SMERNICE ZA GAZDOVANJE VUKOM :hi: :buba:N.RadakoviUvodPrema trenutno najpominjanijem dokumentu o vuku, a koji nije predstavljen iroj javnosti "Akcioni plan za ouvanje vuka u Srbiji" ( dr Miroljub Milenkovi - Institut za bioloka istraivanja "Sinia Stankovi" ; mr Milan Paunovi - Prirodnjaki muzej i mr Duko irovi sa Bioloki fakultet, u Beogradu, 2007 ), u Srbiji je ivelo izmeu 700 i 800 jedinki, te smo u vreme nastanka te studije imali jednu od znaajnijih populacija u Evropi. Vuk je kao vrsta zatien u Evropi sa vie meunarodno prihvaenih dokumenata i naela sa odlunou da vuka treba spasiti, a to nije sutinsko pitanje za nas, pa ga netreba ni uvoziti, jer je broj vukova prema procenama narastao do 1200 jedinki. Iako ove brojke mogu biti diskutabilne ili orijentacione, kao zemlja potpisnica u obavezi smo da sprovodimo zatitu na odgovarajui nain kroz nacionalni zakon, mada pravih analiza i kompletnih predloga za gazdovanje kao da nemamo, ili ira javnost opet nije upoznata sa tim.Potreba za ouvanjem vuka se javlja iz razloga tretiranja ove vrste kao dela zaokruene prirodne celine, a sutinski se sagledava kroz plen koji lovi redukciono, zoohigijenski, selektivnoRecimo, vuk kontrolie populacije plena ( papkara ) ija bi prenamnoenost dovela do degradacije vegetacije, te i irih promena u okruenju. Medjutim odnos lovac - plen se iskazuje u promeni brojnosti, a uloga ugroene vrste se periodino menja, te se kroz ove promene dugorono u najboljem sluaju dobija relativno ritmika varijabilnostovek sa druge strane tei stabilnosti koju moe kontrolisati, te mu ovo neodgovara zbog ideje da se priroda nemoe prepustiti inercionim deavanjima, te da je isuvie pod uticajem oveka da bi se vraali na prapoetke. Status vuka u okruenju je uglavnom povezan sa tetama koje ini ljudskoj ekonomiji, a prva reakcija lovaca i stoara na poveanu brojnost ( gustinu ) vuka, te posledino smanjenje brorojnosti divljih papkara i / ili napada na domae ivotinje, je drastino smanjiti broj vukova. Ovo je isuvie jednosmerna reakcija na problem, a i neodgovara trenutnim sagledavanjima uloge i mesta divljih vrsta, te se javlja potreba za bolje upoznavanje ove vrste i prisutnih deavanja. Ako prihvatimo da priroda umnogome zavisi od ljudskih aktivnosti, volje i interesa, prisustvo vuka je uslovljeno mogunou kontrolisanja tih deavanja gazdinskim merama, te na kraju i ekonomskim efektom, a prihvatljivo reenje zahteva sveukupno sagledavanje uticaja vuka na sredinu pod kontrolisanim uslovima.

