125

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 6, 1&2, 2016, str. 125-131

Struni lanak

SLINOSTI I RAZLIKE U METODICI OBUKE OSNOVNIH TEHNIKA

DUDOA I DIU DICE

UDK 796.817.23.015 ; 796.817.25.015

Nikola Mijatov1Strukovni trener Visoka sportska i zdravstvena kola, Beograd, Srbija

Master istoriar Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, Srbija

Apstrakt: Uporeujui dve metoda vebanja tehnike, dudoa i diu dice, kroz dve odabrane tehnike, rad sagledava nedostatke u obuci praktikanta samoodbrane. Analizirajui prirodu dudo randoria, tanije mogunosti koje isti prua za usavravanje tehnike, razmatraju se prednosti toga metoda vebanja naspram metoda usavravanja tehnika diu dice. Budui da su tehnike diu dice vrlo opasne, gotovo je nemogue usvojiti ih u potpunosti. One se praktikuju vrlo oprezno, najee do granice bola. Konsekventno veba diu dice nije u stanju da tehniku izvede do kraja, to bi u realnosti (fizikom obraunu) svakako uradio. S druge strane, tehnike dudoa mogue je izvoditi i punom snagom i uz pun otpor protivnika. Konsekventno, praktikant diu dice praktino nije u mogunosti da u potpunosti ovlada tehnikama, posmatrano kroz stadijume metodike uenja istih, dok za praktikanta dudoa svi pomenuti stadijumi ostaju dostupni.

Kljun ri: dudo, diu dica, samoodbrana, randori, specijalno fiziko vebanje

UVOD

Osnivanjem dudoa Digoro Kano svetu je predstavio nov, revolucionarni, sistem vebanja. Drevnu borilaku vetinu diu dicu modifikovao je u sistem fizikog vebanja, ali i nain ivota, koji ubrzo se iri svetom. Od tada dudo je doiveo znaajne promene, ona svakako najznaajnija je preovladavanje sportskog aspekta kada sam sport postaje olimpijski u Tokiju 1964. godine.

1 nikolamijatov@gmail.com

126

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 6, No 1 & 2, 2016.

Iako se naao u drutvu vrhunskih sportova, dudo je i dalje ostao i borilaka vetina. Mada se esto dva pojma meaju, razlika je znaajna. Naime, borilake vetine nemaju u sebi takmienja, iskljuivo su fokusirane na usavravanje tehnike, sticanje stepena pojaseva i jedinstvenu filozofiju. Kao takvi istiu se, na primer, aikido i nindicu. S druge strane, nalaze se borilaki sportovi koji su fokusirani iskljuivo na takmiarski aspekt, poput rvanja ili boksa. Dudo, tekvondo i karate u sebi poseduju oba aspekta: i borilaku vetinu i sport. Problematika se javila koliko je sam dudo, kao borilaka vetina, pretrpeo sportskom transformacijom i da li je njegova upotrebljivost u fizikim obraunima (van sportskog borilita) i dalje znaajna.

Zarad razumevanja, znaajan je osvrt na istorijski razvoj dudoa i diu dice. Naime, srednjevekovnim Japanom dominirala je ratnika klasa samuraja koja je itav ivot podredila sluenju svom feudalcu, tj. damjou (Kliri, 2006). U tu svrhu svakodnevno su praktikovali borilake vetine. Ona najzastupljenija bila je vetina borbe sa maem, tzv. ken ucu. Za eventualnost gubitka maa u toku bitke kao dopunska vetina praktikovana je diu dica, vetina dominantno bez upotrebe oruja. Budui da je svoju kljunu ulogu nalazila na bojnim poljima same tehnike diu dice bile su izuzetno brutalne i najee su se zavravale ubistvom protivnika.

