S M E Š T A J K R A V A

UVOD Najbolji način da se iskoristi genetski potencijal mlečnih krava je da im se pored svega ostalog, obezbedi i idealan smeštaj sa naglaskom na komfor kako bi se postiglo dobro zdravstveno stanje, dobra reproduktivna performansa, kao i dobra proizvodnja mleka. Normalno se stalno povećava veličina stada na farmi, tako da su farmeri suočeni s tim da moraju modernizirati ili graditi nove objekte za smeštaj krava. Svi elementi u sklopu sistema držanja se moraju razmotriti, sa posebnim naglaskom na logistiku. Preporučuje se upoređivanje troškova remodeliranja farme sa troškovima potpune zamene starih sa novim objektima. Obično je bolja i jeftinija odluka da se izgrade nove štale. Važno je obratiti pažnju na dizajn, inžinjering i finansijski aspekt kod planiranja izgradnje smeštaja za krave i u tu svrhu je najbolje konsultovati profesionalce tj. konsultante iz oblasti menadžmenta mlečnog govedarstva, savetodavnu službu, bankarske menadžere.

Opšte smernice kod dizajniranja smeštaja za krave:

- napraviti odgovarajući menadžment plan - informisati se o modernim sistemima držanja krava pre donošenja finalne

odluke - konsultovati profesionalce iz oblasti menadžmenta - pružiti najoptimalniji smeštaj kravama sa posebnim naglaskom na njihov

komfor

- odabrati odgovarajući položaj farme na osnovu sastava zemljišta, drenaže (odvod vode), snabdevanja sa vodom i električnom energijom i puteva

- obezbediti slobodne bokseve koji su odgovarajućih dimenzija i komforni za krave

- odabrati prostirku koja pruža dobru higijenu i komfor kravama - obezbediti dobru ventilaciju u štalama - izabrati najbolji način izđubravanja i skladištenja đubriva - obezbediti rafove za hranjenje krava - u okviru štale imati posebne bokseve za telenje, lečenje - obezbediti dovoljno prirodne svetlosti u štalama - odrediti mesta u štali na kojima će biti korita sa dovoljno pijaće vode za sve

krave - namestiti izmuzište u okviru štale i prostor pored njega odakle će krave jedna

po jedna ići na mužu

Znači, kod smeštaja krava je neophodno pažnju usmeriti na:

- menadžment plan - položaj farme - sistem držanja - bokseve za krave - prostirku - ventilaciju - način izđubravanja i skladištenja đubriva - hranjenje stoke - bokseve za telenje, lečenje krava - prirodnu svetlost u štalama

- mesta za pijaću vode - izmuzište

MENADŽMENT PLAN Apsolutno je neophodno u dizajniranju odgovarajućeg smeštaja za krave prvo napraviti dobar menadžment plan. Menadžment plan treba da obuhvata ishranu i manipulisanje sa različitim grupama mlečnih krava, teladi i junadi. Važno je napraviti dugoročan menadžment plan. Smeštaj kravama i mladoj stoci prvenstveno treba da pruža komfor sa posebnim naglaskom na logistiku, personal, hranjenje životinja i izđubravanje. Vreme je novac, tako da je uvek važno povećati efikasnost rada. Nikad ne treba izgubiti iz vida da jedna uspešna farma zahteva težak rad punih 365 dana godišnje. Kod dizajniranja jedne farme je vrlo važno obratiti pažnju na klimatske uslove, posebno na temperaturu, vlažnost, kišu, sneg i vetar. Naglasak uvek treba biti na čistim, suvim i komfornim boksevima za krave. Kad je reč o izmuzištu, ono je uvek centar aktivnosti na jednoj farmi. Mora se posvetiti pažnja lokaciji izmuzišta. Izmuzište treba da bude na takvom mestu da se krave mogu bez smetnji kretati do i od njega. Dobro je pored izmuzišta napraviti i jedan obor u kojem krave trebaju boraviti najmanje 1,5h pre nego što krenu na mužu. Rafovi za hranjenje moraju biti tako dizajnirani da svaka odrasla krava ima dovoljno mesta. Ispred rafova se nalazi staza koja treba biti dovoljno široka kako bi se njom bez problema mogla kretati mikser prikolica sa hranom. Način izđubravanja je jako važan. Krave moraju uvek imati na raspolaganju svežu i čistu vodu za piće. Obično se u štalama sa slobodnim sistemom držanja postavljaju korita sa vodom, tolikog kapaciteta da mogu podmiriti potrebe svih životinja. Važno je u štalama imati i posebne bokseve koji služe za lečenje, telenje krava i oni se obično nalaze u blizini izmuzišta. Nikad se ne smeju boksevi u kojima krave inače borave, kao i izmuzište koristiti za njihovo lečenje ili telenje. Preporučuje se i odvajanje zasušenih i steonih krava od stada. ODABIR POLOŽAJA FARME Kada se prave novi objekti za krave, vrlo je važno obratiti pažnju na položaj farme i topografiju zemljišta. Gledaju se uslovi zemljišta, drenaža, snabdevanje sa vodom i električnom energijom, kao i pristupačnost za vozila. Dobro je pratiti vremenske uslove preko cele godine.

