Skripta STECAJ

8/13/2019 Skripta STECAJ

1/58

1

Predmet I cilj steaja

Steaj se sprovodi bankrotstvom ili reorganizacijom. Pod bankrotstvom se podrazumevanamirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika, odnosno steajnogdunika kao pravnog lica.Pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca prema

usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem duniko-poverilakih odnosa,statusnimpromenama dunika ili na drugi nain koji je predvien planomreorganizacije.

Cilj steaja jeste najpovoljnije kolektivno namirenje steajnih poverilaca ostvarivanjemnajvee mogue vrednosti steajnog dunika, odnosno njegoveimovine.

Naela steaja

Naelo zatite steajnih poverilaca - Steaj omoguava kolektivno i srazmerno namirenjesteajnih poverilaca.

Naelo jednakog tretmana i ravnopravnosti - U steajnom postupku svim poveriocima

obezbeuje se jednak tretman iravnopravan poloaj poverilaca istog isplatnog reda odnosnoiste klase u postupku reorganizacije.

Naelo ekonominosti- Steajni postupak se sprovodi tako da omogui ostvarivanje najveemogue vrednosti imovine steajnog dunika i najveeg mogueg stepena namirenja

poverilaca u to kraem vremenu i sa to manje trokova.Naelo sudskog sprovoenja postupka - Po otvaranju steajni postupak sprovodi sud poslubenoj dunosti.

Naelo imperativnosti i prekluzivnosti- Steajni postupak se sprovodi u skladu sa zakonskimodredbama Zakona o steaju, ako zakonom nije drugaije odreeno. Na pitanja koja nisu

posebno ureena zakonom, shodno se primenjuju odgovarajue odredbe zakona kojim seureujeparnini postupak. Propisani rokovi su prekluzivni, ako zakonom nije drugaije

odreeno.Naelo hitnosti - Steajni postupak je hitan.U steajnom postupku nije dozvoljen zastoj iprekid.

Naelo dvostepenosti- Steajni postupak je dvostepen, osim ako je zakonom iskljuen pravnilek.

Naelo javnosti i informisanosti - Steajni postupak je javan i svi uesnici u steajnompostupku imaju pravo nablagovremeni uvid u podatke vezane za sprovoenje postupka, osimpodataka koji predstavljaju poslovnu ili slubenu tajnu. Sve oglase, reenja i druge akte zakoje je propisano da se objavljuju na oglasnoj tabli suda, sud istog dana, odmah po donoenju

predmetnog akta, dostavlja registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuemregistru, koji je duan da takav oglas, reenje ili drugi akt istog dana, i toodmah po prijemu,objavi na svojoj internet strani ili na drugi odgovarajui nain ukoliko tajregistar nema svoju internet stranu. Postupanje i donoenje odluka u steajnompostupku vrise na osnovu uvida u sve raspoloive informacije.

Steajni razlozi

Steajni postupak se otvara kada se utvrdi postojanje najmanje jednogsteajnog razloga.Steajni razlozi su:1) trajnija nesposobnost plaanja;2) pretea nesposobnost plaanja;

3) prezaduenost;


2/58

2

4) nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan

na prevaran ili nezakonit nain.Trajnija nesposobnost plaanja postoji ako steajni dunik:1) ne moe da odgovori svojim novanim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelostiobaveze;

2) potpuno obustavi sva plaanja u neprekidnom trajanju od 30 dana.

Pretea nesposobnostplaanja postoji ako steajni dunik uini verovatnim da svoje vepostojee novane obaveze nee moi da ispuni po dospeu.Prezaduenostpostoji ako je imovina steajnog dunika manja od njegovihobaveza. Ako jesteajni dunik drutvo lica prezaduenost ne postoji ako to drutvo ima najmanje jednogortaka odnosno komplementara koji je fiziko lice.Nepostupanje po usvojenom planu reorganizacijepostoji kada steajni dunikne postupa

po planu reorganizacije ili postupa suprotno planu reorganizacije na nain kojim se bitnougroava sprovoenje plana reorganizacije.

Pretpostavka trajnije nesposobnosti plaanjaPostojanje trajnije nesposobnosti plaanja se pretpostavlja u sluaju kada je predlog za

pokretanje steajnog postupka podneo poverilac koji u sudskom iliporeskom izvrnompostupku sprovedenom u Republici Srbiji nije mogao namiriti svoje novano potraivanjebilo kojim sredstvom izvrenja.

Posebni sluajevi u kojima se steajni postupakobustavlja ili zakljuuje bez odlaganjaAko se utvrdi da steajni dunik ima samo jednog poverioca, otvoreni steajni postupak seobustavlja bez odlaganja.

Ako se utvrdi da je imovina steajnog dunika manja od visine trokovasteajnog postupkaili da je imovina steajnog dunika neznatne vrednosti, steajni

postupak se zakljuuje bez odlaganja. Steajni sudija e reenjem o zakljuenju steajnogpostupka naloiti steajnom upravniku da unovi imovinu steajnog dunika i ostvarenimsredstvima pokrije nastale trokove. Ako po pokriu nastalihtrokova preostanu sredstva, tasredstva se uplauju u budet Republike Srbije.Izuzetno steajni postupak se ne zakljuujeako poverilac ili steajni dunik podnesu zahtevza sprovoenje postupka i ako ponalogu steajnog sudije podnosilac zahteva poloisredstvaneophodna za pokrietrokova steajnog postupka.

Sluajevi na koje se zakon ne primenjuje

Steajni postupak se ne sprovodi prema: Republici Srbiji; autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave; fondovima ili organizacijama obaveznog penzijskog, invalidskog, socijalnog i

zdravstvenog osiguranja;

pravnim licima iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinicalokalne samouprave, a koja se iskljuivo ili preteno finansiraju kroz ustupljene javne

prihode ili iz republikog budeta odnosno budeta autonomne pokrajine i jedinicelokalne samouprave;

Narodnoj banci Srbije; Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti; javnim agencijama.


3/58

3

Odredbe Zakona o steaju ne primenjuju se na steajni postupak banaka i osiguravajuihorganizacija, osim odredaba kojima se ureuju pitanja koja nisuureena posebnim zakonom.Za obaveze pravnog lica nad kojim se ne sprovodi steajni postupak solidarno odgovarajunjegovi osnivai, odnosno vlasnici,kao lanovi ili akcionari.

Stvarna i mesna nadlenost

Steajni postupak sprovodi sud odreen zakonom kojim se ureujenadlenost sudova.Izvrne radnje u steajnom postupku sprovodi steajni sudija u skladu sa Zakonom o steaju.Steajni postupak sprovodi sud na ijem podruju je sedite steajnog dunika. Steajni

postupak nad steajnim dunikom koji nema sedite u Republici Srbiji sprovodi sud na ijempodruju je sredite glavnih interesa steajnog dunika, ako su za to ispunjeni uslovipredvieni ovim zakonom.Organi steajnog postupka su steajni sudija, steajni upravnik, skuptina poverilaca iodbor poverilaca.

Steajni sudija

1) Steajni sudija:2) odluuje o pokretanju prethodnog steajnog postupka;3) utvruje postojanje steajnog razloga i odluuje o otvaranju steajnogpostupka;4) imenuje i razreava steajnog upravnika;5) odobrava trokove steajnog postupka i obaveze steajne mase prenjihove isplate;6) odreuje iznos preliminarne i konane naknade trokova i nagrade steajnog

upravnika;

7) odluuje o primedbama na radnje steajnog upravnika;8) razmatra predlog plana reorganizacije i odrava roite za razmatranjepredloga plana

reorganizacije ili odbacuje predlog plana reorganizacije;

9) potvruje usvajanje plana reorganizacije ili konstatuje da plan reorganizacije nijeusvojen;

10)donosi reenje o glavnoj deobi steajne mase;11)donosi druge odluke i preduzima druge radnje odreene Zakonom o steaju.

Steajni upravnik

Steajni upravnik vodi poslove i zastupa steajnog dunika, osim ako je ZoS drugaijeodreeno.Steajni upravnik, kao i lica koja obavljaju poslove steajnog upravnika u ime

organizacije koja je posebnim zakonom odreena da obavlja poslove steajnog upravnika,imaju status slubenog lica u smislu odredaba Krivinog zakonika kojimase regulie poloajslubenog lica.

Imenovanje

Steajnog upravnika imenuje steajni sudija reenjem o otvaranju steajnogpostupka.Izbor steajnog upravnika vri se metodom sluajnog odabira sa liste aktivnih steajnihupravnika za podruje nadlenog suda, koju sudu dostavlja organizacijanadlena za voenjeimenika steajnih upravnika (ovlaenaorganizacija).Izuzetno, izbor steajnog upravnika moe se vriti odabirom sa liste aktivnih steajnihupravnika za teritoriju Republike Srbije ako delatnost steajnog dunika,sloenost sluaja ili

potreba za specifinim iskustvom steajnog upravnika tozahteva.


4/58

4

U prethodnom steajnom postupku, privremeni steajni upravnik se imenuje reenjemsteajnog sudije. Ministar nadlean za poslove steaja propisujeblie uslove i nain izborasteajnog upravnika metodom sluajnog odabira.Za steajnog upravnika ne moe biti imenovano lice koje je:

1) u pritvoru, za vreme trajanja pritvora, ili protiv koga je po slubenoj dunostipokrenut krivini postupak, kao i lice koje je pravnosnano osueno za deloza koje jezapreena kazna preko 5t godina zatvora ili koje ga ini nedostojnim za obavljanjeposlova steajnog upravnika;

2) srodnik po krvi u pravoj liniji bez obzira na stepen ili u pobonoj liniji doetvrtogstepena srodstva, srodnik po tazbini do drugog stepena srodstva ili brani drugsteajnog sudije, odnosno direktora ili lana organa upravljanja steajnogdunika;

3) solidarni dunik sa steajnim dunikom;4) bilo direktor ili lan organa upravljanja ili nadzornog organa steajnog dunika u

poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka;5) bilo zaposleno kod steajnog dunika u poslednje 2 godine pre otvaranja steajnog

postupka;

6) poverilac steajnog dunika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih 6meseci pre otvaranja steajnog postupka;

7) dunik steajnog dunika ili je kod takvog lica bilo zaposleno u poslednjih 6 mesecipre otvaranja steajnog postupka;

8) preduzetnik koji se bavi delatnou koja je konkurentska delatnosti steajnog dunika,lice zaposleno kod tog preduzetnika, kao i lice koje bi imenovanjem za steajnogupravnika bilo u sukobu interesa u odnosu na steajnogdunika;

9) radilo kao savetnik steajnog dunika u poslovima vezanim za imovinu steajnogdunika u poslednje 2 godine pre otvaranja steajnog postupka.

Imenovanje steajnog upravnika u steaju drutvenihi dravnih preduzeaU postupku sprovoenja steaja nad pravnim licem koje je u veinskojdravnoj ili drutvenojsvojini, kao i u sluaju kada se tokom steajnog postupkapromeni vlasnika strukturasteajnog dunika tako da steajni dunik postanepravno lice u veinskoj dravnoj svojini, zasteajnog upravnika steajni sudija imenuje organizaciju koja je posebnim zakonom odreenada obavlja poslove steajnogupravnika.

Organizacija duna je da ovlaenoj organizaciji dostavlja tromesene izvetaje o tokusteajnog postupka i stanju steajne mase, kao i drugu dokumentaciju propisanu ZoS inacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom, u cilju voenja statistikesteajnih

postupaka za teritoriju Republike Srbije.

Licenca za obavljanje poslova steajnog upravnikaLicencu za obavljanje poslova steajnog upravnika izdaje ovlaena organizacija reenjem oizdavanju licence.

Licenca se izdaje licu koje:

1) je dravljanin Republike Srbije;2) ima poslovnu sposobnost;3) ima steeno visoko obrazovanje;4) ima tri godine radnog iskustva sa visokom strunom spremom ili 3 godine radnog

iskustva na sprovoenju steajnih postupaka;5) ima poloen struni ispit za dobijanje licence;6) je dostojno poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika.


