmotrio neke od najznaajnijih pitanja funkcionisanja poslovanja i razvoja ove grupe preduzea; - sistem za podrku razvoju MSP treba da odgovori na njihove zahtjeve i iz tih razloga sam etvrto poglavlje posvetio razmatranju pitanja potrebe ovih preduzea za eksternim uslugama i pomoi iz okruenja; - potujuji standardnu klasifikaciju podrke malih i srednjih preduzea na nefinansijsku i finansijsku podrku, u petom poglavlju sam analizirao osnovne oblike nefinansijske pomoi preduzetnicima i MSP stavljajui akcenat na one oblike koji u domaoj sredini jo uvijek nisu dovoljno afirmisani; - u estom poglavlju analiziram osnovna pitanja finansijske podrke razvoju malih i srednjih preduzea naglaavajui osnovne i najkarakteristinije oblike ove pomoi.

13

Mirko Okoli


I. DEFINICIJE PREDUZETNITVA I MALIH I SREDNJIH PREDUZEA1. Ekonomska kola preduzetnitva 2. Razliiti koncepti preduzetnitva 3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci 4. Preduzee privredno drutvo 5. Definicija malih i srednjih preduzea

14

Mirko Okoli


1. Ekonomska kola preduzetnitva Jedna od razvojnih tekovina je pojava velikog broja novih termina i nestanak starih, tako da mnogi termini vremenom mijenjaju znaenje. Tokom vijekova rije preduzetnik je mijenjala svoje pojmovno odreenje. U ekonomskoj literaturi izraz preduzetnik (enterpreneur) prvi put se javlja sredinom XVIII vijeka. U tom i narednom vijeku ekonomisti se slabo interesuju za preduzetnika i preduzetnitvo. Meu ovima zapaenije mjesto 2 zauzimaju prilozi: - J. B. Say-a, koji konstatuje da je funkcija preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodnu organizaciju; - J. S. Mill-a, koji istie da rizik treba da je dio preduzetnike funkcije; - Marshall uvodi pojam nadnica za upravljanje; - K. Marx govori o kapitalisti-preduzetniku koji stie dio profita u vidu preduzetnike dobiti. Krajem XIX vijeka preduzetnik nestaje iz teorijske literature, to je u vezi s nastankom neoklasine kole. U ovoj koli akcenat je na perfektnoj informaciji, a ne na stratekim i menaderskim odlukama. ovjek koji se istinski bavi ekonomijom nema interesa za menaderovu emocionalnu inteligenciju, kompetentnost niti za inovacije. U neoklasinoj koli preduzetnici se posmatraju kao vlasnici kapitala ili kao kapiteni industrije.XVII i XVIII vijek PREDUZETNIK = MEN ADER XIX vijek PREDUZETNIK = KAPITALISTA XX i XXI vijek PREDUZETNIK = INOVATOR

Promjene pojmovnog odreenja termina preduzetnik

Ocem preduzetnitva smatra se austrijski ekonomista Joseph Schumpeter. U njegovoj interpretaciji kapitalizma preduzetnik ima centralno mjesto. On je osnovni pokreta ekonomskih promjena i razvoja (inovacija). Prema ovom autoru, inovacije su osnovni pokreta ekonomskog razvoja, preduzetnitvo je naziv za aktivnosti koje se sastoje u izvoenju inovacija, a nosioci te aktivnosti nazivaju se preduzetnicima.

2

Drucker P.: Inovacije i preduzetnitvo: Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996, str. 112.

15

Mirko Okoli


Schumpeter tvrdi da postoji pet tipova inovacija:3 1. uvoenje novih proizvoda ili unapreivanje kvaliteta starih; 2. uvoenje novog metoda proizvodnje; 3. otvaranje novih trita; 4. osvajanje novih sirovina i njihova primjena; 5. kreiranje novog tipa industrijske organizacije; Osim toga, ovaj teoretiar istie: - Preduzetnik mora da je inovator, i ova inovativnost mnogo je znaajnija za preduzetnika u odnosu na njegovu ulogu u alokaciji raspoloivih resursa. - Nosilac rizika nije preduzetnik ve kapitalista od koga ovaj posuuje sredstva. - Niko nije uvijek preduzetnik i niti samo preduzetnik.

UVOENJE NOVOG ILI INOVACIJA POSTOJEEG PROIZVOD A OTVARANJE NOVIH TRITA

UVOENJE NOVOG METOD A PROIZVODNJE OSVAJANJE I PRIMJEN A NOVIH SIROVINA

KREIRANJE NOVOG TIPA INDUSTRIJSKE ORGANIZACIJE Osnovni tipovi inovacija prema Schumpeter-u

Schumpeter razlikuje preduzetnika od menadera. "Vrlo je jasno da ekonomska funkcija donoenja odluke o kupovini vune za jedan proces proizvodnje i funkcija uvoenja novog procesa proizvodnje nisu u istoj ravni ni u praksi, ni u teoriji." Za preduzetnitvo je bitno liderstvo, a ne vlasnitvo. Njegova teorija preduzetnitva inspirisala je mnoge ekonomske teoretiare. Tako, ameriki ekonimista F. H. Knight istie da donoenje odluke u proizvodnji i poslovanju uvijek sa sobom donosi neizvjesnost i rizik. Svaka poslovna situacija je jedinstvena i relativna uestalost prolih dogaaja ne moe da se koristi u vrednovanju buduih deavanja.

3

Scarborough N i Zimmerer T.: Efective Small Business Mangement, Prentice Hall, 1997, str. 93.

16

Mirko Okoli


Stoga F. A. von Hayek i I. M. Kirzner nastavljaju Schumpeter-ovu analizu. Oni smatraju da preduzetnik odgovara na promjenu koja je izraena u informaciji. Naravno, promjena izazvana od jednog preduzetnika moe da prouzrokuje lanani efekat koji se iri na okruenje ostalih preduzetnika kao nova informacija. Istina, ovi autori smatraju da preduzetnike aktivnosti treba da budu sasvim nove i da inovacije vrlo esto mogu da budu komercijalni promaaj. Pored toga, H. Leibenstein istie da je preduzetnik neko ko postie uspjeh izbjegavanjem neefikasnosti, prema kojoj drugi ljudi i organizacije nisu imuni. U stvarnom svijetu, prema ovom autoru, uspjeh je izuzetak, a greka je normalna pojava. Preduzetnitvo je, naalost, rijedak resurs, jer za njega treba imati rijetke talente. Ovaj autor preduzetnika naziva "gep-fillers" i "input completers". Trokovi preduzetnitva su neka vrsta dobitka na postojee inpute.INOVACIJE TALEN AT NEIZVJESNOST USPJEH NEUSPJEH

Neke od osnovnih veliina koje autori koriste u definisanju preduzetnitva i preduzetnika

Svojevremeno je M. Casson pokuao da identifikuje preduzetnika kao nekoga ko se specijalizuje u preuzimanju odluka o alokaciji rijetkih resursa. Njegovi zakljuci svode se na sljedee: - Nema pravila u odluivanju. - Poto je razliiti odnos pojedinaca prema informacijama, u toj situaciji pojedinci donose razliite odluke. - Samouvjereni pojedinci stupaju u konkurenciju tako to trae sredstva koja su drugi potcijenili i ne koriste ona koja su drugi precijenili; oni biraju projekte za koje drugi smatraju da su neprofitabilni. - Centralno mjesto u donoenju odluka zauzimaju informacije. Vrijednost informacija kojima preduzetnik raspolae vrlo esto se ne mogu na prvi pogled korektno procijeniti. - Razliita drutva imaju raznovrsne kulture i razliite odnose prema podsticajima onoga to rade preduzetnici. (O znaaju kulture drutva za razvoj preduzetnitva govore i brojni drugi autori.) Preduzetnici su vrlo traeni pojedinci od vlasnika kapitala. U ekonomskim teorijskim razmatranjima preduzetnitva znaajan prostor posveuje se pitanju odnosa preduzetnitva i menadmenta.

17

Mirko Okoli


Tako poznati teoretiar firme W. J. Baumol smatra da treba praviti razliku izmeu preduzetnika i menadera. Menader je pojedinac koji obezbjeuje optu efikasnost tekueg poslovanja. On se brine da se inputi ne troe uzalud, da se ispunjavaju ugovori i donose brojne odluke koje se tiu tekueg poslovanja firme. Menader treba da sagledava procese i tehnike koje ima na raspolaganju i da ih kombinuje u proporcijama koje odgovaraju sadanjem i buduem, oekivanom dobitku. Preduzetnik ima i drugu funkciju. Njegov osnovni zadatak je primjena nove ideje. On ne smije da dozvoli da procesi budu rutinski i 4 nije samo inovator, ve i lider.PREDUZETNITVO

MEN ADMENT

U ekonomskoj i menaderskoj nauci tokom druge polovine XX vijeka preduzetnitvo se nije mnogo pominjalo. Kraj XX i ulazak svijeta u fazu velikih promjena i uopte u fazu funkcionisanja u stalnim promjenama, aktuelizovao je pitanje upravljanja promjenama ili pitanja koja su pripadala svijetu razmatranja preduzetnitva. Danas se vrlo mnogo govori i pie o inovacijama razvojnim promjenama kao uslovu opstajanja firmi, o liderstvu, a da se pri tome vrlo malo govori o preduzetnitvu.XXI VIJEK VIJEK STALNIH, BROJNIH I RAZNOVRSNIH PROMJEN A I INOVACIJA

Istina, preduzetnitvo se vrlo esto poistoveuje sa ulaskom u poslovanje i s malim biznisom i malim i srednjim preduzeima. 2. Razliiti koncepti preduzetnitva Brojni prilozi na temu preduzetnitva mogu se prema S. Paunoviu razvrstati u sljedee grupe: - prilozi s akcentom na ocjenu linosti; - prilozi s naglaskom na preduzetnikove sposobnosti uoavanja anse;4

Stavri, B., Berberovi, .: Teorija ekonomije preduzea, KIZ "Centar", Beograd, 1991, str. 48.

