Smernice za dalju plansku razradu · 2019-03-19 · fundiranje, tj izgradnju objekata. Ove mere su u skladu sa rezultatima I preporukama "Elaborata o seizmološkim podlogama i seizmičkoj

DETALJNI URBANISTIČKI PLAN “DONJA GORICA “ U PODGORICI

234

5. SMERNICE ZA SPROVOĐENJE PLANSKOG DOKUMENTA

Smernice za dalju plansku razradu Predmetni prostor je planski tretiran kao celina i ovim planskim dokumentom su definisani svi neophodni uslovi za njegovo dalje sprovoĎenje, tako da nije potrebna dalja planska razrada u okviru predmetnog prostora. Intervencije u prostoru obuhvataju uklapanje postojećih zatečenih struktura u opštu prostornu sliku, njihovu rekonstrukciju i eventualnu zamenu kao i potpuno novu izgradnju na trenutno neizgraĎenim i neureĎenim površinama, a u cilju formiranja jedinstvenog stambenog naselja.

Smjernice za pejzažno uređenje Prilikom procesa izvoĎenja radova, u okviru svih pomenutih površina pod vegetacijom, rukovoditi se sledećim smernicama:

sadnice treba da su školovane i, bez fitopatoloških i entomoloških oštećenja,

u okviru svh zona zelenila izuzev onih koji pripadaju javnoj nameni, predvideti zonske prilključke za automatsko navodnjavanje uz odvojeno funkcionisanje vezano za površine pod travnjakom, od površina koje su pokrivene visokim drvenastim i nižim žbunastim rastinjem,

travnate površine je moguće zasnivati kako postavljanjem travnog busena tako i setvom semena,

min. visina sadnice visokog drveća 2,5-3m,

prilikom sadnje visokog drveća obevezno uz njih postavljati najmanje dva vertikalna drvena oslonca,

predvideti, gde je to moguće, osvetljenje zeleni površina,

sadnju svih sadnica obavljati uz adekvatnu organomineralnu prihranu.

Smjernice za zaštitu životne sredine

Koncept zaštite i unapreĎenja životne sredine zasnovan je na primeni modela održivog razvoja, koji u pojedinim prostorima Crne Gore mora biti specifičan, usklaĎen sa lokalnim uslovima i zasnovan na nosivim karakteristikama prostora. Razvoj mora biti kompatibilan s ekološkim karakteristikama prostora i mora ih unaprijeĎivati, a prostorni i urbanistički planovi na svim nivoima moraju biti zasnovani na očuvanju kvaliteta životne sredine. Jedan od osnovnih ciljeva je zaštita i očuvanje postojeće ekološke ravnoteže. Kako je područje podložno zagaĎenjima različite geneze, nephodno je da se ovaj problem posmatra u okviru šireg područja i čitava problematika rešava na identičnom nivou. Iako predmetna lokacija nije u području stroge zaštite, svaka aktivnost koja će se na njoj odvijati podrazumeva poštovanje mera zaštite prirode sa minimalnim posledicama po životnu sredinu. U cilju zaštite životne sredine potrebno je provesti čitav set mera zaštite životne sredine: vode, vazduha, tla, kao i sprovoditi periodičan monitoring i kontrolu buke, koncentracije čestica u vazduhu, i stanje okolnog zemljišta i vegetacije.


235

Zakonske mere za zaštitu životne sredine U okviru raspoloživih mehanizama za zaštitu životne sredine koji se koriste prilikom sprovoĎenja prostornih i urbanističkih planova, kao obavezne, treba da se sprovode obaveze iz važećih zakonskih propisa, prvenstveno: u skladu sa Zakonom o ureĎenju prostora i izgradnji objekata ("Sl. List RCG", br. 51/08, 40/10, 34/11), Zakon o strateškoj proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. list RCG", br. 80/05 i "Sl. list CG" br. 73/10,40/11 i 59/11,52/16) i drugih zakona i propisa vezanih za ovu oblast. Za investicione zahvate koji imaju uticaj na životnu sredinu, obavezno je sprovoĎenje procedure Procene uticaja na životnu sredinu prema Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu ("Sl. list RCG", br. 80/05 i "Sl. list CG" br. 40/10,40/11 i 52/16).

Smernice za zaštitu kulturne baštine U okviru predmetnog prostora potrebno je poštovati odredbe i metodologiju zaštite spomenika kulture koji su postavljeni u Zakonu o zaštiti kulturnih dobara („Sl.list CG 49/10, 40/11, 44/17“, posebno članovi 87 i 88). U slučaju pronalaženja nalaza od arheološkog značaja, sve radove treba prekinuti i obavestiti Ministarstvo kulture i Upravu za zaštitu kulturnih dobara, kako bi se preduzele sve potrebne mere za njihovu zaštitu, shodno zakonu. Kod „Slučajnog otkrića“ potrebno je sprovesti sledeći postupak: Obaveze pronalazača: (1) Ako se prilikom izvoĎenja graĎevinskih, poljoprivrednih ili bilo kojih drugih radova i aktivnosti na kopnu ili u vodi naiĎe na nalaze od arheološkog značaja, izvoĎač radova (u daljem tekstu: slučajni pronalazač) dužan je da: 1) prekine radove i da obezbedi nalazište, odnosno nalaze od eventualnog oštećenja, uništenja i od neovlašćenog pristupa drugih lica; 2) odmah prijavi nalazište, odnosno nalaz Upravi, najbližoj javnoj ustanovi za zaštitu kulturnih dobara, organu uprave nadležnom za poslove policije ili organu uprave nadležnom za poslove sigurnosti na moru; 3) sačuva otkrivene predmete na mestu nalaženja u stanju u kojem su naĎeni do dolaska ovlašćenih lica subjekata iz tačke 2 ovog stava; 4) saopšti sve relevantne podatke u vezi sa mestom i položajem nalaza u vreme otkrivanja i o okolnostima pod kojim su otkriveni. (2) Izuzetno od stava 1 tačka 3 ovog člana, pronalazač može nalaze, radi njihove zaštite, odmah predati nekom od subjekata iz stava 1 tačka 2 ovog člana. Obaveze Uprave i investitora: (1) Uprava je dužna da, najkasnije narednog dana od dana obaveštenja iz prethodnog člana stav 1 tačka 2 ovog zakona: 1) komisijski utvrdi da li se radi o arheološkim nalazima; 2) preduzme brigu o čuvanju nalazišta i nalaza; 3) preda nalaze na privremeno čuvanje javnoj muzejskoj ustanovi u opštini na čijoj su teritoriji pronaĎeni ili matičnoj muzejskoj ustanovi; 4) o izvršenom uviĎaju i preduzetim merama sačini detaljan zapisnik; 5) nakon izvršenog uviĎaja, zavisno od vrste i prirode otkrivenog nalazišta i radova koji se izvode, donese rešenje kojim će odrediti da se izvoĎenje radova nastavi uz nadzor arheologa sa istraživačkom licencom ili da se radovi privremeno obustave i sprovede odgovarajuće arheološko istraživanje.