Kljune rei : vuk, gazdovanje vukom

OsnoveUopteno smernice za gazdovanje vukom kroz koncept zatite, uz odstrel koji mu garantuje odrivu brojnost i mogunost razmene gena, mora sadrati odravanje i poveanje brojnosti i vrsta divljih papkara kod nas.Kao deo oblikovanja nacionalnog akcionog plana za upravljanje vukovima, treba pokrenuti inicijativu za poboljanje znanja o vukovima ( radi osposobljavanja kadrova, ali i ljudi u zajednicama koje su najvie pogoene prisutnou vukovima ).. Ovde se pre svega orijentisati na biologiju i ekologiju vuka ( teritorijalnost, udruivanje, migracije, hijararhija, razmnoavanje, prirast, ishrana, nain lova) i povezanih vrsta, ime se izmedju ostalog poznatim metodama dolazi do informacija o tome zato, koliko i kada se dogaaju tete na divljim i domaim ivotinjama, to e pomoi u razumevanju vrste. Ovo ukljuuje istraivanja uticaja na populacije - pre svega divljih papkara, zatim tete koje priinjava stoarstvu, ali i medjusobni uticaj sa ostalim zverima, unutar same vrste, pa i uzrono ire na okolinu. Vuk je svakako vana gazdinska briga u podrujima koja pruaju uslove za vei broj divljih papkara, to je uzgred sluaj u svim lovitima koje kod nas nastanjuje vuk. Naime naa zemlja ima mnogostruko vee mogunosti za poveanje brojnosti i vrsta divljih papkara.Teza vie vukova a manje divljih papkara je zbog poznate medjusobne zavisnosti predatora i plena, te je potrebno stvariti uslove za njihov kontrolisani razvoj i korienje. Povezano sa ovim pomenuo bih mogunost ogranienja lova divljih papkara od strane ljudi, te stvaranja vee prehrambene baze vukovima, to neodgovara lovcima zainteresovanim za lov zajednikog plena, a i u sutini je jednosmerno preputanje stihiskim deavanjima u lovitima i odbacivanja od odgovornosti u njima.Uz to netreba troiti rei o znaajnom finansiskom efektu od mesa i trofeja papkara, te njihovom stratekom znaaju Takodje bi viedecenijski napori ( finansiski, strateki, radni.) drave, lovaca, struke, ka poveanju populacija divljih papkara postali obesmiljeni i uzaludni. Prethodno reeno navodi da je vano pitanje da li je mogue lovom plena i predatora od strane ljudi, dovesti do poveanja brojnosti i odstrela papkara, te optimalne / odrive / gustine vuka. Ovo se moe ispitati teoretski, pronalaenjem moguih modela, a korienjem i proverom hipoteza zasnovanih prema istraivanjima meusobnog uticaja gustine plena i predatora ( dnevne / godinje teinske potrebe u ishrani vuka opora.), kao i ostalih faktora koji utiu na demografiju populacija Preduslov za ovo je :1. Analiza stanita ( Reljef, vegetacija, infrastruktura), te precizno utvrdjivanje rasprostranjenosti i povrina koje nastanjuje vuk u Srbiji. 2. Status i raspored vujih populacija. Evidentiranje brojnosti opora i ivih jedinki. Veliine njihovih teritorija, te praenje promena u njima. 3. Evidentiranje i praenje brojnosti i rasprostranjenosti divljeg plena ( pre svega papkara ), te njihove promene, na prostorima koje nastanjuje vuk. U okviru ovoga polna i starosna struktura. Ujedno realne procene dinamike biljojeda - pre svega papkara. 4. Evidencija stradanja vuka treba da obuhvati sem brojnosti, uzrok, pol, telesne mere, starost, lokaciju, datum stradanja. Zatim pregledom utrobe ustanoviti sadraj. Eventualne podatke o broju primeraka koji su bili sa stradalim..Povremeni veterinarski pregled, ili bar na sumnjive jedinke 5. Evidencija stradanja divljeg plena vuka ( uzrok, broj, vrsta, pol, uzrast ). U okviru ove grupe evidentiranje pronaenih ostataka stradalih od vuka.6. Utvrditi vrste i brojnost domaih vrsta ( stoka, psi) koje ine potencijalni plen vuku ( u vukovim stanitima ), kao i nain uvanja ( ispaa, mere zatite ). 