Učenik: Marija Krstić Predmetni profesor: Slavoljub

Radulović Predmet: Astronomija Škola: Aleksinačka gimnazija Odeljenje: IV2

ASTRONOMIJAASTRONOMIJA

Zvezdana jataZvezdana jata Promenljive zvezdePromenljive zvezde Medjuzvezdana materijaMedjuzvezdana materija

ZVEZDANA JATAZVEZDANA JATA Zvezdana jata = grupe zvezdaZvezdana jata = grupe zvezda Imaju zajednicko poreklo, kretanje i mala rastojanjaImaju zajednicko poreklo, kretanje i mala rastojanja Dele se na:Dele se na:

1.1. RASEJANA JATARASEJANA JATA2.2. ZBIJENA JATAZBIJENA JATA

1. RASEJANA JATA1. RASEJANA JATA 2 jata se golim okom mogu videti u sazvezdju Bik:2 jata se golim okom mogu videti u sazvezdju Bik:

1.1. Plejade (Vlasici)Plejade (Vlasici)2.2. HijadeHijade

Imaju zajednicko poreklo, kretanje i mala rastojanjaImaju zajednicko poreklo, kretanje i mala rastojanja Broje po nekoliko hiljada zvezdaBroje po nekoliko hiljada zvezda Vremenom se raspadajuVremenom se raspadaju Stara su od nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona Stara su od nekoliko miliona do nekoliko stotina miliona

godinagodina Na H-R dijagramu zvezde su u glavnom nizuNa H-R dijagramu zvezde su u glavnom nizu

Zvezdanajata

2. ZBIJENA JATA2. ZBIJENA JATA Loptastog su oblikaLoptastog su oblika Tu spadaju i galaksijeTu spadaju i galaksije Broje i po nekoliko stotina hiljada zvezdaBroje i po nekoliko stotina hiljada zvezda Imaju jacu gravitacionu siluImaju jacu gravitacionu silu Zvezde ih ne mogu napustiti (to su gravitaciono Zvezde ih ne mogu napustiti (to su gravitaciono

zatvorena jata)zatvorena jata) Stara su i do 10 milijardi godinaStara su i do 10 milijardi godina Na H-R dijagramu deo zvezda je na glavnom nizu, a Na H-R dijagramu deo zvezda je na glavnom nizu, a

ostatak pripada dzinovimaostatak pripada dzinovima

Zvezdana jata

PROMENLJIVE ZVEZDEPROMENLJIVE ZVEZDE Nemaju konstantan sjajNemaju konstantan sjaj Svoj sjaj ne menjaju sve zvezde jednakoSvoj sjaj ne menjaju sve zvezde jednako S obzirom na oblik krive promene sjaja, dele se na:S obzirom na oblik krive promene sjaja, dele se na:

Pravilno promenljive (pulsirajuce)Pravilno promenljive (pulsirajuce)Polupravilno promenljivePolupravilno promenljiveNepravilno promenljiveNepravilno promenljiveKataklizmicki (eruptivno) promenljiveKataklizmicki (eruptivno) promenljive

Amplitude promene sjaja rastu od prvih do poslednjihAmplitude promene sjaja rastu od prvih do poslednjih Uglavnom nisu na glavnom nizu H-R dijagramaUglavnom nisu na glavnom nizu H-R dijagrama Cine 1% ukupne populacijeCine 1% ukupne populacije

PULSIRAJUCE PROMENLJIVE ZVEZDEPULSIRAJUCE PROMENLJIVE ZVEZDE

Imaju pravilne periode promene sjajaImaju pravilne periode promene sjaja Razlikuju se grupe sa:Razlikuju se grupe sa:

Razlicitim srednjim periodima (Razlicitim srednjim periodima (PP)) Amplitudama (Amplitudama (AA)) Oblicima krive sjaja Oblicima krive sjaja Spektralnim klasama (Spektralnim klasama (SpSp)) Apsolutnim zvezdanim velicinama (Apsolutnim zvezdanim velicinama (MM))

Period pulsiranja i amplituda rastu kako se temperatura Period pulsiranja i amplituda rastu kako se temperatura zvezde smanjujezvezde smanjuje

