Skupština Srbije u borbi protiv korupcije

8/4/2019 Skuptina Srbije u borbi protiv korupcije

1/18

Doc. drSlavia Orlovi

SKUPTINA SRBIJE U BORBI PROTIV KORUPCIJE

Oni koji govore o tome da su se ljudi dananjice odali pljakanju i slinim porocima treba da

shvate da se to desilo zato to su se ljudi ugledali na one koji njima vladaju

(Nikolo Makijaveli, Rasprave, III,)

Najvie predstavniko telo (skuptina ili parlament) je veoma vaan izraz

suverene volje naroda (graana) i predstavlja osnov drutveno odgovorne vlasti. Narodna

Skuptina je zakonodavno, kontrolno i predstavniko telo odgovorno graanima i

predstavlja osnov sistema dobre vladavine i oblikovanja i uvanja javnog dobra, a samim

tim i sredite borbe protiv korupcije. Da bi parlament bio uspean u obavljanju svojih

osnovnih dunosti, neophodno je da ima puni legitimitet i bude sastavljen od asnih i

uglednih ljudi, jer su oi javnosto uprte u njega kao ogledalo vlasti. Kako istie Deremi

Poup: Ukoliko javnost gleda na poslanike kao na prevarante koji su kupovinom,

podmiivanjem, laskanjem ili na sline naine obezbedili sebi poloaje koji donose mo,

parlament e izgubiti potovanje i praktino biti onemoguen da promovie sistem dobre

vladavine i smanjuje korupciju u drutvu, ak i ako tome iskreno tei1

. Kako poputajuetike kontrole, rastu iskuenja politiara.

Da bi izabrano narodno predstavnitvo predstavljalo sr demokratije, neophodno

je da ova grana vlasti (zakonodavna) bude odvojena i nezavisna od izvrne i sudske

vlasti, da nesmetano obavlja nadzor i kontrolu vlade i njenih ministara, da vodi rauna o

troenju budetskih sredstava, da osim donoenja zakona brine i o njihovoj primeni, kao i

da nain rada bude javan bez diskrecije i monopola u donoenju odluka.

Predmet ovog rada je uloga Skuptine Srbije u borbi protiv korupcije sa kritikim

osvrtom da je povremeno i ona sama u senci koruptivnih pojava. Praksa rada Skuptine

vrlo esto odstupa od osnovnih demokratskih principa. Poev od naina izbora narodnih

poslanika javljaju se izvesne sumnje u vezi sa sumljivim finansiranjem politikih partija i

1Deremi Poup,Antikorupcijski prirunik, Suprostavljanje korupciji kroz sistem drutvenog integriteta,

Transparentnost Srbija i OSCE Misija u SiCG, Beograd, 2004. str. 45


2/18

njihovih kandidata za poslanike, jer izborna kampanja zahteva veliku koliinu novca.

Poznato je da u politici nema bezplatnog ruka i da se za svaki iznos uloenih sredstava

u partije ili kandidate oekuje protivusluga kada partija doe na vlast. Osim toga, i nakon

ulaska u parlament deava se da poslanici trguju svojim glasovima i mandatima, to

navodi na sumnju o postojanju koruptivnih pojava. esti preleti poslanika iz stranke u

sranku ili u drugi poslaniki klub, uruavaju ugled Skutine. U prethodnom periodu,

naroito nakon politikih promena u Srbiji nakon 2000. godine usvojen je odreeni broj

antikorupcijskih zakona, donete su odreene odluke u cilju suzbijanja korupcije, izabrana

su antikorupcijska tela (ili njihovi lanovi), okrenuto je nekoliko anketnih odbora, i

usvojena je Strategija za borbu protiv korupcije.

Definisanje korupcije i srodnih pojmiva

Tranzicije u kojoj se nalazi Srbija moe da bude spora i bolna, utoliko vie ako jenagriza korupcija. Svaka zloupotreba moi u interesu linog ili grupnog dobitka, a na

tetu drugih ili drutva u celini, ima elemente korupcije. Svako ko poseduje mo, u

velikom je iskuenju da je zloupotrebi, bilo da je re o politikoj vlasti, ili kada mo

proizilazi iz znanja (lekar, profesor, sudija), ili iz poloaja (slubenik, policajac). Ova

bolest drutva sputava privredni razvoj, onemoguava uvrivanje demokratskih

institucija i ugroava standard graana. Usled korupcije se smanjuju poreski prihodi,

uveavaju rashodi javnih slubi a resursi se preusmeravaju u privatne depove. Korupcija

slabi dravu i osiromauje graane, bez obzira da li je re o sitnim podmiivanjima (viski,

kafa, bombonjera) ili davanju novane nadoknade za usluge manjeg i srednjeg obima.

Korupcija je pojam koji se stalno menja u skladu sa novonastalim okolnostima i

zato gotovo da se opire preciznom i sveobuhvatnom definisanju. Korupcija je gotovo

uvek povezana sa vlau, dravnom administracijom i tajnou, odnosno

netransparentnou. Korupcija ne bi bila ni toliko stara, ni tako teko iskorenjiva da nije

tesno povezana s ljudskom prirodom. Po kratkoj definiciji Transparency International,

korupcija je "zloupotreba poverenog javnog ovlaenja radi sticanja privatne koristi". Sa

korupcijom su blisko povezani i drugi pojmovi sukob interesa, nepotizam, kronizam2.

Sukob interesa je svaka situacija u kojoj dravni funkcioner, javni slubenik ili drugo lice

2 Vodi kroz propise o spreavanju sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, Republiki odbor zaspreavanje sukoba interesa, Beograd, 2005, str. 13-16


3/18

kome je povereno vrenje javnih ovlaenja daje prednost ostvarenju vlastitih ili tuih

privatnih interesa na utrb ostvarenja javnog interesa.Nepotizam je davanje neopravdane

prednosti u ostvarivanju nekog prava lanovima porodice u odnosu na druge graane.