SISTEMI DRŽANJA Razlikuju se tri sistema držanja krava: - zatvoren - slobodan sistem držanja - štale sa otvorenim krovom i slobodnim sistemom držanja - otvoreni sistem držanja (koral) Zatvoren – slobodan sistem držanja U umerenim i hladnijim klimatima, zatvoren - slobodan sistem držanja pruža idealnu zaštitu kravama od loših vremenskih uslova. Krave dobro podnose niske temperature, ali se moraju držati u suvom i ne smeju biti izložene promaji. Vlažnost u štalama se mora konstantno održavati na niskom nivou jer se u suprotnom smanjuje proizvodnja mleka.

Štale sa otvorenim krovom i slobodnim sistemom držanja Ovaj sistem držanja je idealan za mediteranske i suve klimate. U slučaju jakog vetra, kiše, snega, dobro je imati urolane plastične zavese sa kojima se štala prekriva. Radi lakšeg čišćenja, preporučuje se betonski pod. Što se tiče odvoda, dobro je imati rezervoare ili lagune za đubrivo. Koliko ima krava (50-125), toliko mora biti i bokseva. Stado mora biti podeljeno na proizvodne grupe.

Otvoreni sistem držanja (koral) Ovaj sistem držanja je dobar za tropske klimate.

SLOBODNI BOKSEVI ZA KRAVE Danas se sve više grade štale sa slobodnim boksevima koji obezbeđuju pun komfor kravama. Krave se ovako drže u čistijim uslovima i imaju manje problema sa vimenom. Mogu se slobodno kretati, što je još jedan plus.

Dizajn slobodnih bokseva ima odličan uticaj na zdravlje krava i njihove reproduktivne performanse. Pružaju kravama idealne uslove za odmor pošto se one uglavnom odmaraju. Ovi boksevi moraju biti dovoljno veliki kako bi krave mogle bez problema ustajati i legati jer su u suprotnom moguće ozlede nogu i vimena. Optimalna širina slobodnih bokseva je od 110-115 cm. Ako su boksevi prekratki, moguće su povrede, a ako su predugački krave defeciraju na prostirku.

Pod boksa treba da je napravljen od kvalitetnog betona i izdignut za 15-20 cm od staze kojom se krave kreću. Ako su svi uslovi podmireni, krave koje se odmaraju u svojim boksevima ne uznemiravaju druge i lakše je sve održavati čisto.

Preporučene dimenzije slobodnih bokseva za krave telesne mase od 550-700kg

dužina (cm) širina (cm) slobodni boks (bočna strana) 240-250 110-115

slobodni boks (unutrašnji red) 220-230 110-115 slobodni boks (dupli red) 440-460 110-115

staza za kretanje između redova slobodnih bokseva

220-250

staza za kretanje iza rafa za hranjenje

300-350

PROSTIRKA Dobra prostirka je neophodna za komfor krava. Ona obezbeđuje dobro zdravlje vimena i prevenira ozlede nogu krava. Pored ovoga, obezbeđuje i dobar kvalitet mleka. Pod bokseva uvek mora biti pokriven sa dovoljno suve i čiste prostirke. Kao prostirke se mogu koristiti:

- slama, piljevina - gumena strunjača - dušek

Slama i piljevina Debljina prostirke od slame ili piljevine treba da je oko 3 cm. Bitno je da su dobrog kvaliteta tj. suve i čiste. Moraju se inače držati na suvom mestu.