236

(2) Privremena obustava radova, u smislu stava 1 tačka 5 ovog člana, može trajati najduže 30 dana. (3) U roku iz stava 2 ovog člana Uprava može doneti rešenje o uspostavljanju prethodne zaštite nalazišta. (4) Ako Uprava ne uspostavi prethodnu zaštitu u skladu sa stavom 3 ovog člana, nalazište se smatra slobodnim prostorom. (5) Žalba na rješenje iz stava 1 tačka 5 ovog člana ne odlaže izvršenje rješenja. (6) U slučaju iz stava 1 tačka 5 ovog člana troškove arheoloških istraživanja i arheološkog nadzora snosi država ukoliko sa investitorom graĎevinskih radova nije drukčije ugovoreno.

Smernice zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda i obezbeđenje potreba odbrane Potrebno je da se pri izgradnji na predmetnom prostoru, skupom urbanističkih i graĎevinskih karakteristika zadovolje potrebe zaštite i to pre svega tako da se smanje dejstva eventualnog mogućeg razaranja objekata. Zbog toga je, pri planiranju na ovom prostoru obavezno obezbediti mere zaštite od elementarnih i drugih većih nepogoda. U tom smislu, sa aspekta zaštite na predmetnom području su razraĎene i sprovedene mere i dati parametri povredivosti. Kao optimalna mera za smanjenje povredivosti, ostvaren je koncept kojim je predmetni prostor koncipiran kao urbani sistem, koji će funkcionisati u sklopu celokupnog naselja.

Zaštita od potresa Mere zaštite od seizmičkih razaranja obuhvataju sve preporuke za planiranje i projektovanje koje su iznesene u ovoj dokumentaciji, a odnose se na planiranje i funkcionalni zoning, planiranje i pojektovanje infrastrukturnih sistema, lociranje i fundiranje, tj izgradnju objekata. Ove mere su u skladu sa rezultatima I preporukama "Elaborata o seizmološkim podlogama i seizmičkoj mikroreonizaciji područja Crne Gore”. Pored toga, na predmetnom području obavezno je sprovoĎenje inženjersko - geoloških, seizmičkih i geofizičkih ispitivanja terena na kome će se graditi novi objekti.

Zaštita od požara

Radi zaštite od požara planirani novi objekti moraju biti realizovani prema Zakonu o zaštiti i spašavanju (Službeni list CG br. 13/07, 05/08, 86/09, 32/11 i 54/16) i odgovarajućim tehničkim protivpožarnim propisima, standardima I normativima, tako da ukupnom realizacijom ne bude pogoršana ukupna protivpožarna bezbednost prostora, a na slobodnom prostoru oko planiranih objekata mora biti ugraĎena odgovarajuća hidrantska mreža prema Pravilniku o tehničkim normativima za hidrantsku mrežu za gašenje požara. ("Sl.list SFRJ", br. 30/91). Objekti moraju biti realizovani u skladu sa Pravilnikom za elektroinstalacije niskog napona ('Sl.list SRJ", br.28/95) i Pravilnikom za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja ("Sl. list SRJ",br.11/96). Planskim rešenjem objekti su locirani tako da je svakom objektu obezbeĎen pristupni put za vatrogasna vozila, shodno Pravilniku za pristupne puteve. Objekti su locirani tako da ne postoji meĎusobna ugroženost.


237

Prilikom izrade investiciono – tehničke dokumentacije obavezna je izrada projekata ili elaborata zaštite od požara (i eksplozija ako se radi o objektima u kojima su definisane opasnosti od požara i eksplozija), planova zaštite i spašavanja prema izraĎenoj proceni ugroženosti za svaki hazard posebno i na navedeno se moraju pribaviti odgovarajuća mišljenja i saglasnosti u skladu sa Zakonom.

Mere zaštite od epidemije Mere zaštite površinskih i podzemnih zona - izvorišta uklopljene su u mere zaštite propisane PUP-om, a odnose se na niz mera zaštite vazduha, vode i zemljišta. SprovoĎenjem ovih mera smanjiće se i opasnost pojave zaraznih bolesti.

Mere za obezbeđenje potreba odbrane Aspekt obezbeĎenja potreba odbrane i zaštite od ratnih razaranja razmatran je u odnosu na funkcionalno sadržajna rešenja PUP-a i u skladu je sa rešenjima istih.

Smernice za povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije Održivoj potrošnji energije treba dati prioritet racionalnim planiranjem potrošnje, te implementacijom mera energetske efikasnosti u sve segmente energetskog sistema. Održiva gradnja je svakako jedan od značajnijih segmenata održivog razvoja koji uključuje:

Upotrebu graĎevinskih materijala koji nisu štetni po životnu sredinu

Energetsku efikasnost zgrada

Upravljanje otpadom nastalim prilikom izgradnje ili rušenja objekata U cilju energetske i ekološki održive izgradnje objekata treba težiti:

Smanjenju gubitaka toplote iz objekta poboljšanjem toplotne zaštite spoljnih elemenata i povoljnim odnosom osnove i volumena zgrade

Povećanju toplotnih dobitaka u objektu povoljnom orijentacijom zgrade i korišćenjem sunčeve energije

Korišćenju obnovljivih izvora energije u zgradama (biomasa, sunce, vjetar itd)

Povećanju energetske efikasnosti termoenergetskih sistema. U cilju racionalnog

korišćenja energije treba iskoristiti sve mogućnosti smanjenja korišćenja energije

u objektima. Pri izgradnji objekata koristiti savremene termoizolacione

materijale, kako bi se smanjila potrošnja toplotne energije.

Predvidjeti mogućnost korišćenja solarne energije.

Kao sistem protiv preterane insolacije korititi održive sisteme (zasenu škurama, graĎevinskim elementima, zelenilom i sl.) kako bi se smanjila potrošnja energije za veštačku klimatizaciju.

Pri proračunu koeficijenta prolaza toplote objekata uzeti vrednosti za 20-25% niže od maksimalnih dozvoljenih vrednosti za ovu klimatsku zonu.