5/58

5

Licenca se ne moe izdati licu protiv koga jepo slubenoj dunosti pokrenut krivinipostupak, odnosno koje je pravnosnano osueno za delo za koje jezapreena kazna preko 5godina zatvora ili za delo koje ga ini nedostojnim zaobavljanje poslova steajnog upravnikaili licu koje je u pritvoru, za vreme trajanja pritvora.

Nije dostojnopoverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika lice iz ijeg seponaanja

u obavljanju ranije profesionalne delatnosti ili drugih postupaka moe zakljuiti da neesavesno obavljati poslove steajnog upravnika i uvati ugled profesije steajnogupravnika.Dostojnost poverenja za obavljanje poslova steajnog upravnika utvruje se naroitou skladu sa kodeksom etike steajnih upravnika.U sluaju da nisu ispunjeni uslovi za izdavanje licence iz ovog lana, ovlaena organizacijadonosi reenje o odbijanju zahteva za izdavanje licence.Reenje o izdavanju licence i o odbijanju zahteva za izdavanje licence su konana i protivnjih se moe voditiupravni spor. Licenca vai 3 godine od dana izdavanja i moe seobnoviti.Zahtev za izdavanje licence podnosi se najkasnije u roku od godinu dana od

polaganja strunog ispita. Po isteku jedne godine od dana polaganja strunog ispita, a preisteka 3 godine od dana polaganja tog ispita, uz zahtev za izdavanje licence dostavljaju se i

dokazi o ispunjenosti uslova za obnavljanje licence, u skladu sa ZoS. Po isteku 3 godine oddana polaganja strunog ispita zahtev za izdavanjelicence smatra se nedozvoljenim.Ministar blie propisuje program i nain polaganja strunog ispita, kao i nain izdavanja iobnavljanja licence.

Obnavljanje i oduzimanje licence

Licenca se obnavlja na zahtev steajnog upravnika, koji se podnosi ovlaenoj organizacijinajranije 3 meseca pre isteka roka vanosti licence.Steajni upravnik moe obnoviti licencu ako:

1) ispunjava uslove za izdavanje licence propisane ZoS;2) priloi dokaz da je u poslednje 2 godine obavljao poslove steajnog upravnika ili

druge strune poslove vezane za steajni postupak;3) je u prethodnom periodu vanosti licence savesno obavljao poslove steajnog

upravnika u skladu sa ZoS, nacionalnim standardima za upravljanje steajnommasom i kodeksom etike;

4) priloi dokaz o uplati naknade za obnavljanje licence ija je visinapropisana tarifomo odreivanju cena usluga ovlaene organizacije;

5) priloi dokaz da je izmirio sve obaveze po osnovu novanih kazni kojemu je izreklaovlaena organizacija u postupku strunog nadzora.

Lice koje ne priloi dokaz da je u poslednje 2 godine obavljao poslove steajnogupravnika ili

druge strune poslove vezane za steajni postupak za potrebe obnavljanja licence prilaedokaz da je bilo polaznik najmanje tri struna seminara ili kursa godinje na temusprovoenja steajnog postupka, koje organizuje ili priznaje ovlaena organizacija.Licu koje je u prethodnom periodu nesavesno obavljalo poslove steajnog upravnika ne moe

biti izdata ni nova licenca.

Licenca se moe oduzeti i pre isteka roka vaenja licence u sluaju da se u postupku poprijavi zainteresovanog lica ili po slubenoj dunosti utvrdi da steajniupravnik nije savesnoobavljao poslove u skladu sa ZoS, nacionalnim standardima za upravljanje steajnommasomi kodeksom etike.

U sluaju nesavesnog obavljanja poslova steajnog upravnika u prethodnom periodu i preisteka roka vaenja licence, ovlaena organizacija donosi reenje o odbijanju zahteva za

obnavljanje licence, odnosno reenje o oduzimanju licence, na osnovu kojih steajnogupravnika brie iz imenika steajnih upravnika.


6/58

6

Reenja su konana i protiv njih se moe voditi upravnispor.Ovlaena organizacija bez odlaganja obavetava sudove koji sprovodesteajne postupke osvim promenama u statusu licenciranog steajnog upravnika.Steajnom upravniku kome jeoduzeta licenca ili kome je zahtev za obnavljanje licence odbijen zbog nesavesnog obavljanja

poslova steajnog upravnika ne moe da se izda nova licenca u roku od 5 godina od dana

konanosti reenja o oduzimanjulicence, odnosno reenja o odbijanju zahteva za obnavljanjelicence.

Imenik steajnih upravnikaImenik steajnih upravnika vodi ovlaena organizacija. U imenik steajnih upravnikaupisuju se lica koja su stekla licencu za obavljanje poslova steajnih upravnika kao aktivnisteajni upravnici ili kao neaktivni steajni upravnici.U imenik steajnih upravnika kao aktivni steajni upravnici upisuju se lica koja su, osimlicence za obavljanje poslova steajnog upravnika, dostavila dokaz o postojanju obaveznogosiguranja od profesionalne odgovornosti za tekuu godinu i koja su se registrovala kao

preduzetnici ili su lanovi drutva lica.U imenik aktivnih steajnih upravnika ne moe biti upisano lice koje je u radnom odnosu,osim ako je zaposleno kod preduzetnika ili ortakog, odnosnokomanditnog drutva.U sluaju privremene nemogunosti za obavljanje poslova steajnogupravnika steajni upravnik je duan da o tomebez odlaganja pismenom izjavom obavestiovlaenu organizaciju, koja ga po prijemu obavetenja prevodi u statusneaktivnog steajnog upravnika.Po prestanku privremene nemogunosti za obavljanje poslova steajnog upravnika, a na

pismeni zahtev steajnog upravnika, ovlaena organizacijaneaktivnog steajnog upravnikaprevodi u status aktivnog steajnog upravnika.

Struni nadzorStruni nadzor vri ovlaena organizacija. Na postupak strunog nadzora shodno se

primenjuju odredbe zakona kojim se ureuje opti upravni postupak.Ovlaena organizacija u postupku strunog nadzora izrie sledee mere:

1) opomenu;2) javnu opomenu;3) novanu kaznu;4) oduzimanje licence.

Mere se izriu reenjem koje je konano.Reenje se dostavlja bez odlaganja svim sudovimakoji sprovode steajne postupke, kao i odboru poverilaca u svim postupcima u kojima jeimenovan steajni upravnik kome je izreena disciplinska mera.Po prijemu reenja kojim se

izrie mera oduzimanja licence steajni sudija razreava steajnog upravnika. Po prijemureenja kojima se izriu mere opomene, javne opomene i novanekazne, steajni sudija moerazreiti steajnog upravnika ili odrediti druge mere,ukljuujui i obavezu dobijanja posebnesaglasnosti steajnog sudije ili pisanogodobrenja odbora poverilaca za sve ili pojedine radnjekoje steajni upravnikpreduzima, ako oceni da samostalno postupanje steajnog upravnikamoe dovestido oteenja steajne mase.Protiv reenja o oduzimanju licence moe se voditi upravni spor.

Delokrug poslova steajnog upravnikaSteajni upravnik je naroito duan da:

1) preduzme sve neophodne mere za zatitu imovine steajnog dunika, ukljuujui ispreavanje prenosa imovine, njeno peaenje ili oduzimanje ukoliko je toneophodno;


7/58

7

2) u roku od 30 dana od dana imenovanja sastavi plan toka steajnog postupka sapredraunom trokova i vremenskim planom;

3) zapone popisivanje imovine steajnog dunika u roku od deset dana od danaimenovanja i okona njeno popisivanje u roku od 30 dana od dana imenovanja;

4) sastavi poetni steajni bilans, kao i poreski bilans sa stanjem na dan otvaranja i nadan okonanja steajnog postupka u skladu sa poreskim propisima, ida te bilanse, saporeskom prijavom, dostavi nadlenom poreskom organu u rokovima predvienim

poreskim propisima;

5) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju steajnog postupkasve poveriocekoji su mu u tom trenutku poznati uz navoenje svih podataka iz reenja o otvaranjusteajnog postupka, kao i drugih podataka od znaaja zapoverioce;

6) bez odlaganja pismenim putem obavesti o otvaranju steajnog postupka sve sudovepred kojima se vode izvrni postupci;

7) uz saglasnost steajnog sudije, na teret steajne mase, osigura imovinu steajnogdunika, u celini ili delimino, ako je to potrebno radi njene zatite;

8) podnosi steajnom sudiji i odboru poverilaca redovan tromeseni izvetaj o tokusteajnog postupka i o stanju steajne mase;

9) podnosi steajnom sudiji plan trokova steajnog postupka i obavezasteajne mase zanaredni mesec;

10)se stara o zavretku zapoetih, a nezavrenih poslova steajnog dunika, u ciljuostvarivanja najvee mogue vrednosti steajnog dunika, odnosnonjegove imovine;

11)daje miljenje o predlogu plana reorganizacije kada on nije podnosilac;12)utvrdi osnovanost, obim i prioritet prijavljenih potraivanja prema steajnom duniku,

kao i svih obezbeenja potraivanja;13)unovi stvari i prava steajnog dunika, u skladu sa ZoS;14)sastavi nacrt reenja za glavnu deobu steajne mase i nacrt zavrnograuna;15)izvri isplatu poveriocima na osnovu reenja o glavnoj deobi, u delu u kojem je

reenje postalo pravosnano, u skladu sa ZoS;16)dostavi zavrni raun;17)zastupa steajnog dunika, odnosno steajnu masu u pokretanju i voenju sudskih,

upravnih i drugih postupaka;

18)podnese predlog, zahtev ili drugi odgovarajui akt nadlenom organu strane dravekao zastupnik steajnog dunika, kojim izmeu ostalog zahtevaplenidbu, oduzimanje,zatitu ili povraaj imovine steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu ili je podkontrolom tog organa ili treeg lica koje se nalazi podnjegovom jurisdikcijom, kao ida sarauje sa organima strane drave ili stranim predstavnicima u skladu saodredbama ZoS kojima se regulie steaj sa elementominostranosti;

19)obavesti odgovarajue registre o otvaranju steajnog postupka, u skladusa ZoS;20)obavlja i druge poslove koji su predvieni ZoS ili su od interesa za uspenosprovoenje steajnog postupka.

Steajni upravnik moe uzeti kredit ili zajam, bez obezbeenja ili uz obezbeenje na imovinikoja ini steajnu masu, u skladu sa ZoS.Kredit ili zajam smatra se obavezom steajne mase,ime se ne dira u ranije steena pravarazlunih poverilaca, osim ako se razlunipoverilac ne saglasi drugaije.Steajni upravnik obavlja svoje poslove samostalno i s panjom dobrog strunjaka, u skladusa ZoS, nacionalnim standardima za upravljanje steajnom masom i kodeksom etike.Steajni upravnik, u vrenju svojih poslova, moe da angauje struna strana ili domaa

pravna ili fizika lica, uz saglasnost steajnog sudije. Nad radom angaovanih lica nadzorvri steajni upravnik.


8/58

8

Steajni upravnik je duan da u vrenju svojih poslova prua uvid u svoj rad ovlaenojorganizaciji, te da obezbeuje neophodne podatke i dokumentaciju, kao i da sarauje u

postupku vrenja nadzora nad njegovim radom, osim u sluaju kada je za steajnog upravnikaimenovana organizacija koja je posebnim zakonom odreena da vri poslove steajnogupravnika.

Steajni upravnik moe po potrebi da konsultuje odbor poverilaca ili steajnog sudiju opitanjima vezanim za steajni postupak.Steajni upravnik imenovan u prethodnom steajnom postupku vri poslove odreenereenjem o njegovom imenovanju.Ministar, na predlog ovlaene organizacije, donosi nacionalne standarde za upravljanjesteajnom masom i kodeks etike.

Preduzimanje radnji od izuzetnog znaajaRadnje koje preduzima steajni upravnik, a koje znaajnije utiu na steajnumasu, kao to suuzmanje kredita ili zajma, nabavka opreme vee vrednosti i druge sline radnje, mogu se

preduzeti uz obavetavanje steajnog sudije i uz dobijanje saglasnosti odbora poverilaca.

