SLU@BENI LIST - nsurbanizam.rs · a koja predstavqa prese~nu ta~ku desne obale reke ... U toj ta~ki granica se lomi ka ... ta~ke koja je usvojena kao po~etna ta~ka opisa granice

Godina XXI - Broj 8 NOVI SAD, 18. APRIL 2001. Primerak 64,00 dinara

SLU@BENI LISTGRADA NOVOG SADA

9911Na osnovu ~lana 35. stav 3. Zakona o planirawu i

ure|ivawu prostora i naseqa ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije", broj 44/95, 23/96, 16/97 i 46/98) i~lana 25. ta~ka 5. Statuta Grada Novog Sada -pre~i{}en tekst ("Slu`beni list Grada Novog Sada",broj 1/2001) Skup{tina Grada Novog Sada na XI sednici30. marta 2001. godine, donosi

RREEGGUULLAACCIIOONNII PPLLAANNCCEENNTTRRAA SSRREEMMSSKKEE KKAAMMEENNIICCEE

I. U V O D

Regulacionim planom centra Sremske Kamenice (udaqem tekstu - regulacioni plan) obuhva}eno jepodru~je koje je Generalnim planom grada Novog Sada do2021. godine ("Slu`beni list grada Novog Sada", broj24/2000) nameweno op{tegradskom centru i porodi~nomstanovawu u podru~ju permanentne rekonstrukcije.

Ova jasna urbana celina, povr{ine 27,30 ha, obuhva-ta najstarije delove naseqa i to prostor gorweg platoai Trga Zmaj Jove, gde su koncentrisani uglavnom svi cen-tralni sadràji, kao i blokove uz Kara|or|evu ulicu,sve do Dunava, sa porodi~nim stanovawem koje nijepretrpelo ve}e izmene.

II. GRANICA PODRU^JA REGULACIONOG PLANA

Podru~je koje se obuhvata regulacionim planomnalazi se u KO Sremska Kamenica unutar slede}egranice:

Za po~etnu ta~ku opisa granice podru~ja utvr|ena jeta~ka koja se nalazi na severoistoku datog lokaliteta,a koja predstavqa prese~nu ta~ku desne obale rekeDunav i produènog severozapadnog pravca me|aparcela broj 5785 ([kolska ulica) i 4028/2. Od te ta~kegranica se pruà ka jugoistoku pomenutim pravcem,zatim severoisto~nom regulacijom. [kolske ulice dotrome|e parcela broj 4034/3, 4033 i 5785, gde se lomi iskre}e ka severoistoku severozapadnom me|om parcelebroj 4033 ({kola), zatim ka jugoistoku severoisto~nomme|om iste parcele, daqe se granica pruà ka jugume|om parcela broj 4033 i 4034/1 do trome|e parcelabroj 4033, 4034/1 i 4317. Na tom mestu se granica lomi iskre}e ka jugoistoku me|om parcela broj 4317 i 4315 sazapadne strane i 4034/1 sa isto~ne strane do trome|eparcela broj 4315, 4306 i 4034/1, gde se lomi kaseveroistoku jugoisto~nom me|om parcela broj 4034/1 i4034/4 do trome|e parcela broj 4037/1, 4288/2 i 4290/1.Tu se granica lomi i skre}e ka jugoistoku severois-to~nom me|om parcele broj 4290/1 produàvaju}i

pomenutom me|om do preseka tog pravca sa me|omparcela broj 5781 i 4232. U toj ta~ki granica se lomi kajugozapadu me|om parcela broj 5781 sa severozapadnestrane i 4232, 4233/1, 4230, 4228, 4222, 4220/2, 4220/1,4949 i 4948 sa jugoisto~ne strane do trome|e parcelabroj 5781, 4961 i 4948. Iz ove trome|e granica se lomika jugoistoku me|om parcela broj 4948 i 4961produàvaju}i istim pravcem do preseka sa me|omparcela broj 4961 i 4951/1, gde se opet lomi ka jugoza-padu poklapaju}i se daqe sa severozapadnom i jugoza-padnom me|om parcela broj 4961, 4951/14952/7, 4956/6 i4956/5 i u tom pravcu preseca ulicu Slobodana Baji}a(parcela broj 4961) do preseka sa parcelom broj 4968/1.Iz te prese~ne ta~ke granica se pruà ka jugozapadume|om parcela broj 4961 sa severozapadne strane i4968/1, 4967/1, 4966/1, 4965/1 4962/2 i 4962/1 sa jugois-to~ne strane do trome|e parcela broj 4961, 4962/1 i5804. Tu se granica lomi ka severozapadu poklapaju}ise sa severoisto~nom regulacijom @elezni~ke ulice(parcela broj 5804) do trome|e parcela broj 4960/1,4957 i 5804, gde se lomi ka jugozapadu u pravcu trome|eparcela broj 5804, 5003 i 5004 produàvaju}i me|omparcela broj 5003 i 5004 do trome|e parcela broj 5003,5004 i 5005/4. Iz ove ta~ke granica se nastavqa naseverozapad me|om parcela broj 5004 sa severne i5005/4 i 5005/1 sa ju`ne strane, tako da produàvaju}iistim pravcem preseca Zmaj Jovinu ulicu (parcela broj5803) do trome|e parcela broj 4929, 4928 i 5803. Ovdese granica lomi ka jugu me|om parcela broj 5803 saisto~ne i 4928 i 4927 sa zapadne strane do trome|eparcela broj 4927, 4926 i 5803, gde se opet lomi kazapadu poklapaju}i se sa me|om parcela broj 4927, 4925,4923 i 4917/2 sa severne i 4926, 4914, 4915 i 4916 saju`ne strane do trome|e parcela broj 4917/2, 4916 i5802/1. Ovde se granica lomi ka severu me|om parcelabroj 5802/1 sa zapadne i 4917/2, 4917/1, 4918 i 4819 saisto~ne strane. Ovde se granica lomi ka zapadu upravcu trome|e parcela broj 5802/1, 4820 i 4822/1,produàva daqe me|om parcela broj 4822/1 i 4822/2,lome}i se u trome|i parcela broj 4822/1, 4821/1 i 4823ka severozapadu me|om parcela broj 4821/1 sa severois-to~ne i 4823 i 4821/2 sa jugozapadne strane do trome|eparcela broj 4821/1, 4821/2 i 4821/4. Ovde se granicalomi ka jugozapadu me|om parcela broj 4821/4, 4819/2,4818/3, 4818/2 i 4817/1 sa severozapadne i 4821/2,4821/3, 4819/1 i 4818/1 sa jugoisto~ne strane do trome|eparcela broj 4818/1, 4817/1 i 5797, zatim se lomi ka jugo-istoku me|om parcela broj 5797 i 4818/1 do trome|eparcela broj 4818/1, 4826 i 5797. Daqe se granica pok-lapa sa me|om parcela broj 5797 u jednom deluseveroisto~ne a u drugom delu jugozapadne i 4826, 4828i 4829 sa isto~ne strane do trome}e parcela broj 4829,4830 i 5797. Iz ove ta~ke granica, presecaju}i parcelubroj 5797 (ulica 7. jula), ide do najsevernije ta~keparcele broj 4789 i poklapa se daqe sa me|om parcelabroj 5797 sa severozapadne i 4789 i 4790 sa jugoisto~nestrane do najisturenije ta~ke u severozapadnom delu

parcele broj 4790, odakle, presecaju}i parcelu broj5840 (potok), dolazi do trome|e parcela broj 4661, 4748i 5840. Iz ove trome|e granica produàva me|omparcela broj 4661 sa severozapadne i 4748, 4747/1,4746, 4745/3, 4745/2 i 4744/1 sa jugoisto~ne strane dotrome|e parcela broj 4661, 4744/4 i 5796. Odavde grani-ca preseca parcelu broj 5796 (ulica Vojvode Mi{i}a) upravcu trome|e parcela broj 5796, 4691 i 4681 i lomi seka severu zapadnom me|om parcele broj 5796 do trome|eparcela broj 5796, 4670 i 4617. Ovde granica skre}e kazapadu presecaju}i parcelu broj 4617 u pravcu najis-turenije isto~ne ta~ke parcele broj 4615, odakleproduàva ka severozapadu me|om parcele broj 4617 saseveroisto~ne, a 4615 i 4616 sa jugozapadne strane dotrome|e parcela broj 4617, 4616 i 4609. Iz ove ta~kegranica produàva u pravcu najisturenije severois-to~ne ta~ke glavnog objekta na parceli broj 4609 pok-lapaju}i se daqe sa severoisto~nom fasadom nave-denog objekta do ta~ke koja predstavqa trome|uparcela broj 4609, 4617 i 5795. Odavde granica presecaFru{kogorsku ulicu i u pravcu severozapada poklapase sa jugozapadnom regulacijom do trome|e parcela broj5795, 5789 i 4597. Iz ove trome|e granica skre}e najugozapad me|om parcela broj 5789 sa severozapadne i4597, 4595/2, 4595/1 i 4594 sa jugoisto~ne strane dotrome|e parcela broj 5789, 4594 i 5794. Iz ove ta~kegranica upravno skre}e ka severu, u odnosu na prethod-ni pravac, prema liniji koja predstavqa deo desneobale reke Dunav. Na tom mestu se granica lomi iskre}e ka severoistoku desnom obalom reke Dunav dota~ke koja je usvojena kao po~etna ta~ka opisa granicepodru~ja za koje se donosi regulacioni plan.

III. PRAVILA URBANISTI^KE REGULACIJE

Pravilima urbanisti~ke regulacije su obuhva}eneprogramske, regulacione, nivelacione, numeri~ke itehni~ke uslovqenosti neophodne za realizaciju regu-lacionog plana (pravila izgradwe, kori{}ewe zem-qi{ta, kao i elementi nivelacije i regulacije sistemaprimarne infrastrukture).

1. PLAN RAZGRANIÊWA JAVNIH POVR[INA OD POVR[INA DRUGE NAMENE

Plan razgrani~ewa javnih povr{ina od povr{inadruge namene (grafi~ki prikaz broj 2) uz mreù glavnihsaobra}ajnica sa nivelacionim i regulacionimre{ewem (grafi~ki prikaz broj 3) sadrì propisanepokazateqe za realizaciju povr{ina i objekata odop{teg interesa, kao i koncepciju ure|ewa ostalihpovr{ina.

Osnovna organizacija prostora i sadràja prois-tekla je iz osnovnog ciqa dono{ewa regulacionogplana (da se defini{u potrebe u sferi centralnihsadràja), konceptualnih opredeqewa koje je potrebnoostvariti, kao i namene utvr|ene Generalnim planomgrada Novog Sada do 2021. godine (gradski centar iporodi~no stanovawe u podru~ju permanentne rekon-strukcije).

Plansko re{ewe je uslovqeno i postoje}om organi-zacijom saobra}aja, konfiguracijom terena, objektima

centra koji se zadràvaju i wihovom namenom, susednimkomplementarnim sadràjima i sl.

Sadràji centra naseqa su definisani na osnovuprograma ukupnih potreba za centralnim sadràjima iwihove preraspodele na nivou naseqa: odgovaraju}ihurbanisti~kih normativa i parametara; najnovijihdemografskih projekcija za naseqe Sremska Kamenicai posebnih uslova i podataka odgovaraju}ih institucija.1

Podru~je koje je obuhva}eno regulacionim planomorganizovano je tako da se mogu sagledati slede}eurbane potceline koje se razlikuju po svojoj fizionomi-ji i namenama:

- prostor gorweg platoa sa Trgom Zmaj Jove kojidominantni putni pravac deli na dve prostorno-funkcionalne potceline, severnu i ju`nu;obavezno se ure|uje za javno kori{}ewe inamewuje komercijalnim, uslu`nim i proizvod-nim delatnostima, koje ukqu~uje i stanovawe;

- kompleksi postoje}ih i planiranih objekata odop{teg interesa ({kola, de~ja ustanova, objekatnamewen sadràjima kulture) su preko tradi-cionalnog Zmajevca povezani sa severnom pros-tornom potcelinom gorweg platoa centra i tomreòm pjaceta i javnih atrijumskih dvori{ta.Nov kvalitet ovog prostora, kao i wegovoracionalnije kori{}ewe postiè se predvi-|enom saobra}ajnicom u vidu promenade kojapredstavqa vezu gorweg platoa sa De~jim selomi planiranim stanovawem;

- dominantni saobra}ajni pravac Novi Sad -Beo~in, koji se zadràva uz odgovaraju}u rekon-strukciju (utvr|uje se nova organizacija trga saraskrsnicom; regulacija Kara|or|eve ulice sepro{iruje) da bi se zadovoqili uslovi odvi-jawa savremenog saobra}aja;

- glavne ulice, Vojvode Putnika i Kar|or|eva, zakoje se u okviru postoje}eg stanovawa predvi|ajucentralni sadràji (komercijalni, uslu`ni,proizvodni...), pa je poèqno javno kori{}eweovih urbanisti~kih potcelina. Time seomogu}ava izlazak sadràja centra na Dunav,odnosno stvoreni su uslovi za povezivawetradicionalnog centra sa atraktivnim tereni-ma uz reku, {to predstavqa unapre|ewekvaliteta ovog prostora;

- Dunavska ulica koja predstavqa specifi~nuprostornu potcelinu posebnih ambijentalnihvrednosti. Jedan od osnovnih ciqeva ovog regu-lacionog plana je da ova ulica, koja je nekadpredstavqala zna~ajnu vezu sa pristani{tem,ponovo stekne svoj identitet i to reafirmaci-jom tradicionalnih sadràja (ugostiteqske,trgovinske, uslu`ne radwe i dr.). Regulacionimplanom se omogu}ava, ukoliko se steknu odgo-varaju}i uslovi, formirawe pristana za maweputni~ke brodove na mestu gde je nekad bio. Tobi stvorilo uslove za oìvqavawe ne samo oveulice ve} i ~itavog priobaqa i wegovo aktivnokori{}ewe kao zna~ajnog turisti~kog potenci-jala;

162. strana - Broj 8 SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA 18. april 2001.

____________________________1 Dokumentacija regulacionog plana

- blokovi koji se terasasto spu{taju prema Dunavusa porodi~nim stanovawem kao preovla|uju}omnamenom. U okviru wih se ~uva tradicionalnina~in organizovawa parcela osim u delovimakoji su posledwih godina pretrpeli urbanetransformacije.

U okviru navedenih prostornih potcelina nalaze sejo{ i poslovni kompleksi, objekti za{ti}eni Zakonom okulturnim dobrima ("Slu`beni glasnik RepublikeSrbije", broj 71/94), objekti i sadràji od op{teginteresa koji se ~uvaju u postoje}im ili korigovanimgranicama.

* * *

U okviru ovog regulacionog plana utvr|uju seslede}e namene i povr{ine.

I. POVR[INE OD OP[TEG INTERESA

KOMUNALNE DELATNOSTI

1) SAOBRA]AJNICE

Povr{ina pod saobra}ajnicama iznosi oko 8,32 ha.

Wima su obuhva}ene sve povr{ine u okviru regula-cionog plana koje su namewene odvijawu drumskogsaobra}aja i parkirawu vozila.

Ograni~ene su regulacionim linijama ili granicompovr{ine predvi|ene za drugu namenu.

2) POVR[INE NAMEWENE POSTOJE]IM ILI PLANIRANIM OBJEKTIMA INFRASTRUKTURE

Povr{ina namewena ovakvim objektima, kao {to sucrpne stanice, trafostanice i sl., iznosi oko 1150 m2.

3) POVR[INA NAMEWENA NASIPU KOJI SE ZADR@AVA I WEGOVOM ZA[TITNOM POJASU

Povr{ina ovog dela priobaqa iznosi oko 3 ha.