Drvoredima i gustim zasadima smanjiti uticaj vetra i obezbediti neophodnu zasenu u ljetnjim mesecima


238

Cilj sveobuhvatne uštede energije, a time i zaštite životne sredine je stvoriti preduslove za sistemsku sanaciju i rekonstrukciju postojećih zgrada, a zatim i povećanje obavezne toplotne zaštite novih objekata. Prosečne stare kuće godišnje troše 200-300 kWh/ m

2

energije za grejanje, standardno izolovane kuće ispod 100, savremene niskoenergetske kuće oko 40, a pasivne 15 kWh/ m

2 i manje. Energijom koja se danas

potroši u prosečnoj kući u Crnoj Gori, možemo zagrejati 3-4 niskoenergetske kuće ili 8-10 pasivnih kuća. Nedovoljna toplotna izolacija dovodi do povećanih toplotnih gubitaka zimi, hladnih spoljnih konstrukcija, oštećenja nastalih vlagom (kondenzacijom) kao i pregrejavanja prostoria leti. Posledice su oštećenja konstrukcije, nekonforno i nezdravo stanovanje i rad. Zagrejavanje takvih prostora zahteva veću količinu energije što dovodi do povećanja cene korišćenja i održavanja prostora, ali i do većeg zagaĎenja životne sredine. Poboljšanjem toplotno izolacionih karakteristika zgrade moguće je postići smanjenje ukupnih gubitaka toplote za prosečno 40 do 80%. Kod gradnje novih objekata važno je već u fazi idejnog rešenja u saradnji sa projektantom predvideti sve što je potrebno da se dobije kvalitetna i optimalna energetski efikasna zgrada. Zato je potrebno:

Analizirati lokaciju, orjentaciju i oblik kuće

Primeniti visoki nivo toplotne izolacije kompletnog spoljnjeg omotača objekta i izbegavati toplotne mostove. U cilju racionalnog korišćenja energije treba iskoristiti sve mogućnosti smanjenja korišćenja energije u objektima. Pri izgradnji objekata koristiti savremene termoizolacione materijale, kako bi se smanjila potrošnja toplotne energije

Iskoristiti toplotne dobitke od sunca i zaštititi se od preteranog osunčanja. Kao sisitem protiv preterane insolacije korititi održive sisteme (zasenu škurama, graĎevinskim elementima, zelenilom i sl) kako bi se smanjila potrošnja energije za veštačku klimatizaciju. Drvoredima i gustim zasadima smanjiti uticaj vetra i obezbediti neophodnu zasenu u letnjim mesecima

Rashladno opterećenje treba smanjiti putem mera projektovanja pasivnih kuća. To može uključiti izolovane površine, zaštitu od sunca putem npr. brisoleja, konzolne strukture, ozelenjene nadstrešnice ili njihove kombinacije

Pri proračunu koeficijenta prolaza toplote objekata uzeti vrijednosti za 20-25% niže od maksimalnih dozvoljenih vrednosti za ovu klimatsku zonu

Niskoenergetske tehnologije za grejanje i hlaĎenje se trebaju uzeti u obzir gde god je to moguće

Kad god je to moguće, višak toplote iz drugih procesa će se koristiti za predgrejavanje tople vode za hotel, vile i dr.

Održivost fotovoltaičnih ćelija treba ispitati u svrhu snabdevanja niskonaponskom strujom za rasvetu naselja, kao i druge mogućnosti, poput punjenja električnih vozila.


239

Urbanističko tehnički uslovi i smernice za izgradnju objekata Urbanističko tehnički uslovi su dati u sklopu Detaljnog urbanističkog plana kroz više grafičkih i tehničkih priloga: - Plan saobraćaja, nivelacije i regulacije - Plan parcelacije, regulacije i UTU - Smernice za sprovoĎenje planskog dokumenta

Parcelacija Za organizaciju planiranih sadržaja obezbeĎena je pripadajuća parcela kao osnovna urbanistčka celina za koju će se izdavati Urbanističko tehnički uslovi. Sastavni deo ovog planskog akta su grafički prilozi „Smernice za sprovoĎenje planskog dokumenta” i „Plan parcelacije, regulacije i UTU”, na kojima su prikazane granice novoformiranih parcela. Osnov za parcelaciju bila je postojeća parcelacija, postojeći način korišćenja prostora i mreža postojećih i novoplaniranih saobraćajnica. Urbanistička parcela mora imati površinu i oblik koji omogućava izgradnju i korišćenje parcele i objekta saglasno planskom dokumentu, standardima i normativima. Parcelacija je definisana Planom parcelacije. U grafičkom prilogu su dati svi potrebni analitičko geodetski elementi za obeležavanje urbanističkih parcela.

Regulacija i nivelacija

Namena parcele definiše namenu i sadržaje koji se na urbanističkoj parceli mogu organizovati, a što je detaljnije opisano u okviru urbanističkih uslova za svaku namenu ponaosob.

Regulaciona linija je linija koja deli javnu površinu od površina namenjenih za druge namene. Rastojanje izmeĎu dve regulacione linije definiše profil saobraćajno infrastrukturnog koridora. Regulaciona linija je predstavljena na grafičkim prilozima „Plan parcelacije, regulacije i nivelacije“, „Plan saobraćaja, nivelacije i regulacije“ i „Smernice za sprovoĎenje planskog dokumenta“.

Građevinska linija je linija na zemlji (GL 1) i pretstavlja liniju do koje se može graditi.

Vertikalni gabarit, ovim planskim dokumentom, odreĎen je kroz dva parametra. Prvi parametar definiše spratnost objekta - kao broj nadzemnih etaža, a drugi parametar predstavlja maksimalno dozvoljenu visinu objekta koja se izražava u


240

metrima i znači distancu od najniže kote okolnog konačno ureĎenog i nivelisanog terena ili trotoara uz objekat do kote slemena ili venca ravnog krova. Prema položaju u objektu etaže mogu biti podzemne i to je podrum i nadzemne, a to su suteren, prizemlje, sprat(ovi) i potkrovlje.

Oznake etaža su: Po (podrum), Su (suteren) P (prizemlje), 1 do N (spratovi), Pk (potkrovlje).

U strukturi etaža podrum može imati jednu ili više etaža, suteren samo jednu. Prizemlje samo jednu etažu, takoĎe potkrovlje samo jednu etažu koja može biti smaknuta. Podrum je podzemna etaža čiji vertikalni gabarit ne može nadvisiti relevantnu kotu terena, ako se radi o denivelisanom terenu, relevantnom kotom se smatra najniža kota konačno ureĎenog i nivelisanog terena oko objekta.

Suteren je nadzemna etaža kod koje se deo vertikalnog gabarita nalazi iznad kote konačno nivelisanog terena oko objekta. Suteren je etaža koja može biti na ravnom i denivelisanom terenu. Kod suterena na ravnom terenu vertikalni gabarit ne može nadvisiti kotu terena više od 1m konačno nivelisanog i ureĎenog terena oko objekta. Suteren na denivelisanom terenu je sa tri strane ugraĎen u teren, s tim što se kota poda suterena na jednoj strani objekta poklapa sa kotom terena ili odstupa od kote terena maksimalno 1m.

Potkrovlje je etaža ispod kosog krova a nalazi se iznad poslednjeg sprata. Maksimalna visina nadzitka podkrovlja mora biti 1.2m na mestu gde se graĎevinska linija podkrovlja i sprata poklapaju.

Najveća visina etaže za obračun visine graĎevine, merena izmeĎu gornjih kota meĎuetažnih konstrukcija iznosi:

za garaže i tehničke prostorije do 3,0 m;

za stambene etaže do 3,5 m;

za poslovne etaže do 4,5 m;

izuzetno za osiguranje prolaza za pristup interventnih i dostavnih vozila, najveća visina prizemne etaže na mestu prolaza iznosi 4,5 m.

