Slavoljub Markovic - GRADIVOslavoljubmarkovic.freetzi.com/rgradivo.pdfgramatike srpskohrvatskog jezika.U ovoj kwizi se nalaze samo primeri. Slede}e tekstove mogu}e je uroniti u jednu

Slavoqub Markovi}

GRADIVO

KWI@EVNA OMLADINA SRBIJEBEOGRAD

1993

BibliotekaRASKR[]A

UrednikNikola Vuji~i}

Recenzenti:Nikola Vuji~i}Predrag Markovi}

Izdava~ Kwi`evna omladina SrbijeBeograd, Dobriwska 11/IZa izdava~a Samir Sadikovi}

Dizajn korica:[KART (\or|e Balmazovi}, Dragan Pro-ti})

[tampa Gora-pres

[tampawe ove kwige pomoglo je Minista-rstvo za kulturu Republike Srbije

Sintaksi~ki termini isti su za svegramatike srpskohrvatskog jezika.U ovojkwizi se nalaze samo primeri. Slede}etekstove mogu}e je uroniti u jednu grama-tiku.

ggrraa||eewwee lliikkaa.. pprreezzeenntt

Pred ve~e ulazi plima u tekstove koji-ma se opisuje more. Na pla`i je mawe kupa-~a. Svoja tela okre}u suncu. Pada ki{a.Vetar baca kapi na prozore. Posle ki{eno}i su ugodne i blage. Padaju na telo ume-sto melema.

Po~iwe roman.Mesto radwe je srpskohrvatski jezik.Vreme doga|awa je od pluskvamperfekta

do egzaktnog futura.Li~nosti su: Vera, Marija, Zorica.Marija nosi braon haqinu. Stalno je

mogu videti u kafani na uglu. Voli muziku.Drogira se. Jo{ nije frigidna. Vidim je utoplesu sa epoletama na golim ramenima.

Junaci su jo{ gradivne imenice slikar,glumica, lopov koji je ukrao ({ta bi drugolopov radio) torbu, nakit, ~iniju od zlata,ikonu.

Ili. Recimo. Neka je junak autor ilisãm tekst.

Pre|a{wi opis ki{e li~i na nanosere~i koje poku{avaju da me uvuku u tekst.Zatvaraju me. Uskra}uju mi druga zadovoq-stva koja mnogo lak{e prodiru u telo.

Napoqu je leto. U ogledalu vidim sobu.Polunag sam. Telo mi je preplanulo, kosara{~upana, ruke drhtave. Vreme u kojempostoji smrt pripoveda~a je izvan kwige.

Gradivo 9

VERAI ON

sskkuuppqqaa ssee uu wwoojj ooggooqqeennoo.. lleekkssii~~kkii

Putovala je vozom. Sedela je pored otvore-nog prozora. Vetar joj je podizao uvojak kose.Ona je pomerala glavu i uvojak je padao prekolica. Dim cigarete vio se iznad wene glave.Vetar ga je raznosio.

Vra}ala se iz detiwstva koje se nalazi use}awu ili razliveno po izbledelim fotogra-fijama porodi~nog albuma. Znala je da decaimaju svoj svet. Detiwstvo ne priznaje bogat-stvo i siroma{tvo. Odbacuje tamu, bolesti,smrt. Nazirala je majku dok ma{e u pro{losti.Videla je decu: ~ekaju |a~ki autobus. Rukom jepokazivala puteve, reke iz detiwstva, izvorepored kojih je prolazio voz. Izgovarala je ime-na brda, imena drve}a. Pomislila je: Drve}e sekre}e razli~itim vremenskim periodima. Aliepohe su va`ne samo za qude. Dvori{ta seokre}u prirodi. Prepoznaju je. Prolaze razli-~itim godi{wim dobima. Prole}e, leto, jeseni zima! Sun~ana kugla osvetqava vrhove drve-}a. Li{}e upija svetlo tokom ~itavog dana.

Ona nije ~ula jutarwe zvuke koje je gu{iobat to~kova, ali je videla sviwe u torovima,koko{ke po dvori{tu, petlove, pse, plovke,kravu na putu, traktor. Woj je nedostajalasoba, krevet, radio, `ena koja mesi kola~e, vr~vina, dete koje u~i recitaciju, odba~eni kale-idoskop, pra}ka, natopqeni ve{, pijani otackoji spava u mirisu rakije. Onda je selo zame-weno obalom reke. Videla je `enku fazana,jedan rog, jastuk, reku koja bqe{ti na suncu.

“U staklu su akvareli jutra”, rekla je.

Gradivo 13

sve {to je pripremila za poklon.[ta bih radila da mi lopov ukrade torbu?

pitala se.

Gradivo 15

Sve {to je videla u prozoru, {to je nedosta-jalo, klizilo, skupqalo se u woj ogoqeno, lek-si~ki.

“Ne èlim prirodu kao re~nik”, rekla je.“@elim je na slikama Budena, Manea, [arde-na, Pisaroa.”

Bilo je previ{e pejzaà koje je ona upore-|ivala sa slikama impresionista. Uprkosvoqi da vidi kako se boje pomeraju pored pro-zora zasi}ena ponavqawem predela okrenulaje glavu. Videla je prtqage. Zatim je pogledalaogledalo u kojem su predmeti bili ~vrsti idaleki. Za`murila je. Zami{qala je tok reke.Nije uspevala da zamisli kartu Jugoslavije.Izgubila je orijentaciju. âs joj se ~inilo dase udaqava, a ~as da se pribliàva Beogradu.Nervozno se umotavala koracima. Da li se uda-qavam ili pribliàvam kada vreme tako sporoprolazi?

U pogledu se nalazila torba. U wenim pre-gradama bili su upakovani pokloni. Bri`no jemotrila na wih. ON bi torbu bacio kroz pro-zor.

“Posmatraj kako leti”, rekao bi. “Upamtigde je pala!”

I dok ona quta ne bi znala {ta }e uraditiON bi pitao:

“Da li }e se nalaza~i upla{iti ili obrado-vati?”

Ba~ena torba bi se nudila nepoznatim ruka-ma. Pa`qivo bi je otvorile. Mo`da je u wojbomba? Nalaza~i bi onda prevrtali poklone.êga sve tu nema?

Ona je pruìla ruke ka buketu. U wemu senalazilo sedam cvetova orhideja, tri krina,dva karanfila. Podigla je torbu. U woj je bilo{e}era, kafe, {tofa za haqinu, sobne popke –

14 Slavoqub Markovi}

ti{inu, odneli }ilime. Pobednici su do{lida obnove poru{ene ku}e. Zidovi su izgoreli.Name{taj je pome{an sa staklom, pau~inom, sa{lemovima, par~i}ima bombi, delovima auto-mobila, sa vatom, zavojima, nakitom. Ostale susobe koje upijaju povratnike. Nepromewen jevidik sa prozora. Do{li su novi dani koje jetrebalo sazidati ciglama i malterom.

“Da se odmah iselite”, rekla sam.Upla{ila sam se svog glasa. Da li su ìvi

ti qudi koji mi svakoga meseca pla}aju stana-rinu? Mogu u mojim sobama da spavaju, da sekupaju, da koriste name{taj koji sam im osta-vila. @ive otu|eni u sobama. Jedu u wima, umi-vaju se, {eve se, varaju jedni druge, àle se daim je skupo, opijaju se.

Dugo sam stajala ispred ku}e. Upitala samse: Nije li i meni ta ku}a postala tu|a?

Nije li me izbacila i zanemarila?Stajala sam udaqena od we kao da sam tra-

ìla preno}i{te ili prislu{kivala.Da li da u|em unutra?Videla sam zvono na zidu. Znala sam kako

zvowava odjekuje hodnikom. Uznemiri}unekog? Ne znam ko }e se pojaviti iz tih soba?Samo nepoznat ~ovek pritiska taster.

U prozoru se ukazao lik mu{karca. Pokazaoje glavom ka meni. Pitao je ènu iz sobe kojadobro poznaje ovu ku}u i wene stanare: “[tatraì ova devojka u dvori{tu?”

Po{to sam se okrenula i potr~ala ka kapi-ji, on se upitao: “Nije li poku{ala ne{to daukrade? Nije li traìla nekog?”

Ponovo je rukom pokazivao ka meni iliautomobilu koji se zaustavio na ulici. Onaosoba koju je pozivao da pri|e prozoru jo{ jeleàla u krevetu ili peglala wegove pantalo-

Gradivo 17

kkuu}}aa iizz pprrii~~ee.. mmooggllaa bbiihh bbiittii llooppoovv

Retko sam po mraku, kroz park, prilazilaku}i. Strah me je hvatao dok sam s brda gledalanali~je ku}e. Uvek sam videla samo weno lice.Stoje velika izrezbarena vrata, svetlo oboje-ni zidovi, visoko uzdignuti prozori. Otvara-li su se uvek dok sam ih zami{qala. U wima suse ukazivali nasmejani likovi babe i majke.Iznad wihovih glava je mahala o~eva ruka.

Zastala sam ispred ograde. Pa`qivo samotvorila kapiju. Preda mnom je bio zid, nad-stre{nica, ispusti prozora, potamneli crep,stakla, zavese, svetlo koje prodire iz unutra-{wosti ku}e.

[ta se desilo?Da se ne vra}am posle mnogo godina?Nije li ku}a opisana u pri~i koju sam davno

pro~itala?Za{to sam dozvolila da se u sobe usele tu|e

re~i, nove brige, uobi~ajeni snovi?Za{to sam name{taj prepustila rukama sta-

nara i wihovoj nesta{noj deci? Za{to sam gaodredila za uni{tewe?

Poraèni nema~ki vojnici, istisnuti izsoba, progoweni, izvu~eni iz skrovi{ta zabo-ravqali su svoj poraz ru{e}i ku}e, uni{tava-ju}i name{taj, poniàvaju}i qude. Kao da nisuodlazili u rat gledaju}i majku na prozoru.Wen posledwi pozdrav nisu poneli sa sobom.Videli su samo poraz – poreknutu ideologiju.Preuzeli su mr`wu svih poraènih, pomutilisu svest. Poru{ili su pragove, uni{tili


ppookkaazzuujjeemm pprreeddmmeettee.. iimmeennoovvaawwee

Za gospo|icu S.

ON kaè: “Samo svoje stvari ozna~avamre~ima. Dok pi{em re~i stvari nestaju.”

Ona kaè: “Ako imam stvari imam i re~ikoje ih ozna~avaju. Te su se re~i pretvorile ustvari. Vide se u svetlu. Druge izgovorenere~i umrle su no}as u {aptawu.”

Ona vidi dobro izmackani bqe{te}itigaw, dno {erpe obliveno zejtinom. Jo{ su tuelektri~na ringla, podbulo lice, ba{ta satro{nim saksijama, mu{katle, sasu{eni{eboji, poùteli asparagusi, koferi napuwe-ni zemqom za cve}e, ba~eni poklopci, sino}nariba od koje je ostao samo kostur ~iji miris~uva haqina sa bobi~avim peckama, mirislimunova, parfema, lepka.

Ona kaè: “Prizor lica, prizor ogledala –ogledalo vode, ogledalo menstruacije. Dojke uogledalu. Poklon i qubav. Ru` za usne. Pro-zor, ogledalo, zid, otvor, jutro. Jutro je. Jutroje u okviru prozora. U okviru prozora jejutro.”

Vera pomera zavesu. Preseca svetlo. Zatam-wuje ili osvetqava sobu. Pomera ogledalo. Udubini ogledala se ukazuje WEGOV lik pome-{an sa jastukom i }ebetom. Vera bri{e tawirekoji su na stolu a koje sino} nije sklonila. Sawih se {iri miris ustajalog jela. Se~e salamuna sitne komade koji padaju u tigaw. Bri{eumazane prste. Poklapa tigaw da sitne kapizejtina ne pr{te po beloj povr{ini {tedwa-

Gradivo 19

ne. Jo{ jednom sam pogledala sve prozore.Zatim sam videla {ofera koji je razgovarao sa~ovekom u {e{iru traè}i dopunsko obja{we-we kako da stigne do centra. Sa prozora oda-kle je malopre gledao mu{karac, sada ih jeosmatralo dvoje. @ena je pokazivala dolinu,horizont, udaqena brda, mo~varu. Prstom jetraìla ku}u, drvo ili orijentir. Spustila jeruku. Oboje su me gledali. Iako su bili stana-ri i u ku}i provodili dane nisu me odmah pre-poznali. Gledan iz dvori{ta mu{karac mi jeli~io na za{titnika ène ili na svodnika.Dodirivao je weno rame. Pribliàvao je glavuwenom uhu. Dim od upaqene cigarete vio seiznad wihovih glava. Pre nego {to su me pre-poznali on je po~eo da otvara prozor. Mogao jeda preti, da me otera, da vi~e da sam lopov i dasam ga pokrala. A mene je {titila samo taku}a. Da je nisam nasledila od nekog ko je umroili poginuo, sada bih stvarno mogla bitilopov.


na jeziku, gwe~eni wime. Ovlaèni tamni,so~ni drowci.”

“Jogurt”, kaè ona. “Nedostaja}e namjogurt.”

Ne èli da izlazi iz ku}e. Ne èli priawa-we lika uz godi{wa doba, uz izloge, galerije,cigarete. Zatvara o~i da se ne susre}e sa licemu ogledalu. Sada kada vi{e lice nikom nepokazuje, misli da je samo weno. Sasvim joj pri-pada.

ON je prvo pojeo jabuku, delimi~no o~i{}e-nu kru{ku, tri preostale suve {qive. Jedanorah je stucao. Oqu{tio je bananu koja mu jeispala iz ruke. Prelomila se i pokupila pra-{inu. Otvorio je friìder i pojeo majonezmaù}i ga na hleb. Pojeo je par~e slanine ipar~e suvog vrata. Zatim je traìo desert.Slomio je ~a{u. Razbio je jo{ jednu ~a{u kojaje iz vitrine pala na pod. Odlu~io je da uni-{ti sve ~a{e koje nikada ne}emo upotrebiti.Razbio je stonu lampu, luster pored kreveta,vazu sa cve}em. Izlomio je sedam tawiri}akoji su bili vi{ak, dve pregrade na kojima jestajalo desetak {oqa, policu sa ve{ta~kimme~i}ima, ~ove~uqcima, truba~ima, tawiri-}ima.