18

Mirko Okoli


- prilozi s akcentom na preduzetnikovo upravljanje; - prilozi o preduzetnikovoj sposobnosti prilagoavanja poslovanja novonastalim uslovima. U nastavku rada prikazau osnovne i najznaajnije stavove u vezi s ovim konceptima.KONCEPT "VELIKE LINOSTI" PREDUZETNITVO - SPOSOBNOST UOAVANJA ANSI "LIDERSKA" KOLA PREDUZETNITVA KOLA "PSIHOLOKIH KAR AKTERISTIKA" "MEN ADMENT" KOL A PREDUZETNITVA "KONCEPT" UNUTRANJEG PREDUZETNITVA

Osnovni koncepti preduzetnitva

Houges L. i drugi u konceptu "velike linosti" naglaavaju uroenu intuiciju, iskustvo, inteligenciju i sposobnost linosti da brzo i kvalitetno reaguje. Kako autori istiu, ove linosti imaju veliku samostalnost u radu, istrajni su, veoma su samopouzdani i uvjereni u svoje kvalitete. kola psiholokih karaktera smatra dominantnom emocionalnu inteligenciju pojedinaca. Ono to razlikuje preduzetnika od nepreduzetnika su line karakteristike. U te karakteristike Lachman, kao najreprezentativniji predstavnik ove kole, navodi: - sistem vrijednosti pojedinca, - spremnost za preuzimanje rizika, - potreba i elja za velikim dostignuima. Znaajna grupa istraivanja fenomena preduzetnitva vezuje preduzetnitvo za sposobnost uoavanja i korienja ansi u okruenju. Svi su oni jednoglasni u stavu da se potencijalna ansa izvodi iz problema za ije je rjeavanje neophodno sprovoenje odreenih promjena. Predstavnici menadment kole preduzetnitva istiu da brojni fenomeni iz oblasti menadmenta imaju validnost i u preduzetnitvu. Oni smatraju da je preduzetnik osoba koja upravlja odreenim poslovima, preuzimajui rizik u cilju ostvarivanja profita. Vrlo esto se ovako definiu biznismeni. Za razliku od drugih kola, koje se mnogo vie bave linou preduzetnika, menadment kola daje prednost tehnikim aspektima upravljanja i potrebu da se preduzetnici obrazuju i osposobljavaju za poslovanje u malom biznisu. Smatram da veina njih zastupa prilino diskutabilan stav o tome da preduzetnik mora da posjeduje sva ona19

Mirko Okoli


znanja kojima raspolau menaderi i u velikim kompanijama, a dokaz za to je ponuda istovrsnih obrazovnih programa za preduzetnike i menadere. Manja grupa autora zastupa koncept "unutranjeg preduzetnitva". Ova razmatranja fokusirana su na nedovoljnu inovativnost i konkurentnost unutar odreene organizacije poslovanja, bez obzira na njenu veliinu ili na pitanja korporativnog preduzetnitva. U funkciji ovih razmatranja autori preduzetnitvo definiu kao interaktivni proces u ijoj se osnovi nalaze: - kreiranje i definisanje poslovne ideje, bazirane na analizama koje zahtijevaju line kvalitete pojedinaca; - ocjena opravdanosti poslovne ideje; - realizacija poslovne ideje i upravljanje procesima; - permanentna procjena potencijalno novih ansi i potreba za promjenama. Konano, u aktuelnom vremenu biheivjoristikog posmatranja rukovodilaca, liderska kola preduzetnitva afirmie netehniki pristup, tj. aspekt preduzetnitva, istiui da preduzetnici moraju raspolagati odreenim znanjima i umijeima kvalitetne komunikacije sa okruenjem. Preduzetnik je lider koji sarauje s ljudima u procesu ostvarivanja ciljeva firme i efikasan je lider onda kada uspije da motivie i usmjerava saradnike. 3. Preduzetnitvo u pravnoj nauci U domaim teorijskim i strunim krugovima vrlo esto se stavlja znak jednakosti izmeu preduzetnitva i malih i srednjih preduzea. Ova injenica obavezuje me na definisanje termina preduzetnitvo, jer se izmeu preduzetnitva i MSP u sluaju svih malih i srednjih preduzea ne moe stavljati znak jednakosti. U Zakonu o privrednim drutvima pod pojmom preduzetnik podrazumijeva se svako fiziko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobiti u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene djelatnosti, ukljuujui umjetnike i drevne zanate i poslove domae radinosti. Zakonodavci u kategoriju preduzetnika ne ukljuuju individualne poljoprivrednike.

20

Mirko Okoli


U teoriji i praksi razlikuju se dvije kategorije preduzetnitva: - individualno, - kolektivno. Pod individualnim preduzetnitvom smatraju se poslovi koje obavljaju pojedinci, dok kolektivno podrazumijeva bitno vee ili krupne poslove za iju je realizaciju neophodno angaovanje veeg broja lica s meusobno povezanim aktivnostima. Preduzetnik za svoje obaveze prema treim licima, nastalim pri obavljanju djelatnosti, odgovara svojom raspoloivom imovinom. On svoju djelatnost obavlja u vidu zanimanja radi sticanja zarade. Djelatnost obavlja pod svojim imenom ili imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom. Ime, sjedite i sva druga bitna obiljeja koja karakteriu i identifikuju preduzetnika moraju da se navedu prilikom registrovanja kako bi ovaj bio prepoznatljiv u odnosu na druge koji se bave slinom djelatnou. Osnovni uslov za obavljanje djelatnosti je registracija preduzetnika i djelatnosti. Zakonodavac predvia uslove pod kojima dolazi do automatskog brisanja iz registra, a oni su: - odjava voljom preduzetnika, - smrt preduzetnika ili gubitak poslovne sposobnosti, - neprekidno neobavljanje djelatnosti u trajanju od jedne godine, - istek vremena, ako je obavljanje djelatnosti prilikom registracije bilo vremenski oroeno, - obavljanje djelatnosti u vrijeme privremenog prekida rada odlukom nadlenog organa, - kanjavanje vie od tri puta zbog obavljanja djelatnosti za koju ne ispunjava propisane uslove, - izricanje mjere zabrane obavljanja djelatnosti zbog neispunjavanja uslova za njeno obavljanje, - promjena pravne forme, - steaj i likvidacija. Iako se kod nas i u susjednim zemljama veoma esto govori o preduzetnitvu, injenica je da zakonodavac definisanju ovog tipa poslovanja posveuje oigledno skroman prostor. Zakoni iz prve polovine XX vijeka na naim prostorima su oblast preduzetnitva mnogo sveobuhvatnije regulisali. Prema ovim rjeenjima21

Mirko Okoli


preduzetnici su bila fizika lica koja su se bavila trgovinskim prometom. Vrlo esto individualni preduzetnici nazivani su individualnim trgovcima. U novije vrijeme, prelaskom na trinu privredu, ponovo se vraa termin individualni preduzentik ili individualni trgovac, a u bivoj Jugoslaviji priznaje mu se status privrednog subjekta. Preduzetnika iz ovog perioda karakterie sljedee: - on je fiziko lice sa poslovnom sposobnou, - registruje se, a ne osniva se, tako da poslovna svojstva stie upisom u registar, - moe obavljati sve djelatnosti za koje ispunjava propisane uslove, - svoju djelatnost obavlja u vidu zanimanja, - djelatnost obavlja radi sticanja zarade. Postoje odreene razlike u zakonskoj definiciji preduzetnika u zemljama u okruenju. Bugarski zakonodavac odreuje pojam trgovac kao svako fiziko lice koje u vidu zanimanja obavlja neku od zakonom predvienih djelatnosti. Tako se i lica koja osnivaju preduzea a koja obavljaju djelatnost na trgovaki nain smatraju trgovcima. Hrvatski zakon razlikuje trgovca i trgovca pojedinca. Trgovac je privredni subjekat individualnog i kolektivnog preduzetnitva, tj. pravno i fiziko lice koje samostalno obavlja privrednu djelatnost radi ostvarivanja dobiti. U srbijanskim propisima pod preduzetnikom se podrazumijeva i fiziko lice koje je upisano u poseban registar, koje u vidu zanimanja obavlja svaku djelatnost u skladu s propisanim zahtjevima, za koju ispunjava potrebne uslove. Slovenako zakonodavstvo preduzetnika odreuje kao fiziko lice koje na tritu samostalno obavlja privrednu djelatnost kao svoje iskljuivo zanimanje. U ovoj zemlji u krug preduzetnika ulaze pojedinci i zajednice koje obavljaju poljoprivrednu ili umarsku djelatnost, koja je, normalno, upisana u registar. Dok se kod odreivanja pravnog pojma privrednog drutva polazi od njegovog predmeta ili pravno organizacionog oblika, kod odreivanja pojma preduzetnik-trgovac polazi se od njegove djelatnosti i profesije. Prema ovim rjeenjima individualni preduzetnik se poistoveuje s individualnim trgovcem.INDIVIDU ALNI PREDUZETNIK INDIVIDUALNI TRGOVAC

=

22

Mirko Okoli


Individualni preduzetnik ili individualni trgovac je fiziko lice koje se u vidu zanimanja bavi trgovinom, u svoje ime i za svoj raun, a u cilju ostvarivanja zarade. U funkciji potpunijeg razumijevanja termina preduzetnik naveu 5 neke od najznaajnijih uslova na koje mora da odgovori: - fiziko lice mora da je punoljetno i da ima poslovnu sposobnost za obavljanje preduzetnike djelatnosti, - duno je da podnese prijavu, odnosno zahtjev za obavljanje preduzetnike djelatnosti, - individualni preduzetnik obavlja djelatnost u svoje ime i za svoj raun, - obavlja djelatnost u cilju sticanja zarade, - ima firmu koja po pravilu sadri i njegovo ime, - ima svoje sjedite, - sam realizuje poslove zastupanja, mada te poslove moe da povjeri i drugom, - posluje sredstvima u privatnoj svojini, - u realizaciji svoje djelatnosti angauje novac, stvari, imovinska prava, hartije od vrijednosti i vlastiti ili rad drugih lica (na bazi ugovora o djelu), - moe se povezivati sa drugim privrednim subjektima, - moe se udruivati u poslovna i profesionalna udruenja. Pojam preduzetnika razliito se odreuje u pravu Evropske unije i anglosaksonskom pravnom sistemu. U anglosaksonskom pravnom sistemu trgovac-pojedinac je svako fiziko lice koje vodi svoj posao bilo koje vrste u svoju korist. Za obavljanje odreenih poslova od tih lica se trai da raspolau odgovarajuom kvalifikacijom. Ne postoji podjela na velikog i malog trgovca niti podjela na trgovca pojedinca i malog trgovca, imaoca radnje, kao to je sluaj u kontinentalnom pravu. Evropsko pravo razlikuje dvije vrste trgovaca-preduzetnika: - individualnog trgovca, - imaoca radnje ili malog trgovca.5

Drucker P.: Inovacije i preduzetnitvo: Praksa i principi, Grme, Beograd, 1996, str. 162.

