Poboljšanje proizvodnje mleka na farmama visoko mlečnih krava

Poboljšanje Proizvodnje Mleka na Farmama Visoko Mlečnih Krava

USAID Agrobiznis projekatInternacionalnih brigada 5711000 Beograd, Srbijatel 011/243.66.11fax 011/[email protected]

Ni jedan deo ovog materijalase ne moze reprodukovatibez prethodnog odobrenja:

Taurus Agro KonsaltingSrbija 26300 VrsacHemograd Lamela IV/2a

+381 (0) 13 839-129+381 (0) 13 838-355+381 (0) 60 682-8787+381 (0) 63 241-892

[email protected]

Uvod U poslednjih nekoliko decenija u svetu, pa tako i u Srbiji, drasticno se promenio profil farmera koji se bave proizvodnjom mleka. Danas je to sve više uže specijalizovana proizvodnja pojedinih farmi sa akcentom na ukrupnjavanje stada i na poboljšanje genetskih karakteristika krava, odnosno, maksimalno iskorišćenje potencijalnih resursa jedne farme, smanjenje troškova i povećanje profitabilnosti.Od ekstenzivne proizvodnje i malih porodičnih farmi, sa jačim razvojem mlekarske industrije, veoma brzo su nastajale farme koje su prerastale u uže specijalizovane farme za proizvodnju sirovog mleka. Sa sve većim zahtevima mlekarske industrije u smislu kvaliteta i sa podizanjem nivoa zahteva potrošača, neminovno je dolazilo i do poboljšanja kvaliteta sirovog mleka, podizanja nivoa znanja samih farmera, poboljšanja genetskih predispozicija grla, poboljšanja uslova u smislu smestaja krava, itd. Sa razvojem mlekarske industrije neminovno je i poboljšanje produkcije mleka kako po farmi tako i po kravi, pa primera radi ukoliko je u periodu od pre dvadesetak godina kod holstein krava dobra proizvodnja podrazumevala proizvodnju od oko 6000 litara, danas se dobrom proizvodnjom može tumačiti samo proizvodnja koja je preko 8000 litara, u suprotnom profitabilnost je jednostavno nemoguća. Na osnovu napred navedenih podataka očigledno je da prostor u smislu profitabilnosti ostaje sve manji, pa je jednostavno neophodno puno raditi na smanjenju ukupnih troškova i povećanju proizvodnje mleka po kravi, a što svakako podrazumeva i preventivno delovanje na sve moguće potencijalne probleme. Da bi se farmer uspešno bavio proizvodnjom sirovog mleka, neophodno je voditi računa o nekoliko ključnih faktora za uspeh u mlekarskoj proizvodnji.U mlekarskoj proizvodnji, postoji veoma mnogo problema, troskova i upravljackih faktora koji uticu na uspeh ili neuspeh jedne farme.Ukoliko bi se farmeri savetovali sa različitim profilima stručnjaka, od nutricionista do bankarskih savetnika, dobili bi veoma mnogo različitih odgovora na temu poboljšanja poslovanja jedne farme. Dosadašnja svetska iskustva u mlekarskoj proizvodnji nam ukazuju da je nekoliko preduslova, najbitnije za dugoročni uspeh u mlekarstvu, odnosno proizvodnji sirovog mleka i to:

1. Dobar dugoročni plan – neophodno je dobro osmisliti plan, koji ce pomoci da se u odredjenom poslu zacrtaju dugoročni ciljevi, kao i da se postignu željeni rezultati.

2. Kvalitetna nega krava – kako god funkcionisala farma, krave su te, koje će plaćati račune. Ukoliko se na farmi sprovede dobra reprodukcija, obnavljanje stada, dobra preventiva zdravstvenog stanja i kvalitetna ishrana na visokom nivou, tada ce biti i dobre proizvodnje mleka.

Poboljšanje Proizvodnje Mleka na Farmama Visoko Mlečnih Krava

3

4

3. Upravljački tim farme – čak i manje farme zahtevaju zalaganje više od jednog čoveka. Bitno je shvatiti, da tim nije skup individualaca, koji odvojeno rade pod direktivama jednog šefa. Tim bi, u suštini, trebao da bude skup individualaca koji zauzimaju pozi- cije koje odgovaraju njihovim talentima, odgovarajuće obučenim i osposobljenim za svoj posao. Ne treba zaboraviti da tim uključuje i osobe koje nisu zaposlene na farmi, vec funkcionišu kao spoljni saradnici (veterinari, računovodje, nutricionisti, serviseri, dobavljači, ...). Ciljeve i očekivanja od navedenih saradnika, takodje treba postaviti i u kontinuitetu preispitivati.

4. Efikasno ulaganje kapitala - malim farmerima je sve teže da opstanu i odrze korak u profitabilnoj proizvodnji sirovog mleka. Sa ukrupnjavanjem farmi, neophodno je pažljivo investirati u dalji razvoj posla u mlekarskom sektoru, radi stabil- nosti i kvaliteta poslovanja.

5.Informacioni sistem – radi što kvalitetnijeg praćenja troskova proizvodnje, promena na farmi, selekcijskih i veterinarskih mera i profitabilnosti poslovanja neophodno je uključiti se u nove tehnologije i tehnoloska dostignuća. Informacioni sistemi su nesto sto ce svakako olakšati i ubrzati praćenje efikasnosti poslovanja i sumiranje krajnjih rezultata.

6. Kvalitetan tržisni plan i plasman sigurnom kupcu – u vremenu kada je prisutna potpuna nestabilnost cena mleka, nesigurnost u otkupu mleka, neophodno je naći pouzdane i sigurne partnere sa kojima će se u kontinuitetu raditi na poboljšanju partnerskih odnosa i sa kojim će biti prisutna potpuna sigurnost u smislu dugo- ročnog poslovanja i daljeg razvoja posla.

U okviru ovog vodiča za farmere, koji su uključeni u USAID AgroBiznis Projekat, želja nam je pre svega da stavimo akcenat na problematiku ekonomskog praćenja poslovanja, ishrane, reprodukcije i mastitisa, odnosno na mogućnosti preventivnog delovanja na potencijalnu problematiku jednog stada i na mogućnosti poboljšanja profitabilnosti farme mlečnih krava.

„Taurus“ Agro Konsalting

4

5

Ekonomska analiza farme mleka:osnovne preporuke

Uvod Da bi jedna farma dobro funkcionisala neophodno je da ima u svakom momentu kvalitetne podatke i informacije o trenutnim rezultatima i poslovanju farme. Analize poslovanja su potrebne kako zbog svakodnevnog donošenja odluka, tako i zbog potencijalnih investitora, koji će podržati mlekarsku proizvodnju na farmi. U ekonomskom delu poslovanja farme, mogu se uključiti na različite načine finansijski savetnici, banke, kreditni sistemi, osiguravajuće kuće, konsultantske firme, softverske firme za farme, mlekare, itd. Sa sve većim uključenjem banaka u finansiranje ove proizvodnje, sve će se više insistirati na finansijskim analizama poslovanja farmi. U obradi ovakve vrste podataka pored dobrih softverskih programa, neophodno je imati stručan tim ljudi, pri čemu je veoma bitan momenat i iskustvo rada u ovoj oblasti. Osnovna funkcija vlasnika, odnosno, menadžmenta farme jeste donošenje odluka i preuzimanje rizika. Takodje, neophodna je i redovna komunikacija sa svim partnerima, radi donošenja što kvalitetnijih i što racionalnijih odluka u smislu poslovanja farme, pri čemu se nikako ne sme zanemariti proces analiziranja podataka i podizanja nivoa znanja kompletnog tima, što će svakako dovesti do smanjenja donošenja rizičnih odluka po dalje poslovanje. U poslovanju jedne farme neophodno je u kontinuitetu pratiti troškove i prihode i na osnovu njih izvlačiti rezultate, odnosno redovne izveštaje o poslovanju.Izveštaji obezbedjuju menadžeru farme kvalitetne podatke, informacije i znanje. Svrha izveštaja jeste:

1.Koriste se kao alat za dalja usmeravanja poslovanja. 2.Izveštaji mogu obezbediti podatke za finansijsku analizu i ostala praćenja poslovanja 3.Koriste se kao pokazatelj poboljšanja i progresa 4.Mogu biti alat za buduća planiranja

Da bi farma imala podatke u kontinuitetu, neophodno je da se vodi knjigovodstveni deo, troskova i prihoda u svakom momentu kada se oni pojavljuju, bez obzira kada je nešto prodato ili plaćeno, kao i deo oporezivanja, otplate kredita, ...Da bi farmeri lakše pratili profitabilnost na farmi, odnosno sve prihode i troškove, dajemo nekoliko najbitnijih stavki prihoda i troškova koje je neophodno pratiti da bi se imao uvid u poslovanje, odnosno za dalje analize i usmeravanje poslovanja.Prihodi farme: Prihodi od prodaje mleka, premije za mleko, prodaja tovnog materijala, izlučenih krava, priplodnih junica, prirast mladjih kategorija, regresi za priplodnu stoku, prodaja stajnjaka, ...Troškovi farme: Troškovi ishrane (priprema silaže, sena, koncentrovanih hraniva i dodataka hrani), prostirka, troškovi veterine i v.o., energenti i voda, sitan inventar, održavanje mašina, opreme i objekata, osiguranje, zarade zaposlenih, ...Ukoliko se redovno prati poslovanje i u kontinuitetu preispituje i analizira, uz angažovanje svih pojedinaca unutar tima, pozitivni rezultati poslovanja ne bi smeli da izostanu. Naravno, na poslovanje takodje utiče i poslovno okruženje odnosno trenutni tržišni uslovi.

6

Planiranje poslovanja u poljoprivrednoj proizvodnjiUvod Svaka farma ima svoj poslovni plan. Planiranje je jedna od funkcija vlasnika odnosno, menadžmenta. Planiranje setve, žetve i finansiranja je suštinsko za svakog potencijalnog farmera ili za one koje su već u ovom poslu. Neke od komponenti biznis plana su vaši finansijski izveštaji iz ranijih poslovanja koji samo treba da budu prekopirani i uključeni u ovaj novi plan.Pripremanje detaljnog biznis plana za potencijalne investitore je standardna praksa širom sveta. Tako je i u poslovanju farmi. Ono što interesuje potencijalnog investitora je:

1. Kakva je vaša sadašnja pozicija (resursi koji su trenutno dostupni)? 2. Koji je vaš cilj? 3. Kako i kada planirate da postignete cilj (aktivnosti)?

Na ova pitanja treba dati uvek što stručniji odgovor. Ovo ne znači da lični ciljevi ne treba da budu uključeni u plan ali oni uvek moraju biti postignuti kroz celokupan poslovni uspeh. Vlasnici zemljišta i investitori će koristiti vaš plan da procene rizik i vašu sposobnost da vratite dug i povratite njihovu investiciju.

Resursi koji su trenutno dostupni i kako su oni obezbeđeni Opisuju sredstva kojima trenutno raspolažete: broj grla, mašine, zgrade i zemljište (trenutna neto vrednost treba biti uključena kao prilog uz opis). Ako posedujete zemlju napišite lokaciju i koliko dugo je već u vašem posedu. Ako iznajmljujete zemlju napišite takođe lokaciju i koliko dugo je već koristite.Takođe navedite učinak proizvodnje i ostale informacije o proizvodima.Mnoge farme koriste nekretnine, mašine i stočni fond koji je u vlasništvu nekoliko vlasnika. Ako je tako, ko tu šta poseduje? Da li postoje najamni ugovori?U ovom slučaju pripremite izveštaj o vašem trenutnom poslovanju i predložite buduće pravne subjekte. Investitori žele da znaju koju vrstu pravne smetnje moraju da predvide.

Odgovorite na sledeća pitanja:

1. Koja je pravna forma poslovanja? 2. Kakvi su dogovori za poništenje posla? 3. Ko poseduje sredstva kojima se obavlja rad? 4. Koje obaveze postoje što se tiče najma? 5. Da li postoje krediti i njihovi uslovi? 6. Koje odluke ili planovi vezani za nekretnine mogu uticati na posao?

7

Postoje 4 faktora proizvodnje : zemljište, kapital, rad i upravljanje (menadžment). Takođe uputstva o budžetiranju i proizvodnji, uključujući inpute i rezultirane prinose, su dobra pozadina za informisanje potencijalnih investitora.Kako je posao finansiran? Uključite sve uslove trenutnih kredita i drugih obaveza. Uključite i poreske izveštaje iz proteklih 3 do 5 godina.Objasnite investitorima gde mogu pronaći podatke koje bi vi želeli da im prezentujete i da bi imali jasan uvid u finansijsko poslovanje firme. Naglasite činjenice u izveštaju da bi investitor lako i brzo došao do potrebnih nformacija.

Koji su vaši ciljevi?Postaviti ciljeve nije lak posao. Jedna od definicija cilja je željeni ishod koji će motivisati menadžera. Vrte ciljeva kompanije i onih kojima menadžer treba da se rukovodi su navedeni u delu koji sledi.

Tipovi cilja:

1. Operacioni ciljevi ( dnevni, nedeljni, mesečni) 2. Taktički ciljevi (kratkoročni-1 godina) 3. Strateški ciljevi (dugoročni -3 do 5 godina)

Ciljevi kojima se rukovodi menadžer:

1. Profit 2. Porast 3. Kvalitet 4. Filozofija

Cilj ima nekoliko karakteristika:

1. Mora biti specifičan ( napraviti više novca nije cilj ) 2. Mora biti objektivan i ostvariv 3. Mora imati rokove 4. Mora uključiti trud 5. Mora biti merljiv 6. Mora biti fleksibilan 7. Mora biti u pismenoj formi

Sam cilj ne sme biti suviše lak a pojedinačno opet ciljevi ne smeju biti suviše teški.Važno je postaviti realne taktičke i strateške ciljeve koji uz umeren trud mogu jasno pokazivati progres. Što teži dugoročni ciljevi pružaju određeni izazov menadžmentu. Konačno, mora se znati da neće svi ciljevi biti realizovani. To ne treba da obeshrabri već da se iz iskustva uči kako da se postave novi ciljevi.

Tehnika postavljanja ciljeva 1. Ostavite dovoljno vremena za postavljenje ciljeva i za sagledvanje ranijih odluka. Zapisujte potencijalne ciljeve bar jednom nedeljno. Jednom mesečno sagledajte progres u odnosu na cilj i postavite nove ciljeve poučeni iskustvom. Jednom godišnje uključite celu porodicu i sve ostale koji učestvuju u radu farme da sagledaju ciljeve i sami predlože nove.

2. Razmišljajte o tome šta je bilo odrađeno u prošlosti. Razmišljajte o važnim odlukama i okolnostima koje su ih okruživale. Koje ste alternative koristili? Da li biste danas uradili drugačije? Da li bi to bila posledica većeg znanja ili drugačije postavljenog cilja?

8

3. Razmatrajte alternative koje su vam sada dostupne.Budite kreativni. Ne dozvolite da vas prethodna iskustva ograničavaju. Za svaku alternativu napravite spisak resursa za implementiranje ove aktivnosti, mogućnost da se obezbede ti izvori i rezultat koji će doći ako ih obezbedite. Ako izvori nisu dostupni trenutno napravite kratkoročni cilj za njihovo dobijanje.

4. Razmotrite zahteve i i rezultate alternativa koje ste naveli. Razvrstajte vaše operativne, taktičke i strateške ciljeve i nađi vezu između njih. Da li će svaki ostvareni cilj doprineti ostvarivanju narednog? Da li su ciljevi komplamentarni, konkurentni ili nezavisni?

5. Da li je svaka osoba u razvoju poslovanja postavila cilj nezavisno od drugih članova. Radite sa njima da napravite područje zajedničkog delovanja i odredite prioritetne ciljeve.

6. Aktivnosti - neki ljudi planiraju a neki rade, mali je broj onih koji planiraju i rade. Sa listom prioriteta počinje i delovanje. Ona će vam pomoći da se fokusirate na najbitnije ciljeve i ne rasipate energiju.

Neki se ljudi pitaju zašto moraju postaviti ciljeve. Odgovor je da se ne može bez njih jer jedna od definicija menadžmenta je:

aktivnost usmerena ka cilju Definicija problema je i distanca između aktuelnog delovanja i cilja. Bez cilja menadžment ne zna gde da stavi resurs koji kontroliše. Ciljevi su neophodni da menadžer može da identifikuje probleme u poslovanju.

Kako i kada do cilja?Deo ili ceo budžet farme može biti uzet za analizu raznih puteva kojima možemo stići do cilja. Parcijalni budžet posmatra samo promene koje će određene aktivnosti imati na poslovanje. Ima 4 dela parcijalnog budžeta:

1. Povećanje prihoda 2. Smanjenje troškova, pozitivan uticaj 3. Povećanje troškova 4. Smanjenje prihoda, sa strane konkurentskih uticaja

Ako pozitivni uticaji prevazilaze konkurentske uticaje delovanje je profitabilno. Parcijalno budžetiranje pomoćiće vam da sagledate brojne „šta ako“, situacije koje uključuju nesigurnost cene i prinosa.Uključite i neku istraživačku analizu u projekat čime ćete pokazati investitoru da ste ot-voreni za nove ideje. Takođe radeći neke osetljive analize pokazaćete investitoru da ste svesni potencijalnog rizika koji realno postoje.Celokupno budžetiranje uključuje sve prihode i rashode farme. Ono je temelj biznis pla-na. Ono služi za sagledavanje celokupnog prihoda i protoka novca kroz plan na papiru.

Priprema celokupnog budžeta farmeCelokupan budžet farme počiva na projektovanim prihodima, troškovima i detaljima koji utiču na rezultat. Minimalni detalji trebaju biti:

1. plan žetve 2. plan stočnog fonda 3. plan ishrane stočnog fonda 4. marketing plan 5. plan pozajmice i vraćanja pozajmice

9

Plan žetveObuhvata koliki su zasadi, total proizvodnje i kako će biti prezentovani na tržištu. Ako se deo koristi za ishranu stočnog fonda onda će on biti u tom delu plana. Pre svega treba uraditi detaljnu mapu farme. Naznačiti sve detalje, kao i zemlju koja nije pod zasadom. Ovu mapu staviti kao prilog.

Plan stočnog fonda Mora sadržati broj grla koji će biti prodat, reprodukovan, kupljen i gajen kao i broj za koji se očekuje da će uginuti iz prirodnih razloga. Ako planirate veliko povećanje stočnog fonda uradite i tranzicioni plan. Koristite sledeći obrazac da bi proverili broj za svaku godinu tranzicije:

Početni invetar + Kupljeni + Rođeni

Mora biti jednak

Prodati + Uginuli + Završni inventar

Informacije moraju biti obezbeđene u odnosu na očekivanu prodaju proizvoda stočnog fonda.

Plan ishrane stočnog fonda Obuhvata plan koji projektuje količinu hrane potrebne za ishranu stočnog fon-da kao i izvore hrane.Izvori su obično podeljeni na dve kategorije: 1. količina koja se uzgaja 2. količina koja se mora kupiti

Plan protoka novca (projektovani prihodi i troškovi) Procenjeni prihodi i rashodi su sumarum prethodna tri plana. Raniji izveštaji su vrlo korisni u ovom projektovanju ali se ne treba osloniti samo na njih već treba koristiti trenutne cene i primenjive kamate gde god je moguće.

Troškovi rada i energenata za uzgoj stoke i hrane trebaju biti uračunati. Troškovi rada moraju se projektovati shodno sezoni jer je treba prištedeti za kritične periode.

Plan pozajmice i otplateProjektovan protok novca je deo svakog biznis plana ali odvojeno od njega mora se prikazati i plan pozajmice i što je važnije i plan otplate. Investitoru je ovaj deo bitan da shvati plan kao ozbiljan i odgovoran.

Marketing planTri osnovna tipa tržišta su: 1. Direktno tržište - farmeri prodaju direktno kupcu za njihovu kućnu konzumaciju 2. Direktna veleprodaja - farmeri prodaju količine restoranima, marketima, piljarnicama 3. Indirektna veleprodaja - roba se prodaje distribucijskim kompanijama

Naravno tržišna politika može biti i kombinacija ova 3 tipa. Mora se reći da cena prodate robe opada od tipa 1 ka tipu 3 ali su smanjeni i troškovi marketinga.

Uopšteno gledajući farmeri ne vole da prodaju preko distributivnih centara zbog male cene koju dobijaju. Ipak svrha marketinga i svrha cene nije ista. Svrha marketinga je da robu dovede od proizvođača do konzumenta. Svrha cene je, na slobodnom tržištu, da ostvare snabdevanje prema postojećim zahtevima. Transakcije na slobodnom tržištu su efikasne ali ne nužno i pravedne.

10

Neki proizvođači, posebno u industriji mleka, osećaju da im ne treba marketing – tržišni plan jer moraju da prodaju proizvod kada ga proizvedu. U ovom slučaju marketing – tržišni plan treba da ima dva dela: dobijanje imputa i prodaju proizvoda.

PoređenjeOvi planovi se upoređuju i jedan sa drugim i sa trenutnom situacijom. Naravno, ne teče sve po planu ali ako plan na papiru nije dobar sigurno neće biti ni u praksi.Činjenica: Uvek je jeftinije napraviti grešku na papiru nego sa novcem.Celokupan plan farme može biti korišćen i u druge svrhe. Kada se iskoordinišu ce-lokupan budžet farme, sa budžetom porodice, koja živi na farmi, mogu se sagledati svi troškovi . Projektovani protok novca za kombinovani posao i porodične potrebe moraju biti uključeni.Celokupno budžetiranje farme je posebno važno kada se zahteva kredit čija je otplata jasno determinisana. Ovo budžetiranje korisno je i kada se pregovara o uslovima kredita ili rentiranja zemljišta.

Odabir prave alternative Razvoj dobrog biznis plana zahteva dosta vremena i angažovanja. Sledeća 4 pitanja skratiće put ka tome jer je važno da se investitoru preda potpun i dobro osmišljen plan: 1. Da li alternativna delovanja doprinose ostvarenju planova? 2. Da li su alternativna delovanja u skladu sa finansijskim i fizičkim resursima? (ako vaš plan zahteva pozajmicu od 1.000.000$ možda ga ne treba uzeti u razmatranje) 3. Da li altenativa rešava problem? Problem je razlika između onog što se zaista dešava i cilja menadžera 4. Da li je alternativa u domenu izvodljivosti i sposobnosti vašeg menadžmenta?

Konačno, plan koji prezentujete investitoru treba da ima sadržaj i rezime.