Svetlo pada na orman, stolice i zid. Ondase udaqava i nestaje tako da u tami druge polo-vine sobe i{~ezavaju stvari. Svetlo ih najavinepomi~ne i neme. Pro{eta se po wima. Rasta-~e ih, smawuje ili pove}ava. Verina zgr~enasenka {eta po stolu, zidu i vitrini. Ruka punisaksiju zemqom. Rasprostrla je veliku hartijupo podu. Gomilice zemqe su na woj. Li~e naizraslinu. Vera je klekla. Sukwa dodiruje podi skriva kolena.

Gradivo 21

ka. Zavla~i wu{ku usisiva~a ispod kreveta,{ifowera i stola. Sipa vodu iz lavora ukofu. Ostavqa oprane ko{uqe. Na vreloj rin-gli okre}e kri{ke hleba koje je tanko izreza-la, ne bi li se zapekle sa obe strane. Dim odizgorelih mrvica rije po sobi, vije se u puko-tini izvan aspiratora.

ON kaè: “Vera! Ne}u da izgovara{ takvesintagme. Ne}u da izgovara{ genitiv. Imenuj!”

Vera za trenutak èli da se igra s WIM.Skida }ebe s WEGOVOG tela. Igra se WEGO-VOM kosom. Miluje MU golu nogu ili okrajakruke. ON je moli da ode i kupi doru~ak. Ona neèli da se hrane u sobi gde stoje otpaci sino}-ne ve~ere – zuje muhe i igraju se preostalomhranom.

Vera je oti{la u kupatilo. Na podu su smr-deli neoprani sudovi. Mlaz vode nije mogao daskine masne mrqe razli~itih oblika. U uglu jeprqavi ve{. Noga ga rita, gomila, pa razbacu-je preko posu|a.

Vera se vra}a iz kupatila. Izgovara:“Rokovnik. Kalendar sa slikom mrtve prirode.Pesma pro~itana pre doru~ka. Prazna stolicai patike. Saobra}ajni znak na uglu. Upam}enaslika i sto u trpezariji.”

“Svet je u prvom padeù”, kaè ON. “Metalje ili te~nost. Ogledalo je. Sneg! Kocka je!Kvadar! Oksaedar! Dodekaedar! Kubizam je;visuqak, paralaksa, plod duwe, orao, ùdwa,tanana ruka, èna, dve wene re~i, pitawe:Otkuda qubav, devi~wak, jebawe, rasprskava-we, àruqa? Otkuda potreba jedno za drugim?Otkuda kiseli krastavac, kapqe krvi, tamno,miri{qavo, dlakavo, sluzavo, nabrekla koà,lutka, torba, puèvi gola}i, lepqivi, vla`nipod prstima, meki, skoro zgwe~eni, uzdrhtali


gipsanu masku lica koju bih èleo da umesim.Nek se ve} jednom stvrdne! Ruka mi milujekosu, sre|uje pramenove.

“Samo upoznavawe mirisa i ukusa zbliàvamu{karca i ènu. Wihova qubav je upoznavaweizlu~evina koje su nesnosne i sebi~ne”, kaèm.

“Telo ènskog pola u sebi krije ènu, alito mu{karac mora da otkrije. Grozno je bititajna sebi samoj ~itavog ìvota zbog strahaili vaspitawa”, kaè ona.

Onda moram da slu{am re~i o ponosnomdetiwstvu punom krpica od tvida, punom ~an-~i}a i tawiri}a za gumene lutke, koje pla~uili pi{te. Pla{im se da ne izvadi fotogra-fije. Pokazivala bi mi pro{lost. Mrtvu. Nafotografijama. Kroz pro{lost bi se kretaladevoj~ica u haqinici s ma{nicom zajedno sa{kolskim drugaricama. Morao bih da izdvojimweno lice na fotografijama. Upore|ivao bihga sa drugim licima. Vera bi govorila da susada – te maske – inèweri, doktori, umetni-ci, bogata{i ili siromasi.

“Volim {to se odu{evqava{ telom”, kaèmi.

“Nekada mi se ~inilo da oni koji su u~ilimedicinu, koji su secirali, ne znaju za qubav.Za wih organi nemaju ve}i zna~aj od aparatu-re”, kaèm ja.

Celoga jutra je dodirujem. Ostavqam trago-ve prstiju na licu, usnama, kolenima. Drìmruku izme|u nogu. @elim u ruci tu dlakavuìvotiwu. Ho}u da se pripitomi na dlanu islepi s prstima.

“Uznesen si vaginom?” pita ona. “Ho}e{ lida je analizira{? Orficum vaginae, libiumminor pudenti, libuim majus pudenti, frenulumklitoridis, osium vaginae.”

Gradivo 23

ssnnoo{{aajj jjee iissttiiccaawwee

Vera uzima magnetofon i pikslu. Stavqa ihna krevet. Okrenuta je prozoru. Skida ga}ice,a da skoro ne pokre}e sukwu.

“Voli{ medicinu?” pita me. “Izu~avawetela odve{}e te u starost.”

Sagnuta je do poda kao da traì ne{to uodba~enom ve{u. Ga}ice stoje iza stola. Zgu-`vane i svetle li~e na izmet. êkam da Verapri|e. @elim priqubiti usne na vrat i vrhdojke. @elim se rasipati preko wene koè.Kaèm:

“Otkako mi se}awe po~iwe na terapijisam.”

Ona kaè da ne izbacujem ukus dojke, kojuqubim, woj u lice. Posle svakog sno{aja doì-vqava kraj.

“Sno{aj je isticawe. Kapawe ka kraju.Vrhunac dolazi s krajem, s prazninom, s bolomkoji donosi kraj. Samo je u qubavi kraj takojasan, bolan i izìvqen.”

Pitam je: “Za{to voli{ moju mladost?Za{to prosja~ki voli{ psa, ma~ke koji }elizati tvoje dane i sate?”

Ona po~iwe igru telom. Pokreti dovodetelo do stola. Ruke spu{taju kesu na sto. Teloje okrenuto le|ima. Vidi se mantil, noge kojevise. Ruka vadi cigaretu. Kre{e upaqa~. Plingori. Plamen pripaquje cigaretu. Vera skidamantil. Iz fioke vadi vodenicu za kafu. Uzi-ma lon~e i stavqa ga na re{o. Vadi dve {oqe.Ure|uje novine na stolu. Gledam vijugavo telo,


rruukkoovvooddiimm oorrggaanniimmaa.. ssiittaa ssaamm oo~~aajjaa

Ku}a je Vere i mrtvih du{a u pragovima.Pica koju ON qubi, koju dra{ka, s kojom seigra je Vere i... Krevet, soba u kojoj ìvi, ode-}a koju dodiruje Vere su. Otvoren prozorMatisa, Jaha~i na plaì Gogena, Gva{ Bau-smajstera, @ene sa buketom Leèa pokazuje mudok ON strpqivo lista kwige.

“Ne znam koji je najlep{i deo leksikona?”kaè ON.

“Reprodukcije Renoara su najlep{e”, kaèona.

Na stolu je previ{e kwiga, ~asopisa i ~ira-ka. ON bi jo{ dodao: Miri{u lekovi! Sit samsna, lekova, poseta, jabuka, napolitanki isokova.

Ona je pripremala slatko od malina, kafu,doma}u rakiju.

ON je èleo da ugleda krevet. U wemu pro-vode no}i umazane spermom. Pored uzglavqasat bdi. Sa ulice dolazi svetlo.

“Pla{im se svake zatvorene prostorije ukojoj se nalazim. Ne volim ~ak ni autore kojiopisuju ambijent, a posebno mrzim filmovekoji samim ukqu~ivawem kamere prikazujuprostor i stvari u wemu. A jo{ su tu nagomila-ni ukrasi od keramike, fotografije koje mepla{e i koje èlim da uni{tim, prekopiranasvedo~anstva, overene diplome, vozne karte,blok u kojem se nalaze nacrtane protozoe, ame-be, paramecijumi, jedra i citoplazme. A ipaksam zadovoqna. Zajedno smo. Moèmo se dodir-

Gradivo 25

Noga se podiè i dodiruje mi nos, uho, kosu.Vera pogledom traì sklowene kwige sa stolai poda. Jutro osvetqava oìqke na telu. Nastolu su ostaci sino}ne ve~ere. Svetlo bri{etawire, otkriva opu{ke sino}nih gostiju iligoni muhe koje zuje oko salveta.


GLUMICA I SLIKAR

nuti rukama, koòm, polnim organima, jezici-ma. Poùda je na{a qubav. Ja nisam svesna we.Nisam svesna potrebe za tobom, za dodirom”,govori ona.

“[ta }e nam pri~a {to se cedi niz usne ibaca sagovornicima? [ta s wom da u~inim umraku? îme da me odbrani? Celoga jutra pri-~am o nagonima. Kaèm: Nagoni su rane za kojetraìm meleme. Ne èlim da usahnu sa godina-ma. Na po~etku je strah. Ne umemo da rukovodi-mo organima. Kasnije dolazi pohota. Previ{eje oìqaka od zuba. Previ{e je dodira na kojekoà vi{e ne reaguje. To su trenuci kada nemislim. @elim da se u gr~u ne izlu~e tela. Dase ne iscede! Onda dolaze re~i. Ne zbog nas.Branimo se od toga {to smo zajedno, {to smoprevareni. Samo re~ima moèmo da se brani-mo. Da pravdamo na{e odnose.”

Hvata joj uvojke kose. Podiè ih.Ona je prestala da ga miluje. Drowci zapo-

~etog milovawa visili su na wenim prstima.Ostajali su na telu. Kada ga je ponovo dodiri-vala kao da je drhtaje skupqala i otklawala.Postali su tu|i. Leàli su odba~eni na podu.


sskkiinnuuoo ssaamm lliiccee.. pprriirrooddaa jjee iizzddaa{{nnaa

Slikar

îni mu se: Weni koraci se kre}u stepeni-{tem. Zastaju ispred ulaza. Ustavqaju se poredprozora. Bat cipela se pribliàva sobi.Zastaje pred vratima. Dugo stoji. Ponovo seudaqava. Na kraju hodnika bat i{~ezava. Ondase pojavquju novi, sitniji koraci. Cipele kaoda bri{u pre|a{we tragove ostavqaju}i noveodjeke izme|u zidova.

êsto mu se ~ini: Ona pred vratima zastajezbuwena. Izvla~i se wena ruka iz rukava i pru-à, ali iz ruke ne izvire snaga koja bi je nago-nila da pokuca u vrata. Posle toga uho ~ujekako se ona obla~i u drugoj sobi. Tiho udara upod cipelama. Pretura po ta{ni. Stoji predogledalom.

“Ne èlim da tuma~im {umove koji strujekroz staklo i zidove. Ne znam da li dopiru saulice ili izviru iz drugih prostorija. Pogle-dom traìm pe{kir. Uzimam mirise iznadlavaboa. Prosipam ih. Uvukli su se u koùèna. Toliko su mi dosadili da su postali deo~ula mirisa.”

Glumica

Kada u|em u sobu on ne}e voleti da mu milu-jem lice ili kosu. Ne}e èleti da mu ne{togovorim traè}i oìqke na licu ili promene

Gradivo 29

svetla. Zelenu boju }u zameniti belom. Poja~a-}u sijalicu. Skinu}u zavesu.”

Ruke sa stola kupe vo}e, vazu, latice sasu-{enog cve}a. Otvaram fioku i u wu bacamtawir, ka{iku, ukrase od keramike.

“Ne èlim da u|em u sobu koju vu~em poputpreleàne bolesti”, kaè on.

“Otvori vrata”, imperativ }e.On krene ka oknu. Krikne: “Otvorio sam

prozor. To skinuo sam lice. Wime bri{em sta-klo. Onda namaèm lice kremom. Ispitujemdejstvo vremena i vazduha. Uzdahnem. Tr~im posobi. Nastavqam sa dresurom tela koju samzapo~eo u detiwstvu.”

Slikar

Ode}a mi je natopqena znojem. Tek sam sepresvukao. Nova i ~ista ode}a ponovo miri{ena bolnicu. Kroz prozor vidim dvori{te. Isu-{uju mo~varu. Puna je bagera i kranova. Vremeje za popodnevnu gu`vu koja grupi{e tela. Guraih u tramvaje i autobuse. Prepu{ta ih inerci-ji.

Silazim u dvori{te. Pribliàvam se ste-peni{tu koje vodi ka reci. Gledam bez poùde,kao deo prirode, lice ène, telo i haqinu.Ma{em ta{ti i deci koja odlaze. Zgwe~eni suu toplom automobilu. Znam ulice kojima }e sekretati. Znam natpise. Iskustvo nosi bolnice,ulice, stanice, {kole, ulaze, kafane – maketugrada – kao svoj nepromeweni deo.

Gradivo 31

koje izazivaju toliki dani. Dok stojim u sobi upogledu }e se nalaziti nebo. Ulica }e se uka-zivati prazna. Najve}i deo pogleda zauzima}eblokovi. Ukaziva}e se soliteri. Sna`ni su.Oni ~uvaju tela i predmete. [tofovi }e sepomerati u izlogu. Papir }e mirisati na pra-{inu i lepak. Prsti }e okretati stranicekwige. Spiker }e govoriti o muzejima i otpa-cima pro{losti. On }e pre}i rastojawe odstola do prozora. Skinu}e kaput. Stavi}e rukuna moje rame. Upita}e: “[ta }emo sa telima?”

Ili }e re}i: “Meteori padaju. Ne}e sagore-ti. Ako sagore da}e svetla.”

Zbacili bi ode}u. Ose}ali bismo disawe imiris alkohola. Zbuweni neprestano bi pona-vqali: “Qubav kao izazov. Seks zamena za ritu-al i besmrtnost. Spas, otu|ewe, samo}a.”

On bi hladne i zgr~ene prste stavio u usta.Ja bih rekla: “Miluj me! Ne}u da budem tu|i-nac u sopstvenom telu.”

Opet se to ponavqa. Zajedno smo.U sobi je miris uqa. Vlasi su razbacane po

krevetu. Neujedna~eno drhti telo i glava. ûjese korak i glas moje majke koja se priprema zaodlazak. Preko stola je postavqen ~ar{av sarascvetalim ruàma. Na stolu je ve{ta~kovo}e.

“Ose}am jesewi ukus tog vo}a i zimskimiris”, kaè on.

“I vo}e stari. Mo`da je samo u pri~i.Wegov ukus je u se}awu”, kaèm.

Soba je obavijena zavesama. Slabo je osve-tqena. Zidovi su premazani zelenom bojom.ûju se wegove re~i. I one se ponavqaju. Kozna kada su izgovorene.

