1. NUKLEARNA ENERGIJA - vrste i komercijalni znaaj

Nuklerarna energija je energija koja nastaje nuklearnim reakcijama ili radioaktivnim raspadanjem ili iniciranim nuklearnim reakcijama (fuzija i fizija).Fuzija se koristi kod H i Li ( vodonikova bomba) i za proizvodnju energije jo uvek nema komercijalnu vrednost. Fisija - raspadanje jezgra velike maseOsnova poiva na izotopima urana ( U238 ,U235 i U234 )Uran se nalazi u preko 200 minerala sa niskom koncentracijom (ispod 0,1%)Energija koja se oslobodi fisijom 1 jezgra U vea je 50x106 od energije sagorevanja 1 atoma ugljenika Ako se uspe, kontrolisanom fuzijom bi od 8 galona vode dobila energija ravna energiji 2.500galona benzina.

Ova vrsta energije danas ima iroku primenu u proizvodnji elektrine energije. Raspadanjem jezgra atoma uranijuma ili plutonijuma u nuklearnim reaktorima oslobadja se velika koliina toplotne energije koja zagreva vodu da bi se proizvela pregrejana vodena para koja ima veliku kinetiku energiju.

Pored nuklearnih elektrana koje fisijom - cepanjem atoma oslobadjaju toplotu i vre zagrevanje vode, postoje i elektrane u kojima se vri fuzija atoma, pa se pri tom oslobaa velika koliina energije koja slui za zagrevanje vode i pretvaranje u pregrejanu vodenu paru.

Sem za stvaranja oruja za masovno unitenje stanovnitva ovaj vid energije pronaao je primenu i u proizvodnji elektrine energije. Ove elektrane se grade na mestima na kojima postoje velike koliine vode za hlaenje jezgra nuklearnog reaktora. Najvea opasnost u radu istih je kada doe do ozbiljnog oteenja usled vie sile ili nemarom oveka.

2.VATROSTALNI MATERIJAL, VRSTE I METODE UTVRIVANJA VATROSTALNOSTI

To su keramiki materijali koji na visokim t zadravaju geometrijske, fizike i mehanike karakteristike.Njihov razvoj pratio je i razvoj goriva ili energenata koji generiu visoke t (drvo do 10000C, nafta i PG 20000C, Voltin luk 30000C i savremena reenja do 250000C)

Karakteristike vatrostalnih materijala:- Da izdravaju visoku t bez vidljivih promena- Da imaju hemijsku stabilnost u odnosu na odreene uticaje- Da proputaju odnosno ne proputaju gasove- Da imaju odgovarajuu provodljivost toplote i elektriciteta- Da imaju stalnost oblika- Da imaju odgovarajuu taku omekavanja

Vrste vatrostalnih materijala

Prema vatrostalnosti:- Vatrostalni materijalai ( otporni u opsegu 1580-17700C)- Visoko vatrostalni materijali (1770-20000C)- Materijali najvie vatrostalnosti (iznad 20000C)Prema hemijskom sastavu:* Kiseli vatrostalni materijali na bazi SiO2 * Bazni, na bazi magnezita odnosno dolomita* Neutralni, odnos SiO2:Al2O3 =2:1* Ugljenini na bazi ugljenika* Grafitni* Karbidni * Oksidni( MgO, Al2O3, ZrO2, TiO2

Opta ema proizvodnje vatrostalnih materija

Vatrostalni proizvodi svojstva i upotreba

3. SLINOSTI I RAZLIKE IZMEU TERMOPLASTA, DUROPLASTA I ELASTOMERA

Polimeri su materije koje se sastoje od vemao dugih lananih molekula u kojima su atomi povezani vrstim kovalentnim vezama. Dele se na:

- prirodne polimere- modifikovane prirodne polimere -sintetike polimere

Sintetiki polimeri su materijali koji nastaju procesomPOLIMERIZACIJEmalih molekulskih jedinki. Polimerizacija je lanana hemijska reakcija povezivanja molekula monomera koji sadre nezasienu vezu. A vrste sintetikih polimera su:1.Plastomeri (termoplasti)su sintetiki polimeri ije su molekule dugi, linearni ili razgranati lanci. Osnovno svojstvo plastomera je dazagrevanjem omekaju a hladjenjemovrsnu i ne menjajusvojstva.2.Elastomerisu sintetiki polimeri ije su molekule meusobno povezane manjim brojem poprenih veza.Odlikuju se time to su savitljivi - rastegljivipri sobnoj temperaturi.3.Duromeri (duroplasti)su graeni od gusto umreenih polimerskih molekula. To su tvrdimaterijalikoji se ne mogu preoblikovatizagrevanjemi lako se lome.

4. OSNOVNE JEDINICE SI SISTEMA

Pojmovi,karakteristike ,fizike veliine i jedinice SI sistema

Tehnoloki procesi Operacije Prilagoavanje novim tehnologijama Kvalitet Ocenjivanje, metode ispitivanja Osnovne jedinice mera

Osnovne merne jedinice Veliina Oznaka jedinice Naziv jedinice

Duina m metar

Masa kg kilogram

Vreme s sekunda

Jaina elektrine struje A amper

Termodinamika temperatura K kelvin

Svetlosna jaina cd kandela

Koliina materije Mol mol

1. Metar je duina jednaka 1.650.763,73 talasnih duina zraenja u vakuumu koje odgovara prelazu izmeu nivoa 2p10i 5d5atoma kriptona 86.

2. Kilogram je masa meunarodnog etalona kilograma. (Meunarodni etalon je sankcionisala 1889. godine Prva generalna konferencija za tegove i mere i on se uva u Meunarodnom birou za tegove i mere u Sevru kraj Pariza).

3. Sekunda je trajanje od 9.192.631.770 perioda zraenja koje odgovara prelazu izmeu dva hiperfina nivoa osnovnog stanja atoma cezijuma 133.

4. Amper je jaina stalne elektrine struje koja, kada bi se odravala u dva prava paralelna provodnika, neograniene duine i zanemarljivog krunog preseka, koji se nalazi u vakuumu na meusobnom rastojanju 1 metar, prouzrokuje meu tim provodnicima silu koja je jednaka 2 x 10-7njutna po metru duine.

5. Kelvin je termodinamika temperatura koja je jednaka 1/273,16 termodinamike temperature trojne take vode.

6. Kandela je jaina svetlosti koju u upravnom pravcu zrai povrina od 1/600.000 kvadratnog metra crnog tela, na temperaturi ovravanja platine, pod pritiskom od 101.325 paskala.

7. Mol je koliina materije (gradiva) sistema koji sadri toliko elementarnih jedinki koliko ima atoma u 0,012 kilograma ugljenika 12.