Pobijanje pravnih radnji steajnog dunika podnoenjem tubi ili na drugi nain nesmatra seradnjom od izuzetnog znaaja. Radnje od izuzetnog znaaja u toku prethodnog steajnog

postupka steajni upravnik preduzima uz saglasnost steajnog sudije.Steajni upravnik je duan da pismenim putem obavesti o nameravanoj radnji od izuzetnogznaaja steajnog sudiju najkasnije 15 dana pre preduzimanja te radnje, kao i da odboru

poverilaca, odnosno steajnom sudijiuputi zahtev za davanje saglasnosti za preduzimanje teradnje u istom roku.

U sluajevima izuzetne hitnosti rok od 15 danamoe biti i krai, aline krai od 3 dana, poduslovom da nijedan lan odbora poverilaca pismenim putemili na sednici odbora poverilacane prigovori takvom roku dostavljanja.

Smatrae se da je odbor poverilaca saglasan sa predloenom radnjom, akoje o njoj obavetenu roku i ako na obavetenje steajnogupravnika nije reagovao osporavanjem predloene ili

predlaganjem druge radnje.

IzvetavanjeSteajni upravnik dostavlja tromesene pisane izvetaje o toku steajnog postupka i o stanjusteajne mase odboru poverilaca, steajnom sudiji i ovlaenojorganizaciji.

Na zahtev odbora poverilaca ili poverilaca ija su ukupna utvrena iliosporena potraivanjavea od 20% od ukupnog iznosa prijavljenih potraivanja steajnih poverilaca, steajniupravnik je duan da dostavlja i mesene i drugeizvetaje.Trokove pripreme i dostavljanja izvetaja iz stava 2. ovog lana snosipodnosilac zahteva, a

u sluaju odbora poverilaca steajna masa.Pisani izvetaj moe se dostaviti potom, faksom,elektronskim putem ili linom dostavom.Tromeseni izvetaj naroito sadri:

1) spisak imovine koja je prodata, prenesena ili na drugi nain otuena;2) spisak gotovinskih priliva i odliva uinjenih u toku prethodna tri meseca;3) poetno i krajnje stanje na raunu steajnog dunika;4) spisak obaveza steajnog dunika;5) spisak angaovanih strunjaka i iznosa koji su im isplaeni.

Privremeni steajni upravnik dostavlja poseban pisani izvetaj o toku prethodnog steajnogpostupka odboru poverilaca, steajnom sudiji i ovlaenoj organizaciji koji naroito sadripodatke iz tromesenog izvetaja.

Steajni upravnik dostavlja zavrni raun steajnom sudiji, odboru poverilaca i ovlaenojorganizaciji. Obrazac i nain dostavljanja izvetaja blie propisujeovlaena organizacija.


9/58

9

Obavezno osiguranjeAktivni steajni upravnik je duan da u svoje ime i za svoj raun zakljui sa osiguravajuimdrutvom ugovor o obaveznom osiguranju od profesionalne odgovornosti sa osiguranomsumom u iznosu od najmanje 30.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan zakljuenja

ugovora, za sve rizike povezane sa obavljanjemposlova steajnog upravnika.Odbor poverilaca moe u bilo kom trenutku zahtevati od steajnog upravnika da zakljuiugovor o dodatnom osiguranju od profesionalne odgovornosti za konkretni steajni postupaki na iznos koji je vei od iznosa od 30.000 evra, a steajni upravnik je duan da takvoosiguranje ugovori, osim ukoliko ne dokae danije u mogunosti da na tritu ugovori takvoosiguranje.

Iznos osigurane sume odreuje odbor poverilaca s obzirom na visinusteajne mase i posebneokolnosti, kao i postojee ili mogue rizike, s tim tosteajni sudija, postupajui po slubenojdunosti ili po zahtevu zainteresovanog lica, moe naloiti umanjenje tog iznosa ili u

potpunosti zabraniti preuzimanje dodatnog osiguranja ako proceni da su trokovi premijedodatnog osiguranja neopravdano visoki.

Premija dodatnog osiguranja predstavlja obavezu steajne mase.

Odgovornost za tetuU sluaju kada je u obavljanju poslova steajni upravnik prouzrokovao tetu uesnicima u

postupku namerno ili krajnjom nepanjom, steajni upravnik linomimovinom odgovara zatakvu tetu.Ako je teta nastala zbog radnje steajnog upravnika koja je izvrena po nalogu steajnogsudije, steajni upravnik nije odgovoran za nastalu tetu, osim ako je nalog dat na osnovunjegovih nesavesnih radnji ili predloga.

Za tetu koju uine struna lica koja je angaovao steajni upravnik, steajni upravnikodgovara ako je teta nastala usled proputanja steajnog upravnika da izvri nadzor nadnjihovim radom.

Zahtev za naknadu tete zastareva u roku od godinu dana od saznanja oteenog za tetu, a usvakom sluaju po isteku roka od tri godine od danapravnosnanosti reenja o zakljuenju iliobustavljanju steajnog postupka, odnosno reenja kojim je potvreno usvajanje planareorganizacije.

RazreenjeSteajni sudija po slubenoj dunosti ili na predlog odbora poverilaca razreava steajnogupravnika ako utvrdi da steajni upravnik:

1) ne ispunjava svoje obaveze;2)

ne potuje rokove odreene ZoS;3) postupa pristrasno u odnosu na pojedine poverioce;

4) po proteku 1 godine od roita za ispitivanje potraivanja nijepreduzeo odgovarajuemere radi unovenja imovine koja ulazi u steajnu masu,osim kada je preduzimanjetakvih mera bilo spreeno viom silom ili nepredvidivimokolnostima;

5) nije osigurao imovinu za sluaj nastupanja tete posle dva upozorenjasteajnog sudijeili odbora poverilaca;

6) nije traio saglasnost ili nije postupio po dobijenoj saglasnosti u svim sluajevima gdeje ZoS propisana obavezna saglasnost odbora poverilaca.

Steajni sudija po slubenoj dunosti razreava steajnog upravnika ako jebrisan iz imenikasteajnih upravnika, kao i udrugim sluajevima propisanim ZoS.

Na predlog odbora poverilaca za razreenje i istovremeno imenovanje novog steajnogupravnika za koji se izjasnilo najmanje tri etvrtine lanova odbora, steajni sudija razreava


10/58

10

steajnog upravnika i kada ne postoje razlozi za razreenje i istim reenjem imenujepredloenog steajnog upravnika, osim usluaju kada je za steajnog upravnika imenovanaorganizacija koja je posebnim zakonom odreena da obavlja poslove steajnog upravnika.Predlog za razreenje i istovremeno imenovanje novog steajnog upravnika odbor poverilacamoe podneti na prvompoverilakom roitu ili najkasnije u roku od 30 dana od dana

odravanja prvogpoverilakog roita.Pre donoenja odluke o razreenju, steajni sudija eomoguiti steajnom upravniku da seizjasni o razlozima za razreenje.Steajni sudija odluku o razreenju bez odlaganjadostavlja ovlaenoj organizaciji.Steajni upravnik se razreava i na lini zahtev.

Primopredaja

Po razreenju, steajni upravnik i novoimenovani steajni upravnik izvrie, bez odlaganja,primopredaju celokupne imovine i dokumentacije. Steajni upravnikkoji je razreen duan jeda izvetaj o toku steajnog postupka i stanju steajne mase od dana otvaranja steajnog

postupka do dana razreenja dostavi steajnom sudiji i odboru poverilaca. Izvetaj o toku

steajnog postupka i stanju steajne masesadri sve podatke iz tromesenih izvetaja.Obaveza u pogledu predaje dokumentacije vai i za trea lica, ako se dokumentacijasteajnog dunika nalazi u njihovom posedu u trenutku razreenja steajnog upravnika.Ako steajni upravnik koji je razreen ili 3 lice odbije primopredaju imovine ilidokumentacije ili odugovlai sa tom primopredajom, steajni sudija e na zahtevnovoimenovanog upravnika bez odlaganja naloiti primopredaju pod pretnjom prinudnogizvrenja.U sluaju nepostupanja po nalogu, steajni sudija eprema steajnom upravniku koji jerazreen ili 3 licu iz sprovesti mere prinude radi izvrenja.Razreeni steajni upravnik i 3 lice odgovaraju za tetu nastalu usled neblagovremene

primopredaje.

Nagrada za rad i naknada trokovaSteajni upravnik ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu stvarnih trokova. Konanuvisinu nagrade i naknade trokova odreuje steajni sudija u vreme zakljuenja steajnog

postupka, u skladu sa osnovama i merilima za odreivanjevisine nagrade i naknade trokova.Do odreivanja konane visine nagrade, steajni sudija reenjem koje sedostavlja steajnomupravniku i odboru poverilaca odreuje preliminarnu visinu nagrade steajnom upravniku.Preliminarna visina nagrade moe se odrediti u procentu od ukupne vrednosti steajne mase.Ako se naknadno, s obzirom na dalji tok steajnog postupka, pokae da je tako odreena

preliminarna visina nagrade nesrazmerno visoka ili niska, steajni sudija je moe na predlog

steajnog upravnika ili odbora poverilaca smanjitiili poveati.Protiv reenja o preliminarnoj visini nagrade nije dozvoljena alba.Steajni sudija moe reenjem odobriti meseni iznos nagrade i naknade trokova steajnomupravniku, koji mora biti srazmeran dunostima i rezultatima radasteajnog upravnika.

Naknada trokova odreuje se prema stvarnim trokovima koje je steajniupravnik imao uobavljanju poslova, u skladu sa osnovama i merilima za odreivanjevisine nagrade i naknadetrokova.Ministar blie propisuje osnove i merila za odreivanje visine nagrade i naknade trokovasteajnog upravnika.

Skuptina poverilaca

Formiranje


11/58

11

Skuptina poverilaca formira se najkasnije na prvom poverilakom roitu. Skuptinupoverilaca ine svi steajni poverioci, nezavisno od toga da li su do dana odravanjaskuptine podneli prijavu potraivanja. Razluni poverioci mogu uestvovati u skuptini

poverilaca samo do visinepotraivanja za koju uine verovatnom da e se pojaviti kaosteajni poverioci. Procenu osnova i visine potraivanja za potrebe glasanja na prvom

poverilakom roitu u sluaju razlunih poverilaca, kao i u drugim sluajevima (uslovnapotraivanja, sporna potraivanja i slino) vristeajni sudija.Prvu sednicu skuptine poverilaca zakazuje:

1) steajni upravnik;2) steajni poverioci ija su ukupna potraivanja vea od 20% od ukupnog iznosa

potraivanja svih steajnih poverilaca.Na prvoj sednici skuptine poverilaca vri se izbor predsednika skuptinepoverilaca i lanovaodbora poverilaca.

Zakazivanje i voenje kasnijih sednica skuptine poverilaca, obavetavanje o njima iodreivanje dnevnog reda vri predsednik skuptine poverilaca na predlog steajnih

poverilaca.

Ako predsednik skuptine poverilaca u roku od pet dana od dana dobijanjapredloga steajnihpoverilaca ne zakae skuptinu poverilaca, steajni poverioci ija su ukupna potraivanjavea od 20% od ukupnog iznosa potraivanja svih steajnihpoverilaca mogu da zakauskuptinupoverilaca.Steajni poverioci se o odravanju skuptine poverilaca i o dnevnom redu obavetavajuisticanjem obavetenja na oglasnoj tabli suda i objavljivanjem oglasa u dva visokotiranadnevna lista koji se distribuiraju na celoj teritoriji Republike Srbije, osim ako skuptina

poverilaca ne donese odluku o drugaijem nainu obavetavanja.Na skuptini poverilaca se glasa srazmerno visini potraivanja.Skuptina poverilaca odluujedvotreinskom veinom glasova prisutnihpoverilaca, osim u sluaju glasanjao bankrotstvusteajnog dunika na prvompoverilakom roitu.Ako broj steajnih poverilaca nije vei od pet, skuptina poverilaca imapoloaj odbora

poverilaca, ali se glasanje u ovako formiranom odboru vri srazmernovisini potraivanja.Poveriocima ija su potraivanja osporena u celosti i koji nisu pokrenuliparnicu u zakonom

predvienom roku i o tome obavestili steajnog upravnikaprestaje svojstvo poverioca, a timei lanstvo u skuptini poverilaca.