Kronizam je favorizovanje linih, poslovnih ili porodinih prijatelja.

Najopasnija je velika korupcija: Ovaj fenomen se pojavljuje kada kriminalne

grupe i oligarsi prodru u dravne poslove ili kada korumpirani dravni slubenici koriste

svoje poloaje za finansiranje unosnih poslovnih poduhvata3. Korupcija se javlja tamo

gde su velika diskreciona ovlaenja a slabe institucionalne kontrole. Korupcija liava

dravu i graane njihovih potencijala i resursa.

Koreni korupcije u Srbiji

Kao i u veini drugih bivih komunistikih zemalja, korupcija u Srbiji ima korene

u prethodnom reimu4. Kriza ovih drutava pogodovala je korupciji. Monopol drave uzveoma slabe konstitucionalno-institucionalne kontrole i mehanizme dovela je do

simbioze nezakonitih, ak i kriminalnih radnji i drave. Dravne pare su se organizovano

iz depova graana - poreskih obveznika slivale u depove pojedinaca bliskih reimu.

Tome su pogodovale okolnosti rata u okruenju i sankcija. Dugotrajna kriza, rastakala je i

razarala institucije drave, pa i samu dravu. Ovaj proces pratilo je dirigovano i

monopolsko odreivanje cena robe, kursa dinara, davanje izvozno-uvoznih kvota i

dozvola, kontrolisanje velikih trgovakih aranmana, stvaranje nestaica u kojima

privilegovani sticali monopole, organizovanje finansijskih piramida. U takvom kontekstu

nastali su oligarsi i tajkuni. Preko politike doli su do ekonomske moi, i sada preko

novca utiu na politiku.

Neretko se polazi od pretpostavke da korupcija ima svoje korene u navikama i

kulturi jednog naroda. Osnov za ovakve pretpostavke nalaze se u srpskoj narodnoj

tradiciji, koja o mitu i podmiivanju ima prilino fleksibilno miljenje, ali je potpuno

svesna njihovog egzistiranja kao i injenice da se ove pojave teko mogu iskoreniti5. O

mitu i podmiivanju postoje zabeleene mnoge narodne poslovice, izreke i prie. esto se

3Najuspeniji postupci za borbu protiv korupcije, OEBS, str. 7

http://www.osce.org/serbia/item_11_13568.html4 Korupcija je bila samo srce tog reima. Ona je postojala zbog toga to je vladar to hteo, a ne zbog togato je bio isuvie slab da je sprei,Korupcija u Srbiji, str. 1535 Dragomir Antonic, Istraivanje "Javnom mnjenju Srbije" (mart i novembar te godine) Centra zaprouavanje alternativa


4/18

u razliitim kontekstima koristi reenica: Para vrti gde burgija nee!. Ili: Nekada je

sve mogao samo TITO, a danas samo MITO!. Aforistiarski reeno, Mi smo mitoloki

narod nita ne moemo bez MITA!

Najvee leglo korupcije je ipak tamo gde ima najvie moi i diskrecionih

ovlaenja. Tu je, pre svega, dravna administracija i javna uprava, a potom i one

drutvene grupe (profesije, grupe zanimanja) koje raspolau sa mou znanja (struna

mo) koje su drugi prinueni da koriste. U jednom sluaju na delu je monopol upravne i

politike moi, a u drugom monopol strune moi. Najvea korupcija vezuje se za

politiare. Politiari su moda imali viziju, ali su sve sveli na proviziju!

U stabilnim i ureenim zemljama korupcijom se bave institucije drave. Ovde su,

meutim, dugotrajna kriza, te nasilje, zloini i pljaka tokom minulih ratova rastakali i

razarali institucije drave, pa i samu dravu. Posledica svega toga je stanje bezdravlja.Korupcija - kvarljiva priroda vlasti i ljudska priroda sklona korupciji

Korupcija je neposredno povezana sa kvarljivom prirodom vlasti i ljudskom

prirodom sklonom korupciji. Ovo prvo je najbolje ilustrovano uvenom reenicom lorda

Aktona: Svaka vlast pokazuje tendenciju da korumpira, apsolutna vlast korumpira

apsolutno. U interpretaciji Karla Fridriha, Oigledno je lord Akton imao na umu ono

to Isus istie u Novom Zavetu, kada kae da je siromahu lake da dosegne nebo nego

bogatau, zbog toga jer bogatstvo korumpira, a vlast kao forma bogatstva takoe

korumpira, umnoavajui mogunosti za sebine aktivnosti6. I Monteskje je smatrao da

je svaka vlast sklona zloupotrebi, te se mora ograniiti drugom vlau. Trajni element u

ljudskoj prirodi je lini interes. Jo je Hjum upozoravao da emo pogreiti ako polazimo

od optimistikog vienja o ljudskoj prirodi i ako pretpostavimo da se ljudi u svojim

postupanjima rukovode nekom apstraktnom dobronamernou i ovekoljubljem, umesto

linim interesom u kome on nalazi poreklo pravde, drutva i vlasti. Po njemu, tamo gde

vlada lei na dobrim ustanovama, to e ak i loeg oveka naterati da radi za javno

dobro. I ako ne vai uopte, onda u politici sigurno vai da se za svakog oveka treba

pretpostaviti da je nitkov, i nastavlja: jer je tako velika prirodna ambicija ljudi, da

nikako nisu zadovoljni sa vlau (koju poseduju prim. I.V.) i da ako jedan red ljudi,

ganjajui sopstveni interes, moe uzurpirati svaki drugi red, on e zasigurno to uraditi i