7. Evidencija stradanja domaih ivotinja od predatora ( datum, vrsta, broj ), uz komentar o prisutnim merama zatite ( pastiri, psi, tip ograde, zvuni efekti). 8. Pravljenje mrcilita sa ekama.. Prethodno reeno je vano zbog Istraivanja odnosa ( medjusobnog uticaja ) - vuk / plen / ovek / ostale povezane vrste ( zveri, leinari.), a prua vane smernice u gazdovanju vukom. RaspravaU osnovi, potrebno je odrediti prisutnost i optimalnu brojnost vuka u Srbiji, sagledavanjem biolokog i gazdinskog aspeka, te na osnovu toga brojnost i strukturu odstrela, povezano sa divljim papkarima.... Prema dosadanjim istraivanjima, metodom prorauna pogodne stanine teritorije u Srbiji ( orijentaciono 20 do 30.000km2 u Srbiji ) za prisutnost i ivot vuka ( umovitost, naselja, infrastruktura, plen...), te prosene veliine teritorije opora..., proleno brojne stanje vukova bi moglo podrati okvirno 300 do maksimalno 400 primeraka....Za ovo je svakako potrebna detaljnija analiza, te odstrel odrediti na osnovu procene prirataja ( rasplodni parovi, broj mladih pri okotu, opstanak...), ali i obima nastalih teta. Naime za gazdovanje vukom je vano pitanje interakcije sa populacijama plena, a uslovi pod kojima ih vukovi kontroliu je jo uvek otvoreno., to je velikim delom zbog injenice da je ovek - lovac preuzeo mnoge uloge predatora, te se primarna i potencirana uloga vuka ( sanitarna, selektivna, redukciona ) umnogome umanjila Ipak prehrambene potrebe vuka ukazuju na uzajamni znaaj gustine vuka i biomase plena, a funkcionalni oblik brojanog odgovora vukova ima znaajne Implikacije za gazdinske vrste divljih papkara. Tako se na osnovu rezultata, obrauna ubijanja plena za odreeno podruje i procene populacije vuka na osnovu linearne regresije moe proceniti uticaj vukova na biomasu papkara, koja je veoma vana za ekonomiju ljudi. ovek procenom uticaja vuka na vrste, brojnost i strukturu divljeg plena, to moe znaajno kontrolisati primerenim intervencijama, uvaavajui injenicu da fluktirajui faktori mogu znatno uticati na razlike u smrtnosti papkara izmeu godina i pozicija unutar podruja, a zavisno od dostupnosti plena ( teine, brojnosti, vrsta, kategorija ranjivosti ).Takodje smrtost divljih papkara od drugih inilaca ( lov od ljudi, drugih predatora, bolesti, vremenskih ekstrema.) moe znaajno uticati na njih, te biti vanija od ubijanja vuka. Recimo lov od ljudi i predatorstvo vuka, ak i ako su slini u intenzitetu, mogu imati razliitu demografsku vanost na divlje papkare, jer utiu na razliite starosne i polne grupeTako vuk vri znaajan pritisak na mlade, to omoguava relativno vei opstanak reproduktivnih ivotinja, te je prisutna mogunost kompenzovanja gubitaka u narednim godinama. Sa druge strane lovci su recimo u sluaju divljih svinja, skloni ulovima veih ivotinja, te utiu na vie starosne grupe, pa esto stradaju rasplodne enke. Pritom, vanost starosne grupe koja ima najvei uticaj na populaciono poveanje, varira zavisno od dostupnosti hrane.Ovo su neki segmenti koji ukazuju na irinu problema, a koji se umnogome mogu regulisati, ako se sprovode u sadejstvu struke i lovaca. Procene i predvidjanja prisutnosti brojnostiSmanjenje brojnosti divljih papkara, bilo da je od predacije vuka, drugih predatora, prekomernog odstrela od ljudi, ili bilo kojih drugih razloga ( bolesti, vremenski