SKIPTAR KNEZA MIHAILA

8/19/2019 SKIPTAR KNEZA MIHAILA

http://slidepdf.com/reader/full/skiptar-kneza-mihaila 1/5

ПОД СКИПТРОМ МИХАИЛА ОБРЕНОВИЋА

-Ранко Јаковљевић-

Уважавајући тезу о одређењу материје историјске науке као оних збивања,

личности и процеса, које потоња поколења налазе достојним упамћивања, овим радом

желимо указати на неке од аспеката ослобађања српских градова од непосредне

турске власти 18!" године, везано за интензивирање интегрисања #рбије у позитивне

токове европске цивилизације"

$едуго по%то је &ранцуска 'екларација права човека и грађанина из 1!8("

године постала пробни камен за развијеност демократских односа у европским

зем)ама, заговорник принципа владавине закона а не )уди, *ожидар +рујовић, као

значајан корак при стварању српске националне државе, у пројекту Устројеније

Совјета, заступа тезу --#лобода и сигурност јесу основне вредности живота, јер

слобода нас разликује од звери и )удима чини--" .ада са статусом вазалне државе,

#рбија је већ 18/0" године, следећи идеје чији је заступник +рујовић, добила

оригинални уставни документ који је био на разини тада%њих достигнућа европске

уставности" .еђутим, раскорак између стварног и могућег јо% увек је био толики да,

изузев стварања претпоставки у виду правне регулативе, није могло бити говора оматеријализацији ових прогресивних идеја" $изак ниво просвећености није био



евидентан само код становни%тва нпр" према подацима за 18" годину, од 1222

становника само је, у просеку 34 писмена, већ и код )уди који су заступали српске

националне интересе" 5ако је српска влада 1838" године, поводом револуционарних

збивања у 6вропи, заузела званичан став да --сви они народи који данас волнују, тек

оно траже да добију, %то народ српски у #рбији живећи већ одавна дјејствително

ужива, имајући своје сопствено унутрење правленије и свој устав--" 7а ипак, уставнеодреднице да је сваки #рбин и без сваке разлике једнак пред законом српским, као и

да се тежи да закон закон влада свим народом српским, биле су претпоставке

ограничавања апсолутне власти и еманципације српског националног бића"

ваквим, доду%е тек прокламованим опреде)ењима, изузев неразумевања

исказаног од стране великих европских сила и личних интереса кнеза .ило%а

бреновића, чинила је сметњу и околност да је %ест градова остало изван српске

јурисдикције" Упорно одбијање 5урака да *еоград, 9абац, #медерево, #око, Ужице и

:ладово предају #рбима, генерал ;анко <лимпић тумачи њиховим тежњама да тако

ометају привредни развој ових подручја, иначе запарложених у окове породичнихзадруга и јо% у пракси неискристалисаних приватносвојинских односа" .ислимо да је

важан разлог за такво пона%ање сманлија, код чињенице да су утврђења са турским

постајама већ одавно изгубила иоле озби)нији војни значај, налик узроку којим је

антички историчар 5укидид обја%њавао 7елопонески рат између #парте и <тине, а то

је у на%ем случају страх конзервативне 5урске, чија је моћ у опадању, али и страх

моћних европских држава, од интегративне националне идеологије иначе проевропски

настројеног кнеза .ихаила бреновића" нда%њи аустријски министар *уол

признавао је да слабост оотманксог царства најбо)е годи и политичким и

трговинским интересима <устрије, те да се она бојала словенског, управо српског

покрета на својој граници, док се ;усија трудила да је у томе успокоји" =о% сликовитије

о истом &еномену говори наредба <устрије од 1/"1"1804" године да >-у свему простору

монархије забрањује увоз српских књига из страних држава--"

У датом односу снага кнез .ихаило бреновић определио се да самосталним

дипломатским иницијативама и делањем, упркос вазалном статусу, избори

респектабилни државно? правни субјективитет, сагласно стандардима вери&икованим

1810" на *ечком, потом и на 7ариском конгресу 180" године" Уочив%и прилику да се

искористи сплет пово)них међународних околности, како то @ладимир =овановић

казује, --српски капућехаја у Aариграду =ован ;истић, налазио је да би се #рбија могла

користити забуном у коју је 5урска била доведена устанком :рита, и немоћи <устрије

да, после претрп)еног пораза у рату са 7руском, притекне 5урској у помоћ, па јесаветовао кнезу .ихаилу да затражи да се градови у #рбији ослободе од посада

турских" :нез .ихаило прихватио је ову сугестију те је октобра 18"г" постав)ен од

стране #рбије захтев да се отомански гарнизони уклоне из тврђава" $о, овде морамо

указати да је исе)ење турских гарнизона и добијање градова, уз асистенцију <устрије,

превасходно резултат оглу%ивања кнез .ихаилове на позиве Bталије и 7руске за

уче%ће на њиховој страни у рату 18" године" тако израженој неутралности #рбије

може се зборити и као о пропу%тању .ихаила бреновића да на својим плећима

понесе крст уједињења српског народа ван граница #рбије са кнежевином #рбијом,

чија би залога била њено уче%ће у <устријско? пруском рату на страни сила

победница" вако, преостало му је да, уместо уједините)ем, буде прогла%ен чуваром



султанових градова, премда се тиме никако не може минимизирати значај овог, у

односу на .ихаила данајског дара, за да)и просперитет #рбије"