23

Mirko Okoli


Razlike izmeu ovih trgovaca ogledaju se u: - nainu njihove registracije, - pravnom statusu, - vrsti djelatnosti kojom se bave, - obimu poslovanja, - razliitosti voenja poslova, - razliitosti oporezivanja, - drugim, manje bitnim razlikama. 4. Preduzee privredno drutvo Preduzee je opti zajedniki naziv za razuenu strukturu ekonomskih i pravnih subjekata. Bitno za definiciju preduzea po emu se razlikuje od individualnog preduzetnitva je u sljedeem: - kod preduzetnitva je akcenat na preduzetniku (trgovcu), dok je kod preduzea na preduzeu kao pravnom i ekonomskom licu; - kod preduzetnitva je akcenat na djelatnosti preduzetnika, dok je kod preduzea na djelatnosti preduzea, pri emu se preduzee definie kao akcioni centar.PREDUZETNIK POJEDINAC I DJELATNOST PREDUZEE PREDUZEE KAO EKONOMSKI I PRAVNI SUBJEKT I DJELATNOST

Neke od osnovnih razlika preduzetnika i preduzea

U definisanju i kategorizaciji preduzea esto se operie s njegovim pravnim statusom. U razmatranjima razvoja malih i srednjih preduzea kod nas se zapostavlja pitanje njihovog pravnog statusa, iako su to znaajni podaci koji nude objanjenja za takvo ponaanje. Preduzee je privredno drutvo ili pravno lice osnovano osnivakim aktom od pravnih ili fizikih lica radi obavljanja djelatnosti u cilju sticanja dobiti. Prezentovanje svih relevantnih podataka u vezi sa osnivanjem, poslovanjem, upravljanjem, povezivanjem i reorganizacijom privrednih24

Mirko Okoli


drutava udaljilo bi me od osnovne teme te moram da se zadrim na pitanju osnovnih pravnih formi privrednih drutava. U pravu se razlikuju tri osnova pravnih formi privrednih drutava: ortaka, komanditna i akcionarska drutva.ORTAKA DRUTVA DRUTVA SA OGRANIENOM ODGOVORNOU KOMANDITN A DRUTVA AKCIONARSKA DRUTVA

Osnovni oblici privrednih drutava u grupi malih i srednjih preduzea

Ortako drutvo se osniva ugovorom dvaju ili vie fizikih ili pravnih lica u svojstvu ortaka drutva. Osnivai ovog drutva obavezuju se da e obavljati odreene djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Osnovne karakteristike ortakog drutva su: - ulog ortaka u ortakom drutvu je jednake vrijednosti; - poveavanje uloga u ortakom drutvu je stvar dogovora ortaka, - ortaci po ugovoru ili dogovoru definiu raspodjelu dobitka iz poslovanja ortakog drutva; - gubitak u poslovanju ortakog drutva ortaci solidarno snose cjelokupnom svojom imovinom; - ortak ne moe smanjiti svoj ulogu u drutvu bez saglasnosti drugog ili drugih ortaka; - ortakim drutvom ortaci upravljaju neposredno ili putem poslovoenja. Prema dogovoru, poslove moe da vodi jedan ili vie ortaka; - ortako drutvo prestaje s radom istekom ugovora o ortakom drutvu, zbog steaja drutva, neobavljanjem aktivnosti u periodu od dvije godine, sudskom odlukom ili sporazumom ortaka. Komanditno drutvo je privredno drutvo osnovano osnivakim aktom dvaju ili veeg broja fizikih ili pravnih lica radi obavljanja odreenih djelatnosti. Za ovaj oblik privrednih drutava je karakteristino: - Ulozi ortaka u drutvu najee nisu jednaki. Ortak sa veim ulogom je komplementar, a to znai da neogranieno solidarno odgovara svojom imovinom za obaveze drutva, dok ostali (komanditori) odgovaraju do visine svojih uloga.

25

Mirko Okoli


- Komplementar upravlja poslovanjem drutva. Komanditno drutvo kao statusni oblik obavljanja odreene privredne djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom pogodan je oblik za plasiranje kapitala u odreenu djelatnost. To su lica koja se ne bave poslovanjem drutva, ve to ine s ciljem oplodnje kapitala. - Komanditno drutvo najee zapoljava kompetentne pojedince za realizaciju odreenih aktivnosti. - Sastoji se od elemenata ortakog drutva i drutva s ogranienom odgovornou. U odreenim situacijama ovo drutvo lako moe da promijeni svoj status u jedan od preostala dva oblika pravnog drutva. - Komanditno drutvo ne prestaje s radom smru komanditora. - Ako iz komanditnog drutva istupe svi komanditori, komanditno drutvo moe da nastavi s radom. Drutvo sa ogranienom odgovornou osniva jedno ili vei broj pravnih ili fizikih lica radi obavljanja djelatnosti pod zajednikim poslovnim imenom. Osnovne karakteristike ortakog drutva svode se na injenicu da: - osnovni kapital drutva ine ulozi lanova ili osnivaki kapital drutva, - drutvo za svoje obaveze odgovara cjelokupnom imovinom, - lan drutva ne odgovara za obaveze drutva, osim do iznosa uloga u drutvo, - ulozi ne moraju biti iste vrijednosti, - lanovi drutva, srazmjerno svom ulogu, imaju odreena upravljaka prava (pravo raspolaganja ueem; pravo uea u upravljanju drutva ili u radu organa upravljanja i nadzora; pravo uea u raspodjeli dobiti; pravo uea u raspodjeli likvidacione mase). Najvei broj privrednih drutava iz grupe malih i srednjih preduzea, koji su autohtono razvijani u privatnom sektoru pripada kategoriji drutava sa ogranienom odgovornou i neto manje ortakih i komanditnih drutava. U krugu malih i srednjih preduzea koja su prola proces privatizacije najee se javljaju privredna drutva u formi akcionarskih drutava. Osnovne karakteristike akcionarskih drutava su: - Akcionarsko drutvo je vlasnitvo akcionara.

26

Mirko Okoli


- Po osnovu vlasnitva nad akcijama, akcionari imaju pravo uea u upravljanju akcionarskim drutvom, pravo prisvajanja dividende i pravo uea u steajnoj masi. U sluaju steaja drutva akcionar moe da proda svoje akcije i ovom prodajom ne dovodi u pitanje opstajanje i poslovanje akcionarskog drutva. - Organi upravljanja akcionarskim drutvom su: skuptina, upravni odbor, izvrni odbor, generalni direktor i nadzorni odbor. - Akcionarsko drutvo svoj kapital pod zakonom propisanim uslovima uveava emisijom akcija. - Akcionarsko drutvo moe da prestane pravosnanom odlukom skuptine akcionara i odlukama suda u sluaju steaja, bankrota i likvidacije preduzea ili u sluaju poslovanja s gubitkom. U privrednopravnoj praksi najvei broj ortakih drutava i drutava sa ogranienom odgovornou pripada grupi malih i srednjih preduzea. Akcionarska drutva se javljaju u grupi ovih, ali i velikih preduzea ili kompanija. Najvei broj komapanija ili velikih preduzea je nastao spajanjem (fuzionisanjem) manjih preduzea ili kroz razliite oblike stratekih partnerstava malih i srednjih preduzea. Ovo istiem jer su razliiti oblici stratekih partnerstava jedan od kvalitetnijih naina da sadanja preduzea iz kruga MSP uu u krug velikih subjekata privreivanja. U savremenoj privrednoj praksi najmarkantniji oblici stratekih partnerstava i organizovanja MSP, koje vidimo kao jednu kompaniju a sutinski to nisu, ine: koncerni sa svojom holding organizacijom, karteli i transnacionalne kompanije.KONCERNI KARTELI TRANSNACIONALNE KOMPANIJE

Ob lici organizovanja malih i srednjih preduzea u velike mone kompanije

U osnovi koncerna su ugovori o dugoronoj razvojnoj, proizvodnoj i poslovnoj saradnji - kooperaciji malih i srednjih preduzea. Kao lanovi koncerna preduzea imaju svoju ekonomsku i pravnu samostalnost i po osnovu zajednikih dugoronih planova i ugovora realizuju neke zajednike aktivnosti ili ulaze u meusobnu podjelu rada. Skupina preduzea u okviru koncerna osniva holding organizaciju u pitanju je veliko investiciono preduzee. Preko holding organizacije po osnovu ulaganja, kreditiranja i na drugi nain oni proiruju krug