Važno je da upiju što više vlage ispod krave. U piljevini ne sme biti iverice. Potrebno je od 0.5-1 kg piljevine ili slame dnevno po kravi. Pored piljevine i slame kao prostirka još se može koristiti i pesak.

Gumena strunjača Gumena strunjača predstavlja dobar izolacioni materijal između krave i betona boksa, kao i udobnu prostirku za odmor krava. Karakteristike gumene strunjače su sledeće:

- krave se ne kližu prilikom leganja i ustajanja - lako se čisti - može se koristiti 10 godina

Dušek Dušek kao prostirka kravama je noviji metod koji koriste farmeri diljem sveta. On pruža dobar odmor, komfor kravama i smanjuje mogućnost ozleda. Debljine je oko 8-10 cm. Građen je iz elastičnog materijala, pa se teško cepa ili rasteže. Lako se održava tj. čisti.

VENTILACIJA Dobra ventilacija u štalama je neophodna jer ima odličan efekat na proizvodnju mleka, zdravlje i reproduktivnu performansu životinja. Ona omogućava kravama da kontrolišu svoju sopstvenu telesnu temperaturu. Pored toga, obezbeđeno je i snabdevanje sa svežim vazduhom u svim vremenskim uslovima. Adekvatna ventilacija je neophodna za uklanjanje štetnih gasova iz štale kao što su karbon-dioksid i amonijak, neophodna je za smanjenje akumulacije vlažnosti u štalama i neophodna je za uklanjanje toplote proizvedene od strane životinja. Znači, ventilacija treba da je takva da je u štali suvo, da nema promaje i da je sveže i kad je vreme napolju jako toplo. Krave mogu podneti niske temperature samo ako je suvo i ako nema promaje u štali. Temperatura u štali mora da bude između –10 i 20C. Optimalna temperatura u štali je 10C. Povećanje temperature u štali onemogućava odavanje toplote u krava, tako da one uzimaju manje hrane i usled toga daju manje mleka.

Dobra ventilacija zavisi od dimenzija štale, ulaza i izlaza vazduha. Obično je naglasak na prirodnoj ventilaciji u štalama koja se zasniva na tome da je topao vazduh lakši od hladnog, tako da se toplota koju krave proizvode polako penje ka krovu štale. Idealno bi bilo imati otvor na krovu štale kako bi ovaj topao vazduh mogao izlaziti napolje, kao i amonijak, karbon-dioksid i vlaga. Veličina otvora za izlaz vazduha zavisi od proizvodnje toplote po kravi (proizvodnja toplote po kravi zavisi od nivoa proizvodnje mleka), broja krava, razlike između spoljašnje temperature i temperature u štali. Npr. ako imamo štalu sa zatvorenim, slobodnim sistemom držanja, dužine 32 metra i sa 100 krava, onda bi širina otvora za izlaz vazduha bila oko 43 cm. Otvori za ulaz svežeg vazduha se trebaju konstruisati na oba bočna zida, 2 metra od poda i oni moraju biti nešto uži od otvora za izlaz vazduha i to npr. ako je otvor za izlaz vazduha širok 43 cm, onda bi otvor za ulaz svežeg vazduha na svakom zidu bio oko 33 cm širok. Nagnutost krova bi trebala biti oko 25 stepeni kako bi se obezbedila dobra prirodna ventilacija jer se tada topao vazduh lakše kreće ka krovu štale. U većim štalama je lakše postići dobru ventilaciju. Danas se preporučuje tzv. horizontalna ventilacija sa otvorenim bočnim zidovima na štali pri čemu se oni mogu zatvoriti sa urolanim plastičnim zavesama kada je vreme loše. IZĐUBRAVANJE I SKLADIŠTENJE ĐUBRIVA Izđubravanje i skladištenje đubriva je neophodno kako bi se postigli dobri higijenski uslovi u štali. Kod odabira načina izđubravanja gleda se da ono bude što jednostavnije, brže i efikasnije, a gleda se i vrsta prostirke. Moraju se uzeti u obzir i troškovi investiranja u opremu, održavanja, gorivo i električnu energiju. Važno je i proceniti za šta će to đubrivo služiti tj. da li će služiti za đubrenje useva ili za prodaju.

