1. Osnovni koncepti informacionih sistema

Zahvaljujući informacionom sistemu koji obezbeđuje potrebne informacije za normalno funkcionisanje poslovanja, poslovni sistem može da definiše svoje ciljeve i da usmeri svoju aktivnost na njihovo ostvarenje.

1.1. Informatika i društvene promene- U današnje vreme je informacija kroz nauku, inovacije i transfer tehnologije, veoma

značajna komponenta u razvoju privrede, jer korišćenjem informacione tehnologije se smanjuju troškovi proizvodnje, povećava konkurentnost i profitabilnost preduzeća.

- Pored informatizacije procesa proizvodnje važno je napomenuti da se i sama informacija sve više koristi kao roba. Potrebno je napomenuti da se ovo toliko ne odnosi na prikupljanje novih informacija koliko se odnosi na način distribuiranja već postojećih informacija , selektovanih i pretvorenih u podatak za veoma kratko vreme do krajnjeg korisnika.

- Najbrži rast informacione tehnologije u poslednjih nekoliko decenija zabeležen je u industriji mikrokompijutera i razvoja softverske podrške. Ovome je značajno doprineo paralelan razvoj novih tehnologija i orjentacija industrije na primenu računara u svom poslovanju.

1.2. Definicija i osobine informacija- Teorija informacija je danas razvijena u posebnu nauku čiji je teorijski i praktični značaj

veoma važan u savremenom svetu. Ona se danas uspešno primenjuje u filozofiji, matematici, prirodnim i tehničkim naukama, socijalno-ekonomskim naukama, biologiji i medicini.

- Klod Elvud Šenon je prvi izložio osnovu teorije informacije, ali je njega posebno interesovao problem komunikacije, koji ga je doveo do zaključka da je pri komuniciranju najvažnije da se od odašiljača do primaoca prenese određena količina nečeg nepoznatog primaocu. Na taj način je ostalo samo pitanje da se matematički odredi ta količina nepoznatog koja treba da se prenese u vidu poruke od odašiljača, preko kanala veze do primaoca.

- Pojam informacija (lat. Information) označava proučavanje, uputstvo, obaveštenje, obaveštavanje.

- Informaciju kao pojam mnogi naučnici različito definišu, pa tako jedna od definicija informacije je i ova:

o informacijom se naziva sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Taj proces primanja i korišćenja informacije je proces našeg prilagođavanja slučajnostima spoljne okoline i našeg nastojanja da u toj okolini delotvorno živimo. – N. Viner

o kao što je entropija mera dezorganizacije, informacija koja se predaje nizom signala, mera organizacije. – N.Viner

- Osnovne informacione veličine su : entropija i informacija.- Entropija je mera nedostatka informacija, odnosno mera dezorganizacije sistema. Ona

izvražava prirodnu težnju svakog realnog sistema da dođe u stanje najveće verovatnoće, a to stanje odgovara potpunom haosu koji bi nastao zbog njegove totalne neorganizovanosti. Koristi se najviše i najčešće u kibernetici kao mera valjanosti sistema da bi se moglo odlučivati koji je sistem bolji tj. prikladniji za izvršavanje nekog zadatka. Pa tako se smatra da je bolji onaj sistem koji ima nižu početnu entropiju i kod koga je njeno povećanje u toku funkcionisanja manje. Pa je tako entropija mera za nered u sistemu.

1

- Za razliku od entropije, informacija je mera za red tj. organizovanost sistema. Povećanjem

prikupljenih podatka koji se transformišu u informacije koje se koriste za kontrolu rasta entroprije, jedini je način da se realni sistem odupre prirodnoj težnji porasta entropije.

- Informacija je kapacitet povećanja znanja. Ona može ali ne mora povećavati količinu znanja primaoca. Da li će to uraditi zavisi od sistema na koji se ona odnosi.

- O informaciji kao kapacitetu povećanja znanja možemo govoriti samo onda ako se ona odnosi na sistem koji može da ima više različitih stanja i kada postoji neka objektivna neodređenost stanja u kome se sistem nalazi.

o Informacija predstavlja namenski upravljeno znanje čiji je cilj da pripremi ponašanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu traži znanje. i što su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti, a biće i veći uspeh. - W. Witmann ( Informacija je prenošenje znanja)

o Informacija za upravljanje je relevantno znanje koje proizilazi iz procesa obrade podataka i koje je stečeno da bismo njime postigli posebne svrhe. – D. Sanders

- Kod svih ovih definicija informacija se definiše u njenom pragmatičnom obliku pri čemu se ukazuje na njenu ulogu u ponašanju čoveka pri rešavanju određenih praktičnih problema realne stvarnosti.

- Proces informisanja predstavlja proces sticanja znanja sa ciljem realizacije određenih zadataka. Tako se uspostavlja izvesna relaciono-komunikaciona povezansot između objektivne stvarnosti, informacije i znanja o toj stvarnosti kod subjekta.

- Podatak je izraz koji se ponekad koristi umesto izraza informacije. On podrazumeva predstavljanje informacija (ideja, činjenica) u formalizovanom obliku pogodnom za prenos ili obradu u nekom procesu. Jednostavno rečeno podatak je zapis informacije.

- Podaci predstavljanju registrovane činjenice, oznake ili zapažanja koja su nastala u toku nekog procesa. To je u stvari fiziki simbol koji može da se beleži, čuva, prenosi i obrađuje.