ekstremi, saobraaj) su jedan od glavnih uzroka napada vukova na domau stoku i poveanje vienja vukova u blizini naselja, to dovodi do percepcije da se brojnost vuka dramatino poveao. Zato je veoma vana to preciznija procena rasprostranjenosti i relativne gustine populacije vukova, ali i njegovih konkurenata za prostor i potencijalni plen. Utvrdjivanje brojnosti vuka je oteano zbog specifinosti njihovog stanita, ali i naina ivota, pa se treba koristiti poznatim metodima koja se koristi u mnogim istraivanjima u svetu, za dobijanje relevantnih podataka.. Povrina prostora koju nastanjuju ( i potencijalni, pogodni ) vukovi u zemlji. Broj opora. Prosean broj vukova u jednom oporu ( leto / zima mart / oktobar ). Prosena osnovna teritorija jednog opora. Procena brojnosti samaca. Na osnovu ovoga broj jedinki koje uestvuju u reprodukciji ( primarne, ili kako ih popularno nazivaju, alfa jedinke ), te prosenim brojem mladih i njihovog opstanka proceniti realni prirast. Ukalkulisati procenat prirodne smrtnosti odraslih.Provera se vri praenjem i identifikacijom tragova na snegu gde se oekuje prisustvo vuka, risa, plena, te skupljanjem i analizom izmeta. Zatim metodom foto-zamki, na mestima gde se divlja kree ili primamljuje ( hranom, mirisima). Radiometriskim ogrlicama se dobijaju vani podaci o kretanju opora i jedinke kao njenog dela. Istraivanje populacija i jedinki se obavlja u kontinuitetu tokom niza godina, to daje kompletnu, realniju sliku o vrstama i deavanjima. Ovo se sprovodi preko lovaca, umarskih radnika, biologa, stoara, planinara, volontera uz popunjavanje formulara koji sadre pitanja o prisutnosti, poloaju, brojnosti itd.Preispitati nain izvodjenja lova, te strukturnog odstrelnog zahvata divljih papkara u stanitima vukova. Ovo je vano zbog uticaja odstrela na strukturu populacija i njenog znaaja za brojnost ( kao kod divljih svinja ), ili znaaja predatorske ranjivosti odredjenih kategorija plena ( enke, mladi ), te mogunou korekcije pritiska na njih odstrelom.Konkurenti u ishrani ( ris i donekle medved ) su za nas veoma vani jer ih takodje elimo u okruenju i titimo. Istraivanja o medjusobnom uticaju ukazuju da mogu znaajno pridoneti prisustvu nekih od njih, a zajednikim uticajem do znaajnog pada brojnosti / gustine plena. Dosadanja istraivanja pokazuju da dolazi do veih interakcija vuka I medveda, te medjusobnih stradanja..., dok se ris veinom povlai pred vukom...Leinari imaju korist od vukova, a kod nekih je primeena i neka vrsta saradnje sa vukom....Kontrola brojnostiLov na vukove je glavni faktor koji utie na njihovu brojnost, a lov pukom je jedini dozvoljeni alat kojim se kod nas moe kontrolisati. Pri odredjivanju broja vukova za odstrel koriste se parametri koji predvidjaju optimalnu veliinu vuijih populacija u odnosu na eljene populacije plena, te se i primenjuje adekvatno gazdinskim projekcijama preko odstrelnih kvota, iskazanim procentom od brojnosti vukova ( proleno brojno stanje, prirast). Svakako se pri planiranju te aktivnosti uzimaju u obzir fluktirajui faktori koji utiu na brojnost ( bolest, konkurentne vrste, medjusobni sukobi). Vano je napomenuti da nepostoji koncenzus o procentualnom uticaju odstrela, tj. ukupnim godinjim stradanjima vukova, na populaciju. Po nekim procenama maksimalno odrivo stradanje vukova je oko 40 % rane zimske brojnosti, a populacija se poveava nakon odstrela ispod 35 %. Po drugima populacije ostaju stabilne nakon odstrela od 16 do 24 %, a preko 28 % esto dovodi do opadanja brojnosti