ZvezdeZvezde Jovana SavanovJovana Savanovićić

AstronomijaAstronomija

Slavoljub RaduloviSlavoljub Radulovićć AleksinaAleksinaččka gimnazijaka gimnazija

O zvezdamaO zvezdama

. .

Zvezde su najrasprostranjenija nebeska tela u Svemiru. One se sastoje od gasova i mi golim okom mozemo da vidimo oko 5000 zvezda, dok sa teleskopom mozemo da vidimo stotine milijardi zvezda. Udaljenosti među zvijezdama su ogromne i mere se svetlosnim godinama. Jedna svetlosna godina je put dug oko 9,46 biliona kilometara koji svetlost predje za godinu krecuci se brzinom od 299 792 458 km/s. Samim time i ostale zvezde koje su udaljene, na primer, 500 svetlosnih godina od Zemlje, mi danas vidimo onako kako su one izgledale pre 500 godina, takoreci, posedujemo vremeplov sedeci u mestu. Posebno fascinantno je kada pomislimo da na nebu gledamo zvezde kako su one izgledale pre par miliona godina, jer su mnoge udaljene bas toliko svetlosnih godina od nas. Neke od njih danas mozda vise ne postoje, jer su eksplodirale mozda, ali ta svetlost jos uvek nije stigla do nas, jer mi vidimo samo njihovu svetlost koja je krenula na put pre par miliona godina.

PROMENLJIVEPROMENLJIVE ZVEZDEZVEZDE

Promenljive zvezdePromenljive zvezde su one koje, vise ili manje pravilno, su one koje, vise ili manje pravilno, menjaju svoj sjaj tokom vremena. Vecina zvezda sjaji menjaju svoj sjaj tokom vremena. Vecina zvezda sjaji

stalno gotovo konstantnim sjajem,samo 1% su promenljive stalno gotovo konstantnim sjajem,samo 1% su promenljive zvezde.zvezde.

Prvi su ih uocili arapski astronomi u ranom srednjem Prvi su ih uocili arapski astronomi u ranom srednjem veku. Naime, primetili su da jedna sjajna zvezda u veku. Naime, primetili su da jedna sjajna zvezda u sazvezdju Persej menja svoj sjaj periodicno u razmaku sazvezdju Persej menja svoj sjaj periodicno u razmaku od oko tri dana, pa su je nazvali Aglol.od oko tri dana, pa su je nazvali Aglol.

1596. godine saradnik poznatog astronoma posmatraca 1596. godine saradnik poznatog astronoma posmatraca Tiho Brahea, Fabricius, otkrio je promenljivu zvezdu u Tiho Brahea, Fabricius, otkrio je promenljivu zvezdu u sazvezdju Kit i nazvao je Mira zbog njene neobicne sazvezdju Kit i nazvao je Mira zbog njene neobicne osobine da se ponekad ne vidi na nebu. Kasnje, kada je osobine da se ponekad ne vidi na nebu. Kasnje, kada je teleskop usao u upotrebu, utvrdjeno je da ova zvezda teleskop usao u upotrebu, utvrdjeno je da ova zvezda zapravo menja sjaj i golim okom se moze videti samo zapravo menja sjaj i golim okom se moze videti samo kada je u maksimumu svog sjaja dok se u minimumu kada je u maksimumu svog sjaja dok se u minimumu moze vidi samo teleskopom.moze vidi samo teleskopom.

Posmatranje promenljivih zvezda je zahvalno podrucje rada za Posmatranje promenljivih zvezda je zahvalno podrucje rada za astronome amatere. Profesionalni astronomi ne mogu da astronome amatere. Profesionalni astronomi ne mogu da prate sve promenljive zbog njihovog ogromnog broja, tako da prate sve promenljive zbog njihovog ogromnog broja, tako da amateri tu mogu da daju znacajan doprinos astronomiji. Uslov amateri tu mogu da daju znacajan doprinos astronomiji. Uslov je da se posmatranja vrse sistematski i da budu dobro je da se posmatranja vrse sistematski i da budu dobro organizovana i dugotrana – vise meseci pa i godina. Osnovni organizovana i dugotrana – vise meseci pa i godina. Osnovni zadatak je da se izvede kriva promene sjaja zvezde u funkciji zadatak je da se izvede kriva promene sjaja zvezde u funkciji vremena, sto se dobija cestim posmatranjima i odredjivanjem vremena, sto se dobija cestim posmatranjima i odredjivanjem sjaja promenljive zvezde kako golim okom tako i sjaja promenljive zvezde kako golim okom tako i instrumentom – fotoelektricnim fotometrom.instrumentom – fotoelektricnim fotometrom.