- Podatak i informacija se razlikuju po stepenu obrade i načinu upotrebe. - Podaci predstavljaju sredstva za izražavanje informacija. Mogu uticati na promenu sadržaja

informacije, ali ne i na ponašanje sistema. Podatke prikupljamo i registrujemo da bi ih mogli čuvati i po potrebi koristiti. Podatak se može smatrati informacijom ako se kao registrovan podatak koristi za preduzimanje akcija ili donošenje odluka.

- Podaci postaju informacije u momentu njihogov korišćenja. Oni se ne moraju svi koristiti niti biti od koristi, a najkorisniji su kada su dostupni u pravo vreme i na pravom mestu.

- Kod svake informacije razlikujemo sadržinu i način prenošenja poruke ili obaveštenja.- Semiotika se bavi informacijom tj. sadržinom i načinom prenošenja poruke ili obaveštenja.

Proučava fenomen simbola i obuhvata podatke i informacije kao i samo shvatanje realnih činjenica na koje se odnose. Semiotika se bavi sintatičkim, semantičkim i pragmatičnim aspektima simbola i značenja podataka i informacija.

Sintaksa – se bavi relacijama između simbola uključujući i obradu podataka, kada ih posmatramo sa gledišta skupa simbola, kojima se iskazuju ili označavaju objekti ili činjenice realnog sveta.

Sematnika – se bavi relacijama između simbola i onoga što simboli označavaju, sa gledišta značenja informacija za onok ko ih saopštava ili prima i korsti. Semantičko značenje informacija se najčešće ispoljava pri prevođenju jednog jezika na drugi, gde neusaglašenost u značenju konstrukcija jezika sprečava tok informacija. Semantički prijem podrazumeva memorisanje a to prouzrokuje izvesno kašnjenje informacija.

Pragmatika – podrazumeva relacije između simbola i ponašanja. Pragmatično ponašanje se posmatra sa aspekta uloge informacija u upravljanju i definiše se kao korist koju informacije mogu imati u procesu upravljanja.

2

- Najvažnija svojstva informacije su:

svojstvo relativnostiutvrđivanje cilja informacijacena informacijetrajnost i pouzdanost informacija

Svojstvo relativnosti informacija se posmatra u odnosu na primaoca informacije i izvor informacije, pa tako svaki pojedinačni subject vrši izbor informacija na osnovu kriterijuma koji formira na osnovu svog iskustva tj. znaja.

Utvrđivanje cilja informacije – podrazumeva da informacija treba da ima određeni cilj u momentu predaje a to je da je primalac koristi.

Cena informacije – pod cenom informacije ili njenom upotrebnom vrednošću se podrazumeva materijalni efekak koji se dobija upotrebom date informacije.

Pouzdanost i trajnost informacije- pouzdanost se ocenjuje u odnosu na to u kojoj meri ona odražava ono što treba da odražava- trajnost se osigurava i uslovljena je mogućnostima tehničkih sredstava za uskladištenje,

brzu obradu i prenos.- Informacija može da bude pouzdana ali ne trajna i obratno. U odnosu na količinu podataka koji služe za donošenje raznih odluka informacije se mogu

podeliti na:- potpune- nepotupne- preobimne

potpune informacije prikazuju sva bitna svojstva sistema na koji se odnose nepotupne informacije – njima se služimo kada sun am ograničene mogućnosti

prikupljanja, obrade, čuvanja i prenosa informacija. preobimne informacije – otežavaju proces komuniciranja, poskupljuju informacioni

sistem i povećavaju verovatnoću donošenja pogrešne odluke. Brzina delovanja informacije – brzina predaje ili prijema informacije od strane čoveka je

povezana sa vremenom koje je nophodno da se shvati smisao primljene informacije i situcacija o objektu na koji se odnose informacije.

Periodičnost informacija – prema učestalosti pojavljivanja i korišćenja informacije se mogu podeliti na:

rekurentne ili periodične nerekurentne ili povremene

Deterministički i stohastički karakter informacija – DETERMINISTIČKA informacija je uvek informacija o događajima koji su se u prošlosti dogodili - predstavlja konstataciju realizovanog stanja. Informacija se proglašava determinističkom kada se upoređuje sa nekom sigurnom situacijom ili veličnom.

Troškovi pribavljanja informacija. Informacija zahteva određene materijalne i druge rashode koji su neophodni za njeno pribavljanje, njeno dobijanje u skladu sa njenom namerom.

Način i forma predstavljanja informacija – osnovni, uobičajeni način za prezentovanje informacija u sistemu čovek-mašina je vizuelan ili zvučni oblik. Forma predstavljanja informacija je takođe bitna karakteristika kako za čoveka tako i za mašinu. Čovek većinu informacija dobija u obliku određene forme.

1.3. Proces informisanja3

- Razvoj informacione tehnologije je omogućio velike promene u procesu informisanja.

Proces informisanja danas, predstavlja proces stvaranja informacije obradom podataka uz pomoć informacionih tehnologija.