Prva otkrivena zvezda iz ove grupe je Prva otkrivena zvezda iz ove grupe je δδ-Cephei-Cephei Po njoj se cela grupa pulsirajucih zvezda naziva CEFEIDE, a Po njoj se cela grupa pulsirajucih zvezda naziva CEFEIDE, a

podgrupe su: podgrupe su: ββ-cefeide, patuljaste cefeide, liride, -cefeide, patuljaste cefeide, liride, δδ--cefeide, virginide, tauride, dugoperiodicne i miride.cefeide, virginide, tauride, dugoperiodicne i miride.

Svaka od podgrupa je na drugom nizu na H-R dijagramuSvaka od podgrupa je na drugom nizu na H-R dijagramu Sve miride imaju zvezdanu velicinu Sve miride imaju zvezdanu velicinu M=0,5M=0,5 Za Za δδ-cefeide i virginide postoji veza izmedju srednje -cefeide i virginide postoji veza izmedju srednje

apsolutne zvezdane velicine apsolutne zvezdane velicine MM i perioda i perioda PP::M = a + b log PM = a + b log P

za za δδ-cefeide -cefeide a=-1,5, a b=-1,74a=-1,5, a b=-1,74 za virginide za virginide a=-0,2, a b=-1,50a=-0,2, a b=-1,50

Za zvezde iz rasejanih jata vaze konstante pod 1Za zvezde iz rasejanih jata vaze konstante pod 1 Za zvezde iz zbijenih jata vaze konstante pod 2Za zvezde iz zbijenih jata vaze konstante pod 2 Ove zvezde pulsiraju u pravilnom ritmu, mada pulsacije nisu Ove zvezde pulsiraju u pravilnom ritmu, mada pulsacije nisu

u faziu fazi

Promenljivezvezde

NEPRAVILNO PROMENLJIVE ZVEZDENEPRAVILNO PROMENLJIVE ZVEZDE

Imaju amplitudu do Imaju amplitudu do 22mm

Apsolutne velicine: od Apsolutne velicine: od +1+1mm do do -4-4mm

Niskih su temperaturaNiskih su temperatura Predstavnici su zvezde tipa:Predstavnici su zvezde tipa:

• R CBoR CBo – imaju velike nepravilne promene sjaja – imaju velike nepravilne promene sjaja• UV CetUV Cet – za krace vreme od 1 minuta povecaju sjaj – za krace vreme od 1 minuta povecaju sjaj

nekoliko zvezdanih velicina, a potom sjaj lagano nekoliko zvezdanih velicina, a potom sjaj lagano opadaopada

NOVE ZVEZDENOVE ZVEZDE

Brzo menjaju sjaj, prosecno Brzo menjaju sjaj, prosecno 160 hiljada puta za nekoliko 160 hiljada puta za nekoliko dana. On posle sporo varira.dana. On posle sporo varira.

Zvezda prolazi kroz razne Zvezda prolazi kroz razne rane spektralne klaserane spektralne klase

Vecina novih potice od Vecina novih potice od bliskih dvojnih zvezdabliskih dvojnih zvezda

U nasoj galaksiji godisnje U nasoj galaksiji godisnje nastane oko 35 novihnastane oko 35 novih

SUPERNOVE ZVEZDESUPERNOVE ZVEZDE Prosecno se pojavljuju jednom u 20 do 400 godinaProsecno se pojavljuju jednom u 20 do 400 godina Amplituda promene sjaja je Amplituda promene sjaja je 1919mm

Postoje 2 tipa ovih zvezda:Postoje 2 tipa ovih zvezda:• Supernova I tipa-Supernova I tipa- dostize maksimum sjaja M=-20 dostize maksimum sjaja M=-20m m za za

nedelju dana, a onda 20-30 dana opada za 0nedelju dana, a onda 20-30 dana opada za 0mm,1 dnevno, pa ,1 dnevno, pa na 0na 0mm,014 dok se ne ustali.,014 dok se ne ustali.

• Supernova II tipa-Supernova II tipa- ima u maksimumu manji sjaj, koji ima u maksimumu manji sjaj, koji mnogo brze opada.mnogo brze opada.