4) POVR[INE TRGOVA, SKVEROVA I OSTALIH PROSTORA NAMEWENIH PE[ACIMA

Ukupna povr{ina namewena ovim sadràjima iznosioko 7500 m2.

Ove povr{ine obuhvataju razli~ita mesta za sasta-jawe i okupqawe gra|ana i doprinose humanostiprostora. Me|u wima se izdvajaju postoje}i trgovi ito Trg Zmaj Jove i Trg kraqa Petra, ali i planiraniskverovi i pjacete.

5) POVR[INE NAMEWENE ZA PROLAZE I PE[A^KU KOMUNIKACIJU

Povr{ina iznosi oko 1500 m2.

Namewene su za odvijawe pe{a~kog saobra}aja (naj-~e{}e omogu}uju komunikacije kroz postoje}e blo-kove).

JAVNE SLU@BE

1) KOMPLEKS OSNOVNE [KOLE "JOVAN JOVANOVI]-ZMAJ"

Predvi|ena povr{ina kompleksa {kole iznosi oko1,04 ha (ostaje u skoro identi~nim granicama).

Po{to je ova ustanova preoptere}ena2, predvi|a seweno rastere}ewe izgradwom odgovaraju}ih objeka-ta koji su definisani u okviru {ireg podru~ja sakojeg su deca danas prinu|ena da dolaze u SremskuKamenicu.

Osnovna {kola i planirani objekat kulture na pla-tou tradicionalnog Zmajevca povezani su pe{a~komvezom u vidu stepeni{ta kojima se savla|uje visins-ka razlika terena, {to uz odgovaraju}e ure|ewe(kandelabri, zelenilo) doprinosi atraktivnostiovog prostora i omogu}ava direktnu vezu sa TrgomZmaj Jove.

2) KOMPLEKS DE^JE USTANOVE "RADOSNO DETIWSTVO"

Povr{ina kompleksa iznosi oko 0,31 ha i on sezadràva u skoro identi~nim granicama (izvesnekorekcije su posledica re{avawa pristupnih sao-bra}ajnica).

Regulacionim planom se predvi|a rastere}ewe pos-toje}ih kapaciteta kada se steknu uslovi za izgrad-wu novih objekata, u okviru {ireg podru~ja SremskeKamenice.

3) KOMPLEKS NAMEWEN IZGRADWI OBJEKTA KULTURE

Povr{ina kompleksa koji se nalazi na tradicional-nom Zmajevcu iznosi oko 0,30 ha.

Prostor je formiran od celih ili delova parcelabroj 4315, 4318, 4319, 4322 i namewen je izgradwiobjekta kulture sa garaòm u suterenu.

Ideja da se realizuje ovakav objekat vi{enamenskogkaraktera egzistira dugi niz godina (kao Zmajevspomen - dom, Zmajev ~ardak i sl.). U okviru ovog kom-pleksa predvi|eni su sadràji ne samo za potrebeZmajevih de~jih igara ve} i za potrebe ìteqaSremske Kamenice, odnosno prihvatile bi se nekeod sadràja centra mesne zajednice.

Prethodnom dokumentacijom je detaqno definisanprogram neophodnih sadràja i potrebnog prostora(baziran na normativima i standardima) koji je osno-va za predlog sadràja. Prema potrebama korisnikadozvoqene su i ostale aktivnosti u skladu saosnovnom namenom objekta.

U ovoj instituciji nau~ne i kulturno-stvaral~kedelatnosti trebalo bi da se odvija program akcija utri osnovna smera:

1) kao stvarala~ka i vaspitna delatnost dece;

2) u vidu razli~itih oblika stru~nog usavr{avawa i

18. april 2001. SLU@BENI LIST GRADA NOVOG SADA Broj 8 - Strana 163.

____________________________2 Kapaciteti de~je ustanove i osnovne {kole priloèni su u dokumentaciji

3) u vidu nau~nog prou~avawa kwièvnosti za decu.

U skladu sa ovakvim osnovnim usmerewem, pred-vi|eni sadràji u okviru objekta, koji su obavezni,su slede}i:

- univerzalna sala za skupove,

- biblioteka sa ~itaonicom,

- galerija,

- prostor za razli~ite sekcije, klubove,

- prostorije uprave, poslovni prostor, servis i sl.

U okviru objekta dozvoqavaju se i ostali sadràjikompatibilne namene (sadràji koji su u funkcijiovakvog objekta - papirnice, kwiàre, fini suveni-ri ili ugostiteqski punkt u vidu poslasti~arnice,kafe-restoran i sl.).

4) KOMPLEKS OKO ZDRAVSTVENE STANICE I APOTEKE

Kompleks se zadràva, sa korigovanim granicamazbog probijawa novih saobra}ajnica.

Povr{ina iznosi oko 0,23 ha.

Objekat zdravstvene stanice se zadràva, s tim {tose predvi|a dogradwa prizemnog aneksa. Aneks jenamewen odgovaraju}oj specijalisti~koj slu`bi, labo-ratoriji, pedijatrijskoj slu`bi i sl. (u skladu sabudu}im potrebama). Slobodni prostor severno odzdravstvene stanice i aneksa, ure|en kao pjaceta (sasvim potrebnim elementima urbanog mobilijara,zelenilom i prostornim akcentima u vidu fontana,skulptura), treba da doprinese ne samo unapre|ewukvaliteta ovog ambijenta ve} i stvarawu elemenatadru{tvenosti i socijalne integracije.

5) KOMPLEKS ZMAJEVOG MUZEJA

Kompleks se zadràva u postoje}oj granici.Povr{ina iznosi oko 0,185 ha.

Sa~iwava ga ku}a u kojoj je ìveo i umro JovanJovanovi}-Zmaj sa pripadaju}om parcelom.

6) OBJEKAT MESNE KANCELARIJE

Povr{ina pod objektom sa pripadaju}om parcelomiznosi oko 600 m2.

Objekat zadràva postoje}e namene (poslovni pros-tor za potrebe mesne zajednice, po{ta i sl.), s tim{to se predvi|a preme{tawe ogranka gradske bib-lioteke u planirani objekat kulture.

7) KOMPLEKS KULTURNO-INFORMACIONOG CENTRA

Povr{ina kompleksa iznosi oko 1130 m2.

Kompleks se zadràva u postoje}oj granici a namenaovog prostora, u skladu sa potrebama mesne zajed-nice, utvr|ena je kao kulturno-informacioni cen-tar.

Objekat u ulici 23. oktobra broj 2 se ~uva, advori{ni objekti, u skladu sa budu}im potrebama,mogu imati i neki drugi sadràj koji nije u suprot-nosti sa osnovnom namenom.

II. POVR[INE I OBJEKTI ZA JAVNO KORI[]EWE

Tu spadaju povr{ine op{te gradskog centra (centarSremske Kamenice - gorwi plato i glavni saobra}ajnipravci) za koje su utvr|eni uslovi ure|ewa podre|enijavnom kori{}ewu.

Na podru~ju obuhva}enom regulacionim planompovr{ine centra za javno kori{}ewe pojavquju se uvidu:

- celog objekta (ili dela objekta) koji je namewenkomercijalnim, uslu`nim i proizvodnim sadràji-ma ili

- specifi~nih javnih povr{ina koje su formirane odcelih ili delova parcela i ure|ene tako da kaokvalitetni urbani ambijenti (mawe pjacete u viduzajedni~kih dvori{ta) doprinose komunikativnostigradskog centra.

Kao komplementarna namena unutar preovla|uju}enamene ovih povr{ina i objekata je stanovawe, a stepenproìmawa zavisi od karakteristika i poloàja domi-nantnog sadràja u prostoru centra.

Na grafi~kom prikazu broj 4 ("Plan parcelacije ijavnih povr{ina") predstavqena su podru~ja gde }e seobavezno graditi objekti za javno kori{}ewe i gde je topoèqno (glavni saobra}ajni pravci) a to su slede}iprostori.

1) GORWI PLATO CENTRA SA TRGOM ZMAJ JOVE

Glavnom saobra}ajnicom (raskrsnicom) podeqen jena dve prostorne potceline.

Severno od puta je prostorna potcelina A, povr{ineoko 5700 m2.

Parcele su namewene izgradwi poslovno-stambenihili poslovnih objekata spratnosti P+1 koji supovezani unutra{wim dvori{tima. Dvori{ta u viduatrijuma ili poluatrijuma su javna i adekvatnoure|ena.

Preporu~uju se atraktivni sadràji, kao {to su:fini zanati, papirnice, antikvarnice, kwiàre,specijalizovane trgovine, ugostiteqski objekti(poslasti~arnice, vinski podrumi i sl.), ali isadràji kulture (galerije).

Ju`no od puta je prostorna potcelina B, povr{ineoko 4630 m2.

Nastala je preparcelacijom bloka (duga~kih poqo-privrednih parcela) i formirawem nove ulice.

Parcele su namewene izgradwi poslovno-stambenihili poslovnih objekata spratnosti P+1.

Predvi|aju se atraktivni, prvenstveno komercijal-no-uslu`ni sadràji: trgovina, ugostiteqstvo, finizanati i sl.

Atrijumska dvori{ta, adekvatno ure|ena (poplo~a-vawe, zelenilo, urbani mobilijar), namewena sujavnom kori{}ewu.

2) PODRU^JE NAMEWENO IZGRADWI POSLOVNO--STAMBENIHILI POSLOVNIH OBJEKATA:

- objekti u Kara|or|evoj ulici od broja 11 do 17 i naTrgu kraqa Petra I broj 6, spratnosti P + Pot.;


- objekti na Trgu kraqa Petra I broj 2 i 3 i u Dunavskojulici broj 2, spratnosti do P + Pot.;

- u prizemqu objekata, sa uli~ne strane, obavezan jeposlovni prostor (trgovina, zanatstvo, ugostiteq-stvo...), a u delu objekta prema dvori{tu i upotkrovqu predvi|a se stanovawe.

3) KOMPLEKS SA ZA[TI]ENIM OBJEKTIMA U KARA\OR\EVOJ ULICI broj 21 i 23

Regulacionim planom se predvi|a zadràvaweobjekata izuzetne lepote i zbog atraktivnostiwihovog poloàja (neposredne blizine potoka, portepravoslavne crkve i Dunava) i promene namene (delaili celog objekta) i to prvenstveno u sadràje kul-ture, ugostiteqstva (fini specijalizovani restora-ni, poslasti~arnice) i sl. Stanovawe se neiskqu~uje.

Preporu~uje se objediwavawe u jedinstvenu ambijen-talnu celinu sa posebnim akcentom na hortikul-turno ure|ewe dvori{ta, pojasa prema potoku,uspostavqawe veze mostovima prema porti i sl.

4) PODRU^JE NAMEWENO STAMBENIM, STAMBENO--POSLOVNIM ILI POSLOVNIM OBJEKTIMA SPRATNOSTI od P do P+1+Pot.

Na va`nim saobra}ajnim pravcima, kao {to su: uliceVojvode Putnika i Kara|or|eva, deo Trga kraqaPetra I, deo bloka na gorwem platou i Dunavskaulica, poèqno je da u okviru prizemqa objekata(deo ili ceo objekat) bude predvi|en poslovni pros-tor (trgovina, zanatstvo, ugostiteqstvo...), ali dasvojom delatno{}u ne ugroàva stanovawe. U zavis-nosti gde se nalaze, predvi|ena spratnost objekatase razlikuje i precizirana je u poglavqu plana"Reìmi kori{}ewa povr{ina i objekata" i nagrafi~kom prikazu broj 2.

Dozvoqena je izgradwa iskqu~ivo poslovnih objekata.

5) STAMBENI OBJEKTI SA POSEBNIM AMBI-JETALNIM ODLIKAMA ZA KOJE JE PO@EQNO DA SE PROMENOM NAMENE OMOGU]I JAVNO KORI[]EWE i to:

a) za objekat u ulici Dr Branka Manojlovi}a broj20, izuzetne lepote, preporu~uju se sadràjikulture (galerija, muzej, spomen - ku}a i sl.);

b) za objekat u ulici Vase Staji}a broj 2, savelikim dvori{tem u ìvopisnom okruèwupored potoka, predlaè se namena kao {to jedom za stare, dom za decu ili omladinu(sme{taj, ali i druge aktivnosti u vreme Zmaje-vih de~jih igara i sl.).

III. OSTALE POVR[INE

1) PODRU^JE NAMEWENO POSTOJE]EM PORODI^-NOM STANOVAWU KOJE SE PLANIRA ZA ZADR@A-VAWE, REKONSTRUKCIJU, DOGRADWU, NADO-GRADWU ILI IZGRADWU (NOVIH) OBJEKATA SPRATNOSTI od P do P + 1 + Pot.

Ovo podru~je sa~iwavaju blokovi koji se terasastospu{taju prema Dunavu i koji su uglavnom sa~uvali

tradicionalnu organizaciju na parcelama. U okviruwega dozvoqeno je otvarawe poslovnog prostora kojisvojom delatno{}u ne ugroàva stanovawe.

2) PODRU^JE NAMEWENO PLANIRANOM PORODI^NOM STANOVAWU

Podru~je je nameweno za izgradwu iskqu~ivo stam-benih objekata spratnosti P (maks. P + Pot.).

Povr{ina iznosi oko 5080 m2.

Formirano je preparcelacijom dubokih poqo-privrednih parcela uz ulicu Vojvode Putnika sapristupom na novoformirane parcele sa nove sao-bra}ajnice.

U okviru ove prostorne celine ne dozvoqava seotvarawe poslovnog prostora, a zbog blizineKameni~kog parka, De~jeg sela, planiranog objektakulture i zna~aja koji ~itav ovaj prostor treba dadobije provla~ewem nove ulice (promenade - veze saDe~jim selom), oblikovno usagla{avawe objekata jeneophodno.

3) PODRU^JE NAMEWENO VI[EPORODI^NOM STANOVAWU SPRATNOSTI P+1

Na parceli broj 4388, povr{ine oko 1200 m2, nalazese dva objekta vi{eporodi~nog stanovawa koji seregulacionim planom zadràvaju.

4) POSLOVNI KOMPLEKSI

a) Poslovni prostor na Trgu Zmaj Jove broj 9


U okviru kompleksa se predvi|aju iskqu~ivo atrak-tivni sadràji - trgovina, zanatstvo i sl.

b) Poslovni prostor Nacionalnog parka "Fru{ka gora" na Trgu Zmaj Jove br. 1

Povr{ina kompleksa iznosi 2640 m2 i regulacionimplanom se predvi|a wegovo zadràvawe u posto-je}im granicama.

Objekti na parceli (dva uli~na i jedan dvori{ni),posebnih ambijentalnih odlika predstavqaju jedin-stvenu celinu.

Dozvoqena je promena namene u atraktivan poslovniprostor, ugostiteqski punkt ili sl., ali stanovawenije dozvoqeno.

v) Poslovni prostor Nacionalnog parka "Fru{ka gora" u Dunavskoj ulici broj 30

Postoje}i kompleks nepravilnog oblika se prepar-celacijom i probijawem nove ulice deli na dvamawa.

Prvi, povr{ine oko 2280 m2, namewen je izgradwiposlovnog objekta spratnosti P + Pot. ili P +1. Zbogblizine reke i atraktivnog poloàja, preporu~uje seotvarawe ugostiteqskog punkta (specijalizovaniribqi restoran, kafei i sl.).

Drugi, povr{ine oko 550 m2, tako|e se namewujeizgradwi poslovnog objekta spratnosti P + Pot. iliP +1 (preporu~uje se administrativni i kancelarijs-ki poslovni prostor).

g) Poslovni prostor u ulici 7. jula broj 8.

Povr{ina kompleksa iznosi oko 400 m2 i zadràvase u postoje}im granicama. Objekat sa odgovaraju}im


ambijentalnim vrednostima, koji se i sada koristikao administrativni, treba da promeni namenu uatraktivan poslovni prostor.