Prvo poverilako roitePrvo poverilako roite se zakazuje reenjem o otvaranju steajnog postupka, kojim sesaziva i sednica skuptine poverilaca, ukoliko skuptinapoverilaca nije formirana pre prvog

poverilakog roita.

Prvo poverilako roite odrava se najkasnije u roku od 40 dana od danaotvaranja steajnogpostupka.Na roitu se raspravlja o izvetaju o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunika iproceni steajnog upravnika da li postojimogunost reorganizacije steajnog dunika.Ako na roitu steajni poverioci za ija potraivanjase uini verovatnim daiznose vie od70% ukupnih potraivanja steajnih poverilaca odlue da se steajnipostupak odmah nastavi

bankrotstvom steajnog dunika, steajni sudija donosireenje o bankrotstvu.Steajni upravnik na poetku roita daje steajnom sudiji i prisutnim steajnim poveriocima

pregled svih potraivanja o kojima na dan odravanja roitaima saznanje, procenu njihoveosnovanosti i visine, kao i iznos procentualnog uea u odnosu na ukupna potraivanjasteajnih poverilaca.


12/58

12

Steajni upravnik duan je da pregled svih potraivanja dostavi steajnom poveriocu nanjegov zahtev i pre dana odravanja prvog poverilakog roita, uz napomenu da takav

pregled moe biti izmenjen do odravanja roita.

Delokrug skuptine

Skuptina poverilaca:1) donosi odluku o bankrotstvu steajnog dunika(u sluaju steajnih poverioca ija

potraivanja iznose vie od 70% ukupnih potraivanja steajnih poverilaca);2) bira i opoziva predsednika skuptine poverilaca i odbor poverilaca;3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne

mase;

4) razmatra izvetaje odbora poverilaca;5) vri druge poslove odreene ZoS.

Odbor poverilaca

Izbor odbora poverilacaSkuptina poverilaca na prvoj sednici ili na prvom poverilakom roitu bira odbor

poverilaca.

Broj lanova odbora poverilaca odreuje skuptina poverilaca, s tim to taj broj ne moe bitivei od devet lanova i to uvek mora biti neparan. lanovi odbora poverilaca mogu bitisteajni poverioci, bez obzira na visinu svog potraivanja. Poverioci koji su istovremeno izaposleni ili bivi zaposleni kod steajnog dunika ne mogu imati vie od jednog lanaodbora poverilaca.

Poverioci koji su meusobno povezana lica u smislu zakona kojim se ureuju privrednadrutva ne mogu imati vie odjednog lana odbora poverilaca. lanovi odbora poverilaca

biraju predsednika odbora poverilaca. lana odbora poverilaca razreava skuptina poverilacaili steajni sudijaukoliko ne izvrava obaveze propisane ovim zakonom.lanu odbora poverilaca ije je potraivanje steajni upravnik osporio ucelosti ili u delu koji

predstavlja najmanje dve treine prijavljenog potraivanja i koji nije pokrenuo parnicu uzakonom predvienom roku i o tome obavestio steajnog upravnika ili je takva parnica

pravosnano okonana u korist steajnog dunikaprestaje lanstvo u odboru poverilaca.Ako steajni sudija ili skuptina poverilaca razrei lana odbora poverilaca ili lan odbora

poverilaca da ostavku na lanstvo u tom odboru ili ako lanu odbora poverilaca prestanelanstvo u tom odboru, odbor poverilaca moe da kooptira novog lana odbora poverilacakome mandat traje do prvog narednog zasedanja skuptine poverilaca na kojoj e se izabratinovi lan togodbora.

Ako se na prvom poverilakom roitu ne formiraju poverilaki organi, dunost odborapoverilaca vri pet poverilaca ija su neobezbeena potraivanjanajvea u odnosu na ukupnaprijavljena potraivanja prema steajnom duniku sapresekom na dan odravanja prvogpoverilakog roita, u skladu sa ovim zakonom.

Nainodluivanja odbora poverilacaRadom odbora poverilaca rukovodi predsednik odbora poverilaca koji zakazuje sednice

odbora poverilaca.

Predsednik odbora poverilaca je duan da zakae sednicu odbora poverilacakada to trai vieod polovine lanova tog odbora.Odluka odbora poverilaca se smatra donetom kada je za tu odluku glasalo vie od polovine

svih lanova odbora poverilaca. U sluaju jednakog broja glasova odluujui glas je glaspredsednika odbora poverilaca.


13/58

13

Sednicama odbora poverilaca prisustvuje steajni upravnik na poziv odbora poverilaca.Steajni upravnik nema pravo glasa.Steajni sudija ne moe da prisustvuje sednicama odbora

poverilaca. Umesto lana odbora poverilaca sednicama moe prisustvovati i uestvovati udonoenju odluka njegov zastupnik,na osnovu posebnog punomoja.

Delokrug i prava odbora poverilacaOdbor poverilaca:

1) daje miljenje steajnom upravniku o nainu unovenja imovine, ukoliko se prodajane vri javnim nadmetanjem, i daje saglasnost u vezi sa radnjama od izuzetnogznaaja, u skladu sa ZoS;

2) daje miljenje o nastavljanju zapoetih poslova steajnog dunika;3) razmatra izvetaje steajnog upravnika o toku steajnog postupka i o stanju steajne

mase;

4) daje saglasnost na zavrni raun steajnog dunika;5) pregleda i o svom troku pribavlja fotokopije iz celokupne dokumentacije;6) izvetava skuptinu poverilaca o svom radu na zahtev skuptinepoverilaca;7) vri i druge poslove propisane ZoS.

Prava odbora poverilacaOdbor poverilaca ima pravo:

1) na podnoenje pismenih primedaba steajnom sudiji na rad steajnogupravnika;2) na podnoenje albe na reenja steajnog sudije, kada je alba dozvoljena;3) uvida u zapisnike, nalaze vetaka i druga akta koja se nalaze usteajnom predmetu;4) davanja miljenja o priznavanju opravdanih manjkova utvrenih prilikom

inventarisanja;

5) predlaganja razreenja postojeeg steajnog upravnika i predlaganja imenovanjanovog;

6) izjanjavanja o visini konane nagrade steajnom upravniku.Pismene primedbe na rad steajnog upravnika odbor poverilaca podnosi u roku od pet danaod dana saznanja za pojedinanu radnju, a steajni sudija je duan da u roku od pet dana oddana prijema primedbe odlui o toj primedbi. Protiv odluke steajnog sudije donete po

primedbi odbora poverilaca nije dozvoljena alba.Odbor poverilaca je duan da na zahtev skuptine poverilaca skuptini poverilaca podnese

pismeni izvetaj o toku steajnog postupka i o stanju steajnemase.lanovi odbora poverilaca odgovaraju za tetu koju su prouzrokovali svojimradom ostalim

poveriocima namerno ili krajnjom nepanjom.

Naknada trokovaPredsednik i lanovi odbora poverilaca imaju pravo na naknadu stvarnih inunih trokovakoje na osnovu obrazloenog zahteva odobrava steajni sudija.

Naknada trokovasmatra se trokom steajnog postupka.Svaki poverilac pojedinano snosisvoje trokove u steajnom postupku, akoZoS nije drugaije odreeno.

Osnovne procesne odredbe

Pravila postupka

Steajni postupak se pokree predlogom ovlaenih predlagaa.Predlozi, izjave i primedbe ne mogu se podnositi po isteku roka koji je ZoS propisan za

njihovo podnoenje, kao i u sluaju izostanka sa roita na kojem je ove radnje trebalopreduzeti, osim ako je ZoS drugaijeodreeno.


14/58

14

U steajnom postupku ne moe se traiti povraaj u preanje stanje(restitutio in integrum),ne moe se izjaviti revizija niti se moe podneti predlog za ponavljanje postupka.Odluke se mogu donositi i bez usmene rasprave.

Zloupotreba zahteva za izuzee i iskljuenje

Zloupotrebom prava na podnoenje zahteva za izuzee i iskljuenje, u cilju odugovlaenjapostupka, smatra se podnoenje jednog ili vie zahteva za izuzee, odnosno iskljuenje, uroku od 3 dana pre zakazanog roita ili na roitu ili zahtevaza izuzee, odnosno iskljuenjekojim su obuhvaene sve sudije koje bi u sudu ukome se postupak vodi mogle postupati, kaoi kojim se istovremeno trai izuzee iiskljuenje postupajueg sudije i predsednika suda.Zloupotrebom prava smatra se podnoenje zahteva za delegaciju suda u rokuod 3 dana prezakazanog roita ili na roitu.Zahtevi za izuzee i iskljuenjeodbacuju se kao nedozvoljeni.Protiv reenja o odbacivanju zahteva nije dozvoljena alba.

Akti u steajnom postupku

U steajnom postupku donose se reenja i zakljuci. Reenjem se odluuje u steajnompostupku. Zakljukom se odluuje po primedbama i izdaje nalog slubenom licu, organukojisprovodi steajni postupak ili treem licu za izvrenje pojedinih radnji.Protiv zakljuka nije dozvoljena alba ili prigovor.Ako zakljuak sadri oiglednu tehniku ili slovnu greku, steajni sudija, na zahtevsteajnog upravnika, poverioca ili drugog zainteresovanog lica, bez odlaganjavri ispravkuzakljuka, radi otklanjanja greke.

albaProtiv reenja se moe izjaviti alba sudu vieg stepena preko prvostepenogsuda u roku od 8dana od dana objavljivanja reenja na oglasnoj tabli suda, odnosno od dana dostavljanjareenja uesnicima u postupku, ako ZoS nije drugaije odreeno.Reenje po albi donosi se najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema albe u sudu viegstepena.

alba protiv reenja ne zadrava izvrenje reenja (nema suspenzivno dejstvo), ako u ZoSnije drugaije odreeno.Postupak po prijemu zalbe

Po prijemu albe steajni sudija e reenjem odbaciti neblagovremenu, nepotpunu ilinedozvoljenu albu.Steajni sudija moe, ako oceni da je osnovana, albu izjavljenu protiv reenja u celostiusvojiti i reenje izmeniti donoenjem novog reenja.

Ako steajni sudija ne usvoji albu, dostavie je bez odlaganja na reavanje sudu viegstepena.

Poverioci i drugi uesnici u postupku

Steajni poverilacSteajni poverilac je lice koje na dan pokretanja steajnog postupka ima neobezbeeno

potraivanje prema steajnom duniku.

Razluni poverilacPoverioci koji imaju zalono pravo, zakonsko pravo zadravanja ili pravo namirenja na

stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige ili registri imaju pravo na prvenstvenonamirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli to pravo.


15/58

15

Razluni poverioci nisu steajni poverioci. Ako je iznos njihovogpotraivanja vei od iznosasredstava ostvarenih prodajom imovine na kojoj su stekli razluno pravo, pravo na namirenjeza razliku u visini tih iznosa ostvaruju kao steajni poverioci.Razluna prava steena izvrenjem ili obezbeenjem za poslednjih 60 dana pre danaotvaranja steajnog postupka radi prinudnog namirenja ili obezbeenjaprestaju da vae i

takvi poverioci nisu razluni poverioci. Na osnovu reenjasteajnog sudije, nadleni organkoji vodi odgovarajue javne knjige, duan je da izvri brisanje ovako steenih razlunih

prava.

Razluni poverioci imaju pravo na srazmerno namirenje iz steajne mase kao steajnipoverioci, ako se odreknu svog statusa razlunog poverioca ili ako bez svojekrivice ne mogunamiriti svoje razluno potraivanje. Pismenu izjavu o odricanju od statusa razlunog

poverioca razluni poverioci podnose steajnom sudiji i steajnomupravniku, istovremeno sazahtevom za brisanje tereta koji se podnosi nadlenomregistru.

Izluni poverilacIzluni poverilac je lice koje, na osnovu svog stvarnog ili linog prava, imapravo da trai da

se odreena stvar izdvoji iz steajne mase.Izluni poverilac nije steajni poverilac.Stvar koju izluni poverilac potrauje ne ulazi u steajnu masu.Ako je steajni dunik neovlaeno otuio stvar u tokusteajnog postupka, izluni poverilacima pravo da trai namirenje iznosa kojiodgovara trinoj vrednosti stvari, koji se izmirujekao obaveza steajne mase.