27

Mirko Okoli


preduzea u porodici koncerna ili proiruju krug subjekata okruenja koje kontroliu. Kartela su u osnovi sporazumi veeg broja preduzea o podjeli trita i dogovori o kvotama proizvodnje i prodajnim cijenama. Ovakva forma udruivanja zakonom je zabranjena. Transnacionalne kompanije su strukture preduzea. U ovoj strukturi postoji matina kompanija i preduzea filijale. Preduzea filijale, koja su rasprostranjena irom svijeta, nalaze se u potpunom vlasnitvu matine kompanije ili ona u njima ima kontrolni paket akcija. Ove kompanije imaju veliki broj akcionara. Za njih je bitno da imaju visokoprofesionalne menadere i strunjake iji je zadatak uveavanje kapitala matine kompanije. 5. Definicija malih i srednjih preduzea Postoje razliite definicije malih i srednjih preduzea. U Velikoj Britaniji mala preduzea se definiu kao subjekti koji imaju do dvjesta zaposlenih. U Francuskoj mala preduzea zapoljavaju od est do pedeset radnika, odnosno do stotinu ili dvjesta zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od pedeset do petsto radnika. U Njemakoj se kod ove, pored broja zaposlenih, u obzir uzima i visina godinjeg prihoda preduzea. Prema odredbama Evropske unije, mala i srednja preduzea imaju manje od dvjesto pedeset zaposlenih, godinji promet manji od etrdeset miliona eura i upravljaki su nezavisna. Mala i srednja preduzea, prema definiciji OECD-a, imaju manje od petsto zaposlenih, mada se svakoj zemlji ostavlja prostor da ovaj broj smanji ili povea, zavisno od specifinosti privredne strukture ali i razvijenosti sredine. Prema definiciji ove organizacije, mikropreduzea imaju od jednog do etiri zaposlena, vrlo mala preduzea zapoljavaju od pet do devetnaest radnika, mala imaju od dvadeset do devedeset devet zaposlenih, dok srednja preduzea zapoljavaju od devedeset devet do pet stotina radnika.MIKROPREDUZEA MAL A PREDUZEA SREDNJA PREDUZEA

Najea sistematizacija malih i srednjih preduzea

28

Mirko Okoli


Ameriki komitet za privredni razvoj definisao je etiri uslova za 6 pripadnost MSP sektoru: - vlasnitvo i kontrola nad preduzeem nalazi se u rukama vlasnika, - kapital pribavlja pojedinac ili mala grupa ljudi, - poslovi preduzea su po svom karakteru lokalni i ne dominiraju postojeom industrijom, - po obimu prodaje preduzee mora da bude malo u poreenju s najveim preduzeima u istoj oblasti poslovanja. Ovdje je korisno ukazati na sistematizaciju malog ili mikroposlovanja koje daje Svjetska banka. Ova banka razlikuje tri tipa malih i srednjih preduzea: MSP iz nieg socijalnog sloja; MSP iz srednjeg socijalnog sloja i MSP iz vieg socijalnog sloja.MSP IZ NIEG SOCIJALNOG SLOJA MSP IZ SREDNJEG SOCIJALNOG SLOJA MSP IZ VIEG SOCIJALNOG SLOJA

Sistematizacija malih i srednjih preduzea prema Svjetskoj b anci

Mala i srednja preduzea iz nieg socijalnog sloja predstavljaju biznise na granici preivljavanja ili marginalne profitabilne biznise. Preduzea iz ove grupe ukljuuju pojedince koji se, iako najsiromaniji, nalaze na rubu egzistencije i pokuavaju da se integriu. Ova kategorija privlai najvei broj ena i preduzetnika. Ova preduzea iz srednjeg socijalnog sloja imaju interes za ekspanzijom finansijski odrivog i relativno stabilnog porodinog biznisa. Iz vieg socijalnog sloja su profitabilna i tehnoloki napredna preduzea s potencijalom da razvijaju ekonomiju obima i ostanu u formalnom sektoru ekonomije. Profesor Fuada Stankovi, inae doajen u teorijskim razmatranjima problema preduzetnitva na ovim prostorima, opredjeljuje se za sljedeu sistematizaciju malih i srednjih preduzea: - Prvi tip ine preduzea male privrede iz tradicionalnih oblasti proizvodnje i usluga, gdje se nalazi najvei broj ovih preduzea. U ovu kategoriju preduzea ubrajaju se: tradicionalno zanatstvo, trgovina, ugostiteljstvo i graevinarstvo. Ova preduzea zapoljavaju od jednog do dva radnika, a lokalno trite mu je osnovno trite. Aktivnosti u ovim6

Scheedy E.: Start and Run Home Based Business, Self. Council Ltd., 2001, str. 32.

29

Mirko Okoli


preduzeima karakterie intenzivan rad. U svom ivotnom vijeku biljee male stope rasta i razvoja. Zbog rjeavanja problema samozapoljavanja ove kategorije preduzea znaajne su za nacionalne ekonomije. - Drugu grupu ine preduzea koja su kooperanti velikih preduzea. Ova subkontraktorska preduzea javljaju se u razvijenim ekonomijama gdje postoje veliki sistemi koji asembliraju poluproizvode ovih malih preduzea. S obzirom na to da su ova mala preduzea specijalizovana za proizvodnju jedne komponente ili podsklopa, ona to najee realizuju po relativno niskim cijenama. Rast ovih preduzea uglavnom zavisi od rasta velikih iji su kooperanti. Jedan od goruih problema je zavisnost od velikih preduzea. Za nacionalnu ekonomiju ova preduzea su znaajna u dijelu poveanja konkurentnosti zemlje na svjetskom tritu. - U treu grupu ubrajaju se savremena visokoinovativna preduzea. To su preduzea iz oblasti visokih tehnologija (informacione tehnologije, bioinenjering, komunikacije, elektronika i dr.). Njihova sfera interesovanja su poetni stadijumi uvoenja tehnolokih inovacija ili eksperimentisanja u procesu stvaranja novih proizvoda ili usluga. Praksa pokazuje da je u ovim preduzeima najvei broj bankrotstava. Meu ovim preduzeima odreeni procenat preduzea biljei za prosjenu privredu nezamislive profite, a u velikoj mjeri nastaju kao rezultat investiranja rizinog ili pekulativnog kapitala.

30

Mirko Okoli


II. MALA I SREDNJA PREDUZEA I NACIONALNE EKONOMIJE1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta 2. Evropska povelja o malom preduzeu 3. Mala preduzea u zemljama u razvoju 4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji 5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji 6. Mala i srednja preduzea u poslovanju u Bosni i Hercegovini 7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj

31

Mirko Okoli


1. Mala privreda u razvijenom dijelu svijeta Mala i srednja preduzea i preduzetnitvo su osnovni i najznaajniji dio privredne istorije i aktuelnih privrednih struktura. Vrlo esto umjesto termina mala i srednja preduzea koristi se termin mala privreda. Pod tim pojom najee se podrazumijevaju organizacije koje zapoljavaju do stotinu radnika kao i samostalni privredni subjekti koji istupaju na tritu. U svim zemljama u svijetu oduvijek je bilo malih firmi, koje su uglavnom imale prateu, marginalnu ulogu unutar privrednog razvoja zemalja. Tadanja politika u tim zemljama podsticala je razvoj velikih kompanija za koje se oekivalo da budu konkurenti na svjetskom tritu. U XX vijeku bilo je raireno miljenje da je za brz ili dinamian tehnoloki i privredni razvoj potrebna ekonomija velikog obima. Izuzetak su bili Japan, Juna Koreja i Sjedinjene Amerike Drave. U Japanu su mala preduzea i prije i poslije Drugog svjetskog rata imala, a i danas zauzimaju centralno mjesto. Slina situacija je i u Junoj Koreji. U Sjedinjenim Dravama su, vjerovatno pod uticajem protestanata, cijenili inicijativu i preduzetnost pojedinaca i ova injenica uslovljavala je snanu podrku sredine za njihov ulazak u biznis. Konano, u Americi je tek osamdesetih godina prologa vijeka dozvoljeno formiranje koncerna, trustova (ne treba ih zamjenjivati s transnacionalnim kompanijama koje svoj razvoj temelje na internacionalizaciji poslovanja). Privredna istorija svijeta pokazuje da velike kompanije daju neosporno veliki doprinos dinaminom privrednom razvoju. U kriznim momentima, kada je neophodno mijenjanje privredne strukture, manje firme zbog svoje otvorenosti inovacijama i fleksibilnosti mogu vie da pomognu u prilagoavanjima novim uslovima. One su predstavljale vaan faktor u objedinjavaju preduzetnitva, institucija snoenja rizika, centara za nezavisno odluivanje o tehnologiji i njihovom irenju unutar zemlje. Kako brojni autori smatraju, industrijalizacija se putem razvoja male privrede pokazuje kao dobar put za dostizanje razliitih drutvenoekonomskih ciljeva i u mnogim sluajevima predstavlja kompromis izme7 u rasta i efikasnosti ne dovodei u pitanje mnoge drutvene ciljeve. Ve krajem sedamdesetih godina u najrazvijenijim zemljama potpuno se promijenilo gledanje na malu privredu. Dokaz za to su podaci po kojima ovaj sektor privrede zapoljava od 40 do 70 odsto ukupno zaposlenih u privredi, uestvuje u drutvenom bruto proizvodu ukupne privrede oko 50 i u izvozu sa 40 do 60 i vie procenata.7

Baleti Z.: O teorijama preduzetnitva, Nae teme br. 11, Zagreb, 1989, str.64.