Kaè: “Soba nije izda{na ako u woj nema


na. U ~ekaonici miri{e mokra}a, lekovi,mr{a i znoj. Oko nazire sjajna vrata sa natpi-som LABORATORIJA. Ruka kuca u natpis.Izlazi glas koji moè da iscedi grlo ène ilimagnetofon. Vrata su i daqe ravnodu{na pre-ma ulaznicima. Laboratorija opipava tela,razgoli}uje ih, prodire u wih, analizira ih,podmi}uje nalazima, uz to je jo{ i lojalna.

Ulazim u prostoriju sa uramqenom foto-grafijom. Pamtim je iz detiwstva. Uokvirenaslika doktora brani golo i nevino telo, ana-tomski nera{~laweno, od kostura sa kosom.Poku{avam obi~no kao {to drìm viqu{ku,no` kojim rezbarim, da otkop~am rukav. Gle-dam kako se na ruci nadiù vene. Igla se zaba-da u meso. Ulazi u venu. Pretura. Obija. U{pricu se ukazuje crvena te~nost.

Stojim pored zida. Zid je oka~en. Iz visinedopire do poda. Klati se polako. U sobi senalazi sto. Dve stolice. Jedan krevet. Stojimdugo pored prozora. Pogledom obuhvatam nebo.Moram da zaboravim laboratoriju. Zaèlim daposedujem ènu, psa, ma~ku, automobil.

“Ose}am da pritiskam zemqu i stvari svo-jom teìnom, a da zemqa daje teìnu telu”,kaèm.

Miri{e jelo. Sat otkucava. Ona pere sudo-ve. Sve je starija. Pohotqivija je. Radosna je{to }emo ve~eras iza}i.

“Sawao sam kako materija prelazi u poezi-ju. Materija ne moè da se uni{ti, ali moè dase zaboravi.”

Da! Tako }u govoriti. Neprestano }u pona-vqati taj san. Stanari na spratu vi{e }e usta-jati. Lupa}e vratima. Poja~ava}e radio. Wenogrlo }e odbacivati gomilu re~i. îta}erecepte. Savetova}e me kada }u koji lek da

Gradivo 33

Glumica

Na wenom telu igra haqina. Pripija se uzrame i bok. Priawa uz guzove, dojke, struk iple}a. Ponekad beì od grudi ili butina kaoda èli da se rastrgne, podere, pretvori upepeo. Telo se ukazuje omamqivo. Prepustilobi se ~e`wivim, usamqenim, perverznim.

Ona stoji na trotoaru. Prati automobilekoji nestaju iza okuke. Wena figura je nagnutanapred. Ne vidi da je slikar oti{ao. Kaè:“Odo{eee”, ali zbuwena, videv{i da slikaranema, potr~i stepeni{tem. Koraci odjekuju uhodniku.

Slikar

îm u|em u sobu ponovo me okruì ode}arazbacana po krevetu i podu. Vidim torbu uuglu, me|u razbacanim stvarima. Ugledamponovo svoje lice koje ruke kvase u nejednakimrazmacima. Pogled je uprt u tamne i oteklepodo~wake. Jo{ se nisam privikao da smo nasdvoje sami. Deca ne}e viknuti iz kupatila.Ne}e pustiti vodu, potr~ati, povu}i me zaruku, nasmejati se ili me poqubiti. Godinaprolazi kalendarom koji visi na zidu. Ogleda-lo ~eka moje lice dok prelazim isto rastojaweod ateqea do stanice broj {est.

Odelo neprestano miri{e na etar i alko-hol. Ponovo se pojavquje se}awe na zvuk labo-ratorije. ûjem tresak {prica o plehanu posu-du. Udaraju epruvete o fla{ice. Mlaz vodeispire ruke i otklawa zadah iz qudskih orga-


VERAI ON

popijem. Ruka }e stavqati lekove na sto.Toplota }e zagrevati lon~e za ~aj. Voda }etopiti vitamine. Sa svih strana dospeva}ezujawe, odlasci, ka{qawe stanara. Dolazi}ewene molbe da ispijem lek i da doru~kujem.

“Ja ne verujem lekaru. Od detiwstva migovore da se ne pla{im le{a. Pa to je trulo.Neìvo. Samo materija”, re}i }u.

“Ja se pla{im tela. Mogu ga napasti bole-sti! Za~e}e! Telo mogu nazvati svojim aliizgleda da mi sluì samo za odràwe materi-je”, re}i }e ona. “Nemoj sada da pomiwe{ smrt!Nemoj da te danima opseda! Smrt qudi li~i nanekog koga ne poznajem. To je kraj predstave ukojoj nestaju lica i kostimi. Ali smrt je dale-ko. Ne moè{ da se vrati{ u pro{lost. Grani-ce su pomerene. Nalaze se u istoriji. Vide sesamo na posivelim mapama.”

“Ja ne znam da li su ti qudi ìvi ili nisu.Sahrana je jedini ~in koji odvaja mrtve odìvih”, re}i }u.

“Telegram ti je u ruci. U wemu je re~ smrtkoja te podse}a na slike iz albuma, na bajke, naazbuku. Pokazuje{ telegram. Savija{ glavu.Iskqu~uje{ radio. Traì{ crni flor. Gde jekonac? Sãm èli{ da u{ije{ flor. Nekolikoputa se ubada{ iglom. êmu to? Kaè{. Ukqu-~uje{ radio. Baca{ crni flor. Ne èli{vi{e da zna{ za smrt. Ne èli{ ~inom sahra-ne da uni{ti{ prohujala jutra, vetar niz reku,razme{tene kquse, dubinu reka izmerenurowewem”, re}i }e ona.


pprraa--mmoo}}.. ssnnaaggaa ggllaaggoollaa.. mmeedd ssee ttooppii

Predloìo sam joj da skloni glavu s prozo-ra. Ona se osmehnula. “Da li radije putuje{vozom ili autobusom? Da li leti{ avionomili dojkama?” pitao sam.

“@eli{ da me zbuni{?” pitala je.“Ne!” rekao sam. “Imenica avion i imenica

dojke su u instrumentalu.”“Da li mogu da letim svim imenicama koje

su u {estom padeù? Kamenom? Pesmom?Rukom? Da li mogu napisati: Letim pesmom!”

“Ta re~enica je stih”, rekao sam. “Alimo`da je va`nije poimawe letewa. Nekada simogla leteti dojkama premazanim crnomma{}u. Uzdigle bi te visoko. Pribliìle bite oblacima. Odabrala bi smer i letela. I nesamo da si mogla leteti dojkama. Mogla sileteti perom, vlatima trave, pergamentom.Mogla si leteti u snu. Dok bi letela, opu{te-na, bleda lika i umr{ene kose, videli bi tesamo spava~i. Budni su znali da leti{. Otva-rali bi prozore, pokretali glave, ali te ne biugledali. Videli bi u posteqi samo tvoje telokoje se pomera, hr~e, cima, bunca. Pla{e}i sepri~e koja }e do}i posle putovawa odmah bipoku{avali da te bude. Dodir i drmusawe nisumogli da te probude, niti vrate sa putovawa.”

“Sada je poimawe putovawa druga~ije?”pitala je.

“Umesto ma{te i shvatawa nemilosrdnidativ te goni. I onda kada ne razmi{qa{ oputovawu on te gura ka striptizeti, ka enci-

Gradivo 37

Ja sam volela babu. Nikada nisam shvatila daje snaga glagola ovladala wom. Uvek mi se~inilo da je baba ovladala glagolima. Zagospo-darila je glagolima. Snagu glagola prenela jena sebe. Smrt je postala wena. Prihvatila jeumirawe.

Drugi oblik – usmr}en ne pripada babi.Usmrtiti nekog mogu samo qudi.”

Gradivo 39

klopediji, ka ~iviluku, ka hlebu umo~enom uvino, ka meduzi koja pulsira, pa se hraniplanktonom, pa se mrvi; ka ptici, planeti, jaje-tu, {umi, kineskom zidu, organizmu koji te{titi i otkriva u posteqi, (Vera je ime, sub-jekt koga organizam {titi), provodi kroz gla-sne ìce re~i – qubav, penis, med se topi, raz-deqak, sno{aj.”

“Tako brzo pri~a{“, kaè ona. “âk i nemogu da upamtim {ta si rekao.”

“Rekao sam da se meduza mrvi. Na po~etku bire~. Glagoli posedova{e snagu ravnu sopstve-nom zna~ewu. Veruje{ li ti u pra-mo} re~i?”pitao sam. “U snagu koja nas vra}a po~etku?”

“Verujem”, rekla je.“Ta mo} nagoni meduzu da se sama smrvi.

Isto tako pra-mo} glagola uummrreettii nagoni~oveka da sãm umre.”

“Da”, rekla je. “Ja sam pra-snagu glagolaumreti osetila onog trenutka kada je baba tre-balo da umre. Do tada je glagol umreti bioizvan mog poseda. Ja sam izgovarala re~i: Jatr~im! I tr~ala sam. Izgovarala sam: Ja pla-~em! I plakala sam. Ja vladam glagolima. Mojababa je rekla: Ja umirem. I umirala je. To jetako jednostavno bilo re}i kada je postajalo ujeziku pre babinog ro|ewa, a postoji i poslewene smrti. Mogla je re}i: J am dying, ja meurs,ich sterbe. Ali baba nije poznavala te jezike.Zatim je rekla: Ja sam umrla. Posle toga jebila mrtva. I naravno ja sam joj tada verovala.Nikakva druga ube|ewa nisu mi bila potrebna.Ube|ewa lekara i anatoma jo{ mawe. Srce,jetra, plu}a bili su mi neva`ni. Snaga glagolanagonila je babu da ovlada wome. Sama je dobi-la tu iskonsku snagu. Izgovorila je glagol uprezentu i perfektu i wen ìvot se okon~ao.


koja mi je olak{ala muke, koja mi je sluìlakao azil, koja me je nagonila da se ulagujemtelu), od èqe (da mi nebo li~i na kupolu podkojom se kre}em, da svojim smatram {to pose-dujem, {to se nikada ne opire. Boravi{te samnasledio. Okre}e se ka meni), od qubavi zakoju sam mislio da je toliko daleko da je nemogu posedovati, zbog (ose}awa da se pismomdruga~ije iskazujem nego kada sam sãm prisu-tan, kada ose}am prisnost qudi i poklona),tela koje se svaquje radi traèwa zadovoq-stva izme|u mene, koji ga nisam imao, i tebekoja misli{ da si ga posedovala, zato {to siga postavqala kao putokaz, {to si se nagiwa-la nad wim kada je bilo pijano, zaneseno, fru-strirano, {to si mu priu{tila pojmove: ose-}awe, znatièqa, zbuwena dok se okre}e katebi usled radosti {to poseduje ruke, usne,kurac, pa se baca na tebe, pa urla, pa grebe, pani{ta ne vidi osim sperme, osim smrada, osimnapora da bude prihva}eno, da navaquje poredprozora, da pita: Da li se na{a smrt ti~enas? Ne! Na{a smrt se nas ne ti~e. Drugima jeostavqamo.”

Osim |ubri{ta i preko tebe prelivamspermu. Osim }utawa, osim, (straha da bi bilasvoja, osim gadosti koje bacamo jedno na drugo,osim toga {to moè{ biti moj izduèni deo,moj falus, osim otrova, svet te{ko prihvataorganizam, a posle kao da nije mogao bez wega),osim kurca koji nikada nije bio laàn, niti jebio fotografija na~iwena na terasi hotela;lice koje }e imati izraz, kojim }e se o~arava-ti, odu{evqavati,(i druge re~i sli~nih oso-bina), ne posedujem ispitiva~a, ~uvara, smrt,niti wuh kojim }u namirisati roba ili~arobwaka; ne posedujem ni{ta {to ne}e

Gradivo 41

pprree ssuunnccaa jjee hhllaaddnnoo.. oodd ggiippssaa ssaa~~iiwweennoo..

“Iz ~ijeg si ti sveta? Iz ~ije samo}e dola-zi{? Iz ~ijeg si se}awa? Iz kojih re~i izvi-re{. Lice si koje se ne mewa – samo stari?Meni zna~i{ krevet, stolicu, dirigovano vre-me, dosadu. Nisi li iz pri~e. Nisi li i{~ezlatime {to si temat? Da li se jo{ sre}emo nazajedni~kom stubi{tu? Razgovor i muzikukoristimo kao papirnate maramice. Nisi izovog grada? Tr~i{. Pobegla si daleko. Nemogu da te dozovem. Posmatram te iz potaje.Wi{e{ kukovima. Prolazi{ pored uàdi, aneko ti sa broda zvi`di.”

“Boqe bi bilo da na|e{ nazna~enu ulicu iposeti{ slikara.”

“Ne mogu. Ne znam za{to?”“Sigurno ~esto izlazi da te ~eka. Obukao je

piyamu. Ogrnuo je kaput. Sedi na klupi a vetarpiri. Iz wegove ode}e izbija miris lekova.Oko wega su posetioci. Jure stazama. Qubebolesnike. Kriju pla~na lica.”

“Poseti ga ti! Slikar me nikada nije voleo.Jo{ sumwa da sam qubavnik wegove ène.”

“Ne}u! Ja sam iz izrezbarene visoke figurekoja u unutra{wosti ima samo ostatke. Nemoram vi{e nikog da osvojim. Ne èlim dru-{tvenu angaòvanost: Da kroz borbu za huma-nizaciju qudi do~ekam starost. Frigidna damasam. Kroz lorwon posmatram svet. Za mene sepru`ni radnici pitaju: Kakva li je u krevetu?Dok joj taksista nosi stvari.”

Spasla si me od (samo}e koja me je privukla,


rree~~ii ssuu vvaa`̀nnee.. pprreezzeenntt.. ppiissmmoomm kkoorriissttiimmVVeerruu

Primer 1.

Re~i su va`ne. Progla{avaju devojku pobed-nikom. Vera tr~i radosna ka WEMU. Podska~epodiù}i priznawe. Grli ga. Steè. Prostoèli da GA upije. “Ne raduje{ se”, pita GA.“Radujem se”, kaè ON. Ona govori: “Prostirese ovaj predeo kojim sam tr~ala ~ak gore doplanine.” Pruà ruku ka vrhovima koji su pre-kriveni snegom. “Polagao si velike nade umene. Mogu da se rvem, da plivam, da tr~im, davolim.” Onda GA grli i vu~e kroz {umu. Poka-zuje MU stazu koja je ozna~ena crvenom trakom.@eli da za uspomenu na wenu pobedu sa poligo-na ponesu zemqu za cve}e. Polako otkrivajumeke slojeve zemqe. Vera puni yepove vla`nimi rastresitim grumewem.