5) KOMPLEKS PRAVOSLAVNE CRKVE U KARA\OR\EVOJ ULICI

Povr{ina kompleksa iznosi 3400 m2 i zadràva seskoro u identi~nim granicama (osim male korekcijekoja je nastala kao posledica utvr|ivawa regulacijeKara|or|eve ulice). Preporu~uje se pripajaweparcele broj 4628 da bi se formirala pravilnacelina.

6) KOMPLEKS KATOLI^KE CRKVE NA TRGU ZMAJ JOVE

Povr{ina kompleksa iznosi oko 2500 m2 i zadràvase u identi~nim granicama kao zavr{ena prostorno-arhitektonska celina.

2. RE@IMI KORI[]EWA POVR[INA I OBJEKATA(uslovi i pravila za izgradwu i ure|ewe planiranih sadràja)

Reìmi kori{}ewa povr{ina i objekata i usloviizgradwe planiranih sadràja predstavqeni su po ve}definisanim podru~jima u skladu sa odgovaraju}imnamenama tih podru~ja.

I. POVR[INE OD OP[TEG INTERESA

KOMUNALNE DELATNOSTI

1) SAOBRA]AJNICE

Uslovi i pravila za izgradwu i ure|ewe saobra-}ajnica predstavqeni su na grafi~kom prikazu broj3 ("Mreà glavnih saobra}ajnica sa nivelacionim iregulacionim re{ewem") i u poglavqu "Uslovi zaregulaciono-nivelaciono re{ewe sa planom sao-bra}aja".

2) POVR[INE NAMEWENE POSTOJE]IM ILI PLANIRANIM OBJEKTIMA INFRASTRUKTURE

Reìm kori{}ewa povr{ina i objekata i usloviizgradwe ovakvih sadràja utvrdi}e se na osnovuuslova javnih i komunalnih preduze}a koja su za wihnadle`na.

3) POVR[INA NAMEWENA NASIPU I WEGOVOM ZA[TITNOM POJASU

Kori{}ewe ovog dela priobaqa ne sme planiranimaktivnostima da ugrozi odbranu od poplava, prohod-nost leda i odvijawe vodnog saobra}aja, a regula-cionim planom se zadràvaju postoje}e gra|evine zaregulisawe vodotoka.

Uslovi sadwe drve}a definisani su Zakonom ovodama ("Sluèbni glasnik Republike Srbije", broj46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i 54/96), a eventualna rekon-strukcija nasipa (formirawe potrebnog profila)bi}e prema reci.

Uslovi ure|ewa brawenog dela (u pojasu {irine 30 m),kao i nebrawenog dela (10 m od noìce nasipa)

deifnisani su uslovima JVP "Srbijavode", odnosnou poglavqu "Uslovi za izgradwu i prikqu~ewe komu-nalnih objekata i instalacija - hidrotehnika".

4) POVR[INE TRGOVA, SKVEROVA I OSTALE POVR[INE NAMEWENE PE[ACIMA

Za Trg Zmaj Jove se predvi|a odgovaraju}a rekon-strukcija kolovoza, pripajawe zelene povr{ine natrgu sa spomenikom Jovanu Jovanovi}u-Zmaju ju`nojprostornoj celini (B) i izme{tawe pijace uzobavezno uklawawe kioska. Sastavni deo trga je ifontana koja }e sluìti i za snabdevawe vodom. Zaprostorno ure|ewe trga (saobra}ajno re{eweraskrsnica, kao i neizgra|enih slobodnih povr{ina)uslovqava se dono{ewe urbanisti~kog projekta.

Trg kraqa Petra I tek treba, izgradwom novih objeka-ta po obodu, uklawawem bespravnih objekata i odgo-varaju}im ure|ewem, da dobije svoju fizionomiju.

U okviru kompleksa zdravstvene stanice, a premaZmajevcu i novom objektu kulture, planira se pjaceta~iji centralni deo treba da bude oboga}en odgovara-ju}om skulpturom, fontanom i sl.

Za sve ove povr{ine predvideti odgovaraju}epoplo~avawe (omogu}iti organizovawe kulturno-umetni~kih manifestacija na otvorenom, letwihba{ta i sl.), urbani mobilijar (klupe, kandelabri...)i dekorativno zelenilo. Iako se radi o me|usobnonezavisnim povr{inama u prostoru, neophodno je dase oblikovnim i stilskim usagla{avawem pros-tornih elemenata stekne slika jedinstvenog prosto-ra (da deluje uravnoteèno i harmoni~no).

5) POVR[INE ZA PROLAZE I PE[A^KU KOMUNIKACIJU

Pored odgovaraju}eg poplo~avawa (ili neke drugeparterne obrade), svuda gde je mogu}e oja~anom podlo-gom omogu}iti kolski, reìjski pristup.

JAVNE SLU@BE

1) KOMPLEKS OSNOVNE [KOLE "JOVAN JOVANOVI]-ZMAJ"

Povr{ina kompleksa {kole iznosi oko 1,04 ha.

Izgra|eni objekti, spratnosti od P do P+2, zadrà-vaju se u postoje}em gabaritu i visinske regulacijejer predstavqaju prostorno i arhitektonski zavr-{enu celinu.

Regulacionim planom se omogu}ava dopuwavawe kom-pleksa odgovaraju}im zelenilom, mobilijarom, kao iure|ewe igrali{ta - sportskih terena i sl.

2) KOMPLEKS DE^JE USTANOVE "RADOSNO DETIWSTVO"

Povr{ina kompleksa iznosi oko 0,31 ha.

Objekti spratnosti od P do P+1 zadràvaju se u pos-toje}em gabaritu i visinske regulacije.

U okviru ovog kompleksa ne dozvoqava se izgradwanovih objekata jer ~itav prostor predstavqazavr{enu arhitektonski celinu.


U dvori{tu de~je ustanove planira se odgovaraju}ezelenilo, ure|ewe igrali{ta sa odgovaraju}im ele-mentima urbanog mobilijara.

3) KOMPLEKS NAMEWEN IZGRADWI OBJEKTA KULTURE

Povr{ina kompleksa namewenog izgradwi objektakulture iznosi oko 0,30 ha.

Predvi|ena spratnost objekta je od P do P+1 (cen-tralni deo) sa garaòm u suterenu za oko 30 vozila.

U skladu sa osnovnim usmerewem da ova institucijanau~ne i kulturno-stvarala~ke delatnosti budenamewena prvenstveno za potrebe Zmajevih de~jihigara, ali i za ìteqe Sremske Kamenice, pred-vi|eni sadràji u okviru objekta su slede}i: uni-verzalna sala za skupove, biblioteka sa ~itaoni-com, galerija, prostori za razli~ite sekcije,klubove, poslovni prostor, servis itd.

- Ukupna bruto razvijena povr{ina objektaiznosi (ukqu~uju}i garaù) . . . . . . . . . . . . .3750 m2

- Garaà u suterenu sa prilazom saseverne strane (osnovne {kole) . . . . . .oko 750 m2

Dozvoqava se izgra|enost ~itavog kompleksa, a nagrafi~kom prikazu su ucrtane gra|evinske linijekao maksimalne (gra|evinski objekat se postavqaili na gra|evinsku liniju ili unutar kompleksaoivi~enog gra|evinskom linijom).

Unutar objekta teìti fleksibilnim prostorima,transparentnim prema spoqa.

Arhitektura treba da bude odmerena, uz primenunajkvalitetnijih materijala, a ~itav prostoruravnoteèn i uskla|en sa objektima u neposrednojblizini (osnovna {kola, de~ja ustanova).Preporu~uje se primena blagih kosih krovova ikrovnih terasa sa kojih se omogu}uje vizura premaparku.

Oko objekta se predvi|aju odgovaraju}i prilaziobjektu, parterno ure|ewe, parking du` nove ulice({etali{te), zelenilo (drvoredi) i urbani mobili-jar (klupe, kandelabri).

4) KOMPLEKS ZDRAVSTVENE STANICE I APOTEKE


Objekat zdravstvene stanice se zadràva u posto-je}em gabaritu i spratnosti P+1, s tim {to se pred-vi|a dogradwa prizemnog aneksa povr{ine oko 150m2 unutar prostora ograni~enog gra|evinskim lini-jama, a ukoliko lokacijski uslovi dozvoqavaju,mogu}e je i potkrovqe. Glavni prilaz aneksu je sanove saobra}ajnice i pjacete - slobodnog prostoraseverno od zdravstvene stanice (sa svim potrebnimelementima urbanog mobilijara, zelenilom i pros-tornim akcentima u vidu fontana, skulptura i dr.).

Objekat apoteke se zadràva postoje}e spratnosti igabarita (P+1).

Prostor ispred zdravstevne stanice i apoteke (izulice Vojvode Putnika) dopuniti odgovaraju}imzelenilom i komunikacijom prema pjaceti (pe{a~kipristupi) i novoj saobra}ajnici.

5) KOMPLEKS ZMAJEVOG MUZEJA

Kompleks se zadràva u postoje}oj granici.Povr{ina iznosi oko 1850 m2.

Sa~iwavaju ga ku}a u kojoj je ìveo i umro JovanJovanovi} Zmaj sa pripadaju}om parcelom.

Za sve intervencije na objektima i u okviru kom-pleksa nadleàn je Op{tinski zavod za za{tituspomenika kulture u Novom Sadu, jer je objekatprogla{en za spomenik kulture - nepokretno kulturnodobro od velikog zna~aja.

6) OBJEKAT MESNE KANCELARIJE (Trg kraqa Petra I broj 1)

Povr{ina pod objektom sa pripadaju}om parcelomiznosi oko 600 m2.

Objekat se zadràva u postoje}em gabaritu i sprat-nosti (P+1).

7) KOMPLEKS KULTURNO-INFORMACIONOG CENTRA (ulica 23. oktobra broj 2)


Kompleks se zadràva u postoje}oj granici a uli~niobjekat, koji poseduje ambijentalne vrednosti, ~uvase u postoje}em gabaritu i spratnosti.

Dvori{ni objekat se moè dograditi i to da ~ini Gili P oblik osnove (integralno sa uli~nim objek-tom). Predvi|ena spratnost je P (do kote vencaglavnog objekta), a izgra|enost parcele do 50% (i tovan zone regulacije potoka).

II. POVR[INE I OBJEKTI ZA JAVNO KORI[]EWE

1) GORWI PLATO CENTRA SA TRGOM ZMAJ JOVE

Za prostorne potceline A i B gorweg platoa centrapredvi|a se permanentna rekonstrukcija, tj. zadrà-vawe, rekonstrukcija, dogradwa, nadogradwa posto-je}ih ili izgradwa novih objekata po parcelama, {todoprinosi racionalnom kori{}ewu prostora iomogu}ava etapnu realizaciju.

Zbog posedovawa odgovaraju}ih ambiejntalnih odli-ka, iako su pojedini objekti u dosta lo{em stawu,zadràva se postoje}i tradicionalni na~in organi-zovawa parcela, specifi~na morfologija objekata,a neohodno je i odgovaraju}im arhitektonskimdetaqima reafirmisati i sa~uvati sliku i siluetucentra ovog naseqa i wegove arhitekture.

Zbog toga je neohpodno, iako pojedina~ni objekti gor-weg platoa (predstavqeni na grafi~kom prikazubroj 3) nisu registrovani kao spomenici kulture,pribaviti uslove Op{tinskog zavoda za za{tituspomenika kulture.

Prostorna potcelina A

Ukupna povr{ina prostorne potceline iznosi oko5700 m2.

Parcele namewene izgradwi poslovno-stambenihili poslovnih objekata korigovane su {irewem regu-lacije ulice Zmajevac i probijawem kolsko-pe{a~-kog prolaza. Samim tim je omogu}eno formirawe


obostranih uli~nih fasada i stvarawe novoguli~nog niza na Zmajevcu odgovaraju}e fizionomije.Predvi|aju se objekti spratnosti P+1, P ili Gosnove, tako da formiraju dvori{ta u vidu atrijumaili poluatrijuma. Maksimalna {irina uli~nog trak-ta je 12 m a {irina bo~nih krila do 7 m. Za objekteseverno od javnog prolaza maksimalna spratnost jeP+Pot. Bo~na krila su iste spratnosti kao i uli~niobjekat.

Stepen iskori{}enosti parcela je do 50%.

Dvori{ta su javna i adekvatno ure|ena (poplo~a-vawe, zelenilo, urbani mobilijar...). Poèqno jeomogu}iti komunikaciju kroz dvori{ta pasaìma uoba pravca.

Gde visinske razlike terena to omogu}avaju uprizemqima sa atraktivnim poslovnim prostorommogu}e je formirawe galerije ali kota venca objek-ta mora pratiti visinsku regulaciju prostorneceline.

Objekti se postavqaju na regulacionu liniju ili naposebno ozna~enim gra|evinskim linijama iliunutar prostora ome|enog gra|evinskim linijama.Parkirawe vozila se dozvoqava u okviru parcela,ali pod posebnim reìmom - tako uskla|eno da se nepoklopi sa radnim vremenom trgovina, lokala i sl.,odnosno kada su dvori{ta zatvorena za javnokori{}ewe.

Prostorna potcelina B

Ukupna povr{ina prostorne potceline iznosi 4630 m2.

Parcele su namewene izgradwi poslovno-stambenihili poslovnih objekata, a nastale su presecawemunutra{wosti bloka, probijawem saobra}ajnice iformirawem novih parcela za izgradwu.

Predvi|aju se objekti spratnosti P+1, P ili Gosnove, tako da formiraju dvori{ta u vidu atrijumaili poluatrijuma. Maksimalna {irina uli~nog trak-ta je 12 m a {irina bo~nih krila do 7 m. Bo~na krilasu iste spratnosti kao i uli~ni objekat.


Obavezna je komunikacija kroz dvori{ta prema novojulici. Dvori{ta su javna i adekvatno ure|ena(poplo~avawe, zelenilo, urbani mobilijar...).

Gra|evinske linije se poklapaju sa postoje}om ilinovom regulacionom linijom.

Gabarite objekata orijentisanih prema novoj uliciformirati tako da ~ine neprekinut ili prekinutniz. U slu~aju da su poseban objekat (nepovezan saobjektom orijentisanim prema trgu Jove Jovanovi}a --Zmaja), maks. dozvoqeni stepen izgra|enosti sera~una u odnosu na celu parcelu.

Parkirawe vozila se dozvoqava u okviru parcela,ali pod posebnim reìmom - tako uskla|eno da se nepoklopi sa radnim vremenom trgovina, lokala i sl.,odnosno kada su dvori{ta zatvorena za javnokori{}ewe.

2) PODRU^JE NAMEWENO IZGRADWI POSLOVNO--STAMBENIH ILI POSLOVNIH OBJEKATA

U Kara|or|evoj ulici od broja 11 do 17 i na Trgukraqa Petra I broj 6 predvi|ena spratnost je P + Pot.

Objekti se postavqaju na regulacionu linijuKara|or|eve ulice, celom {irinom fronta parcele,tako da sa~iwavaju niz koji moè biti prekinut.

Stepen iskori{}enosti parcela do 75%.

Gde god je mogu}e parkirawe u okviru parcela.

Ne predvi|a se izgradwa posebnih dvori{nihobjekata. Pomo}ne prostorije treba da budu inte-gralni deo glavnog, uli~nog objekta.

Za objekte na Trgu kraqa Petra I broj 2 i 3 i uDunavskoj ulici broj 2 dozvoqena spratnost je do P +Pot.

Objekti se postavqaju na regulacionim linijama, agabariti treba da formiraju atrijum ili poluatri-jum.

Stepen iskori{}enosti parcela je do 75% (zaparcele sa objektima na Trgu kraqa Petra I broj 2 i3 stepen izgra|enosti vaì samo za povr{inu vanza{titnog pojasa nasipa gde je zabraweno lociraweobjekata).