32

Mirko Okoli


Do promjene stava prema maloj privredi dolo je ne samo zbog toga to je u uslovima niskog ekonomskog rasta bilo nuno prestrukturiranje privrede nego i zbog toga to u sedamdesetim godinama dolazi do naglog napretka u znanju a time i do intenzivnih privrednih aktivnosti, to je, nasuprot kapitalno opremljenoj proizvodnji, mogue prevoditi u posao u okviru manjih firmi. Razvoj informatike u proizvodnji otvara proces decentralizacije i dekoncentracije proizvodnih i poslovnih kapaciteta. Kreativnost, inovativnost i preduzetnitvo postaju osnovne poluge promjena i daljeg razvoja. Iskustva pokazuju da se u ovim promjenama velike firme teko snalaze. Kraj XX vijeka razvija novi tip savremenog i uspjenog preduzea. U pitanju su visokoinovativna preduzea, ona iz visokih tehnologija (informatika industrija, bioinenjering, komunikacije, elektronika, automatizacija). Osnovna karakteristika ovih savremenih "malih" firmi je: - visok stepen sofisticiranosti rada, - savremena kapitalna opremljenost, - visok stepen rizika u poslovanju. Ovo su kompanije s najveim stepenom bankrotstva. Po pravilu, njihova sfera interesovanja su poetni stadijumi uvoenja tehnolokih inovacija ili eksperimentisanje u procesu kreiranja novih proizvoda i usluga. Iskustva pokazuju da afirmacija i podrka poslovanja i razvoja male privrede u visokom stepenu zavisi od preovlaujueg tipa tehnologije. Tako su kod tehnologija za masovnu proizvodnju neophodna vea preduzea, dok su za visokosofisticiranu i za svjetsko trite visokospecijalizovanu proizvodnju interesantna mala preduzea

FAZA U CIKLINOM R AZVOJU NACION ALNE EKONOMIJE

PREOVL AUJUI TIP TEHNOLOGIJE U PRIVREDI

Faktori koji snano utiu na visoku ili niu popularnost male privrede

U periodima velikih tehnolokih promjena (a upravo smo savremenici jedne takve promjene) postoji tendencija ka stvaranju manjih fleksibilnih firmi, dok privredama sa stabilnim tehnologijama dominiraju velike firme. Zbog toga u u nastavku ukratko izloiti situaciju po pojedinim zemljama.33

Mirko Okoli


U italijanskoj ekonomiji dominiraju mala preduzea, jer ta zemlja nema preciznu definiciju za mala i srednja preduzea. Pokretaku snagu za otvaranje novih preduzea ini zakon iz 1986. godine. Ovaj zakon tretira lokalnu sredinu kao znaajan faktor podsticaja otvaranja novih radnih mjesta. Cijeli problem postavljen je tako da vlada svojim mjerama stvori ambijent koji e podravati preduzetnike poduhvate. U funkciji ostvarivanja ovih ciljeva nude se razni servisi, kao to su pomo u planiranju, kole za menadment, tehnika pomo za zapoinjanje posla, finansijska pomo, subvencije i zajmovi, a sve u skladu s propisima Evropske unije. Od 1986. godine do danas otvoreno je na desetine hiljada novih mikropreduzea. Vie od 99 odsto od ukupnog broja preduzea u Austriji ine mala i srednja preduzea. Vrlo dugo Austrija razvija i njeguje sistem podrke ovoj grupi preduzea. Istina, u posljednje vrijeme prisutno je odreeno suavanje podrke kako bi se ukupan sistem prilagodio opteprihvaenom u Evropskoj uniji. Strateki pravci razvoja malih i srednjih preduzea u Austriji su: - proizvodnja novih visokokvalitetnih proizvoda, - podizanje kvaliteta turistike ponude, - kreiranje novih i podizanje kvaliteta postojeih usluga, - tednja energije, poveavanje racionalnosti u korienju sirovina, reciklaa otpada, - primjena novih tehnologija, - industrijska kooperacija, - unapreivanje transporta i logistike. Japan je jedna od razvijenih zemalja koja vrlo dugo i paljivo njeguje preduzetnitvo i poslovanje malih i srednjih preduzea. Jedna od zanimljivosti Japana je da kod njih kategorizacija preduzea u mala i srednja zavisi od oblasti angaovanja individualnog preduzetnika i preduzea. Tako se malim i srednjim preduzeem u poljoprivredi i rudarstvu smatra preduzee sa 300 zaposlenih, dok se u veletrogovini smatra preduzee sa stotinu, a u malotrgovini sa 50 zaposlenih. Politika podrke razvoju malih i srednjih preduzea obuhvata etiri grupe mjera: - mjere koje su u funkciji strukturnih prilagoavanja i restrukturiranja MSP,34

Mirko Okoli


- eliminacija smetnji za ravnopravno uee MSP na tritima nabavke i prodaje, - mjere za podizanje efektivnosti i efikasnosti poslovanja MSP, - finansijska podrka i fiskalne olakice. Amerika je zemlja s razvijenim pragmatinim, inovativnim i preduzetnikim duhom. Sve do sredine sedamdesetih godina i velike naftne krize osnovna panja na tom kontinentu bila je fokusirana na rast preduzea i formiranje transnacionalnih korporacija. Tada je u 500 najveih amerikih kompanija radilo oko 75% ukupne radne snage angaovane u preraivakoj industriji. Kriza i poveanje nezaposlenosti malih i srednjih preduzea uslovili su povean interes svih za osnivanje i razvoj. Za razliku od ostalih razvijenih drava koje su u mnogo veem stepenu spremne da nekim svojim mjerama podravaju i podstiu razvoj malih i srednjih preduzea, u Americi je podrka razvoju ovih preduzea preputena razliitim nevladinim agencijama i konsultantskim kuama. Ovakav vid pomoi obilato se nudi putem interneta. U Njemakoj, koja je prola dug put kvalitetne podrke i razvoja malih i srednjih preduzea, danas je prisutno intenziviranje tehnike pomoi ovim preduzeima. Posredstvom komorskog sistema i brojnih specijalizovanih agencija, prije svega lociranih na regionalnom i lokalnom nivou, u Njemakoj se malim i srednjim preduzeima pod povoljnim uslovima prua kvalitetna pomo iz oblasti tehnikog i tehnolokog razvoja, iz oblasti upravljanja poslovanjem, prije svega upravljanja meunarodnim poslovanjem, te iz oblasti menaderskog raunovodstva, marketinga i slino. U njemakoj praksi podrke malim i srednjim preduzeima treba istai institucionalno savjetnitvo. U pitanju su javno priznati centri ili agencije trgovakih udruenja i Sluba savjetovanja u upravljanju pri njemakom centru za produktivnost upravljanja (RKW). 2. Evropska povelja o malom preduzeu U Evropi, kao u Sjedinjenim Amerikim Dravama, do sedamdesetih godina vjerovalo se da su velika preduzea kljuni faktor ekonomskog rasta, jer su, izmeu ostalog, mogla da obezbjeuju potrebnu kritinu masu pretpostavki za kvalitetan istraivaki i razvojni rad. Iskustva, meutim, pokazuju da nije neophodna visoka korelacija izmeu izdvajanja za istraivaki i razvojni rad i ekonomskog rasta. Ovaj stav, zajedno35

Mirko Okoli


sa injenicom da treba rjeavati probleme zaposlenosti, uslovio je poveani interes za razvoj malih i srednjih preduzea. Pitanje razvoja ovih preduzea u Evropskoj uniji locirano je u oblast upravljanja njenom industrijskom politikom. Problem voenja industrijske politike na nivou Evropske unije nije jednostavan i lak zbog toga 8 to izmeu zemalja lanica postoje znaajne razlike. U Francuskoj su naglaeni etatistiki koncept i tradicija dravne intervencije u industriji i u ekonomskom razvoju. Slino Francuskoj, i u Velikoj Britaniji dominirao je etatistiki koncept, s tim da se u posljednje dvije decenije ide na smanjivanje uea drave u privredi. Industrijska politika u Njemakoj usmjerena je na modernizaciju pojedinih grana koje nisu u stanju da izdre konkurenciju na svjetskom tritu. U poreenju sa drugim zemljama, Njemaka njeguje liberalni koncept privrede. Komisija evropske zajednice je jo 1973. osnovala Odjeljenje za zanatska, mala i preduzea srednje veliine sa zadatkom da prui pomo ovim preduzeima u meusobnoj saradnji. S tim ciljem donijet je poseban zajedniki dokument u okviru koga su definisane mjere ekonomske politike koje treba da poboljaju okruenje u kome funkcioniu mala i srednja preduzea. Godina 1983. proglaena je godinom malih i srednjih preduzea i zanatske proizvodnje, a u toj oblasti objavljen je i prirunik. Ovim aktivnostima pridruila se i Evropska investiciona banka obezbjeujui znaajniji dio svog kreditnog potencijala za finansiranje ovih preduzea. Dio navedenih aktivnosti je i formiranje BCNET-a (Business Cooperation Network). U jednoj od dvadeset i etiri generalne direkcije pri Evropskoj komisiji ili svojevrsnoj vladi Evropske unije formirana je institucija zaduena za mala i srednja preduzea. Ova institucija prati stanje i kretanja u poslovanju malih i srednjih preduzea i shodno zakljucima predlae mjere, a prilikom donoenja novih zakona i propisa na nivou Evropske unije titi interese ovih preduzea. Jedna od takvih mjera je i jedinstveno prihvaen koncept evropskog preduzea. Sutina ovog koncepta ogleda se u sljedeem: - mala i srednja preduzea teko mogu da uestvuju na velikim tenderima, jer ne mogu da odgovore na njegove kriterijume;8

Stacey O.: Business Introduction, Subout-Western Publishing Co, 1997, str 93.