Iz primera vidimo da se prezentom iskazu-je radwa koja se vr{i dok se o woj govori. To jeosnovno zna~ewe prezenta. Od kakvih se glago-la gradi?

Iz primera:

“Najva`nije kroz {ta prolazi ~ovek je raz-voj sopstvenog tela; sopstveno doìvqavawetela kroz detiwstvo, pubertet, adolescenciju.Neprestano se mewa redosled stvari i doga|a-ja. Zavisno od godina ìvota razli~ita su zna-

Gradivo 43

biti sna`nije od raspadawa, a da je moje.Od (gipsa sa~iweno. Sme{tam ga u laàn

san), od (smrti sa~iweno tako da je toplo,natopqeno znojem, da se moè odbaciti), od(pri~e je sa~iwena. Ima zna~aj kao organi.Boqe da je naslikao pi~ku nego {to li~i na`rtvu prepu{tenu srybi), od (feminizma je toostalo: @eli da u~estvuje u demonstracijama.Od wih o~ekuje ve}u popularnost, nekolikointervjua i fotografija, TV emisiju u kojoj }ese videti wen energi~ni lik, ispr{ene grudi.Devoj~ica – koja }e tako|e u~estvovati u emi-siji – bi}e zbuwena osun~anim predelima kojikao da vise u pozori{tu lutaka. Pruà}e prstka razglednicama Zagreba, Dubrovnika, mana-stira. Postavqa}e roditeqima de~ija pitawa.Koliko je daleko Zagreb? Da li u manastirimajo{ oslepquju qude?), od glumaca je to ostalo.O smrti se razmi{qa kao o ritualu. Pre sveganije va`na sama smrt. Vaàn je izraz lica usmrti. Pramen kose pada kao da }e ~in umira-wa neprestano da se ponavqa. Ruka pruèna kaprozoru, psu, detetu? Wegovo zna~ewe? U dra-mi se zna. Ali u stvarnosti? [ta zna~i posled-wi pogled na nekog? Trebalo bi zauzeti pozu iizraz lica pre nego {to se izdahne.


grafkiwa, pravnik, profesor, maloumnik,imitator, a koje moè biti u Beogradu, Ni{u,Zagrebu, Gr~koj, Nema~koj, u tamnici ili kwi-zi, okruèno stvarima.

Vidimo da se prezentom moè pokazatiosobina ili stawe ne~eg. Takav prezent sezove kvalifikativni.

Iz primera:

“Zadovoqstvo, nasladu i zasi}enost tobomoseti}u tek kada nestane gr~, kada nastane spo-koj i dosada. Ali, onda }e se ukazati prazninau koju nemam {ta da ubacim. îme da je oprav-dam? Da shvatim da se telo doìvqava krozpra`wewe?” rekao je.

Trqao je o~i. Nekoliko puta je ~u~nuo.Otvorio je prozor koji je ~e{ala grana. Zastaoje i oslu{kivao. U ku}i se jo{ ni{ta nijede{avalo. Nikakav {um radija niti re~i. Gle-dao je krovove i zidove. Pogledom je traìojezero ili bar vodi~ sa slikom jezera. Opazioje kestenove u dvori{tu. Upla{io se re~i.Kako }e ih Vera protuma~iti? Pratio jepogledom vozila. Uzeo je plavi ka~ket. Obuopatike. Obukao je pantalone.

Draga moja, pismo }e,

smeje{ se kad kaèm da si lepa. Osipa{ se.Ume{ena si od finog testa. U sredwem veku bite razapeli slu{aju}i {kripu ~ekrka. Smeje{se kada kaèm da mora{ pripadati svima.Odrasla si u kolevci sa mirisom ruà. Nisilazaret niti svoj zakonodavac. Mnogo si se od

Gradivo 45

~ewa dana i no}i, pesme, smrti, zida, prozora,platforme, vidika, pejzaà. âs su brojevi udanima. âs su {ema samih dana ili uznemira-vaju}e vesti sloène u kalup, vulgarnost iprinudu. Re~i su umotane u èqe. Reklamom suupakovane. Re~i eksploati{u. Eksploatisanesu re~i.

Ovo nije igra. Nekada{we re~i zbacuju sasebe zelenilo, zemqu, vetar, bubice, molekule,jaja, jaja{ca, pa se prebacuju, teku, sapli}u,diktiraju, ili su gole, prazne, zabavne, uzdrh-tale, zazem~ene, uguzi~ene (ja se pla{im re~iiako one nose stvari); qubav, brodovi, plovid-ba, vetar u jedrima, dani, kanali, godine, etar,pesma, obala, sjajno gvo`|e, armirani beton,grobqe automobila, guzovi, kremovi, goloti-wa bez za{tite, kora naranye, zgru{ana krv,devi~wak, spu{ta se ve~e”, ise~ak }e iz kwige.

Sobom kre}e sukwa, ~arape, crvene papu~e.Ruka zatvara prozor. Oko vidi tapete, {oqe,kau~, a daleki predeli i delovi oblaka potpu-no nestaju. Sami i ostavqeni delovi telapostaju stvarniji. Izazivaju ruke da ih miluju,pojas da ih steè. Ne ustru~avaju se zakona,nepoznatog, lekova i prqav{tine. îste se odqubavi, od sperme. Ne èle da prekinu intri-gu, spletke, molbe! Ne ustru~avaju se da imiti-raju i da budu imitirani. Mogu gun|ati, peva-ti, masturbirati, obrazovati se, traìti kakosu dokumentovani, koliko su snabdeveni kamy-ijom, dikcijom. Ne znaju koliko su ni{tavni,havarisani, dosadni; koliko su velika porcijasami sebi; koliko su pobo`ni, la`qivi, osve-àvaju}i; koliko mogu izdràti uz muziku, uztelo koje moè biti grobar, kurva, daktilo-


i stvari, stvari i tela. (Ne zanima je ). Iza-brala je prilog ili uzvik. Hej! Koliko dugoVera ~eka svoju prijateqicu koja nikako daiza|e iz sna.

Ili:

Stojim u sobi napu{tene glumice, poprska-ne snom o slavi koja mi li~i na cijankalij ialkohol. U prozoru se vrte ulice, taksi, auto-mobili, tramvaji. Otvaram prozor da bi i{~e-zli i otplovili ustajali mirisi posu|a, dima,sna i sperme. Soba u staklu se pomera zajednosa mnom tako da se odjednom osetim izba~enomiz we. Instiktivno se okrenem krevetu.@elim da pobegnem od stakla koje se igramojim licem. Do{uwam se do ugla. @elim daprobudim glumicu ne bi li mi uputila nekoli-ko re~i. Ne bi li me upitala: Nisi li zaluta-la ili pogre{ila stan? Ali ja joj se ne obra-}am dok spava. Ne mogu da je probudim bezdozvole. Sa~eka}u da otvori o~i usisavaju}idan kao kona~an predmet. Nisam o~ekivala da}u je prona}i budnu u sobi u kojoj jo{ stojeprqavi tragovi cipela koji su o~vrsli i pre-tvorili se u gomilice zemqe. [ifower jeotvoren. Garderoba je razbacana kao da stojipred kamerom. Ose}am se kao uqez ili ~ista-~ica koja je slu~ajno u{la da pokupi |ubre izproteklih dana. Sada stoji zbuwena predènom koja spava sa glavom utonulom u kovryesopstvene kose.

Gradivo 47

prvog susreta izmenila. Usahla si. Sva i{~e-zla. Uskoro }e{ nestati. Ne moè{ postajaticelovita i potpuna. Nestala si po uglovima, umilovawu, u spaqivawu, u nemilosrdno izba~e-nim fetusima, u tu|im telima, u lekcijama, ulegalnosti. Nestajemo postepeno i neprimet-no, a mislimo isto kao i na{i preci. Previ{enas ima u wivama, kolima, bifeima, stra}ara-ma, sobama, vagonetima i regalima.

“[ta bi bilo da pamtim sva pisma, sve sno-{aje? Ne mogu da pamtim dane i stanove u koji-ma sam boravio”, glas }e.

“Mogu}nost je da tekst prekine{ gdeèli{. Ako smo ja i TI samo u primeru.Molim TE zavr{i ovaj tekst”, jedna od zapo-vednih re~enica }e.

vidimo da se oblicima prezenta kazuje rad-wa koja }e se vr{iti ili izvr{iti u budu}-nosti.

Primer 4.

Obi~na je upotreba prezenta sa re~ima n ek a i d a za iskazivawe zapovesti i èqe.

Odmah da se ( ) telom! Da se optere}uje{telom! Da se zabavqa{ pomo}u tela! Svog ilitu|eg? Pomo}u igre ili sna? Da pored telastavi{ sve vrste re~i. Vera ~eka. Vera danimanije dolazila ovde tako da se pla{i svakoglika koji moè da zaviri u weno lice. Veramasturbira. Sawa. Neodlu~na je. Vera nekasedi u jarku, dimu, vetru. Neka sr~e kafu! Nekasklapa dan u pismu! Vera voli {to mrtvi nisuvodili wene ratove. Vera gleda u prozor, palisvetlo, pi{e. Ne zanima je bezdan izme|u qudi


Pomeram ih iz uglova do sredine sobe. Zatimih vra}am ponovo u uglove. Foteqe su prekri-vene crvenim pla{tom. îni mi se da gore upolutami. Wihovo udaqavawe od zida i grupi-sawe na sredini sobe li~i na su~eqavawe buk-tiwa.

“Hajde da sa~ekamo no}”, rekla bi ona.“Ne. Ovo je zbog prezenta. Ti mora{ da svi-

ra{! Ja nisam kriv {to se prezent poklapa sajutrom.”

Otvaram torbu. Gledam ~etke za kosu, ogle-dalo, kreme, {tos pisama i ~estitki. Uzimam~estitke. Svaka od wih je adresirana. Gligori-jevi} Svetlana. Petrovi} Milenka. Teofilo-vi} Bosiqka. Sada, kada su mi ~estitke u ruci,zaèlim da otr~im do po{te i ubacim ih u san-du~e. Stojim u hodniku pred jednom zbuwenomènom koja je preturala po starom ormanu pre-puwenom cipelama, krpama, odba~enim panta-lonama, delovima usisiva~a.

“Po{la sam na drugu stranu kada sam videlada otvara{ vrata i da se pojavquje{ sa ~estit-kama”, kaè ona.

“Ja sam...”“I ja moram na po{tu.”“Ne!” kaèm ja. “Prvo sam zaèleo da ih

po{aqem. êstitke imaju ~arobno dejstvo.Vidi{! Po{ao sam. Odjednom sam se upla{io.Ne znam kome ih {aqem. Sa~eka}u da se Veravrati.”

Privikao sam se na polumrak hodnika. Ras-poznajem crvenu boju kose. @ena je odevena uhaqinu crveno-qubi~aste boje. Vra}a mi~estitke po{to je pogledala imena primalaca.Razbacujem ~estitke po sobi kao da su sada sti-gle. Vera bi ih radosno razgledala. Glasno biizgovarala imena po{iqaoca. Onda bi bacala

Gradivo 49

VE@BAWE: Odrediti zna~ewe i slu`buprezenta u slede}em primeru.

Svakoga jutra gledam u kalendar. Dani supome{ani sa brojevima koji ih ozna~avaju.Mrtva priroda sa slika pala je na sto. U kor-pici su dva limuna, banana, jedna jabuka. Neznam da li da ih vratim na zid, na platno ilipokupim i bacim. Pored korpice stoji torba.êsto kradem torbe i poklawam ih Veri. Imaih sada desetak. Raznih su boja i veli~ina, odraznog su materijala. Vera moè da ih razbacaako joj li~e na otpatke. Tada ih kupim. Bacamih na |ubre ili ostavqam prozorima. Ali tor-ba na stolu je odba~ena, beznade`na, napu{te-na. Zaèlim da izru~im wen sadràj pre nego{to je uni{tim. Podignem je. Zamahnem kao da}u je baciti kroz prozor. Ali samo postojaweVerine torbe, prevrnute {oqe za kafu, zabo-ravqenih rukavica, stolice udaqene od stola,na mene deluju opojno. Otvaram {ifower nebih li u wemu ugledao delove ode}e koji su unekoj vezi sa Verinim rukama, noktima, noga-ma, sa bojom wene koè. Ali u {ifoweruni~eg prqavog i zgu`vanog. Pore|an ve{ stojidugo neuznemiravan kao da se nalazi u muzejuili zatvoren u tami izloga. @elim da mojaruka zgu`va {e{ir ili da na pod baci crvenuhaqinu. Bilo bi boqe da Vera do|e. Ume dasvira klavir. Mogla bi da si|e do doweg spra-ta. U{la bi u sobu koju nismo izdali podstana-rima. Sasvim tiho bi pri{la klaviru.

“Spremaj se da svira{“ rekao bih.“Ali TI ne voli{ muziku”, rekla bi ona.U toj sobi volim da preme{tam foteqe.


AUTOR

~estitke. [irio bi se Verin pewoar. Sa stolabi dolazio miris kave i naranye. Sat bi otku-cavao prolaze}e minute dok bih ja ose}ao mu~-ninu.


U slede}em primeru podvu}i egzaktnefuture:

rree~~eenniiccee.. ddiijjaalloogg.. eeggzzaakkttnnii ffuuttuurr

“Ne znam da li ti je dosadno s wim?Govori ti o ratovima, selu, pro{losti.Govori ti da u detiwstvu name{taj, daske,kredenci li~e na {umu. Hrastovi, bagre-movi, jasenovi ni{ta ne znaju o stovari-{tu. Sva|a se s tobom. Prezire te. Zatimkaè: Nalazim se u prtqagu. Pita te:Ho}e{ li da razveè{ prtqag? Dok bude{razvezivala ~vor pripazi da ne ispadnure~i iz detiwstva, re~i iz zakona, svevide-}e staklo ili prazno oko.

Ose}a{ li otpor u wemu? Grozni~aviotpor prema ìvotu s tobom? Dan je zawega otvor kroz koji pada. Qudi se udaqa-vaju od vas? On u svom zanosu ne vidi otu|e-nost i prepu{tenost samo va{im telima.”

