Skripta Istorija Srba 1800- 1913. godine

7/26/2019 Skripta Istorija Srba 1800- 1913. godine.

1/146

1

Prvi srpski ustanak i obnova drave1804-1813

Kriza Osmanskog Carstva krajem XVIII i poetkom XIX veka

Krajem XVIII veka i poetkom XIX veka Osmansko Carstvo prolazi kroz krizudravnog,javnog,i ekonomskog ivota.Reforme sultana Selima III nisu poboljale opteprilike,umesto toga otvaraju nove procese koje su pogodili drutveno-ekonomski i pravni sistem ucarstvu.Izbijaju nemiri i pokreti seljatva praeni otkazivanjem poslunosti lokalnih organavlasti,irokih slojeva hrianske raje,sitnih posednika-seljaka do spahija,gradskog stanovnitva,igradskih vojnih posada.Reformama Selima III i docnije Mahmuda II,posebno su bili nezadovoljnijaniari.Posebnu tekou za razvoj normalnih prilika,a naroito za teak ivot hrianskihseljaka,predstavljale su bune janiara i pojava krdzalija, koje izbijaju poetkom XIX veka.Janiari e biti u stalnom sukobu sa Portom u Bosanskom paaluku, a jedan njihov ogranak,poznat pod imenom kao dahije, izazvae prvi srpski ustanak, dok e krdzalije pune dve decenije

iriti strah Rumelijom, posebno u nekim sandzacima u Bugarskoj. U pograninim krajevimaAlbanije sa Epirom i Makedonijom, kao i u Tesaliji, nesigurnost za javni ivot su predstavljalipae-odmetnici, kao to su Ali-paa Janjinski, Tepelenli, protiv kojih e Porta voditi i velikevojne pohode. Kao odmetnik od carske vlasti javie se i Osman Pazvan-Oglu u vidinskomsandzaku.Uporedo se, na Balkanu, odvijao i proces zamene timarsko-spahijskog sistema za

itluk-sahibijske agrarno-pravne produkcione odnose. Proces je bio praen i nametanjemnovih agrarnih obaveza seljacima,nasilnim oduzimanjem seljakih batina, proterivanjima iizbeglitvom seljaka u bezbednije krajeve. Brutalnost postupaka prema raji i bezobzirnost uotimanju seljake zemlje inili su osnovna obeleja toga procesa. Takoe,bila je prisutna iislamizacija hrianskog ivlja, naroito po selima paaluka na Kosovu. Glavna karakteristika Osmanskog Carstva na prelazu vekova bila je opta nesigurnost ukrajevima na Balkanskom poluostrvu, teak pravni, drutveni,i ekonomski poloaj raje, nekoliko

narodnih buna i ustanaka u Srbiji i Grkoj kojima e poeti period kod veine balkanskih naroda,period emancipacionih antiturskih, odnosno nacionalnooslobodilakih pokreta.

Politiki i pravni poloaj Srba pred ustanak

Krajem XVIII veka srpski narod se i dalje nalazio pod stranom vlau,izdeljen u nekolikodrava,najveim delom pod Turskom i Austrijom,a do 1797.god. i pod Venecijom.Veinasrpskog ivlja ivela je u Turskoj,odnosno Osmanskom Carstvu.Srpski narod pod osmanskom vlau teritorijalno je pripadao administraciji dva vilajeta:

bosanskog i rumelijskog.U Bosanskom vilajetu,u narodu poznatiji kao bosanski paaluk,srpskinarod je iveo u sva etiri njegova sandzaka:zvornikom,bosanskom,klikom,i hercegovakom. Bosanski vilajet se prostirao na istoku do gornjeg toka reke

Morae i srednjeg toka reke Lima,a preko Drine je obuhvatao Jadar i Raevinu kao delovezvornike nahije,dok je abaka nahija u poreskom pogledu takoe pripadala bosanskom vilajetu(paaluku).Srbi su na tom prostoru bili potpuno potinjeni turskoj vlasti.Na elu bosanskogpaaluka (vilajeta) nalazio se paa, ranije u rangu beglerbega koga je postavljala Porta. U sudsko-administrativnom pogledu, bosanski paaluk (vilajet) bio je podeljen na 18.kadiluka, a u vojno-teritorijalnom pogledu bio je podeljen na 35. kapetanija (do 1835. god.). Jedan kadiluk moglo jeiniti vie nahija; kapetani su u pretenom broju bili nasledni i predstavljali su glavni Portinoslonac u vojnoj odbrani Bosne u odnosu na Austriju. Spahije, turski konjiki red, bile su podkomandom alajbega, i predstavljali su glavnu udarnu snagu turske bosanske vojske.


2/146

2

Finansije Bosne spadale su u nadlenost defterdara. Posle poslednjeg austrijsko-turskog rata1788-1791. god., u Bosni poznatog pod imenom kao dubiki rat, centralna vlast je bilaoslabljena usled opozicionog delovanja bosanskog begovata i drugih slojeva domaegpovlaenog muslimanskog stanovnitva.S obzirom na tursku administrativno-teritorijalnu podelu, Srbija je u celini ili delovimaobuhvatala teritoriju sledeih turskih sandzaka tj. paaluka: Beogradski, novopazarski (do 1817.

god. pod tim imenom), delove bosanskog, vidinskog,skadarskog, prizrenskog, zatim ceo niki,leskovaki, vranjski,peki, pritinski. Na zapadu se graniila sa bosanskim vilajetom (paalukom),i sandzacimazvornikim i hercegovakim, na jugu sa tetovskim i skopljanskim, na istoku sa sofijskimpaalukom, i ustendilskim ajanlukom. Vuk Karadzi je raunao da je na teritoriji Srbijepoetkom XIX veka ivelo oko milion ljudi, a blizu milion u ostalim krajevima pod turskomvlau. Oslobodjena Srbija u prvom srpskom ustanku brojae oko pola miliona stanovnika.Organizacija ekonomskog i drutvenog ivotaSrba pod turskom vlau nosila je pred prvi srpskiustanak mnoga obeleja iz prethodnog razvitka: naturalni karakter privrede i patrijahalnuporodinu zadrugu. U severnim delovima Srbije, najvei broj stanovnitva je iveo poselima,bavio se zemljoradnjom i gajenjem stoke,a ree po varoima i palankama,u kojima su sebavili trgovinom i zanatstvom.U gradskim sredinama meu Turcima,srpsko stanovnitvo je ivelo

u posebnim etvrtima,obino na periferiji ili u predgraima utvrenih gradova i varoi.Gradskostanovnitvo je bilo uglavnom doseljeniko iz raznih krajeva Balkanskog poluostrva.Poredjunoslovenskog stanovnitva bilo je dosta i doseljenih Grka i Cincara,ree Jermena,Jevreja,zatimTuraka-Osmanlija.U selima je preovlaivalo srpsko stanovnitvo koje je bilo starosedelako,adelom doseljeno iz raznih krajeva tokom migracija.U odnosu na Turke Srbi su bili raja i saodreenim obavezama i pravima u drutveno-pravnom,ekonomskom,i politikom statusu premaOsmanskom Carstvu.U socijalnom pogledu,srpsko stanovnitvo je bilo uglavnom homogeno,meusobno povezanoinstitucijama patrijahalnog ivota.Zadruga i selo inili su osnovne elijeporodine i drutvene

povezanosti.U mirnodopskim periodima, pred turskom vlau odgovarali su stareine zadruga ikmetova (knezovi),ili selo kao kolektivno organizovana narodna zajednica.Seoska optinapredstavljala je srpski narod pred turskim politikim,sudskim,i poreskim vlastima.Vie seoskih

optina obrazovalo jekneinukoja je vaila za upravno-teritorijalnu organizaciju na elu saizbornim knezovima koje su radi lakeg upravljanja priznavali i Turci,negde sa veim anegde sa manjim samoupravnim pravima. Dve ili vie narodnih kneina poklapale su se saturskim kadilukom ili nahijom. U dvanaest nahija Beogradskog paaluka bilo je tridesetakkneina. Seoski kmetovi,odnosno seoski zborovi,kneinske skuptine,i knezovi bili su nosioci

javnih narodnih zahteva,a nahijski oborknezovi,glavni predstavnici pred turskim vlastima

paaluka. Knezovi i oborknezovi su bili predstavnici srpskog naroda pred inostranimdravama,uglavnom pograninim vlastima u Austriji,pogotovo u vreme ustanaka i buna protivTuraka,kao i za vreme ratova Turske protiv Rusije i Austrije.Pravoslavna crkva predstavljala je jaku duhovnu i drutvenu osnovu za ire kontakte imanifestacije javnog,versko-crkvenog,i nacionalno-politikog ivota Srba.U Srbiji do ukidanjaPeke patrijarije 1766.god.i u drugim krajevima sa srpskim narodom,pravoslavna crkva

predstavljala je narodnu i versku organizaciju,sa svetenstvom,niim jerejima,i kaluerima koji suponikli iz naroda.U kanonskom i organizacionom pogledu,crkva u Srbiji kao i u drugimkrajevima pod turskom vlau bila je pod jurisdikcijom Carigradske patrijarije.Manastiri predprvi srpski ustanak su imali veliku ulogu u verskom,drutvenom,kulturnom,i nacionalnom ivotuSrba u Turskoj.Srpski narod je veinom iveo u zadrugama.Iz zadrunih kua su bili birani seoski kmetovi iknezovi kneina.Kao to je zadruga bila osnovna elija u etnikoj karakteristici i socijalnojorganizaciji srpskog naroda,tako je ustanova kneine i kneinske samouprave to bila udrutveno-politikoj organizaciji i ranije, i u periodu pred prvi i drugi srpski ustanak.Gde je bilo


3/146

3

zadrunog ivota i kneinske,i uopte lokalne,seoske samouprave,tu je srpski narod uspeo dasauva sva bitna svojstva narodne organizacije i nacionalne kulture.Islamizacija i itluenjepogodovali su daleko vie u krajevima gde su sticajem okolnosti bile razbijene institucijeobiajnog narodnog ivota,raunajui i narodnu crkvenu organizaciju.Osnovna drutvena i ekonomska suprotnost izmeu srpskog naroda i turske drave naroito odkraja XVIII veka,svodila se na borbu za otimanje seljakih batina u korist upravno -zemljinearistokratije,odnosno za pauperizaciju seljaka pretvaranjem spahijske zemlje,timara,u neposredangospodarski posed,itluk,u privatnu svojinu Turaka muslimana mulk. Tamo gde je postojalakneinska samouprava koja je titila i pojedinana prava seljaka i zajednika prava sela,taj procesdrutveno-ekonomskog potinjavanja srpskog naroda,nailazile su na otpor,ili su barem usporavalepojave drutvene anarhije i politike samovolje koja je zahvatila Osmansko Carstvo krajem XVIIIi poetkom XIX veka.Zato se na podrujima gde nije postojala jaka upravna vlast Porte vrio

pritisak na ove organe narodne samouprave.Otporna mo na zloupotrebe osmanskih vlastiizkazivala se podnoenjem zakonskih tubi i albi na Porti,slanjem narodnih deputacija uCarigrad,oruanim pobunama ili podizanjem ustanaka irih razmera.Ono to je davalo zajednikukarakteristiku svim selima i krajevima koji nisu imali svoje batine,spahijske zemlje,i slobodneseljake,tkz.rajete bio je itluki agrarno-pravni produkcioni odnos i itluki tip sela saobavezom seljaka da pored spahijskog,odnosno dravnog desetka daju jo jedan desetak svome

agi,itluksahibiji,tkz.devetak.Meutim,jo od kraja XVIII veka,jaanjem itluenja,najeenasiljem,klasian tip devetka pretvarao se u osminu,petinu,etvrtinu,ak i treinu i polovinu.Ovoposlednje je bilo poznato i pod imenom napolica, kao veoma teak oblik agrarno-pravnogekonomskog statusa seljaka.Taj tip odnosa je preovladao u junoj Srbiji,i krajevima naseljenimmeovitim srpsko-makedonskim,i srpsko-bugarskim ivljem,u kojima nisu postojali oblicikneinske samouprave.Ukidanjem Peke patrijarije Kneinska samoupravapostaje najznaajnija ustanova kod Srbau Beogradskom paaluku uoi izbijanja ustanka.Oblici samouprave postojali su i ranije na skorosvim prostorima Osmanskog Carstva,a kod nas su bili posebno izraeni u Timokoj krajini iKljuu,koji nisu pripadali Beogradskom paaluku.Kneinska samouprava uspostavljena je odmahposle povratka Srbije iz austrijske u tursku vlast 1739.god.da bi pravno bila uobliena tokomposlednje decenije XVIII veka.Ona se ispoljavala na tri nivoa:

. Selo

. Kneina

.NahijaNajizraenija je bila u kneini odakle i potie njen naziv.Selo,kneina,nahija imali susamoupravne organe vlasti: seoskog kneza,kneinskog kneza i oborkneza,seoskizbor,kneinsku i nahijsku skuptinu.U njihovoj nadlenosti bili su poslovi za koje turska vlastnije bila posebno zainteresovana,a ticali su se iskljuivo srpskog ivlja:-sakupljanje poreza-odravanje puteva,crkava,i manastira-biranje knezova