Preokret je nastao Meii reformom, koja je u potpunosti preobratila japansko drutvo nastojei da uhvati tok modernizma koji su praktikovale imperijalne sile (Stojanovi, 2015). Jedna od prvih mera reforme bila je zabrana noenja maa to je za konsekvencu imalo i procvat diu dice koja tada postaje dominantna vetina. Meutim, u modernom japanskom drutvu mesta za smrtonosne tehnike diu dice nije bilo, a ona svog reformatora dobija u liku i delu Digoro Kana. On je izvrio strog odabir tehnika i u svoju vetinu dudo, uvrstio samo one koje su po oba vebaa bezbedne. Takoe, to je veoma znaajno, prvi je u borilaku vetinu inkorporirao i fiziko vebanje, svestan znaaja sporta u modernom drutvu (Kano, 2007). U samom nazivu se i ogleda jasna distinkcija. Naime, dok sufiks dicu podrazumeva vetinu koja je prilagodljiva i usmerena na realnu upotrebu, Kano koristi termin do, tvorei time dudo. Sam termin do podrazumeva da je smisao vetine u dubljem, filozofskom smislu (De Majo, 2010).

Danas, dudoom prevladava randori kao posledica dominacije sportskog aspekta same vetine. U njemu, u okviru strogo definisanih pravila, niz tehnika je dozvoljeno, ali je isto tako mnotvo zabranjeno. U radu, fokus e biti na dozvoljenim tehnikama, mogunostima njihovih ispoljavanja u okviru samog randoria i uinak koji moe takvo vebanje tehnika proizvesti. Iako sportske, te tehnike su i samoodbrambene i nalaze se u irokom korpusu tehnika diu dice (kao reprezentativne borilake vetine samoodbrane) (Mudri, 2005; Nei, Rado, 2002; Vukeli, 2004). Analiziranjem zakonitosti trenanog procesa, dominantno uenje tehnike, i prirode tehnika

127

samoodbrane, nastojaemo da sagledamo kakvu ulogu moe praktikovanje dudo randoria da ima u usavravanju samoodbrambenih tehnika.

S druge strane, i sama du dica je krenula putem sporta. Naime, otro selektujui svoje tehnike oformljen je sportski aspekt, do sada iskljuivo borilake vetine. Za razliku od dudoa te borbe karakterie daleko vei korpus dozvoljenih tehnika i zastupljenost i drugih tehnika od tehnika bacanja i partera, karakteristinih za dudo. No, u radu e fokus biti na, i dalje dominantni, samoodbrambeni aspekt diu dice i na tehniku koja u samoj sportskoj borbi nije dozvoljena.

1. TEORIJSKI OSNOV RADA

U fizikom sukobu dva pojedinca poznate su, grubo uzevi, etiri distance. Prva udaraka u kojoj su dominantni udari rukom i nogom, naroito sa razdaljine, poput mavai gerija u karateu. Sledea je klin distanca u kojoj su dominantni udarci rukom, laktom i kolenom. Sleduje, za rad kljuna, hvataka distanca u kojoj su protivnici uspostavili hvat i nastoje da suparnika obore na zemlju. Kao posledica tu je i zavrna parterna distanca, koja je takoe deo dudoa, ali za samu samoodbranu ne naroito znaajna. Navedeno proizilazi iz mogunosti napada vie napadaa gde u takvoj situaciji silazak u parter radi onesposobljavanja jednog od njih bi mogao biti koban.

Trea distanca, tj. distanca hvata, predmet je ovog istraivanja. U njoj je kljuno, po uspostavljenom hvatu za odeu ili telo, oboriti protivnika na zemlju. Isti princip predstavlja i okosnicu dudo randorija, koji je oblikovan dugogodinjim iskustvom i zahtevima Meunardnog olimpijskog komiteta. Poznato je da bi sport postao olimpijski potrebno je da ispuni stroge standarde bezbednosti, propisane od strane MOK-a. Svoj evolutivni put od borilake vetine do olimpijskog sporta, dudo je zapoeo uvoenjem fizikog obrazovanja u trening dudoa od strane samog Digoro Kana (Kano, 2007). Stoga, pravila su zaokruena i jednaka svuda u svetu gde se dudo praktikuje. Za tematiku rada znaajan nam je korpus dozvoljenih tehnika i priroda njenih izvoenja u samoj borbi. Takoe, samoodbrana neguje vebanje svih ovih distanci ne bi li borac bio kompletan. Sama diu dica u distanci hvata oslanja se na dudo tehnike bacanja koje upotrebljava za uspeno prevazilaenje ove distance, de facto bacanje protivnika. Stoga, sama dudo bacanja za praktikanta diu dice nisu strana, ve su sastavni deo svakog treninga.