“Zar ne moè{ da koristi{ ogoqeni,informativni jezik ve} mora{ da navodi{stihove. Zajedno sa drugim telima okre}e{se oko mene kao oko ose. Misli{ da }e{otkriti tajnu ili Pandorin dar. Pla{imse i ja, dok razvezujem prtqag da ne saznamsve tajne: U prtqagu nema ni~eg. Nema ~akni prtqaga.

Gradivo 53

bude{ ponovo odevena u crvenu haqinukoju vetar sateruje u telo, tako da se isti-~u prepone, struk i dojke, kada vam budedosadno, kada traìte povod za sva|u, kadamislite da je jedno od vas dvoje krivo {tonemate ~ime ispuniti dan, re}i }e{ mu daèlim da te tucam. To ne moète nikakospre~iti”, re~enica }e.

“Ne}e se naqutiti ako mu kaèm tvojpredlog. Ali svakako ja to ne}u u~initi.Ne}u da odagnam korake koji se kre}u okomene. Ne}u da otklonim ruke koje mi ukazu-ju pa`wu ili me miluju. Kada smo se sreli,on mi je rekao: Ti si krasna. Da si mu{ka-rac bila bi mi drug. @ena si. Najvi{e {tomogu da u~inim za tebe je da te volim”,re~enica }e.

“Odbaci re~i. Prepusti se novim ruka-ma. Ispituj ih! Nisu sve ruke iste. Akobudem do{ao do tebe {ta }e se promeni-ti?”

“Ne}e{ me zate}i da uìvam u svojimorganima. Ne mora{ me ube|ivati da }e izmog tela iza}i svet koji bi trebalo danaseli zemqu.”

“Ali kada budem stigao, ho}emo li mo}ida razgovaramo potiskuju}i nagone i re~i~ija zna~ewa znamo? Na{i organi mi li~ena ispra`wena tela onih {to su se voleli.Samo ono {to smo nau~ili jedno od drugootkriva nam na{e nepoznate delove”, re~e-nica }e.

Gradivo 55

Vidi{ da znam wegove stihove. Znam i{ta mu smeta. Ne voli stvari jer nisudovr{ene. Nisu ìve. @ivot im zamewujenamena, svrha, prolaznost. Stvari mu spo-miwem samo kada èlim da ga ozlovoqim.Tada se igram s wim. Mu~im ga kao da smo ustarosti. Krivim ga {to smo zajedno osta-reli”, re~enica }e.

“Zar ti nije dosadilo la`no prikaziva-we va{eg ìvota? U prozoru ostaci svile-nih zavesa. Na stolu, u pukotini, smewujuse dani. Na zidu fotografije vojnika ikomandanata. Iz sobe izbija smrad. ûju se:Psovke, zvonce telefona, sat koji najavqu-je bu|ewe, {um vode koja kapqe iz slavine,vrisak golih tela pod mlazom vode. Zarnisi iscrpla sve mogu}nosti seksa? Ne}eli ti biti potrebna moja poseta? Da sena|emo? Samo radi promene ili upore|e-wa?” re~enica }e.

“Tvoja poseta ili bilo ~ija poseta, bezobzira kakvu me zati~e{, bi}e ista kao ipre ovog predloga. Dok bude{ otvaraokapiju, dok bude{ tr~ao stepeni{tem, dokbudu odjekivali tvoji koraci, dok mebude{ dozivao dolaze}i do mojih prosto-rija kao da sam tvoja qubavnica, ja }u sastola skloniti papire, mastilo, pikslu.Uveza}u kosu. Osloni}u se o zid. Istica}ese dojke razlivene na grudima. Od{krinu-}u prozor. Dok budem gledala }ebad {toviri sa terasa ili zagrqeni par ~eka}u dapokuca{“, re~enica }e.

“Kada ga bude{ ponovo videla, kada


GLUMICA I SLIKAR

Ovaj dijalog nije smi{qen. Prona|en jeu gramatici srpskohrvatskog jezika.

Mogao bi ON da se udvara glumici ilislikar Veri.

Uze}u da se ON udvara glumici.


(ON, zamenica. Ozna~ava onog o kome segovori. To je li~na zamenica. Ina~e klasnodru{tvo je po~elo zamenicama. One su podeli-le svet. Moj, moja, moje. Tvoj, tvoja, tvoje.Na{. Va{. Wihov. Koji? [ta? I vi{e je nemo-gu}e izle~iti svet od wegovog. [ta }e komemoje dobro? Ko }e doneti ogaw koji liè, kojiodnosi vrata, wive, imovinu, vladu? Kakopreboleti opekotine koje ostaju zdruène sistorijom? Zar nam ona sluì za nadmetawe ipamflete. Oni se odmah raspadaju. Sele se ujezik ~ije se nestajawe ne moè ustanoviti nabelom papiru. Za{to se i on raspada poddodirom privatne svojine Eola i Marsa? A~ija je to ruka pruèna ka Marsu? Moja ruka,moja planeta, moja! Moje pisawe, moja vred-nost, dovr{en plan, prikazan svet, idol;kamen su, simbol, diktatura, (gde?) u cvetunikla, u rafu magacina koji je san, svet, zavr-taw, pod i daska.

Wu{en trag simbol je u svetu nikla koji jesvet, pod i daska. Dovr{en plan diktatura jeu rafu magacina gde su zavrtaw plen i direk.)

Mo`da èli da me podstakne u stvarala{tvu?@eli da otkloni moju sumwu?

“Za{to ne pomogne{ tom detetu? Kra|a jeWEGOV na~in pobune. ON se ruga. Onom ko seruga mogu odse}i jezik. Otkud MU ideje daskulpture, slike, mozaike pravi iskqu~ivo odpokradenih predmeta? Kada su skulpture zavr-{ene ne vidi se da je materijal ukraden. To znasamo autor. Ali ako zna konzument? Onda se uradovima, u predmetima van radova nalazi jo{jedan odnos. Novi odnos prema umetnosti kakavON èli. êsto su umetnici boje sami pravi-li, materijal su pronalazili u prirodi, ali sene se}am da je neko krao? I ON ne krade zbogoriginalnosti. Pomogni MU. Ukqu~i GA ukulturni ìvot. Nemoj da GA optere}uje{ tvo-jom idejom da }e svi crtati.”

“Ja vi{e nikom ne mogu pomo}i. Ne mogu nizadovoqstvo iz tela svoje ène da izvu~em. Uwoj postoji naboj pome{an sa strahom kojisamo ON moè da otkloni. Moè da ga iscedipreko orgazma. Ja tu mo} vi{e ne posedujem.Postao sam nemo}ni, sterilni uobraènkokoji stalno kontroli{e broj krvnih zrnaca.Ube|uje druge da }e svi crtati. Ne mogu sebe dana|em izvan tela (u umetnosti), pa mi je telooslonac. Sada mi pripadaju bolest, o~aj, leko-vi i terapija. A moja èna se pla{i WEGA i zaWEGA. [ta o~ekuje{ od WEGA? Da te qubi?Da se svu~e ili da te svu~e? Da te izmaè bojomili da te ube|uje da je heroin lek? Moè tipomo}i da preko sno{aja izìvi{ strah.Nemoj da se preda{ simptomima straha negojebawu. Suzama, koje dolaze posle sno{aja,lepo isperi sebe da se danima ose}a{ ~isto.”

“Nemoj tako. Za{to si pakostan. Privla~ime WEGOVA ideja o filmu. Meni èli da po-

Gradivo 61

ssttrraahh iissccee||eenn pprreekkoo oorrggaazzmmaa.. OONN ssee rruuggaa

“ON te nije pose}ivao dok sam bio u bolni-ci?”

“Ne budi qubomoran na razumevawe kojenalazim za WEGA. Ne}e nas vi{e pose}ivati.Ne}e nam donositi ukradene darove. Napisaomi je pismo. Pita me: Za{to bih upoznao va{usobu? Prostor se moè snimiti, ~uti, videti.Samo mirisi ne. Da bi se mirisi osetili, morase biti na mestu doga|aja. êsto se mirisi pri-kazuju le{evima, mrcinama, strvinama, cve-}em. ON ~esto vidi sobe u kojima ìvimo, alinema wihovih mirisa. Za{to bi ose}ao mirisna{e sobe? Miris lekova, lepila i boja koje sizaboravio. Danima ih ne dodiruje{. Ne razli-va{ boje po materijalima. Samo stoje wihovimirisi. Ti svoje telo poniàva{ nalazima ibesmislenim terapijama.”

“Nisam qubomoran. Nije me posetio u bol-nici. Te{ko je pose}ivati nekog u bolnici,ali ne zbog mirisa. Pre bolnice mi je rekao:Bolesno opho|ewe prema telu ~ini te uzvi{e-nijim. Ja se pla{im bolesti. Vre|ao sam GA.Govorio sam MU da }u GA prijaviti zbog kra-|a. Lud si, vikao sam! Trebalo bi da se podvrg-ne{ terapiji. ON je rekao da nije bolestan.Onaj deo za koji smatram da je bolest trebalobi da prisvojim. Taj deo mi nedostaje da bihbio umetnik. Prisvajawe mogu da u~inim bezinfuzije, presa|ivawa i drugih termina, samoimitirawem i podraàvawem. Za to sam jedinoi sposoban. Kasnije sam te re~i i prihvatio.


Radwa filma se de{ava u ulici koju naziva-ju Ulicom protesta. To nije naziv ulice. Taulica je legalizovano mesto za protestovawe.Tu postoje istorijski zaostali protesti ~ijisu vidovi ispoqavawa sme{ni. Wih potiskujusavremeni protesti. ON jo{ nije preciziraokoji bi to na~ini protestovawa bili, ali moguda se pirkupe iz raznih delova sveta. Na samompo~etku ulice nalazi se spomenik Neznanomjunaku.

Rediteq po~iwe da snima dokumentarac omeni. @ivim u ritmu uspeha i neuspeha. U rit-mu uloga, proba i scena. âs sam radosna,tu`na, pla~qiva. âs sam sigurna, dominantna,nepokolebqiva. Rediteq je uzne{en mojomnominacijom. Od statera se uzdièm do film-ske dive. Takav uspeh o~ekuje milion nepozna-tih glumica. Rediteq me koristi za politi~kuagitaciju. Tada se vidi slika moje sobe: auto-mobili, intervjui, qubavne scene.

Nasuprot ìvotu koji se u filmu predsta-vqa dokumentarno postoji i moj ìvot vandokumentarca. On se odvija paralelno sa doku-mentarnim. U tom filmu-ìvotu rediteq uno-si scene sa drogom, sva|ama, apatijom. Kamerame hvata ogoqenu klize}i mojim kolenima dokraja sukwe, ka grudima koje izgledaju ve{ta~-ke. Ja sam razmaèno deri{te koje pla~e ipose}uje psihijatra. Ne èlim vi{e da kori-ste moje telo.

Vi me koristite, vi~em! Ne èlim vi{e dasnimam s vama!

Me|utim, moja qutwa kratko traje. Vra}amse dokumentarcu. Probe su kompenzacija za mojìvot. Bacam se na tu rolu kao jedino {to mipreostaje. Ona me jo{ moè spasiti. Ondaponovo izmi~em kontroli dokumentarista.

Gradivo 63

veri glavnu ulogu. Ideju filma nisam odmahrazumela. U~inilo mi se da je ona uni{tavawesimbola kojima se igraju ideologije. Odmahsam telefonirala Veri: “Film nije to {toON zami{qa. Zbuwuje me WEGOVA naivnost upravqewu scenarija, ako su pisma uop{te sce-nario. Ali ipak neka napravi program borbe.”

ON mi je odgovorio sa dva pisma. Prvo jebilo vrlo kratko.

Duh moè da se odmara u ideologiji. Kako jeduh spokojan kada pobedi dogmatizam, kona~-nost.

U drugom pismu mi se rugao. Napisao je kakopostoje junaci ~ija imena znam. Ali ne znamvid wihove borbe. A o ciqu borbe i da ne govo-rim. Poznajem glumce po imenima koja su stva-rana u policijskim arhivama. Proizvod sukakav je potreban svakoj epohi, ali se wihovihfilmova uàsavam. Rad na filmu je bio spore-dan u ìvotu tih glumaca. Zato ON èli dapostanem idol koji nema ni~eg zajedni~kog samnom. Samo me ubija.

@ele da stvore od mene idol koji im jepotreban pa da ga odbace kao deca igra~kekojih su se zasitili. Moj zadah ~uva svet, aìvot se zavr{ava telom. Daqe ne pripadanikom, osim odràwu materije. Legenda jeìvima potrebna.

Parafraziram misli i citate koje ON navo-di. Pomislim da je film odnos prema idolima.Na kraju shvatam, da MU takva pisma – za razli-ku od onih sa scenama – sluè kao nova igra samnom. Iz skica i teksta vidim da je radwa fil-ma sasvim jednostavna. Glumica koju su angaò-vali za agitaciju po~iwe da se igra agitacijom.Igra se qudima koji je politi~ki angaùju.Igra se wihovim simbolima i ideologijom.


sslliikkee ssuu llee{{eevvii.. mmoogguu ddaa ttee ddrreessiirraamm

“Za{to èle da GA ukqu~e u socijalnu sre-dinu koju pre`vakavaju psihijatri? @ele daMU otkriju qubav, zenit, nadir, decu, {kolu.Za{to èle da MU podvale? @ele da MU pod-metnu zna~ewa koja se raspadaju pred nama.Vi{e ne mogu da razgovaram s WIM. Ne moguda MU pokaèm }utawe, Boga, tamnicu, uàs.ON }e umreti sigurno. Pla{im se za WEGA.Neprestano mi se ~ini da èlim da GA ugo-stim. Pazim GA od promaje. Prekoravam GA.ON }uti.”

“Ti mora{ da razgovara{ s WIM”, kaèglumica. “Jo{ smatra da nisi mrtav slikar.Slike ti nisu le{evi. Sve slike ~im buduukradene, ~im se izgubi autor postaju mumifi-cirani le{evi. ON ih zato pribavqa. Le{evitraju iako je neva`no {ta se s wima de{ava. Oslikama se drugi staraju: uzdiù ih, veli~aju,le~e, vode kao bolesnike, ponekad jo{ i vi{e –uni{tavaju ih ili kopiraju. Dok je slikar ìv,moè da uti~e na svoju sliku.”

Glumica je iza{la iz kupatila sa podignu-tom kosom i gola do pojasa. Grudi su joj nado-{le od kako je dojila dete. Slikar odjednompogleda ka sobi u kojoj borave deca. Glumica tovidi.