Maksimalno dozvoljeni kapacitet objekta definisan je površinom pod objektom i bruto graĎevinskom površinom objekta. Površinu pod objektom čini zbir površina prizemlja svih objekata na urbanističkoj parceli. Bruto graĎevinsku površinu parcele čini zbir bruto površina svih izgraĎenih etaža (podzemnih i nadzemnih) svih objekata na parceli. Površina obuhvaćena erkerima, loĎama i balkonoma deo je bruto razvijene graĎevinske površine definisane planskim parametrima za tretiranu parcelu. U proračun bruto graĎevinske površine sve etaže uračunavaju se sa 100% (uključujući i suterenske, podrumske i potkrovne etaže). U bruto graĎevinsku površinu ne uračunavaju se delovi podzemnih etaža koji služe za obezbeĎenje kapaciteta mirujućeg saobraćaja, servisni prostori neophodni za funkcionisanje podzemne garaže i tehnički sistemi objekta.

Indeks zauzetosti zemljišta je parametar koji pokazuje zauzetost graĎevinskog zemljišta na nivou urbanističke parcele. U zauzetost parcele uključene su površine pod


241

objektima. U zauzetost parcele ne uključuju se površine pod stazama, bazenima i drugim mobilijarom.

Indeks izgrađenosti zemljišta je parametar koji pokazuje intenzitet izgraĎenosti, odnosno iskorišćenosti graĎevinskog zemljišta na nivou urbanističke parcele i bloka. Kota poda prizemlja postojećeg objekta se zadržava i ureĎenje terena oko objekta prilagoĎava njoj. Kod novih objekata kota poda prizemlja za objekte stanovanja može biti od 0-1.0m, a za objekte u okviru kojih se obavljaju delatnosti maksimalno 0.2m od kote konačno ureĎenog i nivelisanog terena oko objekta, a koji je u funkciji planirane nivelacije saobraćajnice u kontaktu. Ako se objekat nalazi na kosom terenu, ulaz u objekat može biti smešten na bilo kojoj visini, ili etaži objekta. Činjenicom da je ulaz po visini na nekoj drugoj visini ili etaži objekta, to se visini, ili etaži objekta ne daje pravo da bude smatrana prizemljem objekta i da se visine, ili etaže ispod nje smatraju etažama suterena (prvom, drugom, itd.), a iznad nje spratovima (+1... itd.). Različita pozicija uzlaza u zgradu po visini ne menja ovim odredbama odreĎeni broj visina, ili broj etaža objekta.

Oblikovanje prostora i materijalizacija

Rešavanjem zahteva korisnika za gradnjom ili intervencijom na postojećim objektima, uz striktnu kontrolu tehničke dokumentacije i realizacije, doprineće se unapreĎenju arhitektonskih i likovnih vrednosti samih objekata, a samim tim i ukupne slike naselja. Arhitektonski volumeni objekata moraju biti pažljivo projektovani sa ciljem dobijanja homogene slike naselja. Kako se radi uglavnom o stambenim objektima koji se implementiraju u već delimično izgraĎeni prostor, novi objekti oblikovno i materijalizacijom treba da podrže i unaprede postojeći ambijent. TakoĎe oblikovanje i materijalizacija treba da podrže stambenu namenu objekta, a u skladu sa propisima za ovu vrstu objekata.

Fasade objekata kao i krovni pokrivači su predviĎeni od kvalitetnog i trajnog materijala i kvalitetno ugraĎeni. U objektima u kojima se prizemlja koriste kao poslovni prostori isti enterijerski moraju biti obraĎeni u skladu sa objektom u kome se nalaze. Izlozi treba da su u skladu sa susednim izlozima i u skaldu sa arhitekturom konkretnog objekta. Komercijalni natpisi i panoi moraju biti realizovani na visokom likovnom nivou. Urbana oprema mora biti projektovana, birana i koordinirana sa pažnjom, posebno u okviru prostora gde se predviĎa veće okupljanje. Rasvetu prostora kolskih i pešačkih komunikacija treba izvesti pažljivo odabranim rasvetnim telima, sa dovoljnim osvetljajem za potrebe normalne funkcije prostora. Visine objekata su date na grafičkim prilozima kao spratnost objekata uz predpostavljen disciplinovan odnos korisnika, naročito kod novoplanirane gradnje,


242

vodeći računa o susednim objektima i opštoj slici naselja i grada. Formiranje podkrovne etaže podrazumeva izgradnju nadzidka visine 1.20m.

U objektima višeporodičnog stanovanja podrumske etaže predviĎene su za izgradnju garaža za potrebe stanara zgrade. Gde je to moguće podzemne graĎevinske linije se mogu proširiti do 80% površine parcele a radi obezbeĎenja prostora za garažiranje što većeg broja automobila. Ulaz u garažu definisaće se u okviru urbanističke parcele. Kod porodičnih stambenih objekata parkiranje i garažiranje je planirano u okviru parcele odnosno objekta. Garažiranje se može organizovati u okviru objekta i to u suterenskoj (podrumskoj etaži) ili u prizemlju). Eventualnu etapnost graĎenja objekta treba predvideti tehničkom dokumentacijom. Za sve objekte su obavezni kosi krovovi, dvovodni ili četvorovodni, a kod komplikovanijih objekata i kombinovani, nagib krovnih ravni je 20-26

0 i u funkciji

odabranog krovnog pokrivača. Krovni pokrivač je crep, eternit, tegola ili neki drugi kvalitetan materijal. Gde postoje tehničke mogućnost, pored planiranih, ostavlja se mogućnost za korišćenje podkrovnih prostora u nepromenjenom spoljnjem gabaritu objekta (ukoliko su veliki rasponi objekta uslovili visok tavanski prostor i sl.) Obrada prozorskih otvora i vrata drvetom ili al.bravarija odnosno PVC, u beloj boji ili u boji koja je u skladu sa arhitekturom i materilalizacijom objekta. Za prozorske otvore se preporučuje odnos širina/visina 1/1.5. Postojeće zelenilo na parcelama maksimalno sačuvati i oplemeniti. Ozelenjavanje vršiti autohtonim vrstama u skladu sa uslovima datim u prilogu ozelenjavanje i zaštita životne sredine. Ograde oko parcele i kapije, kao elemente arhitekture objekta i ureĎenja dvorišta pažljivo osmisliti i uskladiti sa opštom slikom objekta i okoline. Način ograĎivanja definisan je kroz uslove plana za svaku namenu i zonu ponaosob. Oblik i dizajn ograde uskladiti sa odgovarajućim elementima objekta i kapije. Projekat objekta i ureĎenje parcele prema ulici raditi prema urbanističko – tehničkim uslovima. Za postojeće objekte na kojima je predviĎena odreĎena intervencija, korisnik je u obavezi da dostavi nadležnom organu na uvid snimljenu arhitektonsku strukturu objekta i njegov odnos prema susedima, što je posebno značajno kod objekata koji se dodiruju. Sve priključke raditi prema UTU iz plana i uslovima priključka dobijenim od nadležnih komunalnih organizacuja. Svi objekti moraju biti izgraĎeni prema važećim propisima za graĎenje u seizmičkim područjima.


