Služba po uzoru na Isusa...je čuo za Isusa. Čuo je da su drugi, podjednako grešni i bespomoćni, bili isceljeni. Prijatelji su ga podsticali da uz njihovu pomoć ode do Isusa,

TED VILSON

U Kapernaumu je živeo depresi-van, razočaran i bespomoćan

oduzeti čovek. Bio je očajan i bez ikakve nade u oporavak, pun gorčine jer je znao da je bolest posledica njego-vog greha. Bio je to tužan primer fi zičke, mentalne, društvene i duhovne bolesti. Nadao se da će religijske vođe moći da mu olakšaju patnju, ali nje-gova nada se raspršila kada su oni bezosećajno proglasili da za njega nema leka. Bespomoćan i obeshrabren, proveo je dan u patnji i žalosti. A onda je čuo za Isusa. Čuo je da su drugi, podjednako grešni i bespomoćni, bili isceljeni. Prijatelji su ga podsticali da uz njihovu pomoć ode do Isusa, ali nje-gove nade su potonule kada se setio kako ga je greh doveo do takvog stanja. On je tada najviše želeo da se oslobodi tereta greha. Želeo je da vidi Isusa i dobije oproštenje. Nije bilo vremena za gubljenje – njegovo telo se već raspa-dalo. Tražio je od svojih prijatelja da ga odnesu do Isusa, a njima je bilo drago što to mogu da učine (vidi Marko 2,3). Kako je divno kada pored sebe imate mudre i duhovne prijatelje koji će vam pomoći da dođete Isusu! Mala grupa

koja se približavala Petrovom domu, mestu gde je Isus poučavao ljude, suo-čila se sa velikim izazovom. Naišla je na takvu gužvu da nisu mogli čak ni da čuju Spasitelja. Mnogo puta su bezu-spešno pokušavali da se probiju kroz gomilu.

Silna želja da vidi IsusaParalizovan čovek je očajan. Kako je

moguće biti tako blizu, a ipak tako daleko od Isusa? Ubeđen je da je Isus njegova jedina nada da pronađe mir i oproštaj. Na brzinu je napravio smeo plan i zamolio svoje prijatelje da ga odnesu na krov. U Jevanđelju po Marku 2,4 piše da su prijatelji napravili otvor u krovu. Kakva je samo pometnja nastala u Petrovoj kući kada su sa plafona počeli da padaju prašina i šut. U Pismu stoji: „I ne mogući približiti se k Njemu od naroda otkriše kuću gde On beše, i prokopavši spustiše odar na kome odu-zeti ležaše.“ Odar se polako spuštao sa krova sve do Isusa. Tada je Isus pogle-dao te molećive oči. Savršeno je razu-meo problem, zato što je On sam ulio nadu tom čoveku. Čovek je čekao da

čuje Hristove reči oproštenja. Kakvu su samo veru imali on i njegovi prijatelji – veru kojoj ni krov nije bio prepreka!

U Marku 2,5 čitamo Hristove pre-divne reči: „Sinko! Opraštaju ti se gresi tvoji.“ Milozvučne reči odzvanjaju u ušima oduzetog. Teret je spao sa nje-govih pleća. Sada ima mir jer mu je oprošteno. „U jednostavnoj veri pri-mio je Isusove reči kao sreću novoga života. Nije postavio nikakav novi zah-tev, već je ležao u blaženoj tišini, pre-srećan da bi to iskazao rečima. Nebeska svetlost ozarila je njegovo lice, a narod je u strahopoštovanju posmatrao ovaj prizor.“1

Šta je lakše?Egocentrične religijske vođe u sobi

razmenjuju poglede i prisećaju se kako su bili bezosećajni prema ovom jadnom čoveku. U svojim srcima optužuju Isusa za bogohuljenje i razmišljaju da to upo-trebe kao razlog da Ga osude na smrt.

Gledajući ih netremice, čitao im je misli i rekao: „Šta je lakše? Reći uze-

NEKA BOG ZA VAS UČINI ČUDO IZ KAPERNAUMA

Služba po uzoru na Isusa

Prva subota

3Glasnik 6/2014

tome: Opraštaju ti se gresi, ili reći: Ustani i uzmi odar svoj, i hodi? O da znate da vlast ima Sin čovečji na zemlji opraštati grehe, (reče uzetome): Tebi govorim: ustani i uzmi odar svoj, i idi doma“ (Marko 2,9-11).

Čovek je stao na noge koje su sada bile snažne kao u mladića. Životodavna krv jurnula je njegovim venama i on je ozdravio. Kako je divna Hristova lju-bav! On leči čovekovu krivicu i daje mu novi život!

Tog čoveka, u samo jednom tre-nutku, obnovila je ista sila koja je stvo-rila život. Isceljenje tela dokaz je da Hristos ima moć i da obnovi srce.

Mnogi imaju istu potrebuMnogi su danas paralisani brigom,

strahom i krivicom. Oni su obeshra-

breni i bespomoćni. Oni nose težak teret i traže odmor. „Svuda postoje srca koja traže nešto što im nedostaje“, piše Elen Vajt u predivnoj knjizi U potrazi za boljim životom. „Ona čeznu za silom koja će im doneti pobedu nad grehom, silom koja će ih osloboditi iz ropstva grehu, silom koja će im dati zdravlje, život i mir. Mnogi koji su nekada upo-znali silu Božje reči, ali boravili tamo gde se ne priznaje Bog, čeznuli su za Božjim prisustvom.

Svetu je danas potrebno ono što mu je bilo potrebno i pre hiljadu i devet stotina godina – otkrivenje Hrista. Potrebno je veliko delo reforme, a samo Hristovom blagodaću može se izvršiti delo telesne, umne i duhovne obnove.

Samo Hristov metod doneće pravi uspeh u približavanju ljudima. Spasitelj se pridružio ljudima kao Onaj koji im želi dobro. On je pokazao svoje saose-ćanje prema ljudima, služio u njihovim potrebama i pridobio njihovo povere-nje. Tada bi ih pozvao: ‘Hajdete za mnom’.“2

Sledimo Njegov primerNaš Spasitelj je zainteresovan za

celokupnog čoveka – njegovo fi zičko, mentalno, društveno i duhovno biće. On želi da napredujemo u svom odnosu sa Njim i službi drugima, ispu-njenom ljubavlju i brigom, sledeći Nje-gov primer. Isus je služio ljudima tamo gde su se nalazili – u gradovima, na putu, u domovima, kraj bunara, čak i na krstu. Nije se bojao da ode gde god je bilo potrebno ako se tamo mogla naći duša koju je trebalo spasiti. Uko-liko želimo da služimo kao Hristos, radićemo isto što i On. Isus je bio sa ljudima. Ispunićemo poziv koji je Bog uputio Crkvi ostatka samo ako postu-pamo kao što je Isus postupao.

Danas živimo u svetu gde više od 50% ljudi živi u velikim gradovima. Iskreno vas molim da se, bez obzira kakvu službu u crkvi imate, uključite u veliko delo približavanja ljudima koji žive u tim gradovima. Sledite Hristov primer i približite se onima u potrebi u posebnoj misiji koju je Crkva pokre-nula širom sveta – „Misiji u grado-vima“. U knjizi Zdravstvena služba (Medical Ministry) nailazimo na tekst koji postavlja pred nas izazov: „Poruka koju nam je Bog u prošlosti poslao se ne menja. Delo u gradovima je suštin-ski bitno za ovo vreme. Kada bi se u gradovima radilo onako kako to Bog želi, rezultat bi se video u moćnom pokretu kakvog do sada još nismo videli.“3

Braćo i sestre, mi tek treba da budemo svedoci ovog „moćnog pokreta“. Usrdno proučavajmo, molimo se, budimo ponizni i tražimo od Boga da nas vodi, molimo Ga za izlivanje poznog dažda, kako bismo mogli da

Naš Spasitelj je zainteresovan za celokupnog čoveka – njegovo fi zičko, mentalno, društveno i duhovno biće.

4 Glasnik 6/2014

vidimo taj „moćni pokret“. Želimo da vidimo Hristov dolazak. Ovaj svet se istrošio i svim srcem verujem da je Hristov drugi dolazak blizu!

Sledimo Hristov primer i krenimo u gradove da pronađemo ljude tamo gde oni jesu.

Sveobuhvatna služba koja uliva novu snagu

Mi kao adventisti verujemo u kon-cept celovite ličnosti, u potrebu sveo-buhvatne službe ljudima. Pre nego što je čovek počeo da se interesuje za una-pređenje celokupnog zdravlja, Bog, Stvoritelj ljudske rase i svega što postoji na Zemlji, rekao je da želi da budemo „u svemu dobro“. Bog želi da nas obnovi i promeni silom Duha Svetog. On želi da shvatimo da smo složena bića stvorena po Njegovom obličju, Njegovim rukama i dahom.

Shvatanje celovitosti ljudskog bića može nam pomoći da izgradimo sveo-buhvatni pristup ljudima, naročito prema onima koji žive u velikim grado-vima. Ovakav pristup podrazumeva angažman centara uticaja, lokalnih crkvi, vernika crkve i timova mladih ljudi uključenih u razne inicijative da se dopre do ljudi, zdravstvenu službu, klinike, kolportere, male grupe, zatim seminare o zdravlju, vođenje vegetari-janskih restorana, službe od vrata do vrata, službe društvu i socijalni rad u skladu sa Hristovim metodama. Adventističke službe društvu i aktivno-sti ADRE, integrisani medijski evange-lizam, savetovališta, biblijski rad, dečji evangelizam, lični evangelizam i mnoge druge načine koje tek treba da pokrene Duh Sveti. Potrebni su nam pastori, zdravstveni radnici i vernici koji će zajedno raditi u, kako je Duh proroštva to nazvao, „sjedinjenom evangelizmu“.

U rukopisu 117 iz 1901. godine Elen Vajt je pisala: „Svaki propovednik jevanđelja mora da se obuči za prak-tičnu službu u oblasti zdravlja. Zdrav-

stvena služba treba da bude tesno povezana sa službom jevanđelja, kao što je ruka povezana sa telom. Uzrok za oklevanje da se iznesu zdravstveni principi može se naći u nespremnosti čoveka da se odrekne sebe. U našim velikim gradovima, zdravstvena služba mora da ide ruku podruku sa službom Jevanđelja. Ona će istini otvoriti vrata.“

Bog poziva i nas da ponovo osna-žimo ovakav pristup evangelizmu. Potrebne su nam crkve i službe koje će se podržavati u radu na zadobijanju poverenja ljudi koji žive u velikim gra-dovima. Dok je Hristos služio ljudima u gradovima, On je aktivno poučavao u „zbornicama njihovim i propoveda-jući jevanđelje o carstvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima“ (Matej 9,35). Naučavao je i praktično pokazivao kako da ljudima „u svemu bude dobro“. Govorio je i zalagao se za puninu života a onda je slao ljude na put da to objave svetu.

Velika čežnjaTekst u Mateju 9,36 govori da se Isus

veoma sažalio kada je video ljude kako „behu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira“. Današnji svet je smeten i u raspadu. Prisutna je velika čežnja za nečim što je stvarno i čvrsto, što će im doneti mir i sigurnost, što ujedinjuje ljude kao što to čini pastir sa svojim stadom. Hristos nas poziva da izabe-remo pun život u Njemu, da budemo zdravi na svaki mogući način kako bismo mogli i mi da budemo pastiri onima koji su rasejani.

Bog nas poziva da budemo deo Nje-govog velikog, ujedinjenog i udruženog tima sledbenika koji pokazuju saoseća-nje prema onima koji su smeteni i rase-jani, slomljenog tela i duha. Potreba je velika, a nema dovoljno pomoćnika. Isus je rekao da je žetve mnogo, ali je posvećenih misionara malo (Matej 9,37-39) i da moramo da se molimo Gopodu da nam pošalje radnike za žetvu.

Jeste li voljni da kao prijatelji oduze-tog istrajete u naporima da ljude dove-

dete Hristu? Da li ste spremni da smelo idete napred bez obzira na sve? Želite li da prihvatite Hristov poziv da budete zdravi u svakom pogledu? Koliko ste uporni u tome? Da li ste voljni da dopustite Svetom Duhu da u vama izdejstvuje probuđenje i reformu kako biste bili spremni da služite kao Isus?

Hristos uskoro dolazi! Pozivam vas sada, na početku ove Molitvene sed-mice da se usredsredite „samo na Hri-stov metod“, da Mu se potpuno posvetite i budete spremni da idete kuda god vas poziva i činite šta god od vas traži, da ljude zadobijate za Njega...

P I T A N J A Z A

razmišljanje i razgovor

1. Zamislite sebe kao jednog od prijate-lja oduzetog čoveka u događaju zabe-leženom u Marku 2. Da li biste bili voljni da načinite otvor u krovu, ili bi to za vas bila potpuna besmislica? Kako možete biti „verni“ prijatelji lju-dima oko sebe?

2. Mislite na ljude koji žive u vašem okruženju i susedstvu. Kako im prak-tično možete prići koristeći samo Hri-stove metode? Podelite svoje ideje sa drugima u crkvi.

3. Kako možemo služiti drugima kada ni sami ne možemo da se izborimo sa izazovima koje donosi život? Kako samo Hristove metode mogu da pro-mene naš odnos sa Isusom i preobli-kuju naše shvatanje službe?

Ted N. C. Vilson je predsednik Generalne konferencije Adventističke crkve; živi u državi Merilend sa svojom suprugom Nensi.