Promenljive zvezdePromenljive zvezde

Osnovni tipovi promenljivih zvezda:Osnovni tipovi promenljivih zvezda:

Pulsirajuce Pulsirajuce Eruptivne Eruptivne PomracujucePomracujuce

Kataklizmicke Kataklizmicke Rotirajuce Rotirajuce

PulsirajucePulsirajuce

Većina zvezda iz ove skupine pulsiraju tako da Većina zvezda iz ove skupine pulsiraju tako da se skupljaju i šire. Među pulsirajućim se skupljaju i šire. Među pulsirajućim promenljivim zvezdama razlikujemo dve velike promenljivim zvezdama razlikujemo dve velike klase:klase:

Cefeide Cefeide - imaju kratke periode (nekoliko dana ili - imaju kratke periode (nekoliko dana ili meseci), a stabilan period promene sjaja jedan meseci), a stabilan period promene sjaja jedan je od najvažnijih obježja cefeida. je od najvažnijih obježja cefeida.

Dugoperiodične promenljive zvezdeDugoperiodične promenljive zvezde – – njihovi periodi su duži, do 1000 dana, sjaj njihovi periodi su duži, do 1000 dana, sjaj zvezde se menja manje pravilno. zvezde se menja manje pravilno.

CefeideCefeide

Eruptivne iEruptivne i Kataklizmicke Kataklizmicke

1.1. Nepravilno promenljive zvezdeNepravilno promenljive zvezde2.2. Nove zvezdeNove zvezde3.3. Supernove zvezde Supernove zvezde -Supernove I tipa-Supernove I tipa -Supernove II tipa-Supernove II tipa

SupernovaSupernova

- Zvezde tipa R CBo- Zvezde tipa R CBo (R Severne krune) imaju velike (R Severne krune) imaju velike nepravilne promene sjaja,a ujedno i spektralne klase.nepravilne promene sjaja,a ujedno i spektralne klase.

- - Zvezde tipa UV CetZvezde tipa UV Cet za krace vreme od jednog minuta za krace vreme od jednog minuta povecaju sjaj nekoliko zvezdanih velicina,a potom sjaj lagano povecaju sjaj nekoliko zvezdanih velicina,a potom sjaj lagano opada.opada.

Nove zvezdeNove zvezde karakterise brzina promene sjaja za 8m do 15m karakterise brzina promene sjaja za 8m do 15m za samo nekoliko dana,uz kasnije sporo varirajuce opadanje za samo nekoliko dana,uz kasnije sporo varirajuce opadanje sjaja. sjaja.

Supernove zvezdeSupernove zvezde u galaksijama pojavljuju se u proseku u galaksijama pojavljuju se u proseku jednom u 20 do 400 godina,zavisno od tipa galaksije. jednom u 20 do 400 godina,zavisno od tipa galaksije. Amplituda promene sjaja takve zvezde je do 19m. Amplituda promene sjaja takve zvezde je do 19m.

-U ostacima dveju supernovih radio-astronomi su 1967.god. -U ostacima dveju supernovih radio-astronomi su 1967.god. pronasli jake izvore radio-zracenja,koji zrace u kratkim pronasli jake izvore radio-zracenja,koji zrace u kratkim vremenskim intervalima,nalik na svetionik. Ova tela su vremenskim intervalima,nalik na svetionik. Ova tela su nazvana nazvana pulsaripulsari..

PulsariPulsari

PomracujucePomracujuce ( (ElipsneElipsne))

Pojedini bliski parovi zvezda, kod kojih Pojedini bliski parovi zvezda, kod kojih ravni kretanja grade vrlo mali ugao prema ravni kretanja grade vrlo mali ugao prema vizuri posmatrača ili se poklapaju s njom, vizuri posmatrača ili se poklapaju s njom, međusobno se pomračuju pri čemu dolazi međusobno se pomračuju pri čemu dolazi do smanjenja ukupnog sjaja sistema. do smanjenja ukupnog sjaja sistema. Jedna od najpoznatijih eklipsnih zvezda je Jedna od najpoznatijih eklipsnih zvezda je AlgolAlgol beta Perseja.beta Perseja.