- Proces informisanja obuhvataju:a. prikupljanje – sastoji se od definisanja potrebnih podataka, identifikacije izvora

podataka, izbora načina prikupljanja i samog prikupljanja podatakab. organizovanje – proces koji uređuje, predstavlja i formatizuje podatke za korišćenjau

ostalim procesima informisanjac. analiza – podrazumeva tumačenje podataka i njihovu transformaciju u informacijud. čuvanje – čuvanje tj. skladištenje podataka je olakšano primenom uređaja za čuvanje

podataka (hard diskovi, magnetni diskovi, magnetne trake, optički diskovi …)e. obrada – zadužen je mirkoprocesor računaraf. primanje i prenošenje – predstavlja transfer podataka unutar i između informacionih

sistema. Osnovni uslov za razmenu podataka i informacija između informacionih sistema predstavlja kompatibilnost komunikacionih protokola.

g. prikazivanje – predstavlja prezentaciju informacije iz informacionih sistema.

1.4. Poslovna informatika- poslovni sistem predstavlja osnovnu ćeliju privrede kao velikog i složenog sistema i jedan

je od ključnih nosioca delatnosti i u isto vreme je ishodište brojnih uticaja na ostale delove sistema.

- poslovni sistem se može raščlaniti na niz podsistema, a svaki podsistem na njegove podsisteme… Ovaka proces se naziva procesom dekomponovanja organizacije i on nam omogućava analizu funkcionisanja same organizacije.

- Prednosti dekomponovanja organizacije su: a. svaki sistem ima svoj cilj a koji je usklađen sa ciljem sistema višeg nivoa, čime se

postiže konvergencija i koordinacija aktivnosti posredstvom usklađenih ciljeva unutar sistema kao celine

b. sistem kao celina znači više nego što znači prost zbir podsistema.- Informacioni sistem definišemo kao sređen skup metoda, procesa i operacija za

prikupljanje, čuvanje, obradu, prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije, uključujući i opremu koja se u te svrhe koristi kao i ljude koji se tim aktivnostima bave.

- Automatizovan informacioni sistem podrazumeva sistem u čiju opremu su uključeni i računari (ali se neki procesi i dalje obavljati ručno ili uz direktno učešće ljudi)

- Informacioni sistemi predstavljaju fabriku za proizvodnju informacija (ljudi se bave rutinskim i kreativnim delom posla, analizom i definicijom problema i donošenjem odluka, koristeći naučne metode i postupke za istraživanje, opisivanje i rešavanje zadataka, a kao sredstvo za realizaciju rešenja koriste računar)

- Informacioni sistem kao deo upravljačkom sistema prikuplja podatke i transformiše ih u informacije.

- Poslovna informatika je aplikacija informatike kao nauke (znanja, metoda, zakonistosi) u oblasti poslovnih sistema uz podršku informacione tehnologije.

4

1.5. Informacione tehnologije1.5.1. Trendovi informacionih tehnologija

- Opšti trendovi relevantni za svaki računarski sistem su: odnos trošak/perfomansa – (za 10 godina cena računara će biti ista kao i danas ali će

računar biti 50 puta jači (obrada podatka, memorija), u isto vreme bi se mogla udvostručuti i cena radne snage tako da bi se odnos trošak/perfomansa računara u odnosu na manuelni rad mogao poboljšati za faktor 100) – poboljšanje komparativne prednosti računara u odnosu na čoveka.

objektno-orjentisano orkuženje – predstavlja nov način programiranja i korišćenja računara od koga se očekuje da znatno smanji troškove izgradnje i održavanja informacionih sistema. Pa tako objekna tehnologija omogućava razvoj autonomnih jedinica softvera koji mogu biti zajedničko korišćeni, kupovani i ponovo korišćeni.

umreženo računarstvo – omogućava korisnicima da dođu do drugih korisnika i pristupe bazama podataka bilo gde u organizaciji i na bilo kom drugom mestu.

m-trgovina (mobilna trgovina) – odnosi se na sprovođenje elektronske trgovine preko bežičnih aparata.

mrežni računar – uveden 1997.godine. Nema hard disk, već ga opslužuje centralna računarska stanica, na njemu se mogu privremeno primati i koristiti aplikacije i podaci koji su uskladišteni na drugom mestu na mreži.

Internet – Intranet i ekstranet

intranet - koristi se u sve većem broju organizacija. Predstavlja koorporativnu mrežu koja funkcioniše sa tehnologijama za Internet, poput pretraživača i mašina za pretraživanjeekstranet – predstavlja kombinaciju intraneta i Interneta – prilkom čega se ostvaruje snažna komunikacija između organizacija

korporativni portali - predstavljaju Web sajt kompanije koji se koristi kao ulaz za korporativne podatke, informacije i znanje. Te podatke mogu koristiti i radnici u firmi, i ljudi izvan nje (potrošači i snadbevači)

umreženo preduzeće – omogućava kontakte sa svim entitetima sa kojima kompanija posluje

optičke mreže – telekomunikacione mreže velikog kapaciteta koji pretvaraju signale u mreži u svetlosne signale i prenose ih preko fiber-optičkih vlakana. Koriste se kod Interneta, videa, multimedijalne interakcije…

1.5.2. Primena informacionih tehnologija u savremenom poslovanju- Informacione tehnologije se mogu primeniti u različitim sferama savremenog poslovanja,

pa tako: u preduzećima u državnim upravama u zdravstvu i farmaceutskoj industriji u poslovanju banaka u izdavačkim i štamparskim preduzećima u turističkim agencijama u prodavnicama

5

1.6. Informacioni sistem i poslovni sistem

- U poslovnom sistemu informacioni sistem obezbeđuje: prikupljanje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, klasifikaciju, kodrianje i indeksiranje podataka iz izvora u poslovnom sistemu i van njega, čuvanje i ažuriranje podataka, ponovno pronalaženje smeštenih podataka, obradu podataka, interpretaciju informacija, pravljenje izveštaja i njegovu distribuciju organima koji donose odluke (obezbeđuje informacije za planiranje, izvršenje i kontrolu)

- Informacioni sistem u poslovnom sistemu obavlja niz kreativnih i tehničkih poslova koje su u klasičnom sistemu obavljale organizacione funkcije planiranja i kontrole i tako unosi značajne promene u organizacionou strukturu i sistem upravljanja.

