Qiqana Bogdanovi}, br. indeksa 5

Master studije filologije

Jezi~ka analiza Poveqe kneza Lazara Manastiru Hilandaru

(1379/1380)

Apstrakt : U ovom radu je izvr{ena analiza grafije i pravopisa, fonetskih i morfolo{kih osobina Poveqe kneza Lazara Manastiru Hilandaru iz 14. veka. Ova jezi~ka analiza je vr{ena na ra{~itanom tekstu u nedostatku fototipskog izdawa.1

Poveqa kneza Lazara Manastiru Hilandaru je nastala 1379/1380. godine povodom odre|ivawa materijalne pomo}i Manastiru Hilandaru. Knez Lazar je ovom poveqom manastirskoj bolnici darovao ,,selo Jel{anicu \ur|a Neni{i}a” (Mladenovi} 2007, 35-36), u okolini Kline, sa svim pravima tog sela i sa svim wegovim zaseocima u Metohiji.

Ova poveqa je do sada izdavana u delovima i u celini. Poznati prire|iva~i su: \ura Dani~i}, koji je u potpunosti uspostavio srpskoslovenski jezik u poveqi, pa to izdawe odstupa i jezi~ki i grafijski od originala; Stojan Novakovi}, koji daje povequ bez uvodnog dela, opet sa mnogo grafijskih i jezi~kih odstupawa od originala; F. Miklo{i~ izdaje jedan deo poveqe sa mnogim odstupawima od originala; arhimandrit Leonid izdaje povequ u celini, ali sa nizom neta~nosti tako da ovo izdawe danas nije upotrebqivo, dok je cela poveqa, prire|ena od strane B. Korabqova, najbli`a originalu i danas najprihvatqivija, iako i ona sadr`i niz grafijskih i jezi~kih odstupawa

1 Za potrebe ovog rada je kori{}eno ra{~itano izdawe, koje je priredio prof.

Aleksandar Mladenovi} prema snimcima originala (Mladenovi} 2007, 35-46). S obzirom na to nije bilo mogu}e uo~iti osobenosti teksta u vezi sa pisawem skra}enica, nadrednih slova, pravopisa na kraju re~i i akcenata, sem u vezi sa varijom i perispomenom, akcenatskim znacima koji slu`e za obele`avawe izgovornog poluglasnika na kraju re~i u genitivu mno`ine imenica.

1

(Mladenovi} 2007, 35-37). Original ove poveqe je pisan na pergamentu i ~uva se u Biblioteci Manastira Hilandara.

Po{to je pisana krajem 14. veka, poveqa vremenski jo{ uvek, zvani~no, pripada ra{koj pravopisnoj {koli. To se iskazuje u nizu karakteristika svojstvenih ovoj pravopisnoj {koli kojima obiluje tekst. Me|utim, tekst sadr`i i nekoliko elemenata resavske pravopisne {kole, jer je, ipak, stvaran na kraju jedne a na po~etku druge epohe, u vreme kada se pravopisne {kole dodiruju i prepli}u.

Ovaj vek (14. vek), obele`en je promenama i tu|im uticajima na srpsku redakciju crkvenoslovenskog kwi`evnog jezika, a naro~ito u vezi sa pisawem i izgovarawem poluglasnika. Ispitivawa na{ih rukopisnih spomenika iz 14. veka pokazuju da se, pored upotrebe jera (q), tokom ovog veka zapa`a prodirawe znaka jor (x) u srpsku }irili~ku grafiju, {to se tuma~i uticajem tada{weg bugarskog na~ina pisawa (Mladenovi} 2008, 92-101). Krajem 14. veka, a naro~ito po~etkom slede}eg veka, ose}a se sna`an uticaj reformisanog bugarskog }irili~nog pravopisa, nastalog u posledwoj ~etvrtini 14. veka pod patronatom poznatog bugarskog

patrijarha Jevtimija2. U vreme nastajawa ove poveqe uticaj bugarskog reformisanog pravopisa je jo{ uvek u obliku sporadi~nih pojava.

Karakteristike koje ovaj tekst svrstavaju u epohu ra{kog pravopisa (Milanovi} 2006, 44-45) su slede}e:

1. tekst poseduje ligature (pi{u se sve prejotovane grafeme: ], E, });

2. nema grafeme Z (dz) – ona je u potpunosti zamewena slovom z (recimo, imenica knezq se dosledno pi{e grafemom z).

3. foneme ] i \ se pi{u kao jotovano K i G (K, G + prejotovani vokali (ligature));

4. grupe QA, WA, QE, WE i QU, WU se obele`avaju, uglavnom, uz pomo} ligatura (l], lE, l}, nE);

2 To je bilo vreme kada se i na bugarskoj i na srpskoj strani radilo na reviziji

tada{wih bogoslu`benih tekstova i pravopisa u wima, kada je pribli`avawe gr~kom uzoru u tim izmenama bio osnovni i zajedni~ki ciq, i kada je moglo do}i do me|usobnog kulturnog uticaja ova dva ju`noslovenska naroda. Uticajem sa bugarske strane, obja{wava se prisustvo slova jor (x), kao i znaka Z (dz), smawivawe upotrebe ligatura, vra}awe gr~kih slova u srpsku }irilicu i dr. od 14. veka naovamo (Mladenovi} 1977, 16). Ipak, sve ovo se u~vrstilo u na{em pravopisawu tek u prvoj polovini 15. veka, kada je posle pada Bugarske pod tursku vlast 1393. godine do{lo do jakog priliva bugarske emigracije u Srbiju.

2

5. prisustvo, mada retko, udvojenog jera u gen. mno`ine, pri ~emu

ima izgovornu vrednost (gospodqq 40)3;

6. refleks jata (y) je u potpunosti ekavski;

7. jo{ uvek nema striktnog razgrani~avawa upotrebe omikrona (o) i omege (w): pi{u se obe grafeme (u glasovnoj vrednosti o) u svim pozicijama u re~ima;

8. deseteri~ko i (J) se ne koristi kao predvokalsko i, kao zamena prejotovanim vokalima (kada u resavskom pravopisu ima glasovnu vrednost foneme J), ve} se ispred osmeri~kog i (i) pi{e i sa wim ~ita kao jedno i. Pojavquje se samo u arengi u nom. jd. prideva odre|enog vida i u jednom obliku participa prezenta aktiva (radou}{Ji se 5, blagovyrnJi i samodrq8nJi gospodinq 9).

Resavskom pravopisu (Milanovi} 2006, 45–46), koji je tada u za~etku, ova poveqa se pribli`ava slede}im crtama:

1. pored ligatura, za pisawe prejotovanih fonema koriste se i samo posebni vokali (i, a);

2. gubi se prejotovanost vokala, recimo u nom. jd. prideva ili participa, pa imamo udvojene vokale -Ji, -ii, ili -aa, koji se u govoru sa`imaju u jedan (wdy]v[ii se 4, bo8qstvqnJi proroci 8, wna vqdovaa 43).

3. uvodi se predvokalsko deseteri~ko i (J), umesto ranijeg osmeri~kog (i), i pi{e se u udvojenim vokalima, gore pomenutim, a uti~e na to da slede}i vokal ima vrednost foneme J ili prejotovanog vokala (pokoi 14 /pokoj/, povelynJi 6 /poveleniji/);

4. pi{e se zapeta;

5. pi{u se akcenti - ovde se uo~avaju perispomena ( $ ) i varija (``), ali samo u genitivu mno`ine imenica za ozna~avawe izgovornog poluglasnika na kraju re~i;

6. pored jotovanog K i G, pi{u se sada sve vi{e i grupe [T ({) i @D u re~ima sa starim jotovawem, kao ilustracija vra}awa starijem stawu (vra}awe staroslovenskoj tradiciji);

3 Broj iza primera predstavqa red u kome se nalazi re~ u ra{~itanom tekstu

prilo`enom na kraju ovog rada.3

7. pojavquje se x (jor), mada samo u jednom primeru na kraju

poveqe, u potpisu;4

8. pojavquju se i tzv. gr~ka slova tita (T) i i`ica (V), mada samo u re~ima gr~kog porekla (kVr 10, aTwna 12), i grafema w (omega) u mnogim re~ima, naro~ito u inicijalnom polo`aju; ali jo{ uvek nema gr~kih slova P (psi) i K (ksi).

U poveqi se prime}uje i jedna odlika zetsko-humske pravopisne {kole (Milanovi} 2006, 43-44). Naime, u tekstu se glasovna grupa JE obele`ava sem ligaturom E i grafemom e. Primeri za ovu tipi~nu crtu zetsko-humskog pravopisa su ipak malobrojni – samo tri: ezici 3 i e8e 4, u inicijalnom polo`aju, i jedan primer u medijalnom polo`aju u stranoj vlastititoj imenici arJe} 48.