Obavezno je parkirawe vozila unutar parcela, advori{ne objekte i wihove gabarite nadovezati nauli~ne, tako da ~ine jedinstvenu celinu.

Obavezna je primena kosih krovova.

3) KOMPLEKS SA ZA[TI]ENIM OBJEKTIMA U KARA\OR\EVOJ ULICI BROJ 21 I 23

Regulacionim planom se predvi|a zadràvaweobjekata izuzetne lepote i preporu~uje objedi-wavawe u jedinstvenu ambijentalnu celinu sa poseb-nim akcentom na hortikulturno ure|ewe dvori{ta ipojasa prema potoku i uspostavqawe veze mosti}em(pasarelom) prema porti.

U skladu sa budu}om namenom, u okviru kompleksa jeostavqena mogu}nost dogradwe ili izgradwe novihdvori{nih iskqu~ivo prizemnih objekata (objedi-wen kompleks sa pripadaju}im parcelama ima znatnupovr{inu), ali van zone regulacije potoka premauslovima Op{tinskog zavoda za za{titu spomenikakulture (objekat broj 21 je spomenik kulture -nepokretno kulturno dobro od velikog zna~aja, a broj23 je za{ti}en urbanisti~kom za{titom defi-nisanom Generalnim planom Grada Novog Sada do2021. godine).

4) PODRU^JE NAMEWENO STAMBENIM, STAMBENO--POSLOVNIM ILI POSLOVNIM OBJEKTIMA SPRATNOSTI OD P DO P+1+Pot.

Za ~itavo podru~je vaì reìm permanentne rekon-strukcije, odnosno dozvoqeno je zadràvawe, rekon-strukcija, dogradwa, nadograwa ili izgradwa novihobjekata.

U zavisnosti od stepena urbanih transformacija, uokviru ovog podru~ja utvr|uju se razli~iti reìmiizgradwe i uslovi ure|ewa.

Ulica Vojvode Bojovi}a

I pored pojedina~nih intervencija (gde su izgra|enislobodnostoje}i objekti odmaknuti od regulacionelinije), uglavnom se zadrào tradicionalni oblik


stanovawa i organizacije objekata na parcelama.Zbog toga je neophodno da novi objekti svojim hori-zontalnim i vertikalnim gabaritom, izgledom ioblikom budu u skladu sa uòm i {irom okolinom.

Gra|evinska linija planiranih objekata poklapa sesa regulacijom.

Spratnost objekata, osim onih za koje su neophodniuslovi Op{tinskog zavoda za za{titu spomenikakulture je od P do P + Pot.

Objekti mogu da se realizuju kao slobodnostoje}i,dvojni, u neprekinutom ili prekinutom nizu, tako dase na~inom izgradwe (gabaritom, ali i primewenimmaterijalima, kosim krovovima, otvorima i spoqnomobradom) sa~uvaju osnovne morfolo{ke odlikeobjekata karakteristi~nih za urbanu strukturuSremske Kamenice.

Stepen iskori{}enosti parcela je do 50%, osim uslu~ajevima kada se osnove formiraju u vidu atriju-ma ili poluatrijuma gde je stepen iskori{}enosti do75%. U tom slu~aju pomo}ne prostorije ili poslovniprostor iskqu~ivo se grade u sastavu stambenogobjekta , odnosno dozvoqen je samo jedan objekat naparceli. Osnove se formiraju P ili G oblika.

Poslovni prostor ili pomo}ne prostorije mogu bitiu posebnim prizemnim dvori{nim objektima, ali doodgovaraju}eg stepena iskori{}enosti i udaqenibar 7 m od slobodnostoje}eg objekta.

Ukoliko se objekat locira preko celog frontaparcele, neophodno je obezbediti kolski ulaz naparcelu (putem pasaà).

Novoformirane parcele na gorwem platou, nastaleprobijawem bloka izme|u ulica Lole Ribara i ZmajJovine.

Predvi|a se izgradwa objekata spratnosti od P doP+Pot. u nizu, celom {irinom fronta parcela ili uprekinutom nizu. Gabariti se formiraju u vidu P iliG osnove (u vidu poluatrijuma ili atrijuma).

Stepen iskori{}enosti parcele je do 75%.

Obavezno je parkirawe ili garaìrawe vozila uokviru parcela, pa je neophodno predvideti kolskipasa`.

Gra|evinska linija objekata se poklapa sa regula-cionom linijom.

Kara|or|eva ulica

Du` ove ulice zapo~eta je rekonstrukcija bloka iizgradwa slobodno stoje}ih objekata odmaknutih ipreko 20 m od regulacije.

Spratnost objekata je do P + 1 + Pot.


Gra|evinska linija je pomerena u odnosu na regula-cionu u skladu sa susednim objektima i ve}zapo~etom izgradwom.

Za parcelu u Kara|or|evoj ulici broj 7, zbog pomera-wa regulacije, maksimalna izgra|enost je pove}anana 75%, a gra|evinska linija se poklapa sa regu-lacijom Kara|or|eve ulice. Gra|evinsku linijuplaniranog objekta prema ulici Branka Manojlovi}auskladiti sa susednim objektima (uvu~ena je oko 5 mod regulacije); spratnost objekta je P + Pot.

Na svim ovim parcelama dozvoqena je izgradwasamo jednog objekta na parceli (stambenog, stambeno-poslovnog ili iskqu~ivo poslovnog).

Dunavska ulica

U Dunavskoj ulici, kao prostornoj potcelini poseb-nih ambijentalnih vrednosti, nepohodno je sa~uvatiosnovne morfolo{ke karakteristike objekata, kao itradicionalnu dispoziciju objekata na parcelama.Izgradwa novih objekata, formiranih u neprekinu-tom ili prekinutom nizu, ili kao dvojni, dozvoqenaje samo u zoni van za{titnog pojasa nasipa i to sprat-nosti od P do P+ Pot. U za{titnoj zoni nasipa, sobzirom da se u woj nalazi ~itav niz objekataizuzetnih ambijentalnih odlika (od kojih su neki iza{ti}eni odredbama Zakona o kulturnim dobrima),dozvoqena je rekonstrukcija objekata u okviru pos-toje}eg gabarita i spratnosti.

Prilikom izgradwe novih ili rekonstrukcije objeka-ta koji se zadràvaju obavezna je primena autohtonihmaterijala i o~uvawe karakteristi~nih arhitekton-skih detaqa (izvorni oblici fasade, profilacija,plastika) u ciqu reafirmacije kvaliteta ovog ambi-jenta.

Ostali uslovi izgradwe vaè kao za objekte u uliciVojvode Bojovi}a.

Za objekte na Trgu kraqa Petra I broj 4 i 5 i u Ulici7. jula broj 2, 4 i 6 vaè isti uslovi izgradwe, s tim{to }e se visinska regulacija utvrditi u dogovoru saOp{tinskim zavodom za za{titu spomenika kultureradi utvr|ivawa reperne visine za ovaj blok.

Za objekte u Ulici 7. jula broj 10, 12 i 14 i na parcelibroj 4330/2 (ugao ulica [kolske i Vuka Karaxi}a)spratnost se ograni~ava na prizemqe.

5) STAMBENI OBJEKTI SA POSEBNIM AMBIJENTALNIM ODLIKAMA (za koje je poèqno da se promenom namene omogu}i javno kori{}ewe):

a) - predvi|eno je zadràvawe objekta u ulici Dr Branka Manojlovi}a broj 20 i odgovaraju}e ure|ewe ~itavog kompleksa,

- dozvoqena je zamena dvori{nog objekta, ali u postoje}em gabaritu i prizemne spratnosti;

b) - objekat u ulici Vase Staji}a broj 2 zadràva postoje}u spratnost i gabarit,

- po{to se ve}i deo kompleksa nalazi u zoni regulacije potoka, izgradwa prizemnih dvo-ri{nih objekata dozvoqena je na regulaciji ulice Vase Staji}a, prema granici susedne parcele. Maksimalna {irina gabarita iznosi 6 m.

III. OSTALE POVR[INE

1) PODRU^JE NAMEWENO POSTOJE]EM PORODI^NOM STANOVAWU

Podru~je je nameweno zadràvawu, rekonstrukciji,dogradwi, nadogradwi ili izgradwi novih objekataspratnosti od P do P+1+Pot. (reìm permanentnerekonstrukcije).


U zavisnosti od stepena urbanih transformacija irekonstrukcije svakog bloka, u okviru ovog podru~jaobjekti se planiraju kao slobodnostoje}i, u prekinu-tom nizu, kao dvojni i u nizu.

a) Za slobodnostoje}e objekte dozvoqena je maksi-malna spratnost do P+1+Pot. Parcele koje senamewuju izgradwi ovakvih objekata nalaze se udelovima blokova gde je ve} zapo~eta reali-zacija u ovom tipu, a to su: unutra{wost blokaizme|u ulica Slobodana Baji}a i Vojvode Putni-ka izme|u ulica Kara|or|eve i Vuka Karaxi}a,ulice Dr Branka Manojlovi}a, parcele u [kol-skoj ulici itd.

Ne iskqu~uje se mogu}nost izgradwe dvojnihobjekata.

Za sve parcele vaè uslovi i pravila za izgrad-wu (udaqenost od regulacione linije, susednihobjekata, stepen iskori{}enosti...) definisaniPravilnikom o op{tim pravilima urbanisti~keregulacije i parcelacije ("Slu`beni glasnikRepublike Srbije", broj 37/98).

b) Na podru~jima gde je dozvoqena spratnost doP+1, u slu~aju primene maksimalne spratnosti,ne predvi|a se potkrovqe, ve} se posledwaetaà zavr{ava krovnim ravnima blagog nagiba.

Za slobodnostoje}e ili dvojne objekte naparceli dozvoqeni stepen iskori{}enosti je do50%. Za parcele povr{ine preko 600 m2 stepeniskori{}enosti se proporcionalno smawuje saporastom povr{ine.

U okviru ovog podru~ja mogu}a je i tradicional-na organizacija objekata na parceli, ali je u tomslu~aju spratnost ograni~ena na P + Pot., a isko-ri{}enost parcela kao pod v).

Gde god je mogu}e, gra|evinska linija treba da sepoklapa sa regulacionom, a na novoformiranimparcelama, u unutra{wosti bloka, u [kolskojulici je to obavezno.

v) Na ve}ini podru~ja nalaze se parcele nameweneizgradwi porodi~nih stambenih objekata gde sepo{tuje tradicionalna organizacija objekata naparceli, naj~e{}e u vidu prekinutog niza,neprekinutog niza i dvojnih objekata. Ukolikose radi o neprekinutom nizu, objekte formiratikao poluatrijumske ili atrijumske, P ili G obli-ka osnove.

Predvi|ena spratnost objekata je od P do P + Pot.

Gra|evinska linija planiranih objekata pokla-pa se sa regulacionom linijom, ali, zbog speci-fi~ne konfiguracije terena, dozvoqena sumawa odstupawa.

Na parceli je dozvoqen samo jedan stambeniobjekat.

Ukoliko se radi o objektu organizovanom naparceli u vidu atrijuma ili poluatrijuma,poslovni prostor ili pomo}ne prostorije inte-gralni su deo objekta.

Dvori{ni objekti se mogu graditi i u vidu anek-sa ili slobodnostoje}eg objekta, ali najmawe 7 mudaqenog od glavnog, uli~nog objekta iiskqu~ivo kao prizemni. Tako|e je mogu}e

poslovni prostor (ili pomo}ne prostorije)postaviti kao poseban objekat ~ija se gra|evins-ka linija poklapa sa reuglacionom (tradi-cionalna organizacija na parceli, kao npr. kom-pleks Zmajevnog muzeja). U tom slu~aju je potreb-no ostaviti minimum 5 m razmaka izme|u objeka-ta (za kolski pristup na parcelu) i pridràvatise udaqenosti od objekata na susednim parcela-ma utvr|ene Pravilnikom o op{tim pravilimaurbanisti~ke regulacije i parcelacije. Obavez-no je usagla{avawe arhitekture oba objekta (na-gibi krovnih ravni, oblikovawe fasada, profi-lacije na zidovima, raspored otvora, primewe-ni materijali i sl.).

Stepen iskori{}enosti za parcele je do 50%, osimako se radi o atrijumskim ili poluatrijumskimobjektima kada je do 75%. Me|utim, u slu~ajukada je povr{ina parcele ve}a od 600 m2, mak-simalni stepen iskori{}enosti se propor-cionalno smawuje sa porastom povr{ine. Zaparcele povr{ine preko 1000 m2 stepen isko-ri{}enosti se ograni~ava na 30% bez obzira natip izgradwe.

* * *

Obavezno je parkirawe vozila u okviru parcele,odnosno ukoliko su objekti u nizu, neophodno je pred-videti kolski pasa`.

U blokovima gde prolazi potok, zabraweno je uza{titnom pojasu locirawe postoje}ih stambenihobjekata do privo|ewa ovog prostora odgovaraju}ojnameni.

2) PODRU^JE NAMEWENO PLANIRANOM PORODI^NOM STANOVAWU

Povr{ina podru~ja iznosi oko 5080 m2.

Predvi|ena je izgradwa objekata spratnosti P (maks.P+Pot.).

Ukupna bruto razvijena gra|evinska povr{inapodru~ja iznosi oko 1700 m2.

U zavisnosti od lokacijskih uslova svake parcele(pada terena), mogu}e je predvideti i izgradwusuterena.

Objekti se postavqaju na gra|evinsku linijuudaqenu 3 m od regulacione ili u okviru prostoraograni~enog gra|evinskom linijom, ali uvek imaju}iu vidu poloàj susednih objekata, odnosno uli~ogniza.

Objekti se, u zavisnosti od veli~ine novoformi-ranih parcela, mogu formirati kao slobodnostoje}i,dvojni, u nizu ili prekinutom nizu. Orijentaciono sepredlaè 14 stambenih jedinica po 120 m2 brutorazvijene gra|evinske povr{ine.

Nije dozvoqena izgradwa dvori{nih objekata, aparkirawe je u okviru parcela, odnosno garaà u su-terenu ili prizemnoj etaì. U tom slu~aju je uda-qenost gra|evinske linije od regulacione min. 5 m.

Obavezna je primena kosih krovova, tako da krovneravni prate pad terena.

Zbog blizine kompleksa De~jeg sela, planiranogobjekta kulture i zna~aja koji ovaj prostor treba da


dobije, neophodno je oblikovno usagla{avaweobjekata (nije iskqu~ena i primena tipskih projeka-ta po ugledu na objekte iz De~jeg sela koji ~inezavr{enu prostorno-arhitektonsku celinu).

3) PODRU^JE NAMEWENO VI[EPORODI^NOM STANOVAWU

Dva objekta u okviru parcele broj 4388, spratnostiP+1, zadràvaju se postoje}e visinske regulacije igabarita.

Regulacionim planom se predvi|a adekvatno hor-tikulturno ure|ewe slobodnog prostora oko objeka-ta, a do wegove realizacije, dozvoqeno je teku}eodràvawe tre}eg objekta na parceli (porodi~nistambeni objekat).

4) POSLOVNI KOMPEKSI

a) Poslovni prostor na Trgu Zmaj Jove broj 9


Predvi|a se zadràvawe postoje}eg objekta sa~uva-nih ambijentalnih vrednosti i izgradwa novihobjekata u vidu atrijuma ili poluatrijuma arhitek-ture uskla|ene sa postoje}om.

Stepen iskori{}enosti kompleksa je do 75% i objek-ti se postavqaju na postoje}u regulaciju sa maksi-malnom {irinom gabarita do 8 m.

Spratnost novih dogra|enih objekata se uskla|uje savisinskom regulacijom postoje}eg objekta.