- Informacioni sistem omogućava poslovnom sistemu da dođe do saznanja o tekućim dešavanjima u određenoj sredini, o eventualnom nastajanju kriznih situacija u grupaciji, grani ili privredi, kao i određenim dešavanjima koje je teško predvideti. Veoma je bitno da se izgradi takav informacioni sistem koji osigurati željene informacije sa povratnom (feed back) spregom jer se samo na taj način postižu zadovoljavajući rezultati u odlučivanju.

- Za poslovni uspeh poslovnog sistema važno je da se pravovremeno i adekvatno prilagođava složeni i stalnim promenama u okruženju i da nastoji da utiče na te promene.

- Informacioni sistem omogućava prikupljanje podataka iz internih i eksternih izvora, obradom ih pretvara u informacije i te informacije u odgovarajućem obliku prenosi menadžerima svih nivoa, kako bi oni mogli da donesu blagovremene i efikasne odluke u planiranju, izvršavanju i kontroli poslova za koje su odgovorni.

- Cilj informacionog sistema jested a svi zaposleni mogu da raspolažu sa informacijama koje su im potrebne u poslovima odlučivanja, planiranja, izvršenja i kontrole.

- Komponente koje čine informacioni sistem su : hardver, softver, učesnici (ljudi), podaci i informacije , procedure

- Hardver i softver su direktno vezane za računarske tehnologije i oni obezbeđuju potrebne uređaje i alate za rad sa podacima i informacijama

- Podaci i informacije predstavljaju komponentu rada informacionog sistema- Učesnici (ljudi) koriste informacioni sistem ili su angažovani oko njegovog razvoja i

administriranja- Procedure su utvrđena pravila ponašanja i rada vezano za informacioni sistem.- Potreba za informacionim sistem u poslovnim organizacijama je kod:

- kontrole zaliha proizvoda, prodaje, platnih spiskova, akcija na tržištu, cena roba- donošenja odluka sumiranjem i utvrđivanjem podataka- razmene podataka i informacija između pojedinaca i sektora na različitim lokacijama- čuvanja i organizacije informacija o trendovima kupaca, proizvodima konkurencije ili cene rada

- Uvođenjem informacionih sistema u poslvoni sistem omogućava se - brzina i precizna obrada podataka- arhiviranje velike količine podataka- brzina razmene podataka- trenutni pristup informacijama- prevazilaženje fizičkih granica poslovnog sistema- automatizacija- podrška donošenju odluka- akumulacija znanja poslovnih sistema- učenje na prethodnim iskustvima

- Korist informacionih sistema može biti merljiva i nemerljiva

6

- Merljiva korsit se izražava u nocu i obuhvata uštedu i povećanje prihoda usled korišćenja

informacionih sistema. Ušteda obuhvata smanjenje cene rada, smanjenje cene proizvoda, smanjenje cene nabavke i smanjivanje zaliha. Povećanje prihoda obuhvata povećanu prodaju na postojećem tržištu i proširenje tržišta

- Nemerljiva korist se teško može izraziti novcem. Ispoljava se indirektno preko parametara – poboljšanje usluga prema kupcima, veći kvalitet proizvoda, dostupnost kvalitetnijim informacijama, veća iskorišćenost kapaciteta, poboljšani uslovi rada, poboljšano planiranje, poboljšana kontrola resursa, povećana fleksibilnost kompanije i kvalitetnije donošenje odluka.

1.7. Klasifikacija informacionih sistema- Informacioni sistemi se prema organizacionoj strukturi mogu klasifikovati na:

a. odeljenski informacioni sistem – gde često organizacija koristi nekoliko aplikacionih programa u jednoj funkcionalnoj oblasti ili odeljenju

b. informacioni sistem preduzeća – predstavlja zbir svih odeljenskih aplikacija u kombinaciji sa aplikacijama drugih funkcija

c. međuorganizacioni sistemi - informacioni sistemi koji povezuju više organizacija- Informacioni sistemi prema funkcionalnoj oblasti se klasifikuju na:

a. računovodstveni i finansijski informacioni sistem – podrazumeva podsistem prihoda, podsistem rashoda, podsistem glavne knjige i izveštavanja, finansijsko predviđanje i planiranje, finansijsku kontrolu, upravljanje novčanim sredstvima i internu kontrolu (reviziju) i slično

b. proizvodni informacioni sistem – odgovoran je za proces koji transformiše ulaze u korisne izlaze. On treba da podržava upravljanje unutrašnjom logistikom, upravljanje materijalom, planiranje proizvodnje i poslovnih operacija, automatizaciju projektovanja i proizvodnje, računarski integrisanu proizvodnju (CIM)

c. marketinški informacioni sistem – dogovoran je za mnoge aktivnosti u upravljanju marketingom: u određivanju cene proizvoda ili usluga, produktivnosti prodavca, analize rentabilnosti proizvod-kupac, analize prodaje i trendova, planiranja novih proizvoda, usluga i tržišta.

d. informacioi sistem upravljanja ljudskim resursima – podrazumeva informacionse podsisteme zaposlenih, praćenje kandidata, praćenje radnih mesta, praćenje obučenosti zaposlenih, održavanje spiska beneficija i planiranje kadrova.