6 Karla Fridrih,Konstitucionalizam (Ograniavanje i kontrola vlasti), CID, Podgorica, 1996, str. 30


5/18

uiniti sebe, koliko je god mogue, apsolutnim i nekontrolisanim7. Imajui navedeno u

vidu, Hjum nam poruuje:da se u svakoj dravi, sa krajnjom revnou, sauvaju oni

oblici i ustanove koji osiguravaju slobodu, savetuju javno dobro i ograniavaju i

kanjavaju gramzivost i ambiciju pojedinca.8

Graani biraju vlast da se brine o javnom dobru i da umesto njih obavlja poslove

koje ne mogu oni privatno. Odgovornost vlasti prema graanima upravo poiva na toj

prostoj injenici to je graani birajukao birai, i finansiraju kao poreski obveznici. I

zato ih najvie interesuje da li se vlast sprovodi u optem interesu i kako se troi njihov

novac. Obavljati javni posao znai i javnu odgovornost.

Korupcijom moe vlast kupiti pristanak i lojalnost svojih podanika, ali i privatni

vlasnici i grupe, mogu "kupiti" vlast. Ovi procesi se odigravaju na taj nain to vlast

dozvoli saradnicima u okruenju da se obogate na raun drave, vezujui njihovu sudbinuza vostvo ili vou, pri emu ih "dre u aci". to je u drutvu vie izraena autokratija i

oligarhija, to je vea opasnost od korupcije. Uz korupciju, ono to pripada svima - javno

dobro, dodeljuje se nekolicini. Nedozvoljenim i nelegalnim uslugama javne vlasti

dozvoljavaju i omoguavaju ogromna bogatstva i prihode koncentrisane u nekoliko ruku.

Korupcija je gotovo nezaobilazan pratilac vlasti. Ona se manifestuje na razliite

naine. Bilo da se novcem kupuje vlast, odnosno poslaniko i diplomatsko mesto ili

"ugled" (titule akademika i slino). Uz pomo vlasti se dolazi do novca. Ovaj proces je

naroito karakteristian za zemlje u tranziciji u kojima su slabe konstitucionalne i

moralne kontrole i u kojima se nije dovoljno iskristalisala slobodna javnost. Uz pomo

korupcije ljudi bliski vlasti gotovo preko noi postaju privati vlasnici ogromnog kapitala.

Ovaj proces se odigrava u okolnostima u kojima su najznaajnije odluke (politike i

ekonomske) u nadlenosti jedne grupe ljudi - oligarhije.

Korumpirani moraju biti lojalni jer u suprotnom ostaju bez steenih privilegija i

mogu preko noi ostati bez steenog bogatstva ili javno biti kompromitovani.

Jednostavno, oligarhija u svojim rukama dri sve instrumente i poluge koji omoguavaju

brzo bogaenje. To je stanje u kojem se "velikim lopovima skida kapa a malim glava" i

7 David Hume, Of the Indeopendency of Parliament, Esseys, p. 118, prema Ilija Vujai,Politikateorija, studije-portreti-rasprave, igoja tampa i FPN, Beograd, 2002, str 1398 David Hume, That Politics may be reduced to a Science, Essays, p. 108, premaprema Ilija Vujai,Politika teorija, studije-portreti-rasprave, igoja tampa i FPN, Beograd, 2002, str 139


6/18

gde zakoni postaju mrea koju jake ribe razdiru a male ostaju ulovljene u njoj (D.

Laertije).

Kod nas je problem to su i politiari i politike partije nastoje da u to kraem

roku zgrabe to vie, ne razmiljajui o budunosti i svojoj odgovornosti i reizboru. U

takvoj atmosferi vlast se tumai kao plen na koji pobednici polau pravo raspolaganja i

deljenja (pobedi, podeli i pobegni). Kako nije uspostavljena politika, pravna i krivina

odgovornost, ohrabruje ih injenica kako i oni prethodni koji su krali nisu odgovarali, sve

dok se ne podvue crta i zaustavi taj zaarani krug.

Poverenje graana u parlament

Potkupljivosti i koruptivnosti teko je otkriti tragove ali je lako sagledati

posledice. Korupcija je teko merljiva i saglediva jer je gotovo uvek obavijena velom

tajne, a najee se odvija u etiri oka i teko je aktere uhvatiti na delu. I domaa istrana istraivanja govore da je percepcija korupcije u Srbiji velika kao i da parlament

spada u institucije sa malim stepenom poverenja.

Prema Svetskom barometru korupcije za 2005. godinu (Transparency

International Global Corruption Barometer 2005) zasnovanom na ispitivanjima koje je

sproveo Gallup za potrebe Transparency International, ve drugu godinu za redom,

politike stranke su viene kao najkorumpiraniji sektor. Ove godine su ispitanici u 45 od

69 zemalja rangirali politike institucije na vrh tabele. Sa prosenom ocenom 4.0 na skali

od 1 to 5, na kojoj 5 oznaava ekstremno korumpirano, politike stranke predstavljaju

dominantan razlog za zabrinutost ispitanika na svetskom nivou. Za njima slede

parlamenti (3.7) i policija (3.6) (Videti dole grafiku i tabelu). Ovo istraivanje pokazuje

da je korupcija problem zbog kojeg vlada zabrinutost irom sveta.