243

Uslovi za nesmetano kretanje lica smanjene pokretljivosti Potrebno je obezbediti pristup svakom objektu koji će koristiti lica smanjene pokretljivosti, takoĎe nivelaciju svih pešačkih staza i prolaza raditi u skladu sa važećim Pravilnikom o bližim uslovima i načinu prilagoĎavanja objekata za pristup i kretanje lica smanjene pokretljivosti i lica sa invaliditetom („Sl.list CG”, br.48/13 i 44/15).

Uslovi za odlaganje i transport otpada Odlaganje otpada u okviru predmetnog prostora mora se vršiti u skladu sa namenom objekata. Površine za postavljanje kontejnera moraju se obezbediti u okviru pripadajuće parcele i to u skladu sa namenom, a njihova lokacija se mora precizirati kroz tehničku dokumentaciju pri čemu se mora obezbediti i nesmetan pristup vozilima za sakupljanje i transport otpada. Transport i krajnje odlaganje otpada vršiće se u skladu sa opštinskom odlukom, a u skladu sa Zakonom o upravljanju otpadom (“Službeni list CG”,broj 64/11 i 39/16). Za tretiranje otpada koji nastaje u toku gradnje ili intervencija na objektima poštovati Pravilnik o postupanju sa graĎevinskim otpadom, načinu i postupku prerade graĎevinskog otpada, uslovima i načinu odlaganja cementa azbestnog graĎevinskog otpada (“Službeni list Crne Gore”, broj 50/12), a s'tim u vezi u skladu sa Državnim planom upravljanja otpadom u Crnoj Gori za period 2015-2020. (Sl.list CG br. 074/15 i 035/18) i Odlukom o dopunama Državnog plana upravljanja otpadom u Crnoj Gori za period 2015-2020.godine (Sl.list CG br.074/15 i 035/18) svaka jedinica lokalne samouprave ili više njih zajedno, mora odrediti lokaciju za zbrinjavanje graĎevinskog otpada.

Uslovi za tretman postojećih objekata

Postojeći objekti definisanih horizontalnih i vertikalnih gabarita koji su planom evidentirani bez obzira da li su prekoračili planom zadate parametre i da li su izgraĎeni sa ili bez graĎevinske dozvole, a koji su prikazani u grafičkom prilogu postojeće fizičke strukture, ukoliko ne ugrožavaju planiranu regulativu mogu se kao takvi zadržati.

Ukoliko postoji zahtev ili potreba korisnika postojeći objekti pod uslovom da nisu prekoračili planom zadate parametre mogu se nadograditi ili dograditi do maksimalno zadatih parametara definisanih za namenu u okviru koje se nalaze.

Postojeći objekti koji su prekoračili planom zadate parametre kao takvi su zadržani. Ukoliko postoji potreba korisnika isti može biti porušen i u okviru parcele izgraĎen novi objekat u skladu sa parametrima zadatim za tu namenu na nivou bloka.

TakoĎe svi postojeći objekti mogu pretrpeti totalnu rekonstrukciju, odnosno postojeći objekat se može porušiti i izgraditi novi, pri čemu važe uslovi koji su u planu dati za izgradnju novog objekta u okviru te zone i namene, odnosno mora


244

se poštovati zadata graĎevinska linija, odnos prema susednim parcelama kao i zadati urbanistički parametri.

Objekti koji su u izgradnji, a za čiju izgradnju nije pribavljena graĎevinska dozvola ili UTU mogu se završiti u okviru planom zadatih maksimalnih parametara za namenu u okviru koje se nalaze.

Objekti koji su u izgradnji, a za njihovu izgradnju je pribavljena graĎevinska dozvola ili UTU, mogu se završiti prema ranije pribavljenoj dokumentaciji.

Za postojeće objekte koji su u izgradnji kroz izradu tehničke dokumentacije za završetak radova oblikovanje i materijalizaciju maksimalno uklopiti u uslove za novu gradnju kako bi se poboljšao kvalitet ambijenta.

Maksimalna zauzetost i maksimalna izgraĎenost parcele uključuju sve objekte na parceli (stambene, poslovne,pomoćne). Ukoliko na parceli postoje dva ili više objekata, a planom se nije mogla izvršiti preparcelacija u cilju formiranja pripadajuće parcele svakom postojećem objektu, objekti se kao takvi mogu zadržati i na njima su moguće intervencije u okviru parametara zadatih u planu, a koji u ovom slučaju važe za čitavu parcelu.

Postojeći objekti koji zadiru u novoplaniranu graĎevinsku liniju, a ne narušavaju planiranu regulativu, kao takvi se mogu zadržati. Ukoliko postojeći objekat zadire u novoplaniranu graĎevinsku liniju zadatu na nivou bloka, a ne ugrožava planiranu regulativu isti se, ukoliko nije prekoračio zadate parametre gradnje, može dograditi. Dogradnju i nadgradnju objekta vršiti iza zadate graĎevinske linije.

Ukoliko postojeći objekat ne zadovoljava uslov u smislu minimalne udaljenosti od susedne parcele isti se kao takav može zadržati. Nad takvim objektom moguća je nadogradnja i dogradnja u skladu sa uslovima plana i uz prethodnu saglasnost suseda. Prilikom bočne dogradnje ovi objekti moraju poštovati propisanu minimalnu udaljenost.

Gde nije bilo moguće izvršiti parcelaciju u cilju nove izgradnje uz zadovoljenje uslova o veličini novoformirane parcele ili pristupu, postojeći objekat je moguće dograditi do zadatih parametara ili izgraditi novi objekat kao drugi na parceli u skladu sa parametrima koji važe za čitavu parcelu.

Maksimalna visina nadzitka podkrovlja mora biti 1.2m na mestu gde se graĎevinska linija podkrovlja i sprata poklapaju.

Pre intervencije na postojećem objektu potrebno je izvršiti proveru statičke stabilnosti postojećeg objekta.

Postojeći pomoćni objekti se mogu zadržati ili u okviru parcele uz postojeći objekat graditi novi u skladu sa Odlukom o postavljanju odnosno graĎenju i uklanjanju pomoćnih objekata na teritoriji Glavnog grada Podgorice (“Sl.list Crne Gore – opštinski propisi”, br. 11/14 od 8.4.2014.god.)


245

Uslovi za izgradnju objekata

Kao novi objekti na predmetnom prostoru kao i objekti na kojima su planirane intervencije su objekti u okviru stanovanja male gustine, stanovanja veće gustine, centralnih delatnosti, školstva i socijalne zaštite, sporta i rekreacije, objekata komunalne i elektroenergetske infrastrukture. S obzirom da je čitav prostor zahvata plana podeljen i organizovan po Zonama u okviru kojih se u skladu sa planskim karakteristikama nalaze Blokovi uslovi za izgradnju objekata su dati po Zonama sa specifičnostima u okviru Blokova.