5Glasnik 6/2014

1 Elen Vajt, Čežnja vekova, 218.2 Elen Vajt, U potrazi za boljim životom, 304.3 Ellen G. White, Medical Ministry, 304.

MARK A. FINLI

U proteklih 25 godina naučnici su detaljno ispitivali vezu između

vere i religijskog uverenja. Vera stvara pozitivnu promenu u našem fi zičkom, mentalnom i emocionalnom zdravlju. Iako istraživanje još uvek traje i nemamo sve odgovore, ipak znamo da je vera veoma bitna. Poznati univerzi-teti, državne naučne institucije u obla-sti javnog zdravlja i privatne organizacije koje se bave zdravljem, svi su došli do istih zaključaka. Snažan religijski sistem može da poboljša zdravlje. Evo dva primera koji govore kako određena doza duhovnosti može uticati na vas:

U istraživanju rađenom u Kaliforniji došlo se do zaključka da su vernici koji učestvuju u crkvenim aktivnostima koje podupire crkva, primetno pod manjim stresom kada je reč o fi nansi-jama, zdravlju i drugim svakodnevnim problemima koji nisu duhovne prirode. Druga istraživanja otkrila su da duhov-nost doprinosi smanjenju samoubi-stava, zloupotrebe alkohola i droga, kriminala i stope razvoda. Prema na uč-noj studiji rađenoj na Univerzitetu

Kolumbija, žene koje su imale pobožne majke bile su za 60% manje izložene riziku da budu depresivne nego žene čije majke nisu bile toliko pobožne. Još jedno istraživanje pokazalo je da su ćerke iste vere kao i njihove majke imale za 71% manji rizik da budu utu-čene, dok je kod sinova taj rizik bio 84% manji.4

Dakle, ova i mnoga druga slična istraživanja pokazala su da snažan reli-gijski sistem može biti činilac koji može da poboljša zdravlje.

Vera menjaHajde da istražimo istinsku biblijsku

veru: „A vera je srž svega čemu se nadamo i dokaz o stvarima koje ne vidimo“ (Jevrejima 11,1). Vera gleda napred, pošto je ona „srž svega čemu se nadamo“. Reč prevedena sa „srž“ na originalnom jeziku znači „osnova“, što upućuje na ideju da je vera temelj našeg života. Međutim, vera seže i u više sfere budući da je „ona dokaz o stvarima koje ne vidimo“.

Vera je ubeđenje da će veliki Bog ispuniti sve naše snove. Vera u Boga će nas osnažiti i pomoći da pobedimo svaku poteškoću i prevaziđemo svaku prepreku, sve dok ne dođe dan kada ćemo konačno primiti nagradu u Nje-govom večnom carstvu.

Elen Vajt jasno opisuje prirodu biblijske vere: „Vera je poverenje u Boga – verovanje da nas On voli i da zna šta je za nas najbolje.“5 Dakle, vera osnažuje naše čitavo biće i hrabri naša srca. Vera obnavlja našu nadu. Vera proširuje naše viđenje onoga što jeste i upućuje na ono što može da bude. Vera ima poverenja u Božja obećanja i prima Božje darove pre nego što ih dobije. Vera je lekovita.

Nebeska galerija slavnihTo je vera koja je osposobila heroje

Starog zaveta da se suoče sa raznim izazovnim situacijama i pri tom ostanu odani Gospodu. Avelj, Enoh, Noje, Avram, Jakov, Josif, Mojsije i drugi heroji koji se pominju u Jevrejima poslanici 11 u jednom su bili isti – u veri koja ih je održavala i krepila u nji-

Kako možeš iskusiti silu vere

Nedelja

U NEBESKOJ GALERIJI SLAVNIH POSTOJI MESTO I ZA TEBE

6

hovom životu. Jevrejima 11 navodi heroje vere tokom vekova. Njihova imena zapisana su u „nebeskoj galeriji slavnih“.

Čudno je što je kao prvi primer vere naveden čovek koji umire. Ovde nema čudesnog izbavljenja: „Verom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kain, kroz koju dobi svedočanstvo da je praved-nik, kad Bog posvedoči za dare nje-gove; i kroz nju on mrtav još govori“ (stih 4).

Pismo nam govori da je Avelj bio pravedan čovek, ali je ipak bio ubijen zbog svoje vere. Da nije imao vere, ostao bi živ. Kain nema veru, ali živi. Avelj ima veru, ali umire. Ovo možda izgleda čudno onima koji pogrešno razumeju čistu veru. Vera nema uvek kraj kakav se može videti u holivud-skim fi lmovima, ali čista vera istrajava uprkos svemu.

Pogledajmo Enoha, sledećeg u ovoj kraljevskoj lozi vere: „Verom bi Enoh prenesen da ne vidi smrti; i ne nađe se, jer ga Bog premesti, jer pre nego ga premesti, dobi svedočanstvo da ugodi Bogu“ (stih 5). Da nije imao veru, umro bi. Enoh ima veru i živi, a Avelj ima istu veru i umire. Svaki od tih veli-kana vere koji se pominju u Jevrejima poslanici uči nas kako da verujemo Bogu. Enoh pokazuje svoje poverenje u Njega kada prelazi u večni život, a Avelj pokazuje poverenje u Njega u trenutku smrti.

Pogledajte kako se razlikuju Noje i Avram: „Verom Noje primivši zapovest i pobojavši se onog što još ne vide, načini kovčeg za spasenje doma svog, kojim osudi sav svet, i posta naslednik pravde po veri.“ Vera je Noja navodila da učini sve kako mu je Bog rekao iako se većini u njegovo vreme to činilo besmislenim. Noje je poslušno sledio Božja uputstva. Gradio je barku sto dvadeset godina uprkos činjenici da za to vreme ni kap kiše nije pala. Eto, to je vera.

Avramovo iskustvo je posve suprotno: „Verom posluša Avraam kad bi pozvan da iziđe u zemlju koju htede

da primi u nasledstvo, i iziđe ne znajući kuda ide“ (stih 8). Vera ga je odvela iz sigurnosti rodnog mesta i uputila u nepoznato.

Kakve li razlike! Avelj je verovao i umro, a Enoh je verovao i preživeo. Noje je ostao tamo gde jeste u veri, a Avram je krenuo u pustolovinu u veri. I sve do kraja poglavlja nailazimo na takve suprotnosti.

Sara je začela dete sa 90 godina. Godinama kasnije, Avram je odneo dete, Isaka, na brdo Moriju kada mu je Bog zapovedio da žrtvuje svoga sina. Bog je prihvatio Avramovu veru i oslo-bodio dete.

Vera ne govori Bogu šta ja želim, pošto je ubeđena da će mi On dati to što želim. Vera je istrajno poverenje u Boga uprkos okolnostima u kojima se nalazimo. Možda se suočavamo sa bolestima koje mogu ugroziti život, ili uživamo u dobrom zdravlju. Možda smo zadovoljni svojim domom, ili se suočavamo sa selidbom i plašimo se toga. Možda napredujemo na polju fi nansija, ili se borimo da isplatimo ratu za kredit. Možda je naš brak dobar i uživamo u njemu, ili su naši bračni odnosi zategnuti. Možda osećamo da smo blizu Bogu, a možda da smo se udaljili od Njega. Vera ne zavisi od naših osećanja ili okolnosti u kojima se nalazimo (Avakum 3,17-19).

Svi velikani vere koji se pominju u Jevrejima 11 imali su nešto zajedničko: Verovali su Bogu.

Kako uveća veruŠta radite kada vam je vera slaba?

Pogledajte tekst u Rimljanima 12,3: „Nego da mislite u smernosti kao što je kome Bog udelio meru vere.“ Kada svesno izaberemo da priđemo svemoć-nom Bogu punom ljubavi i verujemo Mu, On u naša srca stavlja određenu dozu vere.

Tako je vera dar od Boga. Što više budemo koristili taj dar, on će više rasti. Vera raste kada učimo da imamo

poverenje u Boga u iskušenjima i iza-zovima sa kojima se suočavamo u životu. Ponekad vera kod nekoga može porasti u najtežim okolnostima. Nekada su trenuci najvećeg očaja tre-nuci najveće vere.

Naša vera raste i kada duboko pro-mišljamo o Božjim rečima. Kada biblij-ska istina ispuni naš um, naša vera raste. Pismo potvrđuje ovu božansku stvarnost: „Tako, dakle, vera biva od propovedanja, a propovedanje rečju Božijom“ (Rimljanima 10,17).

Što se naš um više bude punio Bož-jom Reči, i vere će biti više. Poverenje u Boga osnažuje čitavo naše biće. Ona nas fi zički, mentalno, emocionalno i duhovno jača. Čak i kada patimo od bolesti koja ugrožava naš život, naša vera se uzdiže iznad onoga što jeste ka onome što će biti. Mi se čvrsto držimo „blažene nade“ i radujemo se Hristu koji se vraća u slavi, a tada više neće biti bolesti. Sve do tog dana živimo verom u Isusa, koji je jedini pravi izvor svakog isceljenja.

4 Tekst u Journal of the American Academy of Child and Adolescent Psychiatry, 1997.

5 Elen Vajt, Vaspitanje, 226.

P I T A N J A Z A


1. Okruženi smo društvom koje je preza-sićeno i bombardovano oglasima i reklamama. Kako možete opstati u takvom okruženju kao ljudi vere?

2. Zašto je Bog zahtevao od Avrama da žrtvuje Isaka na brdu Morija? Zar to nije okrutno i preterano?

3. Prodiskutujte kako vaša crkva pomaže deci i mladima da steknu iskustvo vere. Kako možemo postati oni koji unapređuju veru?

Mark A. Finli penzionisan je kao potpredsednik Generalne konferencije 2010. Nastavio je da radi kao pomoćnik predsednika Generalne konferencije i kao jedan od urednika časopisa Adventist Rivju.

7

Dan je započeo uobičajno za jed-nog veoma zaposlenog lekara.

Tog jutra sam pored ostalih obaveza imao i zakazanu operaciju. Pacijentki-nja je bila novo lice u malom seoskom mestu gde smo živeli u prvim godi-nama našeg rada. U trenutku kada je trebalo da izađem iz kuće oglasio se pejdžer za hitan slučaj o kojem se tre-balo pobrinuti pre zakazane operacije. Pozvao sam bolnicu i rekao da ću vrlo malo kasniti, ali da ću stići dok se paci-jent pripremi za operaciju i primi ane-steziju. Došao sam u bolnicu i dok sam se pripremao za operaciju, pitao sam da li je pacijent uspavan. Nervozna sestra mi je rekla da sâm pogledam. Možete li da zamislite koliko sam bio iznenađen kada sam video anesteziologa, sestru i pomoćno osoblje kako stoje pored bud-nog pacijenta koji leži na operacionom stolu? Kada sam ih upitao zbog čega pacijentkinja nije primila anesteziju, odgovor mojih kolega je glasio: „Pitajte sami pacijenta!“ I pitao sam.

Pacijentkinja je bila draga osoba koja je svojim jedinstvenim osmehom odgo-

dila pripremu za operaciju. Odgovorila je: „Rekli su mi da se vi pred operaciju uvek molite sa svojim pacijentima, i zbog toga nisam dozvolila vašim kole-gama da mi daju anesteziju.“

Naravno, pomolio sam se sa njom. To je bila neverovatna prilika da svedočim i svom pacijentu i osoblju – ilustracija nebeskog metoda i holističkog, sveobu-hvatnog načina pristupanja jednoj osobi.

Mi smo celovita bićaZdravlje je tako neraskidivo pove-

zano sa svim što radimo i jesmo da se čini da je ono sastavni deo našeg adven-tističkog identiteta. Bog je zaintereso-van za zdravlje čoveka. On je stvorio neverovatno okruženje koje je trebalo da doprinosi dobrobiti Njegovih stvore-nja. Obezbedio je zdravu hranu, svež vazduh, čistu vodu i priliku da naši pra-roditelji u vrtu budu fi zički aktivni. Bri-nuo se za njihovo duhovno zdravlje i šetao i govorio sa njima u svežini večeri. Duhovnost i zdravlje su od samog početka bili povezani. Čak i

nakon pada, potopa i ropstva u Egiptu, Bog je pokazao brigu za zdravlje svog naroda, dajući mu posebna uputstva u vezi sa zdravljem. To ih je zaštitilo od mnogih bolesti koje su harale Egiptom i drugim narodima.

Mnogo vremena nakon ovoga Bog je kroz Gospoda Isusa dao uzor za celovit pristup životu. U Pismu piše da „...dete rastijaše i jačaše u duhu, i punjaše se premudrosti, i blagodat Božija beše na Njemu“ (Luka 2,40).

„I Isus napredovaše u premudrosti i u rastu i u milosti kod Boga i kod ljudi“ (stih 52). Ovde lekar Luka povezuje fi zičko, emocionalno, mentalno i druš-tveno zdravlje i ukazuje na celovito Biće po čijem smo liku svi stvoreni.

Bog u svojoj milostivoj ljubavi nagla-šava da smo celovita bića i kroz poruku o zdravlju koju je Elen Vajt objavila ovoj Crkvi. Vizija koju je dobila dok je bila u gradu Otsego u državi Mičigen 6. juna 1863. godine, ističe da je naša duhovna dužnost da brinemo o svom telesnom

Celoviti pristup čoveku

Ponedeljak

PITER L. LENDLES

8

hramu, i jasno potvrđuje holistički spoj tela, uma i duha. Ti isti principi izdržali su test vremena i temeljno naučno ispi-tivanje. Principi povezani sa odmorom, sunčevim zracima, uravnoteženom ishranom, umerenošću, udisanjem čistog i svežeg vazduha usmereni su ka ostvarivanju uravnoteženosti celine. Vizija iz Otsege naglašava da nas zdrav-lje osposobljava da služimo Bogu i bli-žnjima. Uživaćemo u boljem zdravlju, ali takvo zdravlje nije samo sebi cilj. Spaseni smo da bismo služili, a to govori i Elen Vajt: „Živimo u vreme kada svaki vernik treba da se uključi u zdravstveno-misionski rad. Svet je kolo-nija gubavaca ispunjena fi zičkim i duhovnim bolestima. Svuda možemo naići na ljude koji propadaju jer ne znaju istinu koja nam je poverena. Ver-nici moraju da se probude da bi objav-ljivanje istine mogli da shvate kao svoju odgovornost.“6

Ovo je bila istina za to vreme, ali je danas još aktuelnija. To je poziv na sve-obuhvatni zdravstveni evangelizam, lični i zajednički, na spremnost da se pomogne ljudima uz propovedanje, poučavanje, isceljivanje i stvaranje novih učenika.