Rezime Proces planiranja vezan za farmu sadrži odgovore na sledeća pitanja: 1. Šta želite postići (cilj)? 2. Sa čime raspolažete (resursi)? 3. Šta je urađeno ( analiza ranijih delovanja)? 4. Šta se moglo uraditi ( alternativni plan)? 5. Šta će se uraditi ( donošenje odluke)? 6. Kako i kada će biti urađeno ( organizacija i usmeravanje)? 7. Kako će se obezbediti uspeh (kontroling)?

Dalje planiranje ili budžetiranje zahteva mnogo razmišljanja od strane menadžera. On treba da proceni i uporedi cene žetve i stočnog fonda koji će se proizvesti. Kada to uradi on mora da proceni koeficijente proizvodnje, ovo uključuje prinos žetve, produktivnost različite vrste stoke i troškove proizvodnje. Onda se ovi koificijenti porede sa cenama. Kada se planira dobro je proceniti koliko su usevi i stočni fond komplementarni. Treba odrediti i period koji treba da bi plan postao ostvariv što spada pod period tranzicije. Takođe treba uraditi analizu pretpostavki i kako one mogu uticati na budžet. Najkorisniji rezultati mogu biti obezbeđeni iz celokupnog budžetiranja farme ako se pridržava par važnih pravila: a) Budžetirajte samo one alternative koje su deo tekućeg problema b) Tačno odredite na koja pitanja analiza treba da odgovori pre nego počnete sa sakupljanjem podataka.c)Kada se plan kompletira i o njemu sve odluči DELUJTE. Osobe koje planiraju a ne deluju troše svačije vreme –najviše svoje. Na kraju neka vaš plan bude lak za čitanje. Ostavite dovoljno praznog prostora na svakoj strani. Upakujte kopije atraktivno. Naznačite ime farme i da je to biznis plan. Neka naslov plana ne bude predugačak - do 12 reči. Stavite vaše ime kao tvorca projekta takođe na naslovnu stranu - to pokazuje da ste ponosni na vaš projekat.

11

Ishrana visoko produktivnih krava na pašnjacimaUvod Pojačano korišćenje ishrane krava na pašnjacima pokazalo je smanjenje u ulaznim troškovima kod malih i srednjih farmi u odnosu na velike farme u kojima su krave zatvorene. Naravno troškovi su smanjeni prvenstveno u ishrani. Ako proizvođač prihvati ispašu kao način hranjenja mora biti svestan da se potencijalna ušteda u troškovima proizvodnje može brzo da se izgubi u izlazu ako se odbaci više od 10 % do 20 %, litara po kravi godišnje.Kada uporedimo sa sistemom gde se krave hrane isključivo u stajama, stoka koja konzumira hranu na prvoklasnim pašnjacima ima 20 % manje hrane od stoke koja istu količinu pojede u zatvorenom prostoru.

Faktori koji utiču na dmi (unos suve materije) kod stoke koja se napasa Ishrana na pašnjacima kontroliše se sa više faktora – nutritivni faktor (svarljivost, metabolički faktori), faktori vezani za uređenje pašnjaka (gustina trave, površina za kretanje, ekološki uslovi). Važnost ovih faktora variraju od strukture pašnjaka, vrste bilja na pašnjaku i fiziološkog stanja životinja.

Svarljivost stočnog bilja na pašnjacima Kod pašnjačkog načina držanja krava, svarljivost ispaše varira od 50 % do 82 %. Fizički i fiziološki faktori se menjaju u zavisnosti od svarljivosti unešene hrane. Kada je svarljivost ispaše niska, veoma važan momenat je vreme brzine prolaza nesvarenih sastojaka i svarljivost nego nivo proizvodnje samih grla i metaboličke i fiziološke dimenzije samih grla. Ono što je uglavnom karakteristika ishrane na ispaši, retko kada je dobar odnos svarljivosti hrane i pokrivenih fizioloških potreba za same životinje a to je prema nekim eksperimentima oko 67 % svarljivosti suve materije. Problem se uglavnom javlja u nesrazmernom popunjavanju buraga i adekvatnom unosu energije, pri čemu će krava uglavnom biti u deficitu pri unosu energije. Unos hrane kod krava koje su na pašnjaku je mnogo manji nego kod krava koje se hrane namenskom i kontrolisanom hranom.Holstein krave koje se napasaju kvalitetnom pašom mogu da konzumiraju do 3,4 % suve materije u odnosu na svoju telesnu težinu, dok krave koje se hrane u kontrolisanim uslovima mogu da unose i do 4,5 % suve materije ukupnog obroka.Takodje veliki problem pri unosu suve materije na pašnjaku podrazumeva i neadekvatan % ADF i NDF vlakana koja takodje limitiraju unos suve materije, ukoliko se nalaze u vecem % od potrebnog, što je čest slučaj na pašnjacima.

Paša sa 30 % ADF vlakana ili manje, konzumira se na višim nivoima, nego pašnjaci gde je nivo ADF vlakana sa udelom od 40 %. Dnevni obroci i nivo NDF vlakana u opsegu 25 do 28 %, je potreban da bi se obezbedio visok unos visoko produktivnih krava. Čak i kod dobro vođenih pašnjaka ima 40 do 45% NDF vlakana. Maksimalno očekivan unos suvih materija sa pašnjaka treba da bude 3.5 % do 4 % žive mere i može da se pojavi samo na svežim , kvalitetnim pašnjacima. Ipak mnogo krava na pašnjacima ne može ispuniti svoj genetski potencijal, jer ne može konzumirati adekvatan unos hrane usled većeg prisustva ADF i NDF vlakana a unos koji se najčešće dešava na pašnjacima je oko 2.0 % žive mere.

12

Smeše leguminoznih biljaka i trava Pašnjak treba da ostane kvalitetan nekoliko godina i obezbeđuje visoko kvalitenu hranu tokom sezone napasanja. U eksperimentima pri poredjenju prinosa hrane, njenog kvaliteta i održivosti na dva različita tipa pašnjaka tokom tri godine, došlo se do zaključaka da čisti lucerkini pašnjaci nisu bili odgovarajući kao mix – lucerka/ crvena detelina/ vlasen/ za krave koje se napasaju. Lucerka teško opstaje u zimskim uslovima. Trava i detelina na mešovitim pašnjacima opstaju pri čemu je i prinos suve materije u mešovitim pašnjacima povećan do 15% u drugoj i trećoj godini.

Takođe, iako je hrana koju čini mešavina trave/mahune bila niža u svarljivosti u buragu od čiste lucerke bile su male razlike u prinosu mleka. Ono što je takodje interesantno u drugoj i trećoj godini mix mahunarke – trave, na pašnjacima bile su bolje od čiste lucerke i to boljim prinosom , boljom izdržljivošću i većim prinosom mleka kod krava po hektaru. Takođe kod krava koje se hrane isključivi lucerkom često dolazi do nadimanja dok to nije slučaj sa kravama koje se hrane mahunarkama i travama.

Ponašanje krava na ispaši i struktura pašnjaka Unos hrane na pašnjaku je produkt vremena provedenog na ispaši , brzina žvakanja krava tokom ispaše, i težina unete hrane po zalogaju. Vreme provedeno na ispaši retko prelazi 12-13 h po danu. Napasanje se vrši u 3 do 4 navrata u toku dana , gde je najintezivnije 2 do 3 sata u zoru i 4 do 5 sati pre sumraka. Prosečno 4 % do 32 % varijateta u periodu ispaše može biti objašnjeno iz mase i visine hrane na ispaši, broju listova po jedinici prostora i svarljivost.Krave koje su se hranile na mešovitim pašnjacima u intezivnom rotacionim sistemima i dodacima kukuruza i primećeno je da krave pasu prosečno 6.4 h po danu i to 4.1 h/ popodne i 2.3h /ujutru. Takođe optimalan broj zalogaja je 55 po minutu.Ako pašnjak nije dovoljno gusto zasejan krava gubi vreme tražeći novi zalogaj. Visoko produktivne krave konzumiraju 0.4 do 1.1. g Suve Materije po zalogaju. Izračunato je da je većina energije koja se potroši tokom napasanja je na žvakanje više nego na uzimanje zalogaja sa pašnjaka.Selektivno uzimanje hrane sa pašnjaka takođe smanjuje unos hrane. Zna se da krave biraju više detelinu nego travu i to u odnosu 70 %, prema 30%. Životinje jedu manje a češće kada uzimaju mahunaste biljke upoređujući sa travom. To je zbog kraćeg vremena varenja kada se napasaju mahunarkama. Dobra strana pri ispaši, trava-mahunarke, mešavine rezultiraju u bržem prolazu hrane i boljoj apsorciji hranljivih materija. Količina hrane Suve Materije selektovane na pašnjacima ili uzimana u stajama obično ne uspeva da obezbedi suficitne hranljive materije koje su potrebne za optimalno funkcionisanje buraga. Faktori koji utiču na ova ograničenja uključujući oskudnu distribuciji biljaka na pašnjacima zajedno sa karakteristikama hrane kao što su slaba nutritivna vrednost , visoka rezistentnost na strukturalnu degradaciju žvakanjem, visok procenat vode i prisustva drugih komponenti. Pašnjaci koji imaju istu visinu rastinja su najbolji za ispašu. Selekcija utiče na varenje ispaše pojedene na taj način i kada je pašnjak uređen tako da se jede bez selekcije i to najviše na veličinu i brzinu uzimanja hrane.

Zaključak Ishrana na pašnjacima koji su mešoviti mahuna-trava optimalna je kada je pašnjak podjednako gusto formiran i kvalitetan. On može obezbediti sve potrebne sastojke za pravilnu ishranu i razvoj krava. Takođe pašnjaci sa visokim prinosom mogu obezbediti i optimalnu ishranu u mesecima kada ispaša nije moguća.

13

Ishrana visoko produktivnih krava kontrolisanom ishranomUvod U prethodnih nekoliko decenija genetski potencijal grla se bitno poboljšao u svim segmentima proizvodnih osobina. Da bi se genetski potencijal adekvatno ispoljio, neophodno je da bude ispraćen, odnosno podržan veoma kvalitetnom ishranom, kako u kvalitativnom, tako i u kvantitativnom smislu. Takodje veoma je bitno da farmeri shvate specifičnost sistema za varenje kod preživara, kao i specifičnost simbiotskog odnosa izmedju mikroorganizama buražne mikroflore, koji razlože najveći deo hrane koju životinja konzumira i same životinje. Osim prethodno opisane, ishrane na pašnjaku, postoji i kontrolisana ishrana na samim farmama, gde je neophodna kvalitetna kabasta i koncentrovana hrana, koja je u kontinuitetu prisutna tokom cele godine. Za visoku proizvodnju mleka, potrebno je da se hraniva tokom godine što je moguće manje menjaju. Ishrana je od veoma velikog značaja i kao ekonomska kategorija jedne farme, jer na ishranu odlazi oko 50 % ukupnih troškova. Da bi se ostvarila adekvatna ishrana krava i ekonomična proizvodnja mleka, neophodno je poznavanje hraniva, potrebe krava u hranljivim materijama i odredjenih procesa koji se odvijaju u metaboličkim procesima kod krava.

Tranzicioni period ishrane kod krava Ono što je najbitniji period u ishrani krava muzara visokog genetskog potencijala jeste tranzicioni period, od kojeg najviše i zavisi proizvodnja tokom laktacijskog perioda. Nakon teljenja dolazi do naglog porasta proizvodnje mleka, koja dostiže svoj dnevni maksimum u toku 6-8 nedelja. Međutim, apetit znatno zaostaje za proizvodnjom mleka, tako da se maksimalno konzumiranje hrane postiže tek sa 10-15 nedelja nakon teljenja. Kao posledica, javlja se negativni bilans energije i hranljivih materija u toku prvih 8-10 nedelja laktacije, a u krava visoke mlečnosti može trajati 20 i više nedelja. Za to vreme životinja obezbeđuje potrebnu energiju i hranljive materije iz vlastitih telesnih tkiva. Krave često gube i više od 100 kg telesne mase u toku rane faze laktacije. Ako krava nije u odgovarajućoj kondiciji, u tom slučaju maksimalna dnevna i ukupna laktaciona proizvodnja mleka će biti znatno manja od očekivane. Nakon postizanja maksimalnog konzumiranja hrane, ono počinje da opada sa opadanjem proizvodnje mleka. Krave, tek pri kraju laktacije ispoljavaju želju da konzumiraju više hrane od vlastitih potreba, što omogućava obnavljanje telesne mase, izgubljene u toku predhodne laktacije. U toku perioda zasušenosti, najveći deo konzumirane energije se koristi za porast fetusa.

14

Potrebe krava u hranljivim materijama i energiji variraju u zavisnosti od faze laktacije i steonosti, što se može videti u narednoj tabeli.Potrebe krava u hranljivim materijama iskazane po Kg suve materije obroka

Legenda: NEL – neto energija za laktaciju; ADF – kisela deterdžentna vlakna; NDF – neutralna deterdžentna vlak-na; NFC – nefibrozni ugljeni hidrati.

NAPOMENA: Preporuke u tabeli se odnose na prosečnu proizvodnju od 8000Kg mleka u laktac-iji.Radi lakšeg razumevanja, a u cilju postizanje optimalne proizvodnje, reprodukcije i zdravlja krava, može se definisati 6 odvojenih faza:

• I faza – od momenta zasušenja do 21 dan pre telenja • II faza – od 21. dana pred telenje do telenja • III faza – prvih 21 dan nakon telenja • IV faza – od 21.do 80. dana laktacije • V faza – od 80. do 200. dana laktacije • VI faza – od 200. dana laktacije pa do zasušenja

Hranljive materijeRana

laktacijaSredina laktacije

Krajlaktacije

Zasušenje 60-21

Zasušenje 21-telenja

Sirovi proteini, % 17-18 16-17 15-16 12-13 13-15

Rastvorljivi proteini, % SP 30-34 32-36 32-38 30-38 30-38

Nerazgradivi proteini, % SP 34-38 34-38 34-38 30-35 33-38

NEL, MJ / kg 7-7,4 6,6-7,0 6,3-6,6 5,5-5,9 5,7-6,3

Sirova celuloza, % ( min ) 17 15 17 22 22

ADF, % ( min ) 20 21 24 30 21

NDF, % 28 - 32 33-35 36-38 36 min 36 min

NDF iz kabaste hrane, % 21-24 25-26 27-28 27 min 27 min

NFC, % 32-38 32-38 32-38 26 min 26 min

Sirova mast, % 5-7 4-6 4-5 3-4 3-4

Kalcijum, % 0,80-1,00 0,80-0,90 0,70-0,80 0,50-0,70 0,60-0,75

Fosfor, % 0,45-0,55 0,45-0,50 0,40-0,45 0,30-0,35 0,30-0,35

Magneziujm, % 0,28-0,35 0,25-0,30 0,22-0,28 0,20-0,25 0,22-0,24

Kalijum, % 1-1,5 1-1,5 1-1,5 < 1,50 < 1,30

So, % 0,45-0,50 0,45-0,50 0,45-0,50 0,25-0,30 0,25-0,30

Koncentrat, % SM obroka 55-60 45-50 35-40 12-15 24-30

15

Ishrana krava u periodu zasušenosti Period zasušenosti predstavlja veoma kritičnu fazu proizvodnog ciklusa krave. Optimalna dužina perioda zasušenosti iznosi oko 60 dana.

Odgovarajućom ishranom krava u ovoj fazi može se:

1. povećati količina proizvedenog mleka u toku laktacije za 10 do 15 %, 2. smanjiti mogućnost za pojavu metaboličkih bolesti.

Obroci za ishranu zasušenih krava treba da obezbede potrebne materije za:

1. održavanje telesne mase, 2. porast fetusa i 3. zamenu izgubljene telesne mase koja nije zamenjena u toku zadnje faze laktacije.

Cilj ishrane krava u periodu zasušenosti je: 1. zasušivanje mlečne žlezde i regeneracija vimena pre telenja, 2. obezbeđenje dopunskih hranljivih materija za razvoj embriona, 3. postizanje odgovarajuće telesne kondicije, 4. stimulisanje imunog sistema, 5. stimulisanje razvoja poželjnih mikroorganizama u rumenu, 6. svođenje metaboličkih poremećaja na najmanju meru.

Za uspešnu prevenciju pojave metaboličkih poremećaja treba se pridržavati sledećeg: 1. kontrolisati kondiciju krava i prilagođavati ovaj nivo energije u obroku, 2. obezbediti potrebe krava u hranljivim materijama, 3. sa prelaznim ( tranzicionim ) obrokom treba započeti 3 nedelje nakon telenja, 4. ne dopustiti konzumiranje suvišnih količina Ca i P, 5. ograničiti so na 30 g/dan, kako bi se smanjila mogućnost pojave edema, 6. za ishranu treba koristiti seno trave, pošto leguminoze sadrže suviše količine kalcijuma, a malo fosfora.

Da bi uspeli da ispunimo sve predhodno pomenute ciljeve, krave u fazi zasušenja je neophodno podeliti u dve grupe, odnosno hraniti u dve faze. a) deo faza zasušenosti • Traje od momenta zasušenosti pa do ~ 21 dan pred telenja • Krave se moraju držati i hraniti odvojeno

Da bi se predupredila pojava metaboličkih bolesti treba: 1. ograničiti prirast krava na oko 400-500g/dan 2. ocena telesne kondicije treba da poraste sa 3,0 na 3,5 • Konzumiranje suve materije se kreće oko 2 % od telesne mase • Konzumiranje koncentrata treba da bude 12-15% od SM obroka ( 1,5-2,0 kg ) • Količina koncentrata zavisi i od kondicije krava ( mršave krave mogu i više ) • Obavezno davati obrok iste strukture kao što će biti u narednoj laktaciji • Silažu cele biljke kukuruza davati u količini od 7 do 10 kg po kravi • Silaža obezbeđuje energiju, niži nivo kalcijuma i kalijuma i popravlja ukus b) deo faza zasušenosti • Od 21. dana pred telenja do telenja • Veoma kritična faza u kojoj krava (rumen) treba da se pripremi za fazu laktacije • Konzumiranje suve materije opada na 1,4 do 1,8% od telesne mase • Konzumiranje koncentrata treba da bude 24-30% od SM obroka ( 2,5-4,0 kg) • Ne davati so u obrok u slučaju pojave edema vimena • Od dodataka za preporuku je dodavanje:

16

1. živih ćelija kvasca 2. niacina ( 6 g/dan ) 3. ako je ketoza problem treba davati neki od preparata na bazi propilen glikola ili organskih kiselina.

Rana faza laktacije je najkritičniji period u ishrani krava visoke mlečnosti. U ovoj fazi dolazi do brzog porasta mlečnosti i nakon 6-8 nedelja postiže se maksimum. Povećanje maksimalne dnevne mlečnosti za 1 kilogram mleka, povećava ukupnu mlečnost krave u toku laktacije za preko 200kg. Pošto apetit krava zaostaje za hranidbenim potrebama, rana faza je u isto vreme i period negativnog hranidbenog bilansa. Krava u ranoj fazi laktacije bi smela maksimalno dnevno da izgubi oko 900g telesne mase ako se žele izbeći problemi u reprodukciji i pojava metaboličkih bolesti. Odnosno krava ne bi trebalo da izgubi više od 1 do 1,5 poena pri ocenjivanju telesne kondicije ( 50 do 90kg ). Period rane laktacije, predstavlja ujedno i najkritičniji perid u ishrani krava visoke mlečnosti, jer se tad javlja najveći broj metaboličkih bolesti.

Da bi se povećalo konzumiranje hranljivih materija treba preduzeti sledeće mere: 1. promene u sastavu obraka ne smeju biti nagle, 2. nakon telenja postepeno povećavati količinu koncentrata, 3. koristiti kabasta hraniva najboljeg kvaliteta, 4. obrok treba da sadrži adekvatnu količinu i strukturu proteina, 5. omogućiti stalni pristup hrani, 6. stresna stanja treba svesti na najmanju meru.

Kao i u periodu zasušenosti, krave treba podeliti i hraniti u dve grupe. 1. deo rane faze laktacije • To je period od prve tri nedelje nakon teljenja • Obavezna individualna briga o svakoj kravi • Pratiti konzumiranje hrane • Meriti svaki dan telesnu temperaturu sve dok ne padne ispod 39,2°C • Pratiti stanje materice • Sprovoditi test na ketozu • Ne praviti nagle promene u obroku ( postepeno povećavati ) • Od dodatka za preporuku je dodavanje: 1. pufera 2. živih ćelija kvasca, 3. niacina ( 6 g. do 12g/dan), 4. ako je prisutna ketoza davati propilen glikol ili organske kiseline, a mogu se dodavati i kao preventiva, odnosno podrška bržem i jačem startu laktacije.

2. deo rane faze laktacije • Traje od 21. dana do 80. dana laktacije • U ovoj fazi krave dostižu maksimalnu proizvodnju mleka • Javlja se gubitak telesne mase • Konzumacija suve hrane se postepeno povećava

Ishrana krava u sredini laktacije Ova faza traje od 80. do 200. dana laktacije. Za održavanje maksimalne dnevne mlečnosti, neophodno je postići maksimalno konzumiranje suve materije. Ovo će minimizirati negativan bilans hravljivih materija, do koga je došlo u toku rane faze laktacije i omogućiti što ranije prevođenje krava sa negativnog na pozitivan bilans energije.

17

U toku ove faze laktacije počinje prirast telesne mase, a to doprinosi stabilizovanju njihove konačne težine. Maksimalno konzumiranje suve materije može dostići 3,5-4,0% od telesne mase većina krava, mada može varirati u zavisnosti od visine prioizvodnje i apetita krave. Pri tome, konzumiranje suve materije obično je veće u krava veće proizvodnje, tako da neke od krava konzumiraju više od 5% od njihove telesne mase. Potrebe krava u proteinima niže su od potreba u predhodnom periodu, zato što krave sada podmiruju sve svoje potrebe u energiji i proteinima iz obroka. Koliko je to moguće treba održavati maksimalnu dnevnu proizvodnju mleka. U ovoj fazi laktacije konzumiranje hrane je blizu maksimalnog i u potpunosti može obezbediti potrebe u hranljivim materijama. Krave ne smeju dalje gubiti telesnu masu, već je moraju održavati ili neznatno prirastati. Kvalitet kabastih hraniva treba da bude visok, radi održavanja normalne funkcije rumena i masnoće mleka.

Ishrana krava na kraju laktacije Ova faza počinje nakom 200 dana laktacije pa traje do momenta zasušivanja. Sa aspekta organizacije ishrane ovo je najjednostavnija faza, jer konzumiranje hranljivih materija obično prelazi njihove potrebe, a proizvodnja mleka opada. Ovo je vreme za obnovu telesne mase, izgubljene u toku rane laktacije, čime se osigurava da krava bude u dobroj hranidbenoj kondiciji u vreme zasušenja. U toku ove faze proizvodnog ciklusa postoju mogućnost smanjenja troškova ishrane, povećanjem učešća kabastih hraniva u obroku. U toku ove faze laktacije ima najmanje problema u ishrani. Krave u zadnjoj fazi laktacije zahtevaju znatno manju količinu hrane za zamenu 1kg telesnih tkiva od zasušenih krava. Proizvodnja mleka u zadnjoj fazi laktacije treba da opada postepeno i veoma je važno da ne dođe do suvišnih nagomilavanja telesne masti.