-reavanje raznih meusobnih sporova,linih i zemljinih.Poslednji austro-turski rat 1788-1791.god.,poznat pod imenom i kao Koina krajina,ubrzao je

proces izgradnje kneinske samouprave,kojom su Turci nastojali da zadovolje Srbe koji su uovom ratu bili na strani Austrije.Uoi Svitovskog mira tronoki arhimandrit Stevan Jovanovi,studeniki arhimandrit Vasilije Radosavljevi, i protoprezviter Jovan Milovi sainili su, 1791.god. program samoupravnih privilegija: da se u odredbe mira unese da Srbi sultanu daju porezodsekom, da Turci ne ive zajedno sa Srbima,da im muselimi ne sude,da izaberu meupoznatijim ljudima jednog za komandanta koji e sultanu predavati porez,da u svojoj zemlji mogumirno raditi i uivati. Iako je imao vojno zvanje a finansijske nadlenosti,komandant bi bioposrednik izmeu Srba i Porte,budui vrhovni knez iz 1796.god.Tokom vezirata Hadzi Mustafa-


4/146

4

pae(1793-1797,1799-1801.god.) Porta jefermanima dala Srbima u Beogradskom paalukukonaan pravni oblik kneinske samouprave. Re je o aktima obnarodovanim1793.god.,1794.god.,1796.god.sa sledeim povlasticama:-Paalukom upravlja vezir sa turskim organima vlasti do nahija-uz njih postoje-vrhovni srpski knez,oborknezovi stareine nahija (ne pominju se ali se

podrazumevaju seoski i kneinski knezovi).oni razrezuju i kupe porez-Srbi isplauju danak i ostale dabine u utvrenom iznosu-spahije stanuju samo u Beogradu-Turci se uklanjaju iz naroda-paa ima pravo da dri Srbe u svojoj pratnji-osniva se srpska narodna vojska za odbranu paaluka-garantuje se sloboda veroispovesti i podizanja crkava i manastiraAprila 1796.god. u Beogradu je izabrano 12 oborknezova i vrhovni knez Petar urovi,koji jeimao da vodi nadzor nad njima i odrava vezu izmeu pae i srpskih knezova.Meutim,Turci suspreili zaivljavanje ustanove vrhovnog kneza,ali su dopustili organizovanje srpskih odredasastavljenih od 16000.vojnika.Ta srpska vojska u turskoj slubi imala je svoju organizaciju isticala je iskustva u borbi protiv janiarskog odmetnika Pazvan Oglua,to e biti od znaaja u

ustanikom periodu.Uustanikoj dravi organi kneinskesamouprave predstavljali su civi lnuvlast.1

Prvi srpski ustanak i ratovanje Srba s Turcima

18041813.god.

Buna na dahije 1804.god.Janiarske bune i neredi postali su nesnosni legalnim povratkom janiara u Beogradski paaluk

1799. god. Trovanje tronokog arhimandrita Stevana Jovanovia,ubistvo tamnavskog knezaRanka Lazarevia, ubistvima mitropolita Metodija i beogradskog vezira Hadzi-Mustafa pae(1801.god.) nastalo je doba dahijske strahovlade 1801-1804.god. Dahije Foi Mehmed-aga,Mula Jusuf, Kuuk Alija, i Aganlija podelile su paaluk na etiri dela,a u unutranjosti su upravupoverili svojim bliskim roacima sa zvanjem muselima. Prvi su ostali u seanju naroda kaovelike dahije, a potonji kao kabadahij e. U linosti Pazvan Oglua imali su vrsu zatitu.Povratkom itlukih odnosa i izgradnjom hanova u selima guena je kneinska samouprava.Zulum Turaka postao je neizdriv. Istovremeno su poele pripreme knezova i svetenika zadizanje ustanka. Dahije su saznale za zaveru i odluile se za njeno krvavo uguenje. U seiknezova izmeu 4. i 10.februara 1804.god. stradalo je blizu stotinu istaknutih Srba, a njihoveodseene glave donete su u Beograd.Za objavu i poetak ustanka uzima se zbor u Oracukojije odran2/14.februara 1804.god. naSretenje.Zbor u Oracu imao je obeleje dogovora vienijih narodnih predstavnika iz centralnogdela umadije tj. iz kragujevake,rudnike,i beogradske nahije kao i pojedinaca iz smederevske,ijagodinske nahije.To su bili knezovi,svetenici,trgovci stokom,bive buljubae narodnevojske,istaknutiji hajduci. Oraaki zbor je odran u mestu zvanom Marievia jaruga. Tu je uzoptu saglasnost svih prisutnih izabran za vou ustanka ore Petrovi,poznatiji kaoKaraore,poto su prethodno harambaa Stanoje Glava i knez Teodosije Marievi nisuprihvatili uloge voda.Prota Atanasije izvrio je zakletvu i time skupu dao sakralno obeleje.Posle

1R.Ljui,Istorija srpske dravnosti II, Novi Sad 2001,54 56.


5/146

5

zavrenog zbora odmah se krenulo u akciju,istog popodneva je zapaljen han u Oracu,a handzije isejmeni su ili oterani ili pobijeni,ime je i praktino poela buna na dahije. Proces unitenjaturske organizacije vlasti u Beogradskom paaluku poeo je paljenjem hanova u selima,iproterivanjem handzija i subaa.Drugog dana bila je razbijena kod sela Sibnice i vea grupaTuraka koja je iz Beograda ila za Rudnik.Ustanak se potom proirio na iru okolinu Oraca iTopole. Brz razvoj ustanka i istrebljenje organa vlasti uveliko je zabrinulo dahije.Stoga one brzo

alju u pobunjene krajeve Aganliju, koji je bio za blai nain upravljana rajom,kako bi nagovorioSrbe na pomirenje.Do susreta Aganlije i Karaora dolo je u selu Drlupi,meutim, sastanak

je zavren sukobom u kome je Aganlijaranjen,a njegovih nekoliko pratilaca ubijeno, pa su seostali Turci povukli.Gonei ih,Srbi su preneli ustaniku akciju u neposrednu blizinu Beograda.Tada se javno odmetnula od Turaka i groanska kneina i posavska kneinasa knezom SimomMarkoviem.Za njima je sledila i smederevska nahija koju su predvodili knez ua Vulievi iObrad iz Azanje.Veze Beograda sa unutranjou paaluka bile su prekinute.Boj na Drlupi bio je prvo vatreno krtenje ustanika u borbi protiv dahija . Kako se ustanakirio na druge krajeve,dahije su uinile novi pokuaj,laskavim obeanjima su pokuale da smirenarod aljui beogradskog mitropolita Leontija i devetnaest Turaka na razgovore sa Karaoremu Palanku.Pregovori su propali insistiranjem Srba da austrijski car garantuje budui srpsko -turskiugovor.Posle toga je organizovana tenja opsada Beograda,veze izmeu Beograda i turskih

tvrava u Smederevu,apcu,Adakaleu mogle su se odravati jedino rekama Savom i Dunavom,alii to ne zadugo irenjem ustanka u tim krajevima.Nakon see knezova,grozota koje su dahije vrilepo paaluku,nije moglo da proe a da se ne izazove osveta. Ubrzo su valjevski Turci osetilikomeanje u narodu,pa su napustili Ub i otpremili svoje porodice u tvrave u Uice iSoko.Paljenje hanova u umadiji uticalo je i na narod valjevske i abake nahijekoji se krajemfebruara i poetkom marta sam podigao na ustanak.U ovim krajevima Beogradskog paaluka prva se na otvoren ustanak diekneina Tamnavaukojoj i dolazi do prvog oruanog sukoba sa Turcima.Znatne snage ustanika su najpre napale izauzele Pale(Obrenovac)9/21.februara 1804.god. Potom je Jakov Nenadovipotukao valjevske i abake Turke naBeljinu 23.februara. Ove dve pobede omoguile su ubrzo i osloboenje Valjeva 6/18.marta1804.god.Istog dana ustanici su zauzeli i Rudnik,dok se abac nalazio pod opsadom.

Zauzimanjem Valjeva i opsadom apca osloboena je cela teritorija od Kolubare do Cera iMave izuzev sokoske nahije,i Jadra i Raevine koji su pripadali bosanskom paaluku .Zauzevi u martu i aakSrbi su postavili granicu prema Uicu koju je uvao znatan turskigarnizon.Meitim,pod utiskom poraza dahija i prvih ustanikih uspeha,Turci Uiani se nisuusuivali da neko vreme krenu protiv ustanika,to je doprinelo stabilizaciji prilika u ostalimkrajevima na jugozapadu Beogradskog paaluka.Prekomoravski krajevi Beogradskog paaluka,poarevaka i uprijska nahija(Resava) ustali su na oruje odmah po izbijanju ustanka u umadiji.Isti uzroci dahijskesamovolje,ubistva vienijih narodnih predstavnika,pljake,naganale su i stanovnitvo ovih krajeva da se digne na oruje.Kada su umadijski ustanici krenulina sela donje Jasenice u smederevskoj nahiji, Karaore je uputio poziv prekomoravskim Srbimada se diu na ustanak.Iako su nailazili,u poetku,na jak otpor Turaka ustanici poarevake i

uprijske nahije su uspeli da do polovine marta oslobode: kneineMoravu,Mlavu,Stig,Ramsku,Peku,Homolje,Zvid,i vei deo Resave,i da postave strae premavidinskom i leskovakom paaluku. Nakon pobeda na Dubokom Potoku i Gilja,i na Umovimablizu Svilajnca,oien je ceo istoni deo Beogradskog paaluka.Kao narodne voeistakli su seMilovan Resavac,Stevan Sineli,Milenko Stojkovi,Petar Dobrnjac.Poarevac se predao u maju1804.god.,dok je u Turskim rukama ostao Porekao utvreni grad na Dunavu.Ustanak se irio i u junim delovima kragujevake i poeke nahije,zatim u jagodinskojnahiji.Prepreka brzom osloboenju ovih predela bilo je prisustvo jakih turskih odreda u Jagodinii Kragujevcu kao nahijskim mestima,zatim utvrenim palankama Batoini i Karanovcu.U svom


6/146

6

planu osloboenja celog Beogradskog paaluka od dahijske vlasti,a pouen iskustvom prodoraKuuk Alije iz Beograda u Jagodinu,Karaore je nastojao da te palanke i gradove to preosvoji.Gonei Kuuk Aliju, ustanicipod Karaorevom komandom su uspeli da zauzmuKragujevac 23.marta 1804.god.Odatle se Kuuk Alija povukao u Jagodinu da bi stvorio bazuza dalje prikupljanje vojnih snaga.U dve bitke na Batoini 24.i 25.marta 1804.god. Srbi su uspelida potpuno potuku tursku posadu.Opsada Jagodine je trajala tri nedelje sa dve vee

bitke.16.aprila tokom noi Srbi su uspeli da nanesu poraz Kuuk Aliji koji se preko Kragujevca iTopole povukao u Beograd.Jagodina je osloboena,a sa njom i nahijejagodinska,kragujevaka,i uprijska,poto se neznatna turska posada povukla u Parain iKruevac koji su pripadali leskovakom paaluku.Karaore je odmah potom krenuo u poteru zaKuuk Alijom.Beei u pravcu Beograda,progonjeni Kuuk Alija je imao dva sukoba saSrbima,kod Ropoeva gde se sudario sa Karaorem ali je uspeo da se izvue,i drugi put sesukobio na Letanima gde ga je doekao Vasa arapi.Kod Letana poraz Turaka je bio potpun, azadobijen je i veliki plen.Preostali Turci jedva su uspeli da se sklone u Beograd,oko koga su poele da se skupljajuustanike vojske.Za dva meseca dahijska vlast u deset nahija Beogradskog paaluka bila je ukinuta ,dahije vojnopotuene,dok se sam Beograd nalazio pod opsadom.

Brz i uspean ustanak je unitio za nekoliko nedelja sistem dahijske uprave u deset od dvanaestnahija Beogradskog paaluka .Ustanici dobro organizovani,i veto voeni svojimstareinama,suvereno su drali vlast.vrste veze su postojale izmeu nahijskih centara ustanka iKaraora koga su sve vie smatrali za glavnu linost ustanka i izvan umadije.

Ustanak tokom 1805-1806 god.

Isterivanjem Turaka iz unutranjosti paaluka i opsadom Beograda,ustanak je predstavljaostvarnost koja je nadmaivala karakter bune na dahije.To su osetili beogradski Turci.Stoga dahijeiz Beograda i beogradski vezir Hasan-paa mole barona Geneina,komandanta Slavonske vojnegranice,za posredovanje kod Srba.Kao komandant ustanika Karaore pristaje da se srpsko-turskipregovori odre u Zemunu u prisustvu visokih predstavnika Vojne granice.U tom cilju je i sazvaoskuptinu ustanikih voa i drugih uglednih ljudi iz svih nahija Beogradskog paaluka radidogovora.Ostrunika skuptina sastala se u maju 1804.god. Prisustvovali su narodni predstavnicibeogradske,kragujevake,rudnike,smederevske,i valjevske nahije,a pored ostalih iKaraore,Stanoje Glava,Janko Kati,Sima Markovi,Milan Obrenovi,prota Mateja

Nenadovi,zatim od svetenih lica iguman Ravanice Sava,iguman Kalenia Josif,poarevakiprota Josif,i drugi.Skuptina je donela odluku da posebna deputacija ode u Zemun i pone pregovore naosnovu devet taaka dogovora: isterivanje dahija iz paaluka,obnavljanje kneinskesamouprave,sloboda linosti,trgovine,i veroispovesti,pravo da vrhovni knez zajedno sa paompretresa sva pitanja koja se tiu odnosa izmeu Srba i Turaka,amnestija za poinjene krivice u1804.god.