Svrha poruke o sveukupnom zdravlju

Poruka o sveukupnom zdravlju koja je čvrsto utemeljena na razumevanju Biblije i nadahnutom otkrivenju, bavi se osnovnim pitanjima čovekove egzisten-cije – bolešću i patnjom. Iako je pra-vilna ishrana bitna, to nije cela poruka. Elen Vajt ukratko iznosi svrhu zdrav-stvene reforme: „Prilikom iznošenja zdravstvenih principa imajte na umu veliki cilj reforme – cilj da obezbedite najbolji razvoj tela, uma i duše. Pokažite da su prirodni zakoni, zato što su to Božji zakoni, određeni za naše dobro i da poslušnost njima donosi sreću u ovom životu i pomaže u pripremi za budući život.“7

Poruka zdravstvene reforme uteme-ljena je u Bogu, koji informaciju o zdrav-

lju pretvara u celovitu fi lozofi ju zdravlja. Ona sadrži moralni element koji je pove-zan sa brigom o sveu kupnom zdravlju, a apostol Pavle to ovako vidi: „Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite, sve na slavu Božiju činite“ (1. Korinćanima 10,31).

Nas održava i isceljuje Božja sila. Svaki vid zdravlja u kome uživamo potiče od Njega. Zahvaljujući Njegovoj milosti mi čak i u svojoj slomljenosti možemo iskusiti celovitost. Kada je Pavle bio sav skrhan, Gospod ga je uve-ravao: „Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim“ (2. Korinćanima 12,9).

Čak i u našoj slomljenosti „naša prva dužnost prema Bogu i bližnjima je lični razvoj. Svaki dar koji nam je Stvoritelj poklonio treba razviti do savršenstva da bismo bili u stanju da činimo dobro za koje smo osposobljeni“.8

Kada dostignemo svoj potencijal, naša služba Bogu biće višestruka, stara-ćemo se o svim egzistencijalnim potre-bama čoveka.

Ono što je važno u svakom prenoše-nju poruke jeste da prenosilac lično bude oličenje načela kojima poučava druge. To je Hristov metod u praksi – biti sa ljudima, pokazivati brigu, saose-ćati, služiti njihovim potrebama i hrabriti ih da slede Isusa.

Kako možemo „obuhva celog čoveka“?

U Bibliji otkrivamo nezaboravne pri-mere kako je Bog obuhvatio celog čoveka. Dao je Izrailju moralni zakon i zaokružio ga životno važnim zdravstve-nim zakonima. Konačno otkrivenje brige o sveukupnom zdravlju pokazano je u Isusovom životu, službi i čudima.

Spasitelj je saosećao sa umornima i sla-bima (Matej 9,36). Čudesno je nahranio gladne (Matej 14,15-20) i pozvao svoje učenike da ponude čašu hladne vode (Matej 10,42). Obnovio je opsednutog i dao mu čist um i mesto pored sebe (Luka 8,35).

Kao Crkva imamo blagoslov što znamo kako možemo živeti život u punini. Naša je sveta dužnost da se bri-nemo za telo, a zatim da trošimo i da se potrošimo u službi slomljenom svetu, koji vapi za otkrivenjem Hristove bla-godati o kojem treba da govore Njegovi sledbenici. Mi Ga kao celovita bića moramo poštovati u telu, umu i duhu, da „težimo da u najboljem stanju saču-vamo sve snage za službu Bogu i ljudima“.9

6 Ellen G. White, Testimonies for the Church, vol. 7, 62.7 Elen Vajt, U potrazi za boljim životom, 79.8 Ellen G. White, Counsels on Health, 107.9 Elen Vajt, U potrazi za boljim životom, 196.

P I T A N J A Z A


1. Šta biste rekli nekome ko ne veruje da zdravlje ima veze sa duhovnošću?

2. Mnogi su u ovom grešnom svetu iznu-reni bolestima. Šta mislite kako bi Isus postupao sa njima?

3. Kako se možemo brinuti o svim čovekovim potrebama?

Piter N. Lendles je direktor Zdravstvenog odeljenja pri Generalnoj konferenciji u Silver Springu, u državi Merilend.

9

Svaki vid zdravlja u kome uživamo potiče od Njega.

Interesovanje za život hebrejskog proroka Danila sve više raste i u

religijskim i u naučnim krugovima. To interesovanje je delom podstaknuto porastom stope bolesti u zapadnom svetu. Danilov život i zdravstvene navike bile su zasnovane na Božjim zakonima, moralnom i zdravstvenim, što ga je učinilo primerom kako neko može da postupa ispravno usred iskva-renog sveta. On i njegovi prijatelji rizi-kovali su svoje živote da bi ostali verni Božjim zakonima.

Pogledajmo ukratko šta neka istraži-vanja govore o Danilovim zdravstve-nim navikama.

Odabir najboljeg načina ishraneDanilo je umesto carskog jela iza-

brao da jede samo hranu biljnog pore-kla (Danilo 1,16), hranu koja je data ljudima za jelo kada je stvoren svet (1. Mojsijeva 1,29).

Nedavna istraživanja pokazala su da se za 21 dan uzimanja hrane biljnog porekla „poboljšalo kardiovaskularno zdravlje, kao i zdravlje metabolizma“.10 Zatim, oni koji su sledili ovakav režim ishrane mogli su bolje da kontrolišu

nivo šećera u krvi11, što su naučnici direktno povezali sa određenim stepe-nom samokontrole i snagom volje.12 Jednostavno rečeno, ako vam je nivo šećera u krvi optimalan, u velikoj meri se povećava vaša sposobnost da uprav-ljate svojim postupcima i postižete ciljeve.

Biljna ishrana koju su Danilo i nje-govi prijatelji zahtevali trebalo je da otkloni sve negativne posledice uzima-nja namirnica životinjskog porekla, koje sadrže visok nivo arahidonske kiseline, za koju se zna da povećava negativna raspoloženja i emocije.13 Danilova biblijska ishrana poboljšala je njegove umne sposobnosti i dovela ga do položaja na kome je mogao svojim primerom da pokaže koliko su Božji principi dobri, i kakva je Njegova namera.

Danilo je izabrao da pije vodu ume-sto vina, što mu je verovatno obezbe-dilo prednost nad ostalima u pogledu umnih sposobnosti. Voda ne poboljšava samo pamćenje kod mladih osoba14 već i brzinu mentalnih procesa za oko 14% ako popiju tri čaše vode pre uzimanja učešća u testu15. Ne treba onda da čudi

što su Danilo i njegovi prijatelji bili deset puta mudriji od ostalih.

Molitva i duhovno promišljanjeDanilo je vodio život molitve i dubo-

kog promišljanja o onome što se može naći u Božjoj Reči.

Naučnici su bili zapanjeni rezulta-tima koji su pokazali da razmišljanje religijskog sadržaja može osnažiti samokontrolu.16 Drugo istraživanje pokazalo je da je molitva „neka vrsta anaerobnog treninga za samokontrolu17 koja za samo tri sata može poboljšati pažnju, a za 11 sati da dovede do pove-ćanja broja nervnih veza između regija mozga koje su zadužene za koncentra-ciju, smanjenje rasejanosti i kontrolu impulsa.“18 Rezultat ovog istraživanja bio je povećana siva masa u perifron-talnom korteksu učesnika19 kao i pove-ćan protok krvi u perifrontalnom korteksu20 – moždanom centru izvrš-nih funkcija koje ljude čine različitim od životinjskog sveta.

Zato svi koji slede Danilovu praksu lične molitve (Danilo 10), uz zajed-ničku molitvu (Danilo 1 i 2) mogu oče-kivati slične rezultate.

Živeti životom vere

Utorak

DON MEKINTOŠ

10

Za Danilovo mentalno zdravlje i uspeh zaslužno je poverenje u Boga. Rezultat toga bila je bezrezervna posve-ćenost Božjim moralnim i zdravstve-nim zakonima (Danilo 9,4.13). Danilova vernost Božjim zakonima nije koristila samo njemu već i onima kojima je služio, kao što je bio car Miđana Darije koji mu je poverio državne poslove „da ne bi caru bilo štete“ (Danilo 6,2), tj. gubitka prihoda. Danilovo poštovanje Božjeg zakona učinilo ga je poštenim ne samo u lič-nom životu već i prema caru i carevim fi nansijama.

PoštenjeSavremena istraživanja o poštenju

kod ljudi otkrila su da su osobe izlo-žene uticaju Božjeg zakona čak i u kratkom periodu pokazale viši nivo poštenja. Učesnici jednog istraživanja bili su podeljeni u dve grupe. Jedna je trebalo da se seti Deset zapovesti a druga deset naslova knjiga koje su čitali u srednjoj školi. U grupi koja je trebalo da se seti deset naslova knjiga zabele-žen je veći procenat varanja. Kod grupe koja je trebalo da se seti Deset zapove-sti nije zabeležen nijedan slučaj varanja.

Eksperiment je ponovljen, a ovoga puta učesnici su imali zadatak da se pri-sete ili školskih pravila ponašanja ili Deset zapovesti. Ponovo su oni koji su se usredsredili na Deset zapovesti primetno bili pošteniji. Rezultati su bili isti čak i kada je ovaj eksperiment rađen na oso-bama koje su se izjasnile da su ateisti.21

Iako se Danilo suočavao sa mnogim stresnim situacijama, uvek je uspevao da sačuva duh zahvalnosti; čak je, pošto je čuo da je car izdao dekret koji će ga osuditi na lavovsku jamu, izvesno vreme posvetio hvalospevu (Danilo 6,10).

Pokazalo se da sposobnost da se

izgradi stav zahvalnosti može zdrav-stvene probleme svesti na minimum, obezbediti bolje viđenje života, moguć-nost da se napreduje u ispunjavanju lič-nih ciljeva u oblasti nauke, međuljudskih

odnosa, zdravlja i dr.22 Nauka preporu-čuje vođenje dnevnika zahvalnosti kako bi se održalo optimalno zdravlje uma i tela.

Čuvanje nasleđaMnogo toga uticalo je na Danila u

njegovim ranim godinama, a možda je i Josijina reforma ostavila neki poziti-van trag. Danilo je bio veoma mlad kada je Josija vratio narod Bogu i Nje-govom zakonu. Danilova posvećenost Božjoj volji podseća nas na odlučnost mladog cara Josije da uzdigne Božji zakon (vidi 2. Carevima 22; 23). Kao rezultat tog ponovnog otkrivanja Bož-jeg zakona, Josija je lično iskusio pro-buđenje i reformu, što je čitav narod povelo putem obnovljenja.

Pismo je dodelilo Josiji najveće pri-znanje: „Ni pre njega ne beše takvog cara, koji bi se obratio ka Gospodu svim srcem svojim i svom dušom svo-jom i svom snagom svojom, sasvim po zakonu Mojsijevom, niti posle njega nasta takav kao on“ (2. Carevima 23,25).

Josijin život vere sličan je životu Danila i njegovih prijatelja, koji su mnogo godina kasnije, kao izgnanici u stranoj zemlji, odlučili da žive ispravno na vavilonskom dvoru.

Elen Vajt je pisala: „Danilov karakter je upečatljiv primer šta Božja blagodat može da učini od palih ljudi iskvarenih grehom. Izveštaj o njegovom plemeni-tom životu punom samoodricanja može sve nas da ohrabri. Iz ovog isku-stva možemo da crpimo snagu da se odupremo čak i najžešćem iskušenju, čvrsto i smerno.“23

Neka nam Bog pomogne da u sferi svog uticaja budemo verni, kao što je to bio Danilo.

10 Richard J. Bloomer, Mohammad M. Kabir, John F. Trepanowski, Robert E. Canale, and Tyler M. Farney, „A 21-Day Daniel Fast Improves Selected Biomarkers ofAntioxidant Status and Oxidative Stress in Men and Women,“ Nutrition and Metabolism 8 (2011): 17. Dostupno na: www.nutritionandmetabolism.com/content/8/1/17.

11 Ibid. 12 M. T. Gailliot, R. F. Baumeister, C. N. DeWall, J. K.

Maner, E. A. Plant, D. M. Tice, L. E. Brewer, B. J. Sch-

meichel, „Self-control Relies on Glucose as a Limited Energy Source: Willpower Is More Th an a Metaphor,“ Journal of Personality and Social Psychology 92, no. 2 (February 2007): 325-336. Available online at: www.ncbi. nlm.nih.gov/pubmed/17279852.

13 Bonnie L. Beezhold, Carol S. Johnston, and Deanna R. Daigle, „Vegetarian Diets Are Associated WithHealthy Mood States: a Cross-sectional Study in Seventh-day Adventist Adults,“ Nutrition Journal 9 (2010): 26. Available online at: www.nutritionj.com/content/9/1/26.

14 D. Benton and N. Burgess, „Th e Eff ect of the Con-sumption of Water on the Memory and Attention ofChildren,“ Appetite 53, no. 1 (August 2009): 143-146. Abstract available online at: www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/19445987.

15 „How Drinking a Glass of Water Can Make Your Brain 14 Percent Faster.“ Available online at: www.dailymail.co.uk/health/article-2366353/Howdrinking-glass-water-make-brain-14-faster.html.

16 „Religion Helps Us Gain Self-control, Study Sug-gests,“ Science DailyNews, Jan. 24, 2012. Available online at: www.sciencedaily.com/releases/2012/01/1201241 13045.htm.

17 Roy F. Baumeister and John Tierney, Willpower:Rediscovering the Greatest Human Strength (New York: Penguin Press, 2011), p. 180.

18 Kelly McGonigal, Th e Willpower Instinct: How Self-controlWorks, Why It Matters, and What You Can Do to Get More of It (New York: Avery, 2012), p. 25.

19 Ibid., 24.20 Ibid., 25.21 Dan Ariely, Th e (Honest) Truth About

Dishonesty:How We Lie to Everyone—Especially Our-selves (New York: Harper, 2012), pp. 39-44.

22 Robert A. Emmons and Michael E. McCullough, „Counting Blessings Versus Burdens: an Experimental Investigation of Gratitude and Subjective Well-being in Daily Life,“ Journal of Personality and Social Psychology 84, no. 2 (February 2003): 377-389. Abstract available online at: http://psycnet.apa.org/index.cfm?fa=buy. optionToBuy&id=2003-01140-012.