Dudo randori dozvoljava upotrebu 38 osnovnih bacanja i njihove brojne varijacije (Kudo, 1969). Znaajna nam je priroda samih izvoenja ovih bacanja koja je vrlo bliska samom fizikom obraunu dva protivnika: bacanje se izvodi uz primenu maksimalne sile i, sa druge strane, uz maksimalni otpor protivnika.

Navedenu karakteristiku meu tehnikama samoodbrane, tj. tehnikama diu dice, ne nalazimo. Te tehnike se vebaju u strogo ogranienim uslovima, gotovo eksperimentalnom metodom, o emu e kasnije biti vie rei.

N. Mijatov: SLINOSTI I RAZLIKE U METODICI OBUKE OSNOVNIH TEHNIKA DUDOA I DIU DICE

128

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 6, No 1 & 2, 2016.

Dve navedene karakteristike uzimamo kao kljune i sagledaemo ih kroz zakonitosti trenanog procesa na polju uenja i usavravanja tehnike. Metodika uenja tehnike, po Stefanoviu i Jakovljeviu (2004), poznaje V stadijum:

I stadijum: usvajanje tehnike odvija se u olakanim uslovimaII stadijum: usavravanje tehnike odvija se u oteanim uslovimaIII stadijum: stvaranje stila nadgradnja na postojee, usvojene

tehnikeIV stadijum: stvaranje specijalke oformljavanje specifinog

tehnikog detaljaV stadijum: stvaranje nove varijante tehnike predstavlja najvii

nivo stvaralatvaZa razliku od sporta, u borilakoj vetini primat je na prva dva

stadijuma usled irokog polja koje sama samoodbrana obuhvata. Naime, dok je u sportu borba pravilima ograniena, u obraunu dva protivnika sve je dozvoljeno, eventualno ogranieno moralnim normama.

Da bi se navedeni stadijumi uenja tehnike uspeno savladali, takoe Stefanovi i Jakovljevi (2004), definiu tri faze:

I faza: usvajanje osnovne tehnike u olakanim uslovima treniranjaII faza: usavravanje tehnike u normalnim uslovima treniranjaIII faza: situacioni trening tehnike u takmiarskim uslovimaPrve dve faze dostupne su kako u diu dici tako i u dudou.

Problematiku predstavlja trea faza, koju u dudou nalazimo u vidu randoria. Problematika izvoenja te faze u diu dici, tj. usavravanju samoodbrane, i mogunost njenog izvoenja u dudou predstavlja okosnicu ovog rada.

Kao tehniku samoodbrane, tj. diu dice, uzeemo Dupli blok akama, poluga na laktu pomou ramena, ija je metodologija opisana u jednoj od retkih praktinih knjiga iskljuivo diu dice, Neia i Radoa (2002). Sama tehnika prikazana je na Slici 1.

Slika 1. Dupli blok akama, poluga na laktu pomou ramena

Ono to je za ovu tehniku, kao i za mnoge druge tehnike diu dice, karakteristino to je da se, u punom izvoenju, naroito u treoj fazi, ona zavrava lomom protivnikove ruke u predelu zgloba lakta. Usled toga ona je

129

izuzetno efikasna, ali i opasna za vebanje, pa se stoga veba do granice bola, tj. do predaje protivnika usled poluge.

S druge strane, od tehnika dudoa analiziraemo osnovno nono bacanje Osotogari. Objanjenje tehnike (Slika 2), nalazimo u delu Kuda (1969).