Važne praktične preporuke za ishranu krava • Obezbediti kravama puno svetla, vazduha, vode, kretanja i naravno kvalitetne hrane. • Kravama u ranoj fazi laktacije i kravama sa visokom proizvodnjom davati najkvalitetnije seno i silažu • Krave treba da imaju na raspolaganju hranu i svetlo najmanje 20 časova u toku dana, a svežu vodu tokom svih 24 časa. • Davati svih 365 dana u godini ista hraniva u obroku. • Kompletan obrok, odnosno hraniva ( seno, silažu i koncentrat ) treba izmešati putem mix prikolice ako je moguće ili ručno vilama i na taj način sprečiti da krave mogu da biraju hranu. • Hranu u jaslama treba što češće prevrtati, pošto se na taj način podstiče njeno konzumiranje. • U slučaju da se koncentrat daje posebno treba ga davati u više doza maksimalno do 3 kilograma po jednom davanju, zbog održavanja acido bazne ravnoteže u buragu. • Ako temperatura u objektu pređe 24°C dolazi do smanjenog konzumiranja hrane, i u tom slučaju treba veći deo hrane davati tokom noći. • Kravama ne smeta niska temperatura i veoma je važno da u stajama i zimi ima dovoljno svežeg vazduha. • Kravama u fazi zasušenja davati ista hraniva koja su konzumirala tokom laktacije. • Zasušenim kravama u prvoj fazi zasušenja ( od momenta zasušenja pa do tri nedelje pred telenje ) treba davati malu količinu koncentrata (1,5 do 2 kg/dan) sa visokom koncentracijom vitamina i mikroelemenata. • Zasušenim kravama u drugoj fazi zasušenja ( poslednje tri nedelje pred telenje) davati 3 do 4 kg/dan koncentrata i na taj način krave blagovremeno prilagoditi na povećane količine koncentrata koje treba da konzumiraju nakon telenja. • Nakon telenja postepeno povećavati količinu koncentrata za 0,5 do 1 kg/dan. • U cilju sprečavanja pojave ketoze ne dopustiti gojenje zasušenih krava.

18

Ocena telesne kondicije krava i junica Ocena telesne kondicije u suštini se temelji na proceni količine deponovanih masnih naslaga. Metod se sastoji u davanju ocena od 1 do 5, s tim da 1 označava da životinja nema masnih naslaga. Ocena se vrši vizualno i palpacijom. Ocena telesne kondicije je veoma jednostavan i jeftin metod i može se lako i brzo uspešno savladati. Ovakav način ocene telesne kondicije omogućava da se pravovremeno putem pravilne ishrane održava poželjna kondicija i na taj način ostvari visoka i rentabilna proizvodnja. Postoji više sistema za ocenu telesne kondicije. Najzastupljeniji je američki, sa ocenama od 1 do 5 u intervalima od 0,5 poena. Adekvatne telesne rezerve omogućuju visoku proizvodnju mleka, dobru reprodukciju i produžuju životni vek krava. Ako krave imaju suviše masnih naslaga neposredno pre telenja (ocena oko 5), ove veoma često imaju zdravstvenih problema: masna degeneracija jetre, ketoza, dislokaciju sirišta, metritis i dr. Takođe, ove krave će ostvariti i nižu proizvodnju mleka u odnosu na krave sa odgovarajućom telesnom kondicijom. Krave sa lošom telesnom kondicijom pre telenja, neće biti u mogućnosti da uspešno prebrode energetski deficit tokom rane faze laktacije. Kondiciju junica i krava, poželjno konstruisati više puta, a vremenski intervali u kojima bi trebalo raditi prikazani su u narednoj tabeli:

Tabela. Poželjna ocena telesne kondicije za krave i junice

Kriterijumi za ocenu su sledeći, a vizuelno se mogu videti na fotografijama :

ocena telesne kondicije „2“ ocena telesne kondicije „2,75“ ocena telesne kondicije „3“

ocena telesne kondicije „3,25“ ocena telesne kondicije „4“ ocena telesne kondicije „5“

Vreme ocene Poželjna kondicija Prihvatljiv raspon

Krave

Nakon telenja 3,5 3,0 – 4,0

Pik mlečnosti 2 1,5 – 2,0

Od 150-200 dana laktacije 2,5 2,0 – 2,5 ( 3,0 )

Zasušenje 3,5 3,0 – 3,75

Junice

6 meseci starosti 2,5 2,0 – 3,0

Osemenjavanje 2,5 2,0 – 3,0

Telenje 3,5 3,0 – 4,0

19

Kod ocene telesne kondicije „1“ - karakteristike su sledeće:Karlica: Postoji udubljenje oko korena repa. Ne može se napipati masno tkivo ispod kože. Slabina: Krajevi processus transversus-a su oštri na dodir, gornja površina se lako oseti. Vidi se duboko udubljenje na slabinama.

Kod ocene telesne kondicije „2“ - karakteristike su sledeće:Karlica: Plitko udubljenje obloženo masnim tkivom može se videti kod korena repa. Malo masnog tkiva može da se napipa ispod sednjačkih kvrga. Karlica se lako pipa.Slabina: Krajevi processus transversus-a se pri palpaciji osete kao zaobljeni. Gornje površine se pipaju samo uz primenu blagog pritiska. Vidi se udubljenje na slabinama.

Kod ocene telesne kondicije „3“ - karakteristike su sledeće:Karlica: Nema vidljivog udubljenja oko repa. Masno tkivo se lako pipa. Karlica se lako pipa ali sa blagim pritiskom.Slabina: Krajevi processus transversus-a se pipaju uz pritisak ali postoji debeli sloj masnog tkiva na vrhu. Vidi se malo udubljenje na slabinama.

Kod ocene telesne kondicije „4“ - karakteristike su sledeće:Karlica: Prisutne su naslage masnog tkiva. Prisustvo masti se lako uočava. Karlica se može napipati samo uz jak pritisak.Slabina: Krajevi processus transversus-a se ne mogu napipati ni uz jak pritisak. Na slabinama nema udubljenja.

Kod ocene telesne kondicije „5“ - karakteristike su sledeće:Karlica: Koren repa je zarastao u masno tkivo. Pelvis se ne može napipati ni jakim pritiskom. Slabina: Preko processus transversus-a nalaze se naslage masnog tkiva. Ne može se napipati skelet.

Princip grupisanja krava • Za razliku od vezanog sistema držanja krava, koji omogućava individualnu brigu o svakoj kravi, u slobodnom sistemu držanja to nije izvodljivo i stoga je obavezno grupisanje krava.

• Postoji više kriterijuma za grupisanje krava: prema nivou proizvodnje, prema fazi proizvodnog ciklusa, prema laktaciji po redu i prema reproduktivnom statusu.

• Sva četiri kriterijuma imaju svoje prednosti i nedostatke i uglavnom se kombinuju.

• Što je veći broj grupa to je moguća adekvatnija ishrana krava, međutim to je sa organizacione tačke gledišta komlplikovanije.

• Krave treba grupisati u minimalno pet grupa:

1. Sveže oteljene krave prvih 21 dan nakon telenja (tzv. porodilište) 2. Visoko proizvodna grupa 3. Niže proizvodna grupa 4. Zasušene krave u prvoj fazi (od zasušenja do 21 dan pred telenje) 5. Zasušene krave u drugoj fazi (od 21. dana do telenja)

• Ako ima mogućnosti može se formirati i srednje proizvodna grupa

• Male farme mogu ( nije poželjno ) sve krave u laktaciji držati u jednoj grupi i hraniti sa 60% kabaste hrane i 40% koncentrata

• Krave u prvoj laktaciji trebalo bi držati u posebnoj grupi i hraniti obrokom kao visoko proizvodnu grupu, a kad uđu u srednju fazu laktacije mogu se rasporediti u neku drugu grupu u zavinosti od visine mlečnosti i kondicije

• Krave za visoko proizvodne grupe ne bi trebalo prebacivati u niže proizvodnu grupu sve dok ne ocena telesne kondicije ne bude > 3 ili prinos mleka ne bude niži od proseka niže proizvodne grupe.

20

• Pri selenju krava dolazi često da pada prinosa mleka, da bi se to svelo na najmanju moguću meru treba:

1. seliti krave iz grupe u grupu prema ustaljenom rasporedu ( npr. mesečno ) 2. seliti više krava zajedno, a ne pojedinačno grla 3. seliti u vreme kada krave konzumiraju hranu

• Pri grupnoj ishrani sastavljati obroke uz obavezno korišćenje faktora za korekciju :

1. Ako su sve krave u laktaciji u jednoj grupi sastavljeni obrok prema prosečnom prinosu mleka grupe uvećanom za30% 2. Ako su sve krave u laktaciji u dve grupe sastavljati obrok prema prosečnom prinosu mleka grupe uvećanom za 20% 3. Ako su sve krave u laktaciji u tri grupe sastavljati obrok prosečnom prinosu mleka grupe uvećanom za 10%

Ishrana teladi

- Odmah nakon rođenja, tele treba izneti iz staje u kućicu za telad koja treba da je na otvorenom prostoru i udaljena od staje.

Period ishrane kolostrumom - Telad se rađaju bez aktivnog imuniteta,a imunitet stiču putem imunoglobulina iz kolostruma u prvih 12-24 časa. - Već nakon 6 časova se mogućnost transfera smanjuje za 1/3. - Telad treba da posisaju kolostruma u količini od 10% od telesne mase u prvih 12 časova nakon telenja. - Polovinu od ove količine telad bi trebala da posisaju u toku 30 minnuta nakon telenja. - Nizak sadržaj laktoze u kolostrumu sprečava da dođe do pojave proliva. - Ishrana napajanjem ima određene prednosti u odnosu na sisanje. - U slučaju da je kolostrum lošeg kvaliteta ili ga nema dovoljno mogu se koristiti komercijalni dodaci koji sadrže imunoglobuline. - Višak kolostruma se može zamrznuti(do jedne godine),staviti u frižider(do jednog meseca)ili zakiseliti i tako lagerovati.Ovaj kolostrum se može kasnije koristiti u slučaju da nema dovoljno svežeg kolostruma ili da je nekvalitetan,što je veoma čest slučaj kod prvotelki.

21

Program ishrane teladi - odbijanje sa 8 nedelja starosti

Vrsta hrane Uzrast dana Količina,kg

Kolostrum 1-4 3,5-4,5

Punomasno mleko 5-35 3,0-6,0 (2 puta dnevno)


Vrsta hrane Uzrast dana Količina,kg


Zamena za mleko 7-35 3,0-6,0 (2 puta dnevno)

Zamena za mleko 35-56 3,0-4,0 (2 puta dnevno)

Period tečne ishrane (od 3.dana starosti) - U ovom periodu za ishranu se koristi punomasno mleko ili zamena za mleko. - Potrebna dnevna količina mleka iznosi oko 10% od telesne mase. - Uobičajeno je da telad dobijaju mleko dva puta na dan. - Već nakon 4 dana teladima treba na raspolaganju da bude voda i starter smeša. - Ishrana sa starter smešom treba da traje sve do odbijanja. - Zrnevlje u starteru treba da bude grubo mleveno,a poželjno je dodati i melasu u količini od 5% ucilju poboljšanja ukusa i smanjenja prašnjavosti. - Preporučljivo je u starter uključiti ovas i ječam. - Starter smeša treba da sadrži oko 18% sirovih proteina. - Nakon 7 dana može se početi sa davanjem manjih količina sena,s napomenom da je znatno bolje početi davati manje količine sena tek nakon 5.nedelje. - Silaža se može početi davati tek nakon 3 meseca starosti. - Zalučivanje teladi najbolje je izvršiti u starosti oko 2 meseca ili kad telad počnu da konzumiraju starter smešu u količini 0,7 do 0,9kg/dan u toku 3-4 dana. - U odnosu na mleko upotreba zamena za mleko ima nekoliko prednosti: - pojeftinjuje ishranu teladi - mogu se davati antibiotici i kokcidiostatici - izbegava se rizik od prenošenja nekih bolesti - Visina dnevnog prirasta nije jako važna pošto će telad ako su zdrava to veoma uspešmo kompenzovati tokom faze odgoja.

NAPOMENA: Obezbediti od 4.dana starter po volji i vodu za piće

Ishrana priplodnih junica Priplodne junice predstavljaju osnovu uspeha u proizvodnji mleka.Genetsko poboljšanje u zapatima krava zavisi od zamene krava koje se isključuju,sa genetski superiornim junicama.Prvi korak u zameni je korišćenje genetski superiornih bikova za oplodnju krava i junica.Drugi korak je obezbeđenje odgovarajuće ishrane i držanja,radi optimizacije porasta i razvoja junica.

Praktične preporuke za odgoj junica holštajn rase: - Oplodnja bi trebala da se izvede u starosti od 13 do 15 meseci. - Telesna masa pri oplodnji bi trebala da bude od 340-390 kg. - Telenje bi trebalo da bude u starosti od 22 do 24 meseca. - Telesna masa nakon telenja treba da bude 80 do 85% od konačne(500-550 kg). - Dnevni prirast treba da se kreće u granicama 750 do 850 g/dan. - Konzumiranje suve materije se kreće od 2,2 do 2,6% od telesne mase.

22

- Sadržaj energije i proteina u obroku treba da bude pravilno izbalansiran, da omogući brz porast bez preteranog gojenja. - Preporučuje se flašing ishrana(povećano konzumiranje hrane) pred oplodnju. - Obroci u kojima kabasti deo čini samo seno lucerke nisu za preporuku jersadrže više proteina i Ca od potreba,a manje energije. - Najbolje je koristiti kombinaciju sena lucerke i silaže od cele biljke kukuruza.

Potrebe priplodnih junica u hranljivim materijama iskazane u kg suve materije obroka

Hranljiva materija 3-6 meseci 6-12 meseci 12-24 meseci

Sirovi proteini % 16-18 14-16 12-14

NEM,MJ/kg 7,10 6,63 6,00

NEG,MJ/kg 4,50 4,05 3,50

TDN,% 69 66 63

Sirova celuloza %(min) 13 15 17

ADF,%(min) 16 19 21

NDF,%(min) 23 25 28

Kalcijum,% 0,60 0,48 0,45

Fosfor,% 0,40 0,32 0,30

Magnezijum,% 0,22 0,22 0,22

Kalijum,% 0,80 0,80 0,80

So,% 0,25-0,30 0,25-0,30 0,25-0,30

Koncentrat,%SM 60-65 30-35 15-20

Koncentrat,kg na dan 2,3-2,8 2-2,4 1,5-2

Prosečno KSM,%TM 2,6 2,4 2,2

Prosečna TM,kg 150 250 410

23

Sekrecija mleka i standardi kvaliteta

Uvod Mlečna industrija je veliki i dinamičan segment poljoprivredne ekonomije mnogih država. Korišćenje mlečnih proizvoda širom sveta je u stalnom porastu. Međutim velike epidemije u govedarstvu u poslednjih nekoliko godina (kao što su BSE – bovino spongiloformna encefalopatija i slinavka i šap) povećala je brigu potrošača o ispravnosti proizvoda životinjskog porekla. Globalizacijom je utvrđen termin „mleko visokog kvaliteta“ i očekivanja konzumenata su porasla. Da bi se shvatila problematika kvaliteta sirovog mleka i gotovog proizvoda, neophodno je poznavanje anatomije i funkcije mlečne žlezde.

Vime - anatomija i sekrecija mleka Vime je sastavljeno od 4 sekrecione žlezde od kojih se svaka sastoji od mlečnog sekrecionog spleta koji se naziva alveole, sistema kanala koji prenosi mleko iz alveola, dva odeljka za „skladištenje“ mleka koji se nazivaju cisterne i jedne sise.Važna komponenta sise je mali usek koji je obložen antibakterijskim supstancama i koji zatvara sisu kada se mleko ne izlučuje. Svaka žlezda je nezavisna i odvojena od drugih debelim ligamentima. Mikroorganizami ne mogu prolaziti direktno od jedne četvrtine ka drugoj ali antibiotici se mogu rasprostreti po celom vimenu.

Većina vimena se sastoji od alveola a mleko se skladišti na sledeći način: 60% u alveolama, 20% u kanalu i 20% u cisternama. Ćelije koje čine alveole zapravo izlučuju mleko. Kada se alveole napune mlekom raste pritisak na epitelne ćelije i produkcija mleka se usporava. Arterije koje obezbeđuju nutritivne materije za mleko podržavaju svaku alveolu. Procenjuje se da svaki ml mleka zahteva izneđu 500 i 1000 ml krvi koja treba da cirkuliše po vimenu a 8 % celokupne krvi u telu krave prisutno je u vimenu. Mišićne ćelije okružuju alveole . Da bi se izlučilo mleko, mišići oko alveola moraju da kontrahuju da bi mleko išlo ka kanalu i cisternama. Proces se zove „oslobađanje ili ispuštanje mleka“. Ovaj proces iniciran je fizičkim stimulansima koje pokreće niz hormonskih procesa.

24

Pozitivne stimulacije šalju signal mozgu koji proizvodi hormon oxytocin. Oxytocin se kroz krv kreće do vimena i uzrokuje kontrakciju mišićnih ćelija koje okružuju alveole. Ovo mleko se dalje potiskuje ka kanalu i cisternama gde biva izlučeno mužom. Negativne stimulacije ( kada su krave uplašene jer ih uplaši pas, kada čovek grubo postupa sa kravama, ...) stimulišu lučenje hormona adrenalina koji opet utiče na kontrakciju krvnih sudova i smanjuje efekat oxytocina.

Sastav mleka Ukoliko je proizvodnja pod kontrolom i ako se vodi racuna o ishrani krava u laktaciji, mleko se sastoji od vode (87%), masti (3.8%), proteina (3.4%) šećera( laktoza 4.5%) i ostalih materija kao što su minerali ( 1.3%). Mleko takođe sadrži i veliki broj komponenata uključujući i epitelne ćelije i bela krvna zrnca. Mleko visokog kvaliteta treba da bude bele boje, bez neprijatnih mirisa i da ne sadrži pesticide, dodatu vodu , tragove antibiotika ili antiseptika.

U većini razvijenih zemalja kvalitet mleka se definiše prema broju somatskih ćelija (SCC) i broju bakterija u pred - pasterizovanom stanju mleka. Somatske ćelije sastavljene su od belih krvnih zrnaca i epitelnih ćelija. Većina ćelija u kravljem mleku su tipa belih krvnih zrnaca ( macrophages) koje funkcionišu kao rani upozoravajući signal da je bakterija prisutna u vimenu. Najveći uzročnik koji utiče na broj somatskih ćelija u mleku je upala vimena ili mastitis. Broj ćelija kod zdrave krave je 200.000 ćelija/ml a kod nekih i 100.000 ćelija /ml. Kada vime napadne bakterija to je znak imunom sistemu da stupi u odbranu i otuda povećan broj somatskih (telesnih) ćelija.

Većina mlekara radije kupuju mleko sa manjim brojem somatskih ćelija (SCC) jer je i iskoristivog takvog sirovog mleka mnogo kvalitetnija. Mleko sa visokim SCC nije poželjno jer skraćuje trajnost proizvoda i umanjuje kvalitet i kvantitet proteina što smanjuje proizvodnju sira. Infekcija mastitisom stvara oštećenje sekretornih ćelija i smanjuje sintezu laktoze, masti i proteina. Takođe utiče i na preosetljivost ćelijskih membrana i dozvoljava da komponente iz krvi prodru u mleko. SCC je takođe važan za proizvođače mleka jer je poznata veza između subkliničkog mastitisa i prinosa mleka. Smatra se da je totalni laktacioni mlečni prinos smanjen čak od 5 % do 20 %, tokom laktacije usled mastitisa.

Važan faktor kvaliteta mleka je i broj bakterija. Postoji nekoliko metoda utvrđivanja broja bakterija u mleku a najčešći su SPC (Standard plate count) i PLC (Plate loop count). Jednostavan test izvodi se tako što što se broje bakterijske kolonije koje porastu u jednom ml mleka nakon 48 h na 32 stepena C.

SPC treba da bude manji od 5000 kolonija po jedinici ako je sanitarna oprema ispravna a proces hlađenja mleka adekvatno urađen. Mleko je vrlo povoljan teren za širenje bakterija. Bakterije u mleku mogu voditi poreklo od mastitisa ili od kontaminacije mleka patogenim bakterijama iz okoline tokom muže kada najčešće nije dobro oprana oprema.Mleko visokog kvaliteta daju, pre svega, zdrave krave bez mastitisa. Mastitis češće daje veći broj SCC nego SPC. Ako je mastitis izazvan nekom vrstom streptokoka onda ima uticaj na broj bakterija u mleku. To su obično Streptococci agalactia i Streptococci uberis.

Kada se bakterije pojave postoje još dva testa za utvrđivanje vrste bakterije. Jedan od njih je LPC (Lab pasturized count) sprovodi test na mleku koje se na 63 stepena C zagreva 30 minuta. Ovaj proces treba da uništi bakterije koje potiču od mastitisa i ostavi da se otkriju one koje potiču iz okruženja i podnose visoke temperature. Rezultat treba da bude ispod 200 cfu ako je oprema i higijena odgovarajuća. LPC sa rezultatom ispod

25

10 cfu pokazuje vanredno dobre higijenske uslove. Stanje coliform bakterija pokazuje broj bakterija koje potiču od fekalija. Coliform bakterija može da kontaminira mleko baš iz razloga loše higijene pri muži. Test za ove bakterije zahteva da rezultat bude manji od 100 cfu za mleko koje treba da se pasterizuje pre upotrebe i manji od 10 cfu za mleko koje će se koristiti u neprerađenom stanju. Coliform se može zadržati na opremi za mužu pa kada broj bakterija veći od 1000 sugeriše se da se proveri proces čišćenja opreme.