IZVEDENE MERNE JEDINICE

Veliina Oznaka jedinice Naziv jedinice

Povrina m2 kvadratni metar

Zapremina m3 kubni metar

Ugao u ravni rad radijan

Prostorni ugao sr steradijan

Poduna masa kg/m -

Gustina kg/m3

Frekvencija Hz herc

Brzina m/s -

Ubrzanje m/s2 -

Ugaona brzina rad/s -

Ugaono ubrzanje rad/s2 -

Sila N njutn

Pritisak Pa paskal

Dinamika viskoznost Pa.s paskal-sekunda

Kinematika viskozost m2/s -

Energija, rad i koliina toplote J dul

Snaga W vat

Elektrini napon V volt

Elektrina otpornost R om

Elektrina provodnost S simens

Koliina elektriciteta C kulon

Elektrini kapacitet F farad

Magnetski fluks Wb veber

Magnetska indukcija T tesla

Induktivnost H henri

Svetlosni fluks lm lumen

Osvetljenost lx luks

Luminacija cd/m2 -

Aktivnost radioaktivnog izvora Bq bekerel

Ekspoziciona dozajonizujueg zraenja C/kg -

Apsorbovana dozajonizujueg zraenja Gy grej

DECIMALNE MERNE JEDINICE

Predmetak koji sestavlja ispred jedinice Oznaka predmetka koji se stavlja ispred jedinice Vrednost predmetka

eksa E 1018

peta P 1015

tera T 1012

giga G 109

mega M 106

kilo k 103

hekto h 102

deka da 101

deci d 10-1

centi c 10-2

mili m 10-3

mikro 10-6

nano n 10-9

piko p 10-12

femto f 10-15

ato a 10-18

ANGLOSAKSONSKE MERNE JEDINICE

Naziv Oznaka jedinice Vrednost jedinice u Si

Jedinice duine

Jard (Brit.) yd (UK) 0,9143984 m

Jard (SAD) yd (US) 0,9144018 m

Jard yd yd 0,9144 m (tano)

Stopa ft 0,3048 m (tano)

In in 0,0254 m (tano)

Milja mile 1.609,344 m (tano)

Nautika milja n.mile 1.852 m (tano)

Jedinice zapremine

Galon (SAD) gal (US) 4,54609 x 10-3m3

Galon (Brit.) gal (UK) 3,78543 x 10-3m3

Pinta (Brit.) pt (UK) 0,568261 x 10-3m3

Tena unca fl.oz (UK) 28,4130 x 10-3m3

Buel (Brit.) - 36,368 7 x 10-3m3

Buel (SAD) bu (US) 35,239 3 x 10-3m3

Barel (SAD) - 158,988 x 10-3m3

Brodska tona Sh.ton 1,13 m3

Jedinice mase

Funta (trg.) lb 0,45359237 kg

Funta (Brit.) lb(UK) 0,4535592338 kg

Funta (SAD) lb (US) 0,4535924277 kg

Sleg slug 14,5939 kg

Unca oz 28,349 5 x 10-3kg

***Veliina Oznaka jedinice Naziv jedinice

Duina n.mile = 1,852 m morska milja (u pomorskom ivazdunom saobraaju)

Povrina a = 100 m2 ar

Povrina ha = 10.000 m2 hektar

Zapremina l = 0,001 m3 litar

Ugao 1O= P/180 radstepen

Ugao 1' = P/10800 radminuta

Ugao 1'' = P/648000 radsekunda

Ugao 1g = P/200 radgradus ili gon

Masa t = 1.000 kg tona

Poduna masa tex = 10-6kg/m teks (za odreivanje pod. mase tekstilnog vlakna i konca)

Vreme min = 60 s minuta

Vreme h = 3.600 s sat ili as

Vreme d = 86.400 s dan

Vreme sedmica, mesec i godina Gregorijanskog kalendara

Brzina - vor = morska milja na sat 1852/3600 m/s = 0,514 m/s moe se upotrebljavati samo u pomorskom i vazdunom saobraaju

Pritisak bar = 100.000 Pa bar

Energija, rad, koliina toplote Wh = 3.600 J vatas

Energija, rad, koliina toplote eV = 1,602 19.10-19J elektronvolt

Snaga VA = 1 W voltamper (za odreivanje prividne snage naizmenineelektrine struje)

Snaga vat = 1 W vat (za odreivanje elektrine reaktivne (jalove) snage)

Temperatura OC = K (0OC = 273,15 K) stepena Celzijusa

5. PRERADA OTPADNIH VODA, BRK I HPK

Pod zagaivanjem prirodnih voda mogu se smatrati praktino sve aktivnosti oveka u kojima on koristi vodu, odnosno dolazi u dodir sa njom. Poljoprivreda zagauje vodu putem rasturanja stajnjaka i mineralnih ubriva kao i primenom razliitih sredstava agrotehnike zatite (dospevaju i u podzemne vode). Najveu opasnost predstavljaju hemijske supstance pa je veoma bitan njihov uticaj ali i poreklo u vodi.

Otpadne vode generiu domainstva i industrija i drugi (priroda) Pre isputanja u recipijent podleu preievanju:- mehaniki postupak (odvoenje u bazene radi taloenja vrstih materija)- hemijski postupak (uz pomo hemikalija obaranje iz rastvora i taloenje)- bioloki postupak (razaranje zagaivaa putem mikroorganizama i enzima)

Opta ema postrojenja za preiavanje otpadnih voda

Mehaniki postupak preiavanja vode sastoji se u tome da se ona odvodi u basene gde se posle izvesnog vremena iz nje na dno taloi suspendovana neistoa.Hemijski postupak je skup a zasniva se na taloenju i neutralisanju zagaivaa pomou hemikalija.Bioloki postupak se zasniva na mikrobiolokom razaranju zagaivaa dejstvom mikroorganizama i enzima.Otpadne vode se uvode u bioloki reaktor u kome se regulie temperatura, pritisak kiselost i u njemu se razvijaju ivi organizmi koji se hrane organskim zagaivaima iz neistoe vode. U talonicima se biloki mulj taloi, ili se pak postupkom filtracije preiava voda koja se moe isputati u prirodu.

6. TEKSTILNA VLAKNA

Sva tekstilna vlakna su u osnovi polimeri. Biljna vlakna, osnovni sastojak celuloza (C6H10O5)n ivotinjska vlakna, osnova su belanevine Po poreklu: Prirodna i Hemijska Hemijskim postupcima proizvode se : vetaka i sintetika

Dele se na - TEKSTILNA VLAKNA: PRIRODNA VLAKNA Biljna(stabljike, semenke, plodovi, list) ivotinjska (dlake, svila) Mineralna (azbest) HEMIJSKA VLAKNA Vetaka (na bazi celuloze, na bazi proteina) Sintetika (polimerizaciona, polikondenzaciona) PRIRODNA VLAKNA

U odnosu na deo biljke : Vlakna sa semena: pamuk, kapok, biljna svila Vlakna sa ploda: kokosova vlakna Vlakna iz stabljike ili like: lan kudelja, juta... Vlakna iz lista: manilska konoplja, novozelandski lan, kantal.....Pamuk se dobija iz zrelih aura biljke pamuk i to iz semena na tzv egrenir mainama.Pamuk je po sastavu ista celuloza, otporna na baze i poznate rastvarae.Osnovni kriterijumi za ocenu kvaliteta su: Duina vlakna (>35mm, 25-35mm i manje od 25mm) istoa i preparacija ( Najistiji su ameriki i egipatski pamuk) Boja i sjaj vrstoa na kidanje (broj m kada se kida od sopstvene mase) Elastinost (otpornost na guvanje je osrednja popravlja se hemijskom doradom)

KUDELJA KONOPLJA

Osim to biljka daje vlakna, seme konoplje daje ulje Vlakno nedovoljno zrele konoplje je finije ( ali seme je neupotrebljivo) Tehnologija za dobijanje vlakna se sastoji iz operacija: Moenje stabljike Suenje Trljenje ili valjanje Grebenanje, klasiranje i pakovanjeNa slian nain se dobija i vlakno od laan