36

Mirko Okoli


- udruena preduzea iz grupe MSP mogu da zadovolje uslove koji se postavljaju na velikim tenderima konkursima; - upisom kod notara konzorcijuma preduzea iz grupe MSP, ova preduzea, uz ostale zahtjeve, zadovoljavaju uslove tendera i u mogunosti su da se nose s velikim kompanijama. Druga panje vrijedna aktivnost koju je pokrenula ova institucija odnosi se na formiranje Euro info-centra. U okviru odgovarajuih institucija, najee su to komore, o troku drave formirani su snani i svim malim i srednjim preduzeima dostupni informativni centri i informacije o stanju i kretanjima na lokalnom, nacionalnom i regionalnom tritu. Od 1974. godine efovi drava i vlada zemalja Evropske unije odravaju, po pravilu, u zemlji koja je trenutni predsjedavajui Evropske unije, najmanje dva puta godinje popularni sastanak na vrhu. Na ovim sastancima nale su se i teme bliske podrci poslovanju malih i srednjih preduzea. Tako je 1998. usvojen jedinstveni projekat "Rast i zaposlenost" iji je osnovni cilj bio poveanje investicionih ulaganja u mala i srednja preduzea. Tokom 2000. godine u funkciji operacionalizacije Lisabonske deklaracije, koja se odnosi na dalji privredni razvoj Evropske unije, utvreno je da je preduzee jedan od osnovnih i najznaajnijih subjekata privrednog razvoja Evropske unije. Na ovakvom stavu donijeta je Evropska povelja malih preduzea. U Evropskoj povelji malih preduzea se konstatuje da je malo preduzee kima evropske privrede. Ona je nezamjenljivi izvor zapoljavanja i rasadnik preduzetnikih ideja i inovacija. Evropski napori usmjereni na kanalisanje nove privrede bie uspjeni ukoliko se malo preduzee stavi u prvi plan. Povelja istie deset grupa problema koje sistemski treba rjeavati kako bi se dao pun doprinos kvalitetnom razvoju malih preduzea u Evropskoj uniji.

OBRAZOVANJE I OBUKA ZA PREDUZETNITVO KVALITETNIJA ZAKONSKA REGULATIVA UNAPREENJE ON-LINE PRISTUPA

JEFTIN I BRZ POETAK DOSTUPNOST ZN ANJU PRISTUP FIN ANSIJSKIM SREDSTVIMA

37

Mirko Okoli


PORESKE OLAKICE

JA ANJE TEHNOLOKOG KAPACITETA MALOG PREDUZEA BOLJA PREZENTACIJA MALIH PREDUZEA

SERVISI ZA POSLOVNU PODRKU MALIM PREDUZEIMA

Deset osnovnih ciljeva Evropske povelje o malim preduzeima9

Ovdje u ukratko prezentovati svaki od prihvaenih ciljeva u okviru Evropske povelje o malim preduzeima. (1) Lisabonskom deklaracijom promovisana je kljuna kompetencija. Ona osim tradicionalnih znanja i vjetina obuhvata drutvena znanja, raunarska znanja, inovativnost i preduzetnitvo. Preduzetnitvo se mora sticati od najranijih dana, a naroito u okviru dvanaestogodinjeg uenja u uionici. Zemlje moraju da u svoje obrazovne i vanobrazovne programe uvedu preduzetnitvo, kao, recimo, Junior Achievement and Business Innovation Programme. Ovdje je veoma bitno pronai modele obuke uenika za preduzetniko ponaanje i razmiljanje. (2) Cilj Evropske povelje o malom preduzeu odnosi se na jeftin i brz poetak. U funkciji ostvarivanja ovog cilja vrlo su bitni: - kvalitetan sistem registracije preduzea, - niski administrativni trokovi, - brzo rjeavanje svih problema na jednome mjestu, - eliminisanje mita i korupcije administracije, - prevoenje sive ekonomije u legalno poslovanje. (3) Evropska povelja o malom preduzeu nastoji poboljati zakonsku regulativu. Tu se panja posveuje pitanjima postojanja i pristupa slobodnim konkurentskim tritima. U okviru Povelje daje se preporuka da se dravna administracija to manje uplie u poslovanje privrednika (svijet ulazi u neoliberalistiku fazu razvoja, kada jaa uticaj drava i vlada), a da redefinisanjima zakona iznae prostor za davanje odreenih olakica malim preduzeima. (4) Ovaj cilj odnosi se na dostupnost znanju. Poetni stav u njegovom promovisanju je da mala preduzea ne mogu zapoljavati razliite profile strunjaka i najee se oslanjaju za uposlenike koji vladaju razliitim vjetinama. Povelja kae da obrazovne organizacije i9

Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999, str 48.

38

Mirko Okoli


konsultantske organizacije moraju preciznije definisati specifine potrebe malih preduzea. Jedno od rjeenja za ovaj problem je u razvoju trita lokalnih konsultanata i trenera za obuku zaposlenih u malim preduzeima i njihovom licenciranju. (5) Evropska povelja o malom preduzeu predvia unapreivanje on-line pristupa. Ovdje se pokuava definisati set pravne i tehnike infrastrukture kako bi se omoguilo preduzeima da dio svog poslovanja obavljaju on-line, ako ne ire, a ono sa svojom vladom. Drugim rijeima, izjave, registracije preduzea, penzijski formulari i druga pitanja u komunikaciji s nadlenim organom mogu da se rjeavaju uz pomo interneta. (6) U dijelu Povelje koji se odnosi na poreze i pristup finansijskim sredstvima kae se da se na poreze ne treba gledati kao na kanjavanje, ve kao na sistem podsticaja i nagrade - manji porezi su nagrada za investicije, zapoljavanje, za izvoz proizvoda ili uvoz tehnologije. Porezi treba da su jednostavni. (7) Sutina zahtjeva za pospjeivanje pristupa malih preduzea finansijskim sredstvima odnosi se na spremnost banaka da odobravaju kredite, i to pod najpovoljnijim uslovima. Jedan od zahtjeva u ovom setu ciljeva je pruanje mnogo vee pomoi malim preduzeima u izradi biznis planova. Ovdje se istie i potreba formiranja kreditnih garancijskih fondova kako bi se banke stimulisale da odobravaju kredite ovim preduzeima. (8) Evropska povelja o malim preduzeima ukazuje na jaanje tehnolokih kapaciteta malih preduzea, preko sistema transfera tehnologije izmeu naunoistraivakih organizacija i preduzea u privredi. (9) Ova povelja o malim preduzeima apostrofira razvoj kvalitetnih servisa za poslovnu podrku malim preduzeima. U pitanju su razliite agencije na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou, koje treba da pruaju razliite visokostrune usluge malim preduzeima, i to pod najpovoljnijim uslovima (inkubatori, klasteri i drugi oblici pruanja pomoi malim preduzeima). (10) Posljednji cilj Evropske povelje o malim preduzeima odnosi se na poboljanje promocije malih preduzea. Pitanje promocije posmatra se dvojako: kao pitanje zastupljenosti malih preduzea u dijalogu s vladama i kao pitanje njihove promocije u drutvenom okruenju. U funkciji ostvarivanja ovog cilja znaajan prostor se posveuje pitanju udruenja preduzetnika.

39

Mirko Okoli


3. Mala preduzea u zemljama u razvoju Sedamdesetih godina prologa vijeka razvijeni dio svijeta putem razliitih organizacija lociranih pri Ujedinjenim nacijama i Svjetskoj banci poeo je da pokazuje interes za dinaminiji razvoj zemalja u razvoju dojueranjih kolonija. U sklopu ovih aktivnosti afirmisala su se dva pravca razvoja ovih zemalja. Prvi se odnosi na intenziviranje stranih ulaganja, koncesije i dugorona proizvodna partnerstva lokalnih preduzea sa preduzeima iz razvijenog dijela svijeta. Drugi pravac odnosi se na samozapoljavanje ili otvaranje malih preduzea. Interes razvijenog svijeta za dinaminiji privredni razvoj manje razvijenih zemalja vrlo brzo je splasnuo i zadrao se na rjeavanjima problema siromatva u ovim zemljama. Jedna od mjera na kojoj se i danas insistira ne samo u krugu ovih zemalja ve i zemalja u tranziciji je da se kroz samozapoljavanje ili razvoj mikropreduzea rjeava problem nezaposlenosti.RJEAVANJE PROBLEMA SIROMATVA ZEMLJE

MIKROPREDUZEA

Jedna od visokoafirmisanih funkcija malog preduzea u nerazvijenom svijetu

4. Mala i srednja preduzea u bivoj Jugoslaviji Poetni administrativno-etatistiki model privreivanja, a kasnije i model samoupravno-trine ili dogovorne privrede u bivoj Jugoslaviji nije inio pogodan ambijent za razvoj male privrede. U privrednom razvoju akcenat se stavljao na razvoj velikih privrednih sistema, to je stvaralo ogromnu trinu prazninu, koju su po logici stvari trebala da pokrivaju mala i srednja preduzea. Komparativna analiza uea male privrede u pojedinim tipovima privrede u 1985. godiniUee zaposlenih u malim preduzeima u ukupno zaposlenima u privredi Razvijene zapadne zemlje Socijalistike zemlje 30 - 60 5

SFRJ 8 Izvor: Struno-analitika podloga za pripremu Akcione konferencije SKJ o idejnim i politikim pitanjima b reg razvoja male privrede, Beograd, 1987. 40

Mirko Okoli


Odreene aktivnosti na planu podrke razvoju male privrede postoje i u taksativnom nabrajanju svode se na: - donoenje drutvenog dogovora o podsticaju razvoja male privrede, - izgradnju mree za bri razvoj male privrede koja je povezivala sve republike i pokrajine. Najkvalitetniju mreu po teritorijalnom principu razvila je Slovenija (YUGEA Ljubljana), a na principu pojedinih djelatnosti ("Mihajlo Pupin" iz Beograda za visoke tehnologije), ITEO mrea institucija za pruanje informacija maloj privredi u Ljubljani, te razvoj mrea za edukaciju menadera i preduzetnika. Dio ovih aktivnosti ini i velika meunarodna konferencija u organizaciji Istraivakog centra za kooperaciju sa zemljama u razvoju iz Ljubljane na temu "Mala i srednja preduzea u zemljama u razvoju" (1987). Programima aktivnosti bilo je predvieno iroko i svestrano ukljuivanje razliitih subjekata, meu kojima i vlada, stalne konferencije gradova, privrednih komora, a konano i Savez komunista Jugoslavije. 5. Mala i srednja preduzea u privredama u tranziciji Tranzicione promjene u veini zemalja u znaku su promjena u politikom sistemu, u privrednosistemskim uslovima poslovanja (liberalizacija trita i harmonizacija propisa s propisima u Evropskoj uniji) i u znaku privatizacije dravnih i drutvenih preduzea. Kako Z. Brnjas konstatuje, procesi privatizacije doveli su do razvo10 ja novih tipova privatnih preduzea: - tradicionalna privatna preduzea nastala u vremenu socijalizma pod sintagmom male privrede, organizovanih najee u obliku radnji za zanatsku proizvodnju i usluge; - fantomska ili papirna preduzea s jednim zaposlenim i najee praznim ili blokiranim iro-raunima; - privatna preduzea osnovana kao forma za obavljanje dopunskih poslova; - privatna preduzea nastala restrukturiranjima velikih dravnih ili drutvenih preduzea ili izdvajanjima iz sistema;10

Brnjas Z.: Od male privrede do velikog biznisa, Omega, Beograd, 1999, str. 48.