ZONA 1

Namene u okviru Zone 1:

stanovanje male gustine

centralne delatnosti

školstvo i socijalna zaštita

Stanovanje male gustine

Stanovanje je definisano kao pretežna namena i to kao porodično stanovanje. U okviru stanovanja kao pretežne namene moguća je organizacija stanovanja ili stanovanja i delatnosti. Delatnosti se mogu organizovati u kombinaciji sa stanovanjem u istom objektu i to u prizemnim etažama eventualno na spratu s tim da ne zauzimaju više od 30% ukupne površine objekta. Realizacija dela prostora opredeljenog za delatnosti je fazna i prepušta se investitoru.

U okviru Bloka 1 ukoliko se u objektu organizuje samo stanovanje važe uslovi dati na nivou Zone 1, a ukoliko se organizuju delatnosti u kombinaciji sa stanovanjem delatnosti mogu zauzeti masimalno 70% ukupne površine objekta i važe parametri dati za Blok 1.1.

Delatnosti koje su u kombinaciji sa stanovanjem moraju biti kompatibilne sa istim odnosno da ne ugrožavaju funkciju stanovanja i životne sredine. Pre svega to su trgovina, ugostiteljstvo, usluge i slični sadržaji koji služe svakodnevnim potrebama stanovnika.

Objekte postavljati kao slobodnostojeće na parceli ili dvojne ili uz meĎusobnu saglasnost suseda formirati niz.

Parametri gradnje na nivou ZONE 1: - maksimalna spratnost P+1+Pk (tri nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže

- parcele do 600 m2 - maksimalni Indeks zauzetosti do 0.3,

- maksimalni Indeks izgraĎenosti do 0.9 - parcele od 600 m

2 – 1500 m

2 - maksimalni Indeks zauzetosti do 0.25

- maksimalni indeks izgraĎenosti do 0.75 - parcele preko 1500 m


- maksimalni indeks izgraĎenosti do 0.0.3

- ukoliko se na parceli organizuju i delatnosti maksimalni indeks zauzetosti parcele je 0,4


246

Parametri gradnje u okviru bloka 1.1: - maksimalna spratnost P+2+Pk (četrii nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže

- maksimalni Indeks zauzetosti do 0.4, - maksimalni Indeks izgraĎenosti do 1.6

Gradnju do maksimalnih parametara moguće je vršiti fazno.

U objektu je moguća izgradnja podrumskih etaža (broj etaža pod zemljom nije ograničen) već je u skladu sa uslovima lokacije. Garaže i tehničke prostorije ne ulazi u obračun BRGP.

U grafičkim prilozima dati su grafički i numerički podaci. Na nivou blokova definisane su graĎevinske linije. Nove objekte postavljati prema zadatim graĎevinskim linijama.

Minimalna udaljenost novoplaniranog objekta od susedne parcele je 1,5m.

Kota poda prizemlja novoplaniranih objekata je na 60cm od kote pristupne saobraćajnice a ukoliko se u objektu organizuje podrumska etaža koja je u okviru gabarita prizemlja kota poda prizemlja se može podići na 90cm od kote pristupne saobraćajnice.

UreĎenje i ozelenjavanje slobodnih delova parcela vršiti u skladu sa uslovima datim u posebnom poglavlju ovog plana pri čemu je poželjno rukovoditi se savremenim tendencijama, kako u izboru vrsta zelenila tako i materijalizaciji. Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 30%.

Parkiranje i garažiranje je planirano u okviru parcele. Garaže i drugi pomoćni objekti mogu se graditi kao drugi isključivo prizemni objekat na parceli ali da se pri tome ne prekorače maksimalni zadati urbanistički pokazatelji. Svi postojeći pomoćni objekti koji se uklapaju u zadate uslove kao takvi se mogu zadržati.

S obzirom na klimatske uslove i tipologiju naselja u okviru parcele dozvoljena je izgradnja nadstrešnica uz objekat ili odvojeno od njega. Prilikom postavljanja nadstrešnice poštovati zadate gra|evinske linije.

OgraĎivanje parcela i postavljanje pomoćnog objekta vršiti u skladu sa Odlukom o postavljanju odnosno graĎenju i uklanjanju pomoćnih objekata na teritoriji Glavnog grada Podgorice (“Sl.list Crne Gore – opštinski propisi”, br. 11/14 od 8.4.2014.god.)

* Napomena: parametri gradnje za svaku pojedinačnu urbanističku parcelu dati su u tabelama.

Centralne delatnosti

Centralne delatnosti su kao posebna namena, u okiru koje će se organizovati trgovina, usluge,ugostiteljstvo, poslovanje, odnosno sadržaji koji su neophodni kao prateći uz stanovanje, planirane kao nova gradnja u slobodnostojećim objektima i to u sklopu centra uz Lješkopoljsku ulicu i napojedinačnim lokacijama u okviru zahvata Zone1.

Parametri gradnje:

- maksimalni indeks zauzetosti 0,4

- spratnost i indeks izgraĎenosti za svaku urbanističku parcelu ponaosob prikazanu suu tabelama


247

Sadržaje organizovati u okviru jedinstvenog slobodnostojećeg objekta na parceli

Objekat postaviti na ili iza zadate graĎevinske linije.

Minimalna udaljenost od susedne parcele je 1.5m.

Potreban broj parking mesta, a prema normativima datim u posebnom poglavlju ovog plana, obezbediti u okviru parcele ili u garažama koje se moraju organizovati u okviru objekata u podrumskim etažama ili u delu prizemne etaže.

UreĎenje parcele oblikovno i materijalizacijom uklopiti u parterno ureĎenje javnih površina u kontaktu. Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 30%.

Parcele nisu planirane za ograĎivanje prema javnim površinama. OgraĎivanje prema drugim namenama u kontaktu vršiti prema uslovima za namene sa kojima kontaktiraju.


Školstvo i socijalna zaštita

Od objekata školstva i socijalne zaštite u okviru predmetne zone planiran je dečiji vrtić na UP 1.1.1 i dom za stare na UP 1.1.

Parametri gradnje za svaku urbanističku parcelu ponaosob prikazanu su u tabelama


Objekat postaviti na ili iza zadate graĎevinske linije, a gabarit prilagoditi funkcionalnoj organizaciji pri čemu kod organizacije dečijeg vrtića poštovati normativ (bruto razvijena površina objekta 5-7m

2 po detetu, površina zemljišta

15m2

po detetu.)

Objekat oblikovno prilagoditi nameni i funkcionalnoj organizaciji, koristiti elemente u skladu sa ambijentom i namenom objekta, prirodne materijale, kose krovne ravni i dr.

Slobodne površine u okviru lokacije urediti i prilagoditi potrebama korisnikan (dečiji vrtić, dom za stare) što uključuje izgradnju manjih objekata u funkciji odmora, staze, rekreativne površine i sl. Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 40%.

OgraĎivanje parcela vršiti u skladu sa Odlukom o postavljanju odnosno graĎenju i uklanjanju pomoćnih objekata na teritoriji Glavnog grada Podgorice (“Sl.list Crne Gore – opštinski propisi”, br. 11/14 od 8.4.2014.god.)