Garaìrawe i parkirawe vozila je u okviru kom-pleksa, pa je obavezno predvideti kolski pasa`.


b) Poslovni prostor Nacionalnog parka "Fru{ka gora" na Trgu Zmaj Jove broj 1.


Predvi|a se zadràvawe postoje}ih objekata poseb-nih ambijentalnih odlika, kao i granice postoje}egkompleksa jer predstavqaju jedinstvenu prostornucelinu.

Dozvoqena je zamena dvori{nog objekta, ali u posto-je}em gabaritu i spratnosti.

v) Poslovni prostor Nacionalnog parka "Fru{ka gora" u Dunavskoj ulici broj 30

Prvi kompleks, povr{ine 2280 m2, predvi|en je zaizgradwu objekta spratnosti P+Pot. (P+1), BRGP3

oko 1000 m2.

Objekat se postavqa na uspostavqenu regulacionuliniju nove saobra}ajnice i regulaciju [kolskeulice, a okvirna {irina gabarita iznosi 12 m.

Stepen iskori{}enosti parcele iznosi do 50%, stim {to se novi objekti lociraju van za{titnogpojasa nasipa.

Do privo|ewa nameni ovog prostora i wegovog kom-pletnog ure|ewa, dozvoqeno je teku}e odràvaweobjekta u Dunavskoj ulici broj 30.

U okviru kompleksa je dozvoqena izgradwa pomo}-nih, dvori{nih objekata prizemne spratnosti(garaè i sl.), ali do dozvoqenog stepena isko-ri{}enosti.

Obavezno je parkirawe u okviru novoformiraneparcele, ali tako da parking-prostor (garaè) ilidvori{ni objekti ne smeju da remete ure|ewe ovogprostora, koji, s obzirom na lokaciju, treba da budereprezentativan i atraktivan.

Obavezna je primena kosih krovova i, ukoliko jemogu}e, omogu}iti vizure sa posledwih etaà premaDunavu.

Drugi kompleks, povr{ine oko 550 m2, predvi|a se zaizgradwu objekta spratnosti P+Pot. (P+1). BRGP oko500 m2 (arhitektura i spratnost ovog dela komplek-sa Nacionalnog parka "Fru{ka gora" treba da budutako uskla|eni sa prostorom uz Dunavsku ulicu dadeluju kao jedinstvena arhitektonska celina).

Objekat se postavqa na regulaciju nove saobra-}ajnice i regulaciju [kolske ulice.

[irina gabarita je maksimum 10 m.

U okviru kompleksa ne dozvoqava se izgradwapomo}nih dvori{nih objekata.

Maksimalni stepen iskori{}enosti kompleksa je 75%.

Parkirawe vozila je u okviru parcele.


* * *

I za jedan i za drugi objekat, ukoliko se realizujuspratnosti P+1, ne predvi|a se potkrovqe ve} seposledwe etaè zavr{avaju kosim krovnim ravnima.

g) Poslovni prostor u Ulici 7. jula broj 8


Regulacionim planom se predvi|a zadràvaweprizemnog objekta sa odgovaraju}im ambijentalnimodlikama i to postoje}e spratnosti i gabarita. Kakose deo parcele nalazi u zoni regulacije potoka,izgradwa dvori{nih objekata nije dozvoqena.

5) KOMPLEKS PRAVOSLAVNE CRKVE U KARA\OR\EVOJ ULICI


Objekat pravoslavne crkve sa ikonostasom i ikonomsvetog Arhangela Mihaila progla{en je za spomenikkulture.

Za sve intervencije na objektu i u okviru kompleksapotrebno je pribaviti uslove i od Pokrajinskog zavo-da za za{titu spomenika kulture.

Regulacionim planom predvi|a se u okviru porte,hortikulturno i parterno ure|ewe (poplo~ane staze,kandelabri, ozelewavawe). Planira se vizuelno,odgovaraju}im detaqima, stilsko uskla|ivawe saobjektima u Kara|or|evoj ulici, koji su tako|eza{ti}eni ili odredbama Zakona o kulturnim dobri-ma ili urbanisti~kom za{titom.


____________________________3

BRGP -bruto razvijena gra|evinska povr{ina.

6) KOMPLEKS KATOLI^KE CRKVE NA TRGU ZMAJ JOVE

Povr{ina kompleksa koji predstavqa zavr{enuprostorno-arhitektonsku celinu iznosi oko 2500 m2.

Objekat je za{ti}en urbanisti~kom za{titom defi-nisanom Generalnim planom grada Novog Sada do2021. godine, a za sve intervencije obavezno je pri-bavqawe uslova od Op{tinskog zavoda za za{tituspomenika kulture u Novom Sadu.

* * *

Smernice za izradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova

- Iako na grafi~kim prikazima nije ozna~eno,dozvoqena je svuda izgradwa suterena gde tokonkretni uslovi dozvoqavaju, ali je dozvo-qeno maksimum tri etaè.

- U za{titnom pojasu nasipa, kao i u regulacijipotoka zabraweno je locirawe novih objekata. Uokviru regulacije potoka dozvoqeno je teku}eodràvawe do privo|ewa podru~ja odgovaraju}ojnameni, a u za{titnom pojasu nasipa rekonstruk-cija objekata u postoje}em gabaritu i visinskeregulacije. Dozvoqeno je teku}e odràvawe irekonstrukcija stambenih objekata u za{titnompojasu nasipa.

- Parkirawe vozila, gde god je mogu}e, predvide-ti u okviru parcela.

- U okviru podru~ja, gde je dozvoqena spratnostobjekata do P+1, za maksimalnu spratnost sepredvi|a zavr{etak posledwe etaè kosimkrovnim ravnima (bez nadzitka za potkrovqe).

- Na ~itavom podru~ju obuhva}enom regulacionimplanom obavezna je primena kosih krovova.

- Za objekte koji u prizemqu imaju nestambenunamenu (poslovni prostor)kota prizemqa moèbiti maksimum 0,20 m vi{a od kote trotoara.

- Po{to je jedan od osnovnih ciqeva dono{ewaregulacionog plana reafirmacija vrednosti iobele`ja naseqa (urbana matrica, morfolo{kekarakteristike objekata) ali i o~uvawe iunapre|ewe kvaliteta ambijenata, za ~itavopodru~je se preporu~uje:

- sanacija, vra}awe izvornih oblika i vrednostifasada objekata, wihove kompozicije, plastikesa svim elementima profilacije i

- o~uvawe postoje}e, gra|evinske linije, koja sepoklapa sa regulacionom linijom, gde god jemogu}e, postoje}ih morfolo{kih karakteristi-ka objekata i organizacije objekata na parceli.

- Kori{}ewe autohtonih gra|evinskih materijalapri izgradwi novih, kao i prilikom rekonstruk-cije starih objekata (trska, crep..).

- Obezbe|ewe adekvatnog osvetqewa zna~ajnihobjekata i javnih povr{ina.

- Prilikom formirawa gabarita objekata idefinisawa visinske regulacije uvek je potreb-no wihovo re{ewe uskladiti sa postoje}imuli~nim nizom i sa objektima na susednim parce-lama (voditi ra~una o vizuelnom skladuuli~nih fasada, uklapawu u kontekst ambijentaili ulice).

- Iako su regulacionim planom utvr|ena podru~jagde su u okviru postoje}eg porodi~nog stanovawadozvoqeni razli~iti tipovi objekata i wihoveorganizacije na parceli, kao i spratnosti, osimgde to nije striktno definisano, mogu}a suodstupawa u okviru limitiranih visinskih regu-lacija ukoliko to lokacijski uslovi dozvoqava-ju.

- Gde god je mogu}e, visinu novih objekata vencemuskladiti sa visinom venaca susednih objekata,odnosno ako se gradi novi objekat na mestustarog, on bi trebalo da zadrì visinu starogili susednih objekata (ukoliko ispuwavajutehni~ke standarde).

- Neophodno je maksimalno usagla{avawe visin-ske regulacije novoplaniranih objekata na gor-wem platou centra (Trg Zmaj Jove) sa postoje}imobjektima koji se ~uvaju. Me|utim, ukoliko senovi objekti planiraju spratnosti P+1, ne pred-vi|a se potkrovqe tj. posledwa etaà sezavr{ava kosim krovnim ravnima. Visina regu-lacija prostornih potcelina A i B }e se defi-nisati na osnovu repera koje }e utvrditiOp{tinski zavod za za{titu spomenika kultureu okviru svojih uslova.

* * *

Sastavni deo regulacionog plana je i grafi~kiprikaz 6.1. ("Plan ure|ewa i ozeqewavawa gorwegplatoa centra sa okvirnom dispozicijom objekata")koji predstavqa predlog re{ewa osnovne urba-nisti~ke koncepcije.

Gabariti predloènih objekata nisu obavezuju}i,kao ni koncept ure|ewa neizgra|enih povr{ina.

Za prostorne potceline A i B gorweg platoa centraobavezuje se integralno re{avawe svake parcele ufazi idejnog projekta.

3. USLOVI ZA REGULACIONO - NIVELACIONORE[EWE SA PLANOM SAOBRA]AJA

a) Uslovi za regulaciono-nivelaciono re{ewe

Podru~je koje se obra|uje ovim regulacionim planomnalazi se na nadmorskoj visini od 77,35 (severni deokompleksa, pored reke Dunav) do 123,80 m (jugoisto~nideo kompleksa).

Nivelacionim re{ewem maksimalno se po{tuje pos-toje}i teren i izvedeno stawe saobra}ajnica. Postoje}esaobra}ajnice se u nivelacionom smislu zadràvaju, anovoplanirane maksimalno uklapaju u postoje}e sao-bra}ajnice i postoje}i teren.

Kote niveleta soabra}ajnica kre}u se od 77,50 do123,18 m n.v., uzdu`ni nagibi su od 0,24 do 16,67%, apopre~ni 2%.

Prilikom izdavawa urbanisti~ko-tehni~kih uslovaza dato podru~je detaqnije }e se uraditi nivelacijakojoj }e prethoditi detaqno geodetsko snimawe terena.

Plan nivelacije dat je na grafi~kom prikazu broj 3 uR 1 : 1000.


b) Plan saobra}aja

Analiza saobra}ajnih uslova u centralnim delovimaSremske Kamenice pokazala je da se mora pristupitiradikalnim promenama postoje}eg sistema odvijawatranzitnog saobra}aja i poboq{avawa tehni~kih ele-menata (popre~nih profila) u nekim ulicama.

Najzna~ajnije promene planiraju se na regionalnomputu Novi Sad - Sremska Kamenica - Beo~in, koji sedanas proteè kroz centralne delove naseqa iugroàva elementarne uslove funkconisawa svihaktivnosti.

Da bi se ovaj problem razre{io, planirano je da setrasa puta izmesti izvan Sremske Kamenice (obilazni-ca) - iznad èlezni~ke pruge Petrovaradin - Beo~in.Ovakvim re{ewem trajno bi se eliminisao teretni sao-bra}aj iz centra naseqa i stvorili uslovi za normalnofunkcionisawe aktivnosti u wemu.

Druga, po zna~aju, promena u uli~noj mreì jepro{irewe Kara|or|eve ulice, koja ni u sada{wimuslovima ne omogu}ava odvijawe motorizovanog ipe{a~kog saobra}aja, posebno komunalnog opremawa iodvo|ewa atmosferskih voda. U tom smislu se pred-vi|a da se ulica postepeno (izgradwom novih objekata)pro{iri prema severozapadu, tako da }e se formiratipun profil i predstavqati gradsku ulicu visokogranga.

Tre}a, i izuzetno zna~ajna, izmena postoje}eg sao-bra}ajnog re{ewa je Trg Zmaj Jove. U wega se usada{wem trenutku ukqu~uju saobra}ajnice iz ulica@elezni~ke, Ive Lole Ribara, Kara|or|eve, [kolske iZmajevca.

Na wemu su skoncentrisana autobuska stajali{ta,pijaca i najve}i broj pe{a~kih kretawa (naro~ito{kolske dece), {to zahteva znatne izmene na saobra-}ajnoj mreì u zoni trga.

Analiza uslova i mogu}nosti ukazala je na potrebuizme{tawa pijace sa ove lokacije i formiraweraskrsnica izme|u navedenih saobra}ajnica na na~inkoji }e znatno poboq{ati funkcionisawe bezbednogodvijawa saobra}aja i uslova aktivnosti na trgu.

Regulacionim planom dat je predlog saobra}ajnogre{ewa, ali se, zbog specifi~nih karakteristika ovogambijenta, uslovqava izrada urbanisti~kog projekta,koji bi potvrdio ili poboq{ao i saobra}ajno re{ewe.

Stvoreni uslovi na ovom podru~ju, pre svega formi-rana uli~na mreà u kojoj su najve}im delom izgra|enistambeni objekti, prakti~no ne omogu}avaju znatnijepromene. U tom smislu se uli~na mreà gotovo u celinizadràva sa sada{wim {irinama, s tim {to }eodre|ene promene biti pri izgradwi i rekonstrukcijikolovoza i trotoara. To podrazumeva poboq{avawetehni~kih elemenata i kablirawe postoje}e elektri~-ne i telefonske (vazdu{ne) mreè. Pored toga, u svimulicama se planira izgradwa (otvorenog i zatvorenog)kanalskog sistema za odvo|ewe atmosferskih voda.Realizacijom navedenih promena ovaj deo SremskeKamenice (sa aspekta saobra}aja i komunalne infras-trukture) dobi}e sve karakteristike savremenog grad-skog naseqa.

Zahtevi za izgradwom neophodnih javnih i drugihobjekata, koji se ne mogu locirati na postoje}oj uli~nojmreì, nametnuli su potrebu za formirawem novihulica na neizgra|enim terenima. Najzna~ajniji je u

produètku ulice Zmajevac (iznad {kole) gde se pred-vi|a izgradwa nove ulice i formirawe javnih i drugihsadràja uz wu. Postoje}a ulica Zmajevac, zbog male{irine, ne omogu}ava normalan prilaz i komunalnoopremawe, tako da se planira weno pro{irewe koje }etrajno zadovoqiti potrebe novih urbanih sadràja.

Ostale promene (otvarawe stambenih ulica i kol-sko-pe{a~kih prolaza) prilago|ene su uslovima naterenu i racionalnom kori{}ewu gra|evinskog zem-qi{ta.

Na grafi~kim prikazima dati su svi tehni~ki ele-menti koji defini{u horizontalni i vertikalnipoloàj ulica (plan regulacije, saobra}aja i nive-lacije) u prostoru. Pored toga utvr|eni su koridorisvih komunalnih vodova, ~ime se trajno re{ava opre-mawe ovog dela naseqa infrastrukturom.

Telekomunikacije

Sremska Kamenica, pa samim tim i podru~je centrapovezano je sa telekomunikacionim sistemom gradapreko automatske telefonske centrale u ulici Sedmevojvo|anske brigade. U sada{wim uslovima najve}i brojstanova i poslovnog prostora ima telefonskeprikqu~ke, a daqim razvojem ovog sistema predvi|a seda wihov broj bude oko 600.

Regulacionim planom se predvi|a rekonstrukcija iizgradwa podzemne kablovske mreè ( u delovima gdene postoji), a, pored toga, i uvo|ewe kablovskog dis-tributivnog sistema u istim koridorima sa telefoni-jom.

U okviru popre~nih profila ulica rezervisani sunezavisni koridori za telefonske instalacije, {to }eomogu}iti realizaciju racionalnog i etapnog re{a-vawa.

4. PRAVILA PARCELACIJE

Podru~je koje se obra|uje ovim regulacionim planompredstavqa izgra|eno gradsko gra|evinsko zemqi{te.