vukova... Svakako reprodukcija ne moe u potpunosti nadoknaditi previsoke stope stradanja, ali doseljavanje ili migracija ublaavaju uinak odstrela, na odreenom prostoru...., te sve ovo treba istraiti u naim uslovima. Uz to tete nastale na divljim papkarima mogu biti indikator deavanja, te svakako mogu uticati na odstrelne kvote za vuka.Vano je i pitanje o tome kada i kako se vuk lovio, te kako to ubudue initi. Ovo je zbog pomenute injenica da je lov najvaniji nain kontrole brojnosti vuka, ali koji za sada nekontrolisano deluje na populacije u smislu starosne, polne i veoma vane socijalne strukture opora. Zato je potrebno utvrditi procenat efikasnosti ulova vukova po nainu lova ( Prim : pogon 30 % ; stalno mrcilite 35% ; sluajni odstrel 10 % ; pri napadu na torove,stoku 5%...), te sezona stradanja. Ovim bi se dolo do preporuene efikasnosti, koja bi kombinovanjem sa mogunou izbora jedinki, dala selektivni znaaj odstrela, Primer : odstrel vodeih muijaka / enki znaajno utie na ponaanje ostatka opora Sve ovo upuuje na budua deavanja i predvidjanja, te nalaenje modela ispunjavanja odstrelnih kvota, kroz mogui izbor polne, starosne, ili teinske strukture odstrelaMrcilita Mrcilita bi trebala biti prostorno rasporedjena u skladu sa teritorijama opora, ime se olakava njihovo praenje i kontrola, te smanjuje mogunost medjusobnih sukoba ( iako teritorijalnost i sukobi mogu postaviti gornja ogranienja gustine, oni se mogu pojaviti ak i kada im je gustina niska i hrane ima u izobilju ).Kontinuirano snabdevanje mrcilita klaninim otpacima i dr., doprinosi smanjenju teta nastalim od napada na domae ivotinje, ali moe pomoi i istraivanju doprinosa smanjenja napada na divljim vrstama. Primer : neka istraivanja kau da ovakav nain prihrane doprinosi sa oko 18 % u ishrani vuka Ekonomski efekt Ekonomski efekt pri gazdovanju vukom je nikakav ili preciznije dovodi u minus. Naime ekonomska cena godinjeg odravanja jednog vuka prevazilazi 1000 eura., a kako se odstrel odredi na recimo 25 - 30 % ukupne brojnosti, teret odravanja ostalih bi se prebacio na ovaj procenat, te bi odstrelna cena u ovom trenutku bila isuvie velika za nae lovce. Inostrani lovci bi sveukupno amortizovali mali deo trokova, te je potrebno razmotriti razne opcije ( naplatu trofejne vrednosti odstreljenih i sl.) Obzirom na prethodno, drava bi u saradnji sa medjunarodnim institucijama, NVO zainteresovanim za ouvanje vuka, morale da prue odredjene subvencije i pomo, lovitima koja ih imaju. Uz to isplate teta nastalih od vuka na domaim ivotinjama, je finansiski verovatno nemogue prebaciti na teret lovita, te je potrebno stabilno regulisanje i nain isplate ovih teta, to uzgred ukljuuje obavezu i opis metoda za zatitu stoke od napada predatora, te okolnostima i stradanjima pasa Recimo tete na domaoj stoci koja se uva na otvorenim panjacima se mogu smanjiti upotrebom pasa uvara koji su telesno dorasli vuku, pa bi par njih realno mogli sauvati stado. Na manjim panjacima mogu posluiti takozvani elektrini pastiri, koji u kombinaciji sa zvunim efektima daju pozitivne rezultate.Ostale aktivnostiPotrebna su stalna istraivanja taksonomije vuka, koja ukljuuju mogua ukrtanja sa drugim kanidima. Mogunost i metode reintrodukcije i naseljavanja odgovarajuih vrsta prirodnog plena vuku. Provere stavova o gazdinskim uticajima vukova. Praenje zoohigijenskih deavanja. Program meunarodne saradnje, posebno sa susednim zemljama radi zajednikog planiranja, zakonodavstva, razmenu iskustava i istraivanja