“Deca nisu tu”, kaè.Slikar polazi ka kupatilu.“Ne mogu da razgovaram s WIM”, kaè.

“Razgovor nema isti nivo. Razli~ito zakqu~u-jemo. Iz istih premisa izvodimo suprotne

Gradivo 65

Dosadi mi mahawe dece, parole, cve}e. Supro-stavqam se ~itavoj filmskoj ekipi i politi-~arima koji je podràvaju. Borba postaje samomoja. Ishalucinirani sam junak. Preda mnomstoji sopstveni lik napravqen od pastela itempera. Moj lik je istisnut iz tube de~ijomrukom. Priznawe, priznanice, pesme, rane,oìqci prevaspitawa, fotografije sa rodi-teqima i sa poznatim qudima u vreme mog uspe-ha postaju javna masturbacija.

Interesantno da mom hap{ewu ne pridajezna~aj. âk je i moje su|ewe bez spektakla. ONizabira ona su|ewa koja se ve} nalaze u istori-ji. Moje hap{ewe je tajno. Su|ewe je kratko ibez postupka. Posle hap{ewa postoji na~in dauni{te sve moje li~no. To je borba za mojeoslobo|ewe. To je borba drugih. Izdvajaju me.Pretvaraju me u ciq. Moja uloga se zna. Odgo-vori i pitawa uzeti su iz poznatog resora.Poznate su i re~i koje nude program za mojeoslobo|ewe.

Samo mi jo{ smrt preostaje. Postala samjunak za koga se borim. Tako bar ja shvatamkraj. Mislim da je to briqantna rola. Prepu-{tena sam sebi. U tami sam. Postepeno mi osu-|uju ruku, kosu, glavu, telo; moja tifus frizu-ra, groznica, borba drugih za moje uzdizawe, zamoje oslobo|ewe, smrt u kontejneru, dok pretu-ram po |ubri{tu dobrovoqno ga klasifikuju-}i. Traìm loma~u koja se ne vidi. Wena sve-tlost ne dopire iz pro{losti.


miris izumrlih ve~eri, velika lokva tamo-{wih dana, le{ doba. @eli da je poqubi.

“Nemoj!”kaè glumica. “Posle }emo ose}a-ti oticawe otpadnih ose}awa. Bi}emo razo~a-rani oboje.”

“Svakako”, kaè slikar.“A {ta je tebi?” pita glumica. “Za{to

govori{ tako cini~no? Sami smo. Deca }edo}i tek za deset dana. Mo`da ti nedostaju?”

“Ma ne”, kaè slikar. “Deca su tek oti{la.Za{to bi mi nedostajala?”

“Pla{imo se da ih ostavimo same. Strahuje-mo kada ih moja majka odvodi. Gledamo kakorastu.”

“Moèmo da ih ostavimo same”, kaè sli-kar. “Zakqu~amo ih. Sklonimo pegle, re{o,{ibice. Neka se igraju.”

“Moja majka nas ipak spa{ava”, kaè glumi-ca.

“Da”, kaè slikar. “Kada vi{e ne mogu dasluìm svakodnevnom rasporedu ona do|e ikaè: Ne mogu vi{e bez dece. Odvodim ih!.”

“Ti ne èli{ ve~eras da iza|emo?” pitaglumica.

“Ne èlim”, kaè slikar.“Ne èli{ ni Veru da posetimo? Bolesna

je. Nedostaje joj nega. Ja sam je ~esto pose}iva-la u vreme tvog odsustva.”

“ON nije kod Vere. Mrtvo je bez WEGA.Va{e uspomene iz detiwstva sam slu{ao.”

“Pona{a{ se kao otac. îm prestane{ da seigra{ s detetom vi{e ga ne razume{. Prestaosi da MU pokazuje{ gusku, psa, ma~ku, petla,grad, istoriju i otu|io se od WEGA.”

“Ostavi me!” kaè slikar. “Telo me poni-àva bolestima, precima, detiwstvom, sahra-nama. Sad jo{ i ti.”

Gradivo 67

zakqu~ke. Ne mogu vi{e ni da GA traìm.Kako ne moè{ da me shvati{. WIME me samooptere}uje{. Misli{ da GA ja ne volim.Poznajem GA iz detiwstva. Dodu{e, nismozajedno odrasli kao ti i Vera. Ali ne mogu dase vezujem za pro{lost. Za simbole. To je istokao i vezivati se za qubav. Qubav prestaje,raspada se, telo stari i zanos i{~ezava. Osta-je se}awe. Objekat ma{tawa naj~e{}e postajese}awe. WEMU nije potrebna pomo}. ONistraùje na sopstvenom telu. Nije narkoman.Jednom moram da te odvedem da vidi{ WEGO-VE radove. Pravi ih od pokradenih predmetadaju}i im druga~iji zna~aj. Novi imperativìvota u impregniranim i presovanim stvari-ma. Dvadeseti vek je izmislio bolesti. Pla{ise uni{tewa. ON uni{tava. Uostalom, svivekovi su stvarali kategorije qudi protivkojih se treba boriti. Lopovi su na najniòjlestvici. Iako je zaokupqen neklasi~nom kra-|om ipak bi trebalo da crta. U dvadesetprvomveku svi }e crtati. Doìve}emo taj vek i mora-mo crtati.”

Slikar traì papir. Visoko podiè ruku.Pretura po bloku. Ali nigde ne be{e neupo-trebqavanog papira. Slikar deli kutiju ciga-reta na dva dela. Podiè ruku iznad ~ela.Pokazuje jednu liniju na wenom licu. Naglospu{ta ruku. Crta stub. Crta ~a{u. Kaè:“Stub je u ~a{i.”

“I nemoj da se pita da li zna da crta. Samoto nemoj da se pita. Neka crta, crta, crta! Sjedne strane lista neka pi{e, a s druge nekacrta. Neka po~ne od Verinog lika, razbacanihpredmeta, staza, zida, ogledala.”

Slikar za trenutak podiè glavu. Stoje jed-no naspram drugo. Wemu se ~ini da ih vezuje


kkoossaa ddooddiirriivvaannaa.. sslloommqqeennaa ppoovvrr{{iinnaa

“Zavr{ila sam s probom”, glas }e. “Ti sejo{ nisi pripremio.”

Kosa: dodirivana, ~e{qana, mr{enavetrom, farbana, ~ista, (i druge re~i kojima seiskazuje osobina kose).

Lice: gwe~eno, sen~eno, podaduto, u~malo,i{ibano vetrom, bezizrazno. Klizi grudimakoje izgledaju ve{ta~ke.

Noge: gwe~ene rukom, razvla~ene, pomerane,uzdignute na {takama, posmatrane u ogledalu,u izlogu, u tu|im o~ima, ~iweni~ne, pribli-àvane ukqu~enom re{ou sa kojeg i{~ezavamiris {e}era.

Pica: dodirivana, vlaèna, jebana, mastur-birana, nadraìvana, qubqena, pripijena uztelo mu{karca, prepoznatqiva. Prelazi pre-ko pogleda. Razmi~u se noge i ukazuju se osun-~ane butine. Pica se otvara poprskana {tri}-kanim dla~icama. Biva upore|ivana sa miri-sima, sa bojom jagoda, a onda izme{ana sa re~i-ma i stilskim figurama.

Mantil: zgu`van, u{tinut na sredini, kva-{en alkoholom, nagrizan ma{}u, spermom,stilskim figurama. Isti~e se struk i oblosttela.

“Ve} nekoliko dana, iski}en cve}em i paro-lama, grad o~ekuje posetu. Tela su zaodenutacrvenim haqinama i belim mantilima. Orke-star stoji na najvi{em mestu. Svira nepresta-no himnu i narodne igre iz raznih krajeva. Aliuvaèni gost nije doveèn.”

Gradivo 69

“îni mi se: Kada misli{ boqe se upozna-je{. Nezadovoqniji si?” kaè glumica.

“Ne”, kaè slikar.“Da iza|emo ve~eras?”“Vidi{ da nisam motivisan.”“Bi}e kao nekada. Napoqu je ugodnije nego

da se sva|amo u sobi.”Glumica uzima ki{obran. Doteruje kosu.

Qubi ga. Slikar uzmi~e. “êka}u te na mostu.Do|i! Nemoj da se posle probe vra}am u stan!”kaè.


tteerraassaa.. oossmmiissllii bboolleesstt!!

GLUMICA:Da li }e godine, starost, posedovalac,

utroba koja je dresirana, zaklapana, raspr-skavana, ponavqana, kapana; koja je rupa,slabost, obvojnica, drob; u ~ijoj se sadrì-ni (mesto) osmatra, zuji, izbacuje, potapa; dali }e utroba koja dresira, koja je rupa, u~ijoj se sadrìni nestaje, biti dovu~ena doterase?

SLIKAR:Ne}u WEGOVU igru! Ne èlim da gle-

dam sa terase. U bolnici sam preme{taopogled od terase do prozora.

GLUMICA:Ugodno je gledati sa terase. Odavde je

gledana jedna glava. Podignuta je iznadostalih. Pomerane su wene usne. Od àmoraprisutnih tela ne mogu ~uti glas. Besmisle-no je da bude{ uti{avan, sputavan, da bih jamogla ~uti re~i. Mogu biti uzdignuta naprste. Glava moè biti nagnuta kroz pro-zor. Uho moè biti priblièno ulici da biizdvojilo re~i. Mo`da su re~i neva`ne?Mo`da su nerazumqive ili na nepoznatomjeziku izgovorene? Mo`da je gledana ulicaba{ ulica manifestacije o kojoj ON govoriu poslanim pismima?

Ako pa`qivo pogledam vidim jo{ uzdig-nutih glava. Iz wihovih grla istiskivane

Gradivo 71

Moja kosa biva milovana rukom koju samdrào u svojoj. Bivaju izgovorene re~i da jesvet kanal, a qudi otpaci. Ruka biva stavqenana tople grudi. Prst je uprt u slivnik koji jenapuwen vodom. Na wenoj povr{ini vidi sesvetlo i soba. Voda odjednom biva gutana otvo-rom. Povr{ina biva slomqena. Slika na{ihlica biva usisana zajedno sa prostorijom kojase vrti, lomi i nestaje.


nekom ko nikada ne}e sti}i.

SLIKAR:Name{ten, analiziran, ganut. Ko? Zapu-

{a~, rog, kamen, slikar? Pred ~im? Predotiscima bube, pred opnom, pred bole{}u.Kada? Kada se pojavquje otok.

Pred otiscima bube, kada se pojavqujeotok, zgraàva se zapu{a~ koji je ~edan udodiru sa vinom.

Davno se nismo igrali. Bila si mi tadadevojka. Stanovali smo kod Vere.

Ako imenicu zapu{a~ zamenimo imeni-com slikar? Onda je proba zavr{ena. Aliti i daqe mora{ biti izvo|ena od stranekomada. Mora{ i meni da uga|a{. Ne bihèleo da bude{ mu~ena. Ne misli da mine{to smeta! Prihvatio sam da mi je neu-dobno. Samo si ti mu~ena od strane mojih itvojih roditeqa. Ne}u vi{e da postoje ula-gawa koja nas razdvajaju.

Na{ busen, na{ zastor, na{a frekfren-ca, na{ kentaur, (s) vidom mermera, (sa) slu-hom prostora – kroz maglu, karton, smolu,krletku, ~amac, povr{inu (~ime?) car-stvom, plotunom, otrovom, ([TA?) viri,anestazira, kapqe, nestaje.

NA[ kentaur, carstvom anestazira, doknimfe pevaju u nepranom sluhu.

A ti brine{ o onom {to voli{?No}, zapu{a~i, dveri, sperma, vate wome

prekrivene, mrtvac koga o~ekujem. Gde jewegova sperma? Brinuti o jajnoj }elijisredstvima kontracepcije. âmim u strahuod bolesti pre ro|ewa. Sawam nimfe-Kir-ke, medaqe, pohvale, galije. Bezìvotansam. Neoptere}uju}i nikog. Od straha sum-

Gradivo 73

su re~i. Mo`da je uzvi{ewe bina na kojoj senalaze tri tela? Wihove glave su izdvojene.@elela bih da budem dovedena ili preba~e-na do bine. Pridruìla bih se uzdignutimglavama. Ali nisam jedina sa tom èqom.Vi|ena su mnoga tela koja poku{avaju da seprobiju do bine. Sabijaju se. Guraju se! Pri-gwe~ena su! Tela su onemogu}ena da stignudo bine ili sredi{ta. Uspevaju da se probi-ju nekoliko koraka a onda biva postavqenopitawe: Da li ima sredi{ta? Nema centra.Ti qudi su la`no uzdignuti. Po{to ne uspe-vaju da stignu do bine qudi sami poku{ava-ju da stvore podijum. Bivaju podignute ruke,glave, pesnice. Iz grla su izbacivane re~i.

Ho}e{ li da bude{ prene{en do bine?

SLIKAR:Trpni glagolski pridev: preme{ten,

prikazan, zaboravqen, progutan, spre~en,ru{en, podatan;

ne~im (instrumentalom):jezi~kom, kiblom, metalom, smislom,

vidom, maskom, doktrinomJezikom milovan – recimo govorqiv –

prikazan zadahom oblika, podignut pokre-tima, bivam preme{ten do prozora.

GLUMICA:Sada je podignuta jedna ruka. U woj se

nalazi kamen ili kwiga. Nekoliko glavabude podignuto pla{e}i se cigle ili kwige,ali ubrzo iznad glave bude podignuta drugaruka. Za wom budu podignute sve ruke takoda uop{tavaju pojedina~ni gest. Dugo stojeuzdignute ruke. Li~e na pozdrav vojskovo|ikoji se o~ekuje. Li~e na probni pozdrav


dvorim. Tek si iza{ao iz bolnice. Kada }ebiti gotovi rezultati?

Trebalo bi da poku{a{ s crteòm?

SLIKAR:[ta sada o~ekuje{? Smaknu}e? Giqoti-

wu? Pesmu? [to se ne ~uje? Ne mogu je ~utikada je u infinitivu, u re~niku, bez glago-la. O~ekuje{ da kaèm: Lepo je ~ega sedotakne ìvot?

Nisam sebe ovakvog o~ekivao. Impotent-ni pozer! Ne znam za koga si se udala? Posleizlaska iz bolnice ~ovek je uvek zadovoqan.Me|utim, meni ni{ta nisu rekli. Ne znamza{to sam bio? Nesvestica? Ne znam da lisam ozdravio? Ostaje sumwa. Ja sam je i prebolnice imao. Recimo: Ako sam iza{ao izbolnice ozdravio sam. I bolesni na smrtposle izlaska iz bolnice ose}aju polet, a jane ose}am.