Plan parcelacije (grafi~ki prikaz broj 4) sadrìsve elemente postoje}ih parcela koje se zadràvaju unepromewenom obliku, predlog re{ewa novih gra|evin-skih parcela, kao i ostale elemente (koordinate oso-vinskih ta~aka, kotirane {irine planiranih regula-cionih linija i sl.) koji su potrebni za izradu deobnognacrta za dato podru~je.

Nova parcelacija maksimalno uvaàva postoje}estawe parcelacije uz intervencije i korekcije neop-hodne radi bezbednog i kontinuiranog odvijawa sao-bra}aja i obezbe|ewa povr{ina za objekte od op{teginteresa i dr.

U zavisnosti od oblika, povr{ine i {irine uli~nogfronta postoje}ih katastarskih parcela, nove ga|evin-ske parcele se formiraju na jedan od slede}ih na~ina:

1) ZADR@AVAWEM POSTOJE]IH KATASTARSKIH PARCELA

Primewuje se na celom podru~ju obuhva}enom regula-cionim planom i to u slu~ajevima kada postoje}eparcele svojim obimom, povr{inom i {irinomuli~nog fronta zadovoqavaju kriterijume za izgrad-wu i funkcionisawe planiranog objekta.


2) OBAVEZNIM PRIPAJAWEM DVE ILI VI[E KATASTARSKIH PARCELA

Primewuje se na celom podru~ju i to u slu~ajevimakada jedna ili sve katastarske parcele, koje formi-raju novu gra|evinsku parcelu, svojim oblikompovr{inom ili {irinom uli~nog fronta ne zadovo-qavaju kriterijume za izgradwu planiranog objektaili sadràja.

Na grafi~kom prikazu "Plan parcelacije i javnihpovr{ina" u R 1:1000 predstavqen je kompleksnamewen izgradwi objekta kulture, formiran odvi{e parcela (ili delova parcela) ~ija je rea-lizacija obavezna u celosti.

3) MOGU]IM PRIPAJAWEM KATASTARSKIH PARCELA KAO PREPORUKA

Ovaj na~in se primewuje u slu~ajevima kada je sastanovi{ta organizacije parcele i funkcionisawaobjekta boqe da se pojedine parcele pripoje sused-nim.

4) OBAVEZNOM PREPARCELACIJOM POSTOJE]IH KATASTARSKIH PARCELA

Sprovodi se u slede}im slu~ajevima:

- kada su neophodne intervencije radi uspostav-qawa regulacionih {irina ulica, odnosno nes-metanog odvijawa saobra}aja;

- prilikom formirawa povr{ina i sadràja odop{teg interesa (kompleks zdravstvene sta-nice, kompleks namewen izgradwi objekta kul-ture i sl.);

- kada postoje}e katastarske parcele imajuveliku dubinu i kada se, radi racionalnogkori{}ewa prostora, formira novi nizgra|evinskih parcela. Prilikom preparcela-cije, odnosno formirawa novih gra|evinskihparcela teìti optimumu od 360 m2 i ostalimkriterijumima iz Generalnog plana Grada NovogSada do 2021. godine, a kao minimalne povr{ineparcela utvr|uju se slede}e vrednosti:

1) za slobodnostoje}i objekat . . . . . . . . . . . .300 m2

2) za dvojni . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .400 (2 h 200 m2)

3) u prekinutom nizu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .200 m2

4) u neprekinutom nizu . . . . . . . . . . . . . . . . . .150 m2

* * *

U odnosu na grafi~ki prikaz, mogu}a su izvesnaodstupawa u slede}im slu~ajevima:

- katastarske parcele, koje se zadràvaju, mogu sepripojiti susednim parcelama i mogu}e jeformirati ve}e parcele za gra|ewe ukoliko suna podru~ju iste (ili kompatibilne) namene;

- zbog specifi~ne konfiguracije terena, javqajuse i parcele nepravilnog oblika, kao irazli~itih povr{ina. Za parcele ve}ihpovr{ina (preko 1000 m2) mogu}e je izvr{itipreparcelaciju uz po{tovawe urbanisti~kihkriterijuma (minimalne povr{ine parcela, kao

i uslova da nove gra|evinske parcele svojimoblikom, a pre svega odgovaraju}im pristupomodgovaraju svim pravilima struke).

* * *

Na grafi~kom prikazu "Plan parcelacije i javnihpovr{ina" u R 1:1000 predstavqene su i povr{ine odop{teg interesa, povr{ine i objekti gde se uslovimaure|ewa utvr|uje obavezno javno kori{}ewe, ipovr{ine i objekti gde je poèqno javno kori{}ewe.

5. USLOVI ZA IZGRADWU I PRIKQUÊWEKOMUNALNIH OBJEKATA I INSTALACIJA

a) Hidrotehnika

Snabdevawe vodom

Snabdevawe vodom prostora obuhva}enog regula-cionim planom bi}e preko postoje}eg vodovodnog sis-tema sa planiranim pro{irewem gde mreà nijeizgra|ena i mestimi~nom rekonstrukcijom postoje}ihdeonica koje ne zadovoqavaju kvalitativno i kvantita-tivno planske elemente.

Vodovodna mreà predvi|a se u svim ulicama u koji-ma je danas nema. Ova mreà bi}e profila ∅ 100 mm iveza}e se na postoje}u vodovodnu mreù.

Rekonstrukcija postoje}e mreè planira se nadeonicama koje ne zadovoqavaju kvalitetom ilikapacitetom planske elemente, a izvr{i}e se samomestimi~no.

U planskom periodu predvi|a se i potpuno razdva-jawe predvi|ene mreè na prvu i drugu zonu snabde-vawa. Ovim }e se potpuno spre~iti pojava visokih pri-tisaka na najniìm prostorima ovog podru~ja.

Regulacionim planom predvi|ena vodovodna mreàu potpunosti }e zadovoqiti potrebe za vodom planira-nog sadràja u plaskom periodu.

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda

Odvo|ewe otpadnih i atmosferskih voda sa ovogprostora bi}e separatno.

Odvo|ewe otpadnih voda sa prostora bi}e prekopostoje}eg kanalizacionog sistema otpadnih voda saplaniranim pro{irewem i mestimi~nom rekonstrukci-jom.

Planirana kanalizaciona mreà otpadnih vodapredvi|a se u svim ulicama u kojima je danas nema.Planirana mreà bi}e profila ∅ 250 mm i veza}e sena postoje}u.

Rekonstrukcija postoje}e mreè planira se nadeonicama koje ne zadovoqavaju kvalitetom ilikapacitetom planske elemente, a izvr{i}e se samomestimi~no.

U planskom periodu predvi|a se, zbog oteànogfunkcionisawa sistema u delu koji orijenti{e otpadnevode prema Petrovaradinu sa dve crpne stanice, ori-jentacija vode prema planiranom postojewu za


pre~i{}avawe otpadnih voda u Beo~inu, odnosno uNovim Ledincima. Uslov za preorijentaciju otpadnihvoda je izgradwa planiranog postrojewa za pre~i{-}avawe otpadnih voda.

Regulacionim planom predvi|ena mreà u potpunos-ti }e zadovoqiti potrebe odvo|ewa otpadnih vodaplaniranih sadràja.

Odvo|ewe atmosferskih voda re{i}e se prekoplaniranog kanalizacionog sistema atmosferskihvoda.

Planirana kanalizacija atmosferskih voda orijen-tisa}e se prema Novoselskom potoku, a samo najuì deoprostora, koji je i pod uticajem visokih voda Dunava,uli}e se u Dunav preko dve pumpne stanice.

Planirana kanalizaciona mreà bi}e profila od∅250 do ∅600 mm. Ulivawe atmosferskih voda u potokmora biti potpuno ure|eno, odnosno mora se za{titikorito potoka od erozije.

Predvi|ena kanalizaciona mreà u potpunosti }ezadovoqiti potrebe odvo|ewa atmosferskih voda saprostora.

Odbrana od poplava

Odbrana od visokih voda Dunava re{i}e se prekopostoje}eg odbrambenog nasipa uz potrebnu mestimi~nurekonstrukciju.

Regulacionim planom predvi|ena rekonstrukcijaizvr{i}e se na deonicama u ciqu formirawa stabilnei stalne odbrane od pojave visokih voda sa verovat-no}om pojave jednom u sto godina.

Odbrana od poplava za vi{e vodostaje sprove{}e semobilnom odbranom, odnosno nadvi{ewem nasipa.

Regulacionim planom se predvi|a formiraweza{titnog pojasa u {irini od 30 m prema brawenomterenu i 10 m prema nebrawenom u ciqu za{tite nasi-pa i formirawa planirane odbrane. Predvi|a se iza{titni pojas uz Novoselski potok. Ovaj pojasomogu}ava za{titu potoka, kao i planiranu rekonstruk-ciju u smislu regulacionih radova.

Na odgovaraju}em grafi~kom prikazu broj 5.1. defi-nisani su za{titni pojasevi uz nasip, odnosno potok.

b) Energetika

Snabdevawe elektri~nom energijom

Snabdevawe elektri~nom energijom bi}e iz jedin-stvenog elektroenergetskog sistema. Osnovni objekatza snabdevawe centra Sremske Kamenice elektri~nomenergijom, a ujedno i veza na elektroenergetski sistemgrada i {ire je TS 110/20 kV "Novi Sad VI- Mi{eluk".Od ove transformatorske stanice polazi 20 kV vod nakoji su povezane postoje}e 20/0,4 kV transformatorskestanice i na wu }e se povezivati planirane transfor-matorske stanice. Planirana 20 kV mreà gradi}e sekablirawem na mestima u profilima ulica kako je toovim regulacionim planom predvi|eno.

Trenutno je u TS 110/20 kV ugra|en jedan transfor-mator snage 31,5 MW, ~ija maksimalna snaga jo{ nijedostignuta. Rastom konzumnog podru~ja ove transforma-torske stanice javi}e se potreba za ugradwom jo{ jednog

ovakvog transformatora. Ova transformatorska stani-ca trenutno je povezana na elektroenergetski sistemputem 110 kV dalekovoda koji povezuje TS "Novi Sad I"sa TS "In|ija", tako da je obezbe|eno sigurno ikvalitetno napajawe ove transformatorske staniceelektri~nom energijom i pri wenom maksimalno projek-tovanom optere}ewu, a time i podru~ja obuhva}enogovim regulacionim planom.

Prema podacima koji daju planske elemente, kao iuslovima JP Elektrodistribucija "Novi Sad", da bi seodràlo kvalitetno snabdevawe elektri~nom energi-jom postoje}ih i planiranih sadràja, potrebno je izgra-diti jo{ dve distributivne transformatorske stanice.

Planirana elektroenergetska mreà prikazana je naposebnom grafi~kom prikazu. Poloàj distributivnihtransformatorskih stanica dat je orijentaciono nagrafi~kom prikazu energetike. Moè do}i do promenepoloàja distributivnih transformatorskih stanica,tako da }e ta~an poloàj transformatorskih stanicabiti dat prilikom izdavawa urbanisti~ko-tehni~kihuslova za wihovu izgradwu.

Snabdevawe toplotnom energijom

Osnovni sistem za snabdevawe centra SremskeKamenice toplotnom energijom je gasifikacioni sis-tem, iz kog }e se toplotnom energijom snabdevati i sviplanirani sadràji.

Postoje}a glavna merno-regulaciona stanica "Srem-ska Kamenica", koja je povezana na postoje}i gasovodvisokog pritiska i putem wega na magistralni sistemgasovoda Jugoslavije, ostaje kao osnovni objekat zasnabedevawe planiranih sadràja gasom. Kako je posto-je}i gasovod nedovoqnog kapaciteta za snabdevawesvih planiranih potro{a~a, trenutno se gradi novigasovod paralelno sa postoje}im od ulaznog gasovoda naGMRS "Novi Sad" do podru~ja Mi{eluka. Izgradwomovog gasovoda ste}i }e se uslovi za sigurno i kvalitet-no snabdevawe gasom. Nova distributivna gasovodnamreà bi}e gra|ena na mestima kako je to u profilimasaobra}ajnica definisano.

Staru distributivnu mreù, u slu~aju rekonstrukci-je, potrebno je izgraditi od polietilenskih cevi, namestu kako je to predvi|eno u profilu ulice ilidefinisano urbanisti~ko-tehni~kim uslovima.

Planirana gasna i elektroenergetska mreàprikazane su na grafi~kom prikazu energetike.

6. USLOVI ZA URE\EWE ZELENIH POVR[INA

1. Ekolo{ki pristup

Zelenilo, kao bilans melioracije sredine i wenihnepovoqnih prirodnih (klima:ekstremi temperature,insolacija, smawena vla`nost vazduha i tla, uticajjakih vetrova i dr.) i stvorenih uticaja (bukasaobra}aja, zaga|enost vazduha hemijskim i mehani~kim~esticama), doprinosi wihovom sanirawu. Ublaùju}iove nepovoqne faktore, koji u izgra|enim urbanim sre-dinama dolaze do izraàja, elementi zastupqenogzelenila, osim op{teg poboq{awa sredine (pove}anarelativna vla`nost vazduha, horizontalno i ver-tikalno izmewivawe vazdu{nih masa, pro~i{}avawe


vazduha i dr.), doprinose i estetskom i relaksiraju}emdoìvqavawu (boja, cvetni kolorit, miris, {um, oblik,pokret).

2. Povezanost i neprekidnost zelenih povr{ina

Splet ekolo{kih povoqnosti, koje zelenilo moèda pruì, u znatnoj meri }e se manifestovati ukolikose zelenilo proteè i proìma po celom prostoru.Stoga je bitno povezati masive zelenila Kameni~kogparka, Podunavqa, pe{a~kim, saobra}ajnim i drugimpravcima, sa ostalim zelenilom u Sremskoj Kamenici(milicijska {kola, Institut za TBC, drvoredi) i daqevan we sa {umama Fru{ke gore.

Uz naj~e{}e zastupqene vrste, kao {to su: lipa,kesten, orah, u smislu tradicije i oblikovawa, pre-poru~uje se za uske ulice vra}awe okruglog bagrema,prevazi|enog u gradskom sanitarno-higijenskim, ali nei u ambijentalnom zna~ewu. Za hrast kao sna`no drvopotreban je ve}i prostor, te je wegovo mesto na obodnimdelovima uz Kameni~ki park.

Bela topola i vrba treba da su i daqe karakteris-tike vegetacije koja se ogleda na vodenoj povr{iniDunava. Kao globalna karakteristika zelenila najuègcentra Sremske Kamenice treba da bude primena mawihgrupa zastupqenog zelenila, da bi se usitwenaarhitektonika, krovovi i zvonici crkava, mogla sagle-dati pored kro{wi drve}a.

3. Zelenilo kao element dru{tvenosti

Sagledavane kao element neposrednog ~ovekovogprostora i kori{}ewa, zelene povr{ine oformqene sukao prostori okupqawa i odre|enih sadràja naotvorenom. Ovako koncipirani trgovi, vidikovci,odmori{ta, osun~ane i zasen~ene staze pruàjumogu}nost okupqawa i adekvatnog na~ina komunikacije.S tim u skladu, zelenilo i kao estetska komponentaneophodna je u kompleksnosti sagledavawa kori{}ewaprostora.

4. Koncept pejza`nog ure|ewa

Uz zadràvawe najatraktivnijih i najvrednijih pos-toje}ih elemenata vegetacije, osnovni koncept ozele-wavawa centra Sremske Kamenice odnosi se nauspostavqawe neposredne zelene veze (i pe{a~kihpristupa) od samog centra ka Kameni~kom parku i obaliDunava. Sa ostalim delovima naseqa, pogotovu na jugu,zelenilo treba da se poveè uli~nim drvoredima ilinearnim nizovima parternog zelenila. Stare, najstr-mije i najuè ulice mogu ostati bez klasi~nih drvore-da a sa zastupqenim okruglim bagremom ili nekimdrugim niìm drve}em. Gde postoje uslovi, treba nego-vati predba{te, kao individualni doprinos zajedni~-kom uli~nom prostoru.