- Informacioni sistemi prema pruženoj podršci se klasifikuju u : a. sistem obrade transakcija (TPS) – podržava proaćnje, sakupljanje, čuvanje, obradu i

slanje glavnih poslovnih transakcija preduzećab. upravljački informacioni sistem (MIS) – podržava funkcionalne potrebe i menadžerec. sistem za upravljanje znanjem (KMS) – podržava potrebu svih zaposlenih za

korporativnim znanjemd. sistem za automatizaciju kancelarijskih poslova (OAS) – podržava rad kancelarijskih

radnikae. sistem podrške odlučivanju (DSS) – pruža podršku pri donošenju analitičkih i

kvantitativnih odlukaf. informacioni sistem preduzeća (EIS) – pruža podršku direktorimag. sistem podruške grupama (GSS) – pruža podršku menadžerima koji rade u grupamah. inteligentni sistem podrške – obuhvata komponentu znanja (ekspertski sistem ili

neuronska mreža)- Informacioni sistemi prema arhitekturi sistema se klasifikuju na:

a. sistem baziran na centralnom računarub. samostalni personalni računar (PC)

7

c. distribuirani ili umreženi računarski sistem

1.8. Procena kvaliteta informacionih sistema- Kriterijumi za procenjivanje kvaliteta informacionih sistema su:

1. ispravnost – sistem je ispravan ukoliko generiše samo ispravne izlaze tj. rezultate

2. potupnost – sistem je potpun ukolik generiše samo predviđene rezultate3. robostnost sistema – odnosi se na to da informacioni sistem treba da bude

oblikovan da greške koje se otkriju u radu sistema spreči ka daljem širenju.4. jednostavnost upotrebe – se vrednuje prema tome koliko je sistem “naklonjen”

korisniku, koliko je njegova primena jednostavna, i štiti li korisnika od grešaka5. jednostavnost održavanja – sistem treba da omogućava relativno jednostavno

upoznavanje, održavanje i menjanje6. pouzdanost sistema – zavisi od toga da li je upotrebljena dovoljno kvalitetna

oprema. 7. optimalonst sistema – se procenjuje na osnovu toga mogu li se funkcije sistema

realizovati i uz manja sredstva odnosno na jednostavniji način.8. mogućnost proširivanja sistema – odnosi se na mogućnost dogradnje sistema tj.

na mogućnost povezivanja sa drugim sistemima. 9. prenosivost sistema – zavisi od mogućnosti prenosa softvera na novi hardver ili

operativni sistem. Prenosivost zavisi od izbora opreme i od načina njegovog softverskog oblikovanja i dokumentovanja.

8

2. OSNOVNE KOMPONENTE RAČUNARA

- osnovne komponente računara su : mikroprocesor, unutrašnja radna memorija, hard disk, matična ploča, spoljna stalna memorija, ulazne i izlazne jedinice. Ove komponente nazivaju se terminom HARD DISK.

2.1.Mikroprocesor- Mirkoprocesor (Central Processing Unit – CPU) predstavlja najvažniju komponentu

računarskog sistema.- To je čip koji upravlja radom mirkoračunara. On dobija instrukcije i podatke od RAM

memorije, obrađuje ih i smešta rezultate nazad, tako da podaci mogu da budu prikazani ili uskladišteni.

- Uloga CPU je da obavlja kontrolnu funkciju rada računara, koja je neophodna za ispravno fkunkcionisanje čitavog računara, a samim tim se obezbeđuje da podaci u svakom momentu budu raspoloživi onom delu računara kojem su potrebni u procesu obrade.

- Komponente mikroprocesora su: - aritmetičko-logička jedinica- upravljačka (kontrolna) jedinica

konfiguracija CPU- Aritmetičko-logička jedinica (Arithmetic-Logic Unit – ALU) obavlja niz osnovnih

aritmetičkih i matematičkih operacija koje su potrebne prilikom obrade podataka. A kako ona može u jednom vremenskom intervalu da obavlja samo jednu funkciju tj. operaciju između dva podatka, korsti “registre” a podaci se privremeno smeštaju u akumulator.

- Upravljačka (kontrolna) jedinica nadgleda i upravlja radom svih pojedinih delova računara tj. računarom u celini. Ona interpretira instrukcije koje su zapisanje u programu i prenosi naredbe ostalim komponentama računarskog sistema.

- vreme obrade instrukcija je 1 µsec(mikrosekunde)- parametri koji definišu kvalitet mikroprocesora su: broj instrukcija i veličina binarnog

podatka.