Uputstvo o regulativama koje se odnose na kvalitet sirovog mleka U svim razvijenim zemljama postoje regulative o maksimalnom broju SCC i SPC u mleku. Od 1986. limiti za SCC i bakterije se polako smanjuju. Trenutni gornji limit u USA, u zbirnom mleku je 750,000 ćelija /ml, dok su regulative u EU mnogo strožije u pogledu broja somatskih ćelija i ukupnog broja bakterija. Standardi kvaliteta mleka u Evropi i USA uglavnom uključuju i sledeće:

1. Bez neprijatnog mirisa i bele boje 2. SPC manji od 100 000 cfu za A klasu i manji od 300 000 cfu za B klasu 3. Bez tragova lekova - antibiotika 4. SCC manji od 750 000 - ekstra klasa manje od 200 000 5. Temperatura manja od 7.2 stepena C, za A klasu i manja od 10 stepena C za B klasu 6. Bez tragova pesticida

Globalno gledano limiti u SAD su veći nego u Kanadi i Evropskim zemljama. SAD sa druge strane kontrolu vrši i upoređuje rezultate iz 7 federalnih tržišta mleka i nacionalni prosek jeste 300 000 somatskih ćelija /ml ali tolerancija postoji za države i područja gde su leta topla sa puno vlage.

Kada govorimo o kvalitetu mleka moramo reći da je SCC takođe i indikator ostataka antibiotika u mleku. U SAD svaki tank se testira na prisustvo antibitika nakon punjenja. Ako se otkrije prisustvo antibiotika ceo tank se mora proliti a pojedinačno se onda testiraju svi uzorci i farma koja uporno donosi mleko sa ostacima antibiotika udaljava se iz procesa otkupa mleka. Ovo je vrlo bitno ako znamo da je puno ljudi osetljivo na antibiotike, posebno iz grupe penicilina i da se zdravlje ljudi, odnosno dece, može ozbiljno ugroziti. Tretiranje mastitisa je najčešći razlog korišćenja antibiotika na farmama mleka. Obično se ne ispoštuje period karence, odnosno period kada se mleko ne daje u otkup koji mora proći nakon davanja antibiotika pa se njegovi ostaci još uvek nalaze u mleku.

26

Uočavanje problema vezanih za kvalitet mleka

Slika, odnosno pojava, mastitisa je različita od farme do farme. Najčešća referenca za kvalitet mleka je BTSCC(bulk tank somatic cell count) odnosno broj telesnih ćelija u velikom rezervoaru ili cisterni. Sve farme imaju periodičnu kontrolu od strane kupaca. Ova kontrola može da ukaže na subklinički mastitis u stadu. Vrednost BTSCC treba biti postavljena za svaku farmu pojedinačno ali neki opšti okvir je manje od 250 000.

Međutim i BTSCC i individualni SCC krave mogu nas dovesti u zabludu. Primer: „Stado A“ sa 10 % potencijalnog mastitisa ( samo jedna od 10 krava ima SCC veći od 250 000 ). Zbog visoke produkcije i visokog SCC „Krave 10“ BTSCC Stada A je 825.000 somatskih ćelija/ml i aritmetički prosečno po kravi SCC bi bio 390 000 ćelija /ml. U hipotetičkom „Stadu B“ 90% krava ima subklinički mastitis (9 od 10 krava ima SCC veći od 250 000) ali BTSCC je samo 250 000 somatskih ćelija/ml pa je prosek po kravi 280 000 ćelija / ml. Problem mastitisa u ova dva stada je dramatično različit.

Rasprostranjenost kliničkog mastitisa u stadu može biti određen primenom California Mastitis Testa, ili drugih brzih testova na svakoj kravi . Pojava subkliničkog mastitisa zavisi od dva faktora:1.Odnos novoinficiranih (procenat krava kod koje se razvila nova subklinička infekcija)2.Trajanje pojedinačne subkliničke infekcije

Mastitis uzrokovan patogenim materijama iz okoline (coliform, streptococci) je kraći od mastitisa izazvanog patogenima (kao što su Staph. Aureus, Strep. Ag i Mycoplasma bovis). Implementacija efikasne kontrole merenja koje smanjuju udeo novih infekcija mogu rezultirati u rapidnoj redukciji u BTSCC kada je bakterija iz okruženja primarni patogen. U SAD odstranjivanje krava je koje su hronično zaražene patogenima je glavna strategija u smanjenju BTSCC. Međutim, kontrola novih infekcija može biti mnogo efikasnija. Uobičajeni industrijski cilj za subklinički mastitis je da 85% krava sa SCC manjim od 250 000 i manje od 5% maksimum do 10 % krava koje razvijaju novu infekciju svakog meseca. Iako mnogo stada postiže ovaj standard mnoga su još uvek suočena sa problemom.

Uočavanje problema kvaliteta mleka kod krava Za svaku kravu pojedinačno subklinički mastitis je definisan na osnovu njenih SCC vrednosti. Svaka krava , bez obzira na stadijum laktacije sa SCC većim od 250 000 je potencijalno zaražena subkliničkim mastitisom. CTM – California Mastitis Test je indirektno merenje SCC. U odsustvu individualog SCC izveštaja CMT može biti urađen na svim kravama da se vidi njihov status. Tradicionalni CMT ima skalu od 5 stupnjeva- negativno, u tragovima, 1,2,3 ) Svako grlo koje ima naznaku u tragovima i najmanje 300 000 ćelija /ml može se smatrati zaraženim.

Razumevanje veze između proizvodnje visoko kvalitetnog mleka i zastupljenosti kliničkog mastitisa je osnova za profitabilnost u proizvodnji mleka. Danas kada su zahtevi kupca sve veći, na ceni je hrana koja se proizvodi od brižljivo gajenih , zdravih životinja. Samo zadovoljan kupac garantuje stabilan razvoj u industriji mleka.

27

Kontrola mastitisa Uvod Mastitis je najčešće oboljenje krava na mlečnim farmama. Pojavljuje se kada patogene bakterije uspeju da prodru u vime, probijajući imuni sistem, izazivajući infekciju i rezultirajući u inflamatorici sekretnog tkiva vimena. I subklinički i klinički mastitis odgovorni su za gubitke u prinosu mleka. Subklinički mastitis je ekonomski značajniji jer ima dugoročne posledice na hroničnu infekciju i totalni prinos mleka. Procenjeno je da je u SAD ovaj gubitak godišnje oko milijardu dolara. Ekonomski gubici zbog kliničkog mastitisa sastoje se u velikoj količina odbačenog mleka, veterinarskim troskovima, gubitku kontinuiteta u količini prinosa mleka i prevremenom odstranjivanju krava.

Subklinički mastitis pojavljuje se kada se jedna ili više četvrti vimena zaraze ali ne u meri da se u samom mleku odmah uoče posledice. U ovom slučaju imuni sistem šalje bela krvna zrnca (WBC) da bi sprečili invaziju bakterija. SCC meri broj belih krvnih zr-naca (WBC) i ostalih epitelnih ćelija u krvi. U neinficiranom vimenu SCC je manji od 200.000 ćelija/ml. Veći broj je skoro uvek povezan sa bakterijskom infekcijom.

Klinički mastitis se pojavljuje kada je mleko već vidljivo drugačije od stand-arda a krava pokazuje sistemske znake bolesti. Najčešći znaci su razvodnjeno mleko zatim oteklo i crveno vime, povišena telesna temperatura ili anoreksija. Često menadžment zane-maruje ove znake a tehnika muže nekada i otežava detekciju ove bolesti. Stoga ako se SCC u sabirnom rezervoaru rutinski ne proverava i ovaj način detekcije može promaći.

Velike razlike u detekciji i definiciji kliničkog mastitisa doprinose i velikim razlikama među studijama. Sa obzirom na ovu činjenicu i mnoštvo različitih rezultata zaključak je da ciljevi vezani za klinički mastitis treba da budu određeni za svaku farmu posebno ali ono što je uobičajeno i razumno je da klinički mastitis ne treba da prelazi 2 % novih slučajeva mesečno.

Tipovi mastitisa Generalno mastitis se deli na „zarazni ili prenosiv“ i kao „mastitis spoljne sredine“ a bazira se na izvorište i uobičajeni put transmisije patogenih materija. Za zarazni mastitis izvorište je vime a prenosi se sa krave na kravu preko opreme za mužu, mlekarevih ruku, peškira kojima se kasnije briše vime. Bakterije prave kolonije u koži vimena dok ne uspeju da prodru u kanal i uđu u unutrašnjost vimena. U ove bakterije najčešće spadaju Staphylococcus aureus i Streptococcus agalactia. Većina ovih vrlo adaptibilnih bakterija povezano je sa sublikliničkim mastitisom a samo sporadično dolazi do epizoda kliničkog mastitisa. Strep. ag. žive samo u kravljem vimenu i može biti iskorenjena kada se krava identifikuje i tretira. Staph. aureus može opstati i umnožiti se u koži vimena ( na ulazu) i drugim mestima pa se ne može odstraniti sa farme. Mycroplasma bovis je takođe patogen mastitisa i često se povezuje sa težim oblicima kliničkog mastitisa.

Izvorište iz okoline može biti voda, đubrivo ili druge nečistoće u kravljem okruženju. Često krave se sa njima susreću u staji ili na paši. Kada je vime vlažno i prljavo veliki broj ovih bakterija ima šansu da zarazi vime. Odgovarajuća higijena je zato značajna da bi se ovo sprečilo. Najčešće bakterije ovog tipa su coliform bakterije (kao E.coli, Klebsiella spp) i streptokoke ( Streptococcus uberis i Streptococcus dysgalactia) .Ovim bakterijama nije nužno za opstanak da budu u vimenu pa su one češći uzročnik kliničkog mastitisa jer se teže iskorenjuju. Oko 85% kliničkog mastitisa izazvanog E. Coli su sporadične kliničke epizode. Ove bakterije izazivaju i klinički i subklinički mastitis. Nekada je i provera SCC nesiguran indikator jer mleko zaražene krave nije možda dato u rezervoar.

28

Kontrola mastitisa Kontrola mastitisa bazirana je na usvajanju preventive kontrolne strategije, uključujući visok nivo higijene pri muži, korišćenje odgovarajuće opreme za to, obezbeđenje adekvatnog prostora za držanje mleka , stabilan nutritivni program i odgovarajuća identifikacija i tretman krava koje su zaražene subkliničkim i kliničkim mastitisom. Širom sveta mnogi farmeri prihvatili su ova pravila u proizvodnji mleka visokog kvaliteta. Ipak, mastitis je ostao najrasporostranjenija bolest koja farmere i dalje ometa u postizanju optimalnog kvaliteta.

Zadnjih 25 godina kontrola mastitisa na farmama vrši se putem otklanjanja prenosnih patogena mastitisa kroz plan koji ima 5 tačaka.

1. Dezinfekcija vimena posle muže (zatvaranje otvora na sisama) 2. Univerzalna terapija antibioticima krava u zasušenju 3. Odgovarajući tretman kliničkih bolesti 4. Otklanjanje hronično obolelih krava 5. Održavanje higijene mašina za mužu

Ovim programom najviše se redukuje infekcija koja je izazvana bakterijama kao što su Staphylococcus aureus i Streptococcus agalactia. Procenjeno je da je primenom ovog programa, broj zaraza izazvanih ovim bakterijama, smanjen za jednu trećinu.

Kontrola zaraznog mastitisa Efikasno zatvaranje otvora na sisama nakon muže (zatvaranje vrata infekcije)Dezinfekcija nakon muže je vrlo efikasna praksa za prevenciju nastanka infekcija. Najrasprostranjeniji metod je pranje germicidom 80% a vrši se i prskanjem 20% jer se ovaj preparat nalazi i u spreju. Dokazano je da neredovno održavanje higijene dovodi do slabog kvaliteta mleka. Ovaj postupak je suštinski jer sprečava kolonizaciju i prodor bakterija kroz otvor na vimenu i u samo vime. Naročito je usmeren na Staph. Aureus i Strep. Agalactia jer se krave sa ovim bakterijama susreću u toku procesa muže. I ako sprečavaju nove infekcije ovi postupci ipak ne deluju na one koje su već u progresu.

Savet za borbu protiv mastitisa u USA, objavio je spisak sredstava koja se preporučuju za pranje vimena a prihvatljiv je i 1% elementarni jod.

Najveća efikasnost je kada se vime uranja a ne prska i to kada je sredstvo naneto na 50% dužine sise odmah nakon sklanjanja mašine za mužu. Ako se koristi jod on se ne sme zamrzavati niti koristiti nakon isteka roka. Ceo proces je ispravan ako se voda koja se u njemu koristi prethodno testira i označi kao ispravna.

Kada govorimo o „mastitisu spoljne sredine“ sredstva mogu biti sa ili bez germicida. Međutim, većina infekcija iz okruženja dobija se tokom perioda kada su krave zasušene ili u periodu tranzicije, pa je kritičnije obezbediti higijenu prostora nego vimena.

Terapija tokom zasušenog perioda svih četvrtina vimena Terapija tokom zasušenja - DCT (Dry cow theraphy) čini glavni deo kontrole

mastitisa. Proizvođači su shvatili značaj DTC i veliki broj njih tretira sve četvrtine antibioticima koji imaju dugo dejstvo do kraja ciklusa laktacije. DCT ima indikaciju da smanji do 80% postojećih infekcija i da predupredi do 80% novih infekcija tokom „zasušenog„ perioda kod krava. Korišćenje antibiotika za sve četvrtine, dovođeno je u pitanje zbog opstanka bakterija koje su rezistentne na antibiotike. Među naučnicima nije usaglašeno da li je korišćenje ove terapije prednost ili ne ali studije pokazuju da

29

krave koje nisu dobijale DCT kasnije imaju mnogo više infekcija od onih koje su terapiju dobijale. Lekovi za hronični mastitis izazvan Staphylococcus aureus ne pokazuju veliki učinak pa se vrlo često kombinuju sa sistemskim antibioticima.

Prigodno tretiranje kliničkih slučajeva Terapija koja se najčešće primenjuje je ona antibioticima, ali pri određivanju

terapije treba uzeti u obzir znanja o istoriji mastitisa u stadu i naći najefikasniji lek. Najlakše je odrediti terapiju za Strep. Agalactia, jer živi samo u vimenu i leči se lekovima na bazi penicilina. Nije isplativo tretirati sve krave koje su subklinički inficirane sa Staph. Aureus, jer je stopa izlečenja tokom laktacije manja od 20%. Postoje brojni faktori koji utiču na stopu izlečenja. Jedna studija pokazuje da bakteriološki stopa izlečenja za novonastale (traju manje od 2 nedelje) infekcije Staph. Aureus bila 70%. Koristeći tretmane sa penicilin novobiocin proizvodom pokazuje na hroničnoj infekciji ( traje duže od 4 nedelje) Staph. Aureus stopu od samo 35%. Stopa izlečenja za mastitis prouzrokovan Staph. Aureus pokazuju sledeće:

* smanjenje sa godinama (od 81% za krave mlađe od 48 meseci do 55% za krave starije od 96 meseci) * broj inficiranih četvrtina vimena ( od 73 % za jednu inficiranu četvrtinu do 56 % za 4 inficirane četvrtine) * SCC - hronično povecan broj

U ovim studijama , krave inficirane u više od jedne četvrtine imale su upola manje šansi da budu izlečene od krava koje su bile inficirane u samo jednoj četvrtini. Takođe povoljan ishod tretmana je izvesniji kod mlađih krava u ranoj laktaciji sa kratkoročnom infekcijom. Odstranjivanje treba i dalje da se primenjuje kod krava koje su hronično zaražene Staph. Aureus i koje imaju redovno povišen broj somatskih ćelija

Odstranjivanje hronično zaraženih krava Odstranjivanje treba i dalje da se primenjuje kod krava koje su hronično

zaražene Staph. Aureus jer se tretmanom tokom laktacije zaista teško iskorenjuje. Tretiranje i retencija hronično inficiranih krava predstavljaju pretnju za proizvodnju visoko kvalitetnog mleka. Mali broj visoko produktivnih može da pokvari kvalitet jer mleko koje daju u zbirnom rezervoaru umanjuje kvalitet. Zbog česte pojave mastitisa kod ovih krava i čestog tretiranja mleko koje se odstranjuje zbog ostataka antibiotika može prevazilaziti količinu mleka koje se može prodati. Nekada odstranivanje može da zamaskira stvaran problem sa mastitisom a kako je istraženo najčešći razlog za odstranjivanje krave je upravo mastitis i reprodukcija. Takođe mastitis je i treći vodeći razlog smrtnosti krava u USA.

Redovno održavanje mašina za mužu Dobro održavan sistem za mužu je preduslov proizvodnji visoko kvalitetnog mleka. Oprema za mužu predstavlja važan deo kapitala svake farme i treba se vremenom obnavljati i modernizovati. Sistem treba biti podešen tako da obezbeđuje račvajući vakum na 32 do 42 kPa za vreme protoka mleka. Niži pritisak rezultira u dužem periodu muže i može oštetiti vrh vimena. Prinos mleka je direktno vezan za određeni protok u jedinici vremena.Automatske muzilice treba da budu podešene po standardima i neophodno je vršiti šestomesečne kontrole i po potrebi servise. Kod stada gde se uočava konstantno dobar protok mleka, može se povećati kraj protoka mleka na 2.2 kg u minuti i da se smanji interval pritiska sa 5 sekundi na 3 ali postepeno.

30

Kontrolisanje mastitisa iz spoljne sredine Uspeh plana sa 5 tačaka protiv subkliničkog i kliničkog mastitisa uzrokovanih

Staph. Aureus i Strep. Agalactia često nije bio uspešan za klinički mastitis uzrokovan drugim prenosiocima. Primarni uzročnici iz okoline kao E. Coli i streptokoke iz okruženja kojima su krave izložene zastupljeni su na đubrivu, neadekvatnoj prostirci za krave, ostalim nečistoćama. Pesak i prašina su vrlo često pogodno stanište za bakterije i treba se redovno čistiti.

Period zasušenja krava, je rizičan za infekciju ovim bakterijama. Tada se ne primenjuje većina higijenskih procesa koji su uobičajeni za krave koje se muzu. Kanal na vimenu postaje kraći i tako se olakšava prodor bakterija u unutrašnjost vimena. Kako se bliži teljenje i u periodu nakon toga, imunitet krava opada.

Osim spomenute terapije u toku zasušenog perioda, važno je znati da 65% kliničkog mastitisa nastalog od bakterija iz okruženja u vreme laktacije su ustvari samo produžetak bolesti nastale u zasušenom periodu. Krave kod kojih je mastitis detektovan u zasušenom periodu imale su 4.5 puta više šansi da se on ponovi kasnije.

Često su krave u ovom periodu smeštene zajedno sa kravama koje su pridošle i koje se time ugrožavaju. Proizvođači koji su fokusirani na proizvodnju visoko kalitetnog mleka treba da obezbede prostran, suv odeljak za krave koje nisu u laktaciji. Prostor po kravi treba da bude 9.3 do 27.9 kvadratnih metara. Nutritivni program treba da sadrži 1000 IU-dnevno vitamina E i selena da bi se ojačao imuni sistem krava. Dodatno tretiranje svih četvrtina vimena sa antibioticima tokom zasušenja, mogu samo doprineti boljem učinku u proizvodnji kvalitetnog mleka.

Stopa spontanog izlečenja ove vrste mastitisa je do 50 % ali klinički mastitis izazvan ovim bakterijama se mora lečiti antibioticima. Istraživanja su dokazala da primenom adekvatne terapije infekcija kraće traje i da su manje šanse da se ponovi.

Biozaštitni program mastitisa Termin biozaštita odnosi se na čuvanje stoke od zaraznih bolesti. Kada se koristi u kontekstu kontrole mastitisa odnosi se na čuvanju stoke od zaraznih patogenih materija mastitisa kao što su već gore navedene bakterije i Mycoplasma bovis. Mastitis izazvan sa Mycoplasma bovis bio je ispočetka vezan za regionalnu rasprostranjenost ali sada je prisutan širom sveta. Mycoplasma izaziva i subklinički i klinički mastitis. Problem je što se uobičajenim testovima teško identifikuje a identifikovana zaražena krava se treba odstraniti.

Biozaštitni program je prosto smanjivanja rizika pomoću adekvatnih testova, kupovine ne rizičnih grla i kontrole pristupa životinjama i opremi.

- Kupujte zdravu stoku. Mlada grla koja još nisu u laktaciji su manje rizična - Kupujte iz zdravog stada.SCC treba da je manji od 250 000 ćelija /ml., a same krave, manji od 200 000. Ako SCC nije dostupan CMT treba biti negativan.Uzorci mleka ne smeju sadržati zarazne patogene materije - Održavajte zdravlje kupljenih grla. Držite krave izolovano od ostalih dok ne utvrdite da li je grlo zdravo. - Proveravajte sabirni rezervoar detaljno dva puta mesečno kad imate pridošla grla i uradite Mycoplasma test - Nikada ne držite bolesne krave sa novim kravama i ne hranite telad antibiotičnim - lošim mlekom zaraženih krava koje ne prodajete mlekari, jer to stvara predispoziciju za lakša oboljenja junica u kosnijem dobu, odnosno u periodu kada počne njihovo iskorišćenje u smislu proizvodnje

31

Reproduktivni poremećajikod mlečnih krava

Uvod:Efikasnost reprodukcije je kritična komponenta uspešnog rada mlečne industrije a njena neefikasnost jedan od problema koji skupo košta mlečnu industriju danas. Reproduktivni poremećaji se često pojavljuju kod krava u laktaciji i mogu dramatično da utiču na reproduktivnu efikasnost u stadu.Neki od najčešćih poremećaja su ciste na jajniku , blizanačka gravidnost, rani gubitak embriona, zaostala placenta. Pitanje i izazov koji se postavlja pred veterinare je da li krave koje pokazuju ove poremećaje reprodukcije gajiti, lečiti ili odstraniti. Dodatno , postoje kontraverze među naučnicima i praktičarima u vezi sa ekonomskim uticajem ovih poremećaja u radu mlekara. Menadžeri farmi treba da rade na prevenciji radije nego da kasnije leče krave ili vrše terapijske intervencije. Proizvođači mleka treba da sarađuju sa veterinarima da bi razvili strategiju i konsultovali se o eventualnim neophodnim intervencijama.

Normalna funkcija jajnika kod goveda Kod goveda, nakon puberteta,postoje dve jajčane strukture, follicles (folikuli) i

corpora lutea (CL) (žuto telo) tokom normalnog reproduktivnog ciklusa. Za razliku od muških primeraka, krave čuvaju svoje gamete oocyte uspostavljene rano tokom razvoja embriona. Folliculo geneza je proces formiranja zrele follicule sposobne za ovulaciju od primordijalne follicule u ovariju. Kako follicula raste prolazi kroz nekoliko faza. Kod goveda manje od 1% od 100. 000 follicula prisutnih u pubertetu će se razviti do zrelosti da ovuliraju.

Primarna funkcija follicula je :

1. Podrška razvoju oocyte koje su sposobne da budu oplođene nakon ovulacije 2. Secrecija hormona koji regulišu morfologiju i funkciju reproduktivnih organa, kao reproduktivno ponašanje tokom estrusa 3. Obezbeđivanje ćelija koje će luteinizirati i formirati corpus luteum(CL) posle ovulacije.