7/18

Grafik: Sektori i institucije najvie zaraeni korupcijom

Graph 1: Sectors and institutions most affected by corruption

(1 - not at all corrupt ... 5 - extremely corrupt)

2.6

2.8

2.9

2.9

3.0

3.0

3.2

3.2

3.3

3.4

3.4

3.5

3.6

3.7

4.0

Religious bodies

NGOs

Registry and permit services

Military

Education system

Utilities

Medical services

Media

Customs

Tax revenue

Business/Private sector

Legal system/Judiciary

Police

Parliament/Legislature

Political parties

Izvor: Transparency International Global Corruption Barometer2005Tabela: Najkorumpiraniji sektori po regionima

ASIA

(12 countries)

Political

parties 4.2

Parliament /

Legislature 3.9Police 3.9

Tax revenue

3.5

AFRICA

(8 countries)Police 4.4

Political parties

4.2Customs 4.0

Parliament /

Legislature 3.8

W.EUROPE

(16 countries)

Political

parties 3.7

Parliament /

Legislature 3.3

Business /

private sector

3.3

Media 3.3

C.E.EUROPE

(14 countries)Police 4.0

Political parties

4.0

Parliament /

Legislature

3.9

Legal system /

Judiciary 3.9

LAC

(15 countries)

Political

parties 4.5

Parliament /

Legislature 4.4Police 4.3

Legal system /

Judiciary 4.3

Izvor: Transparency International Global Corruption Barometer20059

9 http://www.korupcija.org/source/prevod_barometra.doc


8/18

Prema istraivanju Centra za politikoloka istraivanja i javno mnjenje Instituta

drutvenih nauka, Skuptina Srbije spada u institucije sa najniim stepenom poverenja

(iza SPC, predsednika Srbije, vojske, kolstva, EU, Vlade Srbije)10. Nepovrenje u

Skuptinu je znatno ire nego poverenje. Ovo govori o stepenu legitimnosti Skuptine.

Preuzeto sa: http://www.cpijm.org.yu/prethodna/dec2004.htm

10Videti detaljnije na: http://www.cpijm.org.yu/scharts/Izvestaj3.pdf


9/18

Transferi poslanika u parlamentu u senci koruptivnih pojava

U Skuptini Srbije je esto dolazilo do promene partije ili poslanikog kluba. Za

promenu partije mogu postojati razliiti razlozi i motivi: nezadovoljstvom sopstvenom

pozicijom u njoj ili njenom politikom, "igranjem na kartu" partije kojoj se pridaju vee

anse na predstojeim izborima, a ponekad, prelazak moe biti motivisan i boljom

novanom ili drugom ponudom to je i najtee dokazivo i zato ostaje samo na nivou

spekulacije. U postkomunistikim zemljama, posao poslanika je lukrativan. Problem je

to poslanici skuptina u postkomunistikim drutvima shvataju mandat za jednokratnu

upotrebu po principu uzmi to vie i bei, bez oseaja odgovornosti prema biraima i

ambicije da budu ponovo izabrani na listi iste partije. Zato esto menjaju partiju.

Potrebno je vreme da se vidi da li e im partije u koje su preli na sledeim izborima

pruiti priliku da ponovo uu u parlament.Odlukom Ustavnog suda Srbije od 27. maja 2003. godine, odredbe lana 88.

Zakona o izboru narodnih poslanika nisu u skladu sa Ustavom. Po toj odredbi poslaniku

je prestajao mandat ako mu prestane lanstvo u stranci ili koaliciji na ijoj listi je

izabran za poslanika. Ovom odlukom Ustavnog suda poslanici (a ne partije) raspolau

svojim mandatom. To je dalo povoda za razliita tumaenja. Po jednom od njih, to

olakalo prelaske u druge partije, odnosno poslanike klubove. Po drugom, partije su

nastavile sa oduzimanjem poslanikih mandata (DSS - Dragii okoviu, G17+ - Vesni

Lali-Dragovi i Sovroniju onjagiu). Partijama u parlamentu kao da nije ilo u prilog

da postupe u skladu sa odlukom Ustavnog suda.

U pogledu poslanikih transfera, praksa u Srbiji je zabeleila razliite sluajeve.

Poslanici u parlamentu su prelazili iz jednog u drugi poslaniki klub, menjali stranku u

okviru istog poslanikog kluba, osnivali novi poslaniki klub, ili sebe proglasili

nezavisnim poslanicima. Samo u jednom sluaju je poslanik iz vladajue partije preao u

opozicionu11.

Transferi poslanika su omoguile pojedinim strankama da bez izbora postanu

parlamentarne stranke. Neizborna parlamentarizacija znai da je neka stranka postala

11Videti detaljnije u : Slavia Orlovi,Nedemokratinost partija i demokratizacija drutva, uDemokratija

u politikim strankama Srbije, Uredio Zoran Lutovac, Institut drutvenih nauka i Friedrich Ebert Stiftung,Beograd, 2006., str. 109-114


10/18

parlamentarna iako nije osvojila mandate na izborima, ili nije ni postojala u vreme

izbora12.

Uloga parlamenta u borbi protiv korupcije

Parlament (skuptina) je jedno od najvanijih tela u borbi protiv korupcije. Zbog

odreenih slabosti u svom radu i sama Skuptina je u senci koruptivnih pojava. esti

transferi poslanika (pet mandata su predmet sporova pred sudovima) ostavljaju utisak da

je i u samom parlamentu prisutna korupcija to ga delegitimie u borbi protiv korupcije.