Poveqa kneza Lazara Manastiru Hilandaru s kraja 14. veka, pisana je tada{wim kwi`evnim jezikom, srpskoslovenskim, sa primesama elemenata narodnog jezika. Ipak, mo`e se povu}i i neka vrsta granice koja odvaja deo poveqe pisan ~isto srpskoslovenskim jezikom – to je uvodni deo (arenga). U ostatku poveqe, koji je mnogo ve}i od arenge, ima dosta elemenata srpskog narodnog jezika, o ~emu }e se razmatrati u slede}em odeqku ove studije.

Ono {to ovaj tekst ~ini srpskoslovenskim u osnovi jeste slede}e:

1. jat se dosledno pi{e i izgovara ekavski5;

2. predlog vq i inicijalna grupa (prefiks) vq-, pi{u se dosledno, sem u jednom primeru u kome imamo prela`ewe ovog predloga u y ;

3. ~uva se poluglasnik (q) u jakom i slabom polo`aju, i ne prelazi u a niti u jednom slu~aju;

4. poluglasnik na kraju re~i se skoro dosledno pi{e, ali nema

izgovornu vrednost, osim u genitivu mno`ine nekih imenica;6

4 Ipak, u starim srpskim tekstovima, ova grafema po~iwe osetnije da se

primewuje za obele`avawe izgovornog poluglasnika tek od 1400. godine, kada se ustaquje uticaj bugarskog pravopisa kod nas (Mladenovi} 1977, 16).

5 Ekavizam jezika ove poveqe potvr|uje naporedo javqawe staroslovenskog

priloga sqde u oblicima zde 33 i zdy 50, {to jasno govori da slovo y ima vrednost samoglasnika e, bez obzira {to je jat ovde sekundarnog porekla.

6 U }irilskom i glagoqskom pisawu, jo{ dugo nakon prestanka va`ewa zakona

otvorenog sloga (u 10. i 11. veku, kada su slabi poluglasnici prestali da se izgovaraju), 4

5. postoji i dosta primera pisawa poluglasnika u slabom polo`aju, koji je istovremeno i izgovorni, i to u predlozima vq, sq, kao i u istim takvim prefiksima, ali i u korenu nekih re~i (bo8qstvqnJi 2,

tq;i} 41, ro8dq[omU 44);7

6. nema metateze inicijalne grupe vs - (vqs-)(vsi 3, vsako 31,

vqspomynM 11);8

7. finalno l nije pre{lo u o (zasel`ci 22, zaselqk 23, 26, 27, 28);9

8. o~uvane su konsonantske grupe [T({) i @D;

9. vokalno l se redovno ~uva i nije zabele`en ni jedan primer

zamene ove foneme;10

10. kod nekih re~i postoji neizgovorni poluglas u gen. mn. ( W Ezikq /ot jezik/ 4);

pisao se poluglas na kraju re~i, a u nekim re~ima u ovom polo`aju je nastavio i da se izgovara, kao dugi krajwi poluglasnik u gen. mn. imenica (Brozovi}, Ivi} 1988, 8).

7 Jedna od osobina srpskoslovenskog jezika, koja je po~ela da se razvija ubrzo po

primawu pismenosti, jeste uspostavqawe izgovornog poluglasnika (,,jakog”) u nizu re~i u kojima je po poreklu bio slab. Te re~i su u srpskom narodnom govornom jeziku jo{ tada ve} imale druk~iji izgovor, {to je bilo uslovqeno gubqewem slabog poluglasnika u wima (npr. unuk, uvesti, mno{tvo). Ovi primeri nisu mogli iz srpskog narodnog biti preuzeti u srpskoslovenski jezik, jer se nije mogao dozvoliti toliki stepen fonetskog posrbqavawa i pravopisnog udaqavawa od tradicionalnog crkvenog. Zato je, ne mewaju}i pravopisnu formu re~i, uspostavqen jaki, izgovorni, poluglasnik u wima (vqnoukq, vqnesti, mno8qstvo), koji }e se od 15. veka jo{ i vokalizovati (Mladenovi} 2008, 49–51).

8 Do metateze grupe vs-(<vqs-) u sv- dolazi u 13. i 14. veku u narodnim govorima

(Mladenovi} 2008, 51-52), ali ova promena ne doti~e srpskoslovensku jezi~ku normu, ve} se sve vi{e po~iwe da upotrebqava oblik sa izgovornim poluglasnikom (vqs-), a od 15. veka se taj nekada{wi slabi poluglasnik vokalizuje i dobija oblik vas2.

9 Promena –l(-) u o zahvatila je {tokavske govore ve} krajem 14. veka (Beli}

1976, 78). Do druge polovine 15. veka ovaj proces je bio okon~an u ve}em delu {tokavske teritorije. Nasuprot tome, srpskoslovenski jezik do kraja svoje epohe ~uva finalno l kao normu.

10 Ni u narodnim govorima ju`nih i isto~nih delova Srbije, gde ovaj spis

sastavqan, vokalno l nije jo{ uvek pre{lo u u. Vokalno l je, ina~e, opstalo u tekstovima do kraja srpskoslovenske epohe (Mejxor 1993, 59).

5

11. postoji samo stara zameni~ko-pridevska promena na -ogo/-ego (moEgo 21, sego 20, togo 23, spasenaago 49).

12. u zbirnim i glagolskim imenicama nema novog jotovawa i imamo grupe -iE, -i], {to je karakteristi~no za srpskoslovenske tekstove do kraja te epohe, pa se pi{e: bratiE 17, 31, prino[eniE 33, 43, pisaniEm 33, vq prosvy{eniE 35, vq MpokoEniE 36, blagoslovlEni] 37/38, pro{eniE 38.

Uticaj narodnog jezika na sastav ove poveqe se ogleda u slede}im crtama:

1. pojavquje se predlog u, pored srpskoslovenskog predloga vq (M bolnicM 18);

2. inicijalna grupa vs- se ~esto pi{e bez poluglasnika (vse;qstnaago 16, vsako 31);

3. pored srpskoslovenskih predloga sq, kq, vq, izq (sa izgovornim poluglasnikom) pojavquje se i s bez poluglasnika (s meg]mi 22, 25);

4. u zamenicima kto i ~to nema poluglasnika (kto li drqznet 44, ;to W sih 45);

5. izgovorni poluglasnik u gen. mno`ine imenica, koji je tada u narodnim govorima ve} u procesu vokalizacije.

6. neizgovorni pouglasnik na kraju re~i se ~as pi{e ~as vi{e ne, i to u istoj ili susednim re~enicama (vq hrista boga blagovyrnR stefan knez lazar – u potpisu; vq hrista boga blagovyrnR knezq lazarq, svetR stefanq prvomou;enikq hristovq – na vise}em okruglom pe~atu).

Postoji ~ak i jedan primer, kao iz starih srpskih tekstova, da finalno jeri (-Q) umek{ava prethodni suglasnik: 8iznQ /`izwi/ (Mladenovi} 2007,

45);

Postoji jo{ jedan intresantan slu~aj iz ove poveqe, koji se ne svrstava ni u srpskoslovenske niti u narodne jezi~ke crte. To je primer prideva bo8qstvqnJi proroci 2 i u dativu mno`ine bo8`stvqniimq crqkvamq 16. Ovaj pridev dolazi s poluglasnikom u tre}em slogu (2vq2) na tradicionalnom mestu (stsl. bo8qstvqnx), a ne sa izmewenim fonetizmom u 2qv2, {to je bilo odlika srpske redakcije staroslovenskog jezika. Tako da je ovaj pridev, mo`e se re}i, ostatak staroslovenske starine i prkosi

6

srpskoj redakciji ovog kwi`evnog jezika tada ve} nekoliko vekova (Mladenovi} 2007, 42).

GRAFIJA

U ovoj poveqi upotrebqena su slede}a slova: a, b, v, g, d, e, 8, z, J, i, k, l, m, n, o, p, r, s, t, ou, f, h, c, ;, [, {, q, Q, y, ` (pajerak), gr~ka slova w, M, T, V, kao i ligature ], E, }, W.

PISAWE VOKALA A

Vokal a obele`ava se grafijama: a (aTwna 12, sela 26, bogatstvo 40), ligaturama ]2 (]ko 14, 31, 34, 38, 39, ]8e 42, ]ko8e 4, 43), 2] (boudou{a] 1, si] 28), 2]2 (wdy]v[i se 4, Mkrypl]Et se 6, s meg]mi 22, 25), kao i udvojenim grafemama aa (vqdovaa 43, ;qstnaago 46, spasenaago 49).