Slika 2. Osoto-gari

Kao i ostala dudo bacanja tehnika je po protivnika bezbedna. Uzmemo li u obzir da se izvodi na strunjai i da je protivnik upoznat tehnikom padova, samo izvoenje tehnike se odvija bez veih opasnosti po vebae. Kao takva, Osotogari je deo takmiarskih tehnika dudoa.

Analiziranjem ove dve osnovne tehnike, sagledaemo (ne)mogunosti njihovog praktikovanja u tim fazama i time ocrtati znaajne razlike koje se javljaju u metodici usavravanja tehnika dudoa i diu dice.

2. PROBLEMATIKA UENJA I USAVRAVANJA TEHNIKA

Prikazana tehnika diu dice, Dupli blok akama, poluga na laktu pomou ramena, sa sigurnou se moe uvebavati u prve dve faze: usvajanje osnovne tehnike u olakanim uslovima treniranja i usavravanje tehnike u normalnim uslovima treniranja. Problematiku predstavlja trea faza - situacioni trening tehnike u takmiarskim uslovima.

Za vetinu samoodbrane takmiarski uslovi predstavljaju sam obraun dva protivnika u punom intenzitetu. Ono to je upadljivo jeste da kada bi se

N. Mijatov: SLINOSTI I RAZLIKE U METODICI OBUKE OSNOVNIH TEHNIKA DUDOA I DIU DICE

130

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 6, No 1 & 2, 2016.

navedena tehnika i izvela u takvim okolnostima protivnik bi pretrpeo ozbiljnu povredu zgloba lakta. Stoga, sama tehnika se nikada ne veba s tom metodom, nego u strogo ogranienim uslovima. U toku procesa samog vebanja, protivnik (ili u procesu vebanja tehnike partner) u diu dici ne sme pruati znaajniji otpor. On sa napadaem mora da sarauje ne bi li se tehnika izvela bezbedno. Stoga, praktikant diu dice nije u stanju da samu tehniku izvede do kraja, dakle, daleko od takmiarskih uslova, tj. realnog fizikog obrauna.

S druge strane, Osotogari je mogue izvesti punim intenzitetom bez veih posledica po vebaa, pod uslovom da se tehnika izvodi na strunjaama i da je partner ovladao tehnikom padova. Takoe, u dudou takmiarski uslovi svakako predstavljaju randori u kome je mogue samu tehniku podvrgnuti krajnjem testu.

Kao posledicu radikalno drugaijih okolnosti usavravanja tehnike imamo i radikalno drugaiji pristup treningu iste.

U diu dici problematiku usavravanja tehnike predstavlja odrednica, svakako neophodna, do granice bola. Da ne bi samo izvoenje tehnike bilo kobno po partnera, praktikant diu dice, van stvarnog fizikog obrauna, nije u stanju da tehniku izvede do kraja. Navedeno predstavlja znaajnu potekou u procesu usvajanja i usavravanja tehnike.

S druge strane, u dudou, u randoriju praktikant je u prilici da izvede tehniku s punim otporom protivnika gde sa sigurnou moe znati da je samom tehnikom ovladao. Uspenim izvoenjem bacanja u randoriju dudooka je siguran da je tehnikom ovladao, tj. da je proao sve ranije navedene stadijume uenja iste.

Praktikant diu dice tu sigurnost, osim ako za sobom ne vue iskustvo fizikog obrauna, ne moe imati. Metodoloki problem diu dice strunjaci su pokuavali da ree na razliite naine. Na primer, kombinacije tehnika preporuuju Nei i Rado (2002), kao i Mudri (2005), kojim bi se pokrio irok spektar moguih situacija fizikog obrauna dva pojedinca. Time bi dolo do usvajanja odreenih tehnikih elemenata, ali ne i celih tehnika, kojim bi se praktikant osposobio da se u datoj situaciji snae. Sa strane specijalnog fizikog vebanja (obuke specijalnih jedinica vojske i policije) Vukeli (2004) svestan opasnosti koje vebanje tehnika diu dice u punom intenzitetu nosi sa sobom ipak predlae oteavajue, pak i rizine uslove za poetnike. Treba imati u vidu da tu metodologiju predlae iskljuivo za specijalne jedinice, jer specijalac, zbog slabo uvebane tehnike, moe da izgubi ivot. Navedeni pristup u sluaju vebanja diu dice kao borilake vetine, od strane civila, svakako ne dolazi u obzir.