IVOTINJSKA VLAKNA

Vuna je najvanije ivotinjsko vlakno dobija se od runa koje nastaje striom ovaca Najvalitetnija vuna je od ovaca rase merino Glavne karakteristike su: dobra elastinost i mala provodnost toplote. U odnosu na pamuk osetljiva je na slabe baze i koncentrovane kiseline! Drugu grupu ine dlake: koza , kamila, zeca, goveda III grupu ini svila

HEMIJSKA VLAKNA

1. Vetaka vlaknaViskozna vlakna,osnovna sirovina je celuloza. Po osobinama ima slinost sa pamukom. Postoje tri osnovna tipa:- osnovno, oplemenjeno i poliozno viskozno vlaknoKarakteristika je da nije otporno na guvanje i samo poliozno se pribliava pamuku2. Sintetika vlaknaNastaju iz polimera koji se prerauju u plastine materije. Imaju dobru elastinost, mehanike i hemijske osobine ali stvaraju elektricitet i zbog slabog upijanja vlage stvaraju neugodni mirisPolimerizaciona su: orlon, vinion, polipropilen, ..Polikondenzaciona: najlon, perlon, trevira, tegal, diolen,..

7. OSNOVNI ZAKONI TERMODINAMIKE I VRSTE ENERGIJA

Energija je osnovni uslov za pogon: maina , transportnih sredstava i drugih ureaja a po definiciji je sposobnost da se izvri radRaspodela u delu potronje energije je: Industrija 40-50% iroka potronja 30-40% Transport oko 20%Uodnosu na obnovljivost energija se deli: Obnovljivi vidovi: vodeni tokovi, drvo i dr. Biljni materijali, sunce, vetar, geotermalni izvori, plima-oseka, biogas Neobnovljivi: Ugalj, nafta, prirodni gas, kriljci, atomska energija

Oblici energije: Mehanika (kinetika i potencijalna) Hemijska(vezana za procese sagorevanja) Toplotna ( vezana za razliite oblike toplotnih procesa ) Nuklearna (raspad jezgra atoma uranijuma i plutonijuma) Elektrina( nastaje na raun toplotne, mehanike, hemijske i nuklearne)Karakteristino za elektrinu da se lako transformie u druge oblike: Svetlosnu Toplotnu Mehaniku Hemijsku

DEFINICIJE RAZLIITIH VRSTA ENERGIJE

Potencijalna energija: Energija poloaja, ona koja bi telo oslobodilo kada se oslobodi oslonac. Mera ove energije je rad potreban da se telo vrati u prvobitan poloaj.Ep = mgh, (J=Nm=kgm/s) Kinetika energija: Energija kojom neko telo raspolae usled svog kretanja Ek =mv/2, (J=Nm=kgm/s) I potencijalna i kinetika energija su deo mehanike energije

Hemijska energija, nastaje sagorevanjem ili drugim hemijskim procesima u obliku: toplotne,elektrine, svetlosne ili mehanike Svodi se na energiju stvaranja hemijskog jedinjenja ili elementa Po tome da li se reakcijom unosi ili oslobaa energija, razlikujemo :endotermne ili egzotermne procese Sve tehnoloke procese prate jedna ili druga pojava! Toplotna energija, vezana je za veliki broj procesa gde je neophodna velika koliina toplote (proizvodnja gvoa, elika, cementa..)Toplotnu energiju posebno izuava termodinamika

OSNOVNI ZAKONI TERMODINAMIKE

U tehnolokim operacijama dominiraju: p, v i TKoje u muzavisnost definie jednaina gasnog stanja: pv=nRTKada je re o toplotnoj energiji onda se uvek moraju imati u vidu 4 osnovna zakona termodinamike:1. Nulti zakon,( ako su dva tela u termodinamikoj...)2. I zakon, ( Q=W+dU), =W/Q3. II zakon, Entropija sistema ( S= dQ/dT), mera nereda. Entropija raste kod spontanih procesa. 4. III Definicija apsolutne nule, T=273,15 S=0

Pretvaranje leda u vodu=raste entropija

8. TEHNOLOGIJE DOBIJANJA I VRSTE NEORGANSKIH KISELINA

Sumporna kiselina je osnovni proizvod neorganske hemije Postupci dobijanja H2SO4: Metoda olovnih komora Metoda tornjeva (razvijena iz metode olovnih komora) Kontaktni (katalitiki) postupak Osnovni hemizam: dobijanje i preiavanje SO2 , katalitika oksidacija u SO3 i vezivanje SO3 za voduista H2SO4 je bezbojna uljasta tenost, jaine 93-96% i vrlo je higroskopna.Neistoe joj daju ukasto mrku bojuSumporna kiselina se koristi za proizvodnju ubriva,u naftnoj industriji, industriji eksploziva VUK i KUV? Carska voda

Azotna kiselina, HNO3

Za dobijanje HNO3 koristi se tehnologija oksidacije NH3 uz pomo katalizatora u visokim tornjevima.Moe se dobiti i iz NaNO3 (ilska alitra)Hemijski ista je bezbojna do ukkaste boje, otrog mirisa zbog izdvojenog NO2. Primena: proizvodnja vetakih ubriva, organska sinteza, metalurgija, industrija boja i eksplozivaHlorovodonina kiselina, HCL

Dobija se uvoenjem Cl u vodu. Koristi se u metalurgiji, industriji boja,industriji boja i tutkalaCarska voda smea 3dela HCl i 1 dela HNO3, nagriza plemenite metale

9. TEHNOLOKA EMA PROIZVODNJE PIVA

Poznato je 7000 god pne (Vavilonci) To je slabo alkoholno pie dobijeno od:jemenog slada, itarica (do 30%), hmelja, vode i kvasca Kvalitetan pivarski jeam treba da sadri 60-70% skroba, 10-11% belanevina, 2-3% masti, 4-5% celuloze, 2-3% pepela , 13-14% vlage. U toku proizvodnje piva istom se dodaje hmelj - samo enski cvetovi koji pivu daju aromu. U kvalitetu piva igra ulogu i kvalitet vode u kojoj ne sme da bude krenjaka jer negativno utie na razlaganje skroba i eera i razmnoavanje kvasca u toku vrenja.

Osnovne faze:1. Proizvodnja slada2. Proizvodnja sladovine3. Glavno i naknadno vrenje4. Dozrevanje piva5. Filtracija i pakovanje piva

1. Proizvodnja sladaJeam se potapa u vodu u trajanju od 7 dana da bi se izazvalo njegovo klijanjeZatim se proces klijanja zaustavlja u suarama da bi se dobio polu-proizvod - slad. Suenje slada na 70-80 0C za proizvodnju svetlog piva i na 100 0C za crno pivo.2. Proizvodnja sladovine- slad se drobi i mea sa toplom vodom , a njegove sadrine se rastvara u vodi pod dejstvom enzima3. Glavno vrenjeOdvija se posle odvajanja nerastopljivih materija sladovine zajedno sa dodatkom hmelja i kuva se oko 2 dana. Nakon toga se odvija glavno alkoholno vrenje uz dodatak kultivisanog pivskog kvasca i traje od 9 do 12 dana.Po zavretku glavnog vrenja, 3 meseca se odvija pomono na t=1-2 0C, a odleavanjem pivo dozreva i poboljava ukus.