23 Ellen G. White, Fundamentals of Christian Educa-tion (Nashville: Southern Pub. Assn., 1923), p. 79.

Don Mekintoš je sekretar Zdravstvenog odeljenja i kapelan na Institutu Vajmar u Kaliforniji.

P I T A N J A Z A


1. Kakve promene u životnim navikama treba napraviti da bi se mogli slediti Božji zdravstveni principi?

2. Možemo li se promeniti svojom voljom?

3. Ako ne, gde možemo naći pomoć?

11

Gledis je adventista, živi primer kako zdravstvena reforma može biti korisna čoveku. Ona je vegetarijanac. Ona je aktivna. Ali njen pozitivan stav privu-kao je pažnju javnosti.

Pozitivan stav je veoma bitan za celo-kupno zdravlje. Pavle je savetovao hri-šćanima u Solunu da se drže tri stvari koje mogu napajati život pozitivnošću: „Nego svagda idite za dobrim, i među sobom, prema svima. Radujte se svagda. Molite se Bogu bez prestanka. Na svačemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija u Hristu Isusu od vas“ (1. Solu-njanima 5,16-18). Razmotrimo svaku pojedinačno.

RadostIsusov život bio je ispunjen radošću.

Želeo je to da prenese i na učenike: „Ovo vam kazah: da radost moja u vama ostane i radost vaša se ispuni“ (Jovan 15,11). Elen Vajt slično govori. Pozvani smo da „uhvatimo odsjaj Bož-jeg osmeha, i da ga prenosimo na druge“.24

Događaj: Maraton 2010. godine u Honolulu. Televizijske kamere i

reporteri spremno čekaju da zabeleže dugoočekivani trenutak obaranja svet-skog rekorda. Reč je o izuzetnoj spor-tistkinji Gledis Baril. Bilo je onih koji su pratili njenu trku od početka, a ostali koji su čekali kod cilja upravo su je ugledali. Njeni navijači se naginju preko užeta da bi je bolje videli, a onda se začuše gromki uzvici ohrabrenja.

Na veliko iznenađenje svih, Gledis usporava, a zatim se i zaustavlja. Navi-jači koji su je bodrili razočarano uzdišu. Pitanja ispunjavaju vazduh: „Zašto je stala?“ „Da se nije povredila?“ „U čemu je problem?“

Gledis se nakon duge pauze vraća u trku i stiže na cilj, i razočaranje navi-jača prerasta u radost. Gledis Baril stara 92. godine postala je najstarija žena koja je stigla na cilj u maratonskoj trci. Ovaj njen poduhvat zapisan je u Ginisovoj knjizi rekorda, a Havajski parlament ju je posebno odlikovao.

Međutim, ostaje pitanje zašto je ona

zastala pred samim ciljem. Da se nije zaustavila, njen rekord bio bi bolji za puna dva minuta. Gledis je objasnija da je nekoliko stotina metara pred cilj stala da bi se pomolila, jer kako ona kaže: „Mislila sam da će se moj život promeniti kada budem prešla tu liniju. Znam da nekim ljudima treba ohrabre-nje. Čovek može veoma lako da se obe-shrabri i bude negativan. Veoma je važno misliti pozitivno. To može uticati na vaša osećanja i pogled na svet. Život mi nije bio lak, ali je Bog uvek bio uz mene.“

Sa jedanaest godina Gledis je obolela od dečje paralize. Bila je majka petoro dece. Jedno dete, Kevin, umrlo je od tumora na mozgu. Zatim, muž joj je preminuo samo dve godine pre nego što je oborila svetski rekord.

Zbog njenog pozitivnog stava novi-nari su je nazvali „Gledi-ator“! Na NBC televiziji glavna vest je bila: „Šta je tajna devedesetdvogodišnje osvajačice mara-tona?“ – „Mislite pozitivno.“

TO JE DEO PAKETA SVEUKUPNOG ZDRAVLJA

Očuvanje pozitivnog stava

Sreda

DES KAMINGS, JUNIOR

12

Moj otac je posle povrede kičme trpeo jake bolove. Teško mu je bilo da hoda u ranim jutarnjim časovima, a on je i pored svega toga uspevao da se nasmeje ljudima koje je susretao. Kada bi ga pitali kako je, njegov uobičajen odgovor je glasio: „Sjajno“.

Meni je izgledalo licemerno kada neko govori o radosti kada ga nešto boli. Pitao sam ga: „Tata, kako možeš da kažeš ljudima da si dobro kada znam da trpiš bolove? Kako možeš da se smeješ umesto da pokažeš koliko te boli?“

On mi je na to odgovorio: „Osmeh je služba. On mi pomaže da skrenem svoju pažnju sa sebe ka drugima.“

Shvatio sam da je njegova tajna uspeha da ostane pozitivan bilo Pismo, gde je nalazio obećanja koja je delio sa dru-gima. Jedan od omiljenih tekstova moga oca zapisan je u Psalmu 34,5: „Koji u Njega gledaju prosvetljuju se, i lica se njihova neće postideti“ (Psalam 34,5). Osmeh moga oca i biblijska obe-ćanja bila su pozitivan dar koji i dalje blagosilja moj život.

Osmeh je fi zički dokaz pozitivnog stava. Stručnjaci sa Državnog univerzi-teta Vejn izmerili su vezu između intenziteta smeha i dugovečnosti. Stručni tim je otkrio da su osobe sa širokim osmehom živele u proseku pet godina duže nego one koje se nisu smejale. Iza osmeha zapravo stoji

radost. U teškim vremenima on nam omogućava da zamislimo pobedu i pomaže da ne odstupimo od Božjeg plana. Isus je tako izdržao patnju na krstu (Jevrejima 12,2). Elen Vajt kaže: „Vera u Božju ljubav i proviđenje koje upravlja svim olakšava teret brige i pat-nje. Ona ispunjava srce najvećih kao i najjednostavnijih ljudi radošću i zadovoljstvom.“25

Primećujemo da Isus nije izjednača-vao radost sa emocijama. Osećanja variraju u zavisnosti od situacije. U Getsimaniji se molio: „Ako je moguće da me mimoiđe čaša ova; ali opet ne kako ja hoću nego kako Ti“ (Matej 26,39). Ove emocije bile su strah od pomisli da će biti odvojen od svog Oca,

13

je da su ljudi koji su se češće molili, bolje ocenjivali svoje zdravlje. Epidemi-olozi su otkrili da je naša procena sop-stvenog zdravlja pouzdan pokazatelj sveukupnog zdravlja.

ZahvalnostElen Vajt je pisala: „Ništa ne teži više

izgradnji zdravlja tela i duše od duha zahvalnosti i proslavljanja.“27 Zahval-nost počiva na verovanju da „svaki

dobri dar i svaki poklon savršeni odozgo je, dolazi od Oca svetlosti“ (Jakov 1,17). Rezultat Božjeg dela je uvek nešto dobro: to je bilo tačno u savršenom svetu u Edemskom vrtu, a takođe je tačno i u današnjem nesavrše-nom svetu.

Kada su naša čula usaglašena sa Bož-jom dobrotom, naše telo prožimaju zahvalnost i proslavljanje. Naš duh se podiže, naš um se usklađuje sa Božjim mislima, naša dobra dela nas okre-pljuju pozitivnim osećanjima.

Mi adventisti dan odmora doživlja-vamo kao dan zahvalnosti za iskustvo spasenja. Dok ga proslavljamo za dobrotu kojom je obdario naš život, mi primamo subotne blagoslove. Pozivam vas da probate da doživite subotne bla-goslove u toku nedelje tako što ćete sva-kodnevno zastati i odati priznanje Bogu za sve dobro što je pružio ovom svetu. Zahvalnost za ono što će se dogoditi rezultat je sposobnosti da se Božja dobrota sagleda u svetu koji će doći.

Oko nade vidi Boga na delu u ovom skrhanom svetu, a prirodne katastrofe tumači kao dokaz Isusovog skorog dolaska. Nada ne pokreće samo na zahvalnost, ona jača i zdravlje.

Pionir adventizma, lekar Džon Harvi Kelog rekao je: „Nada je najmoćniji pokretač tela.“ Nada znatno utiče na naše fi zičko, mentalno i duhovno zdravlje. Onkolog Džerom Grupman u svojoj knjizi Anatomija nade (Anatomy of Hope) povezuje nadu sa isceljenjem. „Jasna nada daje nam hrabrost da se suočimo sa okolnostima i mogućnost da ih savladamo. Kod svih mojih paci-jenata pokazalo se da je nada, istinska nada, podjednako bitna kao i bilo koji lek.“

Doživimo i mi pozitivan uticaj neba: „Radujte se svagda. Molite se Bogu bez prestanka. Na svačemu zahvaljujte; jer je ovo volja Božija u Hristu Isusu od vas“ (1. Solunjanima 5,16-18) i neka nam u svemu bude dobro (3. Jovanova 2).

24 Ellen G. White, Medical Ministry, 45.25 Ellen G. White, Patriarchs and Prophets, 600.26 Ellen G. White, Messages to Young People, p. 249.27 Elen Vajt, U potrazi za boljim životom, 148.

ali radost mu je dala priliku da na platnu agonije naslika pobedu. Sve što je stvoreno raduje se (Jov 38,7). Kada se Isus rodio, anđeli su govorili: „Ne bojte se; jer gle, javljam vam veliku radost koja će biti svemu narodu“ (Luka 2,10). U toku svoje službe Isus je rekao: „Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednog grešnika koji se kaje“ (Luka 15,10). Opisao je nebo kao ulazak u „radost gospodara svog“ (Matej 25,21). Ne

treba da čudi što je Pavle savetovao: „Radujte se svagda u Gospodu, i opet velim: radujte se“ (Filibljanima 4,4). Radost nas uvodi u iskustvo pozitivnog optimizma nebeskog porekla usred epidemije pesimizma na Zemlji.

MolitvaMolitveni život (1. Solunjanima 5,17)

ne može da se iskusi bez molitve. Ona nam daruje „Hristov um“, osposobljava da gledamo Božjim očima. Elen Vajt je napisala: „Molitva je disanje duše. Ona je tajna duhovne snage.“26

Državni instituti za zdravlje još su 1990. godine započeli istraživanje koje se bavi vezom između duhovnosti i zdravlja. U knjizi Bog, vera i zdravlje (God, Faith, and Health) Džef Levin objedinjuje rezultate naučnih istraživa-nja u toj oblasti.

Brojne naučne studije bave se utica-jem molitve na zdravlje. Jedna od njih je i istraživanje dr Marka Mjusika koje je obuhvatilo 4.000 odraslih ljudi iz Severne Karoline. Značajno otkriće bilo

P I T A N J A Z A


1. Koje vas to tri pojedinosti sprečavaju da imate pozitivan stav? Kako vam tri leka o kojima smo govorili u ovom članku mogu pomoći da to prevaziđete?

2. Koja vam je od tri navedene prepreke najlakša? Koja je najteža? Zašto tako mislite?

3. Radost, molitva i zahvalnost mogu pozitivno uticati na sveukupno zdrav-lje. Kako ovi elementi utiču na vašu dobrobit? Dajte konkretne odgovore.

Oko nade vidi Boga na delu u ovom skrhanom svetu, a prirodne katastrofe

tumači kao dokaz Isusovog skorog dolaska. Nada ne pokreće samo na

zahvalnost, ona jača i zdravlje.

Des Kamings, junior, zamenik je izvršnog direktora fi nansijskog odeljenja bolnice u Floridi i Zdravstvenog odeljenja pri Diviziji na Floridi.

14

Elen G. Vajt

MISIJA U GRADOVIMAOva knjiga je poziv na delovanje – molba upućena vernicima da rade za svog Spasitelja noseći Jevanđelje milionima ljudi u raznim gradovima sveta. Elen Vajt nam otvoreno kaže: Nemojte lebdeti nad crkvama, da biste ljudima stalno ponavljali iste istine, dok su gradovi ostavljeni u neznanju i grehu, neopomenuti i bez radnika u njima.

Nil Nidli

IZGUBLJENA UMETNOST RAZMIŠLJANJAIzgubljena umetnost razmišljanja je jedinstveno pomoćno sredstvo koje možete da koristite da poboljšate mentalne sposobnosti, emocionalnu inteligenciju i zadovoljstvo životom na praktičan i temeljan način.

I. Tokić

»OČE NAŠ« – HIMNA MOLITVEKo je bio Konradi? Svakako najuspešniji i istovremeno najosporavaniji misionar koga je adventizam ikada imao. Neka ova knjiga ojača mnoge u njihovoj veri i pozove ih da ispune svoj lični misionarski zadatak!

»SUSRETI SA BOŽJOM BLAGODAĆU«Nova knjiga jutarnjih stihova. 365 istinitih i ohrabrujućih iskustava koja izgrađuju vašu veru.

16

Svima nam je poznata priča o mladiću koji se šetao obalom

okeana. U daljini, mladić je primetio starca koji je išao ka njemu. Povre-meno bi se starac savio, uzeo nešto i bacio u okean. Mladić je znatiželjno gledao starca koji se savijao, uzimao nešto u ruke i bacao u vodu. Kada je mladić prišao dovoljno blizu da može da razgovara, upitao je starca šta to radi. Starac je rekao da spasava mor-ske zvezde koje je talas izbacio na obalu.

Ne verujući onome što čuje mladić je rekao: „Zašto? To je beskorisno. Prosto nije moguće spasiti sve morske zvezde. Zadatak je preveliki. To što radite ne znači ništa.“

Starac se bez reči savio, uzeo još jednu morsku zvezdu i bacio je u vodu. Zatim je tiho rekao: „Pa, ovoj jednoj to ipak nešto znači“.

Mi ne možemo učiniti sve, ali možemo ponešto. Ne možemo prome-niti čitav svet, ali možemo promeniti svet tamo gde se nalazimo. To Isus želi da činimo u gradovima i mestima gde

živimo: da budemo činilac promena! Kako možemo izdejstvovati promene? Tako što činimo dobro – sa određe-nom namerom, kreativno, sa puno žara, neprestano.