Sticanje svojstva stranke

Steajni dunik stie svojstvo stranke podnoenjem predloga za pokretanje steajnogpostupka. Poverioci stiu svojstvo stranke podnoenjem prijave potraivanja u skladu saZoS.

Uee u postupkuPoverioci na osnovu svojih potraivanja mogu da uestvuju u steajnom postupku i pre

podnoenja prijave potraivanja sudu, na nain i u obimu propisanimZoS.

Trea licaU steajnom postupku mogu da uestvuju lica koja su solidarni dunici, jemci, garanti islino, na nain propisan ZoS.Trea lica mogu kao steajni poverioci zahtevati da im se vrati ono to su za steajnogdunika platili pre ili posle dana pokretanja steajnog postupka, ako imaju regresno pravo

prema steajnom duniku.

Redosled namirenjaIz steajne mase prioritetno se namiruju trokovi steajnog postupka, a po njihovom punomnamirenju obaveze steajne mase.Steajni poverioci se, u zavisnosti od njihovih potraivanja, svrstavaju u isplatne redove.Steajni poverioci nieg isplatnog reda mogu se namiriti tek poto se namire steajni

poverioci vieg isplatnog reda.Steajni poverioci istog isplatnog reda namiruju se srazmerno visini njihovihpotraivanja.Utvruju se sledei isplatni redovi:

1) u prvi isplatni red spadaju neisplaene neto zarade zaposlenih i bivih zaposlenih, uiznosu minimalnih zarada za poslednjih godinu dana pre otvaranja steajnog postupkasa kamatom i neplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih za

poslednje dve godine pre otvaranja steajnog postupka;


16/58

16

2) u drugi isplatni red spadaju potraivanja po osnovu svih javnih prihoda dospelih uposlednja tri meseca pre otvaranja steajnog postupka, osim doprinosa zapenzijsko iinvalidsko osiguranje zaposlenih;

3) u trei isplatni red spadaju potraivanja ostalih steajnih poverilaca.Potraivanja steajnih poverilaca koji su se pre otvaranja steajnog postupkasaglasili da budu

namireni nakon punog namirenja potraivanja jednog ili vie steajnih poverilaca, bienamireni tek nakon punog namirenja treeg isplatnog redasa pripadajuim kamatama.

POKRETANJE STEAJNOG POSTUPKA

Predlog za pokretanje steajnog postupka- ovlaeni predlagai

Steajni postupak se pokree predlogom poverioca, dunika ili likvidacionogupravnika.Poverilac podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluaju postojanja trajnijenesposobnosti plaanja, nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije i ukoliko je planreorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.

Steajni dunik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluajupostojanja jednogod steajnih razloga: trajnija nesposobnost plaanja, pretea nesposobnost plaanja,

prezaduenost, nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacijeizdejstvovan na prevaran ili nezakonit nain.Likvidacioni upravnik podnosi predlog za pokretanje steajnog postupka u sluajevima

propisanim zakonom kojim se ureuje pravni poloaj privrednih drutava.

Forma i sadrina predlogaPredlog za pokretanje steajnog postupka podnosi se nadlenom sudu.Predlog za pokretanje steajnog postupka sadri:

1) naziv suda kojem se predlog podnosi;2) poslovno ime ili ime i adresu predlagaa ili adresu lica koje je u ovom postupku

ovlaeno za prijem pismena i za zastupanje predlagaa;3) poslovno ime steajnog dunika, kao i podatke o kontakt adresi;4) spisak steajnih i ostalih poverilaca sa navoenjem visine iznosa i osnova

potraivanja, kao i imena i prebivalita lanova drutva koji za obaveze steajnogdunika odgovaraju svojom imovinom, ako je predlaga steajni dunik;

5) injenice i prateu dokumentaciju koja dokazuje vrstu, osnov i visinu neizmirenogpotraivanja, ako je predlaga poverilac;

6) spisak dokumenata priloenih uz predlog za pokretanje steajnogpostupka.Postupanje sa neurednim i nepotpunim predlogom za pokretanje steajnog postupkaAko predlog za pokretanje steajnog postupka ne sadri sve propisane elemente, steajnisudija e o tome obavestiti predlagaa i odrediti rok, koji ne moe biti dui od 8 dana, u kom

je predlaga duan da predlog za pokretanjesteajnog postupka uredi i da nedostatke otkloni.Ako predlaga ne postupi po nalogu i ne otkloni nedostatke, steajni sudija e predlog za

pokretanje steajnog postupka odbaciti reenjem protiv koga nijedozvoljena alba.

Povlaenje predloga za pokretanje steajnog postupkaPredlog za pokretanje steajnog postupka se moe povui do isticanja oglasa o otvaranjusteajnog postupka na oglasnoj tabli suda, odnosno pre donoenjareenja o odbacivanju ili oodbijanju predloga za pokretanje steajnog postupka.

Ako predlaga povue predlog za pokretanje steajnog postupka, steajni sudija obustavljapostupak, a trokove postupka snosi predlaga.


17/58

17

Naknada trokovaPredlaga je duan da u roku od 5 dana od dana dobijanja naloga od suda uplati predujam naime trokova oglasa i troka obavetavanja svih poznatih poverilaca o otvaranju steajnog

postupka, trokova angaovanja steajnog upravnika i trokova neophodnih za obezbeenjeimovine, u visini koju odredi steajni sudija.

Ako predlaga u propisanom roku ne uplati predujam na ime trokova, steajni sudija eodbaciti predlog za pokretanje steajnog postupka.Uplaeni predujam smatra se trokom steajnog postupka i isplauje seprioritetno iz steajnemase, odmah po utvrivanju da se trokovi obezbeeni predujmom mogu namirivati iz

preostalih sredstava steajne mase, osim ako steajnisudija utvrdi da je predlog neosnovan ida ne postoje uslovi za otvaranje steajnogpostupka, kada se nastali trokovi, po nalogusuda, izmiruju iz uplaenog predujma. Ako su nastali trokovi vei od uplaenog predujma,

predlaga iji je predlog za pokretanje steajnog postupka odbijen duan je da nadoknadirazliku u roku od 8 dana od dana dobijanja naloga od suda. Ako predlaga u ostavljenomroku ne uplati razliku, steajni sudija obustavljapostupak, a svi nastali trokovi padaju natroak predlagaa.

Ako steajni postupak bude otvoren, u trokove tog postupka ulaze i trokovi prethodnogsteajnog postupka, kao i trokovi prinudne likvidacije koja je pokrenuta u skladu sazakonom kojim se ureuje privatizacija.

Pokretanje prethodnog steajnog postupka

Reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupkaSteajni sudija u roku od 3 dana od dana dostavljanja predloga za pokretanje steajnog

postupka donosi reenje o pokretanju prethodnog steajnog postupka.Prethodni steajni postupak pokree se radi utvrivanja razloga za pokretanje steajnog

postupka.

Protiv reenja o pokretanju prethodnog steajnog postupka nije dozvoljena alba. Steajnisudija otvara steajni postupak bez voenja prethodnog steajnogpostupka:

1) ako steajni dunik podnese predlog za pokretanje steajnog postupka sa potrebnimispravama i prilozima;

2) ako poverilac podnese predlog za pokretanje steajnog postupka, a steajni dunikprizna postojanje steajnog razloga;

3) u sluaju pretpostavke trajnije nesposobnosti plaanja.Obaveza steajnog dunika da prui potrebne podatkeOvlaena lica steajnog dunika, punomonici i lica koja za steajnog dunika vre

finansijske poslove i poslove revizije obavezna su da steajnom sudiji isteajnom upravniku,na njihov zahtev i bez odlaganja, prue sve podatke iobavetenja.Obaveza pruanja podataka i obavetenja odnosi se i na lanove upravnog i nadzornog odbora steajnog dunika kojima je prestala dunost otvaranjem steajnog postupka.Steajni sudija moe reenjem, protiv kojeg nije dozvoljena alba, naloiti steajnomduniku, kao i punomonicima i licima koja vre poslove za steajnog dunika da, uodreenom roku, predaju pismeni izvetaj o ekonomsko-finansijskom stanju steajnogdunika.Ako steajni dunik,punomonici i lica koja za steajnogdunika vre finansijske poslove i

poslove revizije ne postupe po nalogu steajnog sudije, steajni sudija moe odrediti isprovesti mere prinudnog izvrenja u skladu sa ZoS.

Steajni dunik,punomonici i lica koja za steajnog dunika vre poslove odgovorna supoveriocima za naknadu tete kojusu prouzrokovali uskraivanjem podataka i obavetenja,


18/58

18

kao i nesavesno sastavljenim izvetajem o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunikaili uskraivanjem tog izvetaja.

Mere obezbeenjaSteajni sudija e, po slubenoj dunosti ili na zahtev podnosioca predloga za pokretanje

steajnog postupka, reenjem o pokretanju prethodnog steajnog postupka, odrediti mereobezbeenja radi spreavanja promene imovinskog poloaja steajnog dunika, odnosnounitavanja poslovne dokumentacije, ako postoji opasnost da e steajni dunik otuitiimovinu odnosno unititi dokumentaciju dootvaranja steajnog postupka.Steajni sudija moe izrei jednu ili vie mera i to:

1) imenovati privremenog steajnog upravnika koji e preuzeti sva ili deo ovlaenjaorgana steajnog dunika;

2) zabraniti isplate sa rauna steajnog dunika bez saglasnosti steajnog sudije iliprivremenog steajnog upravnika;

3) zabraniti raspolaganje imovinom steajnog dunika ili odrediti da steajni dunikmoe raspolagati svojom imovinom samo uz prethodno pribavljenu saglasnost

steajnog sudije ili privremenog steajnog upravnika;4) zabraniti ili privremeno odloiti sprovoenje izvrenja prema steajnom duniku,

ukljuujui i zabranu ili privremeno odlaganje koje se odnosi na ostvarivanje pravarazlunih poverilaca.

U sluaju povrede zabrane raspolaganja imovinom steajnog dunikaprimenjuju se odredbeZoS o pravnim posledicama povrede zabrane raspolaganja posle otvaranja steajnog

postupka.

Protiv reenja o pokretanju prethodnog steajnogpostupka nije dozvoljena alba.Mere vae do okonanja prethodnog steajnogpostupka i steajni sudija ih moe u bilo kojedoba usloviti ili ukinuti.

Mere mogu biti ukinute ili izmenjene pod uslovima i na nain koji su ovim zakonompropisani za ukidanje ili uslovljavanje zabrane izvrenja.

Javnost mera obezbeenjaReenje kojim se odreuju mere obezbeenja objavljuje se na oglasnoj tabli suda i dostavljase registru privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuem registru koji je duan da

bez odlaganja upie izreene mere. Sadrina upisanih izreenih mera objavljuje se i nainternet strani tog registra.

Ako se reenjem odreuje mera zabrane isplate sa rauna, reenje se istog dana dostavljaorganizaciji koja sprovodi postupak prinudne naplate, koja o tome bez odlaganja obavetavasve poslovne banke, radi spreavanja prenosa sredstava i drugih transakcija steajnog dunika

koje su u suprotnosti sa odredbama ZoS.

Pruanje usluga od opteg interesaPravna lica koja steajnom duniku pruaju komunalne, telekomunikacione iusluge isporukeelektrine energije, gasa ili drugog energenta ne mogu obustaviti vrenje tih usluga po osnovuneplaenih rauna nastalih pre podnoenja predloga za pokretanje steajnogpostupka.Steajni dunik je duan da redovno vri plaanja za tekue obaveze poOsnovupruenihusluga, od dana podnoenja predloga za pokretanjesteajnog postupka.

Na pismeni zahtev pravnog lica, steajni sudija moe danaloi steajnom duniku da kodsuda deponuje deo svojih sredstava u cilju obezbeenja plaanja usluga tog pravnog lica zatekue obaveze nastale poslepodnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka. Iznos

deponovanih sredstava ne moe biti vei od jednomesene uplate za usluge od opteg interesa


19/58

19

koje se duniku prue u toku kalendarskog meseca koji prethodi mesecu u kojem je podnetpredlog za pokretanje steajnog postupka.