Konsekventno, trea faza usavravanja tehnike (situacioni trening tehnike u takmiarskim uslovima) u dudo randoriju je gotovo potpuno bezbedna. ak i potonji stadijumi uenja tehnike (stvaranje stila, stvaranje specijalke i stvaranje nove varijante tehnike) svoj puni izraz mogu dostii upravo u randoriju. U samoj

131

diu dici, osim u specijalnom fizikom vebanju, ti stadijumi za praktikanta ostaju nedostini, a sama tehnika nikad do kraja usvojena.

ZAKLJUAK

Komparativnom analizom dve tehnike, Dupli blok akama, poluga na laktu pomou ramena i Osotogari, pre svega evidentne su znaajne razlike u metodologiji uenja istih. Dok je Osotogari mogue usavriti, kod tehnike samoodbrane poslednji stadijumi procesa usavravanja ostaju nedostini.

Time kod samoodbrambenih tehnika diu dice, kroz analiziranu Dupli blok akama, poluga na laktu pomou ramena, uoavamo znaajan metodoloki problem. Sam praktikant ne moe do kraja usvojiti tehniku, tj. ovladati svim stadijumima njenog uenja. Stoga, i realna upotrebljivost same tehnike se dovodi u pitanje. S druge strane, tehniku dudoa, Osotogari, mogue je usavriti kroz sve stadijume uenja tehnika pa ak i formirati svoj specifini stil.

Teoretski, tehnika diu dice je svakako realnija i u samom fizikom obraunu primenjivija. Takoe, za fiziki obraun, Osotogari, svakako moe biti koristan. No, kao tehnika bacanja ima znaajan nedostatak: nema prevazilaenja distance udaraca, ve sama tehnika zapoinje distancom hvata. Posmatrano s te strane tehnika diu dice je u jasnoj prednosti, naroito imajui u vidu da je sam Osotogari formiran zarad sportske borbe, a ne fizikog obrauna. Meutim, pitanje istinske upotrebljivosti tehnike diu dice van eksperimentalnih uslova na samom treningu, ostaje otvoreno, dok je tehniku dudoa mogue usvojiti do perfekcije.

LITERATURA

1. De Majo, A. (2010). Budo: put drevne mudrosti: izabrani tekstovi. Beograd: Bibliografsko izdanje.

2. Kano, . (2007). Put mekoe. Beograd: Liber.3. Kliri, T. (2006). Buido kodeks samuraja. Beograd: Babun.4. Kudo, K. (1969). Judo: tehnika bacanja. Zagreb: Mladost.5. Mudri, R. (2005). Specijalno fiziko obrazovanje: prirunik. Beograd:

Via kola unutranjih poslova.6. Nei, . i Rado, . (2002). Vetina samoodbrane: ju-jutsu. Baka

Palanka: Sportska asocijacija grada.7. Stefanovi, . i Jakovljevi, S. (2004). Tehnologija sportskog treninga.

Beograd: Fakultet sporta i fizikog vaspitanja.8. Stojanovi, D. (2015). Raanje globalnog sveta 18802015: vanevropski

svet u savremenom dobu. Beograd: Udruenje za drutvenu istoriju.9. Vukeli, M. (2004). Specijalno fiziko vebanje. Beograd: SIA.

N. Mijatov: SLINOSTI I RAZLIKE U METODICI OBUKE OSNOVNIH TEHNIKA DUDOA I DIU DICE