2.2.Unutrašnja (radna) memorija- služi za pamćenje podataka i programa.- deli se na RAM i ROM memorijuRAM memorija (Random access memory)- omogućava izvršavanje programa ili trenutno skladištenje rezultata rada programa. - njen sadržaj se može menjati tj. u RAM memoriji podaci se mogu upisivati i brisati, ali

prekidom napajanja sadržaj memorije se gubi- sastavljena je od memorijskih čipova različitog kapaciteta koji su smešteni u specijalna

podnožja na matičnoj ploči. - u nju se upisuju , učitavaju razni programi,operativni sistemi, aplikativni programi i …

9

- pamti unete podatke i informacije koji korisnički program obrađuje, kao i rezultate te

obrade- kriterijumi za utvrđivanje kvaliteta RAM memorije su:

1. kapacitet2. brzina pristupa3. način pakovanja i vrsta podnožja4. proizvođač5. cena

ROM memorija (Read Only Memory) - omogućava čitanje isključivo fabrički upisanih podataka- ne može da menja sadržaj podatka- ROM sadrži - deo operativnog sistema poznat kao BIOS (Basic Input Output System)

- program za uključivanje sistema- program za startovanje (podizanje) sistema (Start-up)- program za testrianje svih komponenti sistema po uključivanju (Power-On Self Test – POST)- program za podešavanje tj. konfigurisanje računara (Setup)

2.3.Hard disk- hard disk je glavni uređaj za čuvanje podataka jer omogućava brži pristup podacima nego

disekte ili CD-ROM.- smešten je u zatvorenom kućištu i ima veliki kapacitet (skladišteni proctor)- predstavlja stalnu radnu memoriju.- sačinjen je od više diskova koji su pričvršeći na jednu osovinu i smešteni u jednom

kućištu.- komponente hard diska su: - glava za čitanje i pisanje

- nosača glava- motor za pogon glava- motor za pokretanje diskova- elektronska podrška- diskovi

- osnovni parametri kvaliteta hard diska su1. kapacitet2. srednje vreme pristupa podacima3. brzina prenosa podataka4. brzina obranja disk ploča5. pouzdanost6. otpornost7. garancija sa dokumentacijom8. proizvođač9. cena

- Kapacitet hard diska se izražava u gigabajtima (GB) i zavisi od broja i prečnika diskova kao i gustine zapisivanje podataka po inču.

2.4.Matična ploča- matična ploča je elektronska štampana ploča na kojoj su priključeni mirkoprocesor, ROM i

RAM meorija, namenski slotovi – urezi za grafičke, zvučne i druge namenske kartice.- matične ploče su dobile nazive prema :

1. formatu, dimenzijama (AT, ATX)2. centralnom mikroprocesoru – CPU (Pentium ploče, Pentium pro)

10

3. skupu mikroprocesora (čip seta) FX, VX, LX

- matične ploče se dele na: klasične matične ploče (grafičke i zvučne kartice se priključuju na utičnice) integrisane matične ploče (u sebi sadrže elektroniku i jednu, dve ili tri kartice)

2.5.Spoljna (stalna) memorija- spoljna (stalna) memorija služi za čuvanje podataka- podaci se mogu čuvati na: magnetnim trakama, magnetnim diskovima, magnetnim

disketama, i optičkim diskovima. Magnetna disketa (floppy disk) - standardna disketa 3.5¨ kapaciteta 1.44 MB- karakteristike: - omogućavaju jednostavnu i jeftinu distribuciju softvera

- lako su izmenljive- lako su promenljive- jeftine

- mane: - mali kapacitet- mala brzina pristupa podacima

- koriste se za čiuvanje i prenošenje malih programa sa jednog PC računara na drugi, kao i alternativni izvor za podizanje sistema.

- zapisivanje odnosno očitavanje podataka se vrši putem dve magnetne glave, koje dodirivanjem površina rotirajućeg diska magnetizuju čiestice na površini diska.

- razlikuje se od hard diska po konstrukciji, osobinama diskova, kapacitetu i brzini pristupa i prenosa podataka.

Optički disk- zasnovan na laserskoj tehnologiji upisivanjem podataka izuzetno velikih kapaciteta.- glavu za upis i čitanje čine : - laserska dioda

- sistem sočiva- sensor

- jedinicu za upis i čitanje čine : - mehanizam za pogon diska- servo mehanizam za vođenje glave za upis i čitanje- sklop za ispravljanje grešaka

- napravljeni su od plastike- prednosti : - velik kapacitet

- velika brzina prenosa podataka- pozdanost- trajnost

- CD-ROM (Compact Dics Reac Only Memory) – je optički neizbrisivi disk, kapaciteta 650 MB . Na njega mogu da se smeste muzički, video i programski podaci.

- Karakteriše ga velika gustina zapisa odnosno veliki kapacitet, dugotrajna postojanost podataka kao i multimedijalna primenjenost.

- veliki nedostatak je nemogućnost modifikovanja jednom unešenog zapisa, tako da ga koristimo za smeštanje i trajno čuvanje podataka.

- ERASABLE optički diskovi su izbrisivi diskovi, moguće je modifikovanje jednom unetih podataka.

- prednost ERASABLE optičkih diskova veliki kapacitet i mogućnost brisanja podataka radi daljeg korišćenja.