Osnovni sastav: voda, glukoza, maltoza, belanevine, B1 i B2, ugljeni hidrati, alkohol 3-4%Skladiti se u tamnim prostorijama na t=10 0C

10. PROIZVODNJA TOPLOTNE I ELEKTRINE ENERGIJE U TERMOELEKTRANI, OSNOVNI ZAKONI ELEKTROTEHNIKE

Toplotna energija - Prilikom transformacije toplotne energije u mehaniku, a zatim u elektrinu u termoelektranama koficijent korisnog iskorienja je ispod 50%, to znai da su gubici veliki.

Proizvodnja elektrine energije u termoelektranama

U loite parnog kotla zajedno sa vazduhom pod pritiskom ubacuje se samleven ugalj koji trenutno sagori i u parnom kotlu, zagreva vodu da bi se proizvela vodena para. Ona ima veliku kinetiku energiju koja se usmerava na lopatice turbine i okree osovinu-vratilo generatora. Osnovni delovi generatora su Stator, rotor, njihovi namotaji i kolektor. Kada se osovina generatora okree, na njoj je i rotor generatora koji se okree u magnetom polju i stvaraju se namotaji statora. U namotajima rotora se indukuje elektrina struja i preko kolektora tj bakarnih prstenova po kojima klize etkice proizvedena struja se odvodi do transformatora. Da bi se elektrina struja odreene jaine dopremila do potroaa zbog otpora koji stvaraju provodnici, smanjuje joj se napon pa preko transformatora podiemo napon. Neposredno pre isporuke potroaima u transformatorima se snizi napon na 220 volit. Na ovom principu rade i termoelektrane koje za proizvodnju vodene pare koriste zemni gas, lo ulje ugalj, bio gas, nuklearnu energiju sunca geotermalnu vodu..

OSNOVNA ELEKTRINA ENERGIJA - elektrina energija je najrasprostranjeniji i najistiji vid energije koja nastaje prelaskom iz drugih vidova energije. Nai izvori postojei: termoelektrane: 70% Hidroelektrane : 28% Toplane/energane: 2%Tehnologija termoelektrane: kotlovi, proizvodnja pare, turbine, visoki napon, transformacija napona, korisnici

OSNOVNI ZAKONI ELEKTROTEHNIKE

Ohmov zakon:R =U/I (), U=IR (V), I=U/R (A), R=l/A (),, spec. el. otpor zavisi od T 2 = 1[1+(T2-T1)]Reciprona vrednost je provodnostG=1/ (Sim) Snaga: - P = UI, (kVA, W) za monofaznu struju - P = 3UIcos, kVA za trofaznu

11.PRIPREMA VODE ZA PIE I INDUSTRIJSKU PRIMENU

I.Morska voda sa svojim ueem od 97,3% ipak se malo koristi Zbog nepovoljih tehnoekonomskih efekata desalinazacijeII. Voda iz vodozahvata ima sledei tretman pre upotrebe za pie:1. Unitavanje patogenih baterija hlorom2. Odvajanje neistoa taloenjem u bazenu 3. Prelivnim kanalima u bazen sa aktivnim ugljem radi upijanja ulja4. Aeracijom se oksidiu Fe i Mn4. Ubacivanjem Al2(SO4)3 vri se koagulacija radi alkeg taloenja tetnih primesa5. Nakon taloenja vri se dezinfekcija ozonom radi unitenja bakterija6. Sledea faza je filtracija kroz sloj peska i aktivnog uglja7. Konana faza je dezinfekcija tenim ili gasovitim Cl ili tzv avelovom vodom uz mogunost dodavanja fluora (protiv karijesa)

Voda se sa vodozahvata dovede do postrojenja za preradu-fabrike vode.Hlorom se izvri dezinfikovanje vode koji unitava patogene bakterije. Nakon hlorisanja voda se pumpama potiskuje do bazena u kojima se na dno iz vodeistaloi neistoa. U bazene se upumpava aktivni ugalj koji se u vodu raspri i slui kao flokulant-upija deterdenta,ulja...U vodu se upumpava i aluminijumsulfat koji slui kao koagulant jer pospeuje zgruavanje odredjenih elemenata iz vode koji bi se teko istaloili. Nakon toga se vri dezinfekcija vode ozonom kojim se u potpunosti unite bakterije. Zatim se vri filtracija vode proputanjem kroz sloj sitnog kvarcnog peska ili kroz prah aktivnog uglja i nakon ovoga se vri dezinfekcija hlorom.

Klasifikacija prirodnih voda

Voda I klase se u prirodnom stanju uz eventualnu dezinfekciju moe koristiti za pie i u prehrambenoj industriji, a povrinske vode ovog tipa se mogu korisiti za gajenje plemenitih vrsta riba. Voda II klase se u prirodnom stanju moe koristiti za kupanje, rekreaciju, za sportove na vodi, gajenje drugih vrsta riba. Nakon uobiajenih metoda obrade (koagulacija, filtracija, dezinfekcija) voda ovog kvaliteta moe se koristiti za pie, i u prehrambenoj industriji. Voda III klase se moe upotrebljavati za navodnjavanje, a po obradi i u svim granama industrije izuzev prehrambene. Voda IV klase se moe upotrebljavati za druge namene samo nakon odgovarajue obrade.

U industriji se koriste: Procesna voda ( koristi se kao sirovina, mora biti hemijski i mikrobioloki ispravna i po potrebi omekana) Tehnoloka voda (za pranje u kvalitetu pijae, za recirkulacione sisteme hlaenja u tehnolokim procesima) Kotlovska napojna voda ( bez karbonata, bez korozivnog uticaja, podlee obaveznom omekavanju)

TRETMAN VODE ZA INDUSTRIJSKU UPOTREBU

Uklanjanje izazivaa tvrdoe putem: Hemijskih agenasa Jonskih izmenjivaa ili destilacijom ( previe skupa)Prva faza:Sutina je da se Ca i Mg soli iz rastvora putem dodavanja: krene vode Na2CO3 NaOH Soli H3PO4 inioci tvrdoe prevedu u nerastvorni oblik koji se u daljem eliminiu filtriranjem

Druga faza je da se jonskim izmenjivaima pokupepreostale mineralne materije odnosno njihove soli. Jonski izmenjivai su su nerastvorne materije prirodnog ili sintetikog porekla koje imaju sposobnost da se odreeni joni iz rastvora pokupe i zamene mesta U zavisnosti od toga koje jone izmenjuju postoje:- katjonski- anjonskiRegeneracija jonskih izmenjivaa izvodi se dodavanjem: HCL, NaCl (katjonski) i NaOH (anjonski)

12.TEHNOLOGIJE PRERADE PLASTINIH MASA

U izradi predmeta od plastike egzistiraju sledee tehnologije: Ekstruzija (izrada cevi i izolacija) - u levak se sipa granulat plastike, klipom se vri potiskivanje granulata. Pomou grejaa vri se zagrevanje plastike i prevodjenje u tesnastos tanje. Pomou brizgaljki vrii se ubrizgavanje plastike u kalup. Nakon toga izraen predmet se provodi kroz vodu ili vazduno kupatilo da bi se ohladilo i ovrsnulo. Ekstruziono duvanje ( polufabrikati, ambalaa) - Ovaj nain se koristi za proizvodnju plastinih boca, U kalup se stavlja epruveta izradjena od plastike, Zatvori se kalup, zagreje epruveta i u nju uduvava komprimovan vazduh. Pod pritiskom epruveta se u kalupu oblikuje u eljeni oblik. Nakon ovoga vri se razdvajanje kalupa i vaenje boce. Brizganje u kalup (geometrijske forme sa i bez umetaka) Kalandrovanje (kairane trake i folije) - valjanje - postupak se odvija tako to se zagrejana viskozna masa proputa izmeu parova zagrejanih valjaka. Ekspandiranje ( stiropor i njegova ambalaa) - vri se tako to se plastina masa u vidu granula prethodno inmpregnira rastvaraem a zatim zagreva pri emu joj se uveava zapremina trideset do etrdeset puta. Vakum forming(blister pakovanja,...) Rotaciono livenje ( medicinske igrake, roba iroke potronje) Pultruzija( izrada kompozitnih elemenata, tapovi, antene..)