41

Mirko Okoli


- privatna preduzea koja su formirana na legalnim ili polulegalnim poslovima ili izrasla iz sive, a nerijetko i crne ekonomije, - privatizovana drutvena i dravna preduzea, - preduzetniki orijentisana privatna preduzea osnovana s namjerom da dugo traju, rastu i razvijaju se.Preduzea iz socijalistikog vremena Preduzea u funkciji obavljanja dopunske djelatnosti Preduzea izdvojena iz velikih sistema u procesu restrukturiranja Preduzea osnovana na stratekoj orijentaciji i preduzetnitvu Fantomska ili papirnata preduzea Preduzea izrasla iz sive, pa ak i crne ekonomije Privatizo vana dra vna i drutvena preduzea Ostali tipovi privatnih preduzea

Struktura MSP iz privatnog sektora u privredama u tranziciji

Ova studija vrlo je indikativna i govori o tome da nije mogue jedinstveno tretiranje svih malih i srednjih preduzea bilo u okviru njihovih analiza, bilo u oblasti mjera kojima treba da se podri njihov razvoj. Razliite kategorije preduzea zahtijevaju razliite mjere podsticaja i podrke. Razvoj privatnog sektora te malih i srednjih preduzea u privredama u tranziciji prate brojne specifinosti. U taksativnom nabrajanju naveu neke od njih. - U sluaju velikog broja dravnih i drutvenih srednjih i manjih preduzea steaji su bili obavezna faza koja je prethodila njihovoj privatizaciji. - Vlasnici privatizovanih malih i srednjih preduzea raspolau kapitalom, ali najee ne raspolau kompetentnim i za voenje firmi potrebnim znanjima i umijeima. Istovremeno, pokazuju odbojan stav prema angaovanju kompetentnih pojedinaca. - Veliki broj novoosnovanih radnji i preduzea nastao je kao rezultat mnogo manje preduzetnike erudicije njenih osnivaa, a mnogo vie iz potrebe da se rjeava osnovni egzistencijalni problem. - Najvei broj novoosnovanih radnji i preduzea je u sektoru trgovine i usluga, i to prije svega lokalnog znaaja. Izuzetno malo je novo42

Mirko Okoli


osnovanih preduzea u oblasti proizvodnje i izvozno orijentisane proizvodnje. - Jedna od karakteristika razvoja MSP u tranziconom procesu je razvoj porodinog biznisa. Naime, jedan lan se usmjerava u privatni biznis, a drugi se ovim bave u vidu dopunskog zanimanja. - Najvei broj autohtono razvijanih privatnih preduzea ima samo jednog vlasnika. To pokazuje da vlasnici jo uvijek nemaju povjerenja u suvlasnike i partnere. - Novoosnovana preduzea i najvei broj mikropreduzea karakterie zadravanje na jednom zaposlenom. - Jedna od karakteristika tranzicionih promjena je da veliki dio aktivnosti ostaje u sferi sive i crne ekonomije i ne prelazi u tokove legalne trgovine. - Podatak kojim se vrlo malo operie u privredama u tranziciji i u razvijenom dijelu svijeta ukazuje da je procenat propadanja MSP vei od procenta propadanja velikih preduzea i da u strukturi novoosnovanih radnji i preduzea u prvih pet godina propada od 50 do 60 posto preduzea. Veina zemalja u tranziciji prihvatila je MSP kao sutinski dio ekonomskih reformi. U krugu ovih zemalja, a meu njima smo i mi, veoma mnogo se govori o Evropskoj povelji o malom preduzeu. Operacionalizacija i rezultati aktivnosti na podrci razvoju malih i srednjih preduzea razliiti su po pojedinim zemalja. Kao ilustraciju izloiu najbitnije karakteristike ovih aktivnosti u nekoliko zemalja. eka vlada je jo 1992. usvojila akt kojim se drava opredijelila da podri razvoj malih i srednjih preduzea. Osnovni cilj ovog akta bio je da se olaka osnivanje ovih preduzea i da se ojaaju njihove ekonomske pozicije. U funkciji implementacije ovog cilja vlada je osnovala fondove koji se finansiraju iz dravnog budeta i ustanovila je institucije kojima je povjeren zadatak podrke preduzetnicima. U osnovnoj strukturi podrke poslovanju i razvoju malih i srednjih 11 preduzea najznaajnija mjesta zauzimaju: - podrka strunom osposobljavanju, - podsticaj rada konsultantskih firmi, - prihvatanje kooperacije izmeu MSP,11

SEED, Program razvoja preduzetnitva i malih i srednjih preduzea u Srbiji, 2005, str. 72.

43

Mirko Okoli


- podrka prikupljanju, obradi i distribuciji informacija od znaaja za mala i srednja preduzea, - privilegija istraivanjima i tehniko-tehnolokom razvoju, - podrka stvaranju novih radnih mjesta, - podsticaj regionalnog ekonomskog razvoja, - prihvatanje prekogranine kooperacije i uee na sajmovima. Ministarstvo ekonomije izradilo je i koordinira aktivnostima realizacije detaljnog plana podrke malih i srednjih preduzea. U Poljskoj egzistira dva miliona malih i srednjih preduzea, a zapoljavaju oko 60 posto radne snage i proizvode gotovo polovinu drutvenog bruto proizvoda. Savjet ministara Poljske je na bazi sporazuma o pridruivanju Evropskoj uniji sainio nacionalnu strategiju malih i srednjih preduzea. U Sloveniji su mala preduzea sektor ekonomije koji se najbre razvija. Na bazi zakona za promovisanje malog biznisa formiran je fond za razvoj malih preduzea koji se finansira iz republikog budeta i iz drugih izvora. U Rumuniji je Parlament 1994. godine donio Zakon o podrci razvoju malih i srednjih preduzea. Tim aktom vlada je definisala osnovne kategorije preduzea i glavne pravce njihovog razvoja. Najznaajniji oblici podrke ovim preduzeima u Rumuniji su: - pruanje informacija, podrka i usluge konsultantskih firmi, - podrka regionalnim razvojnim programima, - obuka preduzetnika, menadera i zaposlenih u MSP, - istraivanja i tehnoloke inovacije, - pristup resursima, javne nabavke i predugovori, - podsticanje izvoza, - formiranje neophodnih fondova za podrku MSP. Vladinom rezolucijom iz 1995. godine formirana je Rumunska agencija za razvoj MSP sa sljedeim osnovnim zadacima: - analiza, koordinacija i praenje razvojnih programa iz oblasti malih i srednjih preduzea, - evidentiranje i dodjeljivanje subvencija, - svake tree godine priprema prijedloga podnosi se vladi u pogledu strategije i politike razvoja malih i srednjih preduzea.

44

Mirko Okoli


6. Poslovanje malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini Analize Direkcije za evropske integracije najbolje pokazuju prisustvo i uspjenost sektora malih i srednjih preduzea, tj. privatnog sektora u ukupnoj privredi. U vlasnikoj strukturi i u strukturi stvaranja drutvenog bruto proizvoda kod oba entiteta uee privatnog sektora (oko 50%) nedopustivo je malo u poreenju sa drugim zemljama u tranziciji u regionu (oko 80% u Maarskoj, ekoj, Slovakoj i drugim zemljama). Drava je jo uvijek najvei poslodavac. Evidentan je dinamian rast broja novoosnovanih preduzea kod oba entiteta. Poveanje zaposlenosti u entitetima vezuje se za novoosnovana preduzea. Privatizovana preduzea iz grupe malih i srednjih biljee smanjivanje broja zaposlenih. Preko 85 posto malih i srednjih preduzea u Bosni i Hercegovini su preduzea iz grupe mikropreduzea ili preduzea koja zapoljavaju manje od deset radnika. I pored ovog podatka, Bosna i Hercegovina, u poreenju sa drugim zemljama u regionu, biljei najniu stopu mikropreduzea per capita. Ovdje postoji samo sedam malih i srednjih preduzea na hiljadu stanovnika, dok se taj broj u drugim zemljama kree na nivou od vie desetina (npr., u Poljskoj ih je 82 na 1000 stanovnika).Albanija BiH Bugarska Hrvatska Rumunija SCG eka Maarska Poljska Slovaka A 18,1 7,0 27,6 13,7 27,4 7,8 85,1 58,9 87,0 67,7 B 52,1 45,0 50,8 35,0 63,0 47,5 35,0 26,0 35,8 43,9 C 17,8 12,0 28,9 7,0 16,0 5,3 19,9 50,2 25,6 29,8 D 12,5 27,0 18,0 28,8 14,9 25,8 23,9 19,9 34,2 20,6 E 17,6 16,0 2,3 30,0 6,1 21,4 21,2 3,9 4,4 5,7