Privremeni steajni upravnik u prethodnom steajnom postupkuZa privremenog steajnog upravnika u prethodnom steajnom postupku moe se imenovati

lice koje ispunjava uslove da bude imenovano kao steajniupravnik.

Ovlaenja privremenog steajnog upravnikaAko je izreena mera obezbeenja zabrane raspolaganja imovinom,ovlaenje raspolaganjaimovinom steajnog dunika prelazi na privremenog steajnog upravnika, koji je duan dazatiti i odrava imovinu i da nastavi sa voenjem poslova steajnog dunika, osim akosteajni sudija ne odredi prekidposlova.Privremeni steajni upravnik ima ovlaenja odreena reenjem o njegovom imenovanju.Ovlaenja privremenog steajnog upravnika prestaju donoenjem reenja o otvaranjusteajnog postupka.Steajni upravnik koji je imenovan u prethodnom steajnom postupku podnosi izvetaj osvom radu sa podacima o ekonomsko-finansijskom stanju steajnog dunika i rezultatimarada u prethodnom steajnom postupku.

Rok prethodnog steajnog postupkaPrethodni steajni postupak moe trajati najdue 30 dana od danapodnoenja predloga za

pokretanje steajnog postupka od strane ovlaenogpredlagaa.

OTVARANJE STEAJNOG POSTUPKA(Roita pre otvaranja steajnog postupka)

Rasprava o otvaranju steajnog postupkaAko je pokrenut prethodni steajni postupak, steajni sudija zakazuje roite radiraspravljanja o postojanju steajnog razloga za otvaranje steajnog postupkanajkasnije u rokuod 30 dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnogpostupka.Ako steajni sudija ne donese reenje o pokretanju prethodnog steajnogpostupka, zakazujeroite radi raspravljanja o postojanju razloga za otvaranje steajnog postupka u roku oddeset dana od dana prijema predloga za pokretanje steajnog postupka.

Na roite na kom se raspravlja o postojanju razloga za otvaranje steajnog postupkapozivaju se predlaga, steajni dunik i steajni upravnik, ako je bioimenovan u prethodnomsteajnom postupku.

Reenje o otvaranju steajnog postupkaSteajni sudija otvara steajni postupak donoenjem reenja o otvaranju steajnog postupkakojim se usvaja predlog za pokretanje steajnog postupka.Steajni sudija reenjem odbija predlog za pokretanje steajnog postupka ako utvrdi da nisuispunjeni uslovi za otvaranje steajnog postupka. U reenju o odbijanjupredloga za otvaranjesteajnog postupka odreuje se ko snosi trokove prethodnogsteajnog postupka.Reenje o pokretanju/odbijanju postupka steajni sudija donosi na roitu o otvaranju steajnog postupka.

Sadrina reenja o otvaranju steajnog postupkaReenje o otvaranju steajnog postupka sadri:

1) naziv i sedite suda koji je doneo reenje o otvaranju steajnogpostupka;2) matini broj, poslovno ime i sedite steajnog dunika;


20/58

20

3) postojanje steajnog razloga;4) odluku o imenovanju steajnog upravnika, njegovo ime, prezime i adresu;5) poziv poveriocima da u roku koji ne moe biti krai od 30 dana, ni dui od120 dana

od dana objavljivanja oglasa o otvaranju steajnog postupka u SlubenomglasnikuRepublike Srbije, prijave svoja obezbeena i neobezbeena potraivanja;

6) poziv dunicima steajnog dunika da ispune svoje obaveze premasteajnoj masi.7) datum, vreme i mesto odravanja roita za ispitivanje potraivanja;8) datum, vreme i mesto odravanja prvog poverilakog roita;9) dan objavljivanja oglasa na oglasnoj tabli suda.

Otvaranje steajnog postupka upisuje se u odgovarajui registar na osnovureenja o otvaranju steajnogpostupka.

Dostavljanje reenja i objavljivanje oglasaReenje o otvaranju steajnog postupka se istog dana kada je doneto dostavlja steajnomduniku, podnosiocu predloga, organizaciji koja sprovodipostupak prinudne naplate, registru

privrednih subjekata, odnosno drugom odgovarajuem registru, a drugim licima ako sudproceni da za tim postoji potreba.Oglas o otvaranju steajnog postupka izrauje steajni sudija odmah podonoenju reenja.Oglas o otvaranju steajnog postupka objavljuje se na oglasnoj tabli suda, u jednomvisokotiranom dnevnom listu koji se distribuira na celoj teritoriji RepublikeSrbije, kao i uSlubenom glasniku Republike Srbije, a moe se objaviti i u drugim domaim i stranimsredstvima informisanja.

Oglas o otvaranju steajnog postupka sadri sve podatke iz reenja o otvaranju steajnogpostupka i druge podatke od znaaja za poverioce.

Roita posle otvaranja steajnog postupka(Zakazivanje ispitnog i prvog poverilakog roita)Reenjem o otvaranju steajnog postupka steajni sudija zakazuje roite za ispitivanje

potraivanja (u daljem tekstu: ispitno roite) i prvo poverilako roite.Ispitno roite e se odrati u roku koji nije krai od 30 dana i dui od 60 danaod dana istekaroka odreenog reenjem za prijavljivanje potraivanja.

Vreme nastupanja pravnih posledica otvaranja steajnogpostupka(Nastupanje pravnih posledica)Pravne posledice otvaranja steajnog postupka nastupaju poetkom dana isticanja oglasa ootvaranju postupka na oglasnoj tabli suda.

Pravne posledice otvaranja steajnog postupka ne nastupaju u sluajuistovremenog otvaranja

i obustave steajnog postupka prema unapredpripremljenom planu reorganizacije.

Posledice otvaranja steajnog postupka po steajnog dunikaPrelazak prava i obaveza na steajnog upravnikaDanom otvaranja steajnog postupka prestaju zastupnika i upravljaka prava direktora,zastupnika i punomonika, kao i organa upravljanja i nadzornihorgana steajnog dunika i ta

prava prelaze na steajnog upravnika.Pravni posao raspolaganja stvarima i pravima koja ulaze u steajnu masu, koji je steajnidunik zakljuio posle otvaranja steajnog postupka, ne proizvodi pravno dejstvo, osim usluaju raspolaganja za koja vae opta pravila pouzdanja u javne knjige, a druga strana ima

pravo da zahteva vraanje protivinidbe iz steajnemase kao steajni poverilac.

Punomoja koja je dao steajni dunik, a koja se odnose na imovinu kojaulazi u steajnumasu, prestaju otvaranjem steajnog postupka.


21/58

21

Pravo pree kupovineOtvaranjem steajnog postupka gase se ranije steena prava pree kupovine u pogleduimovine steajnog dunika. Ako je nosilac prava pree kupovine za takvo pravo izvrioodreenuprestaciju steajnom duniku, on moe vrednost takve prestacije potraivati kaosteajni poverilac.

Ako se steajni postupak obustavi usled usvajanja plana reorganizacije, aimovina koja je bilapredmet prava pree kupovine nije prodata, pravo preekupovine se ponovo uspostavlja.

Naslednika izjavaAko je steajni dunik stekao nasledstvo posle otvaranja steajnog postupka, naslednikuizjavu daje steajni upravnik.

Prestanak radnog odnosaOtvaranje steajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu koji je steajni dunikzakljuio sa zaposlenima.Steajni upravnik odluuje o otkazu ugovora o radu i ootkazu obavetava odgovarajui organ

odnosno organizaciju za zapoljavanje naijoj teritoriji se nalazi sedite steajnog dunika.Steajni upravnik moe, pored zaposlenih kojima nije dat otkaz ugovora o radu, da angauje

potreban broj lica radi okonanja zapoetih poslova ili radi voenja steajnog postupka uzsaglasnost steajnog sudije.Zarade i ostala primanja lica angaovanihradi okonanja zapoetih poslova ili radi voenjasteajnog postupka, koja odreuje steajniupravnik, uz saglasnost steajnog sudije, namirujuse iz steajne mase kao obavezasteajne mase.

Naziv steajnog dunikaUz poslovno ime steajnog dunika dodaje se oznaka u steaju.Rauni steajnog dunikaOrganizacija koja vodi postupak prinudne naplate odmah posle prijema reenja to reenjedostavlja svim bankama, radi spreavanja prenosa sredstava i drugih transakcija steajnogdunika koje su usuprotnosti sa odredbama zakonskim odrebama.Danom otvaranja steajnog postupka banka blokira raune steajnogdunika, ime prestaju

prava lica koja su bila ovlaena da raspolau sredstvima satih rauna.Na zahtev steajnog upravnika, banka otvara novi raun preko kojeg e sevriti poslovanjesteajnog dunika.

Novana sredstva sa blokiranih rauna, na zahtev steajnog upravnika prenose se na noviraun, a rauni steajnog dunika se gase.

Posledice otvaranja steajnog postupka na potraivanja

Potraivanja poverilacaSteajni poverioci svoja potraivanja prema steajnom duniku ostvarujusamo u steajnom

postupku.

Otvaranjem steajnog postupka razluno pravo se ostvaruje iskljuivo usteajnom postupku,osim u sluaju donoenja odluke o ukidanju zabrane izvrenja inamirenja u skladu zakonom.Izluni poverioci mogu svoje potraivanje ostvarivati u svim sudskim i drugimpostupcima.

Dospelost potraivanja prema steajnom dunikuDanom otvaranja steajnog postupka, potraivanja poverilaca premasteajnom duniku, koja

nisu dospela, smatraju se dospelim.


22/58

22

Novana i nenovana potraivanja prema steajnom duniku koja imaju za predmetpovremena davanja postaju jednokratna potraivanja danom otvaranja steajnog postupka.Danom otvaranja steajnog postupka nenovana potraivanjasteajnog dunika izraavaju seu novanoj vrednosti.Potraivanja u stranoj valuti obraunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom

srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan otvaranja steajnogpostupka.

Pravo na prebijanje potraivanja u steajnom postupkuAko je poverilac pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupkastekao pravo na

prebijanje svog potraivanja prema steajnom duniku sapotraivanjem steajnog dunikaprema njemu, otvaranjem steajnog postupka negubi se pravo na prebijanje.Poverilac je duan da do isteka roka za prijavu potraivanja sudu dostavi prijavu nacelokupan iznos potraivanja i izjavu o prebijanju. U suprotnom, poverilac gubi pravo na

prebijanje.

Izuzetno, u sluaju prava i obaveza iz jednog ili vie finansijskih ugovora ukojima je jednaod strana steajni dunik, a koji su zakljueni na osnovu okvirnog ugovora izmeu istih

strana i to u periodu pre podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, pravo naprebijanje (netiranje) e postojati iskljuivo u pogledutakvih meusobnih prava i obaveza iako je poverilac u skladu sa takvim okvirnim ugovorom pravo na prebijanje (netiranje) stekao

posle podnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, ali najkasnije u trenutkuotvaranja steajnog postupka, automatski ili putem dostavljanja obavetenja o tomesteajnom dunikukoje mora biti urueno steajnom dunikunajkasnije u roku od tri dana oddana otvaranja steajnog postupka, i to po osnovu postojanja steajnog razloga,podnoenja

predloga za pokretanje steajnog postupka ili otvaranja steajnogpostupka.Finansijskim ugovorom smatra se ugovor kojipredvia obavezu jedne ili obe ugovorne stranena vrenje nekog plaanja ili isporuku odreene robe, koji za predmet ima transakciju safinansijskim derivatima poput svopova, opcija, fjuersa, forvarda i drugih neimenovanihderivata, repo transakciju ili zajam hartija od vrednosti, a koji je zakljuen u pisanoj formi iliusmeno ukoliko o sadrini takvog usmenog finansijskog ugovora postoji pisani trag u skladusa uobiajenom poslovnom praksom za zakljuivanje ugovora takve vrste.