PISAWE GRAFIJA q, x, ` (pajerak)

Ove grafije se upotrebqavaju za obele`avawe poluglasnika kao vokala (izgovornog ili neizgovornog). Poluglasnik se pi{e skoro uvek kao jer (q) (bo8qstvqnJi 2, ;qstqniihq inokq 13, isplqnih 18, zaselqk 24, sq crqkvi} 25, sq zgovoromq 30), zatim, vrlo ~esto, i kao pajerak (`) (priidMt` 2, bo8`stvqniimq 16, hilandar`skoi 21, sq zasel`ci 22, hilandar`skiE 36, Mgodiv`[iih 48), {to ga svrstava u tekstove pisane ra{kim pravopisom. Me|utim, poluglasnik se pojavquje i u obliku grafeme x (jor), dodu{e samo u jednom primeru, u predlogu vq na kraju teksta: vx lyto. Ova pojava ukazuje na po~etak prodirawa uticaja bugarskog

7

pravopisa patrijarha Jevtimija i stvarawe resavske pravopisne {kole, koja }e, izme|u ostalog, doneti grafemu jor (x) za obele`avawe izgovornog poluglasnika u svim polo`ajima (Beli} 1976, 81-86).

PISAWE VOKALA E

Vokal e se obele`ava slede}im grafijama: e (ezici 3, poklonet se 3, vqrou;i[e 42), y (lyto 32, 50, vycy 50), i slede}im ligaturama, me|u kojima je posledwa sa tzv. rogatim e: 2E (prino[eniE 33, pro{eniE 38, prysvetiE 29), 2E2 (sqbl}deniEmq 6, ra8digaEmq 16, neWEmlEmo 35), E2 (Ezikq 4, Ei8e 7, Ego 46), F (samo u primeru vlastite imenice Fl[anica 22, 25).

PISAWE GRAFIJE y

Grafija y (jat) se pi{e skoro dosledno (pryd 3, vqspomynM 11, lyto 32, vyka 34, pomynq vy;nii 37), a izgovara ekavski, jer imamo jedan dublet koji nam potvr|uje ekavizam ove poveqe (prilog zde 33/ zdy 50).

Ova grafija se u tekstu redovno pi{e tradicionalno, tj. na onim mestima gde je nekad postojao samoglasnik jat, a od ovog ne odustaju ni re~i u kojima je staroslovenski znao i za oblike sa nazalom A (vxspomAn\ti, pomAn\ti), pored oblika sa jatom (vxspomyn\ti, pomyn\ti), pa imamo ovde vqspomynM 11, vqspomynMtiE 17, pomynq 37 itd. Jat se pi{e ~ak i u re~ima gde je stari vokal jat sekundarnog postanka (za staroslovenski prilog sqde imamo oblik zdy 50, pored oblika zde 33) (Mladenovi} 2007, 41-42).

PISAWE VOKALA I

Vokal i je u ovoj poveqi ispisan na slede}i na~in. Grafijama i (i8e 11, nikimq 35, bolnici 32), Q (mislQ 1, bQti 8); ali i udvojenim grafijama Ji (radou}{Ji se 5, blagovyrnJi i samodrq8avnJi 8), ii (vy;nii 37, priime 47); kao i i`icom (V) u samo jednoj re~i stranog porekla (kVr 17).

PISAWE GRAFIJE Q

Grafija Q pi{e se u spomenicima po tradiciji, jer se fonema jeri, koju je ozna~avala, izjedna~ila u srpskim narodnim govorima sa i u 12. veku

8

(Jovi} 2011, 50-54). Grafija jeri se u ovoj poveqi pi{e sa jerom (Q): bQti 8, bQv[iih 40, 8iznQ 7. Ina~e je ova grafema zamewena deseteri~kim i (J) i osmeri~kim i (i), i to ne samo iza velara (nikim 35), ve} i iza ostalih suglasnika (i iza mekih): blagovernJi 8, bo8`stvniim 16 – naro~ito kod prideva.

PISAWE GRAFIJE J

Grafija J, ~iju je upotrebu postakla resavska pravopisna {kola (Jovi} 2011, 55), koristi se, kao ina~e tako i ovde, vi{e u nastavcima, a mawe u korenu re~i, naj~e{}e u pridevima i u participu prezenta aktiva (samodrq8avnJi 8, radou}{Ji se 5) – i to samo u arengi. Samo je jedan primer na{e re~i nakon arenge: stra8dM{tJihq 20. Ove grafije ima i u jednoj stranoj re~i: arJe} 48, ~ime se ova poveqa otvoreno pribli`ava resavskom na~inu pisawa.

PISAWE VOKALA O

Za vokal o u ovoj poveqi postoje samo tri grafijska re{ewa: omikron (o) (u medijalnoj i finalnoj poziciji proroci 2, lyto 50, i niti jednom u inicijalnoj poziciji), omega (w) na po~etku re~i, naj~e{}e (wdy]v[I se 4, wbityli 11, 22, 29, w[l]kq 27, wngi 32, wna 43), ali i u medijalnoj poziciji, mada samo u stranim imenima (aTwna 12, newfita 31), i ligatura sa nadrednim znakom W (WEti 44, W 5, 19, 21, 40, 41, 44, 45, 48), koja se, sem u inicijalnoj poziciji, mo`e na}i i u medijalnoj poziciji, ipak samo u jednom primeru (neWEmlEmo 35). Za razliku od omikrona, w i W se u finalnoj poziciji ne javqaju niti u jednom primeru.

PISAWE GRAFIJA w I W

Ovim se grafijama, pored vokala o, obele`avaju predlog i prefiks ot, o ~emu }e biti govora u odeqku o pisawu glasovnih grupa ot i od.

PISAWE VOKALA U

9

Vokal u je ovde obele`en pomo}u tri grafeme: naj~e{}e digrafom ou (u finalnoj i medijalnoj poziciji moEmou 10, vqspomynoutiE 17, ali ne i u inicijalnoj (to je ostavqeno ligaturi M); ligaturom M u svim pozicijama (MpokoEniE 36, sMpqrnica 49, ro8dq[omM se 44); prejotovanim vokalom, tako|e, u svim pozicijama: 2}, 2}2, }2 (bagrenice} carsko} 4, gospodstvi} 10; radou}{Ji se 5; }8e 5). Posle vokala ili u inicijalnom polo`aju ovaj vokal se pojavquje i izgovara u sklopu prejotovanog vokala, a nakon nekad mekog i naknadno o~vrslog suglasnika (kao {to je ovde ~), izgovara se kao samostalni vokal y : ;}8dq /~u`d/ 49, {to je osobina iskqu~ivo ra{kih tekstova.

PISAWE SLOGOVNIH SONANATA R I L

Nakon gubqewa poluglasnika u slabom polo`aju, pojavquju se na srpskom jezi~kom podru~ju sekundarno vokalno r i l. Ovi sonanti u vokalskoj funkciji imaju u na{em jeziku istu sudbinu kao i primarno vokalno r i l, pa se isto i obele`avaju (Jovi} 2011, 65-67).

PISAWE VOKALNOG R

Pisawe vokalnog r je dosledno u svim primerima sa jerom. Ozna~ava se tradicionalno redovno grafijom rq: krqvi} 5, samodrq8avnJi 8, srqblEm 9, crqkvamq 16, krqty[e 24, drqznet 44, krqsta 46.

PISAWE VOKALNOG L

Pisawe vokalnog l je, tako|e, dosledno sa jerom, tj. u obliku digrama lq. U ovoj poveqi, naravno, nema mnogo primera vokalnog l, ta~nije, samo je jedan: isplqnih 18.

OBELE@AVAWE SONANTA J

Po{to nema posebnu grafiju, suglasnik j se obele`ava ligaturama ], E, }, kada se nalaze u inicijalnom polo`aju i iza vokala jat, o, a, i ili suglasnika (u skladu sa tada{wim zvani~nim pravopisom – ra{kim): ]ko8e 4, Ezikq 4, vqspomynMtiEm 29, carsko} 4, wdy]av[I se 4, neWEmlEmo 35. Grafemom e u inicijalnom polo`aju u samo dva primera, i to u arengi (ezici 3, e8e 4). Deseteri~kim i (J) koje se nalazi ispred osmeri~kog i (i) kada daju grupu iji, {to je novina u pisarskim kancelarijama 14. veka i jedna od

10

reprezentativnih odlika dolaze}eg resavskog pravopisa (povelynJi 6). Ovo se mo`e re}i i za obele`avawe grafemom i koja, kada se nalazi iza vokala predweg reda e, jat i o na kraju re~i, daje fonemu j (;qstnyi[i 10, pokoi 14, svetyi 12, hilandarskoi 22, 32).