Protiv 22 narodna poslanika u toku je postupak zbog krenja Zakona o spreavanju

sukoba interesa i to za est zbog nepodnoenja drugog izvetaja za prolu godinu, pet

zbog nepostojanja izvetaja posle izbora na funkciju narodnog poslanika, i etiri zbog

nedostavljanja izvetaja po prestanku javne funkcije. Protiv sedam poslanika je pokrenut

postupak zbog nedozvoljene kumulacije funkcija13. Panja javnosti je skrenuta ipovodom zloupotreba dnevnica od strane poslanika.

ta je uraeno u parlamentu na suzbijanju ove pojave? U dosadanjem periodu

uinjeni su izvesni napori usvajanjem pojedinih antikorupcijskih zakona: o javnim

nabavkama, o finansiranju politikih partija, o spreavanju sukoba interesa pri vrenju

javnih funkcija, o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja, o zatiti

konkurencije14. Usvojen je Zakon o zatitniku graana15, ali nije izabran zatitnik graana

(ombudsman). Usvojen je Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji (14.11.2005.)16, ali ne i

Dravna revizorska institucija, iako je predvieni rok od est meseci istekao jo u maju

2006. godine. Nepostojanje te institucije u Srbiji znai da za mnoge aspekte poslovanja

dravnih organa i drugih koji funkcioniu u javnom sektoru, nemamo nikoga ko bi mogao

objektivan i struan da kae da li su se ponaali rasipniki ili racionalno. Iskustva

12 Postoje etiri sluaja neizborne parlamentarizacije u Srbiji.Neizborna parlamentarizacija - SPO je postaoparlamentarna stranka u julu 2003. posle "preleta" poslanika Tomislava Kitanovia iz DSS-a; G17 plus jeuao u parlament u oktobru 2003. godine, jer je nekadanji poslanik Koalicije "Vojvodina" sa liste DOS-aSredoje Mihajlov postao lan ove stranke, koja je pre toga bila NVO; kao i Dragan Rafailovi iz DHSS;

PSS-BK je postala parlamentarna stranka u maju 2005. kada je poslanik SRS-a, ivadin Leki preao uPokret snaga Srbije - Bogoljub Kari koja je do tog momenta bila vanparlementarna stranka; LDP, uSaveznom parlamentu, 2005., ore uki je iz DS-a preao u LDP koja je u tom mometu tek osnovana13

Milovan Dedijer, predsednik Odbora za reavanje o sukobu interesa, Danas, 17.07.06.14 Zakon o javnim nabavkama, 4.7.2002. 39/02; Zakon o finansiranju politikih stranaka, 18.7.2003.72/03; Zakon o spreavanu sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, 20.4.2004. 43/04; Zakon oizmenama i dopunama Zakona o javnim nabavkama, 21.5.2004. 55/04; Zakon o slobodnom pristupuinformacijama od javnog znaaja, 2.11.2004. 120/04; Zakon o zatiti konkurencije, 16.9.2005. 79/05;15 Zakon o zatitniku graana, 16.9.2005. 79/05;16 Zakon o dravnoj revizorskoj instituciji, 14.11.2005. 101/05


11/18

razliitih zemalja koje su ustanovljavale vrhovne revizijske institucije govore da je

potrebno znaajno vreme da ove institucije, koje uglavnom nisu represivne, zaista ponu

da se potuju. Ovo je posebno vano kada se zna da su najvee afere u vezi sa korupcijom

proteklih nekoliko godina bile su skopane sa oigledno neprimerenim troenjem

budetskih sredstava i privatizacijom (Mobtel, Pancir, Kofer, Knajz Milo,..).

Krivina dela korupcije sadrana su u Osnovnom krivinom zakonu i Krivinom zakonu

Republike Srbije, kao i u Zakonu o preduzeima17.

Slabo se potuju i primenjuju usvojeni antikorupcijski zakoni. Prva iskustva u

primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog znaaja ukazuju na to da

se javne slube i institucije teko i sporo privikavaju na potovanje usvojenih normi.

esto izostaje njihov odgovor, ak i odbijanje na zahteve koji su upueni u skladu sa

zakonom. Prema izvetaju Poverenika za informacije, est ministara prekrilo je Zakon odostupnosti informacija od javnog znaaja poto u predvienom roku nisu objavili

informatore o radu svojih ministarstava18. Informatori sadre podatke o troenju novca

poreskih obveznika, a njihovim neobjavljivanjem krije se kolika su primanja, trokovi i

broj zaposlenih, te podatke o javnim nabavkama i o raspoloivoj opremi u njihovim

ministarstvima. Do 12.04.2006. u slubi poverenika za informacije registrovano je oko

hiljadu predmeta, od kojih su velika veina albe kojima se trai zatita prava na

Slobodan pristup informacijama. Sadraj zahteva govori i antikorupcijskoj dimenziji, jer

se najveim delom pitanja tiu novca, odnosno budeta, donacija, javnih nabavki i uopte

raspolaganmja materijalnim sredstvima19. U pogledu objavljivanja informatora, odgovor

na ovu zakonsku obavezu je izuzetno mali i to samo devet od sedamnaest ministarstava,

samo sedamnaest od sto sedamdeset tri optine, i nijedno od dvadesetak javnih preduzea

na republikom nivou.

U skladu sa Zakonom o dostupnosti informacija od javnog znaaja Skuptina

Srbije je objavila Informator o svom radu i trokovima tokom prole (2005.) godine.

Pored optih informacija o radu Skuptine, poslanikim grupama, pravima poslanika,

17 Osnovni krivini zakon ("Sl. l. SFRJ", broj 44/76, "Sl. l. SRJ", broj 35/92 i "Sl. gl. RS", broj 39/03), iKrivini zakon Republike Srbije ("Sl. gl. SRS", broj 26/77 i "Sl. gl. RS" 16/90 i 67/03), kao i Zakon opreduzeima ("Sl. l. SRJ", br. 29/96 i 36/02)18 Ministri Milan Parivodi, Zoran Stojkovi, Radomir Naumov, Dragan Kojadinovi, Velimir Ili i BojanDimitrijevi, (Blic, 14.04.2006.)19 Tekst Poverenika za informacija od javnog znaaja, Rodoljuba abia u Politici,12.04.2006.