Izvor: Studija dravnih vlasti EBRD-a /EBDR survey of national authorities, Evropska komisija i UN/ECE, 2003. Legenda: A - b roj MSP na 100 stanovnika; B - uee MSP u trgovini; C - uee MSP u uslugama; D - uee MSP u proizvodnji i E - uee MSP u drugim aktivnostima

45

Mirko Okoli


Komparativne analize pokazuju da je u Bosni i Hercegovini u poreenju sa drugim privredama u tranziciji nedopustivo veliko uee tzv. neformalnog sektora. Uee neformalnog sektora u drutvenom bruto proizvodu u Bosni i Hercegovini procjenjuje se na preko 34 posto, dok se u drugim privredama u tranziciji kree oko 30 procenata, a u Sjedinjenim Dravama manje od 9 i u zemljama OECD-a oko 17 procenata. Analize odnosa dobiti i ukupnog prometa (sprovedene 2003) pokazuju da oni kod novih preduzea iznose oko est posto, kod privatizovanih oko 20, kod dravnih preduzea oko 18 procenata, to ukazuje na efikasnost poslovanja privatnog sektora. Istina, sprovedene analize na temu gubitaa pokazuju da je njihovo uee od 20 procenata ukupnog broja preduzea gotovo isto u svim sektorima vlasnitva. Analize drugih pokazatelja kvaliteta poslovanja pokazuju da najviu stopu rasta prometa biljee novoosnovana preduzea, da ih slijede privatizovana, a da najmanji rast odnosno stagnaciju biljee preduzea iz dravnog sektora. Za ovu priliku treba istai i rezultate analize produktivnosti preduzea po pojedinim kategorijama. Novoosnovana i privatizovana preduzea ostvaruju dvostruko veu produktivnost kapitala u odnosu na dravna. Ova razlika u njihovu korist bitno je manja u sluaju produktivnosti rada. 7. Mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj S obzirom na to da u se u svojim daljim razmatranjima doticati pitanja razvoja preduzetnitva i poslovanja te razvoja malih i srednjih preduzea, ovom prilikom prezentovau osnovne podatke koji se odnose na MSP u Republici Srpskoj. U pitanju su podaci koje su koristili tvorci Strategije razvoja MSP u Republici Srpskoj. U Republici Srpskoj poveava se broj ovih preduzea sa 29.193 u 2002. na 40.397 u 2005. godini.MSP u 2002. Mikro Mala 9.486 2.023 MSP u 2005. 11.585 2.470 Reg. prav. lica 2002. 26.281 2.088 Reg. prav. lica 2005. 36.898 2.598 Struktura prav. lica 2002. 90,0 7,2 Struktura prav. lica 2005. 91,3 6,4

46

Mirko Okoli


Srednja Ukupno

824 12.333

899 14.954

824 29.193

901 40.397

2,8 100,0

2,3 100,0

Izvor: Strategija razvoja malih i srednjih preduzea Republike Srpske

U strukturi preduzea u Republici Srpskoj dominantno mjesto zauzimaju mikropreduzea ili preduzea koja zapoljavaju manje od deset radnika. Ova kategorija preduzea biljei neto manje dinamian rast, tako da je za oekivati njihovo smanjivanje u narednom periodu. Nepovoljna je injenica da se smanjuje broj srednjih preduzea u strukturi ukupnih preduzea u Republici Srpskoj.

% uea u 2002. Mikropreduzea Mala preduzea Srednja preduzea Velika preduzea Ukupno: 59,6 25,5 13,2 1,7 100,0

% uea u 2005. 59,3 26,9 12,3 1,4 100,0

Izvor: Repub liki zavod za statistiku Repub like Srpske

Smanjivanje uea srednjih preduzea u ukupnom broju preduzea objanjava se dosta rairenom praksom likvidacije preduzea u proces steaja. U pitanju su preduzea sa dravnim kapitalom koja su u procesu transformacije prolazila i kroz restrukturiranje i smanjivanje broja zaposlenih. S tim u vezi posljedino se u ovom periodu registruje vei broj otputanja zaposlenih. to se tie zaposlenosti, mala i srednja preduzea u Republici Srpskoj imaju dominantno mjesto, jer zapoljavaju oko 60 procenata od ukupno zaposlenih. Najvee poveanje zaposlenosti u prvih pet godina XXI vijeka biljee mala preduzea, a slijede ih mikropreduzea. Preduzea srednje veliine u ovom periodu biljee smanjivanje broja zaposlenih.2002. Ukupan broj zaposlenih u MSP 141.825 2003. 142.757 2004. 140.504

47

Mirko Okoli


Ukupan broj zaposlenih u Republici Srpskoj Struktura (%)

233.718 60,7

236.438 60,4

236.239 59,5

Izvor: Repub liki zavod za statistiku Repub like Srpske

U granskoj strukturi malih i srednjih preduzea dominantno mjesto zauzima trgovina, zatim preraivaka industrija i graevinarstvo, te poljoprivreda i umarstvo. Njihova struktura u 2004. po djelatnostima: - poljoprivreda i umarstvo 5,3%, - ribarstvo 0,2%, - vaenje rude i kamena 0,8%, - preraivaka industrija 17,5%, - proizvodnja i promet elektrine energije, gasa i vode 1,8%, - graevinarstvo 5,7%, - trgovina 34,4%, - ugostiteljstvo - 1,9%, - saobraaj i veze 6,6%, - poslovanje s nekretninama i iznajmljivanje prostora 4,7%, - finansijsko posredovanje 2,6%, - dravna uprava, odbrana i socijalno osiguranje 6,3%, - obrazovanje 5,4%, - zdravstveni i socijalni rad -2,5%, - ostale drutvene djelatnosti i usluge 4,6%. Izuavajui literaturu na temu malih i srednjih preduzea, uoio sam da je vrlo malo analiza stanja i poslovanja u ovoj grupi preduzea. Polazei od stava da ne postoje znaajnije razlike u stanju i poslovanju MSP u Republici Srpskoj i u Srbiji, a u nedostatku empirijskih istraivanja za ova preduzea u Republici Srpskoj, u nastavku u prezentovati rezultate istraivanja koje je 2002. godine sprovela njemaka konsultantska kua Gopa za potrebe njemake vladine agencije GTZ na teritoriji Vojvodine. Uzorkom je obuhvaena sljedea struktura preduzea:48

Mirko Okoli


- po djelatnosti: 60% iz industrije, 11% iz graevinarstva, 7% iz poljoprivrede i 22% iz oblasti zanatstva i usluga; - po vlasnikoj strukturi: preduzea do 10 zaposlenih radnika 37%; od 10 do 49 zaposlenih 41%; od 50 do 249 zaposlenih 18% i od 250 do 500 zaposlenih 4%. Iz primarnih podataka, onih iz intervjua na terenu, posmatrana preduzea prema miljenju analitiara i nisu tako mala jer su u 2001. godini i za zapadne prilike ostvarila relativno visok promet. Godinji promet do 50.000 evra ostvarilo je 23% anketiranih preduzea, do 250.000 evra 23%, do 500.000 evra 10% te 2,5 miliona evra 19% i godinji promet preko 2,5 miliona ostvarilo je 3% anketiranih preduzea. Podatke o svom godinjem prometu nije dalo 22% anketiranih preduzea. Iz prezentovanih podataka vidi se da je najvei broj anketiranih okrenut ka realizaciji na domaem tritu. ak 60% anketiranih preduzea realizaciju ostvaruje iskljuivo na domaem tritu. Uee realizacije na stranom tritu kretalo se prema skali: do 10% od ukupne realizacije 5% anketiranih preduzea, do 30% realizacije 9%, do 50% tek 10%, a preko 50% ukupne realizacije svega 5% anketiranih preduzea. Odgovor na ovo pitanje nije dalo 11% anketiranih preduzea. Sprovedena analiza pokazuje da se anketirana preduzea uveliko oslanjaju na uvoz. Naime: - 16% anketiranih preduzea svoju cjelokupnu nabavku realizuje na stranim tritima, - 34% anketiranih preduzea svoju cjelokpnu nabavku uglavnom realizuje na domaem tritu, - 49% anketiranih preduzea nabavku uravnoteeno realizuje na domaem i stranom tritu, - 1% anketiranih nije dalo odgovor na ovo pitanje. U sticanju predstave o razvojnim i apsorpcionim sposobnostima MSP indikativni su odgovori do kojih se dolo u okviru ovih istraivanja. - Gotovo svim anketiranim preduzeima rukovodi vlasnik, to jasno govori o spremnosti vlasnika da posao povjeravaju profesionalnim menaderima. - Prosjena starosna dob vlasnika, odnosno rukovodilaca anketiranih preduzea kree se izmeu 30 i 49 godina.

49

Mirko Okoli


- Srednji obrazovni nivo je prosjean obrazovni nivo za vlasnike, ali i za zaposlene u anketiranim preduzeima. - Minimalan broj anketiranih preduzea ima neku dugoroniju ugovornu saradnju s naunoistraivakim i drugim proizvodnim organizacijama. - Veina se u rjeavanju razvojnih usmjerenja opredjeljuje za povremeno angaovanje kompetentnih strunjaka iz okruenja, i to najee iz kruga poznanika. - Oko 90% anketiranih vlasnika zadovoljno je tehnolokom osnovom proizvodnje. - Najvei broj anketiranih na pitanje kontinuiranog inoviranja znanja odgovorio je da kontinuirano ne prati tehnoloki razvoj u iroj oblasti kojoj njegova djelatnost pripada i da ne uestvuje na meunarodnim sajmovima niti da pohaa nik

Documents

Sistem Za Podrsku Razvoja Malih i Srednjih Biznisa