Pisawe grupa JA, JE, JU je u skladu sa pravilima ra{ke pravopisne {kole koja nala`u kori{}ewe prejotovanih vokala za obele`avawe foneme j i grupa vokala sa ovom fonemom (Milanovi} 2006, 44-45). Grupe JA i JU se dosledno upotrebqavaju pomo}u ligatura ] i } (ne odstupa se od pravila ra{ke {kole), a grupa JE se pi{e, ne samo ligaturom E, ve} i grafemom e, {to predstavqa staru osobinu na{eg }irili~kog pisawa (Mladenovi} 1980,

54-57).

PISAWE GLASOVNE GRUPE JA

Pisawe grupe JA - samo kao ligatura ] u sva tri polo`aja u re~i: ]2, 2]2 i 2] (]ko8e 4, 43, ]ko 13, 31, 34; wdy]v[I se 4; W gospodstvi] 21).

PISAWE GLASOVNE GRUPE JE

Grupa JE se pi{e kao ligatura E u inicijalnom, medijalnom i finalnom polo`aju: E2 (Ego8e 3, Ezikq 4, El[anicM 22), 2E2 (sqbl}deniEmq 6, blagopriEtnou 14, MpokoEniE 36) i 2E (tepq;iE 25, prino[eniE 33, pro{teniE 48); i pomo}u grafije e u inicijalnom polo`aju u samo dva primera ezici 3, e8e 4, dok se u medijalnom polo`aju pojavquje samo u jednoj re~i stranog porekla: arJe} 48. Ovakvo obele`avawe grupe uz pomo} grafije e jeste odlika starijeg zetsko-humskog pravopisa.

PISAWE GLASOVNE GRUPE JU

Pisawe grupe JU - samo pomo}u ligature } u inicijalnom, medijalnom i finalnom polo`aju: }8e 5, radou}{tJi se 5, krqvi} 5.

PISAWE GLASOVNE GRUPE JO

Grupa JO nije uo~ena u ovoj poveqi.

PISAWE SUGLASNIKA Q I W11

U starim srpskim spomenicima, pisawe glasova q i w prati se u grupama qa-wa, qe-we, qu-wu, qo-wo, qi-wi, ali i kroz pisawe q-w u sredini i na kraju re~i (Jovi} 2011, 74-77). U ovoj se poveqi uo~ava neujedna~enost u obele`avawu ovih suglasnika i ve}i broj re{ewa za neke od pomenutih grupa, {to ukazuje na odsudstvo norme. Ipak, s obzirom na to da dominira pisawe ligaturama, mo`e se govoriti o ra{kom maniru pisawa suglasnika q i w.

Suglasnik q se obele`ava naj~e{}e uz pomo} ligatura: l] (Mkrypl]Et se 6, w[l]k 27), lE (srqblEm 9, neWEmlEmo 35, blagoslovlEni] 37), i l} (sqbl}deniEmq 6, l}bovi} 15). Ovakvim obele`avawem ovih grupa glasova poveqa pripada u potpunosti svom vremenu i ra{koj pravopisnoj {koli. Me|utim, ovaj tekst odre|enim primerima izlazi iz okvira ra{kog pravopisa i pribli`ava se resavskom. Takav je slu~aj sa re~ima wbityli 11, 21, 29, zemlqnoE 40 i revnitelq 42, gde suglasnik q ima oblik li /qi/ i lq /q/, i u sredini i na kraju re~i.

Suglasnik w se obele`ava pomo}u ligature samo u slu~aju glasovne grupe WE: nE (vladQ;qnE} 5, [ikonE 27, ponE8e 39). Ostali primeri se obele`avaju druga~ije nego {to nala`e ra{ki pravopis. Takav je ve} pomenuti primer kao iz starih srpskih rukopisnih spomenika, gde je prethodni suglasnik n umek{an grafijom Q - 8iznQ 7; ili stvarawe grupe WI, po pravilima dolaze}eg (resavsko) pravopisa, pomo}u obi~nog vokala i (nihq 40).

PISAWE SUGLASNIKA ] I \

Suglasnici } i | javqaju se samo u delu teksta nakon arenge, a pi{u se u skladu sa pisarskom osobinom stare ra{ke redakcije. Pojavquju se iskqu~ivo sa ligaturama (], E, }) uz suglasnike k i g. Tako se fonema } pojavquje samo u jednom primeru (prezimenu) i pi{e na slede}i na~in: k] (neni[ik] 22). Suglasnik | je u~estaliji u ovoj poveqi i pi{e se uz pomo} velara g i sva tri prejotovana vokala: g] (s meg]mi 22, 25), gE (g}rgEvik 24, gErasimq 30), g} (g}rg] 22, g}rgEvik 24).

PISAWE GRUPE [T

Ova suglasni~ka grupa se pi{e kao ligatura {, {to je novina i odlika kasnijeg resavskog pravopisa. Ipak, ova je ligatura za pisare svih Lazarevih poveqa bila ve} deo tradicije (Mladenovi} 1980, 57-58) i pisala se veoma dosledno, pa i u ovoj poveqi imamo: boudou{ta] 1, vq nemo{eh

12

stra8dM{ih 20, sM{tou svo} ba{inM 34/35, vq prosvy{niE 35, vq nemo{teh 8ivM{ihq 36, pro{eniE 37, vq boudou{emq 50.

PISAWE GLASOVNE GRUPE OT / OD

Glasovne grupe ot i od pi{u se ligaturom i dvema grafemama. Grupa ot se pi{e ligaturom W (ot), naj~e{}e u predlogu W 4, 5, 21, 40, 42, 44, 45, 46, 47, ali i u prefiksu u re~ima neWEmlEmo 35 i WEti 44/45. Mnogo se re|e ova grupa pi{e grupom slova wt (wtqca 17, 30). Grupa od se pi{e samo na slede}i na~in: dvema grafijama wd (wdy]av[i se 4).

PISAWE GR^KIH SLOVA K, P, T, V, w

Ne pi{u se sva ova slova ({to je odlika ra{kog pravopisa), ve} samo slede}a: grafija V (i`ica), koja se pi{e samo u jednoj re~i gr~kog porekla (kVr 10, 17), i grafija T (tita) u samo jednoj re~i, opet gr~kog porekla (aTwna 12). O grafiji w (omega) je ve} govoreno u delu ovog rada o pisawu vokala o i glasovnih grupa ot i od.

PISAWE GRAFIJE M

Grafija M (oukq) se pi{e u svim polo`ajima u re~ima, jednake u~estalosti u arengi i ostatku teksta vi{e izlo`enom uticaju narodnog jezika. Ipak, re|e se pojavquje od digrafa ou za obele`avawe refleksa vokala u, sem u inicijalnom polo`aju, koji je u potpunosti prepu{ten ovoj ligaturi. Naj~e{}e se pojavquje u medijalnom polo`aju (sqle8M{tJihq 13, igMmna 16, stra8dM{tJihq 20, vqspomynMtiEm 29, igMmena 30, sM{tou 34, 8ivM{ihq 36) i finalnom polo`aju (gospodstvM 11, vqspomynM 11, bolnicM 11, 18, bQv[M 15, mU 23, 24, 26, 27, 28, sM 24, ba{tinM 34, vqspriimM 38, ro8dq[omM se 44, bMdi 48), a ne{to re|e u inicijalnom (Mkrypl]Et se 6, Mty[eniE 14, Mpisah 34, Mgodiv`[iih 48 i predlog M 18).

PISAWE GRAFIJE Z

Grafija Z (dz) nije registrovana ni u jednoj re~i (~ak ni u obele`avawu brojnih vrednosti, jer su svi brojevi dati celovitim re~ima), {to ovu povequ svrstava u red tekstova nastalih u okviru delovawa ra{ke kancelarije i wene pravopisne norme, jo{ uvek dosta sna`ne krajem 14. veka (Mladenovi} 2008, 30-39).

13

PISAWE LIGATURA

Pi{u se svi prejotovani vokali (], E, }), koji predstavqaju bitnu karakteristiku ra{ke pravopisne {kole. Me|utim, ovde se ose}a i uticaj resavske pravopisne {kole, pa imamo u~estalo pisawe ligature {. Ligatura W, omega sa nadrednim znakom (nadredno {iroko t), pi{e se u predlogu i vi{e na po~etku re~i (u prefiksu), a re|e u samom korenu re~i. Ipak, A. Mladenovi} ovu grafemu u poveqama kneza Lazara ne smatra ligaturom, jer ka`e: ,, … da sredwa vertikalna crta nije spojena sa centralnim delom omege, tako da ne predstavqa ligaturu” (Mladenovi} 1980, 53-54). O svemu ovome je ve} detaqno govoreno, pa ne}u ponavqati primere u vezi sa ovim grafijama.