- nedostatak – nepouzdana tehnologija koja se još uvek razvija

11

2.6.Ulazne i izlazne jedinice- se vezuju na centralnu jedinicu

2.6.1. Ulazne jedinice- pod ulaznim jedinicama podrazumevamo uređaje koji služe za unos podataka u računarski

sistem na obradu ili čuvanje- u njih ubrajamo : - tastaturu

- miš- skener- optički čitači- magnetni čitači- jedinice za govorni ulaz

2.6.1.1. Tastatura- se koristi za unos podataka u računarski sistem. Ručno se unose slova, specijalni znakovi i

brojevi. - karakteristika : - pritiskom na taster se generiše kod koji prezentuje karatker.- tastatura predstavlja elektromehanički pretvarač koji mehaničke pokrete jednog tastera ili

kombinacije više tastera pretvara u niz električnih impulsa.2.6.1.2. Miš- se koristi za selektovanje objekata na ekranu monitora prilikom čega se šalju komande

računarskom sistemu- pozicija miša se prikazuje na ekranu monitora u vidu kurzora različitih oblika2.6.1.3. Skener- uređaj za automatsku digitalizaciju slike ili teksta- digitalizacija potrazumeva pretvaranje podaka u grafički prikaz koji se sastoji od niza

tačaka čije je uobičajen naziv bitmap image.- tačnost i gustina tačaka zavisi od rezolucije ekrana2.6.1.4. Optički čitači- su uređaji koji rukom pisane ili štampane podatke konvertuju u podatke koje prepoznaje

računar.- oni raspoznaju znake koji su napisani na tačno određenom mesu i na prehtnodno utvrđen

način na papiru.- vrste optičkih čitača su:

a. uređaji za očitavanje markiranih polja (Optical Mark Readers – OMR) detektuju prisustvo ili izostanak ozanke u specifičnom polju (loto listić, testovi..).Oni koriste tehnologiju IC svetlosti pomoću koje se očitava refleksija sa papira pri prolazu infracrvene glave čitača. Procesor računara konvertuje infracrvenu refleksiju u alfa numeričke podatke tj. u podatke formata koji odgovara korisniku.

b. uređaji za očitavanje štampanih ili kucanih karatktera (Optical Character Recognition – OCR) skenira teks kao grafički prikaz koji potom pomoću odgovarajućeg softvera dekotria (prepoznaje) i ponovo pretvara u tekst.

c. uređaji za očlitavanje linijskog koda (bar-kod čitači) se koriste za očitavanje bar-koda. Bar kod je šifra robe predstavljena nizom debljih i užih linija i odgovarajućim razmacima između njih. funkcionisanje se zasniva na tome da vrh bar-kod čitača šalje snop svetlosti, koji se odbija od linija i proizvode set binarnih impulsa. Potom se taj set dekotira u numeričke podatke koji predstavljaju represent bar-koda.

12

2.6.1.5. Magnetni čitači- služe za očitavanje karatera štampanih mastilom koje sadrži metal-oksid. Za njihovo

štampanje korsite se specijalni štampači. - očitavanje se vrši tako što document prolazi kroz čitač koji magnetizuje metal-oksid na

karakterima, a zatim prolaskom ispod malene spirale koja usled magnetnog dejstva proizvodi impulse, za svaki karakter specifične.

- veoma je pouzdan uređaj, velika primena u bankarstvu.Čitači magnetnih kartica npr. očitavaju podatke koji se nalaze na magnetnoj traci plastične kartice. (VISA i MASTERCARD). Čitač konvertuje podatke sa magnetne trake i šalje ih računaru u obliku karaktera.

2.6.1.6. Jedinice za govrni ulaz- sačinjene su od mikrofona i procesora koji pretvara reči govornog jezika u digitalne

signale. - omogućavaju lako komuniciranje sa računarom bez upotrebe papira ili tastature.2.6.2. Izlazne jedinice- omogućavaju pretvaranje rezultata obrade podataka električni signa., skup razumljivih

znakova prikazanih na ekranu monitora, odštampanih ili prikazanih na neki drugi način.- podaci tj. informacije se prenose iz centralne jedinice na odgovarajuću izlaznu jedinicu.- u izlatne jedinice ubrajamo : - monitor

- štampač- plotter- jedinice za govorni izlaz

2.6.2.1. Monitor- uređaj za prikazivanje slike i služi za komunikaciju između korisnika i računara jer

prikazuje rezultate obrade podataka. Što znači da monitor predstavlja interfejs između računara i korisnika.

- u računarski sistem je povezan pomoću grafičke kartice koja kontroliše signale koje računar šalje monitoru.

- ekran monitora čini sistem malih tačaka tj. piksela. - jasnoća prikazana na ekranu zavisi od kvaliteta monitora i kapaciteta grafičke kartice.- faktori kvaliteta monitora su : - veličina ekrana

- rezolucija slike- minimalna veličina piksela- vertikalna frekvencija- horizontalna frekvencija

- veličina ekrana se određuje dužinom njegove dijagonale, merna jedinica inč. (ekrani od 15¨, 17¨, 19¨, 21¨.) 1 inč = 2.54 cm

- prema vrsti ekrana razlikuju se: 1. ekrani sa katodnom cevi - CRT 2. ekrani sa tečnim kristalima - LCD

- rezolucija slike na ekranu monitora se izražava brojem prikazanih tačaka – piksela raspoređenih po širini i dužini ekrana (1600x1200 znači da monitor može da pokaže sliku u 1600 redova sap o 1200 tačaka u svakom redu)

- minimalna veličina piksela kod savremenih monitora je oko 0.25 mm što zavisi od veličine ekrana i maksimalne rezolucije. Tačka mora biti manja da bi rezolucija bila veća kod ekrana istih dimenzija.

- vertikalna frekvencija – broj koji pokazuje kolik puta u sekundi se iscrta slika na ekranu. Izražena je u hercima u sekunci. Slika će biti stabilnija, sa manje treptaja ukoliko je frekvencija veća. (kod savremenih monitora kreće se od 55-160 Hz)

- horizontalna frekvencija – je brzina kojom elektronski mlaz ili snop iscrtava linije ili redove tačaka-piksela , izražava se u kilohercima u sekundi.