Sluajevi kada je prebijanje nedoputenoPrebijanje nije doputeno:

1) ako je steajni poverilac potraivanje stekao u poslednjih est meseci pre danapodnoenja predloga za pokretanje steajnog postupka, a steajni poverilac jeznao ilije morao znati da je dunik nesposoban za plaanje ili da je prezaduen;

2) ako su se uslovi za prebijanje stekli pravnim poslom ili drugom pravnom radnjomkoja se moe pobijati.Izuzetno od take 1) prebijanje potraivanja je doputenoako je u pitanju potraivanje koje

je steeno u vezi sa ispunjenjem neizvrenihugovora ili potraivanje kome je vraeno pravnodejstvo uspenim pobijanjempravnog posla ili druge pravne radnje steajnog dunika.

Konverzija potraivanja steajnog dunikaNenovana potraivanja steajnog dunika od treih lica unose se u steajnu masu iizraavaju se u novanoj vrednosti na dan otvaranja steajnog postupka.Potraivanja prema steajnom duniku u stranoj valuti prijavljuju se u toj valuti i

preraunavaju se u dinarskoj protivvrednosti prema zvaninom srednjem kursu Narodnebanke Srbije na dan otvaranja steajnog postupka.


23/58

23

Kamate

Za neobezbeena potraivanja u steajnom postupku, obraunavanje ugovorenih i zateznihkamata prestaje danom otvaranja steajnog postupka.

Na obezbeena potraivanja u steajnom postupku obraunava se ugovorena i zateznakamata, ali samo do visine realizovane vrednosti imovine koja slui za obezbeenje

potraivanja.Ako posle izmirenja svih potraivanja postoje raspoloiva sredstva za isplatu,steajni sudijaodobrava obraunavanje i plaanje kamate steajnim poveriocima i zaperiod posle otvaranjasteajnog postupka i obraunavanje i plaanje kamate obezbeenih poverilaca koje nisuizmirene iz realizovane vrednosti predmeta obezbeenja.Kamata koja nije izmirena obraunava se po propisima kojima seodreuje stopa zakonskezatezne kamate iz obligacionih odnosa, pri emu se kamata svim steajnim poveriocimaisplauje srazmerno, nezavisno od isplatnihredova.Odredbe ugovora kojima se u sluaju neispunjenja ugovornih obaveza steajnog dunika,odnosno nesposobnosti plaanja ili pokretanja steajnogpostupka predvia ugovorna kazna,

poveana kamatna stopa ili bilo koja drugakaznena mera, smatraju se nitavim u postupku

utvrivanja visine potraivanja usteajnom postupku.Steajni dunik odnosno steajni upravnik ima pravo da ostane pri ispunjenju prvobitnogugovora u obliku u kom je on zakljuen pre otvaranja steajnog postupka, a u cilju izvrenjaugovornih obaveza u postupku reorganizacije.

Zastarelost

Prijavljivanjem potraivanja prekida se zastarelost potraivanja koje postojiprema steajnomduniku.Zastarelost potraivanja steajnog dunika prema njegovim dunicima zastaje danom

pokretanja steajnog postupka i ne tee godinu dana od danaotvaranja steajnog postupka.

Uslovna potraivanjaPoveriocu ije je potraivanje vezano za odloni uslov obezbeuju seodgovarajua sredstvaiz steajne mase.Ako odloni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o glavnoj deobi steajne mase,

potraivanje vezano za odloni uslov se gasi, a sredstva serasporeuju na ostale poverioce,srazmerno visini njihovih potraivanja.Potraivanja vezana za raskidni uslov uzimaju se u obzir prilikom deobe steajne mase ako

poverilac prui obezbeenje da e vratiti ono to je primio iz steajne mase kada nastupiraskidni uslov. Ako raskidni uslov ne nastupi do pravnosnanosti reenja o konanoj deobisteajne mase, smatra se da taj uslov nijeni postojao.

Procesnopravne posledice otvaranja steajnog postupka

Prekid postupka

U trenutku nastupanja pravnih posledica otvaranja postupka steaja prekidaju se svi sudskipostupci u odnosu na steajnog dunika i na njegovu imovinu, sviupravni postupci pokrenutina zahtev steajnog dunika, kao i upravni i poreski postupci koji za predmet imajuutvrivanje novane obaveze steajnog dunika.Nastavak postupka

Sudski postupak u kojem je steajni dunik tuilac, odnosno predlaga nastavlja se kadasteajni upravnik obavesti sud pred kojim sevodi postupak da je preuzeo postupak.

Upravni postupak pokrenut na zahtev steajnogdunika nastavlja se kada steajni upravnikobavesti organ koji vodi postupak da je preuzeo postupak.


24/58

24

Upravni i poreski postupak koji za predmet ima utrivanje novane obaveze steajnogdunika ne nastavlja se, a odgovarajui organ duan je da podnese prijavu potraivanja uskladu sa ovim zakonom.

Parnini postupak u kojem je steajni dunik tueni nastavlja se ako je:

1) tuilac kao steajni ili razluni poverilac podneo blagovremenu i urednu prijavupotraivanja;2) na ispitnom roitu steajni upravnik osporio prijavu potraivanja;3) tuilac kao steajni ili razluni poverilac zakljukom steajnog sudije upuen na

nastavak prekinutog parninog postupka radi utvrivanja osporenogpotraivanja;4) tuilac kao steajni ili razluni poverilac predloio nastavak prekinutog postupka u

roku od osam dana od dana prijema zakljuka steajnog sudije.

Ako nisu ispunjeni svi gore navedeni uslovi parnini sud reenjem odbacuje predlog zanastavak prekinutog postupka.

Ako su ispunjeni svi uslovi parnini sud reenjemprotiv koga nije dozvoljena posebna alba

odreuje nastavak postupka.Ako se prekinuti parnini postupak vodio pred sudom opte nadlenosti, tajsud se, ukolikonastavi prekinuti postupak, reenjem oglaava stvarno i mesnonenadlenim i predmet ustupasudu koji sprovodi steajni postupak nad tuenim.Ako se prekinuti parnini postupak vodio pred trgovinskim sudom kod koga se ne vodisteajni postupak nad tuenim, taj sud se, ukoliko nastavi postupak,reenjem oglaava mesnonenadlenim i predmet ustupa sudu koji vodi steajnipostupak nad tuenim.Protiv reenja nije dozvoljena alba.

Ukoliko u predlogu za nastavak postupka tuilac ne preinai tubupostavljanjem utvrujuegumesto obavezujueg tubenog zahteva, nadleni sud enastaviti postupak i odbaciti tubukao nedozvoljenu.

Zabrana izvrenja i namirenjaOd dana otvaranja steajnog postupka ne moe se protiv steajnog dunika, odnosno nadnjegovom imovinom, odrediti i sprovesti prinudno izvrenje, niti bilo koja mera postupkaizvrenja osim izvrenja koja se odnose na obaveze steajne mase i trokova steajnog

postupka.

Postupci koji su u toku obustavljaju se.

U sluaju izricanja mere zabrane izvrenja i namirenja ili u sluaju zabrane izvrenja inamirenja, steajni dunik, odnosno steajni upravnik su duni da obezbede adekvatnu zatitu

imovine, na nain kojim e osigurati da vrednost i stanje imovine ostanunepromenjeni.

Steajni sudija, na pismeni zahtev razlunog poverioca, moe da doneseodluku o ukidanju iliuslovljavanju mera ili namirenja u odnosu na imovinu koja je predmet razlunog prava ako:

1) steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili predmetnuimovinu koja je predmet razlunog prava tako da je njena bezbednostizloena riziku;

2) se vrednost predmetne imovine smanjuje, a nema druge mogunosti da se obezbediprimerena i efikasna zatita od smanjenja vrednosti imovine;

3) je vrednost predmetne imovine manja od iznosa obezbeenog potraivanja togpoverioca, a predmetna imovina nije od kljunog znaaja zareorganizaciju.

O zahtevu steajni sudija odluuje u roku od 20 dana od dana prijema tog zahteva. Ako

steajni sudija u propisanom roku ne odlui pozahtevu, smatra se da je zabrana izvrenjaprivremeno ukinuta u odnosu na podnosioca zahteva u onoj meri u kojoj je ukidanje


25/58

25

neophodno za ostvarivanje prava razlunog poverioca na imovini koja je predmetobezbeenja njegove imovine uskladu sa zakonom.

Na predlog razlunog poverioca, steajni sudija moe da donese odluku o adekvatnoj zatitiimovine koja je predmet obezbeenja njegovog potraivanjaodreivanjem sledeih mera:

1) isplata redovnih novanih nadoknada razlunom poveriocu, iji je iznosjednak iznosuza koji se umanjuje vrednost imovine ili nadoknada za stvarne ilipredviene gubitke;

2) zamena imovine ili odreivanje dodatne obezbeene imovine dovoljne danadoknadismanjenje vrednosti ili gubitak;

3) podela prihoda ili dela prihoda dobijenih korienjem imovine koja je predmetobezbeenog potraivanja razlunom poveriocu, do visine njegovog obezbeenog

potraivanja ili predaja sredstava dobijenih otuenjem ove imovine,ako je imovinuotuio steajni dunik pre ili tokom prethodnog steajnog postupka;

4) popravka, odravanje, osiguranje ili mere posebnog obezbeivanja iuvanja imovine;5) druge zatitne mere ili druge vrste nadoknada za koje steajni sudija smatra da e

zatititi vrednost imovine razlunog poverioca.

Posledice otvaranja steajnog postupka na pravne poslove

Pravo na izbor u sluaju dvostranoteretnog ugovoraAko steajni dunik i njegov saugovara do otvaranja steajnog postupka nisu u celosti ilidelimino izvrili dvostranoteretni ugovor koji su zakljuili, steajniupravnik moe, umestosteajnog dunika, ispuniti ugovor i traiti ispunjenje oddruge strane.Ako steajni upravnik odbije ispunjenje, saugovara steajnog dunika moeostvariti svoje

potraivanje kao steajni poverilac.Ako saugovara steajnog dunika pozove steajnog upravnika da se izjasnio ispunjavanjuugovora, steajni upravnik je duan da saugovaraa steajnogdunika, u roku od 15 dana oddana prijema poziva, pismeno obavesti o tome da li namerava da ispuni ugovor.

Ako steajni upravnik ostane kod ispunjenja ugovora pa u toku steajnog postupka prestaneda ga izvrava, potraivanje po osnovu tog ugovora smatra seobavezom steajne mase.

Finansijski lizing

Ako se steajni postupak otvori nad primaocem lizinga, davalac lizingapodnosi zahtev da muse iz steaja izlui predmet lizinga, pod uslovima.Zabrana izvrenja i namirenja shodno se primenjuje i na ostvarivanje prava davaoca lizingana izluenje iz steaja predmeta lizinga doodluke o bankrotstvu steajnog dunika, odnosnodo potvrivanja usvojenog plana reorganizacije. Obaveze steajnog dunika prema davaoculizinga koje dospevaju nakon otvaranja steajnog postupka smatraju se obavezamasteajne

mase.U sluaju da steajni dunik ili steajni upravnik nisu na adekvatan nain zatitili predmetlizinga tako da je njegova bezbednost izloena riziku davalac lizingamoe zahtevati ukidanjeili uslovljavanje mera obezbeenja, odnosno ukidanjezabrane izvrenja i namirenja.Davalac lizinga moe zahtevati i primenu mera zatite.

Steajni sudija moe, na predlog steajnog upravnika, i pre odluke obankrotstvu steajnogdunika, odnosno usvajanja plana reorganizacije da naloipredaju davaocu lizinga predmetalizinga koji nije od kljunog znaaja zareorganizaciju steajnog dunika.U sluaju odluke o bankrotstvu davalac lizinga ima pravo na izluenje predmeta lizinga, asteajni sudija bez odlaganja odluuje o zahtevu.

Ako je izluni zahtev usvojen, steajni upravnik je duan da preda predmet lizinga davaoculizinga bez odlaganja, a najkasnije u roku od 30 dana od donoenjaodluke o bankrotstvu, u


26/58

26

suprotnom davalac lizinga ima pravo da zahteva povraajdravine i izvrenje na predmetulizinga u skladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Izuzetno, steajni sudija moe, na predlog steajnog upravnika i uz saglasnost odborapoverilaca, odbiti izluni zahtev i odrediti isplatu punog ugovorenog iznosa lizing naknade.Ukoliko takva isplata nije izvrena u roku od 30 dana od donoenjaodluke o bankrotstvu,

davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga uskladu sa ugovorom odnosno zakonom.