12/18

platama, naknadama, strunim slubama, kolskoj kvalifikaciji i polnoj zastupljenosti

zaposlenih i poslanika, na sajtu se mogu dobiti podaci i o broju tajnih prolaza u Skuptini,

samoj zgradi i salonima. Narodna skuptina Republike Srbije u 2005. odrala je 26

sednica u ukupnom trajanju od 157 dana. Razmotrila je 267 predloga akata, od toga po

hitnom postupku 51. Vlada Srbije bila je najaurniji predlaga sa 141 predlogom akata,

skuptinski odbori su predloili 25, a poslanici 53 predloga akata. Skuptina je u proloj

godini usvojila 209 akata, od toga 54 po hitnom postupku. Doneto je 120 zakona i 89

odluka i drugih akata. U 2005. godini, narodni poslanici u Narodnoj skuptini Republike

Srbije, postavili su republikoj vladi i ministarstvima 64 poslanika pitanja, a odgovoreno

je samo na 3820.

Predlozi za izmene zakona. U toku prve godine primene Zakon o spreavanu

sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija, Republiki odbor je konstatovao odreenenedostatke vaeeg Zakona, koji su imali za posledicu da vana podruja potencijalnog

sukoba interesa ostanu van nadlenosti Republikog odbora, a posebno oblast javnih

slubi (zdravstvo, obrazovanje i dr). Pored toga, Republiki odbor je konstatovao

nepreciznost Zakona u odreivanju pojma funkcionera, kao i neopravdano iroke

izuzetke u pogledu kumulacije javnih funkcija kada su u pitanju narodni poslanici,

poslanici i odbornici. Izvesne smetnje za efikasniji rad Republikog odbora posledice su

nepotpunosti reenja u pogledu postupka, vrsta mera i nedefinisanju pravnih lekova.

Republiki odbor se u predloenim izmenama Zakona zalae za javnost imovinskih

podataka funkcionera, kada se radi o nepokretnostima i prihodima po svim osnovima.

Postojee reenje, iako legitimno, slabi obavezu funkcionera da stvara i odrava

poverenje graana u savesno i odgovorno vrenje javne funkcije, s obzirom na to da je

prijavljivanje imovine vaan preduslov za nadzor rada funkcionera. Obaveza vraanja

naknade u sluajevima obavljanja vie funkcija protivno propisanoj zabrani, pored pravne

i moralne dimenzije, imala bi uticaja i na smanjenje ove pojave. Zbog svega toga,

Republiki odbor je poetkom 2006. godine dostavio Vladi Republike Srbije tekst

predloga izmena i dopuna Zakona.

Antikorupcijska tela koje je izabrala Skuptina ili su odgovorna Skuptini.

Komisija za zatitu prava ponuaa ima predsednika i etiri lana. Predsednika, kao i

20Informator o radu Narodne skuptine, http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/index.asp


13/18

lanove Komisije, imenuje Vlada Republike Srbije na period od etiri godine, s tim to

isti mogu ponovo biti imenovani. O svom radu Komisija jednom godinje izvetava

Vladu i Narodnu skuptinu.

U skladu sa usvojenim sistemskim zakonima za borbu protiv korupcije, Skuptina

je izabrala pet od osam lanova Republikog odbora za reavanje o sukobu interesa

(24.08.2004.). Takoe, Skuptina je izabrala Poverenika za informacije od javnog znaaja

(Rodoljuba abia), na senici odranoj 22. 12. 2004. godine.

Anketni odbori. Anketni odbori i komisije obrazuju se za vrenje posebnih

zadataka odreenih odlukom o njihovom obrazovanju. Prema Poslovniku Narodne

Skuptine Srbije, Narodna skuptina moe obrazovati, iz reda narodnih poslanika,

anketne odbore radi sagledavanja stanja u odreenoj oblasti i utvrivanja injenica o

pojedinim pojavama ili dogaajima. Prema Poslovniku, odbor ima pravo da trai oddravnih organa i od pojedinih organizacija podatke, isprave i obavetenja, kao i da

uzima izjave od pojedinaca koje su mu potrebne. Posle obavljenog rada, anketni odbor

podnosi Narodnoj skuptini izvetaj sa predlogom mera. Do sada su obrazovani Anketni

odbor radi utvrivanja istine o novoroenoj deci nestaloj iz porodilita u vie gradova u

Srbiji, 4.3.2003., koji je podneo izvetaj Skuptini. Lo utisak je ostavio i rad Anketnog

odbora povodom izvoza struje (Hamovi, Lazarevi) koji i pored burne i iscrpne

rasprave, nije usvojio nikakav izvetaj!

Strategija za borbu protiv korupcije. Narodna skuptina Republike Srbije,

usvojila je Strategiju za borbu protiv korupcije21 i obavezala Vladu da: donese Akcioni

plan za sprovoenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije; obezbedi sredstva za

sprovoenje Akcionog plana za sprovoenje Nacionalne strategije za bor bu protiv

korupcije; obezbedi donoenje sektorskih akcionih planova za borbu protiv korupcije;

predloi donoenje zakona o samostalnom i nezavisnom antikorupcijskom telu, i da

obavetava Narodnu skuptinu Republike Srbije o sprovoenju ove odluke, najmanje

jednom godinje. Ovom odlukom o bavezuju se svi dravni organi predvieni

Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije da neposredno sarauju u razradi ove

strategije, izradi i sprovoenju Akcionog plana, kao i sektorskih akcionih planova za

21Narodna skuptina Republike Srbije usvojila je Strategiju za borbu protiv korupcije na Sedmoj sedniciDrugog redovnog zasedanja u 2005. godini, odranoj 8. decembra 2005. godine.