13

2.6.2.2. štampači- je izlazni uređaj koji rezultate obrade iscrtava na papiru ili nekom drugom medijumu (foliji

i sl.). - Ostavlja trajni vizuelni trag u rezultatima obrade - podela štampača prema tehnologiji stvaranja otiska je na :

1. matrične štampače – najjednostavniji i najjeftiniji. Znakove ispisuju udaranjem iglica preko osenčene trake u papir. Mana im je – bučni su, spori i otisak je nekvalitetan. Koriste se najčešće kao štampači za servise knjigovodstva i kao kasa-blok štampači.

2. ink-jet štampači – sliku ili tekst kreiraju tako što na glavi štampača se nalaze male rupice kroz koje se na papir ubrizgava mastilo. Mogu biti crno-beli ili kolor ink-jet štampači.

3. laserski štampači – rade na principu ispisivanja znakova u poluprovodničkom bubnju. Prednosti-brzi, štampa kvalitetna; nedostatak – cena veća

2.6.2.3. Ploteri- su izlazni uređaji koji pomoću pera koja se pomeraju na papariju daju trajan grafički zapis odnosno crteže, skice, geografske karte i slično2.6.2.4. Jedinice za govorni izlaz- imaju zadatak da na osnovu kombinacije električnih impulsa, putem mikroprocesora,

obezbede da se na izlazu dobije odgovarajući redosled reči (u poštama, bankama i na drugim mestima gde se koriste za davanje različitih informacija)

14

3. SOFTVER

3.1.Pojam i klasifikacija softvera- softver obuhvata sve nematerijalne, logičke komponente koje su neophodne za pravilan i

kvalitetan rad i korišćenje računara. - čine ga programi koji s jedne strane kontrolišu funkcionisanje računara i ostalih delova

informacionog sistema a sa druge strane vrše obradu podataka.- predstavlja interfejs između korisnika i hardvera jer prenosi informaciju- možemo ga podeliti na sistemski i aplikativni softver.Aplikativni softver- pomaže pri obavljanju poslova koje korisnik želi obaviti uz pomoć računara. - čine ga programi koji su izgrađeni da razreše konkretne probleme u mnogim oblastima, pa

tako da tu ubrajamo programe za obradu teksta, rad sa bazama podataka, programi za prezentaciju, programi za evidenciju i obradu plata, evidenciju dobavljača…

- orijentisa je prema korisniku pokušavajući da na najlakši način zadovolji sve njegove potrebe

- aplikativni softveri se dele u dve kategorije: 1. vertikalni softverski paketi – pomažu korisnicima zaposlenima u određenom

segmentu industrije (paketi za vođenje projekata, za evidenciju o zalihama..)2. horizontalni softverski paketi – programi za generalne poslove koji se obavljaju

skoro u svakom poslovnom sistemu (knjigovodstvo, finansije, računovodstvo ili kancelarijski poslovi)

Sistemski softver- čine ga programi koji upravljaju računarskim sistemom i pomažu programiranje aplikacija.- pod sistemskim softverom se podrazumevaju :

1. operativni sistemi – neophodni za pokretanje i rad računara2. uslužni programi – omogućavaju korisniku računara upravljanje i kontrolu

lokacija podataka i hardverskih komponenata. Neki se nalaze i u samom operativnom sistemu; izvršavaju zadatke npr. pripremanje diska za uzimanje podataka, kopiranje podataka sa jednog na drugi disk, štite kompijuter od virusa, omogućavaju komprimovanje podataka, deinstalaciju softvera, formatiranje diska i sl.

3. programski softver – je alat za rešavanje zadataka na odgovarajući način. Za pisanje programa je neophodno koristiti neki od programski jezika. (Visual Basic, C, C++, Perl, Java…)

4. drajveri – softver pomoću koga kompijuter kontroliše periferne jedinice.

3.2.Operativni sistem- je najvažniji deo sistemskog softvera i predstavlja skup programa koji upravljaju radom

računara.- osnovni zadatak je da ostvari sponu između korisnika i računara.- najpoznatiji operativni sistemi su : Windows 95/98. Windows NT, Windows Me, Windows

2000, Windows XP, Unix, Linux, Solaris i Mac OS- operativni sistem obuhvata programe sa zadacima :

snimanje, detekcija i identifikovanje problema koji utiču na tok obrade podataka obezbeđivanje adektvatnog prostora za uspeštno funkcionisanje nekog programa. upravljanje zaštitom podataka – pri uključenju računara OS može da traži

kosrisničko ime i šifru korisnika, kako bi korisnik mogao da pristupi odacima kontroliše kretanje bajtova kroz računar vrši razne operacije sa fajlovima (promena imena, brisanje)

15

3.3. Informacioni podsistemi poslovnog sistema

- da bi se poslovi u poslovnom sistemu što efikasnije obavljali koriste se informacioni podsistemi, pa tako razlikujemo:

1. informacioni podsistem marketinga2. informacioni podsistem proizvodnje3. informacioni podsistem finansija I računovodstva4. informacioni podsistem upravljanja kadrovima

3.3.1. Informacioni podsistem marketinga- 3.3.2. Informacioni podsistem proizvodnje3.3.3. Informacioni podsistem finansija i računovodstva3.3.4. Informacioni podsistem upravljanja kadrovima3.4.Softver za ličnu upotrebu3.5.Programski jezici

16