#војом неутрално%ћу мала српска кнежевина успела је отргнути се турских

скута и постати оп%тепризнати субјект међународних односа тога доба у 6вропи" 5ек

деценију раније ослобођена руског протектората, #рбија се доказала кадром дазаједничке гарантије европских сила по питању елемената њене државности, преточи у

активну политику сопствене коначне еманципације као самосталне државе" <ли, као и

сличне новоконституисане државне творевине, она није имала снаге отићи и корак

да)е у а&ирмацији свог међународног статуса, посматрано у контексту околности да

је ре%авање проблема предаје српских градова, значило и актуелизовање проблема

односа #рбије са великим силама" +ара%анинова идеја о &ормирању савеза

балканских народа, као противтеже ме%ању у њихове унутра%ње и спо)не политике,

односно потпадању под утицај интересних с&ера моћних европских монархија,

изискивала је преоријентацију на политику сарадње балканских народа" метана од

стране <устрије, Cранцуске, 6нглеске и ;усије у реализацији те идеје, српсканационална политика ипак је постигла очување свога кредибилитета, креирајући себи

погодно тле за бројне промене %то су представ)але осетан помак ка рецепцији

најзначајнијих европских достигнућа у развоју уставности и законитости"

7редаја тврђава #рбији &ормално је извр%ена "априла 18!"г" у *еограду?

#рбија је постала независна у свему изузев у имену, сматра +ара%анинов биогра&

'ејвид .екензи" 5ај чин подгрејао је стрепње британске круне да .ихаило жуди за

стварањем --D EDFGHDIJGKJL MNOJPQ>- као југословенског царства"

;еинтеграцијом %ест турских бастиона у српску државу реде&инисан је и

амбијент за постојање свеобухватног правног поретка" Rакон о кривичном поступку из180" године а&ирмисао је казнену судску власт као израз државне суверености, док

се Rаконом о поступку судском у грађанским парницама, из исте године, у смислу

нормативно уређене за%тите приватних права и интереса, утврђује начело

двостепености, односно права жалбе, које у 6вропи тек у време Cранцуске револуције

почиње добијати озби)нији значај, поступно се конституи%ући у део корпуса

грађанских права и слобода" <дминистративно судство, са значењем надзора над

законито%ћу рада управе, са европским коренима у 'ржавном савету Cранцуске од

1821, у #рбији има свој заметак у државном савету као елементу уставног уређења од

18(" године, кроз норме о надлежности државног савета да разматра и ре%ава

жалбе против министарских ре%ења у спорним административним питањима" У овом

смислу вредно је пажње и сагледавање етичких аспеката односа појединца и државе у

другој половини STS века, које је <ндра Uорђевић у свом делу --5еорија грађанског

судског поступка--, објав)еном 18(1"г, сажео у тезу да Између политике и права

сваки је споразум неморалан; тражећи услугу правде на своју руку, политика

се изобличава а повијајући се за политиком правда пропада’ " Rато Uорђевић,

један од најугледнијих српских масона, опомиње Нека друштво и на најмање знаке

тога буде на опрезу и нека се никаквим извињењима не да обманути Ни

околности ни !уди не могу побити овај "акат #ко су околности тешке,

постаће још теже, а ако су !уди поштени, постаће непоштени " $а оваквим

постулатима гради се и данас правна држава"



$а плану устројства власти и односа младе српске националне државе и њених

грађана, најви%и правни акт, донет свега две године по%то је турска војска напустила

српске градове, Устав Књажевства Сербие од 18(" године, као први устав који је

#рбија самостално донела, установио је принципе поделе власти, независности

судства, гарантујући и одређена политичка права и слободе, као %то су слобода

мисли, говора, %тампе и бирачко право" Bако парламентаризам није успостав)ен управом смислу речи, овим уставом законодавна власт пренета је са савета на народну

скуп%тину" :ао најви%а во)а у држави а&ирми%е се апстрактна во)а закона, а

начело грађанског права то је !а једног "раво, мора и !а другог "раво бити, добија

%иру димензију" =еднако право гласа са ниским изборним цензусом, слобода %тампе,

ук)учујући права грађана да критикују рад власти, као претпоставке одговорности за

остварење &ункција државе, уз гарантовање приватног власни%тва, омогућује активно

уче%ће појединца у јавном животу на начин који вери&икује одредбе &ранцуске

'екларације о правима човека и грађанина из 1!(/" године да је --власт установ)ена

како би човеку обезбедила уживање његових природних и незастаривих права--, те да

је --слобода моћ која припада човеку да ради све %то не нару%ава права других--"

Vитература

?<ндра Uорђевић, 5еорија грађанског судског поступка, Bздавачка

књижарница +еце :она *еоград 1(4/"

?@ладимир =овановић, Успомене, >-*еоградски издавачки гра&ички завод--,

*еоград 1(88"

?#лободан =овановић, 7олитичке и правне расправе, Bздавачка

:њижарница +еце :она, *еоград 1(12"

?'ејвид .екензи, Bлија +ара%анин? државник и дипломата, >-7росвета--

*еоград 1(8!"г"

?7авле $иколић, Уставно право, >-#лужбени лист #;=-- *еоград 1((3"

?#имо A" Wирковић, :њаз .ихаило бреновић? живот и политика,

>-#лужбени лист #;=-- *еоград 1((!"



Documents

SKIPTAR KNEZA MIHAILA