13.TA JE KOGENERACIJA, OSNOVNI ZAKONI TERMODINAMIKE

Korienje primarne energije za proizvodnju dva korisna oblika energije: toplotne i korisnog rada Toplotna za tehnoloke procese a korisni rad za proizvodnju elektrine energije Kogeneracija je i proizvodnja elektrine energije iz otpadne toplote tehnolokih procesa Prednosti kogeneracije: Energetska efikasnost i zatita ivotne sredine

Kogeneracijaje postupak za istovremenu proizvodnjuelektrine energijeitoplote. Takav nain upotrebe znai da se iz iste koliine goriva dobija, pored elektrine energije jo i dodatne toplotne energije to omoguava podizanje stepena iskorienja hemijske energije goriva.Sagorevanjemfosilnih gorivaili upotrebom druge vrsteprimarnih izvora toploteu energetici, nastaje velika koliinatoploteniskog potencijala (tj. niske temperature). Ona se (kodSUS motorai turbina) mora odvestirashladnim sistemom. Ova koliina toplote predstavljatoplotne gubitkeu procesu transformacijehemijske energijeumehaniki rad. Ova toplote se, s obzirom na fizikalna ogranienja (karnoov ciklus) ne moe iskoristiti za proizvodnju mehanikog rada, niti elektrine energije.Ovu energiju je pogodno iskoristiti za zagrevanje tople vode, za grejanje stanova i u sline svrhe. Tako se istovremeno proizvodi i elektrina energija, a otpadna toplota se koristi za druge namene i korisna je. Na ovaj nain se moe postii koeficijenat iskorienja od 80% i vie.Osnovni zakoni termodinamike U tehnolokim operacijama dominiraju: p, v i TKoje u muzavisnost definie jednaina gasnog stanja: pv=nRTKada je re o toplotnoj energiji onda se uvek moraju imati u vidu 4 osnovna zakona termodinamike:1. Nulti zakon,( ako su dva tela u termodinamikoj...)2. I zakon, ( Q=W+dU), =W/Q3. II zakon, Entropija sistema ( S= dQ/dT), mera nereda. Entropija raste kod spontanih procesa.4. III Definicija apsolutne nule, T=273,15 S=014.TEHNOLOKA EMA PROIZVODNJE STAKLA

Proizvodnja poznata vrlo rano kao sitno zanatstvo ali tek od polovine 19. veka zahvaljujui reenjima pei, poinje industrijska proizvodnja Sirovine: osnovne i pomone Osnovne sirovine: Silikatne-kvarcni pesak, Ca komponente-kre, kreda, mermer i alkalne-soda Kvarcni pesak, uestvuje sa 60-70%, uslov da je bez Fe (max.0,01-0,02%) Ca komponente, dodaje se u obliku krea, CaCO3, kreda ili mermer vodei rauna o istoi Alkalna komponenta, soda (NaCO3) ili glauberova so (Na2SO4) Uz primarne komponente uvek se dodaje i staro staklo Pomone sirovine: Sredstva za bojenje (oksidi i sulfidi metala), zamuivanje( SnO), obezbojavanje (Oksidi Ni i Co) bistrenje (alitra, oslobaa gasove i deluje kao rafinator)

Oblikovanje stakla se vri na t=700-800oC , metode: Duvanje: oblikovanje upljih predmeta , mainski ili runo ( flae ,baloni sijalice...) Izvlaenje: Uz pomo alata U vidu beskrajne tarke (ravno staklo, staklene cevi) Presovanje: u alatima , pod pritskom (tv ekrani, posue, ..) Valjanje: za izradu debljih staklenih ploaVrste stakla: -Ravno staklo u klasama, A,B,C - Sigurnosna stakla( armirana metalna mrea, kaljena- sekurit, laminirano, 5-7 toploslepljenih slojeva blindirano)- Kristalna ravna stakla, reljefna, refleksna, uplja(flae, tegle)

Specijalna stakla: Optika stakla(potpuno providno sa optikim osobinama od vrlo istih sirovina) Hemijska stakla(otporno na hemikalije ima sposobnost akumuliranja toplote) Kvarcna stakla (izdrava visoku t i nagle promene t) Staklena vuna (izlivanjem na rotirajuu plou, ubrizgavanjem pare visokog p u staklenu masu, ili kroz dizne za dobijanje staklenog vlakna) Vodeno staklo( nastaje od kvarca i alkalija, u vidu je ulja i sluzi za impregnaciju papira, drveta za zatitu od poara, antikorozivno sredstvo i za due uvanje jaja..)

15.TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE VINA, VRSTE VINA I VISKOZITET

PROZIVODNJA VINA

Sirovina za proizvodnju vina je groe. Vino je proizvod alkoholne fermentacije ire ili kljuka.Nakon branja groa vri se muljanje da bise bobice groa oslobodile soka. Odvajanje tenog dela kljuka od vrstih sastojaka: koice, semenki peteljki..Tenost koja se dobija cedjenjem kljuka naziva se ira ili samotok, a ona koja se dobija presovanjem vrstih sastojaka (komine) naziva se preevina ili ceena ira.Dobijena ira se sterilie sumporisanjem radi unitenja divljih kvasaca, a proces fermentacije tj vrenja obavlja se kultivisanim kvascem. Pre vrenja prema zakonu o vinu dozvoljava se popravka sadraja eera u iri do koliine koliko ga ta sorta prirodno moe maksimalno imati.Za poveanje kiselosti mogu se koristiti kiseline koje su prirodni sastojci groa i ire a to su vinska i jabuna kiselina. Kiselost se moe umanjiti dodavanjem hemijski istog krenjaka. Prosean hemijski sastav ire je 77% voda, 20% eera i 3% ostalih materija kiseline, boje, tanina, eterinih ulja, vitamina. Dodavanjem kultivisanog kvasca nastaje proces alkoholne fermentacije, sloen biohemijski proces pretvaranja eera u etanol i ugljen dioksid. Fermantacija se moe izvoditi po hladnom ili toplom postupku. Kvalitetnija su vina koja se dobijaju pri hladnoj fermentaciji na temperaturi od 10-15 stepeni od tople fermentacije na temperaturi do 30 stepeni. Aktivnost kvasca prestaje na temperaturi od 38-40 stepeni.Nakon zavrene fermentacije nepohodno je da vino odlei izvesno vreme i na taj nain se u njemu dovijaju sloene biohemijske promene koje se prate hemijskim analizama.