32

CL – žuto telo je endokrina žlezda koja se formira posle ovulacije od tkiva koje je pre toga gradilo Follicule ovarijuma. Ova forma nastaje kada rastuća koncentracija estradiola lučenog od strane follicule indirektno izazove lučenje hormona (LH). Lučenje LH inicira ovulaciju i euteinizaciju follicularnih granuloza i thecal ćelija koje upravljaju biosintezom steroida iz estrogena u progesteron. Progesteron je primarni steroid produkt CL i neophodan je za normalnu implanataciju i održavanje gravidnosti krave. Ako se gravidnost ne pojavi CL je u regresiji kao odgovor na prostaglandin koji luči uterus. U negravidnim kravama , luteal regresija normalno se pojavljuje oko 16 do 18 dana nakon ovulacije.

Follicularni talasi Naučne studije koristeći transrektalni ultrasonograf dovele su do utvrđivanja

prirode antralnog follicularnog razvoja. Prva studija ovom metodom otkrila je da se rast follicula odvija u talasima , gde svaki talas kulminira sa formiranjem velike follicule.Follicularni talasi počinju sa aktiviranjem grupe kohorta malih antral follicula samo dan pre ovulacije. Tokom narednih nekoliko dana jedna od folikula unutar kohorta postaje veća i dominantna, time izazivajući novi folikularni talas. Kako dominantna folicula nastavlja da raste , rast ostalih u kohortu slabi ili stagniraju.Drugi talas rasta počinje oko 10 dana nakon završetka ovulacije o ovom tro-talasnom ciklusu a treći je 16 dana nakon ovulacije. Za drugi i treći talas ovulatorna folikula raste od završnog talasa.

U većini slučajeva folicularni talasi obezbeđuju jednu foliculu sposobnu da u toku ovilacije bude prisutna u svako doba tokom estrus perioda. Krave u laktaciji imaju većinom dvotalasne cikluse a one koje nisu u laktaciji trotalasne.Na broj talasa utiču i starost, program ishrane itd.

Ciste na jajnicima Pod cistama na ovarijumu smatra se fluidom ispunjena struktura veća od 25 mm u dijametru koja postoji na ovarijumu duže od 10 dana. Ovaj problem je vodeći u reprodukciji krava i krave sa ovom dijagnozom pokazuju duži intervale teljenja. U proseku 10 do 13 % krava pati od ove bolesti a u problematičnim stadima to može ići i do 40% što jasno pokazuje veliki ekonomski gubitak za industriju (procenjeno je da se ovaj problem pojavljuje na miminum milion krava godišnje u SAD).

Klasifikacija ovarijalnih cisti Ove ciste se klasifikuju kao folicularne ili lutealne. Folicularne su tankih zidova, ispunjene fluidom, ovalne strukture i veće su od 25 mm u prečniku.Veliki broj krava ima bar po jednu cistu na jednom ili oba jajnika. Ranije studije pokazale su da krave sa cističnim jajnicima pokazuju pojačano i produženo estrualno ponašanje koje rezultira od niskog nivoa progesterona zahvaljujući odsustvu funkcionalnog CL i povećanom estradiolu iz cistične folicule. Prirodno, estradiol iz preovulativne folicule inicira niz endokrinih reakcija koje indukuju ovulaciju. U slučaju cističnih jajnika normalan proces je poremećen i dovodi do neplodnosti. Etiologija folicularnih cisti je takođe teška za proučavanje jer je teško predvidivo kako će se kod koje krave formirati. Precizan mehanizam za ovo endokrino neuklapanje još uvek nije najbolje proučeno.

Lutealne ciste imaju debele zidove i takođe su isunjene fluidom , veće su od 25 mm u prečniku i luče normalan ili povišen nivo progesterona. Većina lutealnih cisti , verovatno kroz luteinizaciju folicularnih cisti, mogu prouzrokovati neplodnost i lučiti progesteron u količinama u kojima on inhibira lučenje LH i ovulaciju. Debeli zid je sastavljen od lutealnog tkiva i , suprotno folicularnim cistama, fluid obično sadrži mnogo unutrašnjih trabecula koje se mogu rešiti ultrasonografom. Lutealne ciste ne treba mešati sa normalnim CL sadržajem ispunjenim šupljinama.

33

U skorašnjim istraživanjima ultrazvukom da bi se pratio folicularni razvoj kod krava nova klasifikacija folicularnih cista može preovladati. Ove ciste su slične folicularnim cistama kada ih posmatramo utrazvukom ali ne vrše inhibiciju normalnog progresa folicularnih talasa i ovulacije kod normalnih dominantnih folicula. Krave koje pate od ovog oblika cisti ne pokazuju oblike nymphomanie. Pošto ove ciste ne remete normalni tok reprodukcije ove ciste se nazivaju benignim folicularnim cistama.

Rizični faktori i nutritivni faktorikoji utiču na cistične jajnike Fiziologija i etiologija ove bolesti nije najbolje proučena i mnogo više se zna o rizicima za dobijanje bolesti. Faktori koji doprinose cistama na janicima su nasledna svojstva, smanjena produkcija mleka, estrogen sadržaj hrane , urinarne infekcije. Sugeriše se od strane brojnih naučnika da i ishrana ima veliki faktor. Zerolenon je mikoestrogen koji proizvodi gljiva Fusarium spp. koja može biti prisutna u plesnivoj hrani. Ova gljiva može izazvati sterilnost kod nekih životinja a krave, iako su na nju otpornije, ne bi smele unositi 500 ppb u totalnu ishranu (TD= totala diet).

Krave koje imaju preveliku težinu u „zasušenom“ periodu 2.5 puta imaju više šansi da razviju cistične jajnike. Ipak u nekim studijama ova pojava kod krava u teljenju nije bio povezan sa razvojem cisti na jajnicima. Rizik cisti je povećan kod krava prvotelki sa većom koncentracijom mlečnih ketona. Povećana stopa cisti nađena je i kod krava koje u ishrani nemaju dovoljno selena u toku „suvog“ perioda i ne unose dovoljno vitamina E. Krave takođe treba tretirati sa 100.000 IU vitamina A po kravi dnevno za one u suvom periodu i 150 000 IU za one u laktaciji.

Dijagnosticiranje i lečenje cisti na jajniku Dijagnosticiranje bolesti najčešće se vrši tokom rutinskog rektalnog pregleda nakon porođaja. Rektalnom palpacijom velikih fluidom napunjenih struktura je obično klinički znak za folikularne ciste. Na žalost, razlika između folikularnih i lutealnih cisti prilikom rektalne palpacije je teška čak i za iskusne praktičare. Tačnost dijagnoze raste ako se upotrebi transrektalni ultrasonograf kojim sa 90 % tačnosti dijagnostikujemo lutealne ciste a sa 75% folikularne. Folikularne i lutealne ciste mogu biti klasifikovane i u odnosu na koncentraciju progesterona. Folikularne ciste vezujemo za nizak nivo progesterona a lutealne za visok. Držeći se ovih metoda benigne folikularne ciste biće stavljene pod jednu od ovih kategorija zavisno od stupnja estrus ciklusa u kome je otkrivena.

Lečenje cisti zavisi od njihove klasifikacije. Folikularne ciste se najčešće tretiraju sintetičkim GnHR dozvoljenim u toku laktacionog perioda. Uklanjanje cisti preko rektalne palpacije niije preporučljivo zbog adhezije koja se može stvoriti oko jajnika a i efekti nisu bolji nego kod uzimanja GnHR. Intersantno je da se 20% netretiranih krava spontano oporavi što podržava teoriju da je deo njih ipak bio benigni.

Idealni tretman bio bi onaj koji bi pokrio sve tri vrste cisti. Ovsynich protokol – USA, smatra se da je sinhronizacija ovulacije u laktacionom periodu krave upotreba i injekcija GnRH i PGF 2 alfa zajedno. Skorašnje praktično korišćenje Ovsynicha i ultarsonografičkog monitoringa pokazalo je da 11 % krava u laktaciji pokazuje veliku ovarijarnu strukturu koja bi inače bile dijagnostikovana kao cista koristeći rektalnu palpaciju. Tretman sa Ovsynch inducira ovulaciju folicule drugačije od ciste koja je prisutna u vreme druge GnHR injekcije u 73% slučajeva. Zato se ovaj tretman preporučuje za sve vrste cisti na jajniku posebno kada se dijagnostifikuju rektalnom palpacijom.

34

Blizanački graviditet Blizanački graviditet je nepoželjan u mlekarskoj industriji jer smanjuje ukupan prihod preko neefikasne reprodukcije. Jedna studija je utvrdila da svaka blizanački graviditet oštećuje ekonomski prihod za 108$ u odnosu na normalni gravidite. Blizanci takođe smanjuju reproduktivnu sposobnost time što povećavaju broj dana servis perioda tokom laktacije. Dodatno, etiologija mnogih bolesti nastalih u predporođajnom periodu povezana je sa blizanačkim graviditetom. Krave koje otele blizance pod većim su rizikom od teljenja mrtvorođenih teladi, zaostale placente, metritisa, ketoze, acidoza. Slučajevi pobačaja, neonatalne smrtnosti teladi, smanjene telesne težine na porođaju veće su u slučajevu kada se nose i tele blizanci i smatra se da je to povezano sa smanjenom steonom dužinom. Odstranjivanje krava je veće među onima koje su imale blizanački graviditet. Jedan od uticaja blizanačkog graviditeta je smanjen broj plodnosti junica sposobnih da se koriste kao zamena u stadu. Ovo smanjenje potiče iz veće neonatalne smrtnosti blizanaca i poremećen odnos polova koji rezultira u povećanom broju homozigotnih muških parova.

Mehanizmi blizanačkog graviditeta U većini slučajeva uspešna trudnoća na svet donosi jedno tele. Fziološki mehanizam odgovoran za regulisanje broja folikula koje će postati dominantne u okviru svakog folikularnog talasa rezultira u odabiru jedne folikule. Inicijacija indukovanog ili prirodnog pojave ovulatornog stimulansa izaziva oslobađanje jedne oocyte iz dominatne folikule u ovulaciji. Ako je ono što sledi od fertilizacije do parturiacije normalan tok , graviditet će rezultirati rođenjem jednog teleta. Nekad su , ipak, dve folikule odabrane da nastave rast među grupom rastućih folikula u folikularnom talasu što rezultira fenomenom koji se nazva kodominantnost. Ako se potreban stimulans za ovulaciju pojavi prirodno ili je indukovan kada je kodominantna folikula prisutna , dve oocytes jedna iz svake folikule će biti oslobođena. Ako se i svi procesi u fomiranju embriona nastavljaju prirodnim tokom za oba oocytes rezultat će biti blizanci. Svaka ćelija koja se formira nakon što oocyte biva fertilizovan spermom zove se zigot. Kod blizanaca tako imamo dizigot twins (dvojajčani blizanci).

Većina blizanaca kod goveda je dizigot tip. Oni mogu biti istog ili suprotnog pola.Ovulacija samo jedne folikule takođe , u retkim slučajevima, može rezultirati blizanačkim graviditetom. Blizanci nastali ovulacijom i fertilizacijom jedne oocyte nazivaju se monozigot blizanci. Monozigot blizanci (jednojajčani blizanci) .Oni su genetički identični i samim tim uvek istog pola. Mehanizam nastajanja ove vrste blizanaca nije još uvek dobro poznat ali smatra se da je to na neki način prirodno kloniranja originalnog zigota in vivo. Procenat ovih blizanaca je mali ( oko 7.4% do 13.6% od svih rođenih blizanaca )što je ukupno 0.3% od rođenih uopšte.

Udeo blizanaca u stadu Pored osnovnih rizika za blizanački graviditet na njega mogu imati uticaj i godišnje doba. Trend je da se više blizanačkih graviditeta javlja tokom leta.To proizilazi iz nešto slabije ishrane leti, dok je ishrana počevši od jeseni ka zimskim mesecima jača. Visoko kumulativna proizvodnja mleka i ranije blizanačke trudnoće takođe su faktor rizika. Generalno gledano, stopa blizanačkih trudnoća za većinu krava je oko 1%. Takođe najmanje pogađa krave koje se prvi put tele a sve više one koje su u kasnom reproduktivnom periodu. Ovo se može objasniti time što starije krave mogu izneti blizance kroz steonost ili porastom duplih ovulacije ili kombinacijom oba faktora. Takođe ovaj porast kod starijih krava može se objasniti i najvećim prinosom mleka jer je hrana visoko energetska i može podstaći duplu ovulaciju i stvaranje blizanačkih trudnoća. Ovaj nutritivni efekat ipak još uvek nije dovoljno proučen.

35

Rastući nivo ishrane proteinima može izazvati povećanje stope ovulacije. Možda se ovakav način ishrane kod krava u laktaciji može povezati sa nastajanjem blizanačkih trudnoća. Ako ovo sve uzmemo u obzir i dodamo činjenici da su danas očekivani prinosi mleka sve veći i veći a samim tim i ishrana koncipirana u ostvarivanju tog cilja, možemo očekivati sve više blizanaca.

Frimartinizam (uticaj muških hormona na neplodnost junica i krava) Frimartinizam kod junica rezultira iz blizanačkog graviditeta kada kroz membrane ženskog i muškog embriona dođe do menjanja krvi fetusa. Endokrini faktori ćelija iz muškog fetusa dovode do abnormalnog razvoja reproduktivnih organa kod ženskog dovodeći do neplodnosti. Frimartinizam se pojavljuje u 92% slučajeva teladi koja su heterogeni blizanci .Ipak 8 % ovih blizanaca odnosno krava bude plodno zahvaljujući tome što nije došlo do fuzije kroz membranu ili se ona pojavila nakon kritičnog perioda za razvoj reproduktivnih organa.

Poremećaji koji rezultitaju u frimartinizmu javljaju se između 49 i 52 dana posle fertilizacije. Zanimljivo je da se ova pojava javlja i kod krave koje su oteljene kao jedino tele, verovatno zato što je par blizanac postojao u periodu razvoja reproduktivnih organa ali je taj drugi plod bio kasnije izgubljen. Takođe i mnogi bikovi rođeni kao heterogeni blizanci pokazuju određene poremećaje kao nesposobnost da proizvode spermu ili je ona u smanjenoj količini i lošeg kvaliteta.

Šta sa kravama koje nose blizance? Blizanački graviditet se može ustanoviti 40 do 55 dana posle VO korišćenjem transrektalnog ultrasonografa ili između 50 i 70 dana posle VO palpacijom per rectum.

Krava se može ili odstraniti ili se izvršiti abortus. Možda je odstranjenje krave bolja odluka jer abortus sa sobom nosi određene rizike i posledice koje mogu uticati na neproduktivnost krave.

Ako je krava koja nosi blizance smeštena u stadu do teljenja može se preduzeti nekoliko aktivnosti. Njihova ishrana treba da treba da sadrži više hranljivih materija posebno tokom zadnjeg trimestra. Kao drugo, zbog dužine graviditeta krava koje nose blizance a koje je smanjeno za 7 do 10 dana većina krava će propustiti poseban režim ishrane koji počinje 2 do 3 nedelje pre uobičajenog vremena za teljenje. Raniji zasušeni period i ishrana u tranzitnom periodu mogu uticati na postporođajne poremećaje metabolizma . Takoše je važno ozbiljno pristupiti teljenju ovih krava jer to znatno smanjuje rizik od neonatalne smrtnosti teladi i sprečava ekonomski gubitak.

Rani gubitak embriona Gubitak trudnoće doprinosi reproduktivnoj neefikasnosti u laktacionom periodu krava. Neplodnost određena tokom trudnoće je funkcija i učinka oplodnje i gubitka trudnoće. Učinak oplodnje od 28 do 32 dana posle VO kod krava u laktaciji ima raspon od 40 do 47% dok je kod junica to skoro 75%. Isto tako gubitak trudnoće kod krava u laktacionom periodu je veća nego u junica 20 naprema 5%. Iako tačni faktori koji utiču na gubitak trudnoće nisu poznati možda mogu biti slični onima koji su odgovorni za smanjenu stopu učinka oplodnje.

Vreme gubitke trudnoće Teško je proučavati rani gubitak trudnoće jer nema osetljivih testova sličnih onim koji se koriste kod žena ili kod kobila. Stopa fertilizacije nakon AI je 90% dok je stopa opstanka embriona 93% do 8 dana a samo 56% do 12 dana posle VO.

36

Rektalna palpacija od 40 do 60 dana posle VO je uobičajena metoda dijagnostike trudnoće kod krava. Nekoliko studija je koristilo dijagnostikovanje trudnoće bazirano na rektalnom pregledu da bi ustanovili učinak oplodnje . Koristeći ovu tehniku gubitak trudnoće je 10 % veći kod lakatcionih krava nego kod junica. Dalje, rizik od gubitka trudoće je više nego 4 puta bio veći tokom prvog tromesečja u poređenju sa drugim i trećim.

Od skora transrektalni ultrasonograf koristi se za određivanje vremena gubitka trudnoće od 28 dana posle VO do teljenja kod laktacionih krava. Dijagnostikovanje se vršilo 28, 42, 56,70 i 98 dan post AI za 1.600 krava u 3 stada. Učinak oplodnje krava 28 dan posle VO bio je 32% a celokupan gubitak trudnoće od 28. dana do teljenja bio je 25% sa najviše gubitka u prvih 60 dana.

Faktori koji utiču na rani gubitak embriona Neplodnost nastala tokom trudnoće je funkcija i učinka oplodnje i gubitka trudnoće. Nutritivni faktor može imati veliki uticaj na neplodnost krava. Doskorašnja istraživanja pokazuju da je nutritivni faktor bio loš zbog male energetske vrednosti, previše proteina i male količine vitamina. Dalje veći gubitak kondicije kod teljenja rezultira u smanjenoj plodnosti.

Specifični fiziološki mehanizmi odgovorni za gubitak trudnoće kod laktacionih krava nisu poznati ali mogu da uključuju :1. Laktacioni stres koji je povezan sa smanjenim davanjem mleka2.Negativan energetski balans3. Toksični efekti uree i azota4. Smanjena sposobnost da se adaptira na povišenu temperaturu u okolini

Krave koje gube na telesnoj težini pod većim su rizikom od gubitka trudnoće od onih koje dobijaju na težini. Preporuka za smanjenje gubitka trudnoće zbog negativnog energetskog balansa su sledeće:

1. Maksimalno povećati unos suve materije u ranoj laktaciji 2. U program ishrane uključiti 7- 7.4 Nel MJ/kg i 5 do 7% totalne masnoće (DM – Suva Materija - osnova)

Urea i amonijak u ishrani mogu znatno da utiču na razvoj embriona, a takodje treba voditi računa da DIP – Konzumirani razgradivi protein ne prelazi 10 do 12 % jer može prouzrokovati negativan energetski balans i reproduktivne probleme. Takođe koncentracija nitrata u vodi i kabastoj hrani treba biti kontrolisana ako se u stadu pojavljuje veliki broj gubitka trudnoće.

Trenutno nema praktičnih načina da se smanji gubitak trudnoća kod lakatacionih krava. Jedan od načina je svakako rutinsko korišćenje transrektlanog ultrasonografa u dijagnostici trudnoće. On ima potencijal da poboljša reproduktivnu efikasnost u stadu smanjenjem perioda od VO do dijagnostikovanja trudnoće na 26 ili 28 dana sa velikim stepenom tačnosti. Takođe i korišćenje ultrazvuka može dovesti do smanjenja gubitka trudnoće koji se javlja nakon manipulacije reproduktivnog trakta nakon rektalne palpacije.

Postoji više razlog zbog kojih transrektalni ultrazvuk nije naišao na široku primenu. Pre svega sam aparat je vrlo skup. Drugo dosta su veliki i trebaju posebno napajanje što u nekim slučajevima nije naročito praktično. Zbog toga oni se najviše koriste u istraživačke svrhe a ne u praktične. Srećom neke komanije rade na poboljšanju ovog aparata koji će u narednom periodu biti manji, jeftiniji i raditi na baterije.

37

Postoje dva glavna razloga zašto koristiti ultrazvuk kao rutinu za rano utvrđivanje trudnoće. Prvo akcenat mora biti dat da se identifikuju krave koje nisu gravidne od onih koje jesu. Od krava kod kojih je utvrđena trudnoća 28 dana posle VO 14 do 16% imalo je gubitak trudnoće do 56 dana posle VO kada je stopa gubitka embriona po danu počela da opada. Drugo, strategija mora biti koncipirana tako da se krave koje nisu gravidne što pre vrate u oplodnju nakon dijagnostigikovanja. Ove strategije uključuju PGF 2 alfa kod krava sa osetljivim CL, korišćenje estrus detektivnih sredstava ili kombinacijom obe metode.

Strategija za bolju reprodukciju Atraktivna strategija je kombinovanje sinhronizacije ovulacije i vremenski AI (Ovsynch) , sredstva za detekciju estrusa i rano dijagnostifikovanje pomoću ultrazvuka. Svake dve nedelje grupa krava posle dobrovoljnog perioda čekanja će dobiti njihovu prvu poststeonu inseminaciju nakon sinhronizacije ovulacije koristeći Ovsynch.Ovo će dramatično smanjiti dane do prve AI eliminišući estrus detekciju za prvo osemenjavanje nakon teljenja. U vreme AI , Kamar ili estrus detekcija bojom na repu treba da se aplicira kravi. Ovo će pomoći u detekciji krava koje se vraćaju estrusu između 18 i 28 dana post AI zbog neuspešnosti oplodnje ili ranog gubitka embriona. 28 dana post AI veterinar koristi ultrazvuk da dijagnostikuje krave koje nisu gravidne i koje će biti određene za resinhronizaciju koristeći Ovsynch zajedno sa sledećom grupom krava. Ovo će eliminisati neefkasnost za estrus detekciju za sledeće oplodnje to smanjenjem intervala od dijagnostifikovane trudnoće do reoplodnje. Sve krave kojima je utvrđena trudnoća 28 dana biće pregledane ultrazvukom ponovo 56. dana post AI da bi se ustanovilo da li je došlo do gubitka embriona. Ove je agresivni reproduktivani sistem koji će povećati reproduktivnu efikasnost maksimalnim povećanjem VO učinka u stadu. Ovim sistemom biće smanjena Estrus detekcija a povećena primena Ovsynch i tempiranim VO.

Zaostala placenta Vreme neposredno pre i posle teljenja poznatije kao peripartusni period, je veoma važan za krave .Endokrini procesi koji se javljaju tokom ovog perioda su odgovorni za koordinaciju odvajanja placente od uterusa , uspostavljanja reproduktivne cikličnosti i laktacije.