PRAVOPIS

Pravopis ove poveqe je u potpunosti etimolo{ki, sa malim izuzecima. Postoji samo nekoliko primera izvr{enog jedna~ewa suglasnika

po zvu~nosti11 u re~ima: istek[e} 5, zgovoromq 30, zde 33, zdy 50.

Pravopis kraja reda (preno{ewa dela re~i u slede}i red), titli, spirita i nadrednih slova ovde se ne mo`e utvrditi, jer nije kori{}eno fototipsko

11 Glasovna promena jedna~ewa suglasnika po zvu~nosti vr{ila se u govoru , ali se nije

uvek odra`avala i u pisawu, {to je, uostalom, uobi~ajeno u srpskoslovenskim tekstovima (Jovi} 2011, 87-91).

14

(originalno) izdawe, ve} samo ra{~itana verzija, u kojoj se prepoznaju jedino dva akcenta i nadredno slovo ({iroko t) u ligaturi (W), kao i pisawe zapeta ({to predstavqa jednu od bitnih karakeristika resavskog pravopisa) (Milanovi} 2006, 45-46).

PISAWE AKCENATA

U ovakvom ra{~itanom izdawu poveqe mogla su se uo~iti samo dva akcenatska znaka: perispomena % $ & (u samo jednom primeru inokq 37) i varija [``] (u trima re~ima: inokq 13, sqgry[enii 39, gospodqq 40), i to samo u genitivu mno`ine imenica za ozna~avawe izgovornog poluglasnika. Pojavquju se, dakle, samo u gen. mno`ine imenica iznad poluglasnika, udvojenog poluglasnika i udvojenog i.

PISAWE BROJEVA

Brojevi se u ovoj poveqi ispisuju iskqu~ivo re~ima: sto wngi 19, 32, i dvy lepty 43/44.

UDVAJAWE SLOVA

Postoji i udvajawe slova12: vqdovaa 43, ;qstnaago i 8ivotvore{aago 46/47, spasenaago 49, svetiihq 36, da priime 47, priide 10, gospodqq 40, neizre;enno 44, pisannih 45. Ovi udvojeni samoglasnici i suglasnici se u govoru sa`imaju i ~itaju kao jedan glas. Prvih nekoliko primera, sa udvojenim a (aa), su posledica asimilacije vokala, ali bez kontrakcije istih u pisawu, nego samo u izgovoru. Udvojeni poluglasnik u genitivu mno`ine je ~esta pojava u tekstovima ra{ke pravopisne {kole, a slu`i za ozna~avawe izgovornog poluglasnika.

JEDNA^EWE SUGLASNIKA PO ZVU^NOSTI

12 Ova pojava je ~esta i javqa se i u drugim srpskoslovenskim spomenicima (Jovi} 2011,

103-104).15

Srpskoslovenski jezik ne obele`ava jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti do kojeg u narodnom govoru, tj. u izgovornom srpskom jeziku, dolazi nakon gubqewa poluglasnika u slabom polo`aju. Ova glasovna promena je bila prisutna i u staroslovenskom jeziku, u izgovoru i delimi~no u pisawu, ali, kako je staroslovenski pravopis etimolo{ki, pojava je retka. Isti je slu~aj i sa srpskoslovenskim pisanim jezikom.

U ovoj poveqi imamo nekoliko primera sa izvr{enim jedna~ewem po zvu~nosti van arenge kao primeri zgovoromq 30, zde 33, zdy 50, ali imamo i jedan intresantan primer istek[e} 5, koji se nalazi u samoj arengi.

U srpskoslovenskom jeziku predlog/prefiks s (sq) stoji sa poluglasnikom, i to izgovornim, kao i u slede}im primerima iz ove poveqe u kojima se jedna~ewe sugl. po zvu~nosti, naravno, nije ni moglo izvr{iti: sqbiti} 3, sqbl}deniEmq 6, sqgre[ynii 39.

Kraj 14. veka je vreme nastajawa ove poveqe i vreme tra`ewa i dodirivawa dveju pravopisnih {kola. U vokalizmu i konsonantizmu ove poveqe nailazimo na crte i jednog i drugog pravopisa starih srpskih tekstova (ra{kog i resavskog pravopisa). Postoji, dakle, preklapawe odlika ovih dveju pravopisnih {kola. U ovo doba jo{ uvek zvani~no vlada i deluje ra{ka kancelarija, {to se vidi u nizu pravopisnih crta koje preovla|uju u ovom tekstu, a ve} su pomenute u ovom radu. Me|utim, po{to je ovo vreme kada je vra}awe starini i gr~kom uticaju ve} zavladalo u bugarskim prepisiva~kim kancelarijama, uticaj nove pravopisne {kole patrijarha Jevtimija polako se ose}a i kod nas (Mladenovi} 2008, 92-99). Najuo~qiviji primer bugarskog uticaja, koji }e se ve} za nekoliko godina kod nas ustaliti u obliku nove pravopisne {kole (resavske kancelarije), jeste pojava jora (x) za ozna~avawe izgovornog poluglasnika. U ovoj poveqi se ova grafema pojavquje u samo jednom primeru, ali je i to dovoqno da govorimo o stranom (bugarskom) uticaju i me{awu odlika dveju pravopisnih {kola.

16

FONETIKA

Vokalski sistem srpskoslovenskog jezika u Poveqi kneza Lazara Manastiru Hilandaru sadr`i vokale: a, e, i, o, u, r vokalno i l vokalno. Od dana{weg vokalskog sistema se razlikuje samo po vokalnom l, koje je ostalo sastavni deo vokalizma srpskoslovenskog jezika do kraja wegove epohe. Konsonantski sistem sadr`i skoro sve suglasnike koje ima i dana{wi na{ kwi`evni jezik. Nema samo potvrde za suglasnik x.

VOKALI

SUDBINA POLUGLASNIKA

Poluglasnik se u slabom polo`aju, u poziciji na kraju re~i iza suglasnika, pi{e u skladu sa tradicionalnim ortografskim manirima, kao q (jer): azq 8, samodrq8avnJi gospodinq 9, izq 19, da ima hilandarq 34, nikimq neWEmlEmo 35, vq pomynq vy;nii 37, W vsyhq 47, da bMdetq 49, i nema izgovornu vrednost, sem u genitivu mno`ine imenica o ~emu }e se raspravqati u nastavku studije.

Poluglasnik na kraju re~i se izgovara u nekoliko primera gen. mno`ine imenica: kada se pi{e sa udvojenim poluglasnikom (2qq) koji je pod varijom (pry8de nasq bQv[iih gospodqq 40); kada se pi{e sa jednim poluglasnikom pod varijom (2q) (vq nemo{eh sqle8M{tJihq svetiihq i ;qstqniihq inokq 13); kada se pi{e, isto, sa jednim poluglasnikom ali pod perispomenom (2q) (vq nemo{eh 8ivM{tihq svetiihq i ;qstniihq inokq 37). Svi ovi poluglasnici pi{u se grafemom q (jer), naravno. Uno{ewe formi s nastavkom u genitivu mno`ine (izgovorni poluglasnik na kraju re~i) iz

17

narodnog jezika nije moralo biti dosledno zastupqeno u srpskoslovenskim tekstovima, tako da se u wima mogu sresti i oblici ovog pade`a bez izgovornog poluglasni~kog nastavka (gen. mno`ine na - Ø u izgovoru kao jedna od osnovnih odlika srpske redakcije stroslovenskog jezika). Primer u kome se krajwi poluglasnik genitiva mno`ine bez akcenta nije se izgovarao, nalazi se u arengi, jer je ovo odlika srspskoslovenskog jezika koji preovla|uje u uvodnom delu svake poveqe (e8e W Ezikq crqkvQ 4). Postoji i jedan primer neizgovarawa ovakvog poluglasnika u delu teksta nakon arenge: ]ko da molitvq ihq radi 38. Ina~e, obele`avawe zavr{etka gen. mno`ine imenica udvojenim poluglasnikom, bilo je veoma rasprostraweno u na~inu ra{kog pravopisawa, ali je, zato, stavqawe akcenata (varije i perispomene) inovacija i uticaj resavske pravopisne {kole, tada u nastajawu.