248

ZONA 2



stanovanje veće gustine


školstvo i socijalna zaštita

sport i rekreacija


Stanovanje je definisano kao pretežna namena i to kao porodično stanovanje. U okviru stanovanja kao pretežne namene moguća je organizacija stanovanja ili stanovanja i delatnosti. Delatnosti se mogu organizovati u kombinaciji sa stanovanjem u istom objektu i to u prizemnim etažama eventualno na spratu s tim da ne zauzimaju više od 30% ukupne površine objekta. Realizacija dela prostora opredeljenog za delatnosti je fazna i prepušta se investitoru. U objektima u nizu u okviru Bloka 2.2 delatnosti se mogu organizovati samo i prizemljima.

U okviru Bloka 2.1 ukoliko se u objektu organizuje samo stanovanje važe uslovi dati na nivou Zone 2, a ukoliko se organizuju delatnosti u kombinaciji sa stanovanjem delatnosti mogu zauzeti masimalno 70% ukupne površine objekta i važe parametri dati za Blok 2.1.


Objekte postavljati kao slobodnostojeće na parceli ili dvojne ili uz meĎusobnu saglasnost suseda formirati niz. U okviru Bloka 2.2 obavezno je formiranje niza na parcelama za koje je to u tabelama naglašeno.

Parametri gradnje na nivou ZONE 2: - maksimalna spratnost P+1+Pk (tri nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže

- parcele do 600 m2 - maksimalni Indeks zauzetosti do 0.3,

- maksimalni Indeks izgraĎenosti do 0.9 - parcele od 600 m

2 – 1500 m


- maksimalni indeks izgraĎenosti do 0.75 - parcele preko 1500 m


- maksimalni indeks izgraĎenosti do 0.0.3


Parametri gradnje u okviru bloka 2.1: - maksimalna spratnost P+2+Pk (četrii nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže



249

Parametri gradnje u okviru bloka 2.2: - maksimalna spratnost P+1+Pk (tri nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže



Parametri gradnje u okviru bloka 2.3: - minimalna novofrmirana urbanistička parcela 2500m2 - u okviru parcele moguća je organizacija stambenog i ekonomsog dvorišta, pri čemu stambeno dvorište podrazumeva površinu maksimalno 600m2, a ostatak parcele se tretira kao ekonomsko dvorište. - Kao pomoćni objekti u delu ekonomskog dvorišta mogu se naći i objekti u funkciji poljoprivredne proizvodnje (ostave, štale, mini farme, nadstrešnice za mehanizaciju, plastenici i sl.) Maksimalna površina pod ovim objektima može biti 50% od površine ekonomskog dvorišta. Ove objekte postavljati na minimalnom udaljenju od 3m od susedne parcele kao i objekata u okviru stambenog dvorišta. - maksimalna spratnost P+1+Pk (tri nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže - parcele do 600 m

2 - maksimalni Indeks zauzetosti do 0.2,

- maksimalni Indeks izgraĎenosti do 0.6 - parcele veće od 600 m


- maksimalni indeks izgraĎenosti do 0.3

- maksimalna površina pod objektom 120m2









250




Stanovanje veće gustine

U okviru stanovanja veće gustine organizovati stanovanje u lamelama sa više stanova. Preporuka je da svaka od novoprojektovanih lamela u okviru objekta ima od 4-8 stanova.

U okviru stanovanja kao pretežne nemene u prizemnim etažama organizovati delatnosti. Pod delatnostima se podrazumevaju trgovina, usluge, administracija, odnosno sadržaji koji su neophodni kao prateći uz stanovanje.

Parametri gradnje:

- Maksimalna planirana spratnost Po+P+2+Pk

- maksimalni indeks zauzetosti 0.4

- maksimalni indeks izgraĎenosti 1.6

Stanovanje organizovati u okviru slobodnostojećeg objekta sa jednom ili više lamela.


Minimalna udaljenost od susedne parcele je 2.5m.

Potreban broj parking mesta, a prema normativima datim u posebnom poglavlju ovog plana, obezbediti u okviru parcele ili u garažama koje se moraju organizovati u okviru objekata u podrumskim etažama.

UreĎenje parcele oblikovno i materijalizacijom uklopiti u parterno ureĎenje javnih površina u kontaktu. Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 30%.




Centralne delatnosti su kao posebna namena u okviru ove Zone planirane u vidu:

o trgovine, usluga, ugostiteljstva i poslovanja o zanatskih usluga i skladišta i

Parametri gradnje:


251

- maksimalni indeks zauzetosti: trgovina, usluge, ugostiteljstvo i poslovanje - 0.4 zanatske usluge i skladišta - 0,7

- spratnost i indeks izgraĎenosti za svaku urbanističku parcelu ponaosob prikazanu su u tabelama

Sadržaje organizovati u okviru jedinstvenog slobodnostojećeg objekta na parceli ili u vidu kompleksa


Minimalna udaljenost od susedne parcele je 1.5m odnosno u skladu sa propisima o protivpožarnoj zaštiti za komplekse u funkciji zanatskih usluga i skladišta.

Potreban broj parking mesta i manipulativne površine, a prema normativima datim u posebnom poglavlju ovog plana i u skladu sa delatnostima koje se u okviru parcele obavljaju, obezbediti u okviru parcele ili u garažama koje se moraju organizovati u okviru objekata u podrumskim etažama ili u delu prizemne etaže.

UreĎenje parcele u funkciji trgovine, usluga i poslovanja oblikovno i materijalizacijom uklopiti u parterno ureĎenje javnih površina u kontaktu. Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 30%.

Parcele na kojima se organizuje trgovina usluge i poslovanje nisu planirane za ograĎivanje prema javnim površinama, a ograĎivanje parcela gde se se organizuju zanatske usluge i skladišta ograditi u skladu sa propisima za delatnost koja se na parceli obavlja. OgraĎivanje prema drugim namenama u kontaktu vršiti prema uslovima za namene sa kojima kontaktiraju.


Školstvo i socijalna zaštita

Od objekata školstva i socijalne zaštite u okviru predmetne zone planiran je dečiji vrtić.

Parametri gradnje za urbanističku parcelu prikazani su u tabelama


Objekat postaviti na ili iza zadate graĎevinske linije, a gabarit prilagoditi funkcionalnoj organizaciji pri čemu kod organizacije dečijeg vrtića poštovati normativ (bruto razvijena površina objekta 5-7m

2 po detetu, površina zemljišta

15m2

po detetu.)

Objekat oblikovno prilagoditi nameni i funkcionalnoj organizaciji, koristiti elemente u skladu sa ambijentom i namenom objekta, prirodne materijale, kose krovne ravni i dr.

Slobodne površine u okviru lokacije urediti i prilagoditi potrebama vrtića što uključuje izgradnju manjih objekata u funkciji odmora, staze, rekreativne površine i sl. Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 40%.

OgraĎivanje parcela vršiti u skladu sa Odlukom o postavljanju odnosno graĎenju i uklanjanju pomoćnih objekata na teritoriji Glavnog grada Podgorice (“Sl.list Crne Gore – opštinski propisi”, br. 11/14 od 8.4.2014.god.)