Različi pristupiIsus je činio dobro gde god da se

našao. Pošto ne postoji tačna formula za svedočenje i zadobijanje duša za Hrista, Biblija i hrišćanska literatura otkrivaju nam mnogo različitih metoda koji se mogu koristiti prili-kom svedočenja i dobročinstva.

Evo nekih:Lični poziv, kao što je uradio Filip u

Delima 8,26-40, ili Isus u Jovanu 3,1-21;

Narativi, kao Solomun u Pričama 7,6-27, ili Isus u Mateju 12-15;

Neposredno suočavanje, kao Stefan u Delima 7,1-51, ili Isus u Mateju 15,3-9;

Objavljivanje jevanđelja, kao Petar u Delima 3,12-26, ili Isus u Luki 10,1-22;

Razgovor intelektualnog tipa, kao Pavle u Delima 17,22-34, ili Isus u Mateju 22,29-32;

Lično svedočanstvo, kao slepi čovek u Jovanu 9,1-34, ili Isus u Jovanu 14-15;

Razgovor, kao Andrija u Jovanu 1,40-42, ili Isus sa Samarićankom u Jovanu 4,1-26;

Poziv, kao Isus u Luki 5,27; Služba/zdravlje/interakcija, poput

prijatelja paralizovanog čoveka u Marku 2,1-13, ili Isus u Jovanu 13,1-20;

Natprirodna dela, kao što su činili apostoli u Delima 5,12-16, ili Isus u Jovanu 4,46-54.

Ključna reč je raditi: činiti nešto dobro, i činiti to sada. Elen Vajt je pisala: „Svetu je danas potrebno ono što mu je bilo potrebno i pre hiljadu i devet stotina godina – otkrivenje Hri-sta. Potrebno je veliko delo reforme i samo Hristovom blagodaću može se izvršiti delo telesne, umne i duhovne obnove“.28 Ona dalje kaže: „Samo Hri-stov metod doneće pravi uspeh u pri-bližavanju ljudima. Spasitelj se

MOŽEMO UČINITI VIŠE NEGO ŠTO SMO U STANJU DA ZAMISLIMO

Propovedanje u gradovima

Četvrtak

DELBERT V. BEJKER

16

pridružio ljudima kao Onaj koji im želi dobro. On je pokazao svoje saose-ćanje prema ljudima, služio im u nji-hovim potrebama i pridobio njihovo poverenje. Tada bi ih pozvao: „Hajdete za mnom.“29

Veliki izazovPre nekoliko meseci adventisti

širom sveta, svih 18 miliona, bili su pozvani na misiju u gradovima. Svako je bio pozvan da lično posluži svojoj zajednici i gradu na Hristov način. Ovaj apel je sveobuhvatan i upućen sa određenom namerom. Svaki vernik može pokazati svoju ljubav prema Bogu i ljudima, šireći dobre vesti koje menjaju život i govore o Hristu u sve-tlosti adventističke poruke.

Adventisti poštuju različite verois-povesti čija su ubeđenja zasnovana na Bibliji. Međutim, mi žarko verujemo da adventistička poruka, treća anđeo-ska vest (Otkrivenje 14,6-12), pred-stavlja Božju poruku za ovo vreme od presudnog značaja u istoriji. Verujemo da je Bog pozvao adventiste da šire upravo tu istinu.

To nije nova istina. U nju su vero-vali mnogi u raznim vremenima, od 1. Mojsijeve do Otkrivenja. Adventisti su pozvani da ljude usmere na večne istine koje su zaboravljene, zanema-rene i koje su vekovima bile predmet napada. Adventisti su pozvani da poslušaju nalog: „I tvoji će sazidati stare pustoline i podignućeš temelje“ (Isaija 58,12)

Kako se osećate kada se suočite sa pozivom da se uključite u lični evan-gelizam? Da li se pitate hoće li vaši napori biti činilac promene? Neke ver-nike impresionira veličina zadatka, njima vlada oduševljenje pa čak i uzbuđenje. Drugi se obeshrabre kada shvate šta treba da žrtvuju. Kad je reč o ostalima, očigledna nemogućnost da utiču na živote 7 milijardi ljudi koji žive na ovoj planeti dovodi ih u stanje ravnodušnosti i paralize.

Dobra vest je da možemo uspešno odgovoriti na izazove u zajednicama u kojma živimo. Možemo prihvatiti izazov i

učestvovati u misiji u gradovima sa puno snage i entuzijazma. Apostol Pavle nam može pomoći da efi kasno primenimo Hristov metod u radu u gradovima i odgovorimo na ovaj izazov.

Osnaživanje principaU Delima 20,17-24 Pavle ističe četiri

jednostavna principa za uspešno sve-dočenje i evangelizam. Jezgrovitim jezikom on govori o stavu i postup-cima Hristovih sledbenika koji žele da čine dobro.

Pavle na početku podseća vernike kako je on lično evangelizirao i zadobijao duše za Hrista. Naglašava kako je živeo i davao im primer dok je radio u Efesu (stih 18). Govori kako je ponizno svedočio i nije dozvolio suprotnoj strani da ometa nje-govu službu (stih 19). Podseća ih na razli-čite vidove evangelizma kojima se služio, od javnog propovedanja do pojedinačnog rada i poučavanja od kuće do kuće (sti-hovi 20 i 21).

Onda je Pavle inspirisao vernike rečima da ga je Duh „nagonio“ da evangelizira veliki grad Jerusalim (sti-hovi 22, 23).

On na kraju kaže da bez obzira na iskušenja i nevolje koje ga čekaju „ni za što ne brinem“. Zašto? Da bi „svršio tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa; da posve-dočim jevanđelja blagodati Božje“ (stih 24). Pavle nastavlja i svojim pri-merom ukazuje na četiri načina delo-tvornog rada za Hrista.

Pavle je sarađivao sa Svetim Duhom. Pavle vidi evangelizam kao timski rad, a ne kao samostalnu delat-nost (stihovi 22 i 23). Sveti Duh, nje-gov pratilac, bio je stalni izvor podrške i vodio ga u svim aktivnostima.

Pavle je bio osposobljen da savla-đuje prepreke. On je dužnost stavljao ispred opasnosti (stih 23). Održavao je takav način razmišljanja komunicira-jući sa svojim Saradnikom, usredsre-đujući se na svoj visoki poziv, i ne zaboravljajući zašto radi to što radi. Imao je na umu da je svet u očajnoj

potrebi da čuje dobru vest koju je on trebalo da mu saopšti.

Pavla je čak nadahnjivalo protivlje-nje. Večno blago za njega bilo je vred-nije od prolazne raskoši (stih 24). Pavle je znao da pri svakom iskušenju Bog sprema veliki dobitak s druge strane nevolje.

Pavle je znao da Bog ima plan za njegov život. Shvatao je da iako nije u stanju da sve učini u ostvarivanju cilja za druge ljude, on može raditi na ostvarenju sopstvenog cilja. Činio je sve što je Bog od njega tražio, znajući da će Bog završiti ono što je započeo.

Bićemo uspešniji u svom radu ako poslu pristupamo kao Pavle: da se ne obeshrabrimo zbog težine zadatka, da činimo dobro gde god možemo i šta god možemo i verujemo da će Bog blagosloviti ishod. Dok Bog čini dobro milijardama, mi moramo činiti dobro onima na koje nas On upućuje. Tada ćemo moći kao Pavle da služimo radosno i završimo svoju trku.

28 Elen Vajt, U potrazi za boljim životom, 77.29 Isto.

P I T A N J A Z A


1. „Isus prođe čineći dobro.“ Raspakujte ovu rečenicu. Šta to praktično znači nama kojima je Hristos uzor?

2. Autor iznosi deset načina da se uklju-čite u razgovor sa duhovnom sadrži-nom. Navedite dva ili tri načina koja vam najviše odgovaraju. Kako ih praktično primenjujete?

3. Autor pominje Isusa i Pavla kao pri-mere. Koji vam primer više odgovara? Zbog čega?

Delbert V. Bejker je potpredsednik Generalne konferencije.

17

OGROMAN, ALI NE I NEMOGUĆ ZADATAK

Propovedajmo svetu

Suočeni sa poslednjim nalogom koji je Isus dao svojim sledbeni-

cima (Matej 28,18-20), pitamo se koje strategije ili metode treba usvojiti da bismo mogli obaviti taj ogromni zadatak. Pred nama su izazovi da se dođe do neevangeliziranih naroda i etničkih grupa, u vreme kada sekula-rizacija u zapadnom svetu sve više narasta. U poslednjih nekoliko godina pojava neopaganske duhovnosti postavlja nove izazove i pruža prilike za evangeliziranje. Kako možemo zadobiti svet za Hrista? Tvrdim da je najznačajniji korak u tom procesu da se jasno razume misija koju nam je Isus ostavio u amanet. Pismo govori da je Isus imao jasnu viziju svoje misije. Prilikom susreta sa Zakhejem, Isus je ilustrovao a zatim i jasno izja-vio šta je suština Njegove misije. Kako je Isusova misija i naša misija, hajde da pogledamo izveštaj o susretu Isusa i carinika.

Isusova izjava o misijiU izveštaju o Zakheju možemo naći

opis i izjavu o Isusovoj misiji. Taj cari-nik je silno želeo da vidi Isusa. Možda je mislio da samo Isus može da mu da ono što novcem nije mogao da kupi. Zato je Zakhej isplanirao kako da pro-nađe put do Isusa, ali i da ostane nepri-mećen. Da se pridruži masi i pokuša izdaleka da izrazom lica pokaže Isusu šta želi, ne bi išlo. Tako je došao na kre-ativnu ideju. Shvatio je kuda će Isus proći, otrčao do tog mesta i popeo se na dudovo drvo. Zakhej nije znao za Isusovu izjavu o misiji, i stoga pomislio da je pronašao savršen način da vidi Isusa, a da ostane neprimećen. Zakhej je mislio da je samo on tražio Isusa, ali sada kada ga je Isus pogledao i iz nje-govih usta čuo svoje ime, Zakhej je počeo da shvata – Nisam ja u potrazi za Isusom, već je Isus u potrazi za mnom. „I kad dođe Isus na ono mesto, pogledavši gore vide ga, i reče mu:

Zakheju! Siđi brzo; jer mi danas valja biti u tvojoj kući“ (Luka 19,5).

Šta si rekao, Isuse? Moraš da me posetiš? Zašto moraš? Zašto mene? Da li si planirao da me kazniš za moje nedostatke i loše postupke? Kakav to plan imaš? Koja je svrha tvoje posete?

Kad su ljudi videli da Isus ulazi u kuću jednog carinika, počeli su da gun-đaju govoreći Mu da „grešnom čoveku dođe u kuću“ (stih 7).

Važno je zapaziti da Isus pred kraj ove posete objašnjava zašto je morao da se tu nađe, i to čini tako što otkriva suštinu svoje misije: „Jer je Sin čovečiji došao da nađe i spase što je izgubljeno“ (stih 10). Isus im je zapravo rekao: „Molim vas, kada god tumačite moja dela, posmatrajte ih uvek u svetlosti moje misije, svrhe i službe zbog koje sam ovde. Došao sam da pronađem i spasem, a ne da pronađem i kaznim.“

Petak

ARTUR ŠTELE

18

Naša izjava o misijiIsus danas poziva svoje sledbenike da

prihvate Njegovu izjavu o misiji. Njemu su potrebni saradnici, oni koji žele da Njegova misija postane njihova. Najviša želja našeg Otkupitelja jeste da u tebi i meni ima nekoga ko će otelo-tvoriti Njegovu misiju. Kako bi naše crkve izgledale kada bi svaki vernik imao istu misiju? Kakvo bi bilo okruže-nje i atmosfera u našim crkvama?

Nažalost, mnogi mladi imaju utisak da stariji u našim crkvama ozbiljno shvataju samo deo ove misije – deo o dovođenju ljudi Bogu, ali ne i deo koji govori o spasavanju, ljubavi i brizi koju je Isus ispoljavao.

Kada se pogledaju statistički podaci mnogih naših crkava, postaje jasno da nešto mora da se promeni. Nama je potrebna reforma koja će nas usmeriti ka Isusovoj misiji. U toku svoje službe, Isus je naglašavao važnost ljubavi, pra-štanja i brige. Zbog toga se On nije sti-deo da bude među ljudima koje je društvo odbacilo i proglasilo grešni-cima. Zato je ostavio svetinu koja ga je pratila i posetio carinika Zakheja. Takođe je veoma bitno primetiti da Jevanđelje po Luki ne beleži bilo kakav prekor dok je Isus bio u domu Zakheja grešnika. Isus je jednostavno pokazao da ga voli i prihvata.

Gledajući u Isusa, Zakhej je shvatio: „Isusov plan je bio da mi pomogne i spasi me!“ Ova Hristova ljubav nije samo obratila Zakheja, već mu je preo-brazila život. Elen Vajt je napisala: „Hristos je hteo da spasenje bude svima dostupno. Na Golgoti je platio cenu za večno spasenje ponuđeno izgub ljenom svetu. Njegovo samoodri-canje i požrtvovanost, nesebičan trud, poniženje i iznad svega žrtvovanje sop-stvenog života, svedoči o dubini Nje-gove ljubavi prema palom čoveku. Njegova misija na Zemlji bila je da pro-nađe i spase izgubljene. Njegov cilj bili su svakojaki grešnici bilo kog porekla. Platio je cenu za sve, da ih otkupi i pri-vuče k sebi. Nije zaobišao ni najgreš-nije. Posebno se trudio da ponudi

spasenje onima koji su Ga tražili. Što je njihova potreba za promenom bila veća, to je dublje bilo Njegovo intereso-vanje, veće razumevanje i revnosniji trud. Njegovo veliko srce ispunjeno lju-bavlju gorelo je za one čije je stanje bilo najbeznadežni je i kojima je najviše bila potrebna Njegova milost koja menja.“30

Hristov život jasno pokazuje da su ljubav i briga uspešnije sredstvo kojim se stvara promena od popovanja, suko-bljavanja ili kritikovanja. Elen Vajt stalno ponavlja: „Moramo se nositi sa velikim manama onih koji su mladi i neiskusni. Hristos nam zapoveda da takve obnavljamo u duhu krotosti, i On nas smatra odgovornima za postupke koji će ih obeshrabriti, baciti u očaj i uništiti. Sve dok svakodnevno ne budemo pazili na dragocenu biljku lju-bavi, bićemo u opasnosti da postanemo uskogrudi, bezosećajni, netrpeljivi i kritični, smatrajući sebe pravednima, dok naše postupke Bog zapravo ne odobrava“.31

Tople crkve pune ljubavi i brige su mesta gde se ljudi osećaju prihvaće-nima bez obzira na sve. Ovakve crkve su mesta gde ljudi žele da dolaze i gde žele da dovode svoje prijatelje i susede. Ukoliko svaki vernik postane onaj koji voli, hristolika ličnost, on ili ona postaće živi centar uticaja za Hrista i Njegovo carstvo.