14/18

borbu protiv korupcije. Stubovi Nacionalne strategije su obezbeivanje institucionalnog

okvira, reforma javne administracije, ekonomska reforma, motivisanje uea graanskog

drutva i afirmacija politike klime koja ide u prilog borbi protiv korupcije. Nacionalna

strategija za borbu protiv korupcije Republike Srbije obuhvata tri kljuna elementa: a)

efikasnu primenu antikorupcijskih propisa odnosno odgovarajuu zakonsku intervenciju

tj. neophodnost zakonskog regulisanja svih koraka u borbi protiv korupcije; b)

prevenciju, koja podrazumeva otklanjanje mogunosti za korupciju, i ravnoteu

preventivnih i represivnih mera; v) podizanje svesti i obrazovanje javnosti radi javne

podrke drutva za sprovoenje antikorupcijske strategije.

Nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Vlada Srbije (Ministrastvo

pravde) je pripremila nacrt Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije. Prema ovom

nacrtu predvia se osnivanje Agencije kao samostalan i nezavisan dravni organ. OvaAgencija bi bila odgovorna Skuptini kojoj podnosi godinji izvetaj o radu, sedite joj je

u Beogradu, ali moe obrazovati i organizacione jedinice izvan sedita. Na elu agencije

su direktor i upravni odbor ijih sedam lanova bira Skuptina na predlog

Administrativnog odbora, Vlade, Vrhovnog suda, Dravne revizorske institucije,

Socijalno-ekonomskog saveta, Advokatske komore i novinarskih udruenja. Novost je i

izriita zabrana korienja javnih resursa i skupova na kojima neko uestvuje u svojstvu

funkcionera, za promociju politikih organizacija. Ministar koji govori na konferenciji za

novinare stranke iji je predsednik morae da kae ije stavove iznosi. U javnosti i u

neformalnim krugovima provejava stanovite da bi donoenje ovog zakona moglo da

znai ukidanje Saveta za borbu pritiv korupcije i Republikog odbora za reavanje o

sukobu interesa. Nacrt predvia da se u toj agenciji same i nadlenost Republikog

odbora za borbu protiv sukoba interesa. To znai da bi opseg njegovih nadlenosti mogao

biti preirok. Agencija je, po zakonu, samostalan i nezavisan dravni organ, odgovorna

je Skuptini kojoj podnosi godinji izvetaj o radu, sedite joj je u Beogradu, ali moe

obrazovati i organizacione jedinice izvan sedita. Na elu agencije su direktor i upravni

odbor ijih sedam lanova bira Skuptina na predlog Administrativnog odbora, Vlade,

Vrhovnog suda, Dravne revizorske institucije, Socijalno-ekonomskog saveta,

Advokatske komore i novinarskih udruenja.


15/18

Zakljuak

U stabilnim i ureenim zemljama korupcijom se bave institucije drave. Ovde su,

meutim, dugotrajna kriza, te nasilje, zloini i pljaka tokom minulih ratova rastakali i

razarali institucije drave, pa i samu dravu. Uspene borbe protiv korupcije nema bez

odgovarajue saradnje razliitih aktera. Ni jedna savremena institucija koja se bavi

suzbijanjem korupcije ne moe da funkcionie bez mehanizama saradnje vie institucija i

organizacija. Narodna skuptina Republike Srbije je usvojila nekoliko sistemskih

antikorupcijskih zakona. Tu se ne zavravaju obaveze skuptine, njenih odbora i narodnih

poslanika. Jedan od glavnih razloga slabe primene antikorupcijskih zakona je to glavni

akteri i graani nisu upoznati (ili im je to izgovor) sa njihovim sadrajima. U parlamentu

kao da prestaje interesovanje za primenu zakona njihovim usvajanjem. Antikorupcijska

tela su u svojim izvetajima, na osnovu iskustva u praksi, dostavila predloge za izmenuovih zakona. Predloge za izmene su, na primer, dostavili Republiki odbor za reavanje o

sukobu interesa, republiki poverenik za informacije od javnog znaaja.

Parlament slabo koristi svoju ulogu kontrole i nadgledanja primene zakona i rada

vlade i pojedinih agencija i tela. Izvetaju koji se po predvienom postupku i proceduri

dostavljaju Skuptini, ostaju bez rasprave i zavravaju u arhivi. Vrlo esto se otvaraju

odreene korupcijske afere na koje Skuptina ne reaguje. Koristei svoja prava i

mogunost formiranja anketnih odbora, mogue je ove pojave rasvetliti i suzbiti.

Neophodno je jaanje nadzorne uloge parlamenta.Novi Ustav Republike Srbije predvia

donoenje Zkona o Narodnoj skuptini, ime se moe oekivati preciziranje nadlenosti

parlamenta kao najvie vlasti (narodne suverenosti) nad izvrnom vlasti (vladom).

Kontrola vlade je jedna od najvanijih funkcija parlamenta. Obavljanje ove funkcije

skup[tine oteano je injenicom da u Vladi sede partijski lderi koji uz pomo partijske

discipline preko efova poslanikih grupa kontroliu parlament a ne obrnuto.Mediji i

javnost su danas postali bitni u ivotu skuptina do te mere da njihov rad i aktivnosti sve

vie zavisi od medijske panje koju dobijaju. Medijsko praenje skuptinskog ivota ima

znaajnu ulogu i u politikom obrazovanju graana i u legitimizovanju vlasti. Kao mlada

demokratija, nakon perioda sankcija, Skuptina Srbije moe jaati kontakte i saradnju sa


16/18

Interparlamentarnom unijom22. Korupcija odavno nije isto nacionalno pitanje. Ona je

uveliko postala transnacionalni problem a borba protiv nje meunarodna obaveza.