Ima primera i sa nenapisanim poluglasnikom u poziciji na kraju re~i, naro~ito u delu teksta koji je pod ja~im uticajem narodnog jezika. Ispu{tawe poluglasnika u slabom polo`aju se de{ava, naj~e{}e, na kraju re~i, tj. neizgovorni pouglasnik na kraju re~i se ~as pi{e ~as vi{e ne, i to ~ak u istoj ili susednim re~enicama: vq hrista boga blagovyrnR stefan knez lazar – u potpisu; vq hrista boga blagovyrnR knezq lazarq, svetR stefanq prvomou;enikq hristovq – na vise}em okruglom pe~atu. Ili u gen. mno`ine participa prezenta aktiva (sa pridevima i imenicama) i participa preterita aktiva: vq nemo{eh sqle8M{tJihq svetiihq i ;qstqniihq inokq 13(arenga), ali W vyka bogou Mgodiv`[iih 48 (ostatak teksta).

U ovoj se poveqi javqaju i primeri izgovornim slabim

poluglasnikom13 u jo{ nekim pozicijama sem u gen. mno`ine imenica: u predlozima vq, sq, kq (o kojima }e se raspravqati u delu o morfologiji); u prefiksima vq2, sq2, vqs2, vqz2 (vq8dylehq 7, vqrou;i[e 42, vqdovaa 43, sqbl}deniEmq 6, sqle8M{tJihq 13, sq sqvytomq 16, sqgry[enii 39, vqspomynM 11, vqspriimMtq 14, vqspriEti 41, vqze[e se 41); u re~ima sa suglasni~kim grupama (bo8qstvqnJi 2, vladQ;qnE} 5, ;qstqniihq 13, tq;i} 41, ro8dq[omM se 44).

Ima i primera sa nenapisanim slabim izgovornim poluglasnikom, tj. u nekim re~ima se ~as pi{e i izgovara ~as ne: hilandar`skoi 22 /

13 Poluglasnik u slabom polo`aju se odr`ao u srpskoj redakciji staroslovenskog jezika i

nakon prestanka va`ewa zakona otvorenog sloga. Ovaj slabi poluglasnik je kasnije nastavio da se pi{e u srpskoslovenskim tekstovima i izgovara u poluglasni~koj vrednosti da bi se po~etkom 15. veka i vokalizovao u a (ali samo u tekstovima pisanim srpskoslovenskim jezikom), kao i poluglasnik u jakom polo`aju. Ovo je jedna od osnovnih i tipi~nih odlika srpskoslovenskog jezika, koja se odr`ala do kraja ove epohe (tridesete godine 18. veka) (Brozovi}, Ivi} 1988, 6-15).

18

hilandarskoi 32. Ili se u nekim re~ima, u kojima se o~ekuje u srpskoslovenskim tekstovima, ne pi{e uop{te: gospodstvi} 10, gospodstvi] 21, gospodstvo 28, bogatstvo 40. Mora se, ipak, napomenuti da se svi ovi primeri javqaju nakon arenge, odnosno u delu teksta koji se slabije pridr`ava srpskoslovenske norme. Ova pojava se mo`e smatrati jednim pisarskim manirom po kome su neki pisari ispu{tali poluglasnike u slabom ali i u jakom polo`aju u pojedinim primerima.

Poluglasnik u jakom polo`aju u re~ima se izgovara u poluglasni~koj vrednosti reda a i obele`ava jerom (q) i pajerkom (`). U jakom polo`aju poluglasnik je i izgovorni: ;qsti 7, ;qstnyi[i 10, vse;qstnaago 17, ;qstniihq 37. Nema izgovornu vrednost vokala a niti u jednom slu~aju, tj. nema vokalizacije poluglasa, {to je i svojstveno vremenu u kome je pisana ova poveqa.

Poluglasnik je, dakle, ovde stabilan u izgovoru. U ovoj poveqi nema vokalizacije poluglasnika, {to je u skladu sa srpskoslovenskom tradicijom tog vremena, iako se poluglasnik u narodnim govorima tada, tokom 14. veka, ve} vokalizuje (Ivi} 1991, 197-206). Grafema q se veoma dosledno izgovara sa poluglasni~kom vredno{}u u svim slu~ajevima ve} navedenim. To zna~i da je i u jeziku pisara jo{ postajao poluglasnik kao posebna fonema, iako se u vreme pisawa ove poveqe i u govoru u okolini

dvora kneza Lazara de{avala vokalizacija poluglasnika14.

Makedonizmi - ostaci staroslovenske vokalizacije poluglasnika. Srpskoslovenski jezik je nasledio iz staroslovenskog odre|eni fond leksikalizovanih makedonizama u pogledu stare vokalizacije poluglasnika (Grkovi}-Mejxor 1993, 53-54). U ovom se tekstu pojavquju slede}i primeri: igMmna17 / igMmena 30 (ina~e svojevrsni grecizam). Oba ova primera su genitiv jednine, ali u drugom imamo tzv. staroslovensku vokalizaciju poluglasnika (Grkovi}-Mejxor 1993, 54). U re~i l}bovi} 15 dolazi -o- umesto starog poluglasnika, {to po poreklu nije srpska crta, pa je ovo -o- , najverovatnije, nastalo analo{kim putem i ugledawem na neke sli~ne imenice ili prideve.

SUDBINA INICIJALNOG vq- I sq-14

U jeziku pisara ove poveqe jo{ uvek postojao poluglasnik kao posebna fonema.

Vokalizacija poluglasnika se nije u potpunosti izvr{ila ni u narodnim govorima kraja u kome je poveqa nastala. A. Mladenovi} ka`e da je u jeziku qudi iz okoline kneza Lazara bila poznata promena q u a, mada svakako ne u {irem obimu (Mladenovi} 2007, ).

19

U ovoj poveqi ne postoji niti jedan primer sa inicijalnom grupom u obliku v2 (bez poluglasnika), ve} samo sa izgovornim poluglasnikom u slabom polo`aju (vq2): vq8delyhq 7, vqrou;i[e 42, vqdovaa 43. Iako u ovom tekstu preovla|uje srpskoslovenska norma pisawa inicijalnih

grupa15, postoje i dva primera sa inicijalnim u - , kao ilustracija uticaja narodnih govora na ovaj tekst: Mkrypl]Et se 6 i MpokoEniE 36.

U ovom tekstu, u kome preovla|uju srpskoslovenske jezi~ke crte16, inicijalna grupa sq- se obele`ava oblikom sq2, {to se vidi u slede}im primerima: sqbiti} 3, sqbl}deniEmq 6, sqle8M{tJihq 13, sqgry[enii 39. Postoji samo jedan primer bez izgovornog poluglasnika, kao uticaj narodnih govora: sq zgovoromq 30, gde se ~ak izvr{ila glasovna promena jedna~ewe suglasnika po zvu~nosti.

SUDBINA INICIJALNE GRUPE vs-(vqs-)

U ovoj poveqi, pored starije inicijalne grupe vqs- (vqspriEti} 7, vqspomynM 11, vqspriimMtq 14, vqspomynMti} 15, vqsoimynMtiEm 29, vqspriimM 38, vqspriEti 41), pojavquju se ovde sa istom u~estalo{}u i re~i sa inicijalnom grupom bez izgovornog poluglasnika vs-, naro~ito u zamenicama: vsi 3, vse;qstnaago 16, vse 17, 30, vsymi 23, vsa 28, vsako 31, vsyhq 47. Obe ove grupe predstavqaju zajedni~ku crtu

srpskoslovenskog i narodnog jezika17.

15 U srpskoslovenskim tekstovima se tokom vekova pojavilo inicijalno v2, odnosno

predlog v, bez poluglasnika, koji su deo srpskoslovenske norme kao i vq (vq2), dok je u (u-) tipi~na crta narodnog jezika. Ipak, ovaj predlog/perfiks v(v2) bez izgovornog poluglasnika nikada nije imao {iroku upotrebu u srsl. jeziku, ve} retku i sporadi~nu, tako da je oblik vq(vq2) tokom vremena bio uop{tavan, a od 15. veka se poluglasni~ki elemenat vokalizuju i dobijamo va, odnosno va2, {to se smatra najupe~atqivijom odlikom srpskoslovenskog jezika do kraja te epohe.

16 U srpskoslovenskim tekstovima prefiks sq- je naj~e{}e tako i pisan i imao je u sebi

izgovorni poluglasnik. Pojavquje se, me|utim i bez izgovornog poluglasnika (s-), ali u mawoj meri u srsl. jeziku. Obe ove fonetske mogu}nosti su postojale i u narodnom jeziku, uz napomenu da se prefiks sq- (sa izgovornim poluglasnikom) javqao ipak ~e{}e u srpskoslovenskim tekstovima, jer se javqao i u nizu srsl. leksema na mestima gde je poluglasnik po poreklu bio u slabom polo`aju, a time se, po pravilu, nije odlikovao narodni jezik (Grkovi}-Mejxor 1993, 56-58).