Postoje}i florni ambijent treba pa`qivo i samerom dopuniti. Parterno ure|ewe sa pojedinimzasen~enim mestima bi}e najadekvatnija kod obrademakrolokaliteta, kao {to su vidikovci, trgovi iodmarali{ta. Miri{qave cvasti i svetlozelen listobi~nog bagrema umnogome mogu doprineti stvarawuposebnih emocionalnih doìvqaja. Parterne prostoreispred zna~ajnih objekata i spomenika obraditikoloritnim, cvetnim akcentima.

Oblikovna harmonija niske, duga~ke ku}e moè sepotencirati kontrastnom formom piramidalne ili pakokrugle kro{we. Maskirawe zabata objekata, spored-nih zgrada i ograda najlak{e }e se sprovesti sadwompuzavica (ampelopsis, tekoma, hedera). Uz bele i ùtookre~ene stare ku}e najboqe se uklapaju jasne zelenekro{we, te ovde ne treba koristiti srebrne forme~etinara, brezu i sl.

Tradicionalni na~in oblikovawa parcele iziskujei prate}u primenu vegetacije kako po oblikovawu, takoi po strukturi. Predlaè se kori{}ewe oraha, bagrema,jorgovana, vo}nih sadnica, hortenzija i sl.

U okviru parcela, gde se planira izgradwa novihobjekata, tako|e ne treba insistirati na iskqu~ivodekorativnom zelenilu. Negovani oblici zdravog, jed-nostavnog drve}a i `buwa najadekvatniji su okvirsvakom prostoru, te na taj na~in i najfunkcionalniji.

Ure|ewe priobalnog pojasa treba da te~e premaobradi samog nasipa, fitocenolo{kim zakonitostima(eventualno pojedina~no dodavawe Taxodiuma) i nameniprostora (pravci odre|enih vizura, {etni potezi idrugi punktovi). Pravu dragocenost obalnog prostoramoè da istakne razgranato stablo autohtone beletopole. Pojedina~no visoko zelenilo moè se izuzetnoukloniti na pravcima glavnih vizura {to trebapa`qivo utvrditi na terenu. Zastupqenost ~etinarasvesti na mali procenat, i to na sku~enim i strmimterenima.

5. Planirana hortikulturna intervencija

Javno gradsko zelenilo, uz ~uvawe i rekonstrukcijupostoje}e vegetacije, jasno se isti~e ure|ewem trgova,vidikovaca i popunom linearnog uli~nog zelenila.Osim klasi~nih intervencija, radovi ozelewavawaodnose se na ure|ewe lesnih odrona i pe{a~kih pro-laza. Poseban vid ozelewavawa uskladiti sa uslovimaizgradwe nasipa uz priobalno podru~je i samu obaluDunava. Ovaj deo {etali{ta povezuje Ledince saKameni~kim parkom, Ribwakom i Petrovaradinskomtvr|avom.

Ukupna hortikulturna intervencija i podizawe vege-tacije u centru Sremske Kamenice u stvari predstavqapovezani skup izdvojenih ambijentalno ure|enih celi-na (naznake na grafi~kom prikazu). Izdvojeni suslede}i lokaliteti:

- Trg sa spomenikom Jovanu Jovanovi}u-Zmaju,

- ozeleweni trg pod platanima (ranije pijaca),

- dvori{te, ~esma i ukupan prostor Muzeja ZmajJove Jovanovi}a,

- vrt - predba{ta zdravstvene stanice,

- vidikovac i otvorene terase ka Kameni~komparku i Dunavu u okviru objekta kulture,

- prostor i vidikovac uz katoli~ku crkvu,

- karakteristi~ni lesni odroni u Kara|or|evojulici,

- objekat u ulici Dr Branka Maksimovi}a broj 20,gde je potrebno za{tititi vredan hortikulturniasortiman,

- autenti~an prostor uz obalu potoka, u uliciVase Staji}a broj 2,


- do sada neure|en prostor uz pravoslavnu crkvukoji omogu}uje hortikulturno ure|ewe sa naz-nakama potrebnih vizura,

- parcele dva stara za{ti}ena objekta u Kara-|or|evoj ulici koje treba rekonstruisati sa pri-lagodqivim elementima parternog ure|ewa ipe{a~kim mostom povezati sa crkvenom portom,

- autohtoni pejza` desne obale Dunava sa {etnomstazom.

Zelenilo individualnih parcela na celom prostorupredstavqa znatnu vegetacionu zastupqenost. U zavis-nosti od na~ina kori{}ewa, poloàja, stila i organi-zacije samog objekta, veli~ine i nagiba terena, gotovosvaka pojedina~na parcela ima specifi~ne zahteveozelewavawa. Posebno je ovde vaàn izbor vrsta pri-likom formirawa kro{wi i prilago|avawa lesnompedolo{kom supstratu, i ~isto strmom terenu.

Koncept pejza`nog ure|ewa niskim travnim i auto-htonim vegetacijskim elementima ozna~ava na~inure|ewa zelenog za{titnog pojasa uz obe strane potoka.

7. USLOVI ZA ZA[TITU NEPOKRETNIH KULTURNIH DOBARA

Na podru~ju obuhva}enom ovim regulacionim planomregistrovani su slede}i objekti kao spomenici kul-ture:

- ku}a u kojoj je ìveo i umro Jovan Jovanovi}-Zmaj(Zmajev muzej), Zmaj Jovina ulica broj 1, Re{eweo za{titi broj 771/48; spomenik kulture-nepokretno kulturno dobro od velikog zna~aja("Slu`beni list APV", broj 28/91);

- pravoslavna crkva u Sremskoj Kamenici, ikonos-tas i ikona svetog Arhangela Mihaila, Kara-|or|eva ulica; Re{ewe o za{titi broj 1029/49;

- zgrada iz sredine 18. veka, Dunavska ulica broj5, Re{ewe o za{titi broj 01-378/1-75;

- ku}a iz 18. veka, Kara|or|eva ulica broj 21,Re{ewe o za{titi broj 02-317/8-82, spomenikkulture NKD od velikog zna~aja ("Slu`beni listAPV", broj 28/91);

- spomenik Jovanu Jovanovi}u - Zmaju Odluka outvr|ivawu spomenika Jovanu Jovanovi}u - Zmajuu Sremskoj Kamenici za spomenika kulture("Slu`beni glasnik Republike Srbije", broj37/97).

Za sve intervencije na ovim objektima obavezno jepribavqawe uslova Op{tinskog zavoda za za{tituspomenika kulture ili Pokrajinskog zavoda za za{tituspomenika kulture.

Pored objekata koji su za{ti}eni Zakonom o kultur-nim dobrima, na ovom prostoru se jo{ nalaze objektikoji su za{ti}eni urbanisti~kom za{titom defi-nisanom Generalnim planom Grada Novog Sada do 2021.godine a to su:

Objekti sakralne arhitekture:

- pravoslavna crkva,

- katoli~ka crkva.

Objekti profane arhitekture:

- Zmaj Jovina ulica broj 1,

- Kara|or|eva ulica broj 21,23,

- Zmajev trg broj 1,

- Trg kraqa Petra I broj 3 (u me|uvremenusru{ena),

- Dunavska ulica broj 2,4,5,

- ulica Vojvode Putnika broj 3.

Etnolo{ki spomenici:

- ulica Zmajevac broj 4 (u me|uvremenu sru{ena),

- [kolska ulica broj 7.

Na grafi~kom prikazu broj 1 koji je sastavni deo uDokumentaciji plana ozna~eni su i objekti za koje su naosnovu mi{qewa Op{tinskog zavoda za za{tituspomenika kulture u Novom Sadu neophodni uslovi oveustanove.

Prisustvo znatnog broja objekata koji su za{ti}enikao urbano nasle|e na prostoru koje je predmet regula-cionog plana, ali i u neposrednoj blizini (dvoracKara~owijevih sa svojom okolinom) name}e potrebu zaposebno pa`qivim pristupom u oblikovawu objekatabez obzira {to se naj~e{}e radi o veoma dotrajalomgra|evinskom fondu koji je ~esto izgubio autenti~neambijentalne odlike.

Me|utim, kako je jedan od osnovnih ciqeva izradeovog regulacionog plana unapre|ewe kvaliteta iprirodne i izgra|ene sredine u podru~jima rekonstruk-cije, potrebno je dogradwom novih oblika, zamenom pos-toje}ih, uz ~uvawe nasle|enih karakteristika, reafir-misati slojeviti identitet centra ovog naseqa.

U tom smislu smernice za izradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova treba po{tovati na ~itavom podru~ju,naro~ito u neposrednoj blizini objekata posebnihambijentalnih odlika (gorwi plato centra, Dunavskaulica, okruèwe pravoslavne i katoli~ke crkve itd.).

Investitori i izvo|a~i radova, ukoliko u tokugra|evinskih i drugih radova nai|u na arheolo{konalazi{te ili predmete, obavezni su da ih bez odla-gawa prekinu i o nalazu odmah obaveste Op{tinskizavod za za{titu spomenika kulture u Novom Sadu, dapreduzmu mere da se nalaz ne o{teti ili uni{ti i da sesa~uva na mestu i u poloàju u kome je na|en.

8. USLOVI ZA URE\EWE I KORI[]EWE PROSTORA I ZA[TITU OD ELEMENTARNIH I DRUGIH NEPOGODA

Da bi se smawila opasnost od izbijawa katastro-falnih poàra, kao i te{kih posledica, primewena suna~ela urbanisti~ke za{tite obezbe|ivawem opti-malnog stepena izgra|enosti i spratnosti objekata,odstojawa izme|u objekata i razme{taja radnihaktivnosti.

Kao preventiva za smawewe posledica zemqotresa,gde se javqaju fizi~ka razarawa struktura, primewujuse prostorno-planske mere za{tite (niska spratnost,male gustine naseqenosti i formirawe slobodnihprostora).

Ostale preventivne mere pripadaju domenu meragra|evinske za{tite. Pravilnom orijentacijom objeka-ta tako|e se mogu znatno ublaìti posledice koje semogu ispoqiti pri ru{ewu objekata, formirawusne`nih ili drugih nanosa i pri pojavi eolskih erozijazemqi{ta.


U odnosu na urbanu strukturu planskog podru~ja,prostorno-planske mere za{tite treba da obezbedesmawivawe gubitaka u qudstvu i materijalnim dobrimausled razarawa, odnosno da:

- smawe obim i stepen razarawa usled poàra iru{ewa,

- omogu}e lokalizaciju, evakuaciju i otklawaweposledica razarawa,

- pove}aju otpornost objekata i

- obezbede mreù skloni{ta za neposrednuza{titu.

* * *

Konfiguracija terena i uli~ne mreè, formirana uvremenu kada nije postojao motorizovani saobra}aj,nepovoqno uti~e na funkcionisawe ìvota i rada uvanrednim uslovima. To se prvenstveno odnosi na zim-ski period, elementarne nepogode i mogu}a fizi~karazarawa (objekata i saobra}ajnica).

Analiza mogu}nosti odvijawa saobra}aja u takvimuslovima pokazuje da ulica Vojvode Putnika, Trg ZmajJove i ulica Ive Lole Ribara mogu da zadovoqe, dok suza ulice @elezni~ku i Kara|or|evu potrebne posebnemere odràvawa i organizacije saobra}aja. Stambeneulice ~iji su podu`ni nagibi ve}i od 10% mogu se unavedenim situacijama iskqu~iti iz saobra}aja zbogmalih duìna i malog broja objekata, a prilazi wimaobezbediti kao pe{a~ki.

Prilikom rekonstrukcije kolovoza i drugih sao-bra}ajnih povr{ina treba planirati kolovozne zastoreod materijala koji zadovoqavaju odvijawe saobra}aja usvim uslovima (nosivost, hrapavost, odvodwavawe idr.).

* * *

U slu~aju neposredne opasnosti od poplava, odnosnou slu~aju progla{ewa vanrednog stawa odbrane odpoplava, pored mera predvi|enih op{tim i operativ-nim planom za odbranu od poplava, predvi|aju se islede}e mere: evakuacija stanovni{tva, mobilizacijagra|ana i wihovih sredstava, qudstva i sredstava pre-duze}a i drugih pravnih lica radi sprovo|ewa mera zaspasavawe lica i imovine.

Zemqi{te izme|u nasipa za odbranu od poplava ikorita vodotoka i na za{ti}enoj strani u {irini od 30 m moè se koristiti na na~in kojim se ne ugroàvasprovo|ewe odbrane od poplava a u skladu sa planomodbrane od poplava.

9. USLOVI ZA[TITE OD RATNIH DEJSTAVA

Podru~je obra|eno ovim regulacionim planomnalazi se u mesnoj zajednici za koju je Odlukom outvr|ivawu stepena ugroènosti naseqenih mesta uop{tini Novi Sad sa rejonom ugroènosti i odre|enomvrstom i obimom za{tite u tim rejonima utvr|en VII ste-pen ugroènosti.

Istom odlukom se utvr|uju obaveze investitora zaizgradwu odgovaraju}ih skloni{ta: za sve ve}e

poslovne objekte obavezna je izgradwa dvonamenskogskloni{ta osnovne za{tite otpornosti 200 kPa ikapaciteta 2/3 broja zaposlenih.

Izuzetak su mawi poslovni objekti koji moraju imatiskloni{te dopunske za{tite otpornosti najmawe 50 kPa.

Za porodi~ne stambene objekte investitor seobavezuje da }e graditi porodi~no skloni{te kaoskloni{te dopunske za{tite od mehani~kog udaraotpornosti 30 kPa.

Moraju se po{tovati i slede}i uslovi:

- sva skloni{ta su dvonamenska. Mirnodopskanamena se ne utvr|uje regulacionim planom, alibi trebalo da bude u funkciji osnovne nameneobjekta;

- kota poda skloni{ne jedinice mora biti mini-mum 30 cm iznad maksimalnog nivoa podzemnevode;

- dimenzionisawe i sadràj skloni{ta, veli~inepojedinih prostorija, kao i ostale prostorne itehni~ke elemente utvrditi u skladu sakapacitetom a prema Pravilniku o tehni~kimnormativima za skloni{ta ("Slu`beni listSFRJ", broj 55/83);

- ta~an poloàj skloni{nih jedinica utvrdi}e seurbanisti~ko-tehni~kim uslovima.

10. USLOVI ZA KRETAWE HENDIKEPIRANIH OSOBA

U skladu sa vaè}im propisima iz ove oblastiobezbediti uslove za nesmetano kretawe hendikepi-ranih osoba i to:

- na svim pe{a~kim prelazima visinsku razlikuizme|u trotoara i kolovoza neutralisatiobarawem ivi~waka;

- na svim poslovnim objektima (i objektima odop{teg interesa) obezbediti pristup hendike-piranim osobama na kotu prizemqa spoqnim iliunutra{wim rampama minimalne {irine 90 cm inagiba od 1:20 do 1:10, odnosno 8-10%.

11. NUMERI^KI PODACI REGULACIONOG PLANA4

- Povr{ina podru~ja obuhva}enog regulacionim planom . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27,30ha

- Povr{ina pod saobra}ajnicama(ukqu~uju}i i povr{ine trgova i skverova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8,59 ha

- Priobaqe sa nasipom (ne ukqu~uju}i za{titni pojas) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2,6 ha

- Neto povr{ina blokova . . . . . . . . . . . . . . . .16,11 ha

Gorwi plato centra - namewen izgradwi poslovno-stambenih ili poslovnih obje-kata spratnosti P+1.