Prema boji, sorti, geografskom poreklu, organoleptici, tehnologiji su podele: Prema tehnologiji Obina vina Penuava vina Specijalna vina

Prema boji - Bela( prvenstveno od belog groa, odvajanje ire od komine pre fermentacije Crna( crna groa i obavezno sadraj tanina od komine) komina se odvaja posle fermentacije. tanina daje finu specifian ukus ako je ima previe crno vino je oporo. Ruiasta( Crna groa ali sa malo bojadisera i kratak kontakt sa kominom)

Penuava vina( posebna vrsta groa,sadre CO2 koji obrazuje penu) Specijalna vina ( sa poveanim sadrajem alkohola 15-22%) Prirodna, dezertna ( suvarak) Stona vina ( iz jednog ili vie reona) Suva, polusuva, poluslatka i slatka Po sadraju alkohola: 10%, 10-12%, 12-14% i 14%

16. KOMPRESORI I TOPLOTNE PUMPE, PRINCIP RADA, VRSTE, GASNI ZAKON

KOMPRIMOVANI VAZDUH I KOMPRESORI

Neophodan pratilac svih tehnolokih operacijaPosebno znaajan za rad opreme i beziskriavog alata (rudnici, eksplozivni radni ambijent) Karakteristike komprimovanog vazduha: Bezbedan, jednostavan i efikasan Nema tetnih nus produkata Mogunost sabijanja od 1 do 414bara Pri sabijanju raste t, pri rastu t raste zapremina Zakon koji povezuje : p, v i t: (P1V1)/T1 = (P2V2)/T2, gde je 1-poetno a 2-krajnje stanje nakon promene Fizike karakteristike vazduha:Cv =722J/kg0K; Cp =1011J/kg0K; = 1,293 kg/m3

Vrste kompresora

Prema konstruktivnom reenju kompresori se dele na: Klipni kompresori Vijani kompresori Kompresori sa lopaticama Zupasti kompresoriVeliki potroai energije i fluida za hlaenje!

Toplotne pumpe

Princip rada je vrlo jednostavan, ogleda se u korienju toplotne energije iz naeg okruenja Ime toplotna pumpa izvedeno iz termina toplota i pumpa i u sutini predstavlja premetanje toplotne energije sa jednog prostora na drugi

Princip rada toplotne pumpe:1. Ispariva (gas RC407c) uzima toplotu okoline (obino +7 do+14oC)2. U kompresoru se radnom gasu t die na 90-95o C3. Unutar zatvorenog sistema izmenjiva toplote predaje toplotu gasa na sistem za grejanje4. Zbog predate toplote gas gubi t i preko ekspanzionog suda vraa u ispariva gde se ciklus nastavlja.

PRIMER SPRENUTE TOPLOTNE PUMPE I VODE KAO TOPLOTNI IZVOR

17. TEHNOLOKA EMA DOBIJANJA BAKRA

Metal koji sa Al predstavlja najee koriene obojene metale i po kome je oznaen civilizacijski period Osnovne tehnike karakteristike: Specifina teina, =8,95kg/dm3 Temperatura topljenja, t=10830C Visoka elektroprovodnost, toplotna provodnost Visoka otpornost prema atmosferskoj koroziji Izuzetna sposobnost za hladnu deformaciju, poseduje dobre mehanike osobine (Rm, A10 Osnov za izradu velikog broja legura Nezamenljiv za primenu u elektroindustriji (osim delimino Al) Ukupna svetska proizvodnja u 2012.= 20,087x106t Na instalisani kapacitet oko 150.000t realno oko 40.000t, rekonstrukcija Topionice na 80.000t

18.PROIZVODNJA I SKLADITENJE GUME

Proces je zasnovan na umreavanju odnosno vulkanizaciji Tehnologija proizvodnje gume ima sledee operacije: Mastifikacija ( mehaniko drobljenje u mikserima traka kauuka uzdodavanje sredstva za bojenje, protiv starenja, punila i omekivai. Kao punilo, a, kaolin, MeO. Omekivai su mineralna ulja, smole i voskovi radi poboljanja plastinosti) ) Meanje kauuka sa dodacima Oblikovanje u kalupima (ubrizgavanje u kalupe u kojima se moe vriti i vulkanizacija) Vulkanizacija Za vulkanizaciju je neophodan dodatak S koji obrazuje mostove izmeu molekula kauuka Proces se izvodi u autoklavima pri emu je nosilac toplote obino vodena para Topla vulkanizacija 130-150 , hladna na sobnoj t U zavisnosti od koliine Sumpora postoje: Meka guma, 1,5-3%S Tvrda guma ebonit, 8-10%S

uvanje gume - Guma se premazuje lakovima, glicerinom, elatinom uz dodatak antioksida tokom prerade kako duim stajanjem u vazduhu i svetlosti ne bi gubila na kvalitetu. Duim stajanjem guma gubi na elastinosti kada kiseonik aktiviran uv zracima sa sumporom iz gume stvori sumpor dioksid.Guma se treba uvati u magacinu na temparturi od 0 od 20 stepeni.

19. KRILJCI I NJIHOVI PROIZVODI, JEDINICE ENERGETSKIH VREDNOSTI

Uljni kriljci nisu posebno korieni sve dok je nafta bila jevtina To je sirovina za dobijanje nafte i gasa Nalazi se u sdimentno-organogenim stenama i tehnokomercijalno su interesantna nalazita sa sadrajem veim od 10% ulja Zagrevanjem iznad 5000C daju tene ugljovodonike i gas Zahtevaju procese krekovanjaNalazita kriljaca

Najveim rezervama raspolau: SAD, Rusija, Kongo, Brazil, Kina U Srbiji rezerve oko 4,7x109t a nalaze se:- Aleksinac, Vranje, Valjevo, dolina Zapadne Morave Aleksinaka nafta je aktuelna jo od 1954. Gaspromnjeft je jedna od 4 zainteresovanih kompanija

Posleuglja,naftei gasa, kada je re o fosilnim gorivima,ugljovodoniciiz kriljaca ili drugaije reeno gasni i uljni kriljci u svetu, ali i u Srbiji, postaju novi veliki energetski adut. Za njih se, dodue, zna ve stotinu godina, ali zbog nekada veoma jeftine nafte, gotovo da ih niko nije koristio. Ali sa sadanjim naglim razvojem tehnologije za njihovo korienje, a posebno veoma izraenim rastom cene nafte i gasa i tenja za energetskom nezavisnou podstakle su mnoge drave na razmiljanja o dobijanju nafte iz uljnih kriljaca. Oni kao sirovina za proizvodnju nafte, gasa, ali i toplotne i elektrine energije postaju veoma ozbiljan konkurent.Uljni kriljcisu rudni materijali sedimentno-organogenog karaktera sa razliitim sadrajem organske materije koja je rasprena u porama u obliku mikroskopski sitnih estica. NJihova starost se kree odkambrijumado tercijalnog doba. Bili su formirani taloenjem organskih materija u razliitim okruenjima. Uljni kriljci su stene koje sadre vie od 10 odsto organske materije, kerogena (ulja). Obino nastaju u veim jezerima, movarama ili plitkim delovima velikih voda taloenjem raznih organizama kao to su ostaci algi, zeljastih i drvenastih biljaka. Okruenje mora ostati uniformno za dui vremenski period da se bi se ouvala organska materija i formirao uljni kriljac, na kraju se pod utiskom pritiska i temperature stvaraju uslovi u kojima dolazi do odstranjivanja vlage, molekularne vode, a u metagenezi se proizvodi metan, uklanja se vodonik, malo ugljenika, a dalje i odreena koliina kiseonika. Prema geolokoj podeli uljni kriljci se mogu svrstati na bazi njihovog sastava kao kriljci bogatikarbonatima,silikatimaili kanel kriljci. Karbonatni kriljci sadre karbonate kao to sukalcitidolomit- 20 karbonatnih minerala je naeno u uljnim kriljcima. Ovo su veoma vrsti kriljci i njih je teko eksploatisati eks-situ metodom. Silikatni uljni kriljci su uglavnom tamno braon ili crne boje, bogati su silikatnim mineralima kao to sukvarc,feldspati,gline,opal... Oni nisu vrsti i vodootporni kao karbonatni i mogu se eksploatisati eks situ metodom. Kanel kriljci su obino tamno braon ili crne boje koji se sastoje od organske materije koja u potpunosti obavija druga zrna minerala. Pogodni su za eks situ eksploataciju. Uljni kriljci pri zagrevanju na visokim temperaturama (~ 500C ) daju teneugljovodonikesline sirovoj nafti i neto gasa. Dobijena tenost ulje je izrazito crna, viskozna, i na temperaturi ispod 40C gubi sposobnost teenja. Posle krekovanja i hidrogenizacije ovog naftnog ulja, dobija se sintetika nafta vrlo slina sirovoj parafinskoj nafti. Uljni kriljci se od naftnih peskova razlikuju ne samo po litolokom sastavu i veliini zrna, ve i po tome to ne sadre slobodnu naftu u porama. Oni sadre kerogen iz koga se nafta stvara tek po izlaganju visokoj temperaturi - pirolizi. To su dakle nezreli ekvivalenti vrlo kvalitetnih matinih stena za naftu i gas, koje nisu u geolokoj prolosti dospele na velike dubine i temperature, ve su ostale na povrini ili blizu nje.