Isus nije samo dao svoj život za greš-nike – On je služio onima sa kojima se susretao, starao se za njihove umne, emocionalne i duhovne potrebe.

Veliki deo svog vremena posvećivao je lečenju ljudi i brizi o njima. Da, Nje-gov krajnji cilj bio je da ih spase, da im večni život, ali Isus je znao da se spase-nje može prihvatiti jedino kada ga ponudi neko ko voli, brine se i stara o potrebama drugih.

Naša posvećenostNemojmo nikada zaboraviti Isusovu

misiju. Neka to bude naša misija. Uko-liko želimo ovom zadatku da pristu-

pimo ozbiljno, moraćemo da sledimo Hristov primer. Moramo više voleti jedni druge, zabludele, mlade, susede, one koji još uvek ne poznaju Hrista, samog Boga, Njegovu reč, moramo pri-hvatati i voleti Njegovu misiju.

Ljudi koji su osetili Hristovu ljubav ne mogu da ne vole druge i čeznu da im posvedoče o toj ljubavi. Molimo se da Isusova misija postane naša! Pored Hristove misije, mi takođe imamo i Njegovo obećanje da će biti sa nama sve do poslednjih dana i da će blagoslo-viti naše napore kada dođe vreme žetve. „Jer je Sin Čovečiji došao da nađe i spase šta je izgubljeno“ (Luka 19,10).

30 Ellen G. White, Testimonies for the Church, vol. 5, 603.

31 Ibid., 605.

Artur Štele je potpredsednik Generalne konferencije i direktor Instituta za istraživanje Biblije.

P I T A N J A Z A


1. Možete li u jednoj reči sažeti Hristovu misiju? Koja je to reč?

2. Isus nije sudio. Može li se isto reći danas i za Njegove sledbenike? Zašto može ili ne može?

3. Da li znate nekoga ko je odgovorio na Božju ljubav i iskusio spasenje zbog odnosa punog ljubavi jednog od Isu-sovih sledbenika? Ispričajte to ukratko.

19

Slediti Hristov metod

Druga subota

20

ELEN VAJT

Kada je Hristos poslao svojih dva-naest učenika na prvo misionar-

sko putovanje, zapovedio im je: „I hodeći propovedajte i kazujte da se pri-bližilo carstvo nebesko. Bolesne isce-ljujte, gubave čistite, mrtve dižite, đavole izgonite; zabadava ste dobili, zabadava i dajite“ (Matej 10,7.8)...

Objavljivanje jevanđelja svetu je posao poveren od Boga onima koji nose Njegovo ime. Jevanđelje je jedini protivotrov za greh i bedu na Zemlji.

Objavljivanje vesti o Božjoj blagodati celom čovečanstvu jeste prvi posao za one koji poznaju njenu isceljujuću silu...

Svetu je danas potrebno ono što mu je bilo potrebno i pre hiljadu i devet stotina godina – otkrivenje Hrista. Potrebno je veliko delo reforme i samo Hristovom blagodaću može se izvršiti delo telesne, umne i duhovne obnove.

Ključ uspeha Samo Hristov metod doneće pravi

uspeh u približavanju ljudima. Spasitelj se pridružio ljudima kao Onaj koji im želi dobro. On je pokazao svoje saoseća-

nje prema ljudima, služio u njihovim potrebama i pridobio njihovo poverenje. Tada bi ih pozvao: „Hajdete za mnom.“

Potrebno je da se ličnim naporima približimo ljudima. Kada bi manje vre-mena bilo posvećeno propovedanju, a više ličnoj službi, bio bi ostvaren veći uspeh. Siromašnima treba pomoći, treba se brinuti za bolesne, žalosne i nevoljne treba utešiti, one koji ne znaju treba poučiti, neiskusne treba posave-tovati. Mi treba da plačemo sa onima koji plaču i da se radujemo sa onima koji se raduju. Praćen silom vere, silom molitve, silom Božje ljubavi, ovaj posao neće biti i ne može ostati bez ploda...

U gotovo svakoj zajednici ima mnogo vernika koji ne slušaju propovedanje Božje Reči ili ne prisustvuju nijednom bogosluženju. Ako jevanđelje treba da dospe do njih, ono mora biti odneto nji-hovim domovima. Često je zadovoljenje njihovih telesnih potreba jedini put kojim je moguće približiti se takvima...

Mnogi ne veruju u Boga a izgubili su poverenje i u čoveka. Međutim, oni cene dela saosećanja i pomoći. Kada

zapaze da neko dolazi u njihov dom bez ikakvih težnji za zemaljskom zahvalnošću i naknadom, pomažu bolesnima, hrane gladne, oblače gole, teše žalosne i nežno ukazuju samo na Njega čiju ljubav i milost čovek-radnik objavljuje kao vesnik, kada oni to vide, njihova srca biće dirnuta. Rađa se zahvalnost. Zapali se plamen vere. Oni uviđaju da se Bog stara za njih i spre-mni su da slušaju kada se otvara Nje-gova Reč...

Svuda postoji težnja da se posao organizacija zameni naporom pojedi-naca. Ljudska mudrost teži sjedinjava-nju, centralizaciji, izgradnji velikih crkava i ustanova. Mnoštvo pojedinaca prepušta dobrotvorni posao ustano-vama i organizacijama; oni izbegavaju dodir sa svetom i njihova srca se hlade. Oni se zatvaraju u sebe i neosetljivi su za bilo kakav uticaj. Ljubav prema Bogu i ljudima izumire u njihovoj duši...

Lični radHristos je svojim sledbenicima pove-

rio lični posao – posao koji ne može da obavi zamenik. Služenje bolesnima i

siromašnima, iznošenje jevanđelja izgubljenima, ne treba prepustiti odbo-rima i organizovanim dobrotvornim društvima. Lična odgovornost, lični napor, lična žrtva zahtev je jevanđelja.

„Izađi na putove i među ograde, te nateraj da dođu“, Isusova je naredba, „da mi se napuni kuća.“ On dovodi ljude u dodir sa onima kojima žele da učine dobro. „Siromahe prognane da uvedeš u kuću“, kaže On. „Kad vidiš gola, da ga odeneš.“ „Na bolesnike metaće ruke, i ozdravljaće.“ (Luka 14,23; Isaija 58,7; Marko 16,18) Bla-goslove jevanđelja treba objavljivati u neposrednom dodiru i ličnoj službi...

Hristova Crkva organizovana je za služenje. Njena lozinka je – služba. Njeni vernici su vojnici koji pod Vojvo-dom našeg spasenja treba da se obuče za sukob. Hrišćani-prorovednici, lekari, učitelji imaju šire polje rada nego što se to može zamisliti. Oni ne samo što treba da služe ljudima, već treba da ih pouče da i oni dalje služe. Oni ne treba samo da daju uputstva o pravim nače-lima, već da vaspitavaju svoje slušaoce da drugima prenose ta načela. Istina koja se ne sprovodi u život, koja se ne saopštava drugima, gubi svoju životo-davnu moć, svoju isceljujuću silu. Njen

blagoslov može da se zadrži samo ako se deli sa drugima...

Svaki vernik treba da se obuči i uključi

Svaki vernik Crkve treba da se anga-žuje u nekoj grani službe za Učitelja. Neko ne može da učini tako mnogo kao drugi, ali svako treba da učini naj-više što može, da suzbije plimu bolesti i bede koja hara našom Zemljom. Mnogi bi bili spremni da rade, kada bi ih neko poučio kako da počnu. Potrebno je da ih neko pouči i ohrabri.

Svaka crkva treba da bude škola za obuku hrišćanskih radnika. Vernike treba poučavati kako da drže biblijske časove, kako da vode i poučavaju u razredima subotne škole, kako da naj-bolje pomognu siromašnima i da se brinu za bolesne, kako da rade za neobraćene. Potrebne su zdravstvene škole, škole

kuvanja i predavanja iz raznih oblasti hrišćanskog rada i ukazivanja pomoći. Ne treba održavati samo predavanja, već pod nadzorom iskusnih učitelja treba ostvarivati praktičan rad. Neka učitelji vode rad sa ljudima, a drugi će, udružujući se s njima, učiti iz njihovog primera. Pravi primer vredniji je od mnogih saveta...

A za m – rad za drugeNišta ne može toliko podstaći rev-

nost u samopožrtvovanju i dati širinu i čvrstinu karaktera kao uključivanje u rad za druge. Mnogi tobožnji hrišćani misle samo na sebe kad se povezuju sa crkvom. Oni žele da iskoriste druženje u crkvi i pastirsku negu. Oni postaju vernici velikih i naprednih crkava i

21

P I T A N J A Z A


1. Koliko daleko biste mogli da odete da biste bili sa drugima kao neko ko im želi dobro? Kada biste podvukli crtu?

2. Kako vas ljudi vide u vašem okruže-nju? Šta oni znaju o vašoj veri?

3. Kako sve možete da pokažete „ljup-kost“ Hristovog karaktera onima oko vas? Navedite najmanje tri mogućnosti.

zadovoljni su time što čine nešto malo i za druge. Na taj način, lišavaju se naj-dragocenijih blagoslova. Mnogi bi imali velike koristi kada bi žrtvovali svoje prijatno i ugodno društvo. Potrebno je da pođu tamo gde će nji-hove snage biti uključene u hrišćanski rad i gde mogu da nauče da nose odgovornosti...

Međutim, niko nema potrebe da čeka da bude pozvan u neko udaljeno polje i onda počne da pomaže dru-gima. Svuda su otvorena vrata za službu. Svuda oko nas nalaze se oni kojima je potrebna naša pomoć. Udo-vice, siročad, bolesni ili oni koji umiru, ranjeni u srcu, obeshrabreni, neuki, odbačeni nalaze se na svakom koraku.

Mi treba da smatramo svojom naro-čitom dužnošću da radimo za one koji žive u našem susedstvu. Proučavaj kako najbolje možeš pomoći onima koji se uopšte ne zanimaju za verske istine. Kada posećujete svoje prijatelje i susede, pokažite zanimanje za njihovu duhovnu i zemaljsku dobrobit. Govo-rite im o Hristu kao o Spasitelju koji prašta grehe. Pozovite svoje susede u svoj dom i čitajte sa njima iz dragocene Biblije i iz knjiga koje objašnjavaju njene istine. Pozovite ih da se u pesmi i molitvi sjedine s vama. Hristos će lično biti prisutan, kao što je obećao, na ovim malim skupovima i Njegova bla-godat dirnuće srca.

Vernici Crkve treba da poučavaju sami sebe da obavljaju ovaj posao. To je isto tako važno kao i spasavanje nepro-svećenih duša u stranim zemljama. Iako neki osećaju teret za duše koje su daleko, neka mnogi koji su kod kuće osete teret za dragocene duše koje ih okružuju i marljivo rade za njihovo spasenje...

Iskoris te svaku prilikuNeka niko ne zapostavlja male pri-

like i traži veći posao. Vi biste možda uspešno obavili neku malu dužnost, ali biste promašili i obeshrabrili se u pokušaju da izvršite veliki posao. Pot-cenjivanjem svakodnevnih prilika i

zanemarivanjem malih dužnosti koje se nalaze nadomak ruke, mnogi postaju beskorisni i slabi.

Nemojte se oslanjati na ljudsku pomoć. Preko ljudskih bića gledajte na Onoga koga je Bog odredio da nosi naše tuge i žalosti i zadovolji naše potrebe. Držeći se Božjeg obećanja, otpočnite rad tamo gde je potrebno i odlučno idite napred sa nepokoleblji-vom verom. Vera u Hristovu prisutnost daće nam snagu i postojanost. Radite nesebično uz neumoran napor i snagu koja istrajava.

Budite Isusovi predstavniciU svakom poslu imajte na umu da

ste povezani sa Hristom, da ste deo velikog plana spasenja. Hristova ljubav, kao isceljujuća i životvorna reka, treba da teče kroz vaš život. Pošto želite da dovedete druge u krug Njegove ljubavi, neka čistota vašeg jezika, nesebičnost vaše službe, radost vašeg ponašanja pokaže silu Njegove blagodati. Prika-žite Ga tako čvrstim i pravednim ovom svetu da Ga ljudi sagledaju u svoj Nje-govoj lepoti...

Uzdignite Isusa uzvikujući: „Gle, jagnje Božje koje uze na se grehe sveta!“ (Jovan 1,29) On jedini može zadovoljiti težnju srca i dati mir duši.

U sva vremena Gospod je težio da u dušama ljudi probudi osećaj božanskog bratstva. Budite saradnici sa Njim. Dok nepoverenje i otuđenost obuzimaju svet, Hristovi učenici treba da otkrivaju duh koji vlada na Nebu.

Govorite kao što bi On govorio, radite onako kako bi On radio. Nepre-kidno otkrivajte blagost Njegovog karaktera. Otkrivajte bogatstvo ljubavi koja je bila temelj svih Njegovih pouka i svih Njegovih dela za ljude. Najskro-mniji radnici u saradnji sa Hristom mogu dodirnuti strune čiji će se odjek čuti do krajeva Zemlje i čija će melo-dija odzvanjati kroz celu večnost.