Srpsko-turski pregovori u Zemunu odrani su10.maja inisu urodiliplodom zbog odbijanjaTuraka da prihvate srpske zahteve.Nakon toga su Karaore,Sima Markovi, i Janko Kati u posebnoj audijenciji kod baronaGeneina zatraili zatitu austrijskog dvora,ali su odbijeni uz zahtev da se obrate Porti . To jeujedno bio i prvi javni kontakt s predstavnikom jedne strane sile.U Takvoj situaciji Ostrunika skuptina je donela odluku: da se opsedne Beograd i to preprimora na predaju; da se po nahijskim sreditima izaberu sudije koje e suditi za krivice ;


7/146

7

da se obrate Rusiji za zatitu, u vezi sa tim je napisana i posebna molba koja je poslataruskom predstavniku u Carigrad.Neuspevi da se nagode sa Turcima Srbi su zatraili pomo od austrijskih vlasti i ruskogposlanika.Prihvativi srpsku molbu, ruski predstavnik u Carigradu zatraio je uputstva od svogministra,kneza Adama artorijskog.artorijski je smatrao da bi tek nakon srpskog osvajanjaBeograda ruska diplomatija mogla da posreduje u Carigradu,polazei od prava Rusije da uzme u

zatitu pravoslavne hriane po Kuukkajnardzijskom miru koji je sklopljen 1774.god.artorijskije smatrao da Srbi treba da odravaju to bolje pogranine veze sa austrijskim vlastima kako bi seiz junih austrijskih provincija mogli to vie snabdevati ratnim potrebama,odnosnomaterijalom.Ruski car Aleksandar I saglasio se sa svojim ministrom inostranih poslova.Uvidevida austrijske vlasti ne ele povrediti neutralnost Austrije prema Turskoj,ustanike voe su poeletraiti nove izvore podrke i pomoi.Obratili su se crnogorskom vladici Petru I.Tada su se srpskestareine obratile posebnom molbom ruskom caru preko bakog vladike JovanaJovanovia.Molili su Aleksandra I za pomo i objasnili da su sami nemoni da suzbiju Turke,akukoliko bi i oslobodili Beograd ,tako da je povoljan ishod ustanka u stalnoj opasnosti.Novitrenutak je nastupio kada je u Srbiju preao Petar Novakovi ardaklija,voa frajkora iz

poslednjeg austro-turskog rata u XVIII veku.On je predloio ustanikim stareinama da uputeruskom caru posebnu deputaciju koju su inili:prota Mateja Nenadovi,Petar Novakovi,i Jovan

Proti iz Poarevca.U prestonici Ruskog Carstva,Petrogradu,deputati su proitali molbu u kojojsu traili: novac,oruje,oficire,i posebno jednog konzula za Srbiju koji bi bio jemac za mirizmeu Srba i Turaka.Pozivajui se na privilegije Jonskih ostrva, zatraili su da se Rusija saglasisa buduom vrhovnom ustanovom oslobeene Srbije koja bi bila u labavoj vezi sa Turskom,kojojbi plaala utvreni danak ,a Srbi bi ponudili svoju oruanu silu koja bi u sultanovo ime titilaturske gradove i unutranji poredak u Beogradskom paaluku.Pokualo se i sa sporzumevanjem sa Portom.Naime, ustanici su nastojali da pridobiju Portu daprihvati opravdanost srpskog pokreta,pri emu bi se uklonili uzroci njegovog izbijanja i polikvidaciji dahija vratile privilegije iz tkz. kneinske samouprave,odnosno fermana 1793 -1796.god. Stoga ustanici nisu dirali u sultanova prava,u ivot i imanja mirnih Turaka koji nisuprili dahijama. Tako je Porta u junu 1804.god. naredila bosanskom veziru Beir-pai dadoe u Beogradski paaluk,ukloni dahije, i zavede redovnu tursku upravu,obeavajui

Srbima zakoniti poredak.U leto 1804.god. Beir-paa je doao sa neto vojske i artiljerijom pod Beograd gde je i vodiorazgovore sa Karaorom i drugim stareinama.Krdzalije su na prevaru uspele da konfinirajuBeir-pau i da ga ucene,pa su Srbi morali dati novani otkup za njega.Meutim, Beir-paa jeuspeo u svojoj misiji utoliko to su dahije pod pritiskom krdzalija pobegle u Adakale gde ih je popainom nareenju pobio Milenko Stojkovi.Narodna skuptina ustanikih stareina u Peanimaodrana aprila1805.god. trebala jedapotvrdi dotadanji rad i da donese nove odluke koje su imale zadatak da doprinesu novojafirmaciji srpskog ustanka i u osloboenoj zemlji i u inostranstvu. Skuptina je trebalo dapretrese tri vana zadatka: da donese odluku o daljem toku ustanka u Beogradskompaaluku,da formulie zahteve koji e biti predani Porti, da izabere deputaciju zaCraigrad.Srbi su zahtevali da im se dopusti:

da sami biraju stareine koji e pod sultanovom zatitom upravljati narodom

da narodne stareine, sa izabranim predstavnikom, uredno sakupljaju danak,koji moebiti i povean,i da ga predaju sultanu preko svog oveka koji e stalno boraviti u Carigardu

da svi Turci vojni inovnici zauvek napuste zemlju.Srbi su obeali da e braniti zemlju u ime sultana i mirno iveti s turskim civilnim stanovnitvomu svojoj okolini. Postojala je i jo jedna varijanta sa neto drugaijim formulacijama: da Portapoalje jednog inovnika, finansijskog,koji e sa srpskim vrhovnim knezom voditi rauna upaaluku; da Srbi biraju dvanaest knezova i jednog vrhovnog kneza koje e sultan potvrditi


8/146

8

beratima; da jedino oni mogu sakupljati porez,koji e biti tano utvren i predavan u Carigradu izsrpskih ruku;sloboda veroispovesti,trgovine,sloboda obrade zemlje,sloboda kretanja.

Portini ministri nisu uzeli u ozbiljna razmatranja srpske zahteve, polazei od pretpostavke daSrbi nisu ispunili njihova oekivanja,da i dalje dre pod orujem veliki broj ljudi,i da akopsedaju carski grad.Porta je izdala nalog nikom muhafizu Hafis-pai da se pripremi zapohod na Beograd i da silom zavede legalan sultanov poredak.

Tada ustanike stareine donose odluku da sauvaju steene pozicije i po cenu sukoba saPortom i sultanom.

Tako su ustanici poetkom leta 1805.god.napali i zauzeli Karanovac,Trstenik, i Uice,pa suse i preostale nahije pridruile ustanku.Ubrzo je dolo i do prvog pohoda sultanove vojske na ustanike. Na elu pohoda nalazio se Hafis -paa. Poto je odbijen zahtev Turaka da se oslobodi carski drum i da se vojska propusti zaBeograd,dolo je do borbe naIvankovcu severo-istono od uprije.Napade su odbijali MilenkoStojkovi i Petar Dobrnjac,da bi potom krenuli i u napad.Hafis-paa je ranjen a turska vojska jerazbijena.Tako su Srbi izvojevali prvu pobedu nad sultanovom vojskom,a ustanak je dobioobeleje otvorenog sukoba sa legalnim vlastima Osmanskog Carstva.Dogaaji iz 1805.god.znaili su otvoren sukob imeu Srba i Porte.Uspon ustanka i pobeda nad sultanovom vojskomdoneo je i proirenje politikih ciljeva ustanika.Nije vie bilo rei o povratku na stanje pre

dahijske uzurpacije i uoi izbijanja ustanka,nego o znatnom smanjenju obima turske vlasti uBeogradskom paaluku.Srpske ustanike stareine istiu sada osnovu narodnog suvereniteta naosloboenoj teritoriji ilabilnu politiku vezu s portom,to bi odgovaralo odnosu autonomnog poloaja Vlake iMoldavije prema Osmanskom Carstvu. S Turskog stanovita to je vodilo potiskivanju sultanovogsuvereniteta,to je moglo imati posledice za dalji integritet carstva i mogue ugledanje ostalihSrba u Bosni i Rumeliji na ustanak u Beogradskom paaluku.Meunarodni poloaj Turske je, takoe, u 1805.god. dobio nove karakteristike.Posle francuskihpobeda kod Austerlica,i mira u Pounu kojim je Austrija ustupila DalmacijuNapoleonu,Francuska postaje neposredan sused Turske na Balkanu.Rusija se posle Pounaoseala ugroenom od Napoleona,pa je ruski dvor savetovao Srbima da upute novu delegaciju uCarigrad,uz obeanje da e pomoi srpske zahteve na Porti.Tako su se i ustanici na prelazu 1805.

na 1806.god. nali na politikom raskru. Zbog pojanog interesovanja velikih evropskih sila,pitanje Turske pa samim tim i ustanka Srba dobija meunarodni karakter. Krajem 1805.god. ipoetkom 1806.god. poloaj ustanike Srbije je promenjen u odnosu na dotadanje srpsko-turskeodnose.

Jedna od najvanijih skuptina za vreme ustanka bila je skuptina odrana u Smederevukrajem novembra 1805.god.Na njoj su razmatrana pitanja daljeg odnosa Srba prema Turima iodbrana dotadanjih tekovina.Doneti su zakljuci koji su predviali sledee: da se iskoriste svesnage u zemlji,materijalne i ljudske, kako bi se maksimalno organizovala vojna mo ustanika; dase Beograd na svaki nain zauzme od Turaka; da se pone sa prodiranjem u dubinu tursketeritorije u cilju zauzimanja vanih stratekih pozicija i odbrane osloboene teritorije. Zafinansiranje vojnih operacija i obnovu smederevske tvravebio je raspisan prirez od pet stotinahiljada groa,ili pedeset hiljada dukata.

Doneta je odluka i da se diplomatskim putem pokua zatita zemlje.U tu svrhu su upuenemolbe austrijskom i ruskom caru. U molbi upuenoj sultanu,u kojoj su navedeni razlozi podizanja ustanka,navedena je spremnost izmirenja sa Portom na osnovu predloga donetih

na skuptini u Peanima. Pismom prote Mateje Nenadovia ruski poslanik uCarigradu,Italinski, bio je zamoljen da na Porti poradi u interesu srpskih zahteva.

Na skuptini u Ostrunici odranoj u januaru 1806.god. molbu upuenu sultanu potpisali su poredKaraora, prote Mateje Nenadovia,i sve druge istaknute stareine ustanka(devet knezova ivojvoda). Tom prilikom za deputate austrijskom caru odreeni su prota Mateja, Boa


9/146

9

Grujovi,Milo Uroevi.U molbi sultanu je istaknuto da e Srbi biti verni sultanovi podaniciukoliko se fermanom priznaju njihovi zahtevi i objavi opta amnestija.U sluaju da Porta poaljevojsku na ustanike,pruie se otpor do poslednjeg oveka. Austrijski dvor bio je zamoljen dasrpsku molbu u prepisu dostavi ruskom dvoru.Znajui za pripreme turske vojske za pohod,Karaore je izdao nareenje komandantima daprebace na tursku teritoriju jae odrede ustanike vojske.