20. PROIZVODI PRERADE DRVETA, TEHNOLOGIJE

Drvo je oduvek imalo najiru primenu u ivotu oveka. Poznavajui vrste drveta i primenjujui u obradi razliite tehniko - tehnoloke postupke mogue ga je najracionalnije iskoristiti.

Kvalitet drveta odreuju- hemijski sastav i graa - fizika svojstva - najznaajnije fiziko svojstvo je zapreminska masa i higroskopnost tj vlanost - sposobnost drveta da upije vlagu.- mehanika svojstva - tvrdoa, jaina, elastinost, ilavost- estetska svojstva - boja od bledoukaste do crvenkastobele, tekstura tj raspored i irina godova, sjaj, finoa.- mane - nastaju prilikom rasta pri sei preradom i prilikom uvanja drveta.-trajnost - da to due zadri prirodna svojstva.1. Hemijski sastav: ugljenik C 50%, kiseonik O243%, vodonik H2 6%, azot N2 1%Jedinjenja koja ine grau drveta su:- celuloza 40-60%- hemiceluloza 18-20%- lignin 20-30%- smole, skrob, eterina ulja, tanin, mineralne materije , voda...Graa drveta - kora, drvna masa, sr, godovi.

Proizvodi mehanike prerade drveta

U ovu grupu prerade usmerava se prvenstveno tehniko drvo Operacije mehanike prerade su: rezanje,seenje, cepanje, ljutenje, bruenje, rendisanje , tesanje Proizvodi ovih operacija : rezana graa, furniri i razne vrste ploa Furniri perploe Stolarske ili panel ploe, medijapan ploe Vlaknaste lesonit ploe Iverice Parket Pragovi ( mostovski i elezniki)

Furniri su tanki listovi debljine :0.2 do 4mm. Plemeniti su furniri 2mm debljne i iskorien je estetski izgled drveta. Slepi furniri , 2mm koriste se za izradu slepljenih ploa. Furnirske ploe - perploe - se proizvode unakrsnim slepljivanjem neparnog broja slepih furnira. Prednost perploe u odnosu na punod rvo iste deblijne je u tome to je znatno vee vrstoe a upotrebljava se u industriji nametaja.Stolarske ploe - ili panelploe izrauju se tako to se izmeu dva sloja furnira stavljaju meusobno slepljene letvice. Mnogo su lake nego puno drvo i upotrebljavaju se u graevinarstvu i industriji nametaja.Vlaknaste - lesonitploe - su ploasti proizvodi izraeni od drvenih vlakanaca sa dodatkom vezivnih materija (lepila). One su tvrde i otporne na pritisak.Iverica su ploe koje se dobijaju od isitnjenog iverja meusobnim slepljivanjem uz dodatak vezivnog sredstva - vetake smole a proces se odvija na povienom pritisku i temperaturi.

Proizvodi hemijske prerade drveta

1. DestilacijaTermiko razlaganje na t=3800C , bez prisustva vazduha (tzv. piroliza , suva destilacija ili pougljavanje)Proizvodi destilacije: drveni ugalj, drvno sire, katran i gorivi gas2. Proizvodnja celuloze Celuloza je osnov za proizvodnju : papira , vlakana, lakova, eksploziva i drugih proizvoda Sirovine su biljnog porekla: drvo etinarskog i listopadnog porekla kao i trava, slama i trska U zavisnosti od sirovine i eljenog kvaliteta egzistiraju dva postupka:- Alkalni (sulfatni)- Kiseli (bisulfitni)

21.VRSTE MLENIH PROIZVODA

Mleko je proizvod luenja mlenih lezda sisara Sastav zavisi od sisara, naina ishrane , doba mue-laktacije Sadri i mikroorganizme i podlono je brzom kvarenju Sadri ivei broj vitamina Kvalitet mleka: Organoleptike osobine, (boja, ukus, miris..) Fizikohemijske osobine(sadraj masti%, vode%, soli%, stranih materija%) Bakterioloka ispravnost Trajnost pri propisanim uslovima

MLENI PROIZVODI

Dele se prema sastavu, osnovnim svojstvima i tehnologiju dobijanja Koncentrisanje iz punomasnog ili obranog (kondenzovano i evaporisano mleko i mleko u prahu) Mleno kiselele i alkoholne fermentacije (kiselo mleko, jogurt, kefir) Maslac, maslo, pavlaka, kajmak Sirevi Mleni napici (okoladno, kakao mleko, kokteli) Sladoledi Ostalo( surutka, kazein, laktoza..)

Proizvodi fermentacije mleka

Kiselo mleko Proizvod mlene fermentacije uz mlene bakterije , na t=400C i laktoza prelazi u mlenu kiselinu i estre i CO2. Nakon fermentacije kiselo mleko se dri na hladnom. JogurtObino je proizvod kravljeg mleka koje se ne ukuvava a fermentacija se odvija uz prisustvo kiselomlenih bakterija. Acidofilno mlekoDijetsko sredstvo za leenje crevnih bolesti. Za njegovu proizvodnju koristi se ista kultura mlenih bakterija KefirProizvod severnog Kavkaza. Osim mlene prisutna je i alkoholna fermentacija kao i delimino razlaganje belanevina. Neznatan alkohol i CO2 deluju okrepljujue.Izdvajanje masnoa iz mleka

PavlakaSadri masti 15-65%, postoji slatka i kisela. Iz mleka se izdvaja separacijom uz pomo centrifugalne sile. MaslacNastaje iz pavlake mehanikim postupkom tzv bukanjem. Posle toga se ispira, gnjei i soli. Sadraj masti u maslacu se kree 78-82%.uva se na t=0-40C ili na due na -200C. MasloTopljenjem kravljeg, ovijeg ili kozjeg maslaca. Mora da sadri 90% masti. Sirevi -ekstramasni 55% masti, masni 45%, trietvrt 35%, polu 25%, etvrtmasni15% i posni ispod 15%- prema sadraju vode, meki i tvrdi a njihovim topljenjem dobijaju se topljeni sirevi Takoe i Kondenzovano mleko - zgusnuto zaslaeno mleko, pakuje se u staklene boice, limenke ili tube. Nia temperatura od 15 za skladitenje.Evaporisano mleko - ukuvavanje mleka bez dodatka eera. Posle hermetikog zatvaranja ovo mleko se mora dodatno sterilisati.Mleko u prahu koje je svetloute boje i rastvara se u vodi a po hranljivosti je skoro isto kao i svee mleko. Rok upotrebe je do jedne godine.