Algol beta PersejaAlgol beta Perseja

RotirajuceRotirajuce

Promenljive zvezde usled rotacijePromenljive zvezde usled rotacije- Nesferične promenljive zvezde- Nesferične promenljive zvezde Zvezde nesferičnog oblika menjaju sjaj zbog nestalne Zvezde nesferičnog oblika menjaju sjaj zbog nestalne

veličine površine okrenute prema posmatraču. veličine površine okrenute prema posmatraču. -- Zvezde sa pegamaZvezde sa pegama Zvezde čija je površina prekrivena velikim pegama Zvezde čija je površina prekrivena velikim pegama

sličnim Sunčevim. Rotacijom zvezda pojavljuju se sličnim Sunčevim. Rotacijom zvezda pojavljuju se različite grupe pega, pa se sjaj zvezde menja za nekoliko različite grupe pega, pa se sjaj zvezde menja za nekoliko desetih delova magnitude.desetih delova magnitude.

Me uzvezdana đMe uzvezdana đmaterijamaterija

Međuzvezdani prostor nije prazan. Osim Međuzvezdani prostor nije prazan. Osim gravitacionog i magnetskog polja, u njemu gravitacionog i magnetskog polja, u njemu je i međuzvezdana materija. Ona se sastoji je i međuzvezdana materija. Ona se sastoji

od čestica prašine i gasa. Gustina ove od čestica prašine i gasa. Gustina ove materije je veoma mala. Tako retka materija materije je veoma mala. Tako retka materija

na Zemlji još nije dobijena, ali zbog na Zemlji još nije dobijena, ali zbog ogromnih dimenzija prostora ona čini jednu ogromnih dimenzija prostora ona čini jednu

desetinu mase Galaksije.desetinu mase Galaksije.

Međuzvezdana prašinaMeđuzvezdana prašina sastoji se od čestica čiji je sastoji se od čestica čiji je prečnik oko stotog dela milimetra. Na tim česticama se vrši prečnik oko stotog dela milimetra. Na tim česticama se vrši

apsorpcija i rasejanje svetlosti zvezda. Međuzvezdana apsorpcija i rasejanje svetlosti zvezda. Međuzvezdana prašina je neravnomerno raspoređena, a najviše je ima u prašina je neravnomerno raspoređena, a najviše je ima u

ravni Mlečnog puta.ravni Mlečnog puta.

Međuzvezdani gasMeđuzvezdani gas se sastoji prvenstveno od vodonika, se sastoji prvenstveno od vodonika, ali je otkriveno i prisustvo i drugih molekula, npr. azota, ali je otkriveno i prisustvo i drugih molekula, npr. azota,

vode, itd. vode, itd.

Kosmičko zračenjeKosmičko zračenje čine relativističke čestice. Eksplozije čine relativističke čestice. Eksplozije supernovih su glavni izvor ovih čestica. Relativistički supernovih su glavni izvor ovih čestica. Relativistički

elektroni imaju najčešće brzinu od 120000 km/s.elektroni imaju najčešće brzinu od 120000 km/s.

Mećuzvezdani gas i prašina su najgušći u oblastima koje Mećuzvezdani gas i prašina su najgušći u oblastima koje nazivamo magline. Srednja temperatura čestica nazivamo magline. Srednja temperatura čestica

međuzvezdanog gasa je od -263 C do -173 C. Postoje međuzvezdanog gasa je od -263 C do -173 C. Postoje planetarne i difuzne magline. Difuzne magline se dele na planetarne i difuzne magline. Difuzne magline se dele na svetle i tamne. Svetle magline su u blizini toplih zvezda i svetle i tamne. Svetle magline su u blizini toplih zvezda i

svetle. Tamne magline se sastoje uglavnom od prašine, pa svetle. Tamne magline se sastoje uglavnom od prašine, pa svoje prisustvo pokazuju apsorpcijom. Izgledaju kao oblasti svoje prisustvo pokazuju apsorpcijom. Izgledaju kao oblasti bez zvezda. Planetarne magline imaju oblik eliptične pločice bez zvezda. Planetarne magline imaju oblik eliptične pločice

ili prstena sa zvezdom u sredini. Ime su dobile zbog ili prstena sa zvezdom u sredini. Ime su dobile zbog sličnosti sa izgledom planeta posmatranih kroz male sličnosti sa izgledom planeta posmatranih kroz male

teleskope. Temperatura gasa u maglini može dostići više teleskope. Temperatura gasa u maglini može dostići više

od 10 000 C.od 10 000 C.

LiteraturaLiteratura::

Astronomija za 4. razred gimnazije

Autori: M.S.Dimitrijević, A.S.Tomić