17 Od 13. veka u srsl. tekstovima po~iwe polako da preovla|uje grupa sa izgovornim

poluglasnikom (vqs-), koji }e se ne{to kasnije (od 15. veka) vokalizovati (vas-) i odlikovati srpskoslovensku normu do kraja te epohe.

20

SUDBINA JATA

U delu o grafiji je izneto da se grafija y pi{e u re~ima etimolo{ki ispravno, ali i na mestima gde nema etimolo{kog opravdawa za pojavqivawe. ^ita se uvek kao vokal e (dosledni ekavizam). Na to nas upu}uje jedini slu~aj izmewenog pisawa jata, tj. dubletno pisawe priloga zde 33 / zdy 50, {to je dovoqno za utr|ivawe ekavskog refleksa ove grafeme. Ovaj je prilog u staroslovenskom jeziku glasio sqde, tako da se jat u ovoj re~i, u stvari, pojavquje na mestu etimolo{kog e (vokal y je ovde sekundarnog postanka). U vreme nastajawa ove poveqe jat je ve} imao potpuno ekavski refleks i mogao je da stoji i na mestu etimolo{kog e. Dakle, celokupan ovaj tekst je pro~itan ekavski, {to naravno, treba i o~ekivati u drugoj polovini 14. veka u ve}ini oblasti u kojima je vladao knez Lazar.

Interesantna karakteristika ovog teksta jeste li~no ime Stefan 9, koje se pojavquje jo{ i na vise}em pe~atu i vise}em okruglom pe~atu, i to uvek sa grafijom e, iako je to tzv. staroslovenski dublet - styfanq i stefanq (Grkovi}-Mejxor 1993, 58-60). Ovo bi mogao biti jo{ jedan dokaz ekavske vrednosti jata u ovoj poveqi.

Ina~e, u ostalim primerima u ovom tekstu grafema y se redovno tradicionalno pi{e, tj. na onim mestima gde je nekada postojao samoglasnik jat: svytomq 1, vq svetyi gory 12 (lok. jednine), Mty[eniE 14, vq potrybou 20, sq vsymi 23, prysvetiE 29, lyto 19, 32, 50, do vyka 34, azq vidyvq 39, sqgry[enii 39, pry;ista] 46, gnyvq 47, W vsyhq 47, tyla 49, vq vycy 50 (lok. jednine). ^ak i u staroslovenskim dubletima: vqspomynM 11, vqspomynMti} 15, vqspomynMtiE 17, vqspomynMtiEm 29, pomynq 37 (stsl. vxspomyn/ti i vxspomAn/ti, pomyn/ti i pomAn/ti).

PROMENA L Y O NA KRAJU RE^I I NA KRAJU SLOGA

Promena l u o se u ovom tekstu nije desila, {to je svojstveno srpskoslovenskim tekstovima do samog kraja te epohe. Tako, u ovoj poveqi imamo: mQslqnimq 1, zaselqk 25, sq zasel`ci 22 (instr. mno`ine sa neizgovornim poluglasnikom), ali i zaselci 26 bez poluglasnika, ali i bez promene l u o. Postoji i primer vlastite imenice Fl[anica 25, koja }e se ne{to kasnije u narodnim govorima, pod uticajem nekoliko glasovnih

21

promena (promena l u o, asimilacija i kontrakcija vokala) preobraziti u oblik Jo{anica (Mladenovi} 2007, 45-46).

ASIMILACIJA I KONTRAKCIJA VOKALA

Postoji delimi~na asimilacija glasova, ta~nije vokala, kod prideva naro~ito. Pa imamo, pored oblika u kojima se ~uva intervokalno j : boudou{ta] 1, boudou{eE 7, hilandar`skiE 36, zamlqnoE 40, ;ista] 46, i oblike prideva u kojima je u nastavku izvr{ena asimilacija: ;qstnaago 46, 8ivotvore{taago 47, spasenaago 49. Ovde je u pisawu izvr{ena asimilacija, ali ne i kontrakcija tih vokala. Sa`imawe ovih glasova se ipak vr{i, ali samo u izgovoru. Primer kontrakcije vokala samo u izgovoru postoji i u mnogim pridevima odre|enog vida u kojima je jeri zameweno osmeri~kim ili deseteri~kim i : bo8qstvqnJi 2, bo8`stvqniimq 16, svetiihq i ;qstqniihq 13. Na ovakve primere sa`imawa nailazimo i kod genitiva mno`ine imenica: sqgry[enii 39, gospodqq 40.

Kontrakciju vokala u pisawu imamo samo u nekim primerima participa prezenta aktiva: pored oblika bez sa`imawa stra8dM{tJihq 20, imamo primer sa`imawa vokala 8ivM{tihq 36.

KONSONANTI

SUGLASNICI ] I \

Suglasnici ] i \ se nalaze samo u narodnim re~ima i vlastitim imenicama (imenima i prezimenima): neni[ik] 22, g}rg] 22, s meg]mi 22, 25, g}rgEvik 24, gErasimq 30. Nema potvrda o wihovom javqawu u re~ima stranog porekla, {to bi se o~ekivalo, s obzirom na to da ima nekoliko pozajmqenica iz gr~kog jezika.

SUGLASNIK F

Suglasnik f se pojavquje samo u re~ima stranog porekla (u stranim imenima): stefanq 9, 52, newfita 30 . Tako je suglasnik f u ovoj poveqi stranog porekla u potpunosti, jer nisu prona|eni primeri onomatopejskih re~i u kojima je ovaj glas slovenskog porekla. ^uva se veoma dobro i nije zamewen nekim drugim suglasnikom niti u jednom primeru.

22

SUGLASNIK H

Suglasnik h se ~uva, naravno, u svim pozicijama: vq8dylehq 7/8, vq inokih 10, hilandarskiE 12, 29, vq nemo{eh sqle8M{Jihq svetiihq i ;qstniihq inokq 13.

SUDBINA GRUPE ;qt-

Grupa ;qt2 ostaje norma srpskoslovenskog jezika do kraja te epohe (Grkovi}-Mejxor 1993, 61), iako se ona u narodnim govorima upro{}ava i evoluira u [t2 ( ;qto>;to>t[to>[to ), {to predstavqa jednu od osnovnih crta {tokavskog nare~ja. U ovom tekstu nema odstupawa od ove srpskoslovenske norme, pa imamo: ni;to8e 39 i ;to 45, bez poluglasnika koji se ovde nalazio u slabom polo`aju.

SUDBINA GRUPE kt U ZAMENICI kxtO

Grupa kt- u nominativu imeni~ke zamenice kxto je u ovom tekstu

bez metateze18, dakle, nepromewena, ali i bez poluglasnika, koji je ovde bio u slabom polo`aju: kto 44.

PALATALIZACIJA

Palatalizacije su izvr{ene bez odstupawa. ^uvaju se po pravilu rezultati svih praslovenskih palatalizacija.

Prva palatalizacija: vladQ;qnE} 5, prilo8i 28, vy;nii 37, vqrou;i[e 42, neizre;enno 44.

Druga palatalizacija: proroci 2, ezici 3, sq zasel`ci 22, sq zaselci 26, i vq boudou{emq vycy 50 .

Tre}a palatalizacija: knezq 9, wtqca 17, El[anicM 22, El[anica 25, grabqcq 26, sMpqrnica 49, vse 17, vsako 19, vsymi 23, vsa 28, vqspriimM 38 .

18 Do metateze i oblika ove imeni~ke zamenice ko u narodnom jeziku dolazi tek kasnije,

od 15. veka (Jovi} 2011, 130).23

JOTOVAWA

Ova poveqa sadr`i samo primere starog jotovawa.

Staro jotovawe se, naravno, izvr{ilo (jo{ u praslovensko doba): vq prosvy{niE 35, vq nemo{eh 8ivM{ihq 36, pro{eniE 38, vq boudou{emq 50; nade8de} 6, vq8dylehq 7/8, ra8digaEmq 16, stra8dM{tJihq 20, pry8de 38, ro8dq[omM se 44; l}bovi} 15, zemlqnoE 40; 8iznQ 7, ponE8e 39; neni[ik] 22, g}rg] 22, s meg]mi 22, 25, g}rgEvik 24, gErasimq 30.