Tokom kasnih stadijuma trudnoće postoje dva dela: fetus i membrane koje okružuju fetus ili placentu. Placenta služi kao funkcionalna jedinica koja vrši razmenu kravinog i fetalnog sistema. Krave imaju kotiledonarnu placentu u kojoj do ove razmene dolazi u u specijalnom delu zvanom placentome. Svaki placentom koji čini deo kravinog endometriuma zvan caruncule i deo fetalne membrane koja se zove kotiledon. Kod krava 70 do 120 placentoma pričvršćuje fetalnu membranu za endometrium. Većina krava izbaci placentu u roku od 8 sati od teljenja. Ako je to vreme od 8 do 12 sati nakon teljenja to ukazuje na poremećaj zaostale placente.

Mehanizmi odgovorni za zaostalu placentu Zaostala placenta predstavlja gubitak za mlekarsku industriju jer mleko krava koje se tretiraju antibioticima mora biti odstranjeno. Takođe i slabljenje apetita utiče na smanjenje prinosa mleka i javlja se u 55 do 65% krava. Tačan mehanizam odgovoran za odvajanje placente nakon porođaja nije potpuno jasan i poznat. Sledeći faktori mogu uticati na to opuštenost materice, nekroza, napredna involucija placentoma, hiperemija, placentitis i kotiledonitis , akutni postporođajni metritis, i nesazreli placentomi. Zanimljivo je još da je većina farmakoloških terapija za zaostalu placentu koji za zadatak imaju da ubrzaju njeno izbacivanje funkcionišu tako što povećavaju kontrakcije materice.

38

Postoji i neobična hipoteza koja objašnjava mehanizam koji prouzrokuje zaostalu placentu. Misli se da produkti glavnih hostokompatibilnih (MHC) gena mogu biti uključeni u etiologiju zaostale placente. Ukratko, specifično MHC geni kompatibilnosti između majke i teladi vodi ka umanjenju pogodnih imunih faktora koji inhibiraju sazrevanje placente potrebno za njeno odvajanje. Suprotno, MHC gen inkompatibilnost između majki i teladi rezultira u stavaranju pogodnih imunih faktora koji sazrevanje placente vrše na vreme. Tvorci ove teorije Joosten i Hensen dodaju da je su rizici koji su u korelaciji sa zasotalom placentom blizanačka trudnoća, abortus, smanjena porođajna težina i ostali koji ukazuju na nezrelu placentu.

Rizični faktori i nutritivni faktori koji utiču na zaostalu placentu Podaci na osnovu vremena većeg od 24 h , kada je zaostala placenta u pitanju, govore da je takvih slučajeva 3.8% u Engleskoj, 7.7% u Americi i 2.0% na Novom Zelandu. Mnogi faktori utiču na zaostalu placentu a neki od njih su :

1. Abortus 2. Mlečna groznica 3. Ishrana siromašna proteinima 4. Deficit selena, vitamina A i E 5. Ostali uključuju : porođaj, godine, sezonu, dužina bremenitosti, indukcija porođaja, problemi sa jetrom...Krave sa mlečnom groznicom u vreme teljenja imaju više izgleda da ne izbace placentu. Strategija ishrane pri porođaju uključuje i doziranje kalijuma i natrijuma , kalcijuma i fosfora. Podaci o efektima suplementacije selena i vitamina E tokom zasušenog perioda u cilju smanjenja slučajeva zaostale placente govore da oni imaju efekta ali samo ako se koriste zajedno. Ovi suplamenti davani posebno nemaju isti efekat.

Tretiranje zaostale placente Manuelno odstranjivanje placente je najstariji i najrasprostranjeniji način. Ipak ovo više smanjuje nego što povećava plodnost. Manuelno uklanjanje izaziva traumu, hematome i vaskularne trombove u materici. Čak i kada se čini da je cela placenta uklonjena , delovi fetalnih kotiledona ostaju.

Lekovi koji smanjuju šanse za ovim su PGF 2 alfa a oxytocin i estrogen pokazali su samo ograničeni učinak. Svi oni imaju sporedne neželjene efekte a malo uspeha jer zaostala placenta može biti iz mnogo razloga. Tamo gde je njihova uspešnost veća je kada je razlog opuštena materica.

Metritis Krave sa zaostalom placentom imaju povećani rizk od metritisa a metritis je opet glavni razlog zbog koga zaostala placenta izaziva neplodnost. Krave koje su imale zaostalu placentu i dislokaciju abomazuma su u povećanom riziku kontrahujućeg metritisa. Smanjenje metritisa kod krava koje su bile normalno teške i zdrave tokom suvog perioda bio je 14% do 31%. Program ishrane zasušenih krava van laktacije i krava u tranzicionom periodu koji kontroliše metaboličke i reproduktivne poremećaje treba da bude i prevencija metritisa. Injekcije 3,000 mg vitamina E IM jednom u 8 do 14 dana posle porođaja umanjuju pojavu metritisa sa 8.8 % na 3.9 %. Harrison navodi slučajeve metritisa kod krava koje su hranjenje sa smanjenim unosom selena tokom zasušenog perioda i to 83% naspram krava koje su u ishrani imale:

1.65% selena ( 50 mg injekcije IM jednom u 21 dan posle porođaja) 2.84% vitamina E ( 740 mg dnevno oralno tokom suvog perioda) 3.57% selen i vitamin E ( kombinacija dva tretmana)

39

Kako prevazići problem zaostale placente Dok se tačan uzrok i efikasan tretman za zaostalu placentu ne otkriju , prevencija je najbolja strategija za ovaj problem. Kritični faktori uključujući i one nutritivne za krave u tranziciji i nova grla i održavanje čistoće dela za teljenje su veoma važni. Tretiranje specifičnih slučajeva zaostale placente treba da budu isključivo preporuka veterinara i pod njihovim nadzorom.

Agresivne strategijeza poboljšanje reproduktivne efikasnosti Uvod:NIKADA NE ZABORAVITE:

- Reproduktivna efikasnost i profit farme mleka su maksimalni kada je prosečan interval teljenja krava oko 13 meseci

- Trenutno stanje je takvo da reproduktivne odlike bazirane na prosečnoj koncepciji za laktacione krave rezultiraju u tome da je prosečan period duži od 13 meseci i da se ovaj cilj ne ispunjava

- Novi reproduktivni alati koji uključuju hormonske protokole za tempirano VO i korišćenje transrektalnog ultrazvuka može poboljšati reproduktivnu efikasnost i profit na farmama.

Reproduktivna neefikasnost kod mlečnih krava nije samo izvor frustracija za proizvođače mleka i njihove konsultante već postepeno umanjuje i profitabilnost farmi mleka. Artifical insemination( AI= veštačka oplodnja) je jedna od najvažnijig tehnologija koja je razvijena u ovom veku. S toga je važno znati koji faktori utiču na to da krava ostane bremenita i strategiju koju treba implementirati da bi se broj ovih krava povećao.

Ekonomika intervala teljenja Vreme ponovnog teljenja kod krava koje su već imale mlade važno je da bi krave što više vremena provele u najproduktivnijem periodu laktacije. Da bi profit bio optimalan konsultant tradicionalno predlaže prosečan interval teljenja krava od oko 13 meseci.

Za svaku kravu interval teljenja može biti podeljen na sledeće manje intervale:

1. Dobrovoljni period čekanja ( VWP) ili interval od teljenja dok krava nije spremna da primi prvu dozu VO 2. Interval od kraja VWP do dobijanja prve doze VO 3. Interval od prvog VO do začeća 4. Period graviditeta

Svaka krava mora da prođe kroz sva 4 perioda a svaki od njih pruža mogućnost da se u okviru njega optimizira interval teljenja. Sa upoznavanjem faktora koji regulišu trajanje svakog od ovih intervala mogu se ubaciti agresivne strategije za bolju reprodukciju u stadu.

40

Voluntary Waiting Period (VWP = Dobrovoljno vreme čekanja) Samo ime kaže da je ovo vreme dobrovoljno, odnosno zavisi od odluke menadžmenta. Obično je to od 40 do 70 dana .On sadrži deo tranzitnog perioda odmah nakon teljenja i predstavlja značajan rizik za buduće zdravlje i produktivnost krava. Krave obično pate od fizioloških poremećaja kao što su zaostala placenta, metritis, ketoza, cistični jajnici. Ovi rizici mogu se umanjiti pravilnom ishranom, kontrolisanjem telesne temperature i praćenje aktivnosti buraga. Glavni reproduktivni faktori koji se javljaju tokom VWP su inicijacija laktacije, uvijenost materice i prva postporođajna ovulacija i uspostavljanje kvalitetnog reproduktivnog ciklusa.

Odluka o tome kada će se krava veštački oploditi je obično determinisana na osnovu toga kada ( i da li je) krava detektovana u estrusu a ne na osnovu prethodno donete strategije i odluke. Na ovaj način ispada da krava odlučuje o intervalu a ne menadžment farme. Glavni razlog za ovo je strah farmera da ako ne oplodi kravu kod koje se ustanovi estrus ona kasnije možda neće pokazivati estrus ponovo. Na žalost procena estrusa zasniva se na vizuelnom jer ne postoje sigurni znaci i testovi koji na to ukazuju.

Interval od VWP do prvog VO Kada krava prođe VWP ona postaje sposobna da posle porođaja bude veštački oplođena. Ovaj interval dramatično varira od krave do krave. Neke krave mogu biti oplođene pred kraja ili na samom kraju VWP a druge imaju znatno duži period što zavisi od dosta faktora.Zato se interval izračunava kao prosek za celo stado.

To se određuje na osnovu pretpostavki da :

1. Sve krave u stadu imaju uspostavljen ciklus na kraju VWP 2. Estrus ciklus traje 21 dan 3. Estrus detekcija je 100% efikasna

Prosečno trajanje ovog perioda za sve krave je oko 10.5 dana. Pod određenim razlozima ovaj period je znatno duži.

Interval od prve oplodnje do začeća Ovaj interval predstavlja stadijum u kome krave postaju gravidne i vreme

trajanja varira . Stadijum kada krave postanu steone je definisan brojem raspoloživih krava koje postanu steone nakon 21 dan.Dva faktora determinišu ovaj stadijum:

1. Učinak začeća 2. Estrus detekcija i servis period

Neke krave mogu ostati steone prilikom prve oplodnje dok druge možda trebaju više pokušaja. Plodnost stada se izračunava po procentu krava koje su zatrudnele posle prve oplodnje . Ovaj rezultat je poznat i kao stopa gravidnosti po VO (SG/VO).Ovaj broj je u opadanju:

1.66% u 1951.godini2.50% u 1975. godini3.40% u 1997. godini

41

Ovaj broj je ipak ostao na 70% kod junica. Ipak kod krava je ovaj broj dosta loš i rešenje je u poboljšanju VO učinka.

U stadima gde se koristi VO ona je direktno povezana sa efikasnošću estrus detekcije jer je to preduslov za oplodnju. Na nesreću ako znamo da je efikasnost detekcije manja od 50% Ako bi se efikasnost detekcije podigla sa 35 na 55% to bi značilo neto dobit po kravi od 60$ godišnje.

Graviditet Iako je prosečno trajanje graviditeta krava 282 dana ono može varirati (od 269 do 295 dana). Blizanačka trudnoća skraćuje ovaj period za 6 do 10 dana. Interval teljenja može biti unapred određen na osnovu proseka i dosadašnjih saznanja menadžmenta. Međutim svi napori vezani za ovaj problem, na žalost, ipak rezultiraju u intervalu teljenja većem od 13 meseci a u nekim stadima interval prelazi čak i 18 meseci.

Agresivne strategijereproduktivnog menadžmenta Možda se postizanje ovakvog cija čini nemogućim ali uz nove alate za bolju reprodukciju mnogo toga se može znatno poboljšati. Ovo podrazumeva dve strategije:

1. Poboljšanje stope reprodukcije poboljšanjem procenta VO 2. Identifikovanje spremnih krava rano nakon post VO i implementiranje strategije za njihovo brzo vraćanje u proces VO

Ove strategije fokusiraju se na smanjenje trajanja intervala teljenja i to eliminacijom intervala od VWP do prvog VO i oplodnje.

Eliminisanje intervala od vwp do prvog VO Skraćenje inervala od perioda teljenja do prvog VO u mnogome zavisi od estrus detekcije i može biti značajan razlog produženog intervala teljenja. Vremenski tempirani AI programi kao „Ovsynch“ su moćno oružje u poboljšanju reproduktivne efikasnosti u stadu.

Da bi odredili efikasnost ove metode eksperimentalno je tri stada nasumice podeljeno u po dve grupe. Reprodukcija kontrolnih krava bila je tipična reproduktivna procedura. Reprodukcija za Ovsynch tretirane krave bila je sa tempiranim VO posle „Ovsynch“ protokola istog dana svake sedmice.

Rezultati su pokazali da skoro 30% krava u kontrolnoj grupi nije imalo prvo VO do posle 100 dana nakon teljenja dok je 100% krava u Ovsynich grupi imalo prvo VO u toku 7 dana nakon VWP.

Ovo jasno pokazuje benefit primene Ovsynich programa. Takođe vidimo da VWP može biti efikasno eliminisan što znatno smanjuje ukupnu dužinu intervala teljenja.

42

Poboljšanje stepena VO i graviditeta Primenom Ovsynich programa poboljšava i stepen uspešnosti VO i stepen graviditeta. Dani do prve VO znatno su smanjeni primenom programa, stepen steonosti je bio sličan ali je uspešnost oplodnje bila mnogo veća usled estrus detekcije.

Identifikovanje negravidnih krava i vraćanje na VO Tradicionalno rektalnom palpacijom 32 do 45 dana nakon AI utvrđuje se koja krava nije gravidna. Nove tehnologije , kao što su transrektalni ultrazvuk danas mogu mnogo ranije i efikasnije utvrditi postojanje ili izostanak graviditeta, to naravno utiče na reproduktivnu efikasnost i graviditet u stadu smanjujući interval između AI i povećavajući stepen uspešnosti AI.

Takođe ultrazvuk je proširio naša saznanja o fiziologiji ovarijuma - jajnika i unapredio reproduktivnu biologiju junica .Iako se studenti veterine još uvek uče da je ultrazvuk sekundarna tehnologija po značaju u reproduktivnom radu informacije dobijene ultrazvukom daleko prevazilaze one dobijene rektalnom palpacijom.

Urađena je studija korišćenja Ovsynich programa i i rane dijagnoze graviditeta ultrazvukom. Grupa krava koje su prošle VWP dobijaju prvo VO nakon sinhronizacije ovulacije uz pomoć Ovsynich. Ovo dramatično smanjuje dane do prve VO jer eliminiše ESTRUS detekciju . Na 25 dan posle VO ultrazvuk se koristi za identifikovanje negravidnih krava koje dobijaju prvu GnRH injekciju za resinhronizaciju korišćenja Ovsynich. To će rezultirati u prosečnom intervalu između dve oplodnje od 35 dana za krave kod kojih je resinhronizacija neophodna.

Kod druge grupe urađena je agresivnija strategija i nakon iste procedure 18 dana nakon VO sve krave dobijaju GnRH bez obzira na postojanje ili nepostojanje graviditeta. Na 25 dan posle VO ultrazvuk se koristi za identifikovanje negravidnih krava koje dobijaju PGF2 alfa injekciju za resinhronizaciju koristeći Ovsynich. Iako je utvrđeno da korišćenje GnRH kod gravidinih krava može uzrokovati rani gubitak embriona ovaj metod se i dalje koristi.

Implementacija novih tehnologija reprodukcije može rezultirati u poboljšanoj reproduktivnoj sposobnosti i optimalizovati interval teljenja. Prema ovim studijama period od 13 meseci je dostižan.

Zaključak Reproduktivna efikasnost i profit farme mleka su maksimalni kada je prosečan interval teljenja krava oko 13 meseci. Na žalost reproduktivnih odlika baziranih na prosečnoj koncepciji za laktacione krave danas rezultiraju u tome da je prosečan period duži od 13 meseci i da se ovaj cilj ne ispunjava. Novi reproduktivni alati koji uključuju hormonske protokole za tempirano VO i korišćenje transrektalnog ultrazvuka može poboljšati reproduktivnu efikasnost i profit na farmama.

43

Manipulacija funkcije jajnika Razvoj folikula kod goveda

Rast folikula Folikulogeneza jajnika je proces formiranja zrele folikule sposobne za ovulaciju od kolonija prvobitnih folikula u jajniku. Kako folikule rastu prolaze kroz određene morfološke stadijume :

1. Prvobitni 2. Primarni 3. Sekundarni 4. Tercijarni 5. Sazrela folikula

Prvobitni folikula sastoji se od jednog sloja oocyte okružene jednim slojem ljuspavih epitelnih ćelija koje se zovu pregranulozne ćelije. Uvećanje oocyte i inicijacija divizije granuloznih ćelija obeležavaju početak folikularnog rasta. Ubrzo nakon toga pregranulozna ćelija obrazuje granuloznu .Oocyte počinje sintezu , u ovom stadijumu folikula se detreminiše kao primarna folikula. Kako ova primarna ćelija raste , stromalne ćelije jajnika priležu na folikule kako bi se formiralo morfološki odvojen omotač ćelije koji će je odvajati od granulozne ćelije u osnovi membrane.

Folikula koja je sastavljena od ćelijskog omotača i nekoliko slojeva granuloznih ćelija ali koja nije još formirala centralnu šupljinu naziva se sekundarna folikula. Tokom rasta ove sekundarne folikule granuloza, ćelijski omotač se rapidno umnožava i fluid počinje da se akumulira između granuloznih ćelija. Kako se rast razvija fluid između granuloznih ćelija slaže se i formira centralnu šupljinu (cavity) popunjenu folikularnim fluidom.Formiranjem šupljine (antrum, cavity) nastaje treći tercijarni stadijum.

Folikularni rast kulminira sa formiranjem zrele jajne ćelije sposobne za ovulaciju. Primarna funkcija folikule je:

1. Nutritivna podrška oocyte koja je sposobna za fertilzaciju nakon ovulacije 2. Biosinteza i sekrecija steroidnog hormona estrogena koji reguliše morfologiju i funkciju reproduktivnih organa i indirektno stimuliše endogene talase i lutein. 3. Obezbeđuje formiranje corpus luteuma (žutog tela) nakon ovulacije

Folikularna atresija Atresija je gubitak folikula iz jajnika na drugi način od ovulacije oocyte Folikule se mogu izgubiti u bilo kom svom stadijumu (prenatalni, neonatalni, odrasle ženke). Kod goveda manje od 1% svih ovariarnih folikula prisutnih u pubertetu će se razviti u zrele i ovulirati. Rast folikula koje kulminira ovulacijom je pre očekivanje nego pravilo tokom razvoja folikula. Većina ostalih folikula nikada ne počnu da rastu ili odu atresijom pre početka rasta. Veći deo gubitka folikula pojavljuje se rano u razvoju folikula kada se smanjuje broj primordijalnih i primarnih folikula od nekoliko miliona do sto hiljada.

Sinhronizacja estrusa Sinhronizacija estrusnog ponašanja takođe može doprineti poboljšanju reprodukcije. Sinhronizacija protokola korišćenja hormona dozvoljenih u laktacionom periodu bio je primarno ograničen samo na prostaglandin (PG)F2 alfa.Ovaj hormon smanjuje interval između detektovanog estrusnog ciklusa i povećava efikasnost detekcije estrusa. On ne stvara regresiju ranog corpus luteum već dve injekcije date u razmaku od dve nedelje su neophodne za sinhronizaciju estrusa kod laktacionih krava.

44

Iako je korišćenjem ovih injekcija detekcija estrusa efikasnija one ne utiču na sinhronizaciju rasta folikula već samo na regulaciju corpus luteum. S toga krave sa funkcionalnim corpora lutea će doći u stanje heat (nadraženosti) u roku od sedam dana nakon prve injekcije.

Sinhronizacija ovulacije Reproduktivna fiziologija imala je dug period istraživanja da bi razvila sinhronizacioni program koji će prevaziće brojne probleme i ograničenosti vezane za detekciju estrusa. Taj program razvijen je na Univerzitetu Wisconsin 1995 i poznat je pod imenom „Ovsynich“. On pre sinhronizuje ovulaciju nego estrus pa ni menadžeri nisu više toliko zavisni od rane detekcije estrusa. Ovulacija je tačno tempirana ovom metodom i one mogu biti oplođene prema rasporedu kao kada bi bile oplođene nakon primećenog estrusa.

Osnovna istraživanja koristeći se transrektalnim ultrasonografom razjasnila je prirodu folikularnog razvoja kod goveda. Jednom razjašnjen i primenjen Ovsynich protokol precizno sinhronizuje folikularni razvoj i ovulaciju kod laktacionih krava. Primenom vremenski tempirane veštačke oplodnje rezultat je bio veći učinak oplodnje. Ovaj protokol je dramatično poboljšao stopu steonosti poboljšanjem učinka veštačke oplodnje koji je išao do čak 100%. Iako je ovaj protokol imao najveći uticaj na reproduktivnu efikasnost laktacionih krava u stajama manji je učinak bio na krave koje su na ispaši.

Ključ za uspešnu reprodukcijuUvod Važno je da farmeri budu

upoznati sa faktorima koji utiču na

uslove pod kojima krave ostaju steone, kako kontrolisati napo-menute faktore i imati jasan zadatak i cilj da se taj procenat poveća. Kvalitetno praćenje pojave estrusai osemenjavanje krava je esenci-jalno za skraćenje prosečnog servis perioda i intervala između dva teljenja. Farmeri žele kravu koju će kvalitetno iskoristiti tokom njenog životnog veka, a to podrazumeva da krava ima redovne reproduktivne cikluse, Krava treba što više vremena provesti u produktivnom periodu laktacije. Dva osnovna faktora odredjuju steonost:

1. Učinak začeća ili steonosti po veštačkoj oplodnji 2. Učinak Estrus detekcije i dobar servis period

Razumevanje kako su učinak začeća i servis period u interakciji sa učinkom graviditeta u stadu pomoćiće u postizanju dobre reproduktivne efikasnosti.

45

Stopa graviditeta (SG) / veštačka oplodnja (VO) Plodnost krava meri se izračunavanjem procenta krava koje začnu nakon jednog VO, takođe poznato i kao stopa graviditeta po veštačkoj oplodnji (SG/VO). Ovaj procenat je kod laktacionih mlečnih krava opao sa 66% iz 1951 na svega 40% u 1997 dok je kod junica zadržao isti učinak. S toga se ovo opadanje ne može pripisati različitosti u genetskoj selekciji ili kvalitetu semena između mlečnih krava i junica, ali fiziološke promene ili stres povezan za povećanom proizvodnjom mleka se kod krava javlja a kod junica ne.