Milenko Stojkovi je je u januaru 1806.god. upao u Krajinu i Klju,zauzeo Pore naDunavu,Petar Dobrnjac i druge stareine su dolinom Morave uli u leskovaki paaluk i osvojilisve do Kruevca i Aleksinca.Osvojeni su i Prokuplje,Kurumlija,dok su ustanici doli i do prilazaLeskovcu.Milan Obrenovi je prodro sve do Nove Varoi i Viegrada.Kod Sokobanje potuen je iOsman Pazvan Oglu,odbijeni su napadi iz Leskovca,Nia i suzbijeni su hercegovaki Turci.Uprolee 1806.god. ,Srbi su potpuno blokirali Beograd i spreili veu bosansku vojsku da preeDrinu. Aprila 1806.god. posle pobede nad vojskom Osmana Dzora,Srbi su osvojili Raevinu iJadar od zvornikog pae.Pod pritiskom ovih ustanikih uspeha Porta je mobilisala velike snageredovne vojske i baibozuka u Rumeliji.Tada su austrijski i ruski dvor intervenisali na Porti da semirnim putem postigne sporazum sa Srbima.Ali Porta je odbila intervenciju smatrajui ustanak zadomau stvar. Portu je muila i neizvesnost u pogledu francuske politike na Balkanskom

poluostrvu nakon zauzimanja Dalmacije.U tom pogledu su nastojanja francuske diplomatije i

pismo Napoleona sultanu da silom uniti srpske buntovnike koje podrava Rusija uinili preokretu korist ratovanja. Porta je izdala nalog Ibrahim-pai Skadarskom,seraskeru rumelijskevojske,kao i bosanskom veziru da sa velikim vojnim snagama krenu na Srbiju. U julu su dvevelike vojske ve stigle na Drinu prema Loznici,zatim na Moravu prema Deligradu koji su Srbiutvrdili.Porta je srpskim ustanicima objavila dzihad .Bosanci su razmiljali da unite ivu siluustanika u pograninim odbranbenim mestima i anevima,a jo vie da opljakaju seljake ipopale sela.U nastupanju svojom brojnou lomili su otpor pojedinih mesta srpske odbrane naDrini . Glavnina turske vojske ila je na Badovince,a srebreniki Hadzibeg vodio je pomonutursku vojsku preko Sokolske planine u pravcu Valjeva.Srbi su imali malo vojske koja je veimdelom bila poslata prema Niu.Tako su Turci privremeno zauzeli Mavu. Poetkom avgustasrpska odbrana se povukla na liniju Valjevo-abac,ali je Karaorev dolazak sa oko pet hiljadavojnika ulio nove snage srpskoj odbrani.Karaore je naredio da se izlaz iz apca prema

Beogradu zatvori izgradnjom aneva na mestu Miar.Brojno stanje srpske vojske je iznosilo oko10 000 vojnika,a turske oko 20 000 ljudi.Tu su bili Karaore i vojvode Luka Lazarevi,Milan iMilo Obrenovi,Jakov Nenadovi,Stojan upi,Petar Moler,Cincar Janko Popovi i drugestareine iz ovog kraja. Tako je 1./13. avgusta 1806.god. dolo do velike bitke na Miaru i dopotpunog poraza Turaka. Na bojnom polju ostali su Kulin-kapetan,Sinan-paa izGorada,kapetan od Dervente,Mehmedbeg Vidaji i mnogo peaka i konjanika.Na Miaru je

poginuo cvet bosanskih ratnika i zarobljen je veliki broj turskih zastava.Ostatak se povukao uabac ili pokuao pobei u Bosnu preko Drine.Miarska bitka i neto kasnije deligradska bitkabile su dva najvea uspeha u dotadanjoj oruanoj borbi protiv Turaka.Odjek koji je miarskabitka imala kod bosansko-hercegovakih hriana,naroito je uplaio turske vlasti u Bosni koje sustrahovale od irih ustanikih pokreta,posebno u Podrinju i Krajini.Direktna posledica srpskepobede na Miaru bilo je materijalno slabljenje vezirske vojske,naroito u spahijama ,i

jaanje oruane spreme Srba ustanika koji su zaplenili mnogo oruja,municije,konja,aposebno novca i drugih dragocenosti. Sline posledice za Srbe i Turke imala je i bitka naDeligradu,ukljuivi i njene zavrne operacije na Staroj planini,u Zagorju i razvou Toplice iLaba na Kosovu.Tu je bila potuena regularna carska vojska koju je vodio Ibrahim-paa,velikivezir i serasker Rumelije.Bio je primoran na prekid daljih vojnih operacija i na primirje sKaraorem u Lomoju i Prevali (danas u Bugarskoj). Veliki znaaj je imala i injenica da su bilipotuene i osione arbanake pae,domicilne u sandzacima i paalucima Stare Srbije,zapadneMakedonije i Albanije. Deligradska bitka dobijala je u znaaju i time to su Srbi uspeli da preu u


10/146

10

protivofanzivu i da potpuno razbiju tursku vojsku,prenosei operacije u dubinu turske teritorije,doNia,Prokuplja,Kurumlije,Bele Palanke,i Pirota.Napoleonova pobeda kod Austerlica i Pounski mir uticali su na ruske dravnike i primorali ih dabudunosti Evrope posvete svu svoju panju.Za Rusiju je bilo vano da li e Turska u ratuizmeu Rusije i Francuske ostati neutralna,ili e prii Napoleonu.U predstavci koju su uPetrogradu zastupali prota Aleksa Lazarevi,ardaklija,i Gavrilo Vujanovi,Srbi su molili ruskog

cara za novanu pomo u znosu od milion rubalja,da im poalje oruje za sto pedeset hiljadaljudi,sto do dve stotine topova i izvestan broj artiljeraca,i nekoliko pukova carske vojske izVlake.Ukoliko bi se to ostvarilo,srpski narod bi se sigurno digao uSrbiji,Bosni,Hercegovini,Crnoj Gori,Dalmaciji,koju su Francuzi tek bili zaposeli, tako da bi Rusi dobili preko sto hiljada novih boraca za svojepotrebe na Balkanu.Po srpskoj elji tom vojskom bi bilo najbolje da komanduje carev bratKonstantin.Mada je ruska diplomatija srpske planove svela na realne osnove,i ublaila srpskezahteve,ona je u sutini prihvatila srpski ustanak i njegove potrebe za materijalnom pomoi idiplomatskom podrkom.Otuda su ponovo uinjeni energini koraci na Porti da Turci na pogodannain reguliu odnose sa Srbima.Podupirui odluke skuptine u Smederevu,artorijski jepreporuio caru Aleksandru da bi ustanak u Srbiji trebalo pomoi svim sredstvima osimrata,poto su Crnogorci i Hercegovci i Brani spremni da priu ustanku i ustanicima iz

Beogradskog paaluka ukoliko dobiju odobrenje iz Rusjie.Za sluaj rata sa Francuskom to bi bilavelika snaga koja bi im zapreila prodiranje u unutranjost Balkanskog poluostrva artorijski jepredlagao da se ustanicima poalje novana pomo radi finansiranja ratnih potreba i kupovineoruja u susednoj Austriji. Ruski car je usvojio miljenje svog ministra spoljnih poslova i zatraiood ruskog predstavnika u Carigradu da se na Porti jo jednom zauzme za ustanike,tj, za priznanjeunutranje autonomije uz plaanje poreza odsekom.Osloboenje Beograda je zavreno 30.novembra 1806.god. Nije bilo velikih gubitaka poto jeprodor i zauzimanje jedne od gradskih kapija (Varo kapije) izvreno na prepad, i omoguiliproboj ostaloj srpskoj vojsci.U napadima na ostale kapije,meu ostalima pao je i vojvoda prvogsrpskog ustanka Vasa arapi,komandant groanske nahije.U zauzetoj varoi ustanici su zatekliveliki ratni plen,a Turci su se zatvorili u gradsku tvravu na Kalemegdanu.Poetkom januara1807.god. zauzeta je i beogradska tvrava,najvei uspeh prvog srpskog ustanka. Ubrzo su

osvojene i tvrave apca i Uica, ime je unutranjost biveg Beogradskog paaluka sem tvraveSoko na Drini,i Adakale na Dunavu bila oiena od turske vlasti.Granice Srbije prema susednojAustriji bile su otvorene za slobodnu trgovinu i saobraaj.Veliki deo opsadne vojske je bioosloboen za potrebe na drugim frontovima ,to je bilo od znaaja za planiranje novihoperacija.Prilika za to ukazala se ubrzo kad je Rusija zbog Vlake i Moldavije ula u rat saTurskom i pozvala Srbe da kao saveznici Rusije nastave borbu protiv Turaka do konanogosloboenja.Misija Petra Ikabila je poslednji pokuaj da se u tekim uslovima u kojima se Porta nalaposle poraza 1806. god. postigne sporazum sa Srbima.Srpski uslovikoje je podneo Petar IkoPorti bili su sledei : da Srbi plaaju danak odsekom; da u Srbiju umesto vezira doe musahil(finasijski inovnik) kome e srpski knezovi predvati poreze za Portu; da se iz Srbije prognajuzli Turci i da granice Srbije uvaju Srbi na do tada osloboenoj teritoriji. U poetku svoje

misije Iko je optio sa Portom posredstvom carigradskog patrijarha, ali je istovremeno odravaoveze sa ruskim poslanikom Italinskim radi instrukcija sa ruske strane, i odravanja poverljivepote koja je ruskim kanalima preko Bukureta stizala u Srbiju. Ikova misija u poetku nijepokazala rezultate,ali kada je u Carigrad stigla vest o porazu turske vojske na Deligradu i kada suse odnosi sa Rusijom komplikovali zbog vlakih knezova,Turci su pristali da se mire saSrbima, uz obeanje da edati iroke povlastice.Tako su poslali u Srbiju muhasila Hasan-agu ijije predloge sasluala skuptina u Smederevu krajem oktobra 1806.god. Smederevska skuptina jeponovo ovlastila Petra Ika da sa knezom ivkom Konstantinoviem na Porti utvrdi detaljesporazuma koji e biti obnarodovani sultanovim fermanom.


11/146

11

Porta je izdala ferman u januaru 1807.god. koji sadri: utvreni godinji danak koji eprikupljati knezovi; amnestija za krivce i oprotaj zaostalog danka; novano obeteenjespahijama koje e primati preko alajbega; izgnanje janiara i dahijskih pristalica, s tim da tvravezaposedne aga sa svega pet stotina vojnika; sloboda bogosluenja i pravo na otvaranje kola;Srbija e dobiti naslednog oborkneza i izborne nahijske knezove koji mogu imati manji brojoruane pratnje; Turci nemaju pravo da se kreu po unutranjosti zemlje, a paa izdaje portine

naredbe preko bakneza i nahijskih knezova; Turci civili mogu boraviti jedino po tvravama;pae se mogu menjati na albe Srba; utvruju se ekonomske obaveze Srba oko izdravanjapainog konaka u Beogradu. Porta se odluila na davanje velikih ustupaka Srbima uslednepovoljnog razvoja prilika u srpsko-turskim odnosima pre svega na bojnom polju, a zatim i toje elela da davanjem iroke autonomije Srbima,sprei Ruse da pridobiju Srbe usled pogoranihrusko-turskih odnosa.Ikov ugovor nije stupio na snagu zato to su gastareine odbile. Poredtoga Sulejman-paa je bio iznenada ubijen kada je odlazio iz Beograda,a to se dogodilo i ostalimturskim deputatima koji su nosili ferman. Ustanici su na taj nain i potpuno prekinuli sve veze saPortom.

Prvi srpski ustanak 1807- 1812.god.

Ulazak Ruske vojske u Modaviju i Vlaku u decembru 1806.god. znaio je nov korak u srpsko -ruskim odnosima.Srpski ustanak jo vieje dobio na znaaju u ratnim planovima Rusije protivTurske. Odbacivi Ikov mir,Karaore i ostale stareine, prihvatile su ruski poziv da uputeglavninu srpske vojske na Timok i Vidin.U novoj fazi rata poetkom 1807.god. odeljenja srpske vojske prela su preko Timoka i Stareplanine.U sadejstvu sa tamonjim ustanicima-seljacima osloboene su oblasti Zagorja,aosvajanjem Kule i Vidbola,doprli su do Vidina i Lom Palanke.Na Dunavu prema Maloj Vlakojopkoljeno je Kladovo i zauzeto Veliko ostrvo preko koga je poeo stizati ruski vojni materijal uosloboene delove Kljua i Krajine.Do prelaska ruske vojske u Srbiju dolo je tek u junu,u vreme bitke na Malajnici i tubiku;bitka na Malajnici trajala je nekoliko dana. Porta je protiv Srba poslala znaajne snage iz Male

Vlake, kao i Aliju Guanca,nekadanjeg komandanta krdzalija u Beogradu.Potiskujui Srbe saDunava i Timoka,Turci su opseli Milenka Stojkovia na Malajnici.Posle nekoliko dana tekihborbi u pomo je pristigao Karaore i oslabio turski pritisak.U toku novih borbi pristiglo je upomo i oko dve hiljade Rusa iz Male Vlake pod komandom generala Isajeva.Udruena srpsko-ruska vojska porazila je u potpunosti Turke na Malajnici i tubiku,i oistila od Turaka celuKrajinu sa Kljuem osim Kladova. Posledica turskog poraza bila je uspostavljanje sigurnekomunikacije izmeu Srba i Rusa u Maloj Vlakoj,pristupanje novih seljakih snaga iz Krajine iueg vidinskog podruja,i satrvena je konjika snaga turske vojske.U isto vreme,u prolee 1807.god., Srbi razvijaju vojnu aktivnost u dolini Morave, u StaromVlahu, i Bosni. Opkoljavajui Ni, ustanici ulaze u Prokuplje,Kurumliju, pokuavaju zauzetiLeskovac, oslobaaju prostrane delove Poniavlja, Lunice, Znepolje, Crne Trave, i Vlasine.