Nebeska duhovna bića čekaju na saradnju sa ljudskim oruđem da bi otkrili svetu šta ljudska bića mogu da

postanu, i šta se sjedinjavanjem sa božanskim može učiniti za spasenje duša kojima preti pogibao. Nema gra-nica korisnosti čoveka koji je odbacio svoje „ja“ i obezbedio mesto Svetome Duhu da radi na njegovom srcu, i koji živi životom potpunog posvećenja Bogu. Svi koji u Njegovoj službi posve-ćuju telo, duh i dušu, stalno će primati nove darove telesne, umne i duhovne sile. Neiscrpne nebeske riznice stoje im na raspolaganju. Hristos im daje dah svoga Duha, život svog života. Sveti Duh započeće rad na umu i srcu svojim naju-zvišenijim snagama. Njegovom blago-daću, koja nam je data, možemo da izvojujemo pobede koje su nam se činile nemogućim zbog naše grešnosti, pre-drasuda, karakternih mana, slabe vere.

Svako ko se sam, iskreno ponudi Gospodu za službu, dobiće silu za ostvarenje uzvišenih rezultata. Za takve će Bog učiniti velika dela. On će delo-vati na um ljudi, tako da će se čak i na ovom svetu, u njihovom životu videti ispunjenje obećanja o budućim život-nim prilikama.

Ovaj članak sadrži odab-rane tekstove iz knjige U potrazi za boljim životom, od 139 do 160. strane. Adventisti veruju da je Elen Vajt (1827-1915) koristila svoj proročki dar u svojoj javnoj službi koja je trajala više od 70 godina.

22

Uključi

se i

ti!

Doktor Li je žurno išao uskim ulicama prljavog grada sa lekarskom torbom u ruci da pomogne bolesnom sugrađaninu koji se upravo srušio na pod u svom domu. Pošto ga je podigao, pomogao mu da legne na krevet i dao lekove, doktor Li je brzo napustio stan. Ušao je u automobil i odmah se odvezao do sirotišta gde je testirao tridesetoro dece na tuberkulozu. Kakav naporan dan!

„Mora da si umoran dragi“, rekla je gospođa Li svom suprugu. „Dođi, odmori se malo. Izmasiraću ti ramena“, kazao je.

„To baš prija“, uzviknuo je doktor Li, opuštajući se na svom udobnom kauču.

Odjednom se čulo glasno lupanje na ula-znim vratima. Doktor Li je ustao a gospođa Li je uvela mladi par koji je nosio devojčicu. Ona se previjala od bolova.

„Molim vas doktore, pomozite; naša ćerka ima jake bolove“, molio je mladi otac. „Ne znamo šta je muči.“

Doktor Li je odmah stavio devojčicu na kauč i pažljivo poslušao pluća i srce stetosko-pom, Zatim je pritiskao njen stomak.

„Ona hitno mora na operaciju“, objasnio je doktor. „Izgleda da je upala slepog creva. Vidimo se u bolnici.“

Rano sledećeg jutra, nakon samo pet sati spavanja, doktor Li je svratio da proveri da li je devojčica koja je mirno spavala nakon ope-

racije dobro. Zatim je pogledao u sat i rekao: „Moram da požurim.“

Da, doktora je čekao još jedan događaj. Bila je to donatorska večera na kojoj je trebalo sakupiti novac da se kupe invalidska kolica za decu sa invaliditetom. Doktor Li je voleo da služi ljudima. Služio im je sa osmehom na licu iako je bio umoran.

● Kako je doktor Li radio ono što je Isus rekao da treba da se čini?

● Kako stvarno možemo služiti drugima? Da li je to moguće u tvojim godinama?

● Kakvu korist imaš kada pomažeš onima koji su u potrebi?

● Porazgovaraj sa roditeljima ili starateljima i navedi dve stvari koje možeš da radiš i tako pomogneš ljudima u svom okruženju.

● Napravi kartice sa porukama za brzo ozdravljenje ili molitvama, i uruči ih verniku crkve ili susedu kome je potrebna takva vrsta podrške.

Otkrij koje su to službe

a) _______________________________________ lužbas u rozatmavi

b) _______________________________________ moćop cedi liceu

v) _______________________________________ narhiti daglen

g) _______________________________________ titisepo i litiom es az atser

Tačni odgovori: a) služba u zatvorima; b) pomoć deci ulice; v) hraniti gladne; g) posetiti i moliti se za stare.

Zlatni stih: „I prohođaše po svoj Galileji Isus učeći po zborni-cama njihovim, i propovedajući jevanđelje o car-stvu, i isceljujući svaku bolest i svaku nemoć po ljudima.“ (Matej 4,23)

PRVA SUBOTA

MOLITVENE PROPOVEDI ZA DECU Služiti kao Isus

23

Služiti sa osmehom

AKTIVNOSTI

Razmisli o ovome:

AKTIVNOSTIA

Uključi se i

ti!

Razmisli o ovome:

„Ustani Džeremi, ustani“, vikala je majka. „Odmah da si ustao! Zakasnićeš u školu!“

„Još samo dva minuta“, molio je Džeremi okrećući se u krevetu.

Džeremiјa je bukvalno trebalo svakog jutra izvlačiti iz kreveta. Često je umeo da zakasni na autobus. Nedavno je učitelj pozvao roditelje da im kaže da je Džeremi zaspao na času i da nije uradio svoj domaći zadatak.

„Šta se s tobom događa, sine?“, pitali su ga veoma zabrinuti roditelji jedne večeri.

„Moramo da razgovaramo!“„Otkako si dobio kompjuter, ideš na spavanje

veoma kasno“, rekla je majka tužno. „Primetio sam da više ne ideš u subotnu

školu“, dodao je zabrinuto otac. „Žao mi je tata, ali ujutro budem previše

umoran“, izvinjavao se Džeremi. „Od danas ti ograničavamo vreme koje

možeš da provedeš pred kompjuterom, Dže-remi“, odlučno je rekao otac. „Moraš ići ranije na spavanje da bi mogao da se odmoriš.“

„Da li znaš da je tvoje telo Božji hram?“, ozbiljno je kazala majka.

„Kakve to veze ima sa spavanjem“, upitao je Džeremi.

„Te stvari su i te kako povezane“, uzviknula je majka.

„U Bibliji piše da nas je stvorio Bog i da moramo da Ga poštujemo tako što ćemo voditi računa o vremenu i snazi. Kada ne odspavamo osam sati, naše telo se neće dovoljno odmoriti i obnoviti. Tada nam pažnja slabi, osećamo se umornima, i gubimo interesovanje za mnogo

toga, uključujuči i duhovnost“, nastavila je majka.

„Zapamti, kada imaš jaku veru u Boga, i tvoj duhovni život je snažan, bićeš i emocionalno zdraviji“, dodao je otac sa osmehom.

„Izgleda da nisam redovno proučavao svoju pouku i da sam čak propustio subotnu školu“, govorio je Džeremi sagnute glave.

„Da li znaš da je sotona srećan kada se ne brineš o svom telu jer tada nećeš imati dovoljno snage, a ni vremena za Isusa?“, obja-snila je majka puna ljubavi.

„Izvini, mama. Da li ćeš se moliti da mi Isus da snagu da živim zdravije – da ne uništavam svoj hram“, pitao je Džeremi.

„Hajde da to uradimo odmah“, rekao je otac i svi zajedno su kleknuli.

● Kako zdrav život utiče na našu ljubav prema Isusu?

● Navedi primer iz Biblije koji pokazuje kako zdrave navike mogu da povećaju poštovanje prema Bogu i veru u Njega? Pronađi biblijske tekstove.

● Napravi karticu obećanja i ukrasi je. Napiši šta planiraš da uradiš kako bi imao više

vremena za Isusa, a zatim je potpiši. Stavi je pored svog kreveta.

● Napravi raspored u koji ćeš upisivati vreme u koje odlaziš na spavanje svako veče, i svoj sveukupni učinak u toku jedne sedmice. Zatim to uporedi sa sveukupnim učinkom kada si na spavanje išao veoma kasno...

Dopiši što više reči ili izraza na temu

DUHOVNOST I ZDRAVLJE kojih se možeš setiti, a

koje pokazuju da ste zahvaljujući dobrom

zdravlju pravi Isusovi učenici.

Spavalica DžeremiNEDELJA

Zlatni stih: „Ako dakle jedete, ako li pijete, ako li šta drugo činite sve na slavu Božju činite.“ (1. Korinćanima 10,31)


24

Uključi se i

ti!

Razmisli o ovome:

AKTIVNOSTI

1 2 3 4

A E I O B D J L S T V Z

„Dragi mladi, možete li nam danas pomoći u

centru za zbrinjavanje ljudi pogođenih vremen-skim nepogodama“, pitala je ozbiljno gospođa Kalkins koja se brinula o zalihama hrane u crkvenom skladištu.

„Naravno, gospođo. Šta... radimo“, pitalo ju je njih petoro.

„Potrebna nam je svaka moguća pomoć da podelimo hranu i higijenske pakete žrtvama poplave, kojih ima na stotine. O da, i mnogo je dece koje treba pričuvati“, objasnila je gospođa Kalkins.

„Mej, Džeri, Džosi, Zak i ti koji želiš da pomogneš, hajdemo“, pozvao ih je vođa lokalne zajednice.

U centru su svi veoma predano pomagali i starima i mladima tako da su zaboravili koliko su sati proveli na nogama.

„Evo, uzmite hleb i toplu supu da vas ugreje“, rekao je Zak. Sa njegovog lica zračio je osmeh dok je delio supu stotinama kojima je u tom trenutku obrok bio potreban.

„Evo pomoći ću vam, gospođo. Potrebna vam je suva odeća“, obratila se Mej majci sa dvoje dece koja su se čvrsto privijala uz nju.

Svi ovi mladi volonteri neumorno su radili u centru naredna tri dana, dajući sve od sebe da pomognu onima koje je pogodila velika poplava.

Mesec dana kasnije Mej, Džeri, Džosi, Zak i još jedna osoba osnovali su Klub za proučavanje Biblije za decu žrtava poplave.

Prema i Paula nekoliko puta nedeljno poma-gale su u programu produženog školskog boravka koji se odvijao u crkvi. Mnogi drugi vernici su dobrovoljno posećivali porodice koje je pogodila ova nesreća.

„Pastore Kim, mislila sam da smo već toliko uradili i pomogli ljudima koje je pogodila poplava. Zašto moramo da vodimo i klub i posećujemo te ljude?“, upitala je Mej.

„Da, Mej, Isus nas je učio da služimo ljudima, ali tvoj zadatak prevazilazi zadovoljavanje fi zič-kih potreba“, sa osmehom je odgovorio. „Moramo proširiti svoju ljubav i službu tako što ćemo se pobrinuti i za njihovo duhovno stanje.“

„O da, naš cilj je da kažemo deci ko je Isus i da On može da ih promeni i pomogne da žive boljim životom“, čuo se glas gospođe Kalkins.

„Zapamtite, kada služimo i pomažemo dru-gima, mi zapravo time pokušavamo da dopremo do celog čoveka! Celina je veća od zbira njenih delova“, rekao je pastor.

● Koji izazovi stoje pred vama kada pokušavate da služite i doprete do celog čoveka?

● Da li možete da prepoznate kako je Isus, dok je služio na Zemlji, prilazio celom čoveku kada mu je pružao pomoć?

● Zar nije lakše da date novac koji će pomoći onima u potrebi? Zašto jeste? Zašto nije?

● Isplaniraj zajedno sa roditeljima ili učiteljem jedan projekat u kom ćeš moći da pomažeš

drugima i da dopreš do celog čoveka.

● Napravi molitveni dnevnik i moli se za jednog prijatelja koji ne poznaje Isusa. Nakon deset dana probaj da ga pozoveš na neki program koji ima veze sa crkvom.

„Za badava ste dobili, za badava i dajte“ (Matej 10,8). MOLITVENE PROPOVEDI ZA DECU Služiti kao Isus

25

Pomoću legende, poveži parove (broj i slovo) da dešifruješ biblijski stih.

Neumorna misija!PONEDELJAK

Zlatni stih: „Tako neka svetli vaša svetlost pred ljudima da vide vaša dobra dela i slave Oca vašega koji je na nebe-sima.“ (Matej 5,16)

__ __ __ __ __ __ __ __ __ __ __ 4 1 1 1 2 1 3 1 1 2 2__ __ __ __ __ __ , 2 4 1 3 4 3__ __ __ __ __ __ __ __ __ 4 1 1 1 2 1 3 1 3 __ __ __ __ __ .2 1 3 2 2

UTORAK

Razmisli o ovome:

Uključi se i

ti!

AKTIVNOSTI

„Hej, hoćemo li posle škole u MekDonalds na hamburger?“, uzbuđeno je pitala Erika.

„Ne, ne bih“, odgovorila je učtivo Juko.„Zašto nećeš? Baš je ukusno i jeft ino“, zaca-

klile su se na tren Erikine oči. „Hej cure, zar nije tako?“

„Zar ne znaš da to nije zdravo“, upitala je Juko iznenađena. „Znaš li koliko je mastan taj hamburger?“

„Ma hajde, nemoj biti takav fanatik“, odgo-vorila je Erika.

„Neće te ubiti jedan hamburger!“„Moja mama je kazala da ćemo, ako jedemo

zdravo, biti snažni i pametni kao Danilo. I još nešto, možemo biti dobri Isusovi učenici koji će biti u stanju da svedoče o Njemu“, uvereno je rekla Juko.

„Zbog toga ti onda imaš dobre ocene“, sar-kastično je dodala Erika.

„Slažem se sa Juko – u našoj knjizi iz biolo-gije piše da treba da jedemo više voća i povrća“, umešala se Kajli.

„Hej, zašto ne bismo uzele voćnu salatu?“,

predložila je Juko. „Znam gde možemo otići!“„To je dosadno,“ uzdahnula je Erika. „ Devojke, da li stvarno to želite?“„Pa, hajde da probamo da budemo zdrave.

Idemo na voćnu salatu“, složno su uzviknule devojčice.

● Pronađi jedan ili dva biblijska teksta koji govore koliko je važno da živimo zdravo. Kako

se ti odnosiš prema svom telu?

● Šta kaže Psalam 139,13.14 - kako ste nastali? Da li vam to daje ideju koliko vredite?

● Napišite recept za voćnu salatu i podelite ga roditeljima i prijateljima.

● Napravite tabelu nutritivnih vrednosti vašeg omiljenog voća i povrća.