Najčešće se u štalama postavljaju daščani podovi po kojima krave defeciraju i oni se obično nalaze između bokseva. Daske se postavljaju na beton štale. Preporučuju se za umerene i hladne klimate. Ovo je najjednostavniji način sakupljanja đubriva, ali ujedno zahteva i više radne snage. Najefikasniji sistem izđubravanja je ipak tzv. scraping sistem tj. mehaničko ili hidrauličko struganje đubriva sa betonskog poda pomoću pribora koji se sastoji iz sečiva. Postoje tzv. samohodni scraperi za koje je neophodan posebno dizajniran pod, a koji pored struganja ujedno i peru pod vodom pomoću specijalnih prskalica. Najbolji rezultati kod mehaničkog scraping sistema se postižu ako se đubrivo češće uklanja, čime se obezbeđuje čistoća i sprečava smrzavanje đubriva u vreme jakih hladnoća, a manja je i emisija amonijaka. Scraperi pričvršćeni za zadnju stranu traktora su takođe dobri za izđubravanje, ali zahtevaju veće investicije i više rada. Ako se planira ovakav način izđubravanja, onda se mora napraviti veća staza po kojoj se krave kreću i defeciraju (balegaju) kako bi se traktor kretao bez problema, a i ivičnjak slobodnih bokseva treba biti 20 cm viši kako se đubrivo ne bi ubacivalo u boks i na prostirku tokom scrapinga. Što se tiče odabira skladišta za đubrivo, ono zavisi od načina izđubravanja i od toga da li se radi o čvrstom, polučvrstom ili tečnom đubrivu. Vrsta prostirke takođe utiče na način skladištenja đubriva. Đubrivo se može odlagati u jame sa daščanim podom, zatim u ograđene silose na zemlji i u lagune čiji su zidovi obloženi plastikom kako bi se sprečilo zagađenje zemljišta i vode. Nikad se ne sme ulaziti u skladišta za đubrivo bez zaštitne maske ili konopca oko pojasa koji drži neka druga osoba radi sigurnosti, jer su metan i hidrogen-sulfid koje đubrivo odaje jako otrovni i opasni po život. Zavisno od klimatskih uslova, poželjno je imati skladište u koje se đubrivo može odlagati najmanje 6 meseci. HRANJENJE STOKE Od načina hranjenja stoke zavisi proizvodnja mleka. Obično se u štalama prave rafovi za hranjenje krava i to sa svake strane betonske staze koja ide po sredini štale. Betonska staza treba da je širine 5.50 metara kako bi se njom bez problema mogao kretati traktor i mikser prikolica iz koje se mehanički sipa hrana sa leve i desne strane do rafova.

Ovi rafovi omogućavaju kravama da nesmetano jedu, a smanjuju i rizik od mogućih ozleda. Svaka krava ima dovoljno prostora (65-75 cm) da lako proturi glavu kroz raf i tako dođe do hrane. Treba imati na umu da neka hraniva (npr. silirana stočna hrana) sadrže kiseline koje oštećuju betonski pod, tako da bi on morao biti visokog kvaliteta ili se na beton gde se stavlja hrana treba postaviti neki rezistentan materijal kao npr. keramičke pločice ili neki sintetički materijal. ODVOJENI BOKSEVI, BOKSEVI ZA LEČENJE I BOKSEVI ZA TELENJE KRAVA Za bolesne krave, krave koje se tele ili zahtevaju neki drugi tretman, moraju se obezbediti posebni boksevi u okviru štale. Ovi boksevi moraju biti suvi, čisti, bez promaje, dobro provetreni i u njih treba da se stavi pijaća voda za kravu. Odgovarajuće mesto za ove bokseve je pored izmuzišta kako bi izdvojene krave imale kontakt sa stadom. Broj ovih bokseva zavisi od broja krava. Odvojeni boksevi Odvojeni boksevi služe za utvrđivanje estrusa kod krava, za dijagnostikovanje steonosti, za osemenjavanje, merenje temperature kravama i za kratkotrajno lečenje krava. Krave koje treba da se pregledaju bilo bi poželjno odvojiti u ove bokseve odmah nakon muže i brzo ih vratiti ponovo u stado nakon tretmana. Na ovaj način je olakšan rad i umanjena uznemirenost stada. Boks za telenje Nekoliko dana pre očekivanog telenja, krave se moraju odvojiti u posebne bokseve, ali moraju imati i vizuelni kontakt sa ostatkom stada kako bi se prevenirao stres,