Evropska komisija, u svom najnovijem izvetaju o procesu pridruivanja Srbije i Crne

Gore Evropskoj Uniji, ponovo na znaajnom mestu tretira korupciju kao jedan od

najveih problema nae zemlje na putu ka Evropi.

Politika odgovornost podrazumeva referisanje i polaganje rauna organizacijama

ili jedinicama u kojima su predstavnici (ili javni funkcioneri) izabrani, sa mogunou da

budu sankcionisani. Kako politika odgovornost raste, poveavaju se i izgledi da se javni

funkcioneri vie bave javnim interesom a manje zadovoljenjem linih koristi. Efekat

politike odgovornosti zavisi od kapaciteta graana i institucija da nadziru postupke,

odluke i privatne interese javnih predstavnika. Dobre pretpostavke za obezbeivanje

politike odgovornosti su da postoji politika kompeticija, da je regulisano finansiranjepartija, da postoji transparentnost vlasti i adekvatni pravni instrumenti (vladavina prava).

Transparentnost je jedan od najmonijih formi nadgledanja javnih funkcionera. Postoje

brojni naini od otvorenih sednica parlamenta (direktan prenos), vlade i sudova za

javnost, registracije i regulisanja lobi aktivnosti, publikovanja glasanja parlamentaraca,

godinjih izvetaja vladinih tela, sudskih beleki i sudskih odluka. Slobodni i glasni

(vibrantni) mediji su veoma vaan faktor koji za javnost poslove ini transparentnim.

Korupcija je jedan od vanih elemenata ispunjenosti uslova za pridruivanje EU,

ali i znaajna prepreka na poveanju stranih investicija. Srbija mora da promeni zakone,

da omogui nezavisan rad sudstva i tuilatva i da ih oslobodi pritisaka. Najvei problem

je sa tzv. sistemskom korupcijom, jer je velika korupcija mnogo suptilnija od primanja i

davanja mita. Najee je re o trgovini uticajima. Iako su usvojeni osnovni

antikorupcijski zakoni, neophodno je dograivanje sistema i jaanje institucionalnih

kapaciteta, jer uvek kada se javi jaz izmeu graana i njihovih izabranih predstavnika,

moe doi do razoarenja u politiku i politiare.

22Postoji Globalna organizacija parlamenata protiv korupcije,

http://www.wmd.org/second_assembly/functional/w-f5.html


17/18

LITERATURA I KORIENI IZVORI:

Hume David, Of the Indeopendency of Parliament, Esseys, p. 118, prema Ilija Vujai,Politika teorija, studije-portreti-rasprave, igoja tampa i FPN, Beograd, 2002

Fridrih Karl, Konstitucionalizam (Ograniavanje i kontrola vlasti), CID, Podgorica,

1996Orlovi Slavia,Nedemokratinost partija i demokratizacija drutva, uDemokratija upolitikim strankama Srbije, Uredio Zoran Lutovac, Institut drutvenih nauka i FriedrichEbert Stiftung, Beograd, 2006

Poup Deromi,Antikorupcijski prirunik, Suprostavljanje korupciji kroz sistemdrutvenog integriteta, Transparentnost Srbija i OSCE Misija u SiCG.

Najuspeniji postupci za borbu protiv korupcije, OEBS,http://www.osce.org/serbia/item_11_13568.html

Vodi kroz propise o spreavanju sukoba interesa pri vrenju javnih funkcija,Republiki odbor za spreavanje sukoba interesa, Beograd, 2005

Korupcija u Srbiji, Centar za liberalno demokratske studije, Beograd, 2001

RESURSI1.Pregled javnih funkcija narodnih poslanika

http://www.sukobinteresa.sr.gov.yu/index.php?id=20&tx_ttnews[tt_news]=219&tx_ttnews[backPid]=1&cHash=94996f03c9

2.Javne funkcije i funkcioneri na koje se primenjuje Zakon o spreavanju sukobainteresa pri vrenju javnih funkcija

http://www.sukobinteresa.sr.gov.yu/index.php?id=7

4.Spisak organa javne vlasti u smislu Zakona o slobodnom pristupu informacijamakoji su odredili slubenike za postupanje po zahtevima za pristup informacijama

http://www.transparentnost.org.yu/tabela_a.html

5.Delimian spisak organa javne vlasti koji su obavezni da pruaju informacijehttp://www.transparentnost.org.yu/tabela_b.html

DOKUMENTANacionalna strategija za borbu protiv korupcije, Odluka Skuptine Srbije 08.12.2005.Resolution (97) 24 on the 20 guiding principles for the fight against corruption, Savetministara Saveta Evrope, 6.11.1997.

Informator o radu Narodne skuptine,http://www.parlament.sr.gov.yu/content/cir/index.asp


18/18

WEB ADRESE

http://www.korupcija.org/source/prevod_barometra.doc

Transparentnost SrbijaWeb: http://www.transparentnost.org.yu/

Savet za borbu protiv korupcijeWeb: http://www.antikorupcija-savet.sr.gov.yu

Republiki odbor za reavanje o sukobu intresaWeb: http://www.sukobinteresa.sr.gov.yu

Poverenika za informacije od javnog znaajaWeb: http://www.poverenik.org.yu

Komisija za zatitu prava ponuaaWeb: http://www.komisija.ujn.sr.gov.yu

Documents

Skupština Srbije u borbi protiv korupcije