No pobede Srba u ratovanju protiv Turaka nisu dale eljene rezultate.Naime, u Evropi jeNapoleon nizao vojnike uspehe koji su okonani porazom ruske vojske u Istonoj Pruskoj isklapanjem mirovnog ugovora u Tilzitu jula 1807.god. izmeu Napoleona i Aleksandra I. Ureavanju balkanskog pitanja,Napoleon je reio da posreduje u postizanju sporazuma izmeuTurske i Rusije. To je dovelo do primirja u Slobozijuavgusta 1807. Ruska vojska je trebalo dase povue iz Moldavije i Vlake,dok je za Srbiju predvieno primirje na sektoru odVidina doKladova. Kasnije, na intervenciju Rusije, Turska je prihvatila da primirje obuhvati celu

graninu liniju srpsko-turskog ratovanja. Time je zapoeo period zatija u srpsko-turskimodnosima koji e potrajati sve do prolea 1809.god.Primirje u Sloboziju predstavlja prvi meunarodni akt u kome je bilo govora o postojanju


12/146

12

ustanike Srbije. Posledica ovog primirja bila je ta da je u Srbiju poslat prvi ruski predstavnik sairokim politikim ovlaenjima kao neka vrsta ruskog konzula kod srpskih ustanika. To je bioKonstantinRodofinikin.Posledice primirja bile su vane za organizaciju i ureenje osloboenezemlje.Najvie se panje posvetilo unutranjem ureenju: organizaciji centralneuprave,sudovima,unapreenju privrede,finansijskih izvora. Pokuanoje da se reguliu odnosiizmeu civilne uprave i vojvodske vlasti.Vei deo unutranjeg politikog ivota u periodu

primirja bio je vezan za Rodofinikina i njegove rasprave sa Karaorem,Sovjetom,iantivodovskom opozicijom meu vojvodama.Mnogo vanije bilo je Rodofinikinovo delovanjeoko koncepcija dravnog ureenja Srbije 1808.god. to je inio pozahtevima slubenih krugovacarskog dvora. Njegov koncept ureenja Srbije tasnivao se na pravu da Rusija postane protektorsamoupravne teritorije srpskog naroda koga bi predstavljao knez domaeg porekla,modaKaraore,ali bi se Portin suverenitete zadrao u formi umerenog novanog danka.Zakoni bi semorali preuzeti iz Rusije,s tim to bi se prilagodili poterbama i stupnju obrazovanostistanovnitva Srbije.Ruski predstavnik bi imao uvid i uticaj na rad Sovjeta,a naroito u sudskimstvarima.On je predviao obnovu Srbije prema granicama iz drevnih vremena, otprilike izmeuDrine i Timoka,a na jugu sa gradovima Novim Pazarom,Skopljem,i Niom, do same Sofije.Ovegranice bi se mogle ostvariti ako bi Rusija,sklapajui mir sa Turskom, bila sposobna da primoraPortu na ovakve i druge ustupke na Balkanu u korist Rusije.

Obnova ratnih operacijaNa vesti da e ruska vojska prei Dunav,Karaore je odluio da i Srbi preu tursku granicu prenego to Turci izvre prikupljanje svoje vojske. Odreena su etiri glavna pravca napredovanja:prema Vidinu gde je bio odreen Milenko Stojkovi;prema Niu radi prodiranja prema pirotu iVranju,kao i pomoi ustanicima u tim krajevima, ime je rukovodio Miloje Petrovi; premaBosni sa ciljem da se podigne ustanak u pograninim krajevima i Krajini pod glavnomkomandom Jakova Nenadovia; preko Starog Vlahaka hercegovako-brdskim plemenima da bise uhvatila veza sa Crnom Gorom i odsekla Bosna od ostalih krajeva Turskog Carstva,u emu jeglavnu komandu imao sam Karaore.Napredovanje srpske vojske imalo je u poetku svuda uspeha,naroiti u podizanju lokalnihustanaka u pozadini turske vojske.Srpska drinska vojska zauzela je Viegrad,Srebrenicu,Janju,iBjeljinu i stigla u blizinu Tuzle i na etiri dana hoda od Sarajeva. Timoka vojska je operisala u

okolini Vidina. Karaore je postigao najvee uspehe kad je osvojio Strai Vlah i dolinu Lima odPriboja do Bijelog Polja,s Novom Varoi,Sjenicom, Novim Pazarom, poto je potukao pekog

Numan-pau na Suvodolu. Tada su mu se pridruili Moraani,Bihorci,i Vasojevii.a na ustanaksu se digla i ostala brdska plemena u Crnoj Gori. Karaore je primio i mnoge prebegle Bokeljekoje je predvodio Toma Milinovi Morinjanin. Karaorev plan bio je da prodre preko Tare i dase sastane sa Crnogorcima vladike Petra I .Meutim,srpski poraz na Kamenicipred Niomomeo je Karaoreve zavrne operacije u Staroj Srbiji,pa se vratio u umadiju da preuzmeodbranu pred turskom navalom. Poraz na Kamenici bio je izraz turske premoi,neaktivnostisrpske vojske pod Niom i sukoba Petra Dobrnjca i Miloja Petrovia oko komande nad srpskomvojskom. Tome porazu je dao doprinos i Hajduk Veljko koji se odvojio od glavnine i sa svojimkonjanicima upao preko Poniavlja u Zagorje,zauzevi uz put Belu Palanku i podgrae tvraveBelogradika u Bugarskoj. Na Kamenici,u boju na egruodbijajui turske napade poginuo je

resavski vojvoda Stevan Sineli sa oko tri hiljade Resavaca zapaliv i magacin baruta. Turci sutada krenuli na Deligrad,opkolili ga i krenuli na Sokobanju.Posle duih borbi oko ovih utvrenjajedna jaka turska kolona uputila se dolinom Morave do njenog ua u Dunav. Turci su potomzauzeli Sokobanju (Banju) i raspodelili se po celoj teritoriji izmeu Morave i Timoka sem uPoreu,gde se borio Milenko Stojkovi. Pred navalom Turaka masa izbeglica je prela uAustriju,ili preko Morave u okolinu Beograda.Tokom ovog prodora Turaka Karaore je uspeo da organizuje front na Morav i,a ponekad iprotivnapadima da suzbije napredovanje Turaka.Turci su se ubrzo povukli iz Srbije,neto zbogotpora,a uglavnom zato to je ruska vojska prela Dunav i otpoela operacije protiv Turaka oko


13/146

13

gradova u severnoj Bugarskoj.Zimsko vreme ubrzo je prekinulo ratovanje i odloilo reenjesrpsko-turskog pitanja. Pod uticajem uspenih turskuh napada,posebno nakon poraza naKamenici,Karaore se obratio austrijskom dvoru za pomo ponudivi gradove na Savi i Dunavuda ih zaposedne austrijska vojska. Poto su Austrijanci oklevali da pomognu ustanicima,Karaore se obratio za pomo Napoleonu.Karaorev poverenik otiao je u Bukuret tamonjemfrancuskom konzulu da bi dobio uputstva za vienje sa Napoleonom i predao Karaoreva i

Sovjetova pisma,i instrukcije koje su sadrale srpsko stanovite na budue odnose saFrancuskom. Srbi su nudili Francuzima da zaposednu abac i druge gradove u Srbiji.RadoVuini je potom iz Bukureta otiao u Be gde ga je primio francuski ministar inostranih

poslova.Srbi su molili Francuze za posredovanje na Porti pod uslovima da Srbi plaaju danak,dapriznaju sultanovu suverenost,da imaju svoju administraciju,da imaju svoju oruanu silu.Francuzisu odbili da interveniu na Porti. Posle prelaska ruske vojske u severnu Bugarsku Karaore je uPalanci sazvao skuptinu stareina koja se obratila Rusima za pomo, stareine su traile odruskog cara da ne alje Rodofinikina u Srbiju,Grka, ve pravog Rusa koji e imati vierazumevanja za stvar srpskog naroda i iveti u boljim odnosima sa stareinama. Karaore iSovjet ipak nisu eleli da prekinu uspostavljene veze sa Napoleonom. U januaru 1810.god. kaodeputat kod francuske vlade bio je odreen Rado Vuini, koji je najpre bio akreditovan kodpukovnika Merijaa u Ljubljani,odakle je otputovao u Pariz i tamo ostao sve do poetka

1813.god. Njegov zadatak se sastojao u tome da pridobije Napoleona za priznanje nezavisneSrbije u kojoj e vladati Karaore i njegovi naslednici,a kojoj e Napoleon biti protektor.Kaomogui saveznik Francuske Srbija bo mogla okupiti oko sebe srpski narod uBosni,Hercegovini,Dalmaciji,zatim susedne Bugare, i tako imati vaniju vojno-politiku ulogu u

Napoleonovim planovima protiv Austrije i Turske.Rusi su se pokazali angaovanije u poetku 1810.god. nego godinu dana ranije.Tako je posle

privremene ekspedicije generala Isajeva u martu 1810.god. oko Kladova i u Krajini,glavnikomandant grof Kamenski u junu poslao u Srbiju grofa Cukata sa 4500 vojnika.Tako su Srbizajedno sa Rusima zauzeli Kladovo i Crnu Reku.Na Karaorev poziv da se suzbije Hurid-paa,serasker nove turske ofanzive na Srbiju, jedno odeljenje Rusa od oko 1500 vojnika podkomandom grofa Orurka stiglo je u Deligrad.Posle sastanka sa grofom,Karaore je otiao uumadiju po novu vojsku,a grof Orurk je saMladenom Milovanoviem i Hajduk-Veljkom stigao

na Varvarinsko polje. Tu je sredinom septembra 1810.god. dolo do viednevne bitke izmeuudruenih Srba i Rusa s jedne strane, i Turaka koje su predvodili Hurid -paa i Ismail-paaSerezlija.Turci su bili potpuno razbijeni pa su se povukli iza Jastrepca u pravcu Nia. PredvoeniKaraorem i njegovim pojaanjima iz umadije Srbi su ponovo uspostavili svoju granicu naJastrepcu, i preko Morave na reeci Toponici,pred samim Niom. Zahvaljujui zajednikomakcijom saveznike vojske povraene su granice Srbije iz vremena primirja u Sloboziji i prekatastrofe na Kamenici 1809.god. Tako je turska ofanziva na junom frontu Srbije pretrpela

poraz krajem septembra 1810.god.Na Drini Turci su koncentrisali svoje snage na Loznicu.Opsada je trajala dvanaest dana i obestrane imale su teke gubitke,ali turska premo bila je trostruko jaa.Povratak Karaora saVarvarina i Deligrada doneo je preokret na bojitu, sa knezom Simom Markoviem,StanojemGlavaom,i vojskom iz sredinih umadijskih nahija, Karaore je vodio oktobra 1810.god.

veliku bitkunapolju Tiaruu kojoj su Turci bili potpuno potueni.Bitka na Loznici,i Tiaru,bilaje po znaaju i posledicama ravna boju na Miaru.Turska ofanziva iz Bosne bila je slomljenaporazom na Loznici,iako su Turci jo pokuavali da na donjoj Drini povremeno vre prebacivanjeu Srbiju.Godina 1810. bila je godina tekih odbrambenih borbi,nekoliko manjih bojeva i dvevelike bitke,ali i godina srpskih pobeda. Na kraju te prelomne godine,srpske strae stajale su naDrini i Timoku,na Tari,Zlatiboru,Javoru,Goliji,iznad Novog Pazara,na junim padinamaKopaonika i Jastrepca,na Gramadi,na Staroj planini.


14/146

14

Granica nije bila mirna ni tokom 1811.god., naroito prema Vidinu,i Niu. Od poznatihbojeva,ovde je bio onaj na Gramadi kad je sa obe strane uestvovalo po osam hiljadavojnika.Udruena srpsko-ruska vojska pobedila je nikog Hurid-pau.U 1812.god. cela istona Hercegovina,od Neretve do Crne Gore i Lima i Starog Vlaha,bila je utajnim olitikim vezama sa Karaorem,a uz to bila je preplavljena emigrantima koji su se izSrbije vraali u svoj zaviaj.Bilo je to vreme priprema oko izvoenja plana admirala iagova.Po

tom planu trebalo je da se ceo srpski narod od Timoka i Vidina,preko osloboene teritorijeSrbije,predela Rake,i Kosova,Hercegovine izmeu Neretve i Lima,zajedno sa Crnom Gorom

podigne u veliki rat protiv Turske. Rat bi povela ruska vojska na Bugarsku i Srbiju,i flotom prekoBoke Kotorske i Dubrovnika na junu Hercegovinu i Crnu Goru.Vrene su velike pripreme pa suKaraoru dolazili predstavnici deset hercrgovakih nahija da primi oruje,barjake, i poslednjauputstva.Meitim, svi ovi planovi pali su u vodu kada je Rusija zakljuila mir sa Turskom uBukuretu 16/28.maja 1812.god. i u taj ugovor unela VIII taku koja se odnosila na Srbiju:Porta je Srbima obeala amnestiju,da sami upravljaju unutranjim poslovima zemlje,dasami prikupljaju porez,da se Turci vraaju u gradove i dobiju krupno naoruanje srpskevojske.Porta je obeala da i na Srbe prenese povlastice koje su imali njeni podanici naarhipelakim ostrvima i da e se u vezi sa tim dogovoriti sa srpskim narodom . Saznavi zaBukureki ugovor,Karaore je pokuao da naknadno izdejstvuje povoljnije reenje za Srbe.

Obratio se admiralu iagovu,komandantu dunavske armije, i molio ga da dok Srbi po ruskojelji pregovaraju sa Turcima poalje u Srbiju veliku koliinu baruta i olova,da grof Orurk ostanesa vojskom u Srbiji i da bude jemac u pregovorima sa Turcima. U tu svrhu je u Bukuret poslatJakov Nenadovi.Karaore se obratio caru Aleksandru I,grofu Orurku,ruskom poslaniku uCarigradu Nikolaju Saltikovu i vlakom knezu.Odredba ugovora izmeu Rusije i Turske koja se odnosila na srpske ustanike,poznati lanVIII,zadugo nije bio poznat ustanikim stareinama,pa su za njega saznali najpre sa turskestrane,a ne sa ruske.Rusija je tada ulazila u sudbonosni rat s Napoleonovom Francuskom i svanjena panja bila je koncentrisana na njene zapadne granice.Turska je time dobila odreene rukena Balkanu,pa je Porta reila da konano zavri sa pobunjenom Srbijom,bilo da se Srbi mirnopokore prihvatajui rusko-turski sporazum u Bukuretu,bilo da oruanim putem uspostavi svojsuverenitet u Srbiji ukoliko bi naila na srpski otpor.