Četiri opšta faktora determinišu SG/VO u mlečnom stadu i to:

1. Plodnost krava 2. Plodnost bika 3. Preciznost polne spremnosti (pravi momenat osemenjavanja) 4. VO efikasnost

Plodnost krava zavisi od svih faktora koji utiču na kravu inače a posebno oni koji utiču na steonost, kao na primer neadekvantna ishrana i stres iz okruženja.Plodnost bika zavisi od kvaliteta semena koje se daje za VO.Preciznost polne spremnosti više zavise od tempiranja VO, osnovane na estrusu nego na procentu učinka ili tačnosti detekcije polne spremnosti.VO efikasnost zavisi od faktora koji utiču na stopu graviditeta kroz VO tehnologiju.

Od svih ovih faktora pažljivim vođenjem reproduktivnog menadžmenta maksimalno se mogu razviti i poboljšati preciznost utvrđivanja polne spremnosti i VO efikasnost. S druge strane, iako seme bikova može varirati u kvalitetu, prilikom VO seme se zaista brižljivo selektuje i kontroliše. Promene u semenu bika mogu znatno uticati na stopu graviditeta prvenstveno ako seme nije dovoljno sposobno da se veže za oocyte ili menjanjem kasnijeg razvoja embriona. Dodatno VO u pogrešno vreme estrusnog ciklusa ne može zadržati seme .Takođe i neprikladna tehnologija osemenjavanja može vremenom da smanji stopu steonosti kod krava.

Upoređen je stepen steonosti kod junica i krava u laktaciji pod idealnim uslovima kod svih faktora. Stepen steonosti kod junica je standardno dobar, kao i u zadnjih 40 godina dok je kod krava uočen veliki pad u VO efikasnosti. Čak i pod ovim idealnim uslovima on ne prelazi 50%. Zbog toga strategija vezana za reprodukciju treba biti usmerena ka ispunjenu ovog cilja.

Učinak začeća Učinak začeća je definisan kao procenat sazrelih krava koje su ostale steone tokom perioda od 21 dan. U stadu, koristeći VO , učinak začeća direktno se reflektuje na efikasnost estrusne detekcije jer krava mora prvo biti detektovana da je u estrusu pre nego se pristupi VO. Na nesreću manje od 50% svih estrusnih perioda su precizno detektovani na prosečnoj farmi u SAD. Neefikasnost u detekciji estrusa se ogleda u porastu vremena čekanja do prve VO, što ceo interval prvog osemenjavanja povećava sa 40 na 50 dana. U Srbiji ova neefikasnost je mnogo veća. Mnogo menadžera fokusirano je na popravljenje učinka SG/VO ipak skoro tri puta više postoje različitosti u prosečnom broju dana kada je krava spremna za oplodnju što se pripisuje različitom stepenu učinka oplodnje i SG/VO. Ekonomske analize popravljanja tačnosti estrus detekcije od 20 do 30 % i povećanje VO učinka za 50 % rezultira u proračunatom benefitu od 83 $ po kravi. Slično povećanje estrus detekcije sa 35 na 55% smanjuje prosečan broj dana kada je krava u servis periodu, sa 136 na 119 i neto prihod od toga je 60 $ godišnje po kravi. Zbog toga strategija menadžmenta da poboljša učinak oplodnje rezultira u direktnom neto profitu proizvođača.

46

Ključ uspešne reprodukcije u stadu izgleda ovako: prvo, menadžment treba da stremi maksimalizovanju SG/VO podešavajaući faktore koje može kontrolisati. Najbolji put za to je povećanje otkrivanja estrusa i učinka samog veštačkog oplođenja. Pre svega, za ovo je potrebno razumeti faktore koji determinišu ispoljavanje estrusa kod mlečnih laktacionih krava. Ukoliko ove faktore budemo dobro kontrolisali imaćemo dobru reprodukciju.

Ispoljavanje ponašanja u estrusu Proizvođači mleka mogu imati bolju kontrolu i učinak nad uspehom oplodnje kad poboljšaju efikasnost detekcije estrusa. Važno je prepoznati znake estrusa od samog njegovog početka. Prvi znaci estrusa su kada krava stoji da je neka druga krava iz stada seksualno nadražuje (mounting). Na žalost istraživanja su pokazala da izražavanje estrusa u periodu laktacije nije naročito naglašeno i teško je ustanoviti samo na osnovu vizuelnog opažanja.

Trajanje estrusa Starije studije govorile su da je trajanje estrusa oko 18 h. Ipak nova istraživanja koja koriste radiotelemetrijsko praćenje estrusa pokazuju da je kod mlečnih krava on mnogo slabije izražen nego kod junica.Po novijim rezultatima vreme estrusa varira od 7.1 +_ 5.4 sata do 9.5 +_ 6.9 sati. Iako razlog za smanjenje vremena estrusa nije poznat on je korelaciji sa smanjenjem, odnosno povećanjem produkcije mleka.

Dodatno, broj puta dnevnih posmatranja krava, kao i tačna satnica utiču na uspešnost detekcije. Posmatranje krava, treba da se vrši na 3 do 4 mesta (u velikim stadima u slobodnom sistemu dršanja krava) dnevno u trajanju od dvadesetak minuta. Određeni fiziološki faktori smanjuju izraženost estrusnog ponašanja: bolest, problemi sa nogama i razne nutritivne deficijencije i drugi zdravstveni problemi. Faktori iz okruženja koji utiču na ovo su takođe i toplotni stres i ostali nepoželjni faktori iz okoline.

Pomoć u detekciji estrusa Mnogo pomoćnih tehnika i sredstava uključeno je da olakša detekciju estrusa, ali pored svih njih ne smemo zaboraviti i zapostaviti vizuelnu detekciju. Korišćenje boje za rep ili kreda, može povećati uspešnost detekcije. Na Novom Zelandu se ovo pomoćno sredstvo dugo i dosta uspešno koristi. Ove boje na bazi vode se apliciraju u trake 5 cm široke i 20 cm duge preko kičmenih pršljenova na korenu repa. Kada se osuše boja očvrsne i zavisno od proizvođača ostaje nepromenjena do šest nedelja osim ako se ne ukloni lizanjem ili skakanjem od strane druge krave iz stada što ukazuje na početak estrusa.

Korišćenje detektora koji se aktiviraju pod pritiskom toplote i nadraživanja povećava estrus detekciju. Oni su podešeni za koren repa svake krave i aktiviraju se direktnim pritiskom od strane druge krave iz stada tokom nadraživanja. Uređaji koji su lako dostupni uključuju Kamarov detektor toplote - USA.

Senzori koji se implantiraju na površini takođe mogu pomoći u detekciji estrusa npr. Heat Watch system. Efikasnost sa njim je povećana sa 51 na 91% a preciznost je ostala gotovo ista 96 naspram 94%. Pošto on zahteva direktnu komunikaciju među kravama pogodan je za one u grupi, na pašnjaku ali ne i za one koje su u staji u posebnim odeljcima. Farris (1954) je prvi dokazao da ponašanje u estrusu biva praćeno pojačanom fizičkom aktivnošću. Kiddy(1997) je zaključio da pedometrija može biti korisna metoda za detekciju estrusa. Pedometer i kompjuterske tehnologije i softveri rezultirali su u poboljšanom pedometrijskom sistemu. Poređenje među različitim podacima pokazuje da 70% estrualnih perioda i 99% neestrualnih perioda može biti precizno predviđeno koristeći trenutno dostupne pedometričke sisteme.

47

Rani gubitak embriona kod laktacionih krava Gubitak trudnoće doprinosi reproduktivnoj neefikasnosti u laktacionom periodu krava. Neplodnost određena tokom steonosti je funkcija i učinka oplodnje i gubitka trudnoće. Učinak oplodnje od 28 do 32 dana posle VO kod krava u laktaciji ima raspon od 40 do 47% dok je kod junica to skoro 75%. Isto tako gubitak trudnoće kod krava u laktacionom periodu je veća nego kod junica 20 % naprema 5%. Iako tačni faktori koji utiču na gubitak steonosti nisu poznati možda mogu biti slični onima koji su odgovorni za smanjenu stopu učinka oplodnje.

Teško je proučavati rani gubitak steonosti jer nema osetljivih testova sličnih onim koji se koriste kod žena ili kod kobila. Stopa fertilizacije nakon VO je 90% dok je stopa opstanka embriona 93% do 8 dana a samo 56% do 12 dana post AI.

Rektalna palpacija od 40 do 60 dana posle VO je uobičajena metoda dijagnostike steonosti kod krava. Koristeći ovu tehniku gubitak trudnoće je 10 % veći kod lakatcionih krava nego junica. Dalje, rizik od gubitka steonosti je više nego 4 puta bio veći tokom prvog tromesečja u poređenju sa drugim i trećim.

Od skora transrektalni ultrasonograf koristi se za određivanje vremena gubitka trudnoće od 28 dana posle VO do teljenja kod laktacionih krava .Dijagnostikovanje se vršilo 28, 42, 56,70 i 98 dan posle VO za 1.600 krava u 3 stada .Učinak oplodnje krava 28 dan post AI bio je 32% a celokupan gubitak trudnoće od 28. dana do teljenja bio je 25% sa najviše gubitka u prvih 60 dana.

Trenutno nema praktičnih načina da se smanji gubitak trudnoća kod lakatacionih krava. Jedan od načina je svakako rutinsko korišćenje transrektalnog ultrasonografa u dijagnostici trudnoće. On ima potencijal da poboljša reproduktivnu efikasnost u stadu smanjenjem perioda od VO do dijagnostikovanja trudnoće na 26 ili 28 dana sa velikim stepenom tačnosti. Takođe i korišćenje ultrazvuka može dovesti do smanjenja gubitka trudnoće koji se javlja nakon manipulacije reproduktivnog trakta i trudnoće tokom rektalne palpacije.

Postoje dva glavna predloga zašto koristiti ultrazvuk kao rutinu za rano utvrđivanje trudnoće. Prvo važnost mora biti data da se identifikuju krave koje nisu gravidne od onih koje jesu. Od krava kod kojih je utvrđena trudnoća 28 dana posle VO 14 % do 16% imalo je gubitak trudnoće do 56 dana posle VO, kada je stopa gubitka embriona po danu počela da opada. Drugo, strategija mora biti koncipirana tako da se krave koje nisu gravidne što pre vrate u ponovnu oplodnju nakon dijagnostigikovanja. Ove strategije uključuju hormonsku terapiju, korišćenje estrus detektivnih pomoćnih sredstava ili kombinacijom obe metode. Na nesreću, stopa oplodnje je samo 58% kada se koristi sistem koji kombinuje hormone i Kamar - estrus detektore verovatno zbog neadekatnih estrusa koji se pokazuje i detektuje kod laktacionih krava.

48

Vreme VO i korelacija sa estrusom i ovulacijom

Pravilo a.m/p.m (pre podne/popodne)

Istraživanja iz 1940 godine ukazivala su na to da je optimalno vreme osemenjavanja 6 do 12 h nakon ispoljavanja estrusa. Međutim za to nema baš mnogo potpore. Farmeri su bili instruisani da krave za koje je bilo primećeno da su u estrusu oplode kasnije u toku dana a krave za koje je primećeno da su estrusu uveče osemene sledećeg jutra. Ovaj metod je zato i označen kao a.m/p.m. i mnogo farmi još uvek se pridržava ovog načina.

Pravilo osemenjavanje jednom u danu vs a.m./p.m.

I ako je prethodno pravilo znatno rasporostranjeno studije su dokazale da se primenom pravila osemenjavanja jednom u toku dana postiže isti učinak. U toku prepodneva oplode se krave kod kojih je estrus ustanovljen veče pre i one kod kojih je ustanovljen tog jutra.

Vreme VO i korelacija sa estrusomOva korelacije utiče na krajni učinak oplodnje. I ako je učinak kod krava a.m/p.m. bio niži možda nije najadekvatniji jer pod većinom okolnosti retko se estrus detektuje neposredno nakon trenutka pojavljivanja.

Vreme VO i korelacija sa ovulacijomIstraživanje korišćenja „Ovsynch“ - USA kod laktacionih lečenih krava pokazalo je da ima 0 do 24 h prostora za primenu VO u vezo sa ovulacijom.

Jedno ili dva VO dnevnoBilo koja koncepcija rezultira u sličnoj stopi učinka oplodnje.

ZaključakDetekcija estrusa kod laktacionih mlečnih krava nije loša samo zbog neadekvatnog protokola već i zato što je izražavanje estrusa kod krava dosta slabo. Zato je poboljšanje učinka oplodnje ono na šta treba obratiti pažnju a uz to naravno koristiti i pomoćna sredstva za lakšu detekciju estrusa. Pošto laktacione krave često imaju rani gubitak embriona treba da se iskontrolišu na 56 dan posle VO. Najzad iste rezultate donose oplodnja jednom dnevno ili po rasporedu prepodne/poslepodne (a.m/p.m.)

49

Uzroci i prevencija bolestiUvod Farma za proizvodnju mleka je kompleksan sistem koji zahteva dobru koordinaciju kako bi se postigla optimalna proizvodnja. Svakog dana menadžer farme donosi odluke kao što su finansijski menadžment, zdravlje krava, o agronomiji, zaposlenima, ... Skoro svaka odluka ima direktni ili indirektni efekat na produktivnost farme. Moramo naglasiti, da su neke kategorije , kao vremenski uslovi, ipak van kontrole farmera. Zdravlje krava zavisi od interakcije između menadžmenta, uslova koje pruža okruženje, specifičnih faktora koje izazivaju bolesti kao što su prisustvo patogenih faktora na farmi ili u regionu. Prevencija bolesti je bazirana na razumevanju nivoa bolesti u stadu i mogućnosti da se potpuno implementira preventivni program zaštite stada.

Definicija Bolesti Najčešći oblik bolesti je „ klinička bolest“ koja je dalje definisana kao lako uočljiv poremećaj funkcija. Tipični znaci kliničke bolesti su groznica, anoreksija, opadanje količine mleka, abnormalne količine mleka, dijareja, gubitak težine, hromost. Kliničke bolesti kao što su mastitis, hromost, mlečna groznica, zaostala placenta ili dislokacija abomazuma se generalno lako prepoznaju.

Greške menadžmenta u biozaštiti se nastavljaju i rezultiraju u epidemije kliničkih sindroma, ali se priroda bolesti u međuvremenu i promenila. Primarni problem je pojava „subkliničkih bolesti“ koje su definisane kao abnormalnosti u funkciji koje se mogu detektovati samo dijagnostikom ili labaratorijskim analizama.

Početak subkliničke epidemije bolesti obično nije jasno definisan, što rezultira u vremenu izgubljenom dok se ne pokažu efekti proširenja na čitavo stado. Subkliničke faze bolesti kao što su mastitis, ketoza, laminitis mogu trajati dugo i ugrožavati količinu proizvodnje mleka. Efekat koji bolest ima na produktivnost stada je obično potcenjen jer je broj subklinički obolelih životinja veći od broja klinički obolelih životinja. Nemogućnost da se ove bolesti odmah uoče stvara štetu na račun produktivnosti stada. Razvoj bolesti obično ide predvidljivim tokom sa nekoliko nivoa potencijalne preventivne intervencije.

Mastitis je odličan primer za razvoj i ekonomski udar bolesti na stado. U većini slučajeva najveći udar na ekonomiju je ispočetka neprimetan ali konstantan pad u proizvodnji tokom subkliničkog perioda.

Najveći efekat ima primena i implementiranje programa preventivne zdravstvene zaštite, mnogo veći nego lečenje već obolelih krava. Prevencija izlaganja rizičnim faktorima je bazirana na identifikovanju kritičnih kontrolnih tačaka gde se to izlaganje može umanjiti. Kada su zarazni mikro organizmi uzročnici bolesti, rizik obično potiče od kupovine nove zaražene krave i njeno mešanje sa zdravim kravama u stadu. Najbolji način prevencije je izolacija zaražene krave .Takođe treba se postarati o količini patogenih materija u neposrednoj okolini i raditi na održavanju i poboljšanju imunog sistema krava. Treba ih redovno vakcinisati , davati nutritivno vrednu i izbalansiranu hranu i održavati optimalnu higijenu okoline.

Sledeća kritična kontrolna tačka je prevencija širenja kliničke bolesti kod životinja koje pate od subkliničkih bolesti. Rana detekcija je ovde od ključne važnosti. Zato je važno primenjivati testiranje životinja na subklinički mastitis, ispitivati reproduktivni trakt, i raditi dijagnostičke testove kao što su intradermalni test za tuberkolozu ili test na brucelozu. Mnogo je lakše izlečiti subklinički obolelu životinju i smanjiti ekonomski gubitak nego kada to poprimi klinički oblik. U kliničkom stadijumu, lečenje je jedina opcija a ekonomski gubitak je već evidentan.

50

Normalna stopa obolelih životinja u stadu Svako stado ima iskustvo sa određenim nivom bolesti a veliki uticaj na produktivnost stada ima raširenost i tip bolesti. Na primer u slučaju mlečne groznice rizik od bolesti varira na osnovu određenih faktora. Rizik je smanjen sa stadom gde je veća sličnost , tako da je prihvatljiva količina mlečne groznice u stadu sastavljenom od životinja koje imaju prvu laktaciju znatno manja nego u stadu starijih životinja. Sličan rizik pojavljuje se i kada je u pitanju mastitis. Rađene su brojne studije o „normalnoj“ količini obolelih krava od određene bolesti.

Pojava jedne bolesti često uzrokuje pojavu drugih. Tako mlečna groznica, mastitis, poremećaj dislokacije sirišta , mogu dovesti do ketoze. Dalje krave kod kojih je dijagnostikovana ketoza, imaju višestruko veći rizik da obole od metritisa – upale materice ili dislokacije sirišta - abomazalne dislokacije. Takođe se zna da se većina bolesti pojavljuje u prvih 30 dana laktacije i da one nose rizik od kasnijih čestih bolesti. U obradjenim podacima mlečnih farmi u Severnoj Americi, edem vimena je bio češća problematika, kod životinja sa prvom laktacijom i predstavljala je rizik za kasniji mastitis, metritis, cistične jajnike , ketozu.Uprkos široko rasprostranjenoj brizi o povećanju prinosa mleka, malo ima dokaza, da visok nivo proizvodnje mleka krave, utiče na razvoj pojedinih bolesti.

Uzroci bolesti u mlečnom stadu Nekoliko bolesti imaju jednog uzročnika. Izlaganje prenosiocu bolesti ne rezultira uvek u razvoj subkliničke ili kliničke bolesti. Bolest se razvija interakcijom životinjskog faktora (domaćin), patogenog faktora ( agensa) i faktora okruženja.

Životinjski faktor, uključuje godine starosti životinje, teljenje, pol, imuni status, period laktacije i nivo proizvodnje mleka.

Za zarazne bolesti , patogeni faktor uključuje nivo izloženosti ( broj patogenih organizama kojima je životinja izložena), patogeni stepen agensa (sposobnost da izazove bolest) i virulentosti ( sposobnosti da izazove tešku bolest).

Uslovi koje pruža okruženje su vrlo važni.Poznato je da je mastitis u porastu tokom toplog vremena i povećane vlažnosti. Takođe u faktore okruženja spadaju i menadžment, i to kroz ishranu, način proizvodnje mleka, i adekvatni smeštaj životinja.

Uticaj bolesti na produktivnost Brojni su načini na koje bolest utiče na produktivnost. Oni mogu biti direktni (kao što mastitis dovodi do redukcije u prinosu mleka) ili indirektni (smanjenje lokomotornih sposobnosti što dovodi do smanjenog uzimanja hrane što opet dovodi do smanjenja prinosa mleka). Povećana smrtnost starijih životinja i smanjena količina proteina u mleku, problematika reprodukcije, takođe su rezultati bolesti. U prošlosti metaboličke i infektivne bolest bile su uobičajene na farmama. Krave obolele od kliničke bolesti obično daju manji prinos za relativno kratko trajanje bolesti ali posledice mogu biti mnogo veće jer ove bolesti otvaraju put drugim bolestima čineći zatvoren krug. Takođe efekti bolesti mogu trajati kroz ceo period laktacije. Bolesti u početku laktacije mogu uticati na slabiju proizvodnju tokom celog reproduktivnog perioda krave. Danas su ove bolesti svedene na mnogo manju meru ali opasnost predstavljaju subkliničke bolesti kao što su mastitis, laminitis i druge.Najopsežnije studije u USA, vršene su o mastitisu i nađeno je da samo jedan slučaj kliničkog mastitisa, tokom laktacije, rezutira u gubitku 5 % do 15 % mleka po laktaciji.

Gubici izazvani subkliničkim bolestima manji su nego oni izazvani kliničkim bolestima ali su takođe značajni. To najbolje opisuje uticaj subkliničkog mastitisa na prinos mleka.

51

Koristeći kontrolu dnevne količine mleka moguće je nedelju ili dve dana, pre pojave kliničkog mastitisa utvrditi subklinički mastitis. Opadanje količine mleka počinje 4 do 2 nedelje pre ispoljavanja kliničkog oblika bolesti. Totalni gubitak mleka povezan je sa ketozom i hipomagnezijom. Dnevni gubitak mleka od 1 do 5.3 kg zapažen je kod mlečnih rasa krava koje su obolele od kliničkog mastitisa, ketoze, mlečne groznice i šepavosti.

Efekat bolesti na dužinu života je takođe bio ispitivan. Veliki procenat krava je uklonjen jer je smatran nepoželjnim (izazvano bolešću, povredom i smrti) nego iz razloga niske produktivnosti. Neuspešna reprodukcija i mastis su dva najveća razloga za odstranjivanje grla iz stada. Generalno, bolest utiče na smanjenje prinosa, smanjenje reproduktivne sposobnosti i limitira dužinu produktivnog perioda iskorišćenja grla a samim tim i životni prihod tih grla koji donesu farmi je mnogo manji.

Metabolička oboljenja kod krava Strogo uzevši oboljenja domaćih životinja spadaju u domen veterinarske nauke. Međutim, zbog složene anatomske građe organa za varenje, prirode fizioloških procesa i napora koji u ovima postoje zbog visoke proizvodnje, preživari povremeno pate od različitih oboljenja, koja se mogu prevenirati adekvatnom ishranom. Većina ovih oboljenja nisu proizvod samo deficita određenih materija. Ova oboljenja su proizvod interakcije ishrane životinja u prethodnom periodu, telesne kondicije, proizvodnog potencijala, obroka i određenih genetskih predispozicija životinje. Metabolička oboljenja poseduju nekoliko suštinskih razlika. Zajedničko je svima da ne predstavljaju infektivna ili degenerativna oboljenja, mada se pojava ovih može progresivno uvećavati sa starenjem životinja. Mada postoje razlike između rasa, ni jedno od ovih oboljenja nije nastalo usled urođenih grešaka životinja u metabolizmu. Na sreću, sva se ova oboljenja sa uspehom mogu prevenirati odgovarajućom ishranom životinja. Ovo je osnovni razlog zbog čega se razmatraju u ishrani. Metabolička oboljenja se nazivaju i “proizvodne bolesti”, a javljaju se kada klasični fiziološki mehanizmi, koji različita kolebanja dovode u sklad sa potrebama životinja, nisu više u mogućnosti da ova savladaju ili se dovoljno brzo prilagode nastalom metaboličkom debalansu.