____________________________4

Numeri~ki podaci regulacionog plana su predstavqeni kao orijentacioni

Prostorna potcelina A

- povr{ina celine oko . . . . . . . . . . . . . . . . . .5700 m2

- BRGP5 postoje}ih objekata . . . . . . . . . . . . . .1500 m2

- ukupna BRGP (povr{ina pod objektima) . . .2300 m2

pod pretpostavkom da stanovawe u~estvuje sa oko 30%

- za poslovni prostor se namewuje . . . . .≈ 1600 m2

- orijentaciono planiran broj stanova . . . . . . . . . .10

Prostorna potcelina B

- povr{ina celine oko . . . . . . . . . . . . . . . . . .4630 m2

- BRGP postoje}ih objekata . . . . . . . . . . . . . . .1850 m2

- BRGP planiranih objekata . . . . . . . . . . . . . .1570 m2

- ukupno . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3500 m2

- od toga za poslovni prostor (povr{ina pod objektima) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2300 m2

- pretpostavqeni broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . .15

Podru~je nameweno izgradwi poslovno-stambenihili poslovnih objekata

Niz u Kara|or|evoj ulici od broja 11 do 17 i na Trgukraqa Petra broj 6

- povr{ina pod planiranim objektima . . . . .1400 m2

- bruto razvijena gra|evinska povr{ina . . .2800 m2

- povr{ina poslovnog prostora . . . . . . . . . . .1400 m2

- orijentaciono planiran broj stanova . . . . . . . . . . .8

Objekti na Trgu kraqa Petra I broj 2 i 3 i u Dunavskojulici broj 2

- povr{ina pod planiranim objektima . . . . . . .1100 m2

- bruto razvijena gra|evinska povr{ina . . . . .1870 m2

- povr{ina poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . .800 m2

- orijentaciono planiran broj stanova . . . . . . . . . . . .6

Podru~je nameweno stambenim, stambeno-poslovnim

ili poslovnim objektima spratnosti od P do P+1+Pot.

- povr{ina pod planiranim objektima . . . .11560 m2

- BRGP planiranih objekata . . . . . . . . . . . . .18640 m2

- pretpostavqeni broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . .90

- pod pretpostavkom da je oko 30% u~e{}e poslovnog prostora . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3000 m2

Kompleks sa za{ti}enim objektima u Kara|or|evojulici broj 21 i 23

- povr{ina kompleksa ova dva objekta oko .3500 m2

- povr{ina pod objektima . . . . . . . . . . . . . . .≈ 500 m2

- povr{ina predloènog prostora namewenog sadràjima kulture, ugostiteqstva i sl. . .500 m2

Stambeni objekti sa posebnim ambijentalnimodlikama (za koje je poèqna promena namene)

a) Objekat u ulici Dr Branka Manojlovi}a broj 20(spratnost Po+P+1)

- povr{ina parcele oko . . . . . . . . . . . . . . . . .1300 m2

- BRGP postoje}eg objekta . . . . . . . . . . . . . . . . .600 m2

- planirani sadràji kulture . . . . . . . . . . . . .200 m2

- pretpostavqen broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . . . .1

b) Objekat u ulici Vase Staji}a broj 2 (spratnost P+1)


- BRGP postoje}eg objekta . . . . . . . . . . . . . . . . .400 m2

- alternativa: predlaù se sadràji socijalne za{tite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .400 m2

- planirani broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .4

Podru~je nameweno postoje}em porodi~nom stanovawu

- predvi|aju se objekti spratnosti od P do P+1+Pot.

- prose~na veli~ina parcela . . . . . . . . . .500-600 m2

- pretpostavqena povr{ina pod objektima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .27000 m2

- pretpostavqena BRGP . . . . . . . . . . . . . . . .45900 m2

- planirani broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 200

- pretpostavqena povr{ina poslovnog prostora u okviru stanovawa (20%) . . . . . .5400 m2

Podru~je planirano za porodi~no stanovawe sprat-nosti P do P+Pot.

- povr{ina podru~ja oko . . . . . . . . . . . . . . . . .5080 m2

- planirano 14 objekata po oko . . . . . . . . . . . .120 m2

- ukupno pod objektima . . . . . . . . . . . . . . . . . .1000 m2

- ukupna BRGP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1700 m2

- planirani broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20

Podru~je nameweno vi{eporodi~nom stanovawu


- povr{ina pod objektima . . . . . . . . . . . . . . . . .300 m2

- BRGP postoje}ih objekata spratnosti P+1 . .600 m2

- broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .8

Poslovni prostor na Trgu Zmaj Jove broj 9

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . . .830 m2

- povr{ina pod postoje}im planiranim objektima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500 m2

- planirana BRGP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .700 m2

Poslovni prostor Nacionalnog parka "Fru{kagora" na Trgu Zmaj Jove broj 1

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . .2640 m2

- povr{ina pod postoje}im objektima (poslovni prostor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .600 m2


____________________________5

BRGP bruto razvijena gra|evinska povr{ina

Poslovni prostor Nacionalnog parka "Fru{kagora" u Dunavskoj ulici broj 30

- povr{ina ve}eg dela poslovnog kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .2280 m2

- povr{ina pod planiranim objektom (spratnost P+1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .500 m2

- BRGP planiranog objekta . . . . . . . . . . . . . . .1000 m2

- povr{ina maweg dela poslovnog kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 550 m2

- povr{ina pod planiranim objektom . . . . . . .320 m2

- BRGP planiranog objekta . . . . . . . . . . . . . . . .500 m2

Poslovni prostor u ulici 7. jula broj 8

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . .≈ 400 m2

- povr{ina poslovnog prostora pod objektom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 150 m2

Kompleks pravoslavne crkve u Kara|or|evoj ulici


- povr{ina pod objektima . . . . . . . . . . . . . . . . .500 m2

Kompleks katoli~ke crkve na Trgu Zmaj Jove

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . .≈ 2500 m2

- povr{ina pod objektom . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 250 m2

Kompleks Osnovne {kole "Jovan Jovanovi}-Zmaj"

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . .≈ 1,04 ha- BRGP izgra|enih objekata spratnosti

od P do P+2 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3519 m2

- povr{ina pod objektima . . . . . . . . . . . . . . . .1600 m2

Kompleks De~je ustanove "Radosno detiwstvo"

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . . .0,31 ha- povr{ina pod objektom oko . . . . . . . . . . . . . .700 m2

- povr{ina zatvorenog prostora (BRGP) . . .≈ 980 m2

Kompleks namewen izgradwi objekta kulture

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . . . .0,30 ha- povr{ina pod objektom . . . . . . . . . . . . . . .≈ 2100 m2

- BRGP bez garaè . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3000 m2

- povr{ina garaè u suterenu (za oko 30 vozila) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 750 m2

Kompleks zdravstvene stanice i apoteke


- povr{ina pod postoje}im objektima . . . . . . .300 m2

- BRGP postoje}ih objekata . . . . . . . . . . . . . . . .600 m2

- povr{ina planiranog aneksa . . . . . . . . . . . . .150 m2

Kompleks Zmajevog muzeja


- povr{ina pod postoje}im objektima . . . . .≈ 220 m2

Objekat mesne kancelarije

- povr{ina pod objektom sa pripadaju}om parcelom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 600 m2

- povr{ina pod objektom . . . . . . . . . . . . . . . . . .375 m2

- BRGP objekta spratnosti P+1 . . . . . . . . . . . .750 m2

Kompleks kulturno-informacionog centra u ulici23. oktobra broj 2

- povr{ina kompleksa oko . . . . . . . . . . . . . .≈ 1130 m2

- povr{ina pod postoje}im uli~nim objektom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 m2

- povr{ina pod planiranim dvori{nim objektom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 210 m2

- ukupna BRGP . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .≈ 500 m2

UKUPNI PODACI ZA ÎTAVO PODRU^JE

OBUHVA]ENO REGULACIONIM PLANOM

- Planirani broj stanova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .370(pod pretpostavkom 1,5 stan/parceli)

Planirani broj stanovnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . .1100

Povr{ina poslovnog prostora (BRGP):

- gorwi plato centra . . . . . . . . . . . . . . . . . . .3900 m2

- posebni poslovni kompleksi . . . . . . . . . . .2750 m2

- u okviru podru~ja stanovawa . . . . . . . . . .10600 m2

Povr{ina pod objektima (~itavo podru~je obuhva}eno regulacionim planom) . . . . . . . .≈ 58500 m2

Bruto razvijena gra|evinska povr{ina . . . . .92840 m2

Stepen iskori{}enosti (Si) . . . . . . . . . . . . . . . . .21 %

Stepen iskori{}enosti (bez priobaqa i saobra}ajnica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .36 %

Koeficijent izgra|enosti (Kiz u odnosu na ~itavo podru~je obuhva}eno regulacionim planom) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,34

Koeficijent izgra|enosti (neto-bez priobaqa i saobra}ajnica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .0,57

Gustina stanovawa - bruto . . . . . . . . . . . . . .40,29 st/ha- neto . . . . . . . . . . . . . . .68,28 st/ha.

IV. PRIMENA REGULACIONOG PLANA

Dono{ewem ovog regulacionog plana omogu}eno jeizdavawe urbanisti~ke dozvole za parcelaciju grad-skog gra|evinskog zemqi{ta i izgradwu i rekonstruk-ciju objekata.

Za prostor raskrsnice i Trga Zmaj Jove, kao i neiz-gra|ene slobodne povr{ine oko wega uslovqava sedono{ewe urbanisti~kog projekta kojim }e se utvrditiurbanisti~ki i tehni~ki uslovi odvijawa saobra}aja iure|ewa najuèg centra Sremske Kamenice.

Sastavni deo ovog regulacionog plana su slede}igrafi~ki prikazi:


- Generalni plan Grada Novog Sada do 2021. godine sa poloàjem prostora koji je predmet regulacionog plana

1. Geodetska podloga sa granicom podru~ja regulacionog plana . . . . . . . . . . . .R 1:1000

2. Plan razgrani~ewa javnih povr{ina od povr{ina druge namene i reìmi kori{}ewa povr{ina i objekata . . . . . . . .R 1:1000

3. Mreà glavnih saobra}ajnica sa nivelacionim i regulacionim re{ewem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:1000

4. Plan parcelacije i javnih povr{ina . . . . .R 1:1000

5. Plan mreè komunalnih sistema i instalacija

5.1. Hidrotehnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:1000

5.2. Energetika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .R 1:1000

6. Plan ure|ewa zelenih povr{ina . . . . . . . .R 1:1000

6.1. Plan ure|ewa i ozelewavawa gorweg platoa centra sa okvirnom dispozicijom objekata . . . . . . . . . . . . . . .R 1:500

7. Popre~ni profili novih ulica . . . . . . . . .R 1:1000

Grafi~ki prikazi elaborata Regulacionog planacentra Sremske Kamenice izra|eni su u pet primerakaoriginala i po overi }e se ~uvati u Skup{tini GradaNovog Sada, Gradskoj upravi - Sekretarijatu za urba-nizam, stambene poslove i za{titu ìvotne sredine iSekretarijatu za inspekcijske poslove, Javnom pre-duze}u "Zavod za izgradwu Grada" u Novom Sadu i uJavnom preduze}u "Urbanizam" zavod za urbanizam NoviSad.

Stupawem na snagu ovog regulacionog plana prestajeda vaì Odluka o Detaqnom urbanisti~kom planu cen-tra Mesne zajednice Sremska Kamenica ("Slu`benilist Grada Novog Sada", broj 12/81).

Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana oddana objavqivawa u "Slu`benom listu Grada NovogSada".

REPUBLIKA SRBIJAAUTONOMNA POKRAJINA VOJVODINAGRAD NOVI SADSKUP[TINA GRADA NOVOG SADABroj: 35-93/99-I-930. mart 2001.godineNOVI SAD

PotpredsednikNada Bregun, s.r.

9922Na osnovu ~lana 35. stav 3. Zakona o planirawu i

ure|ewu prostora i naseqa ("Slu`beni glasnik Repub-like Srbije" broj 44/95, 23/96, 16/97 i 46/98) i ~lana 25.ta~ka 5. Statuta Grada Novog Sada - pre~i{}en tekst("Slu`beni list Grada Novog Sada", broj 1/2001),Skup{tina Grada Novog Sada na XI sednici 30. marta2001. godine, donosi

OO DD LL UU KK UUOO IIZZMMEENNAAMMAA II DDOOPPUUNNAAMMAA

RREEGGUULLAACCIIOONNOOGG PPLLAANNAA NNAASSEEQQAA KKAA]]

^lan 1.

U Regulacionom planu naseqa Ka} ("Slu`beni listGrada Novog Sada", broj 8/99) odeqak "5.0. Ure|ewenaseqa Ka}" u pododeqku "5.1.2. Stanovawe", u tabeli"3. Namena povr{ina prema planiranom stawu" u ta~ki3. "Centar naseqa", broj:"3,02" zamewuje se brojem:"3,43, a procenat "0,46%" zamewuje se procen-tom:"0,52%".

U ta~ki 6. Osnovne {kole, broj: "3,31" zamewuje sebrojem: "2,90", a procenat "0,51%" zamewuje se procen-tom "0,45%".

Pod naslovom "PLANIRANA NAMENA POVR[INAPO BLOKOVIMA ZA KA]" u ta~ki 41. broj "0,46"zamewuje se brojem "0,87", a re~i "osnovna {kola" i broj"0,41" bri{u se:

U ta~ki 43. broj "1,97" zamewuje se brojem "1,55", abroj "0,98" zamewuje se brojem "1,40".

U pododeqku "5.1.3. Centar", u prvom stavu re~"jedna"bri{e se, a broj "3,17" zamewuje se brojem "3,43".

Stav 4. mewa se i glasi:

"Postoje}i objekti dru{tvenog standarda u centrusu: biblioteka, mesna zajednica, zdravstvena stanica,dom omladine, prostori administracije, klubovi pen-zionera, sportista, lovaca i drugi. Ostali sadràjicentra su trgovina, zanatstvo i ugostiteqstvo".

Stav 5. mewa se i glasi:

"U centru se planira izgradwa Svetosavskog doma namestu Doma omladine koji se ru{i. Za potrebe formi-rawa trga oko Svetosavskog doma planira sepreparcelacija. Spajawem delova parcela 2869 i 2864kao i parcela 2865/3, 2870, 2871, 2872 i 2873 formi-ra}e se trg. Zdravstvena stanica planira se na parcelibroj 2854/1 KO Ka}, na uglu ulica Svetosavske i VojinaPaleksi}a".

U stavu 9. re~: "dve" bri{e se.

U pododeqku "5.1.4. Objekti dru{tvenog standarda"tekst pod naslovom "b) Objekti kulture" mewa se iglasi:

"Postoje}i objekti kulture u centru Ka}a mogu da serekonstrui{u. Na zgradi biblioteke moè se nadogra-diti potkrovqe i tako pove}ati povr{ina.

Svetosavski dom treba da bude multifunkcionalantj., da omogu}i kori{}ewe objekta za razli~itesadràje kako bi sluìo za okupqawe stanovnika svihuzrasta, razli~itim povodima. Mogu}i sadràji u ovomobjektu bi bili kulturni, sportski, obrazovni. Unutarobjekta posebno bi se odvojio prostor za potrebe crkve.

Spratnost objekta je VP (visoko prizemqe) - za uni-verzalnu salu i P+1- za ostale sadràje. Oblikovaweobjekta prilagoditi zna~aju, lokaciji i neposrednomokruèwu. U tom ciqu kompoziciona celina objektamoè imati prostorne akcente do visine P+2.

Za formirawe trga uz Svetosavski dom planira sepreparcelacija. Objektu Svetosavskog doma i objektima


Documents

SLU@BENI LIST - nsurbanizam.rs · a koja predstavqa prese~nu ta~ku desne obale reke ... U toj ta~ki granica se lomi ka ... ta~ke koja je usvojena kao po~etna ta~ka opisa granice