Kraj Prvog srpskog ustanka 1812-1813.god.

Porta je najpre mirnim putem pokuala da privoli Srbe da se pokore odluci dvaju careva,pa jepozvala ustanike stareine na mirovne pregovore.Deputaciji koja bi bila poslata na Portu bila bisaoptena Portina odluka da e turska vojska u odreenom broju krenuti od Nia da posednetvrave i druge strateke i administartivne centre u Srbiji,te da Srbi moraju raspustiti svoju vojskui bez protivljenja prihvatiti ponovnu uspostavu turske uprave u pobunjenim krajevima.Karaore je sazvao skuptinu u manastiru Vraevnici 15/27. avgusta1812.god.Na skuptini jebio i Marko Iveli,izaslanik komandanta ruske vojske na Dunavu,da bi saoptio Srbima odlukeBukurekog mira i zatraio od srpskih stareina da se zakunu da e potovati voljuruskog cara ida e ispuniti odredbu koja se odnosi na Srbe. Na skuptinu su bile pozvane sve srpskevojvode,svi kapetani i buljubae,predsednici magistrata,lanovi Sovjeta,mnogi od vienijihsvetenih lica.Bila je izabrana deputacija koja e otii u Carigrad da zatrai uslove i turskepregovarae koji e se sporazumeti o detaljima ponovne turske uprave u Srbiji. Delegaciju suinili Jova Proti, lan Sovjeta,raanjski knez Mili, i Stevan Jefti.Oni su najpre trebali dazadobiju za srpsku stvar nikog Hurid-pau i sultanovog punomonika elebi-efendiju. Meutimdeputati su odbijeni.


15/146

15

Stoga je na novoj skuptini 1813.god. odreena nova deputacija koju su inili Jevto Savi-otri,kladovski vojvoda ivko Konstantinovi,parainski vojvoda Ilija Barjaktarevi,i sekretarVelikog suda narodnog Gavrilo Nikolajevi. Delegacija je ponovo trebala otii elebi-efendiji uNi da bi Turcima iznela sledee predloge: da se srpska uprava zadri na svim teritorijama doklesu stajale srpske ete; da sultan fermanom prizna Karaora za kneza Srbije; da sultan fermanomprizna srpski senat kao vrhovno upravno i sudsko telo u Srbiji;u naknadu za to Srbi e pristati

da plaaju odsekom utvreni danak, da prime jednog muhasila u Beogradu a s njim i manji brojTuraka i da u sultanovo ime uvaju i brane carske gradove.Meutim, elebi-efendija je traiokapitulaciju Srba i restauraciju svih ranijih turskih prava kao i pre ustanka.Tokom cele prvepolovine 1813.god. Srbi i Turci nisu poputali u svojim zahtevima.Oekivalo se i ienjesituacije u Evropi,a sultanov odmetnik Mula-paa u Vidinu nudio je Srbima odbrambeni savez,paak i to da jedan kontigent srpske vojske zaposedne neka vidinska utvrenja.Srbi su odbili saveziz obzira prema Rusiji,odnosno njenim obevezama prema Porti,mada su se i dalje prijateljskidrali prema Mula-pai.I trei put srpska delegacija u maju 1813.god. nije postigla nita u ponovnim razgovorima saelebi-efendijom u Sofiji,premda su srpski predlozi izlazili u susret Turcima, da se Srbima ostavisitno oruje koje su oni stalno nosili pod turskom vlau,da se Turci vie ne vraaju u Srbiju saporodicama,u Beograd e primiti pau sa odreenim brojem vojske,koja e se sa painim

dogovorom raspodeliti i po drugim gardovima.Turci nisu pristali ni na kakvo pregovaranje,negosu i dalje traili potpuno potinjavanje.Karaore je zapovedio stareinama da se pripreme za odbranu zemlje i stanovnitva u sluajuturske invazije.Vesti o novim Napoleonovim uspesima posle bitke kod Licena naveli su Portu dasilom pokori srpske ustanike. Odluka o novom ratnom pohodu bila je izdata celokupnoj turskojvojsci.Karaore je sa Sovjetom odbio da bezrezervno izvri rusko-turski sporazum u vezi saSrbijom po VIII lanu Bukurekog ugovora. Srbi su znali dve injenice: prvo da je Rusija zauzetatekim borbama s Napoleonom,i drugo da se Turska sprema da bezobzirno skri srpski ustanak.Udilemi izmeu pune vojne i politike kapitulacije ustanka i slabanih izgleda da se Turcima pruiotpor po primeru ranijih godina,Karaore je usvojio drugu alternativu,pa su nju prihvatile idruge stareine i voe ustanka.Nareena je mobilizacija sveg odraslog stanovnitva u Srbiji odpetnaest do sedamdeset godina,nabavljana je municija,utvrivane su strateke take odbrane na

granicama fronta prema Turskoj,javno su ubijani turski pijuni.ivot u Srbiji semilitarizovao,zemlja je bila u opasnosti i svi su bili duni da je brane do konanog ishodarata.Karaore je predlagao da bi trebalo skratiti liniju fronta,tako to bi se oslonilo na prirodneutvrene take,pre svega u istonoj Srbiji,i da bi se stanovnitvo pograninih nahija trebaloevakuisati od eventualnih napada turske konjice.Preovladao je plan Mladena Milovanovia da sefront brani na postojeim graninim linijama i da se vodi poziciona odbranapo svaku cenu. Front

je bio podeljen na tri glavne komande: junu pod komandom Antonija Pljakia uKaranovcu,istonu kojom je rukovodio Mladen Milovanovi u Deligradu,zapadno-drinskukojoj su na elu stajali Luka Lazarevi i prota Mateja Nenadovi. Kad su bili odbijeni Portinizahtevi,ona je na granice Srbije izvela tri velike armije: prema Vidinukomandu je drao Hurid-paa,prema Deligradu i na Drini.U julu je Karaore izdao Proklamaciju u kojoj se narod poziva na odsdnu bitku.Ceo srpsko-

turski front bio je podeljen na tri sektora: na deligradski pod komandom Vujice Vulievia iStanoja Glavaa,drinski sa oko deset holjada ljudi.Bilo je i drugih frontova sa hiljadu i vieboraca.Turci su preli u napad sredinom jula 1813.god. na sva tri glavna fronta i nekolikosporednijih.Najei su bili napadi sa vidinske strane.Tu je Hajduk Veljko prvih dana imao ak iizvesnu inicijativu i upadao na tursku teritoriju do okoline Vidina,ali se i pored toga moraopovui u Negotin. Posle dvo nedeljnih napada i pogibijeHajduk Veljka Negotin je pao,zatim suTurci zauzeli i Brzu Palanku,Kladovo,Tekiju,Pore. Srbi su se uporno branili i na Deligradu,ali suTurci ostavljajui deo opsadne vojske zaobili utvrena mesta i dolinom Morave prodrli do


16/146

16

Dunava, pa zauzeli i Poarevac.Tu su se spojili sa svojom drugom vojskom koja je flotilomprevoena uz Dunav. Na Drini su dugo trajale neobino estoke borbe,posebno na Lenici iLoznici,zatim na Zasavici,oko anca Rvanje.Pod komandom vojvode Sime Katia pruen je otpordaleko nadmonijoj turskoj vojsci.Krajem septembra,prota Mateja Nenadovi,knez SimaMarkovi,vojvoda Stojan upi,i vojvoda Milo Obrenovi nameravali su prue poslednji otporkod apca, ali je plan propao poto je turska vojska probila front na Moravi koji je kod

Smedereva uvao vojvoda Vule Ili. Karaoeva pojava na Moravi dola je suvie kasno,Turci susvuda bili u ofanzivi,brojno jai,i nadmoniji u naoruanju.Karaorev povratak u Beogradznaio je i kraj planirane aktivne srpske odbrane,vod je sutradan iznenada preao u Zemun,uAustriju.Dva dana docnije turska konjica je zauzela Beograd.Srbi nisu hteli braniti Beograd,kao ismederevsku tvravu.Turci su zauzeli i sve skele i prelaze na Dunavu i Savi.Posle pada Beogradaotpor je i dalje trajao u unutranjosti Srbije. Zauzevi Beograd Turci su opljakali sve to semoglo nai od vrednijih stvari,zatim su zaposeli zgrade srpske uprave i Kalemegdanskutvravu.U prvih nekoliko dana okupacije Beograd je pretvoren u,moda, najveu pijacu roblja uTurskoj.Zarobljeno stanovnitvo je odvoeno na trita robova u Anadoliju,Aleksandriju, Egiptu.Prodor turskih armija u Srbiju,pad Beograda,apca,Smedereva,odlazak Kararora i lanovaPraviteljstvujueg sovjeta,i glavnih ustanikih komandanata, oznaio je gubitak slobode idevetogodinjeg nezavisnog poloaja.Turci su vojnim snagama zauzeli glavne

komunikacije,tvrave na Savi i Dunavu,Topolu,i Beograd,i postavili strae prema Austriji. Za tovreme zadrao se ceo juni front srpske odbrane koji je drao Antonije Pljaki,i front od Golijedo Tare i Sokolskih planina koji je u poetku drao Milo Obrenovi,a zatim lokalne vojvode,iraspao se kad su se Turci pojavili sa lea iz pravca Valjeva,Kragujevca,i Jagodine. U jesen su iposlednje ustanike stareine i vojvode napustile svoje pozicije i kriom prele uAustriju.Kad sena poziv Turaka i uz sveano obeanje da e dati optu amnestiju predao i poslednji komandantustanike Srbije,jedini iz ranga gospodara Milo Obrenovi,zajedno sa krugom svojih ratnihsaradnika (Lazar Mutap,Mili Drini,Arsenije Lomo) moglo se smatrati da je prvi srpski ustanakbio zavren posle devet godina i devetmeseci ratovanja sa Turcima.

Uvod

Period od 1794 do 1804. veoma je vaan za Srbe i razvoj njihovih ideja o stvaranjusopstvene drave. Naroito treba istai znaaj stvaranja srpske narodne vojske i pomoi koju jeona pruila beogradskom pai protiv janiarajer je to bila osnova za ostale povlastice.

Dogaaji u Beogradskom paaluku 1795

Janiari su posle Svitovskog mira 1791. bili izgnani iz Beogradskog paaluka. Poto unekoliko navrata nisu uspeli da se u njega vrate okrenuli su se Osmanu Pazvanogluu, buntovnikukoji se osamostalio u Vidinskom paaluku ne hajui mnogo za naredbe koje su stizale od Porte.On je bio protivnik reformi Selima III pa je tako doao u sukob i sa Beogradskim paalukom ukojem je paa bio Hadi Mustafa, pristalica ovih reformi,srpska majka.

Znajui da raspolae nedovoljnim snagama za rat sa janiarima potpomognutim

Pazvanogluom, Hadi Mustafa paa je pozvao Srbe preko beogradskog mitropolita Metodija dase dignu na oruje i da uestvuju u odbrani na ta su se oni i odazvali. Do prvog napada dolo je10. juna 1795. (1796. Ljui) Janiari su upali iz Vidinskog paaluka i potukli Hadi Mustafu kodJagodine. Uskoro je usledio novi poraz Hadi Mustafe kod Bolea i paa se naao opsednut uBeogradu. Buntovnici su uspeli da zauzmu beogradsku varo i to usled izdaje beogradskihjaniara u painoj slubi. Paa se oslanjao od tada samo na svoje plaenike (krdalije) i Srbe.Opsada je trajala sve do kraja juna i pobunjenici su odbijeni tek kada su dole trupe poslate iz


17/146

17

Bosne. Janiari su isterani iz Beogradskog paaluka.2 Paa je bio veoma zadovoljanuestvovanjem Srba u ovom sukobu i bio je velikoduan posle pobede. Grupu od 500 Srb a kojisu bili u Beogradu za vreme opsade kao deo posade, oslobodio je od plaanja haraa za celugodinu, a javno je izdao proglas da se buntovnici gone i ubijaju gde god se nau i objavio jenagrade za svaku doneenu glavu u emu su se Srbi takoe pokazali revnosni .3Ovo sve bilo jeod izuzetnog znaaja za poloaj Srba jer su u ovom unutranjem sukobu unutar Osmanskog

carstva praktino postali oruje sultana protiv pobunjenika. Jo je bitno i da je u ovom sukobunaglo opao ugled koji su janiari imali kod Srba i to su Srbi dobili na samopouzdanju pobediviih.