Gradivo 75

wam: Druga~ije je iskazan prostor? sun~anisistem? Bog? halucinacije?

GLUMICA:ôvek ne mora da bude brawen od tu|eg u

sebi. Mnogo je va`nije da ga osmisli. Bezobzira da li je to strah, ropstvo ili kra|a.Treba osmisliti bolest!

SLIKAR:Nemoj da si govorena! Snimam re~i. Trp-

ni glagolski pridev se upotrebqava u isto-rijskom vremenu kada je vlast apsolutisti~-ka.

Govori{ a ja tvoj jezik ne razumem. @ena~iji jezik ne razumem izgleda mi tu|a. Raz-lika izme|u nas je velika. To su dva sistema.Kako pre}i iz jednog u drugi? îme nadok-naditi psovke, upotrebu fraza, blebetawe uqubavi. Tvoja prisutnost, na{a tela, odno-si me|u nama izgledaju mi ve{ta~ki. I bilo{ta da u~inim, sopstvene re~i, mi izgledajutu|e, ba~ene, posr}u}e pod sopstvenomteìnom i pore|ane u re~niku. Moram da ihnavodim. Formalno ih izbacujem. Padaju iutapaju se bez odjeka u drugom. To {to ose-}am da mi pripada{, {to mogu dodirnutitelo klize}i rukom preko ramena, dojki,pi~ke stra{no mi smeta.

GLUMICA:Onaj ko govori ne}e biti mudriji bilo

kom da govori. Ne}e biti mudriji ni akobespomo}nog gospodara ubije. Tek tada ne}eznati {ta }e sa sobom. Ne o~ekuj da budemuvre|ena. Ne govorim ti deo komada. Neèlim ni da se sva|am s tobom. Ali ipak ti


VERA I ON

kkoorraakk nnee pprriillaazzii vvrraattiimmaa.. ddaattiivv.. lliiccuu sseennaaggiiwwee vvooddaa

“ON je drug psu, usnama priqubqenim nadojke, polomqenim ma~evima, ulovqenimkitovima, pokidanim harpunima. ON je samomoj. Ja ga uzgajam. Psu nije drug telefon. Jutar-we zvowewe me podse}a na bu|ewe. Usisa}e medan. Provu}i }e me kroz sebe. @vaka}e me.Izbaci}e me u no}”, nekoliko re~enica }e.

ON èli da odu do prodavnice.“Kupi}emo vino i zajedno pro{etati”,

kaè.Silaze. Koraci imaju oslonac po kojem se

kre}u. Ruci je potrebno rame preko kojeg jepreba~ena. Glasnim ìcama su potrebne re~i.Imaju ih dovoqno. Tema razgovora je zima.Telu pri|e parkirali{te, most, voda. Osmehui licu se nagiwe voda. Velika je i nado{la.[umori.

“Jednom sam sa prozora gledala brod i jed-nom sa broda prozor. Ovo {to se vidi nisu bro-dovi iako svra}aju u luke. Vide se daleko odobale. Potovari}e ih do potapawa.”

Ruka se skloni sa ramena. Miluje ogradumosta. Licu prilazi voda. Postaje ogledalo ukojem se vide dva lika iznikla iz ode}e. Auto-mobili svakog trenutka svoju teìnu predajumostu. Podrhtavawe podloge remeti mir tela.Ruka podiè tamne rukavice preko kojih pre-lazi lice mu{karca. Zatim se ruka odvaja odlica i rukavicom biva milovana povr{inamosta. ûjem savet: Ne dodiruj most u kojem je

postoje u mojoj svesti. Postoji moj ili TVOJodnos prema wima. Da! Robe nema. Ali da u sve-sti ne postoji odnos prema potrebnim i nepo-trebnim stvarima – me|u mojim i tu|im stva-rima – ne znam {ta bi TE nagonilo da krade{mantile, ga}ice, {tipaqke, lekove i da ja bezTEBE provodim vreme.

Podignem mantil. Ispravim ga. Oka~im gaiznad korpe za otpatke. Okrenem se. Ne gledamkako se savija i cedi na gomilu otpadaka.

Ovde stanuje telo koje se ne razlikuje oddrugih tela koja }e stanovati u ovoj sobi. Imanoge za cipele, nokte za lak, vaginu za penis,kosu za ~e{qawe i farbawe, grlo za upalu,ukus da bi ose}alo gor~inu cigarete, lice dabi se moglo prepoznati.

Pored prozora prolaze godi{wa doba: Pro-le}e, leto, jesen i zima. U ovim ga}icama jeboravilo moje dupe. Moglo se u wima nalazitiMarijanino dupe, @anino, @aklinino, Anino,Lidijino, Katarinino. Preko wihovih tela biprelazila ode}a.

Soba joj li~i na crteè mrtve prirode. Nafotografijama se davno desio ìvot. Veraskupqa fotografije. Krije ih i zatvara ufijoci. Pri|e drvetu, graviri: Dva jelena,ko{uta, slike vladara, ogledalo, lutke,ve{ta~ko cve}e. Zamahnu ti{ini koja je uvekpukotina kroz koju o~ekuje da pro|e zvuk, lupaili lomqava. Pri|e, prinese, po|e, pribliìse (deset bilo kojih re~i). A ON pije kafuogrnut ko{uqom zagasite boje koju mu je onapoklonila. Obla~i pantalone. Obuva papu~e.Opruùje se u stolici za quqawe. Iznosireakcije slikara na WEGOVE re~i. Ruke suMU ostale mla|e od lica. Spretno ih pomera

Gradivo 81

skrivena hladno}a, jer se upali plu}a pridru-ùje telo! Ja sam i ranije znala za upalu plu}a– kao {to znam za psa, saksiju, ma~ku – aliotkako joj se pridruìlo telo sa temperatu-rom i groznicom shvatila sam: Na telo senisam lako privikla. Morala sam da prihva-tim pravila razvoja. Prihvatila sam nameta-we mese~nog ciklusa.

“Pla{iti se bolesti, abortusa, polnogakta, a onda ih prihvatiti i priviknuti se nawih kao na sto, tawire, mrqe, uzdisaje, dane.”

Pokva{eni mantil mewa boju. Od sivogpostaje suri. Moè da me obuhvati i prekrije.Upitala sam se: “Da li mi stvarno ne dozvoqa-va da pokisnem ili samo otklawa moju èqu dabudem pokva{ena?”

@elela sam da bacim mantil ili da ga uni-{tim. [to se koristim prstenom, jedrom,cipelom, sukwom toliko me optere}uje da samodmah zaèlela da ih uni{tim. Ali kako tonisam mogla, a mantil nije mogao sam da i{~e-zne, niti sam mogla da ga zaboravim, zaèlelasam da ga neko ukrade. Se}ala sam se TEBE itvoje pri~e kako si qudima uni{tavao imovi-nu.

“To je balast”, govorio si. Pokradeno sipoklawao drugima da se pla{e od dobijenihdarova. Ali pored moje upornosti – ve{ala samga pored tu|ih ruku – mantil nisam uspela daotu|im. Niko ga nije ukrao. âk sam po~ela dapronalazim torbe koje si TI krao, bacao ikrio. Dok sam ih nosila slikar je govorio:Mislio sam da su izgubqene. Za~udo da ih nijerazdelio qudima koji slu~ajno prolaze poredku}e.”

Uni{tavala sam torbe, haqine, televizoreali ih se nisam osloba|ala. Predmeti ipak


vvrreemmee ssee nniijjee zzbbiilloo.. iisskkaazzaattii uummiirraawwee

Pred smrt baba po~e brisati tawire. Po~eih re|ati po stolu i odvajati najnovije i neu-potrebqavane. Ne znam koliko }e stajatipored sudopere, pra{ka za prawe i stola? Dali }e drhtati, uvijati se, plakati, pevu{iti,ili }e nastaviti da pere i prepire sudove domraka? Radujem se {to je prona{la posao.Otkrila je qubav prema tawirima. Uspela jeda prepozna wihove {are. Podelila ih je u trigrupe. Pa`qivo bri{e nove, pa ih me{a saizan|alim, krwim i naprslim. Ali time seweno zdravstveno stawe i daqe ne poboq{ava.Glas joj je ~as tuàn, ~as veseo. Tih, pa jecav.Onda se odjednom nasmeje. Govori o pro{losti,o budu}nosti – govori uvek u perfektu. Izbri-sala je granicu izme|u onog {to je bilo, {to jesada i {to }e biti. Za wu zami{qeno, nemogu-}e, stvarno, dogo|eno postoje samo u perfektu.âs razumem {ta govori ili bar shvatam na{ta se odnose wene re~i, jer su mi doga|aji izwenog ìvota mahom poznati. âs upotrebqa-va samo imenice ili prisvojne zamenice: Mojtawir, moj prozor, moja unuka, na{a ku}a, na{esobe, ali sve ~e{}e bilo {ta da èli, bilo o~emu da govori, upotrebqava pokazne zameniceoovvaajj,, oonnaajj,, oonnaa..

Na po~etku bolesti poku{avala sam je razu-meti. Dodirivala sam sto, radio, pikslu,peglu, tawire, lavabo ili sam na slici pokazi-vala qude na koje se naj~e{}e odnosila zame-nica. Ona je prestajala da pri~a rekav{i da ne

Gradivo 83

do vrha nosa. Prstima prelazi vlasi. Uzima{oqu sa kafom. Nijedan korak ne prilazi vra-tima. Ruka se ne podiè da pokuca. Ne ~uju sere~i koje bi ih uznemirile. Vera je poluodeve-na. Ode}a je razvu~ena po podu. Zgu`vana je.Tako je nemarno odba~ena kao da je stan zauveknapu{ten. Stoje otvorene konzerve koje ozna-~avaju zejtiwave dane pome{ane sa isfleka-nim papirima. Preko wih mogu da se stave{oqe i zapo~ne razgovor o letu.

Da! Eto. Pro|e leto. Nestade spokojstvokoje pruà mir, kada i voda.

Vidi se lavabo.Zapaqena cigareta razara plu}a.


vila sam kwige iz psihijatrije i lingvistike.Razmi{qala sam o arhetipnom i nesvesnom. Ikao da je ona primetila moju èqu da je li{imsvojstva babe i uzmem za predmet analize.Odbacila je re~ bbiittii. Re~ koja nastavqa ìvotzamenila je standardizovanom zamenicom oovvaajj.âk sam bila ube|ena da je tu pakost namernou~inila. Vukla sam je za ruku. Podigla sam jeiz foteqe. Molila sam je da izgovori bbiittii,mmaajjkkaa. Ali ona te dve re~i nije izgovorila dokraja ìvota. Verujem: Zamena je bila slu~ajna.

Zove me. Prekorava me. “Kapija je otvore-na”, kaè. “Jedan deo ograde je o{te}en. Hvatase r|a za metalne {ipke. \ubre nije izne{e-no!” Ali kao da govori nekoj drugoj osobi.Mene ne poznaje. Misli da se nalazim u drugojsobi. Vi~e na mene. Doziva me. Pruà ruku kadvori{tu. Ponovo ima muke sa subjektom.Izgovara ga u deset re~i: Ovaj, stolica, kov-~eg, rana, vojnik, pokrov. Onda ja shvatam:Raweni oficir pe{adijskog bataqona, Morav-ske divizije, drugog poziva, èli ustati iraportirati svom komandantu, koji na belomkowu, sa zveketom ordonasove sabqe, silazi sbrda, pokazuju}i rukom poloàje. Raweni ofi-cir ima funkciju subjekta koji se javqa u sva-koj pri~i. Baba mi obja{wava kako oficirustaje: Nare|uje svojim posilnim da ga usprave.Dok se izliva iz ìvota raportira komandan-tu o poloàju svog bataqona.

Predikat jasno izgovara. Upla{im se jasno-}e, gr~a i snage koju tro{i da izgovori re~eni-cu: Pozdravqa. Navodi kote. Cedi se. Umire.Tada mi se u~ini: Sasvim je zdrava. Sklerozame ne podse}a na bolest ve} na trenutke umora.To su trenuci kada ne moè zaboraviti smrtikoje su zadesile na{u porodicu.

Gradivo 85

zna. Stvarno se ne moè setiti onog {to èlire}i. Za{to bi me optere}ivala? Pomirila bise s neznawem. Spustila bi glavu. Zagledala seu ruke. Dugo bi }utala, a zatim bi nastavila daveze. Ali kasnije, po{to je bolest odmakla,nije vi{e mogla kontrolisati svoje neznawe.Osobene imenice postepeno je prestala izgo-varati. Prvo je zaboravila imena politi~ara,junaka, zatim imena suseda, imena rodbine,moje ime, i na kraju je i svoje ime izbrisala izse}awa. Moje navaqivawe da kaè kako joj jeime nije dopiralo do wene svesti. Odgovaralabi da sneg pada ili zapovedala da uti{amradio. Ali predmet o kojem govori, subjekat ure~enici i daqe je ozna~avala zamenicom oovvaajjili oonnaajj. Napreèm se ne bih li upamtilazamene za re~i oficir, kraq, kwiga, ku}a, dvo-ri{te, tako da bih ponekad uspela odgonetnutida li govori o vremenu, kada je morala obna-vqati ku}u i organizovati ìvot. I poredvelikog napora uspevam upamtiti samo nekoli-ko konstrukcija. Ona sama ~esto mewa zna~eware~i. Uzalud poku{avam razumeti wenu pri~u.

Re~ mmaajjkkaa zamenila je re~ju bbiittii. Lepo samrazumela da neprestano, govore}i o woj kaomajci, govore}i o ènama ~ija imena nijemogla izgovoriti ta~no, a koje sam ja poznava-la, izgovara re~ bbiittii. To me je obradovalo.Dugo nisam mogla poverovati da je re~ MMAAJJKKAAzamenila re~ju BBIITTII. Ali kako je ona u pri~io logorima potvr|ivala tako smi{qenu zame-nu bila sam zbuwena. Ponovo sam je podsticalada izgovara re~ mmaajjkkaa. Govorila sam joj o decii èqi da ja budem majka. Ali ona me je nepre-stano ispravqala i ponavqala re~ bbiittii. Zaè-lela sam izanalizirati takav wen postupakkoriste}i znawe ste~eno na studijama. Priba-


ti!” Ali ne znam kako bih otklonila wenusmrt? Kako je zaboraviti? Kakva je to sumwa umeni? Sama joj èlim smrt. Po~iwem govoritiu infinitivu: Umirati, leàti, ispruìti se,kqu~ati, zvoniti, ali to re{ewe, to birawenesvr{enih glagola, ne pomaè. Ako glagolinemaju vremena, ako ih izgovaram u infiniti-vu, ne zna~i da vreme ne postoji. Moè se samodruga~ije iskazati umirawe.