22. TEHNOLOGIJA DOBIJANJA KOKSA, TA JE ENTROPIJA?

Koksovanje

Destilacija-proces zagrevanja uglja bez prisustva vazduha pri emu ne dolazi do hemijske promene komponenti U zavisnosti od tempertaure: Niskotemperaturni ili velovani koks zagrevanje 450-650C Srednjetemperaturni koks 650-850C Visokotemperaturni koks 900-1100C Tok destilacije: 100C isparava higroskopna vlaga 300C isparava hemijski vezana vlaga, CO2 i H2S 350-400C izdvajanje sagorljivih gasova, ugalj postaje plastina masa 450-650C-ovravanje plastine mase Primer: od 1000kg koksnog uglja 750-780kg koksa toplotne moi 29000-31000kJ/kg 280-320 m3 koksnog gasa 30-35 kg katrana 10 kg benzola, naftalina i amonijaka

Koksovanje uglja je termiki proces tretiranja uglja u zatvorenim komorama bez prisustva vazduha. U ovom sluaju radi se o suvoj destilaciji uglja.Najee se vri koksovanje kamenog uglja. Ugalj se dopremi u komore i vri se njegovo zagrevanje i arenje na temperaturama od 500 do 1300 stepeni bez prisustva vazduha. Iz uglja isparavaju odreene materije da bi na kraju postupka pored nuzproizvoda proizveli koks. U zavisnosti od koje vrste uglja se proizvodi koks zavise i temperature zagrevanja uglja.100-120 c iz uglja ispari vlaga i on se osui300-350 c iz uglja se izdvaja gorivi gas koji se jo naziva i koksni gasna 500-550 ugalj se pretvara u kaastu masu i pritom isparavaju odreeni gasovi koji se prihvataju radi kasnije upotrebeod 600 c dobija se katran i polukoksnakon 900 c kaasta masa ponovo poinje da ovrava i nastaje koks.

Koks je upljikav lak dobro sagoreva a zbog svoje visoke kalorine moi uglavnom se koristi u metalopreraivakoj industriji kao gorivo koje razvija visoku temperaturu potrebnu za topljenje gvodja i drugih ruda.

Entropija je veliina odreena kolinikom toplote i apsolutne temperature. Ova definicija ne otkriva pravi smisao entropije, ali omoguava njeno merenjeDrugi princip termodinamike opisuje posledice entropije: Nije mogu perpetuum mobile druge vrste. Ili prostije, ne moe se dobiti rad prenosom toplote sa hladnijeg na toplije telo.Sa entropijom se neprekidno sreemo u svakodnevnom ivotu. Svako je video knjigu kako padne sa stola pri emu se njena kinetika energija pretvoila u toplotu i malko ugrejala podlogu na koju je pala. Ali niko nije video da knjiga sa poda poleti na policu uz spontano hlaenje poda. U prvom sluaju entropija sistema raste a u drugom opada. Svi spontani procesi se odigravaju u smeru porasta entropije. Normalno, niko nas ne spreava da knjigu podignemo i vratimo u policu. Ali tada smo smanjili entropiju na raun rada koji je izvren podizanjem knjige. A da bi se dolo do te energije morala je da poraste entropija na nekom drugom mestu pri emu je ukupan rezultat porast entropije u svemiru.Entropija je tenja sistema da spontano pree u stanje veeNEureenosti, dakle, entropija je merilo NEureenosti sistema. Najvea ureenost sistema je temperaturaapsolutna nula. Poto ona ne moe da se postigne, prema Treem principu termodinamike (Nernstova teorema) uzima se da entropija asimptotski tei nuli kada temperatura sistema prilazi apsolutnoj nuli.

23. EMATSKI PRIKAZ DOBIJANJA CEMENTA

Cement- blok ema proizvodnje

1.glina,2.krenjak, 3.vaga, 4.drobilica, 5. dozator, 6. rotaciona pe, 7.,8.i 9. gorivo, 11. Hlaenje klinkera, 13. gips, 14.konvertorska ili visoke pei ljaka, 15. mlin sa kuglama 16.transporter, 17. skladini silos, 18. pakovanje - dakiranje

TEHNOLOKE KARAKTERISTIKE CEMENTA

U primeni se najee nalazi pod imenom Portland Po prirodi je higroskopan i zahteva posebnu panju pri lagerovanju Dodatak ljake iz visoke pei poveava otpornost prema kiselinama i bazama U odnosu na brzinu vezivanja: Brzovezujui cement, do 15min Srednjevezujui od 15 do 60min Sporovezujui preko 60min Vreme potpunog vezivanja , posle 28 danaKvalitet: u odnosu na ostvarenu vrstou (MPa): 25; 35S; 35B; 45S; 45B i 55

24. KONZERVIRANJE PREHRAMBENIH PROIZVODA

Prehrambeni proizvodi su lako kvarljiva roba. Kvarenje proizvoda mogu izazvati mikroorganizmi i enzimi.

Kvarenje proizvoda moe nastati u razliitim fazama-tokom tehnolokog proces prerade-pakovanja-skladitenja i uvanja-transporta

Osnovni preduslov za razvoj mikroorganizama su hranljive materije - ugljeni hidrati, belanevine i masti. Pored ovih hranljivih materija razvoju istih potpomau vlanost i poviena temperatura. Pod uticajem enzima koje izluuju mikroorganizmi, uz odgovarajue uslove, optimalnu vlagu i temperaturu u namirnicama se razlau belanevine, ugljeni hidrati i masti. Truljenjem se stvaraju otrovni ordukti neprijatnog mirisa.Da bi se namirnice zatitile od kvarenja neophodno je izvriti njihovo konzervisanje. Prema nainu suzbijanja aktivnosti mikroorganizama razlikuju se sledee metode konzervacije:

FIZIKE METODE KONZERVACIJE

Pasterizacija , t=65-900C (mleko, unka, pivo) Sterilizacija, t=100-1250C (zatvorene limenke bez vazduha) Dehidracija toplim vazduhom, t=30-600C Hlaenje i zamrzavanje, t=0-40C i t=-18-(-40)0C (voe, povre,riba) Jonizujue zraenje u akceleratorima Co bombom Soljenje osim voca vrsi se uz pomoc kuhinjske soli Salamurenje uz dodatak eera i vitamina C Konzervisanje eerom 50-60%, uz dehidriranje elija Konzervisanje siretnom kiselinom mariniranje (povre i riba)

HEMIJSKI METOD KONZERVISANJAZa konzervisanje ivotnih namirnica hemijskim putem upotrebljavaju se sumporna i mravlja kiselina.