252


Sport i rekreacija

Sport i rekreacija su planirani u krajnjem južnom delu zahvata Zone 2 i to u vidu terena na otvorenom koje prate i pomoćni objekti u funkciji sporta (tribine, svalčionice, ostave, uprave klubova, ugostiteljstvo i sl.

Na UP 2.783 planirana je izgradnja zatvorenog objekta u funkciji sporta

Parametri gradnje za svaku urbanističku parcelu ponaosob prikazani su u tabelama

Deo potreba za parkiranjem u okviru planirane sportske zone zadovoljiće se na javnom parkingu planiranom na UP P.21 a deo se mora zadovoljiti u okviru planiranih urbanističkih parcela.

OgraĎivanje vršiti u skladu sa propisima za sadržaje koji se na parceli organizuju. Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 60%.


ZONA 3




sport i rekreacija


Stanovanje je definisano kao pretežna namena i to kao porodično stanovanje na većim parcelama u okviru koga je moguća u delu ekonomskog dvorišta organizacija i polojprivrede. U okviru stanovanja kao pretežne namene moguća je organizacija stanovanja ili stanovanja i delatnosti. Delatnosti se mogu organizovati u kombinaciji sa stanovanjem u istom objektu i to u prizemnim etažama eventualno na spratu s tim da ne zauzimaju više od 30% ukupne površine objekta. Realizacija dela prostora opredeljenog za delatnosti je fazna i prepušta se investitoru.


Objekte postavljati kao slobodnostojeće na parceli

Parametri gradnje: - minimalna novofrmirana urbanistička parcela 2500m2 - u okviru parcele moguća je organizacija stambenog i ekonomsog dvorišta, pri čemu stambeno dvorište podrazumeva površinu maksimalno 600m2, a ostatak parcele se tretira kao ekonomsko dvorište.


253

- Kao pomoćni objekti u delu ekonomskog dvorišta mogu se naći i objekti u funkciji poljoprivredne proizvodnje (ostave, štale, mini farme, nadstrešnice za mehanizaciju, plastenici i sl.) Maksimalna površina pod ovim objektima može biti 50% od površine ekonomskog dvorišta. Ove objekte postavljati na minimalnom udaljenju od 3m od susedne parcele kao i objekata u okviru stambenog dvorišta. - maksimalna spratnost P+1+Pk (tri nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže - parcele do 600 m

















254



o zanatskih usluga i skladišta o sadržaja u funkciji poljoprivrede i o sadražaja uz magistralni put

Parametri gradnje:

- maksimalni indeks zauzetosti: zanatske usluge i skladišta - 0,7 sadržaji u funkciji poljoprivrede - 0.4 sadržaji uz magistralni put - 0,7





Potreban broj parking mesta i manipulativne površine, a prema normativima datim u posebnom poglavlju ovog plana i u skladu sa delatnostima koje se u okviru parcele obavljaju, obezbediti u okviru parcele ili u garažama koje se moraju organizovati u okviru objekata u podrumskim etažama ili u delu prizemne etaže.




Sport i rekreacija

Sport i rekreacija su planirani na UP 3.115 i UP 3.116 u kontaktu sa sportsko rekreativnim sadržajima u okviru DUP-a “Donja Gorica – koridori cetinjskog puta I južne obilaznice” u vidu terena na otvorenom.

Sportke terene organizovati u skladu sa raspoloživom urbanističkom parcelom

Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 60%.

Parkiranje za korisnike obezbediti u okviru parcele prema normativima datim u posebnom poglavlju ovog plana.

OgraĎivanje vršiti u skladu sa propisima za sadržaje koji se na parceli organizuju.


255

ZONA 4




sport i rekreacija


Stanovanje je definisano kao pretežna namena i to kao porodično stanovanje na većim parcelama u okviru koga je moguća u delu ekonomskog dvorišta organizacija i polojprivrede. U okviru stanovanja kao pretežne namene moguća je organizacija stanovanja ili stanovanja i delatnosti. Delatnosti se mogu organizovati u kombinaciji sa stanovanjem u istom objektu i to u prizemnim etažama eventualno na spratu s tim da ne zauzimaju više od 30% ukupne površine objekta. Realizacija dela prostora opredeljenog za delatnosti je fazna i prepušta se investitoru.


Objekte postavljati kao slobodnostojeće na parceli

Parametri gradnje: - minimalna novofrmirana urbanistička parcela 2500m2 - u okviru parcele moguća je organizacija stambenog i ekonomsog dvorišta, pri čemu stambeno dvorište podrazumeva površinu maksimalno 600m2, a ostatak parcele se tretira kao ekonomsko dvorište. - Kao pomoćni objekti u delu ekonomskog dvorišta mogu se naći i objekti u funkciji poljoprivredne proizvodnje (ostave, štale, mini farme, nadstrešnice za mehanizaciju, plastenici i sl.) Maksimalna površina pod ovim objektima može biti 50% od površine ekonomskog dvorišta. Ove objekte postavljati na minimalnom udaljenju od 3m od susedne parcele kao i objekata u okviru stambenog dvorišta. - maksimalna spratnost P+1+Pk (tri nadzemne etaže) uz mogućnost izgradnje podrumske etaže - parcele do 600 m










256










o trgovine, usluga, ugostiteljstva i poslovanja o zanatskih usluga i skladišta o sadržaja u funkciji poljoprivrede i o sadržaja u funkciji sporta irekreacije

Parametri gradnje:

- maksimalni indeks zauzetosti: trgovina usluge, ugostiteljstvo i poslovanje - 0,4 zanatske usluge i skladišta - 0,7 sadržaji u funkciji poljoprivrede - 0.4 sadržaji u funkciji sporta irekreacije - 0,7





Potreban broj parking mesta i manipulativne površine, a prema normativima datim u posebnom poglavlju ovog plana i u skladu sa delatnostima koje se u


257

okviru parcele obavljaju, obezbediti u okviru parcele ili u garažama koje se moraju organizovati u okviru objekata u podrumskim etažama ili u delu prizemne etaže.




Sport i rekreacija

Sport i rekreacija se zadržavaju na UP 4.99 gde su i trenutno organizovani teniski tereni

U okviru raspoloživog prostora moguća je dopuna sportsko rekreativnim sadržajima kao i organizacija objekat koji podržavaju sport (garderobe, saniratni čvor, ugostiteljski objekat i sl.)

Minimalan procenat ozelenjenosti u okviru ove namene je 60%.

Parkiranje za korisnike obezbediti u okviru parcele prema normativima datim u posebnom poglavlju ovog plana.

OgraĎivanje vršiti u skladu sa propisima za sadržaje koji se na parceli organizuju.

* Napomena: parametri gradnje za urbanističku parcelu dati su u tabelama.

Februar 2019.god.

Documents

Smernice za dalju plansku razradu · 2019-03-19 · fundiranje, tj izgradnju objekata. Ove mere su u skladu sa rezultatima I preporukama "Elaborata o seizmološkim podlogama i seizmičkoj