Gradivo 87

Ne poznaje me. Ne mogu je vi{e negovati.Nije svesna moje nege, moje qubavi, moje brige.Jo{ u detiwstvu sam je èlela negovati. @ele-la sam joj se oduìti. Ali ona sada ne zna da jojje potrebna pomo}. @ivi u svojoj bolesti. Ubolesni~koj posteqi koja je razjeda. Ja samneprestano pored we. Danima ne izlazim. [taako se ona povredi? Staram se da ne ostanegladna i da ne naru{i dnevni raspored uzima-wa lekova. êkam da joj u~inim bilo kakavustupak. Pruàm joj ka{i~icu da prome{amleko. @elim da zatraì nao~ari, iglu, konacza vez ili da se dogodi lucidni interval i dame prepozna. Ali on ne dolazi. Pla{im se dajednog dana moè pomisliti da sam lopov.Moè me vre|ati ili nazivati pogrdnim ime-nima. Moè me gawati po ku}i. Nikakve brigeoko we, nikakva uputstva, nikakav otpor i sva-|a ne pomaù. Moram je ~ak i izlagati maltre-tirawu prilikom kupawa, umivawa, prawa. Nesvla~i se, ne leè, ne pere se. Moj napor da jojpomognem, wena upornost da u~ini ono {to jenaumila navode me da se pitam: Da li sam janekada volela tu ènu? Da li je sada volim? Nemogu shvatiti kako je tako brzo postala tu|a,daleka. Ne prime}uje me. Nikakvi moji postup-ci – ni mr`wa, ni qubav, èqa da joj pomognem,da savladam wenu skleroznu naivu – ne dopirudo wene svesti. Sednem i pla~em. Vidim dawena bolest napreduje. Toliko je postala dale-ka da se pla{im: Mo`da joj sama èlim smrt?Ne gledam wene ruke, lice, o~i, dok nepresta-no stoji pored sudopere, vra}aju}i ili vade}itawire. Krijem je od wenih prijateqica.Otkazujem posete. Odlaèm zakazane sedeqke.Laèm ih. Mogle bi re}i: Boqa je smrt nego daìvi izvan sveta. Kaèm joj: “Ti ne sme{ umre-


ispod kolena se pomeraju.“Svaki dan neprestano pred ogledalom!

Stoji{ pred wim nanose}i dane na lice. Danema ogledala li~ila bi na kalu|ericu.@ivi{ u politiziranom sanduku sa sivomsijamskom ma~kom”, kaè ON.

Verino lice je bilo primaknuto ogledalu.Ruka je ve{to vukla karmin preko usana. Ondausne prelaze jedna preko druge. Raznose i ras-pore|uju slojeve karmina.

“To si namerno rekao”, kazala je ona. Sela jepored ogledala. Li~i na dete koje se igra upesku i oko koga su razbacane igra~ke. “Ja tebene krivim zbog smrti ma~ke. Ne mora{ mineprestano pomiwati wen nestanak. Znala samda }e uginuti. Celoga leta se nije igrala. Nijese umiqavala. Nije prela. Beàla je od meneili sam je ja zaboravila. Nisam je vi{e volela.Istisla sam je iz kruga svoje pa`we. Ma~kanije {qunak, drvo, zemqa, duplikat. Ona ose}akada joj se uskra}uje qubav.”

“Rekla si da vi{e voli{ ma~ku nego mene.”“Bila sam quta. Lo{e sam spavala. Koraci

iz hodnika su mi odjekivali u glavi. Ne veru-jem da si je zbog toga otrovao ili da je zbog togauginula. âk je izi{la iz sobe i leàla na ste-peniku.”

“Ja sam joj rekao: Dobar dan maco, kao {totebi govorim. Nisam joj dao otrov niti bilo{ta {to bi joj {kodilo, jer volim ìvotiwe,ali ne ovde u ku}i, ve} u selima, povezane sprirodom i mi{evima. Pruìo sam joj ruku.Raskrvavio sam ruku. Ozledio sam prst. Krvqusam umazao dlan. Povla~io sam ruku poredwenih o~waka, brkova i nosa. Nudio sam jojruku da se hrani wome. Jedi maco! govorio samjoj. Obliì bar krvave prste. Ona tebe vi{e

Gradivo 89

vvii{{ee vvoollii mmaa~~kkuu nneeggoo MMEENNEE

“[ta ako ti je baba umrla”, rekao je ON.“Nije samo tebe i MENE odgajila baba. Danasbabe vaspitavaju decu. To nije samo zbog razvo-ja dru{tva, preokupqenosti roditeqa, nego izbog starosti kroz koju prolaze wihova tela.Osobe koje su starije i druga~ije su. Wihovìvot zavisi od dece. Doba u kojem su babe idede moraju popuwavati de~iji glasovi, pla~ ibriga.

Ne}e{ vaqda neprestano nositi crnuta{nu, crnu haqinu, crne ~arape, crne cipele.Telo je pritisnuto prozra~nom crninom. Jedi-no ako èli{ kontrast izme|u crne boje tka-nine i bele boje koè koju moè{ polakootkrivati pred ogledalom ~ine}i je omamqi-vom.”

ON je drào prste u yepovima. Na sebi jeimao jaknu s inostranim grbom. Pantalone sumu bile plave boje. Bio je odeven kao da ~ekawu da bi po{li u bioskop ili kafanu. Stajaoje nadmo}an pored prozora. Izvadio je ruku izyepa. [etao je kaìprstom po zidu.

Vera dugo name{ta crni {e{ir. Povija ga ujednu ili drugu stranu. Izvla~i ~uperak kose.Pokre}e glavu levo i desno. Podiè je. Osme-huje se. Zatim vra}a {e{ir u plakar. Sada joj jekosa ra{~upana. Ponovo po~iwe da je tapira,~e{qa, ure|uje.

Na stolu, pred ogledalom, nalazi se otvore-na torba sa {minkom, senkom, kremom, ~e{qe-vima, ~etkom i fenom. Vera je klekla. Noge


zzaakkoonn jjee kkuurrvvaa

Stoje}i pored zida oslowen tako da MU jepodignuta ruka, zaba~ena glava, di{u}i uspo-reno, gledaju}i me, rastavqaju}i me pogledomtako da od tela ostaje samo talog, rugaju}i se,smeuqe}i se, govore}i o snazi koja je potrebnada ukrade sat, konzervu ribe, kwigu, torbu;govore}i o snazi koja je zatim potrebna da senove i ukradene stvari stave u kalup, da ihzgwe~i ili razbaca po sobama; govore}i o sna-zi kojom rukovodi, koja ga drì, opseda, preki-nut zvowavom telefona kaè:

“Zvoni telefon! Pita{ se: Da li da podig-nem slu{alicu? Da li da improvizujem razgo-vor bez obzira na sagovornika? Kaè{: Da! Jadanas putujem. Obezbedila sam kartu. Spava}uu vozu. U spava}im kolima }e se na}i nekimu{karac koji }e voditi qubav sa mnom. Ula-zak u moj krevet li~i}e na towewe u vodu sabiqkama i algama. Posle toga opu{teno iispra`weno telo oti}i }e u san.”

Gledaju}i zategnutu koù mog lica, kojom sezavr{ava telo, ne traè}i ostvarewe svojihèqa, ne anliziraju}i dane koje smo zajednoproveli, èle}i da s mog lica zdere zami{qe-nu pozu koja proviruje iz pokreta i glasa kaè:

“Nemoj da se uznemirava{. Nastavi da udi-{e{ dim. Sutra{wi dan po~iwe{ ve`bom izfizike. Za{to ne govori{ o epruvetama, men-zurama, smradu sumpora, otporu metala, oviskoznosti? Neprestano se upotrebqava{.Navikla si na to. Raspored visi u danima. Ja ga

Gradivo 91

voli nego mene. Shvati, vi{e te voli. Moè{da pojede{ moju ruku. Mo`da se maca pla{ilarane ili moje meso nije bilo dobrog ukusa?Ali tvoja maca je jela izmet. Dobio sam èquda pla~em. Da je ubijem.”

“TI si joj pomogao da ugine.”“Da! Ja sam joj rekao: Dovi|ewa maco! Sre-

}an put. Ne èli{ meso? Boqe da vi{e neìvi{.”

Bio je nagnut ka prozoru kao da nije znao gdese nalazi Vera, kao da je zbuwen traìo nekogna ulici. Video je kaput, sandale, sandu~e zapismo, jednog prolaznika, terase sa pe{kiri-ma. înilo mu se da straàri pored prozora.Ona se zbunila. Okrenula je glavu ka wemu.Video je kako pla~e. Ali to je video u ogleda-lu – suze vuku za sobom {minku ostavqaju}icrni trag poput mrqe.


drhti{, quti{ se. Preti{: Ne}u deliti bole-sti s TOBOM! Oti}i }u! Ali ne sa divqewem{to moè{ ukrasti nov~anik, lutku, kip,ko`nu jaknu, torbu, nakit.

U ogledalu jo{ stoji nepokretna prazninasobe, koja je pre}utana, a koja uporno prolazikroz osetqivu povr{inu ogledala. Dlanovi sepodiù i neguju koù. Parfemi popuwavajupore, grivu, epiderm. Pokreti uzimaju ruke.Preme{taju ih sa tela, sa usana, na stolice,cigarete, salvete, makaze, pincete. Pogledizvla~i osvetqeni izlog. Staje pred prodavni-com UZOR. Ukazuju se {tofovi i lakovi. Sve-jedno da li se vidi lutka od plastike ili koàène.

Od tebe je ostala samo vitka figura isce|e-na od besa. Tvoje lice dobija oblik freske, satamnim oreolom oko glave.

Moè li se tako re}i?Otvori prozor! Mahni za kamionom. Vikni

ne{to vojniku na {ta }e ti on odmahnuti.Posla}e ti poqubac i pozva}e te. Onda pogle-daj zvonik crkve. Od ki{e, od mokrih vojnika,od sivila grada, osta jo{ samo slika kolonekoja sporo ulazi u maglu. Kolona se umota zave-som ki{e. Nestade u vikawu i psovkama. Pre|ereku te se jo{ jednom vide na obronku brda.”

ON navodi da je krao muzi~ke instrumente,lekove, torbe, perike, ~ak i umetni~ke slikepoku{avaju}i da ih oblikuje ili ugradi u svojetvorevine. Zlato je sitnio i me{ao sa gipsom.Pove}avao je vrednost svojih rukotvorina. Nakraju je èleo skulpture pome{ati sa ìvimbi}ima.

Rekao je: “Treba ostaviti uspomene na danekoje smo proveli zajedno. Treba pokupitikapute, cipele, ~ar{ave, pantalone, tawire iz

Gradivo 93

znam. Vra}a{ se s ve`be. Vidi{ sebe kakovu~e{ kesu kroz autobuse i tramvaje. Pevu{i{tiho dok se pewe{ stepeni{tem. Ulazi{ usobu. Baca{ mantil. Uzima{ novine i gleda{raspored bioskopa. @ivot je jedan isti dankoji ge{tetner umnoàva na ukradenim papi-rima. Najboqe je da se zatvori{ izme|u zidova.Ruka neka zakqu~a vrata. Bilo ~iji koraci }ezastajati pred ulazom. Prsti }e kucati u vrata,ali po{to se ne bude{ javila koraci }e nesta-jati na ulici.

Rasko{ jo{ samo stoji na gravirama i u por-tretima. Fotografije su obavezno sa mnogodece. Tr~e ona u belim haqinicama. Hlade selepezama. Ma{u. Podiù ruke. Kreveqe se.Ska~u. Sme{e se fotografu ili onima {tostoje iza fotografskog aparata. Ali fotogra-fije odavno ne kazuju ono {to je na wima. Oslavnoj pro{losti tvojih predaka svedo~enapomene. Me|u izbledelim likovima prepo-znaje{ istorijska imena qudi nestalih naboji{tu. Izgovara{ francuske fraze. Poka-zuje{ ministre, vojskovo|e, a|utante. Opisu-je{ haqine dvorskih dama i oficirski kor sazabava u oficirskom domu. Izostavqa{ zabo-ravqena imena qubavnika i qubavnica zajednosa spletkama.

Smrt skida lica.Po~iwe{ sa ma{tawem. U se}awu se naku-

pilo dovoqno slika, raznih pejzaà, qudi,doga|aja, mrtvaca. Mogla bi da zapo~ne{ pri-~u. Ili je boqe da noèm, senkom, picom pre-|e{ preko usana, grla, ki~me, ~ela. Skri licekoje se rasta~e, curi, {iri ka uglu sobe, u sve-tlost se zavla~i. Dan je teg naspram kojeg sto-ji{. Naprslina je u zidu u koju se polako uvla-~i{. Odasvud je hladno. Neprestano urla{,


PPrriimmeerr jjeeddnnee pprreessuuddee::

U IME NARODAOp{tinski sud u (mesto), u Ve}u sastavqe-

nom od sudije (ime i prezime), kao predsednikaVe}a, sudije porotnike, (ime i prezime), kao~lanova Ve}a, sa zapisiva~em, (ime i prezime),u krivi~nom predmetu, (ime i prezime), zbogkrivi~nog dela kra|e iz ~l. 165 i te{ke kra|eiz ~lana 166 KZ SR Srbije po optu`nici br117, po odr`anom javnom pretresu dana (19. 6.1978.) u prisustvu stranaka, branioca i o{te-}enih, izrekao je i javno objavio:

P R E S U D U

A) {to je neutvr|enog dana u vremenu od 7.do 19. februara na jezeru obio vikendicuO{te}enog, tako {to je metalnom polugomrazvalio katanac na vratima barake, u namerida oduzme alat, te je oduzeo ru~na kolica zele-ne boje, dva krampa, lopatu, zidarski ~eki},visak i rende.

b) {to je obio vikendicu, tako {to je pog

Documents

Slavoljub Markovic - GRADIVOslavoljubmarkovic.freetzi.com/rgradivo.pdfgramatike srpskohrvatskog jezika.U ovoj kwizi se nalaze samo primeri. Slede}e tekstove mogu}e je uroniti u jednu