Odgovor: Hram Božji MOLITVENE PROPOVEDI ZA DECU Služiti kao Isus

26

Zlatni stih: „Ali Danilo naumi da se ne skvrni obrokom jela carevog i vinom koje on pijaše, i zamoli se starešini nad dvoranima da se ne skvrni.“ (Danilo 1,8)

Sledi smernice za određivanje slova u ovom tekstu. On nam govori kako Bog gleda na naše telo.

Tuti-fruti zdravlje

_____ ____ _____ _____ Istočno Južno Severno Severno od B od J od I od Ž

_____ _____ ____ ____ _____Istočno Zapadno Južno Južno Severnood H od R od M od B od O

A B HI J MO R Ž

Zlatni stih: „Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalo-stan suši kosti.“ (Priče 17,22)

SREDA

„Dobro jutro, Dženi. Napolju je prelep dan“, smešeći se rekla je Meri En dok je sklanjala zavese sa prozora.

„Još jedan grozan dan. Zašto bismo mu se radovali?“, gunđala je Dženi namrštena.

„Uvek se možemo radovati u Gospodu što nam je dao još jedan dan života, za prelepe trenutke koje naše oči mogu videti. A šta tek sa dobrim pri-jateljima“, Meri En viknu radosno.

„Reći ću ti šta piše u Isaiji 42,2. Bog je obe-ćao da će sa nama biti i u teškim vremenima“, ubeđeno je kazala Meri En.

Nakon toga Meri En se uz par manevarskih pokreta invalidskim kolicima odvezla do Kar-losove sobe da mu ulepša dan obećanjima iz Biblije i molitvom.

„Hvala, Meri En – uvek me ohrabriš“, odgo-vorio je Karlos sa osmehom punim zahvalnosti.

Uskoro su svi u ovom staračkom domu sišli u glavnu salu da obave svoje jutarnje aktivnosti, a Meri En je radosno predvodila pevanje.

„Reci mi nešto, Meri En: šta te čini srećnom sve vreme? Imaš artritis, koleno ti je povre-đeno, imaš alergije i druge zdravstvene pro-bleme; kako onda možeš uvek da imaš taj

osmeh na licu i budeš zahvalna kada sve vreme trpiš bolove?“, pitao je znatiželjno Karlos.

„Kad sam zahvalna za svaki trenutak svog života, duže živim. Moje srce je u boljem sta-nju. Da li znaš da su istraživanja pokazala da svakodnevna sreća i poverenje u Isusa mogu da nam pomognu da se lakše izborimo sa bole-stima? Pozitivan stav tiče se naše vere u sebe, prihvatanja svih okolnosti i učenja kako da koristimo sve što nam je na raspolaganju da pomognemo drugima. Bićete pod manjim stre-som, a smeh je i odličan lek“, odgovorila je Meri En sa entuzijazmom.

Meri En je hrabrila i služila stanovnicima sta-račkog doma još mnogo godina. Zaista, njen pozi-tivan stav pamtili su mnogi koji su bili blagosloveni njenim prisustvom.

● Pogledaj ponovo tekst u Pričama 17,22 i kaži zašto je veselo srce dobar lek.

● Kako možemo da izgradimo pozitivan stav?

● Pronađi dva prijatelja koja možeš da oraspoložiš.

● Pronađi nekoliko nalepnica smajlija ili ih sam nacrtaj. Daj svakome ko ti izgleda tužan. Reci im da veruju Isusu.

Uključi se i

ti!

Razmisli o ovome:


Vesela Meri En

27

Uključi se i

ti!

Razmisli o ovome:

AKTIVNOSTIA B

Zlatni stih:

„A potom izabra Gospod i drugih sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojim u svaki grad i u mesto kuda htede sam doći.“ (Luka 10,1)

An-Na i Čeng-Či žurile su posle škole da sti-gnu kući i skinu sa sebe rančeve. Bilo je to vreme kada su planirale da svojim susedima propovedaju jevanđelje. Pastor je pred ove dve dobre prijateljice postavio izazov da propove-daju jevanđelje u svom komšiluku.

„Požuri, An-Na, krenimo pre nego što kiša počne da pada“, uzviknula je Čeng-Či.

„Budi strpljiva, drugarice. Da li si ponela letke i knjige da podelimo?“, pitala je An-Na uzbuđeno.

„Da, jesam. Hajde da se pomolimo pre nego što krenemo. Baš sam nervozna i potreban nam je Isus koji će nam pomoći da smelo govo-rimo“, predložila je Čeng-Či.

Uskoro su devojčice stigle do prve kuće koja se nalazila na kraju puta. Čeng-Či je zazvonila a vrata je otvorila jedna sredovečna žena.

„Šta želite? Ako ste došle da mi prodate nešto, moram vam odmah reći da mi ništa ne treba“, džangrizavo je odgovorila žena.

„O, ne, mi ništa ne prodajemo“, kazala je Čeng-Či osmehujući se. „Samo želimo da vam poklonimo nekoliko knjiga i kažemo vam nešto o Isusu.“

„Da li biste mogli da odvojite par minuta za nas, gospođo?“, pitala je Čeng-Či, gledajući je očima koje su sijale.

„Dobro, samo budite brze, jer moram da pri-premim večeru“, osmehnula se žena. „Hajde uđite.“

„Da li znate da vas Isus voli? Došao je da umre za vas i mene. Pogledajte ovaj papir“, Čeng-Či je nastavila da priča i cepala papir sve dok na kraju nije dobila oblik krsta.

„Zapamtite, u Božji dom na nebu možemo ući samo ako verujemo u Isusa koji je umro na krstu za nas“, čuo se glas An-Ne.

„To je lepa priča, devojčice“, odgovorila je žena toplim tonom. „Hvala vam što ste mi to ispričale. Hvala i za ove knjige koje ste mi poklonile. Probaću da ih pročitam da vidim o čemu pišu.“

„Bog vas blagoslovio“, An-Na i Čeng-Či mah-nule su susetki na odlasku i krenule dalje da ispričaju radosnu vest i ostalima u kraju.

● Zašto mislite da treba ići po dvoje kada se propoveda jevanđelje? Možete li ići sami?

● Da li je veoma teško propovedati u gradovima? Zašto jeste ili zašto nije?

● Udruži se sa dobrim prijateljem i isplanirajte zajedno mesta na koje biste otišli

ili osobe kojima biste propovedali jevanđelje.

1. Zamislite prelepo mesto tako udaljeno da do njega ne možete stići čak ni avionom. (Slika 1: presavijte gornji kraći kraj AB do AC)

2. Ovo je dom gde je Bog obećao da nas odvede jednog dana. (Slika 2: Presavijte tačku A do tačke E).

3. Taj dom je tako daleko da vas do njega ne može dovesti ni raketa. (Slika 3: Preklopite BC sa EA).

4. Postoji samo jedan način na koji možete stići do te prelepe kuće: prihvatite Isusa koji je umro za nas na krstu i sledite Ga. (Slika 4: Presa-vijte BCAE preko D).

5. Presecite sliku 5 do pola, a zatim je otvorite i pokažite sliku krsta.

KAKO NAS JE HRISTOS SPASAO 1 2 3 4 5


Po dvojeČETVRTAK

C Е Е ЕА BCEAD D D D

А

BC BC

28

Odgovor: Reci drugima šta je Isus za tebe učinio.

AKTIVNOSTI

PETAK

Reši ovu matematičku zagonetku koja govori o propovedanju jevanđelja.

Zlatni stih: „I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po svemu svetu za svedočanstvo svim narodima. I tada će doći posledak.“ (Matej 24,14)

„Slušajte me mladi, danas ćemo učestvovati u posebnom projektu“, uzbuđeno je govorio gospodin Salazar.

„Šta ćemo raditi?“, upitao je Karlos.„Od danas i u naredne četiti subote delićemo

fl ajere sa temom ‘Velika borba‘ svakoj kući u Buenos Airesu“, objasnio je gospodin Salazar.

„Vau, pa to je mnogo subota! A zašto to radimo?“ pitala je Rozario.

„Zar nam Isus nije dao zapovest da objavlju-jemo jevanđelje svetu?“, pitao je Paul.

„Da, u pravu si, Paule. Mnogi nisu čuli za Isusa. Zato smo se rešili na ovaj poduhvat“, objasnio je gospodin Salazar.

„U redu, ja bih hteo da pričam o Isusu“, pun želje rekao je Huan. „Poneću deset knjiga.“

„Sjajno! Računajte i na mene! Ja ću uzeti pet-naest knjiga“, čula se Jemina.

Tog podneva grupa od dvadeset mladih punih energije sakupila se na parkingu crkve, spremna da širi jevanđelje u velikom gradu, deleći fl ajere i knjige. Oni su bili spremni da

hodaju ulicama i propovedaju svetu o Isusu!„Kako smo se umorili“, uzviknuli su mladi

kada su nakon nekoliko sati hodanja ulicama konačno seli.

„Naravno, umorni smo, ali da li znate da ste vi zapravo dali svoje noge jevanđelju?“, rekao je gospodin Salazar sa velikim osmehom na licu. „Ovo je podjednako delotvorno kao i propoved!“

● Zašto je Isus rekao opsednutom čoveku koga je iscelio da ne ide sa Njim, već da se

vrati svojoj kući? Pročitaj tekst u Luki 8,38.39.

● Na koja dva načina možete da približite jevanđelje svojim školskim drugarima, prijateljima i onima koji žive u vašem okruženju?

● Izaberi dve knjige ili dva fl ajera koje, po tvom mišljenju, možeš da daš svojim prijateljima.

● Napravi karticu koju ćeš dati nekome ko ne poznaje Isusa.

Uključi se i

ti!

Razmisli o ovome:


Jevanđelje na nogama

29

____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ 13 19 25 82 44 13 77 9 82 28 79

____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ 70 80 79 10 19 82 54 77 54 86 79

____ ____ ____ _____ ____ ____ ____ ____ ____ ____ 80 19 6 19 77 7 82 35 82 23

A = 79B = 18 –12 C = 21+4Č = 10 – 3D = 44E = 20 – 1G = 9I = 71+11J = 7+3M = G + EN = C+JO = 23R = 12+1S = J+DŠ = A – GT = 90 – 10U = 84 – 7Z = 80+6

Uključi se i

ti!

Razmisli o ovome:

Izbaci dupla slova i pravilno podeli reči da pronađeš savet Elen Vajt zapisan u knjizi U potrazi za boljim životom, koji govori kako se možemo približiti ljudima u svom okruženju.

AKTIVNOSTI

Zlatni stih:

„I reče gospodar sluzi: Iziđi na puteve i među ograde, te nate-raj da dođu da mi se napuni kuća.“ (Luka 14,23)

„Abasi, Damisi i Halima, požurite“, obratio se deka Ade deci. „Moramo da spakujemo ovu hranu u korpe.“

„Skoro smo gotovi, deko“, čuo se glas troje dece.

Deka Ade voleo je da pomaže svojim susedima u nevolji. Plaćao je preglede kod lekara, hranio gladne, kupovao deci igračke; čak je dozvolio beskućnicima da par noći prespavaju u njego-vom domu.

U vreme svečanosti u gradu pripremao je korpe sa hranom i nosio porodicama koje su živele u siromašnom delu grada. I ove godine je bilo isto.

„U redu, deco, imamo li spisak adresa?“, pitao je deka.

„Da, da, ne brini, sve je kod nas“, uveravalo je troje dece svoga deku. Zajedno su krenuli na put. „Dobar dan, gospođa Mfumo, ovo je korpa za vas“, uzbuđeno je rekao Abasi dok je davao korpu ženi koja mu je otvorila vrata.

„Mnogo vam hvala. Kako mogu da vam se odužim?“, pitala je gospođa Mfuma sa osmehom na licu. „Ovde ima nešto hrane za moju decu!“

„Nema potrebe da nam se odužite. Mi smo tu za vas“, odgovorio je deka Ade blago.

U srcima ovo četvoro vladala je radost dok su

od kuće do kuće delili sa drugima blagoslove koje su primili od Isusa. Kada su konačno zavr-šili podelu, seli su da nešto popiju.

„Deko, zašto ovo radiš svake godine?“, pitala je Halima.

„Šta će biti kada ostaneš bez novca?“, upitala je Damisi znatiželjno.

„Deco, Isus nam je dao mnoge blagoslove i moramo ih deliti sa onima koji ih imaju manje od nas“, objasnio je deka Ade. „Ali zapamtite, brinući se o drugima vi im takođe pomažete da upoznaju Isusa, koji nam daje sve te blagoslove.“

„U pravu si, deko. Osetila sam radost kada smo delili hranu“, rekla je Halima. „Želim da činim ono što nam je Isus rekao da činimo.“

● Zašto Isus od nas traži da pomažemo onima koji su u nevolji?

● Koliko često i koliko treba da pomažete?

● Da li samo dajete materijalne stvari?

● Odredi jednu ili dve aktivnosti kojima bi mogao da pomogneš onima koji su manje

srećni u tvom okruženju.

MOLITVENE PROPOVEDI ZA DECU Služiti kao IsusDRUGA SUBOTA

Deka Ade

30

Rešenje: Siromašnima treba pomoći, treba se brinuti za bolesne, žalosne i nevoljne treba utešiti. One koji ne znaju treba poučiti, neiskusne treba posavetovati. Mi treba da plačemo sa onima koji plaču i da se radujemo sa onima koji se raduju.

Ssiroomaššnimaattreebapoommoćći, ttrrebbaassebbrinnuutiizzabboolessnee,žžaaloos

snneiinnevvooljjnneettreebbauutteššiittii. Oonnekoojjiinneezznnajjuuttrrebaapooučč

iiti, neeiiskkussnnettreebbappoosaavveetoovvattii. Mmiittrrebbaddaapllaččeemmossa

aoonimmakkojiipplaaččuuiiddasseeraaddujjemmossaoonnimaakkojjiseerraadduujuu.

Documents

Služba po uzoru na Isusa...je čuo za Isusa. Čuo je da su drugi, podjednako grešni i bespomoćni, bili isceljeni. Prijatelji su ga podsticali da uz njihovu pomoć ode do Isusa,