Trgovina

Beogradski paaluk je posle Svitovskog mira 1792. opusteo. Zemlja je bila slaboobraena, a narod je delom bio po umama, delom u emigraciji. Putevi su bili nesigurni i vrveliod razbojnika. Beograd se morao snabdevati hranom iz Austrije. Neto kasnije, kada se narodvratio kuama i proizvodnja kako tako uspostavljena, stanje se stabilizovalo, ali je nestaica hranebila i dalje prisutna. Razlog tome je i lo polozaj seljaka i njihova nemotivisanost. U ratu je istoni fond bio satrven tako da je dolo ak i do uvoza koa iz Austrije dok je pre rata bio obrnut

sluaj. Stanje se meutim bitno popravilo u sledeim godinama i ve 1796. javljaju sesvedoanstva o izvozu znatnog broja svinja, meda i drveta.4 Kao posrednik u trgovakim

poslovima u Beogradu pojavljuje se Petar Iko, kod koga su austrijski trgovci morali daprijavljuju svu robu, kako za uvoz tako i za izvoz, i da plaaju konzularnu taksu za nju. On jeradio, ini se, u dosluhu sa samim paomi paa i on su dobro zaraivali. Hadi Mustafa paa jeotezao da plaa dugovanja prema Austrijancima i da reava sporove koji su ga mogli kotati panije bio omiljen kod austrijskih pograninih vlasti.5

Kuga

Kuga je bila sveprisutna u Beogradskom paaluku sve vreme od 1792. do 1798. ipogaala je veinom tursko stanovnitvo koje je ivelo po gradovima. Austrijanci su bili

prinueni da osnuju kontumac u Zemunu, Panevu i drugim mestima gde je prelaz stanovnitvabio velik. U njima su ljudi ostajali po 4 i 6 nedelja zavisno od jaine kuge u pograninom pojasu,a kada je kuga bila izuzetno izraena granica se zatvarala. Sva roba koja je dolazila iz paaluka

bila je tada radi preventive dimljena.

Tako se kuga pojavljivala iz godine u godinu i to najvise zbog nedostatka lekara i bilo kakvihsredstava za njeno suzbijanje.6

Kneinska autonomija

Fermanima iz 1793 i 1794. Beogradskom paaluku date su povlastice koje su se odnosilena srpsko stanovnitvo kao nagrada za uestvovanje u borbi protiv janiara i pod uticajem novogreformatorskog duha u Turskoj pod sultanom Selimom III. Poto su Srbi jo jedanput pomogli

2D.Panteli ,Beogradski paaluk pred prvi srpski ustanak 1794.-1804, Posebna izdanja SAN knj. CXLVIOdeljenje drutvenih nauka knj. 57, Beograd 1949 , 33 - 41.3isto , 43.4isto, 102 - 103.5isto , 63 - 74.6isto 89 - 96.


18/146

18

sultanu i pai 1795. oekivalo se proirenje ve datih povlastica i ono je ubrzo i usledilo aprila1796.7

Najvanije odredbe ovih povlastica iz 1793/4 i 1796 su:1. Izabrano je 12 nahijskih oborkneeva.2. Oborkneevi razrezuju i kupe porez.3. Spahije stanuju samo u Beogradu.

4. Zabrana turskog nasilja pri putovanjima; podizanje hanova.5. Paa moe drati 600 naoruanih ljudi.6. Slobodno podizanje crkava i manastira.7. Dotadanje dabine ostaju i dalje (hara, ibuk, spahijsko) .8. Ustanovljava se srpska narodna vojska radi odbrane paaluka.8

U teitu proirene autonomije stajala je odredba o oborkneevima. Svaka nahija imala jesvog oborkneza, a njihova nadlenost bila je proirena time to je prikupljanje dabina dato njimai u to se nije smeo meati ni jedan Turin. Sredinom aprila 1796. sastalo se mnogo vienijih Srbau Beogradu sa paom i tu su oborkneevi i izabrani. Oni su se obavezali da e davati zaBeogradkuluk, stonu hranu i po potrebi ojaavati beogradski garnizon.9

Sistem oporezivanja bio je sledei. Prvo su kneevi sastavljali raune o izdacima usled

doeka pae ili nekog drugog Turina, nabavke grae i sl. i donosili su ih turskim sudovima uglavnim nahijskim mestima na odobrenje. Sa odobrenim raunima sakupljali su se oborkneevina urevdan i Mitrovdan kod pae. Vezir je tamo razrezivao porez. Zatim su kneevi pozivali 2-3 oveka iz svakog sela u glavno nahijsko mesto i tu je kadija na osnovu paine naredbesaoptavao veliinu poreza. Oborkneevi su se dogovarali sa kneevima kolika e suma pasti napojedine kneine. Potom je svaki knez u svojoj kneini sazivao seoske kmetove i sa njimarasporeivao koliko otpada na svakog pojedinca. Porez su kupili oborkneevi i nosili ga uBeograd pai.10

Crkva

U Beogradskom paaluku postojale su dve eparhije: Beogradska i Uiko -valjevska. Na

elu Beogradske eparhije je stajao mitropolit Metodije, Grk koji je na tom mestu bio od 1791. Onje, kao i Carigradska patrijarija, bio pristalica reformi u Turskom carstvu i u skladu sa timsaraivao je sa Hadi Mustafa paom. Srbi ga ipak nisu suvie voleli, a on im je davao za pravosvojim esto neljudskim ponaanjem prema kneevima koji su kasnili sa isplatom njegovihdabina i srpskom niem svetenstvu i kaluerima tako da je od naroda dobio nadimak Muitelj.11Ipak i pored loih odnosa izmeu Srba i Metodija crkva je uspeno koristila dobijene povlastice imnoge crkve i manastiri ponovo su podignuti.

Narodna vojska

Narodna vojska bila je jedna od najvanijih povlastica Srbima. Ona je nastala zbogstalnih nemira u Beogradskom paaluku i zbog opasnosti od Osmana Pazvanoglua koji je iz

Vidina stalno ugroavao paaluk. Bitno je istai da je muslimansko stanovnitvo beogradskogpaaluka u veini bilo na strani Pazvanoglua jer se on borio protiv evropeizacije Turske i timeimao pristalica irom Turskog carstva. Beogradski paa iz tog razloga nije mogao da se oslanja

7isto 98.8isto , 102.9isto , 103.10isto , 100101.11 isto , 104106.


19/146

19

isuvie na Turke i to se pokazalo u napadu janiara 1795. Uz to je u samom paaluku bilo irelativno malo muslimana koji su se nalazili samo u gradovima dok je seosko stanovnitvo bilopravoslavno i srpsko. Iz tog razloga Hadi Mustafa paa se oslanjao prvenstveno na najamnike, asve vie i na srpsku narodnu vojsku. Prota Mateja govori o tome kako je paa u prvo vreme mislioda se osloni iskljuivo na plaenike, ali je to vodilo poveanju poreza. Oborkneevi su se protivilitome, a on im je rekao da ako ne povea poreze ne moe izdravati vojsku, a to opet znai ulazak

janiara u paaluk. Tada su mu oborkneevi predloili da u sluaju upada janiara oni dajuvojsku, a da se porez ne poveeva na ta je on pristao. 12Broj tako popisanih srpskih vojnikaiznosio je otprilike 16.000.13

Hadi Mustafa paa je eleo da ovu vojsku pomea sa Turcima kao to se to deavalo uprethodnim angaovanjima srpske vojske 1793. i 1795., ali kneevi nisu pristali na to iako je paavrio jak pritisak. Ubrzo je bio izabran komadant srpske vojske i to je bio Stanko Arambai.Odreeni su i nii oficiri tako da je buljubaa komandovao nad 50 ljudi, harambaa nad 100, abimbaa nad 1000. Od oruja je svaki vojnik morao imati puku, jatagan i 2 pitolja.14

Takoe je bitno i to da su se Srbi izborili da ne ratuju van Beogradskog paaluka. Istotako, samo su tri nahije15davale vojsku za odbranu Beograda, a ostale su se starale za bezbednost

teritorija koje su pokrivale.Izgleda da je ova organizacija srpske vojske bila prihvaena i ozvaniena od samog

sultana, ali poto se D.Panteli u svojoj knjizi nije koristio turskim izvorima teko je rei.Beogradsku posadu je posle ovih dogaanja trebalo da ini 2.500 Turaka i 8.000 Srba to

govori o znaaju srpskog vojnog faktora u Beogradskom paaluku.16

Spoljnopolitika situacija

Paralelno sa ovim promenama u Beogradskom paaluku odigravale su se znaajnepromene i na spoljnopolitikom planu. Ratovi koji su nastali usled francuske revolucije 1789.uzdrmali su Austriju i Tursku. Austrija je isterana iz Italije, a Turska je, budui u savezu saFrancuskom oekivala, i pored svoje teke unutranje situacije, da povrati neke od izgubljenihteritorija koje je drala Austrija. Be se sa pravom bojao te situacije i naoruavanje Srba mu senije ni malo svidelo. Ipak sve ove kombinacije prestale su 1797. mirom izmeu Austrije i

Francuske koja se okretala neprijateljstvu prema Turskoj.17

Dogaaji u Beogradskom paaluku 1797.-1801.

Hadi Mustafa paa je 1797. izabran za rumelijskog beglerbega i ove dunosti se neradoprimio. To je bilo zbog toga to je morao da napusti Beograd u kojem je zahvaljujui svojimtrgovakim mahinacijama lepo zaraivao, a sada se bojao da e se to obelodaniti, takoe i to jemorao poi u rat sa Pazvanogluom koji je ponovo postao nepokoran. Srbima se njegov odlazaktakoe nije svideo jer je on bio jemac njihove poluautonomije. Beogradsku upravu dobio jeOsman aga kao njegov kajmakam (zamenik).18Ovaj se pokazao kao ovek naprednih shvatanja.19

12isto, 122 - 123.13isto , 123124.14isto , 125.15Beogradska , Smederevska i Valjevska nahija16D.Panteli ,Beogradski paaluk pred prvi srpski ustanak 1794.-1804, Posebna izdanja SAN knj. CXLVIOdeljenje drutvenih nauka knj. 57 , Beograd 1949, 128.17isto , 129130.18isto 134136.19isto 137.


20/146

20

Poto mu nije ispunjen zahtev da postane paa u Vidinu, Pazvanoglu je krenuo u novi ratsa sultanom. Ovoga puta ak je i otvoreno eleo da stvori nezavisnu dravu. Jedna od najbitnijihstratekih taaka u tom njegovom cilju bio je Beograd. On je novembra 1797. poslao jednuvojsku iz Vidinskog paaluka i ova je kod Poarevca potukla kajmakamove snage. Pazvanoglu jesvojoj vojsci naredio lepo ponaanje prema raji tako da je stekao simpatije kod Srba to jeverovatno imalo za posledicu da nisu bili orni da brane Beograd na kajmakamov poziv.

Buntovnici su ubrzo doli do pod sam Beograd, ali su krajem d ecembra odbijeni od njegadolaskom pomone vojske iz Bosne u kojoj je bio i Aleksa Nenadovi, valjevski oborknez sasvojim odredom. Uskoro je usledio kontranapad udruene tursko-srpske vojske protivpobunjenika i oni su posle estokih bojeva isterani iz Poarevca i Smedereva.20

Srpska vojska imala je bitnu ulogu i u napadu Hadi Mustafa pae na Vidin. Ona jeosiguravala granine delove Beogradskog paaluka ime je ispotovano to da ne ratuje vanpaaluka, ali je ovo bilo i zbog toga to se Turcima nije svialo to moraju da se bore rame uzrame sa rajom.21

Opsada Vidina nije bila uspena iako je premo sultanova bila velika. Pazvanoglu jeuspeo ne samo da izdri opsadu ve i da je probije i potue opsaivae. Tursku je u tom trenutkuzadesila jo jedna velika nesrea. Napoleon se iskrcao u Egipat i ovladao njime zapoevi rat saTurskom. Sultan je morao da svoje snage prebaci sa Balkana u Afriku i morao je da se sporazume

sa Pazvanogluom. Pazvanoglu je postavljen za vidinskog pau, a janiarima je bilo dozvoljeno dase vrate u Beogradski paaluk, to se za Srbe pokazalo kao izuzetno nepovoljan ishod.22

U ovo vreme jaa sumnjiavost turskih vlasti prema Srbima koji su bili nekadanjifrajkorci jer je postojala bojazan da Austrija kao francuski saveznik moe reiti da zapone rat.Francuzi su na Balkanu pokuavali da otponu seriju ustanaka raunajui na slabosti Turske, paovo sumnjienje i nije bilo bez razloga. Najverovatnije je zbog toga ubijen Stanko Arambaidotadanji vojni komadant Srba.23

Poto je smenjen sa funkcije rumelijskog beglerbega Hadi Mustafa paa se vratio uBeograd, ali se dugo sumnjalo da na to nema pravo jer nije doneo ferman sa sobom kojim ga jecar postavljao za beogradskog pau. Ta formalonost je ipak obavljena tako da su sumnje nestale.

Portina odluka o povratku janiara doneta je 30. januara 1799. a Srbi se njihovompovratku uopte nisu obradovali. Uskoro se u Beogradu skupilo oko 2.000 janiara koji su sa

sobom doveli svoje pristalice. Meutim oni nisu bili jedinstveni u svojim pogledima i ubrzo jedolo do sukoba. Tako je ubijen Kara Ismail, janiarski aga. Pazvanoglu je ovo iskoristio i podizgovorom da sveti smrt svog prijatelja krenuo u novi napad na Beogradski paaluk. I u ovojprilici Hadi Mustafa se obratio Srbima i ak su i janiari prihvatili da se bore uz njih.24

Godine 1800., u decembru, uhapen je mitropolit Metodije i ubijen u abakom gradu. Nezna se ta je bio pravi povod za njegovo ubistvo, a sumnje postoje razne. Jedna je da je bio udosluhu sa Pazvanogluom,a druga da je radio na dizanju grkog ustanka sa Rigom od Fere koji jezbog toga uhapen i ubijen u kuli Neboji. Postoje sumnje da su za mitropolitovo hapenje bilikrivi Petar Iko i Janko Kati jer su eleli da ga smene sa mesta.25

Janiari su jaali u broju i sili i uskoro je dolo do otvorene pobune protiv Hadi Mustafapae. Oni su uspeli da ovladaju Beogradom i da ga primoraju da radi kako oni ele.26 Porta jenemajui tenutno raspoloive snage za borbu sa janiarima pristala da oprosti janiarima bunu

ako ubudue ostanu mirni tako da je njihova vlast u Beogradskom paaluku praktino priznata.