U sluaju reorganizacije, steajni dunik odnosno steajni upravnik je duan da predmetlizinga preda davaocu lizinga u roku od osam dana od dana potvrivanjausvojenog planareorganizacije, ukoliko usvojeni plan reorganizacije ne predvia nastavak korienja

predmeta lizinga i plaanje lizing naknada u skladu sa ugovoromo lizingu.Ako steajni dunik odnosno steajni upravnik ne izvri predaju predmeta lizinga, odnosnone izvrava obaveze iz ugovora olizingu nakon potvrivanja usvojenog plana reorganizacije,davalac lizinga ima pravo da zahteva povraaj dravine i izvrenje na predmetu lizinga uskladu sa ugovorom odnosno zakonom.

Fiksni posloviAko je vreme ispunjenja obaveze iz fiksnog ugovora nastupilo posle otvaranja steajnog

postupka, saugovara steajnog dunika ne moe traiti ispunjenje, alimoe traiti naknaduzbog neispunjenja kao steajni poverilac.

Naknada zbog odreuje se u visini razlike izmeu ugovorene i trine cene koja u mestuispunjenja vai za fiksne ugovore nadan otvaranja steajnog postupka.

Nalozi i ponude

Nalog koji je izdao steajni dunik gubi dejstvo danom otvaranja steajnog postupka, akosteajni upravnik ne odlui drugaije.Ponude uinjene steajnom duniku ili ponude koje je uinio steajni dunik koje nisu

prihvaene do dana otvaranja steajnog postupka prestaju da vae danomotvaranja steajnogpostupka, ako steajni upravnik ne odlui drugaije.

Zakup

Zakup nepokretnosti ne prestaje otvaranjem steajnog postupka.Saugovara steajnog dunika moe svoja prava koja su nastala pre otvaranja steajnog

postupka prema steajnom duniku ostvarivati samo kao steajnipoverilac.Ugovore o zakupu steajni upravnik moe otkazati nezavisno od zakonskih i ugovorenihrokova, sa otkaznim rokom od 30 dana. Pravo na naknadu tete zbog otkaza zakupazakupodavac ostvaruje u iznosu koji ne moe biti vii od iznosapolugodinje zakupnine.

Saugovara steajnog dunika ne moe otkazati zakup zbog neplaanja zakupnine ili zbogpogoranja imovinskog stanja steajnog dunika poslepodnoenja predloga za pokretanjesteajnog postupka.Ako ugovor o zakupu ostane na snazi steajni dunik je u obavezi da urednoplaa ugovorenuzakupninu, a potraivanje po osnovu tog ugovora smatra seobavezom steajne mase.Ako je steajni postupak otvoren pre nego to je steajni dunik uao u nepokretnost kaozakupac, steajni upravnik i saugovara steajnog dunika mogu odustati od ugovora ozakupu u roku od 30 dana od dana otvaranja steajnogpostupka.Steajni upravnik moe imovinu steajne mase izdati u zakup, ali najdue doprodaje imovinekoja je predmet zakupa.

Roba u prevozu

Saugovara steajnog dunika odnosno prodavac ili njegov komisionar, kome cena nijeisplaena u celosti, moe traiti da mu se vrati roba koja je poslata steajnom duniku, a do


27/58

27

dana otvaranja steajnog postupka nije prispela u mestoopredeljenja, odnosno nije preuzetaod steajnog dunika - pravo na potragu.Ako je steajni dunik preuzeo robu koja je stigla u mesto opredeljenja pre otvaranjasteajnog postupka samo na uvanje, prodavac nema pravo na potragu, ali moe ostvaritisvoja prava kao izluni poverilac po optim pravilima.

STEAJNA MASA

Obim i sastav steajne mase

Pojam steajne maseSteajna masa je celokupna imovina steajnog dunika u zemlji i inostranstvu na danotvaranja steajnog postupka, kao i imovina koju steajni dunik stekne tokom steajnog

postupka.

U pogledu imovine steajnog dunika koja se nalazi u inostranstvu primenjuju se odredbezakona kojima se ureuje meunarodni steaj, ukoliko je takva imovina predmet stranog

postupka.

Izluna prava i naknada za izluna pravaAko je izluno pravo upisano u zemljinu ili u drugu javnu knjigu ili registar, teretdokazivanja da stvar na kojoj postoji takvo pravo ulazi u steajnu masu pada na steajnogdunika.Ako je stvar na kojoj postoji izluno pravo steajni dunik neovlaeno otuio pre otvaranjasteajnog postupka, izluni poverilac moe zahtevati da se na njega prenese pravo na

protivinidbu ako ona jo nije izvrena, a ako je izvrena, imapravo na naknadu tete kaosteajni poverilac. Ukoliko je stvar otuena tokomprethodnog steajnog postupka nakonstupanja na dunost privremenog steajnog upravnika, naknada tete predstavlja obavezusteajne mase.

Trokovi steajnog postupkaTrokovi steajnog postupka obuhvataju:

1) sudske trokove steajnog postupka;2) nagrade i naknade steajnom upravniku i/ili privremenom steajnomupravniku;3) druge izdatke za koje je zakonom predvieno da se namiruju kao trokovisteajnog

postupka.

Obaveze steajne mase

Obaveze steajne mase su obaveze:1) koje su prouzrokovane radnjama steajnog upravnika ili na drugi nainupravljanjem,unovenjem i podelom steajne mase, a koje ne spadaju u trokove steajnog

postupka;

2) iz dvostranoteretnog ugovora, ako se njegovo ispunjenje trai za steajnu masu ilimora uslediti nakon otvaranja steajnog postupka;

3) koje su nastale neosnovanim obogaenjem steajne mase;4) prema zaposlenima steajnog dunika, nastale nakon otvaranjasteajnog postupka.

Obaveze steajne mase su i obaveze iz gore navedenih razloga koje su nastale tokomprethodnog steajnog postupka ako se steajni postupak otvori.


28/58

28

Upravljanje imovinom i pravima

Preuzimanje steajne maseOtvaranjem steajnog postupka steajni upravnik preuzima u dravinu celokupnu imovinukoja ulazi u steajnu masu i njome upravlja.Ako steajni dunik ili tree lice odbije da izvri predaju stvari koje ulaze u imovinu

steajnog dunika, steajni upravnik e od steajnog sudije zatraiti da hitno naloi isprovede prinudno izvrenje. Uz nalog za predaju stvari, steajni sudija moe premasteajnom duniku ili treem licu odrediti i mere prinude radi sprovoenjaizvrenja. U tomsluaju lice koje je odbilo da preda stvari koje ulaze u imovinusteajnog dunika i koje ne

postupi po nalogu suda odgovara za tetu koja je nastalausled takvog postupanja.Ako se u imovini steajnog dunika nau gotov novac, hartije od vrednosti ilidragocenosti,steajni upravnik odreuje nain njihovog uvanja ili ulaganja uz saglasnost odbora

poverilaca.

Popis i peaenjeSteajni upravnik popisuje stvari koje ulaze u steajnu masu, uz naznaenjenjihove procene

u visini oekivanog unovenja. Ako je to potrebno, steajni upravnik e, uz saglasnoststeajnog sudije, procenu vrednosti stvari poveriti vetaku.Steajni upravnik moe, poto je preuzeo steajnu masu, pre popisa stvari ili posle njega,

prema okolnostima, zatraiti da slubeno lice steajnog suda zapeati prostorije u kojima senalaze stvari steajnog dunika.Steajni dunik obavetava steajnog sudiju i odbor poverilaca o peaenju iskidanju peata.

Lista poverilaca

Steajni upravnik je duan da sastavi listu svih poverilaca za koje je saznao iz poslovnihknjiga i ostale dokumentacije steajnog dunika, iz drugih podataka, kao i iz prijave

potraivanja.U listi posebno se evidentiraju razluni i izlunipoverioci i zaposleni kod steajnog dunikaza iznose neisplaenih zarada.Za svakog poverioca u listi se navode podaci o:

1) poslovnom imenu odnosno imenu i seditu odnosno prebivalitu sakontakt adresom;2) iznosu potraivanja, sa odreivanjem glavnog duga i obraunom kamata;3) pravnom osnovupotraivanja;4) stvarima na kojima postoji razluno ili izluno potraivanje.

Steajni upravnik je duan da sastavi listu dunika steajnog dunika, saPodacima.

Poetni steajni bilans i izvetaj o ekonomsko-finansijskom poloajuSteajni upravnik je duan da u roku od 30 dana od dana preuzimanja imovine i pravasteajnog dunika sastavi poetni steajni bilans u kom e navesti i uporediti aktivu i pasivusteajnog dunika.

Na predlog steajnog upravnika, rok od 30 dana steajni sudijamoe produiti iz opravdanihrazloga, ali najvie za pet dana.Steajni upravnik je duan da podnese sudu i odboru poverilaca poetni steajni bilans saizvetajem o ekonomsko-finansijskom poloaju steajnog dunikasa procenom mogunostireorganizacije najkasnije pet dana pre dana odravanjaprvog poverilakog roita.

Poslovne knjige

Poslovne knjige steajnog dunika posle otvaranja steajnog postupka vodisteajni upravnikili lice koje on odredi.


29/58

29

Otvaranjem steajnog postupka smatra se da je poela nova poslovnagodina.Steajni sudija moe da postavi ovlaenog revizora za ocenu zavrnog rauna odnosno

poetnog steajnog bilansa.

UTVRIVANJE POTRAIVANJA

Prijavljivanje potraivanjaPoverioci podnose prijave potraivanja pismeno steajnom sudu. U prijavi senaroito moranaznaiti:

1) naziv, odnosno ime i sedite odnosno prebivalite poverioca sa kontaktadresom;2) matini broj pravnog lica, odnosno jedinstveni matini broj graana zafizika lica;3) broj poslovnog ili tekueg rauna;4) pravni osnov potraivanja;5) iznos potraivanjai to posebno iznos glavnog potraivanja sa obraunomkamate;6) stvar na kojoj je poverilac stekao razluno pravo ukoliko se radi o obezbeenom

potraivanju i iznos njegovog potraivanja koji nije obezbeen, ako njegovo

potraivanje nijeu celini obezbeeno;7) odreeni zahtev poverioca, shodno odredbama o sadrini tube zakona kojim se

ureuje parnini postupak.

Poverioci koji imaju potraivanja u stranoj valuti prijavljuju ih u valutipotraivanja.Ako se prijavljuju potraivanja o kojima se vodi parnica, u prijavi se navodi sud pred kojimtee postupak sa oznakom spisa.Solidarni sadunici i jemci steajnog dunika mogu, kao steajni poverioci, traiti da im sevrati ono to su za steajnog dunika platili posle dana otvaranja steajnog postupka, ako

prema steajnom duniku imaju pravo regresa.Prijave se mogu podneti po isteku roka odreenog reenjem steajnog sudije,ali najkasnije uroku od 120 dana od dana objavljivanja oglasa u Slubenomglasniku Republike Srbije, asve prijave podnete po isteku roka od 120 dana bieodbaene kao neblagovremene.Trokove odravanja dopunskog roita za ispitivanje potraivanja duan je da predujmi

podnosilac prijave. Ako se u roku koji odredi sud nepoloi predujam, prijava e se odbaciti.

Izluno potraivanjeIzluni poverilac podnosi zahtev da mu se iz steaja izlui stvar koja ne ulazi u steajnumasu.

Steajni upravnik je duan da u roku od 20 dana od dana prijema zahtevaobavesti poveriocada li prihvata zahtev za izluenje ili odbija takav zahtev poverioca, kao i da precizira rok u

kom e omoguiti povraaj stvari izlunom poveriocu.Rok zapovraaj stvari ne moe biti dui od deset dana od dana prihvatanja zahtevaizlunogpoverioca, osim u sluaju da steajni sudija iz opravdanih razloga odobriproduenje ovogroka.

Ako steajni upravnik odbije da izlui stvar iz steajne mase, protiv te odluke poverilac imapravo na primedbu steajnom sudiji u

Documents

Skripta STECAJ