Najpoznatije supernove su:Najpoznatije supernove su:• Braheova novaBraheova nova• Keplerova novaKeplerova nova• Rak maglinaRak maglina

Uostacima supernovih pronadjeni su izvori radio-zracenja koji Uostacima supernovih pronadjeni su izvori radio-zracenja koji zrace u pravilnim vremenskim intervalima.zrace u pravilnim vremenskim intervalima.

Nazvani su Nazvani su PULSARI.PULSARI. To zracenje potice od ubrzanog kretanja naelektrisanih cestica To zracenje potice od ubrzanog kretanja naelektrisanih cestica

u magnetnom poljuu magnetnom polju Magnetna osa se ne podudara sa osom rotacijeMagnetna osa se ne podudara sa osom rotacije Materija ovih zvezda je velike gustine (kao atomsko jezgro) I Materija ovih zvezda je velike gustine (kao atomsko jezgro) I

sastoji se od neutronasastoji se od neutrona Zbog toga se ove zvezde nazivaju i Zbog toga se ove zvezde nazivaju i NEUTRONSKIM NEUTRONSKIM

ZVEZDAMAZVEZDAMA Nastaju eksplozijom supernoveNastaju eksplozijom supernove Protoni i elektroni stope se u neutroneProtoni i elektroni stope se u neutrone Zvezda zadrzava magnetno polje, koje je sabijenoZvezda zadrzava magnetno polje, koje je sabijeno Zbog jacine magnetnog polja, ovo su i Zbog jacine magnetnog polja, ovo su i MAGNETNE ZVEZDEMAGNETNE ZVEZDE

Promenljivezvezde

MEDJUZVEZDANA MATERIJAMEDJUZVEZDANA MATERIJA Medjuzvezdani prostor nije prazanMedjuzvezdani prostor nije prazan Sastoji se iz:Sastoji se iz:

Medjuzvezdane prasineMedjuzvezdane prasine – cestice precnika 10 – cestice precnika 10-5-5. Na . Na njima se vrsi apsorpcija, polarizacija i rasejanje svetlosti njima se vrsi apsorpcija, polarizacija i rasejanje svetlosti zvezdazvezda

Medjuzvezdanog gasaMedjuzvezdanog gasa – uglavnom od vodonika, ali ima – uglavnom od vodonika, ali ima i amonijaka, vode…i amonijaka, vode…

Kosmickog zracenjaKosmickog zracenja – relativisticke cestice sa – relativisticke cestice sa ogromnom energijom. Eksplozije supernovih su izvor ovih ogromnom energijom. Eksplozije supernovih su izvor ovih cesticacestica

MAGLINEMAGLINE Medjuzvezdane materije su najgusce oko ravni Galaksije i u Medjuzvezdane materije su najgusce oko ravni Galaksije i u

MAGLINAMAMAGLINAMA One mogu biti:One mogu biti:

• DIFUZNEDIFUZNE – svetle i tamne. Svetle su u blizini toplih tela, pa – svetle i tamne. Svetle su u blizini toplih tela, pa su jonizovane. Najpoznatija je Velika Orionova maglina. su jonizovane. Najpoznatija je Velika Orionova maglina. Njena gustina je 1000 puta veca od medjuzvezdane Njena gustina je 1000 puta veca od medjuzvezdane materija. Tamne magline se sastoje najvise od prasine. materija. Tamne magline se sastoje najvise od prasine. Izgledaju kao oblasti bez zvezda.Izgledaju kao oblasti bez zvezda.

• PLANETARNEPLANETARNE –imaju oblik plocice ili prstena sa zvezdom u –imaju oblik plocice ili prstena sa zvezdom u sredini. Temperatura u njima moze biti preko 10000 K.sredini. Temperatura u njima moze biti preko 10000 K.

LiteraturaLiteratura

-Astronomija za 4. razred gimnazije, -Astronomija za 4. razred gimnazije, Milan S. Dimitrijevic, Aleksandar S. Milan S. Dimitrijevic, Aleksandar S. TomicTomic-Wikipedia-Wikipedia