20isto 143162.21isto , 166167.22isto , 174178.23isto , 183185.24isto , 209210.25isto , 223232.26isto , 239249.


21/146

21

Ovo se nije promenilo ak ni kada su doli islednici iz Carigrada da ispitaju stvar. Janiari su biliveoma uplaeni zbog ovoga, ali Porta se nije potrudila da ih istera iz Beograda. Uskoro su janiarisasvim odbacili i privid potovanja pae i ubili ga 27. decembra 1801.27Postoji sumnja da je paapokuao da se sa 300 odanih oslobodi ali je otkriven. Takoe se smatra da je paa u tukombinaciju planirao da ubaci i Srbe, ali, u tome nije uspeo.

Ovim ubistvom zavrava se period od izvanrednog znaaja za Srbe i iskustva koja su iz

njega dobili uspee da uspeno iskoriste u borbi sa dahijama. Jo od Koine krajine i austrijskihfrajkora pa sve do srpske vojske osnovane pod Hadi Mustafa paom Srbi su se vebali vojnikojvetini, snabdeli su se oruijem i nauili su da se ne plae rata sa janiarima. Takoe je ojaao slojbogatih seljaka i kneeva koji su se obogatili prvenstveno trgujui stokom. Ovaj sloj pokazae sekao sloj voa u buduem ratu.28

Dahijska uprava

U poetku janiari su bili podeljeni meu sobom na 3 stranke,a nepoverenje meu njimabilo je veliko tako da je u jednom trenutku kulminiralo i ulinim borbama. Ipak, sredinomfebruara 1802. kao glavne linosti meu njima istakle su se 4 dahije: Foi Mehmed -aga, Kuuk

Alija, Aganlija barjaktar i Mula Jusuf. Po karakteru najpreduzimljiviji meu njima bio je FoiMehmed-aga, najgori prema narodu Kuuk Alija, a najoveniji Aganlija. Oni i ostali janiarinisu se u Beogradu oseali sigurnim i preduzeli su velike radove da bi se on utvrdio. Za to vremePorta je bila kolebljiva i menjala je svoje miljenje po pitanju naimenovanja novog pae. Pa ikada je izabran na to mesto, Hasan-aga se nije urio da ga preuzme strahujui za svojubezbednost. Janiari su se ipak umirili kada im je od Porte dola abolicija.29

Do kraja maja 1802. bilo je zavreno organizovanje uprave u Beogradskom paaluku.etiri janiarske voe nazvale su se dahijama i ceo paaluk podelili na 4 dela, svakom po 3nahije. Svaki je u gradovima i varoicama svojih nahija postavljao kabadahije (male dahije) kaosvoje inovnike koji su pod sobom imali 20 30 Turaka kao ispomo, a u svakom selu bio je pojedan subaa sa nekoliko Turaka. Radi nadzora nad narodom dahije su u svakoj palanci digle hansa posadom od 10 -15 janiara. Izdravanje ovih inovnika ilo je na narodni troak.30

Desila se jo jedna bitna promena u upravi, a to je bilo ponovno uvoenje itluka. itlucisu bila velika imanja na kojima su radili seljaci koji nisu imali svoje zemlje. Oni nisu davani ustalno vlasnitvo ve su kupovani od drave i taj zakup je trajao do kraja ivota. Meutimdeavalo se da se ovaj itluk prodaje naslednicima po niskoj ceni pa je praktiki postao nasledan.Ovo su bili pravi itluci, a ono to su uvele dahije bilo je slinije pljaki nego bilo kakvojzakonskoj promeni u agrarnim odnosima. Dahije i njihovi inovnici preuzimali su spahilukespahija koje su se borile protiv njih pod Hadi Mustafom i pretvarali ih u lini posed. Takoe suterale seljake da im prodaju svoje posede i pretvarale ih u nadniare na sopstvenoj zemlji.Oteavajua okolnost za Srbe je bila i ta to su do tada spahije dobijale platu od prihoda sanjihovog spahiluka, ali nisu direktno ubirale taj prihod ve im je spahiluk bio samo osnova zaplatu koju su dobijale od drave. Tako je ispadalo da su seljaci faktiki posednici te zemlje iako jezakonski sva zemlja pripadala sultanu. Sada se situacija iz korena izmenila. Janiari, ili itluk-

sahibije, su postali faktiki gospodari te zemlje, a seljaci njihovi nadniari.31

27Kao ubica se pominje Kuuk Alija, a kao sauesnici jo i Foi i Mula Jusuf.28D.Panteli,Beogradski paaluk pred prvi srpski ustanak 1794.-1804, Posebna izdanja SAN knj. CXLVIOdeljenje drutvenih nauka knj. 57, Beograd 1 , 265268.29isto , 279294.30isto , 294296.31isto , 296307.


22/146

22

Uvedene su i nove takse. Do tada dabine koje su davane dravi bile su: hara(glavarina), porez (plaa ga svaki oenjeni ovek) i ibuk (porez na sitnu stoku), a spahijske:desetak (od useva) i glavnica (svaki oenjen ovek u novcu) i jo neto sitno. Linog rada zaspahiju nije bilo jer kao to je ve reeno spahije nisu imale sopstvene zemlje na kojoj se moraloraditi. Dahije su uvele devetak za sebe, a sve dabine ostale su da postoje i dalje, ali bitnopoveane. Dahije su se povodile u organizovanju vlasti za Pazvanogluom koji je ovako ustrojio

Vidinski paaluk.32Ovim promenama ukinuta je kneinska samouprava, a kabadahije i subae su zamenile

oborkneeve i kneeve.33

Dogaaji u Beogradskom paaluku 1802

Uvoenjem itluka najvie su bile pogoene spahije. Svakog spahiju koji nije hteopristati uz dahije oni su ubili ili proterali i ova emigracija vrlo brzo je uspostavila kontakt saSrbima koji su gubei svoje povlastice takoe bili nezadovoljni. Spahije koje su bile u Zemunuslale su municiju u paaluk, a prevozili su je srpski trgovci. Ovo je bilo povezano sa pripremamasultana da se razrauna sa dahijama. Glavni podstrekai pobune spahija bili su Hasan-beg iMehmed-aga Konjali ja. Tursku vojsku vodio je Tosun-aga i uskoro mu se prikljuilo i neto

Srba. Medjutim kod Poarevca je zaustavljen i primoran da se vrati u upriju . Srbi koji su sespremali da se dignu na oruije razili su se uvi ovu vest. Tako je ova pobuna propala. Jedan odglavnih inicijatora ove pobune mogao bi biti Petar Iko koji je u to doba isto u Zemunu.Zanimljivo je to da je i u dahijskoj vojsci bilo Srba i da su se borilu u sukobu sa Tosun-agom.34

Spahije su proterane iz paaluka i njihov otpor je skren. Srbi se na njih vie nisu moglioslanjati. Iz toga razloga oni se okreu Austriji i predlau joj da okupira paaluk, ali u to vremeAustriji nije odgovaralo nikakvo ratovanje na Balkanu jer joj je najvei neprijatelj bio Napoleon iprotiv njega je angaovala sve svoje snage.

Dahije su uskoro napale Tosun-agu u upriji i tamo ga pobedile, ali su se posle bitkesporazumeli sa njim i on je pristao uz njih. Time je eliminisana spoljna pretnja po dahije.35

Godine 1803. Hasan-aga paa je konano doao u Beograd da preuzme vlast i dahije su seveoma uplaile njegovog dolaska. Oni su se spremali za opsadu Beograda, ali do takve krize ipak

nije dolo. Paa je nesmetano uao sa svojom pratnjom u grad i zapoeo svoju slubu. Prvi sepokazao kao nepokoran pai Kuuk Alija, a paa to nije mogao da sprei i time mu se podrivaougled. Janiarima se nije svialo to se Beogradu sve vie primiu turske trupe i to su seljacinaoruani, pa je tako i pritisak na Srbe povean.36

Pripreme za ustanak

I pored neuspenog prvog ustanka Srbi susa spahijama i dalje odravali veze. Tako su sestvorila dva centra u Beogradskom paaluku iz kojih se irila agitacija za dizanje ustanka. Ta dvacentra bila su Valjevska nahija, na elu sa Aleksom Nenadoviem i Ilijom Biraninom, iumadija sa Karaorem. Aleksa Nenadovi bio je bivi frajkorski oficir i odravao je sve tovreme veze sa Austrijancima te se nadao pomoi sa njihove strane to je bilo mogue i usled

samog poloaja Valjevske nahije. Karaore se nije mogao pouzdati u veze sa Austrijom, iakojei on bio nii oficir frajkora, jer je umadija bila izolovana, ali su planine i ume omoguavale

32isto , 296 - 313.33isto , 313.34isto , 315324.35isto , 335338.36isto , 352365.


23/146

23

dobro sklonite u sluaju dahijskog napada. Ubrzo se razvila veza izmeu kneeva i harambaa uovim delovima paaluka i poelo se sa organizovanjem.37

Ustanak koji je spreman nije imao karakter ustanka za osloboenje od Turaka i stvaranjesopstvene drave. Cilj ustanika bio je da se vrati stanje pre 1802. koje je vladalo pod HadiMustafa paom.38

Meutim, pripreme za ustanak nisu bile dovoljno tajne. Dahije su za njih ubrzo saznale i

to iz nekoliko izvora.1. Prvi je bio spisak od 60 kneeva i svetenika, koji je dahijama predao Mehmed-aga

Konjalija u kojem su navedena imena onih sa kojima su on i Hasan-beg pripremali prevrat. Ovajspisak je dahijama predat u januaru 1803.

2. Na drugom mestu je vest o sastanku kneeva i svetenika u nekom manastiru (modaBogovai) u Valjevskoj nahiji. Tu je vest preneo neki kaluer koji je mrzeo arhimandrita HadiRuvima.

3. Tree po redu jepismo Alekse Nenadovia majoru Mitezeru, pisano u leto 1803. Njegaje dugo imao kod sebe Musa-aga Foi ne pridajui mu posebnu panju jer je verovao da je onopodmetnuto Aleksi Nenadoviu. Tek kasnije iz nepoznatog razloga on je to pismo predaoMehmed-ahi Foiu i to tek negde pred kraj 1803.

4. Pred kraj 1803. naeno je kod popa Marka prilikom pretresa u Ostrunici pismo o

dogovoru sultanskih Turaka i srpskih vienijih ljudi za ustanak.5. Kao poslednji razlog za seu kneeva navodi se ferman koji je na albu srpskih kneeva

izdao sul tan i u kojem on preti dahijama da e, ako nastave sa nasiljem, na njih poslati vojskudruge nacij e i druge vereiz ega su dahije zakljuile da je to srpska vojska. Ovaj ferman padakrajem januara 1804.39

Ferman je verovatno bio glavni razlog za seu kneeva i ona je sprovedena samo pardana posle njega, 4. februara 1804. Najveu opasnost su dahije oekivale iz Valjevske nahije izato je tamo lino Mehmed-aga Foi predvodio seu. Aleksa Nenadovi i Ilija Biranin

pogubljeni su 4.februara, a arhimandrit Ruvim 10. februara u Beogradu. Kuuk Alija i Mula Jusuftakoe su krenuli u druge delove paaluka radi see , a Aganl ij a je ostao u Beogradu. 40

Na Karaora nije poao ni jedan dahija lino nego je nalog za njegovo smaknue izdatniim vlastima koje taj posao nisu uspele da zavre. Mehmed-aga je bio veoma uzrujan kada je

uo da Karaore nije ubijen pa se brzo vratio u Beograd, ali nije smeo kopnom nego se spustioSavom to svedoi o njegovom strahu. Dahije su pokuale da razoruaju narod, ali se iz togarazvio sukob pa su mnogi hanovi popaljeni. U Srbiji je nastala opta nesigurnost i mnotvo ljudise iselilo. 41

Karaore je u poetku planirao da pobegne u Bosnu i prvo je otiao do Stanoja Glavaada se posavetuje. Meutim po Srbiji se ve digla buna i on i Stanoje su joj stali na elo skupljajuivojsku, palei hanove i ubijajui subae.42Ne zna se taan datum skuptine u Oracu gde sesakupilo izmeu 300 i 500 kneeva i ostalih vienijih ljudi, a kao moguci datumi pominju seSretenje (2.februar), Aranelovdan i 31. januar.43Na ovoj skuptini kneevi su se dogovorili dase za vou ustanka izabere Karaore, koji je to posle nekoliko odbijanja prihvatio i da se boljeorganizuje ustanak koji je ve poeo. Karaore je bio pravi kandidat za vou jer je bio domainna svom imanju, a ne hajduki harambaa u kojeg narod ne bi imao poverenja, a ujedno je ve bio

37isto , 389396.38isto , 396409.39isto , 416 - 417.40isto , 420422.41isto

Documents

Skripta Istorija Srba 1800- 1913. godine