Nema novog jotovawa, jer je jo{ uvek rano za vr{ewe ove glasovne promene. Tako su tipi~ne srpskoslovenske crte koje ostaju deo norme do kraja te epohe: Mty[eniE 14, bratiE 17, 31, pisaniEm 33, prino[eniE 33, 38, MpokoEniE 36, pro{eniE 38 - zbirne i glagolske imenice bez jotovawa. Novog jotovawa nema ni u instrumentalu jednine imenica `enskog roda koje se zavr{avaju na suglasnik, pa imamo: l}bovi} kq svetiimq i bo8`stvqniimq crqkvamq 15.

Tako|e, nema ni pomena o specijalnom jotovawu (jotovawu grupa jt i jd ). Odsustvo ovih jotovawa je, ina~e, svojstveno srpskoslovenskim tekstovima (Beli} 1976, 122-128).

MORFOLOGIJA

24

Slika morfolo{kog sistema srpskoslovenskog jezika je u dovoqnoj meri poznata, tako da }e se u ovom radu obratiti pa`wa samo na neke intresantne morfolo{ke crte ove poveqe.

Od tih interesantnih morfolo{kih crta treba prvo pomenuti genitiv mno`ine imenica na ~ijem se kraju nalazi naj~e{}e izgovorni poluglasnik, koji se obele`ava na vi{e na~ina ve} pomenutih u ovom radu (-q i -qq pod akcentom), ali se mo`e javiti i sa neizgovornim poluglasnikom, koji se pi{e bez ikakvih oznaka (akcenata): W Ezikq crqkvQ 4, W rebqrq istek[e} 5. Tako|e, gen. mno`ine se u ovom tekstu obele`ava i sa dva i, sa varijom iznad drugog i (-ii): vqspriimM pro{eniE mnogih mi sqgry[enii 39.

U dativu jednine imenica `enskog roda imamo novi nastavak -i umesto jata: Ei8e slavi i ;qsti vq8delyhq naslydnik bQti 7. U lokativu mno`ine, tako|e, novi nastavak –ih, umesto -yhq : vq inokih 10. Ali imamo i stari lokativ jednine zamenice ;qto: na ;em 24 (Mladenovi} 2007, 46).

U genitivu prideva i zamenica uo~ava se samo zameni~ko-pridevska promena sa srpskoslovenskim nastavcima -ogo/-ego: ;qstnaago i 8ivotvore{aago krqsta 45/46, spasenaago tyla 49, moEgo 21, togo 23,26, Ego 45, 46, 48. Nema nove promene nastale pod uticajem genitiva imenica - o/-jo promene mu{kog i sredweg roda.

Li~ne zamenice. Pojavquje se i jedan oblik li~ne zamenice sa -w u 3. licu mno`ine, ali van arenge, naravno, jer je ovo u 14. veku jo{ uvek odlika samo narodnih govora i nije u{la u srpskoslovenske tekstove (W nihq 40 /ot wih/). U to vreme je zavr{no -n iz staroslovenskih predloga vxn, kxn, sxn ve} pre{lo na po~etak li~ne zamenice tre}eg lica i dalo prvo oblik sa -n, a onda i sa -w, kao u ovom jednom primeru u poveqi, koji ~ini pravi izuzetak i pravi srbizam (nanos iz srpskog narodnog jezika).

Partikula `e, kao prepoznatqiva karakteristika srpskoslovenskih tekstova, u ovoj poveqi nije izmewena glasovnim putem u narodno re niti u jednom primeru, pa imamo samo: tym8e 2, Ego8e 3, ]ko8e 4, ni;to8e 39. Nema, dakle, uticaja narodnog jezika, iako srpski narodni jezik zna za ovu promenu (-8e u -re) jo{ pre najstarijih sa~uvanih srpskih spomenika, a to zna~i pre druge polovine 12. veka (Mladenovi} 2008, 80-91).

Prezent poseduje u 3. licu jednine oblike bez nastavka -t(q) (on je ovde u funkciji imperativa) : da se daE 18, 31, da priime 47, da ima hilandarq i drq8i do vyka 34. Ali postoje i oblici prezenta sa nastavkom -t(q), {to predstavqa srpskoslovensku crtu: kto li drqznet... da razoritq 44, da porazitq 46, da bMdetq 49. U istoj re~enici ima oblika sa ~uvawem

25

nastavka -t(q) i bez wega, {to predstavqa najizra`enije primer me{awa srpskoslovenskih i narodnih odlika u ovoj poveqi.

Predlozi se u ovoj poveqi naj~e{}e pojavquju u obliku sq, kq, vq, izq sa izgovornim poluglasnikom koji }e se kasnije vokalizovati, {to predstavqa odliku srpskoslovenskog jezika, jer se u to vreme ve} stabilizovao ovakav fonetizam predloga: sq zasel`ci 22, sq vsymi 23, sq crqkvi} 25, sq zaselci 26, sq zgovoromq 30, vq inokih 10, kq gospodstvi} 10, vq wbityli 11, kq svetiimq 15, vq nemo{eh 20, izq mesi 20 i jo{ mnogo primera. Me|utim, pod uticajem narodnog jezika, pojavquju se u tekstu nakon arenge i dva primera koja odstupaju od srpskoslovenske norme: s meg]mi 22, 25 i M bolnicM 18.

LEKSI^KE CRTE

U skladu sa vrstom teksta (srpskoslovenski sa primesama narodnog jezika) ima dosta slo`enica, {to je ina~e svojstveno srsl. tekstovima, ali i ranijim staroslovenskim, koji su u toku primawa pismenosti i hri{}anstva doslovno prevodili mnoge grecizme: veleglasno 2, blagovyrnJi i samodrq8avnJi 8, bogomati 46; i mnogo je onih nastalih prefiksacijom: wdy]v[ii se 4, istek[e} 5, vqspriEti} 7, neWEmlEmo 35, MpokoEniE 36, sqgry[enii 39, prypoda[e se 41, vqrou;i[e 42, prino[eniE 38, 43, neizre;enno 44.

ZAKQU^AK

Poveqa kneza Lazara Manastiru Hilandaru je napisana srpskoslovenskim jezikom sa nanosima iz narodnog jezika. Uvodni deo poveqe, o~ekivano, skoro u potpunosti podle`e srpskoslovenskoj normi, dok je ostatak teksta otvoreniji uticajima narodnog jezika. Poveqa pripada ra{koj pravopisnoj {koli po mnogim osobinama, a najvi{e po vremenu u kome je nastala, me|utim, i trpi uticaje resavske {kole i bugarskog pravopisa, koji u to vreme po~iwu svoj uspon. Iako je ovaj tekst nastao u vreme bitnih de{avawa i promena u srpskom jeziku, u fonetskom smislu

26

(vokalizacija poluglasnika u narodnim govorima, prelazak l u o i vokalnog l u u u za~etku…), te promene se ne odra`avaju u jeziku poveqe.

LITERATURA:

1. Beli} 1976: Aleksandar Beli}, Osnovi istorije srpskohrvatskog jezika 1, Fonetika, Beograd, Nau~na kwiga, 1976

2. Brozovi}, Ivi} 1988: Dalibor Brozovi}, Pavle Ivi}, Jezik srpskohrvatski/hrvatskosrpski, hrvatski ili srpski, Izvadak iz drugog izdawa Enciklopedije Jugoslavije, Zagreb, Jugoslavenski leksikografski zavod “Miroslav Krle`a”, 1988

3. Grkovi}-Mejxor 1993: Jasmina Grkovi}-Mejxor, Jezik “Psaltira” iz {tamparije Crnojevi}a, Podgorica, Crnogorska akademija nauka i umjetnosti, 1993

4. Ivi} 1991: P. Ivi}, Iz istorije srpskohrvatskog jezika, Izabrani ogledi 2, Ni{, Prosveta, 1991

5. Jovi} 2011: Nade`da D. Jovi}, Jezik Hilandarskog medicinskog kodeksa, Ni{, Filozofski fakultet u Ni{u, 2011

6. Milanovi} 2006: Aleksandar Milanovi}, Kratka istorija srpskog kwi`evnog jezika, Beograd, Zavod za uxbenike, 2006

27

7. Mladenovi} 2007: Aleksandar Mladenovi}, Poveqe kneza Lazara, Beograd, ^igoja, 2007

8. Mladenovi} 1977: A. Mladenovi}, Napomene o srpskoslovenskom jeziku, Referati za Sedmi me|unarodni konkres slavista u Var{avi (1973), Filozofski fakultet u Novom Sadu, 1977

9. Mladenovi} 2008: A. Mladenovi}, Istorija srpskog jezika (odabrani radovi), Beograd, ^igoja, 2008

10. Mladenovi} 1980: A. Mladenovi}, Jezik u poveqama kneza Lazara, Zbornik za filologiju i lingvistiku 23/2, Novi Sad, Matica srpska, 1980

28