tako da se preporučuje da boksevi za telenje budu u blizini izmuzišta. Krave treba da ostanu u ovim boksevima 24 sata po telenju, a onda se mogu ponovo vratiti u stado. Nakon svakog telenja, boks se mora dobro očistiti i dezinfikovati. Preporučene dimenzije bokseva za telenje su najmanje 4.0 x 3.0 metra. Boks za lečenje krava Boks za lečenje krava je predviđen za bolesne krave koje se moraju držati odvojene od stada duži vremenski period. Boksevi za lečenje moraju biti tako konstruisani da se lako čiste i dezinfikuju, kao i da omogućavaju nesmetan rad veterinarima. PRIRODNA, SUNČEVA SVETLOST U štalama zatvorenog tipa je vrlo važno obratiti pažnju na količinu prirodne, sunčeve svetlosti. Prozori na zidovima i krovu štale obezbeđuju dovoljno dnevne svetlosti. Na svakih 5 krava je potrebno oko 60 vati sunčeve svetlosti. VODA Dostupni izvori vode igraju značajnu ulogu u snabdevanju krava sa svežom vodom za piće. Vode mora biti dovoljno za sve krave i ona mora biti sveža i čista. Ako nije higijenski i hemijski ispravna, odraziti će se loše na zdravlje krava. Pored rafova za hranjenje stoke, dobro bi bilo postaviti korita sa pijaćom vodom. Kada se procenjuje koliko je ukupno potrebno vode, gleda se optimalna potrošnja vode od strane krava, teladi i junadi, gleda se koliko je potrebno vode za pranje izmuzišta i oko njega itd. IZMUZIŠTE Svaka farma mora imati adekvatno izmuzište za krave. Ono mora biti tako konstruisano da je potpuno opremljeno, da olakšava rad, da umanjuje stres kod krava i da se lako čisti i održava.

Pored svakog izmuzišta valjalo bi imati jedan ograđeni prostor koji bi omogućio lakše kretanje krava ka izmuzištu. Veličina ovog prostora treba da se bazira na broju krava koje se dnevno muzu i to 1.5 metara kvadratnih po svakoj kravi. Idealno bi bilo držati krave u ovom prostoru oko 1sat pre svake muže i za to vreme im oprati i očistiti vimena. Iz ovog obora se svaka krava pušta jedna po jedna napred ka izmuzištu, a posle muže one se vraćaju u svoje bokseve. Nakon muže krave imaju običaj da piju vodu i jedu, tako da im uvek tada hrana i voda trebaju biti na raspolaganju.

ZAKLJUČAK Smeštaj krava je jedan od najznačajnijih stavki u mlečnom govedarstvu zato što je jako kompleksna stvar koja obuhvata mnogo elemenata kako bi se ostvario uspeh i profit. Dobar smeštaj obezbeđuje dobru proizvodnju i to bi svaki farmer trebao da zna. Ako se slabo obraća pažnja na smeštaj krava, posebno na higijenske uslove, farmeri ne bi trebali biti iznenađeni i razočarani kad umesto dobre, dobiju slabu proizvodnju mleka. Adekvatan smeštaj zahteva i poprilična ulaganja, što znači da svako ko želi da se bavi ovim poslom treba sve realno proceniti.