Ketoza Ketoza ili acetonemija je oboljenje koje se javlja u krava visoke mlečnosti u ranoj fazi laktacije. Uzrok oboljenja je pojava hipoglikemije, do koje dolazi usled preteranog izlučivanja glukoze, koju redovno prati negativan bilans energije. Zbog toga, ima predloga da se umesto naziva ketoza, ovo stanje naziva hipoglikemija. Metaboličko poreklo ovih stanja je debalans u snabdevanju životinja i njihovih potreba. Uzimanje dovoljnih količina energije u ovakvim stanjima je ograničeno. Kod krava muzara maksimalno konzumiranje hrane se ostvaruje tek nakon postizanja maksimalne dnevne mlečnosti. Pored toga, krave sa suvišnim količinama telesnih masti, ispoljavaju tendenciju ograničenog konzumiranja hrane. Zato što je energija deponovana u formi masti, u periodima negativnog bilansa energije, mobilizacija iz tkiva obezbeđuje male količine prekursora glukoze (glikogenih materija). Pri razgradnji telesnih masti nastaje 90 % masnih kiselina i samo 10 % glicerina. U ovom slučaju, jedino je glicerin glikogena supstanca. Razgradnjom telesnih proteina dobija se oko 60 % glikogenih aminokiselina, ali je mogućnost njihovog korišćenja veoma ograničena. Među najvažnijim proizvodima fermentacije u rumenu, samo je propionska kiselina glikogena.

52

Acetoni i butirati, međutim, to nisu. U krava muzara glukoza se transformiše u laktozu u mlečnoj žlezdi. Unošenje glukoze na ovaj način u organizam životinje, veoma je korisno, pošto se glukoza uneta sa hranom fermentiše u rumenu, tako da se apsorbuje veoma mala količina ovako unete glukoze. Međutim, glikogena jedinjenja, kao što su glicerin, propilen glikol i propionat, mogu se dodavati hrani u cilju preveniranja ili terapije, mada je u tom pogledu infuzija glukoze znatno efikasnija. Pri stanju hipoglikemije dolazi do pojave ketonskih tela u krvi obolelih životinja, koja zatim dospevaju do mleka i mokraće, sa kojima se izlučuju iz organizma. U ketonska tela spadaju: acetoacetat,3-hidroksibutirat i aceton. Hipoglikemija dovodi do opadanja sadržaja glikogena u jetri i snabdevenosti sa oksalosirćetnom kiselinom. Deponovanje ove kiseline ograničava oksidaciju acetata, konačnih proizvoda lipolize u ciklusu limunske kiseline. Pri hipoglikemiji oslobađanje insulina je smanjeno, a pošto lipogeneza u telu zavisi od insulina, telesna mast se u većoj meri mobiliše nego što se sintetiše. Jetra životinja je infiltrirana sa mašću, a višak acetata se transformiše u acetoacetat. U ketotičnih živoinja, udeo CO2 dobijenog iz glukoze, opada od normalnih 12 % na 5 %, a da se količina dobijena iz ketonskih tela povećava od normalnih 2 na 20 %. Ketonska tela su normalni oksidativni metaboliti, kada su prisutni u relativno malim količinama u krvi. Međutim, u slučaju ketoze i toksemije, prisutna je opšta promena u metabolizmu materija, koja ide od glukoze u pravcu masti i porasta nivoa ketonskih tela u krvi. Acetosirćetna i 3-hidroksibutirat predstavljaju relativno jake kiseline. U slučaju ketoze ove se nepotpuno oksidišu i proizvode sistemičnu ketozu (nizak pH krvi), izlučuju se sa urinom i tako dovode do značajnog gubitka u energiji. Aceton je isparljiv i može se osetiti njegov specifičan miris u izdahnutom vazduhu preko nozdrva obolelih životinja. Krave i ovce, obolele od ketoze, nemaju povišenu temperaturu, ali su izrazito depresivne. Konzumiranje hrane (naročito koncentrata) u ovakvih životinja je smanjeno. Proizvodnja mleka opada, a sadržaj masti raste. Povremeno ketogene životinje, a naročito ovce, postaju razdražljive, verovatno zbog specifičnog uticaja izopropanola na centralni nervni sistem. Ovo jedinjenje predstavlja proizvod dekarboksilacije 3-hidroksibutirata. Primarno ketoza i toksemija bremenitosti se javljaju kada količina izlučene glukoze prelazi raspoloživu količinu. Ovo, verovatno, nije slučaj kada je unošenje energije uskraćeno zbog uzimanja nedovoljne količine koncentrata, lošeg ukusa hrane, preterane gojaznosti, digestivnih smetnji i grešaka u držanju. Krava visoke mlečnosti dnevno treba i do 3. 000 grama glukoze, kao prekursora laktoze i za sintezu mleka, ali je količina glukoze koja cirkuliše u krvi manja od 30 grama i dovoljna da zadovolji potrebe životinje u toku 15 minuta. Ovo je objašnjenje za veliku osetljivost krava visoke mlečnosti na hipoglikemiju. Brojni drugi faktori, koji reduciraju konzumiranje hrane, mogu izazvati sekundarnu ketozu. Infuzija glukoze ublažava hipoglikemiju, ali ne eliminiše druga oboljenja. Precizna dijagnoza primarnog uzroka je od prvorazrednog značaja. Pojava hipoglikemije se može reducirati, ako se onemogući uzimanje suvišnih količina energije pre i nedovoljnih količina energije u toku kritičnog perioda. Debalans u snabdevanju energijom i zahtevima životinja, dovodi do metabolisanja rezervi telesnih masti. Kao metabolička posledica ovoga je nastojanje da se održi snabdevanje preko glukoneogeneze. Mobilisane telesne masti se sporo i nepotpuno oksidišu, što dovodi do formiranja ketonskih tela. Nagomilavanje ketona se može utvrditi analizom krvi, zatim korišćenjem Rothera testa uzoraka mleka, ili prisustvom slatkog mirisa acetona u izdahnutom vazduhu. Kao i ketonska tela, masne kiseline mobilisane iz adipoznog tkiva, mogu dovesti do deponovanja u jetri (sindrom “masne jetre”). Ovo ograničava glukoneogenezu i izaziva dalje pogoršanje problema. Mala dostupnost glukoze, može dovesti do pojave nervoze, smanjenja apetita i naglog opadanja mlečnosti krava.

53

Mlečna groznica (porođajna ili puerperalna pareza) Mlečna groznica je metabolički poremećaj u krava visoke mlečnosti, koji se obično javlja 2 - 4 dana nakon telenja. Ovo stanje ređe se javlja u ovaca pri kraju laktacije. Sa starenjem životinja, ovo stanje je sve češće. U ovaca sličan poremećaj, porođajna hipokalcemija ovaca, javlja se pri kraju sjagnjenosti. Ovo stanje nastaje kao posledica debalansa u metabolizmu kalcijuma, koji dovodi do dramatičnog opa da nja nivoa kalcijuma u krvi, od normalnih 2,5 mmola/l na manje od 1,5 mmola/l. U osnovi, porođajna hipokalcemija predstavlja nemogućnost endokrinog sistema za održavanje nivoa kalcijuma u krvi. Hipokalcemija, verovatno, dovodi do blokiranja neuromišićne transmisije i opšte paralize (pareze). Krava leži na grudima, sa glavom povijenom u stranu, refleksi su oslabili a prisutna je i hipotermija. Krave koje nisu tretirane, obično uginu. Nivo kalcijuma u krvi, zavisi od obima apsorpcije u crevima, resorpcije od strane kostiju i izlučivanja u mleko i deponovanja u fetusu. Ove procese obično regulišu najmanje tri hormona: parathormon, kalcitonin i 1,25-dihidroksiholikalciferol. Hipokalcemija se javlja kada apsorpcija iz creva ili resorpcija od strane kostiju izostaju, kao reakcija na povećane potrebe u kalcijumu. Nivo fosfora, takođe, opada, dok sadržaj magnezijuma raste. Preveniranje hipokalcemije hormonima ima dugu istoriju. Mada parathormon podstiče resorpciju u kostima, kao profilaktik je neefikasan. Kalcitonin podstiče porast kostiju i može izazvati pojavu oboljenja pri iniciranju. Vitamin D3 i neka slična jedinjenja, preveniraju pojavu oboljenja i često se koriste. Međutim, njihova upotreba je problematična, zbog pravovremenog unošenja, koje je veoma značajno, ali tačno vreme telenja se ne može predvideti. Slučajevi porođajne hipokalcemije značajno se mogu smanjiti preko stimulacije regulatornog sistema kalcijuma, manipulacijom sa obrokom 2 - 3 nedelje pre telenja. U tom pogledu dva faktora su se pokazala veoma efikasnim: (1) nizak nivo kalcijuma, i (2) visok nivo mineralne kiselosti, odnosno višak jona hlora u hrani, iznad sume jona natrijuma i kalijuma. Ako se porođajna hipokalcemija ponovi u zapatu, neposredno pred telenje, preporuke u kalcijumu moraju biti znatno smanjene. Nivo kalcijuma treba vratiti na normalan nakon telenja. Od svih kalcijumovih soli, kalcijum hlorid je izuzetak. Zbog visokog sadržaja hlora, ovaj stimuliše regulacioni mehanizam kalcijuma i može se upotrebiti kao prevencija 2 - 3 dana pre telenja. Krave sa hipokalcemijom treba tretirati sa intravenskim inekcijama kalcijum boroglukonata. Krave visoke mlečnosti i starije krave su osetljivije, a ove druge zbog manje sposobnosti za mobilizaciju kalcijuma iz kostiju. Preventivne mere uključuju ishranu sa niskim nivoom kalcijuma u obroku, u poznoj fazi laktacije, radi stimulisanja regulacionih mehanizama za njihovo delovanje. U praksi je teško obezbediti ishranu steonih krava sa dovoljno niskim nivoima kalcijuma. Umesto toga, tretiranje životinja sa vitaminom D3 i njegovim analozima, u odgovarajuće vreme pre telenja, može voditi mobilizaciji kalcijuma iz kostiju. Ovde pravovremeno tretiranje krava predstavlja veoma kritičan faktor. Pored tretiranja intravenskim inekcijama, rastvora kalcijum boroglukonata, upotreba kalcijum hipofosfata i magnezijum sulfata je neophodna u izvesnim slučajevima. Nakon terapeutskog tretiranja, krave se obično brzo oporavljaju, mada može doći i do recidiva.

Hipomagnezemija Ovo je bolest goveda i ovaca, koju karakterišu niski nivoi magnezijuma u krvi, zbog neadekvatne apsorp cije magnezijuma iz digestivnog trakta. U akutnoj formi, najčešće se javlja u krava muzara, neposredno pri izlasku u proleće na pašu. Zbog toga se ovo oboljenje naziva još i pašna tetanija. Hronična forma hipomagnezemije se javlja naročito u tovne junadi, pri ishrani u zimskom periodu, sa hranivima lošeg kvaliteta. Nedovoljna apsorpcija magnezijuma iz creva, može biti usled ograničenog konzumiranja hrane, niskog sadržaja magnezijuma u hrani ili male efikasnosti apsorpcije. Nasuprot metabolizmu kalcijuma, životinje imaju malu sposobnost ublažavanja

54

kolebanja u snabdevanju i zahteve u magnezijumu, pošto su rezerve u kostima male i u maloj meri je mobilan. Zbog toga je veoma bitno stalno snabdevanje sa magnezijumom. Među faktore koji mogu uticati na efikasnost apsorpcije magnezijuma spadaju nivo đubrenja trava sa azotom i kalijumom, pH rumena, a i nepovoljni klimatski uslovi mogu ispoljiti negativan uticaj. Hipomagnezemija prvo dovodi do pojave drhtavice mišića, zatim nesigurnog hoda, opšte mišićne spazme (grčenja mišića), koja se nastavlja kolapsom i uginućem životinja u toku nekoliko časova. Ovo odražava hiperraz draž ljivost nervnog sistema, do kojeg dolazi zbog niskog nivoa magnezijuma u svim telesnim tečnostima, a naro čito u cerebrospinalnoj. Nasuprot kalcijumu, nivo magnezijuma u krvi nije pod efikasnom endokrinom regula ci jom. Kalcinoza, kalcifikacija mekanih tkiva, naročito bubrega i srčanog mišića, prisutna je u životinja koje su hro nič no deficitarne u magnezijumu. Postoje najmanje dva mehanizma, za koje se može pretpostaviti da izazivaju ovo obo-ljenje: (1) sposobnost inhibicije apsorpcije magnezijuma (kalijuma i kalcijuma), i (2) helati joni magnezijuma u telesnim tečnostima. Dokazano je da dodavanje magnezijum oksida koncentratima, dovodi do preveni ranja pašne tetanije. Dodavanje količine od 50 g/dan za goveda i 7 g/dan za ovce, je sasvim dovoljno.

Akutna indigestija (acidoza mlečne kiseline) U uslovima normalne ishrane, mlečna kiselina se normalno pro izvodi i fermentiše u rumenu, tako da je njen nivo niži od 1 mmol/litar. Opadanje pH vrednosti tečnog sadržaja ru mena, izaziva promene u mikroflori i dovodi do preterane proizvodnje mlečne kiseline. Nivo mlečne kiseline u ru menu obolelih životinja, može se kretati od 200 - 300 mmola/l, a pH rumena može opasti na 4,5, pa čak i niže. For mirana mlečna kiselina se apsorbuje, a stanje acidoze postaje sistemično, što dovodi i do opadanja pH vrednosti krvi. Dolazi do pojave depresije, a i smanjenja motorike gastrointestinalnog trakta. Visok nivo mlečne kiseline u rumenu, povećava osmotski pritisak i izaziva porast koncentracije krvi i dehidraciju. Visok udeo D-izomera mleč ne kiseline, pogoršava stanje bolesti. Ovo zbog toga, što tkiva sisara manje efikasno metabolišu ovaj izomer nego L-izomer, koji je prirodno prisutan u viših životinja. Zbog svega toga, ovo oboljenje se naziva još i izomer bolest. Bolest se leči tečnom terapijom i antacidima, uglavnom sa magnezijum oksidom i natrijum bikarbonatom. Adekvatna količina vlakana (celuloze) u obroku i postepene promene, preveniraju ovu bolest. Nedavno je utvrđeno da je primena određenih antibiotika efikasna u preveniranju nagomilavanja suvišnih količina mlečne kiseline u rumenu. Acidoza može uticati na funkciju creva, izazivajući zastoj motorike rumena i oštećenje epitela ili brži ulaz mlečne kiseline u krv, što može poremetiti normalnu acido-baznu ravnotežu u čitavom organizmu, dovodeći tako do hipotenzije i otežane respiracije. Obroci sa visokim sadržajem koncentrata, dovode do karakterističnih promena u sastavu mikroorganizama u rumenu, zamene gram-negativnih sa gram-pozitivnim organizmima, kao što su laktobacili. Prema intenzitetu, aktivni slučajevi acidoze kreću se od blagih do fatalnih oblika.

Dislokacija i torzija abomazuma (promena položaja sirišta) Atonija i proizvodnja gasova u abomazumu, mogu izazvati dislokaciju ili tor-

ziju (uvrtanje) abomazuma (sirišta), obično na levu, a ponekad i desnu stranu rumena. Pričvršćivanje sirišta za omentum (trbušnu maramicu), redovno dovodi do rupture. Hi-perprodukcija isparljivih masnih kiselina u rumenu i njihov dotok u abomazum, mogu izazvati pojavu dislokacije abomazuma. U slučaju ovog oboljenja krava, nema smetnji u snabdevanju krvi, ali dislokacija sirišta negativno utiče na kretanje digesta. Ovo stanje redovno prati hronična iscrpljenost životinja i pojava sekundarne ketoze. Dislokacija sirišta se javlja znatno češće u krava sa većom telesnom masom, hranjenih

55

obrocima sa viso kim učešćem koncentrata, u periodu zasušenosti. Ovo oboljenje se može otkloniti operativnim zahvatom, vraća njem sirišta u prvobitni položaj. Međutim, porast proizvodnog potencijala životinja zahteva sve veću upotrebu kon centrata, zbog čega su slučajevi dislokacije sirišta u stalnom porastu, što ima za posledicu velike ekonomske štete.

Nadun (timpanitis) Nagomilavanje gasova u rumenu, uglavnom zbog formiranja stabilne (postojane) pene, dovodi do pojave naduna (timpanije rumena). Pena blokira kardiju i sprečava podrigivanje. Distenzija (nadimanje) rumena, može izazvati rupturu dijafragme i dovesti do gušenja životinje, mada pravi uzrok smrti u slučaju naduna nije uvek jasan. Postoje dva izrazita hranidbena uzroka pojave naduna sa penom: (1) paša leguminoza, i (2) obroci bogati u zrnu žitarica. U prvom slučaju uzrok formiranja pene, pri ishrani sa leguminozama, mogu biti proteini ili hloroplasti u citoplazmi lista. U drugom slučaju, pojava naduna u tovilištima junadi, agens koji izaziva stvaranje pene proizvode bakterije i predstavlja određeni viskozni ugljenohidratni polimer. Nadun, izazvan leguminozama, može dovesti do uginuća preživara u toku nekoliko časova, nakon početka ishrane. Nadun u tovilištima junadi, izazvan zrnima žitarica, razvija se postepeno i može preći u hroničnu formu. Nadun izazvan leguminozama, uspešno se može prevenirati prskanjem zelenih biljaka sa agensima koji sprečavaju formiranje pene: ulja, deterdženti i silikoni. Nadun u tovilištima se može prevenirati uvođenjem odgovarajućih količina sirovih vlakana u obroke preživara. U ozbiljnim slučajevima naduna, oslobađanje gasova vrši se bušenjem rumena troakarom, kroz levu gladnu jamu životinje.

Sindrom debelih (masnih) krava Krave sa suvišnim količinama telesnih masti u toku telenja, usled male mlečnosti u toku prethodne laktacije, dugog perioda zasušenosti i preobilne ishrane, sve više obolevaju od postporođajnih bolesti, kao što su ketoza, porođajna hipokalcemija, retencija sekundina (zadržavanja placente), dislokacija ili torzija abomazuma, nekih infektivnih oboljenja, kao što su mastitis i metritis. Mada sindrom nije u potpunosti razjašnjen, jasno je da se slučajevi nekih oboljenja višestruko povećavaju. Pored gojaznosti, najčešći znaci sindroma debelih krava su odsustvo apetita, masna infiltracija i nenormalna funkcija jetre. Najbolji indikator oštećenja jetre je pojava u krvnoj plazmi specifičnih enzima jetre, usled delimične nekroze jetre. Smrtnost krava visoke mlečnosti, koje pate od oštećenja jetre, je veća nego od bilo koje druge bolesti. Oš tećenje jetre je veće u krava koje su kasnije koncipirale. Slučajevi sindroma masnih krava su u stalnom porastu, zbog sve veće upotrebe metoda grupne ishrane, korišćenja kompletnih mešanih obroka (TMR) i ishrane po volji. Zbog ekonomske važnosti ovog problema, u toku su istraživanja na razvijanju dijagnostičkih metoda. Međutim, ru tin ski testovi krvi, poznati kao metabolički profili, imaju veoma ograničenu vrednost u prognoziranju ovog oboljenja.

Trovanje sa amonijakom Ishrana preživara suvišnim količinama NPN (neproteinskih azotnih) jedinjenja i u rumenu razgradivim proteinima, dovodi do trovanja životinja sa formiranim amonijakom. Koncentracija amonijaka u rumenu je funkcija obima njegove proizvodnje iz razgradivih proteina (RDP) i NPN i obima njegovog iskorišćavanja za mikrobiološku sintezu proteina. Debalans u proizvodnji i iskorišćavanju amonijaka u rumenu, vodi akumuliranju amonijaka u tečnom sadržaju rumena. Amonijak može preći u krv i izazvati poremećaje u acido-baznoj ravnoteži i pojavu simptoma hipertenzije, a u ekstremnim slučajevima i do teškoća u disanju. Preveniranje ovakvih stanja zavisi od predostrožnosti pri formulisanju obroka i režima ishrane životinja. Pri tome je od posebnog značaja određeni odnos kabastih i koncentrovanih hraniva, kao i odnos razgradivih proteina i NPN, prema dostupnoj energiji. Mešanje komponenata obroka i veća učestalost hranjenja u toku dana, takođe, su od određenog značaja.

56

Metabolička oboljenja u krava - najvaznije napomene To su oboljenja koja se mogu prevenirati adekvatnom ishranom.Ova oboljenja su proizvod interakcije ishrane životinja, telesne kondicije, proizvodnog potencijala, sastava obroka i genetskih predispozicija životinje.

Nutritivni status, faza laktacije i pojava metaboličkih bolesti

Međusobna povezanost metaboličkih bolesti

Ekonomija i metaboličke bolesti

Podaci potiču sa Cornell-a, a u cenu je uračunat: gubitak mleka, troškovi lečenja, škartiranje i smrt.

Dislokacija sirišta 340 $

Ketoza 145 $

Laminitis 301 $

Mlečna groznica 334 $

Zaostajanje posteljice 285$

Nutritivni status Zasušenje Rana laktacija Sredina laktacije Kraj laktacije

Višak energije

Nedostatak energije

Nedostatak proteina

Nedostatak minerala i vitamina

Prirast telesne mase

Metaboličke bolesti

Nedovoljna konzumacija hrane

mlečna groznica

Zaostajanje posteljice

Metritis

Dislokacija sirišta

Ketoza

Sindrom debelih krava

57

Mlečna groznica (puerperalna pareza)- Hipokalcemija

Učestalost javljanja: 4-6% (mlečna groznica) 10-66% (hipokalcemija)

Opis: Mlečna groznica je metabolički poremećaj u krava visoke mlečnosti, koji se obično javlja 2 - 4 dana nakon telenja.Nastaje kao posledica debalansa u metabolizmu kalcijuma, koji dovodi do dramatičnog opa da nja nivoa kalcijuma u krvi (< 5 mg/dl). Takođe, i nivo magnezijuma je nizak. U osnovi, mlečna groznica predstavlja nemogućnost endokrinog sistema za održavanje nivoa kalcijuma u krvi. Ove procese obično regulišu najmanje tri hormona: parathormon, kalcitonin i 1,25-dihidroksiholikalciferol.Znaci su: krava leži na grudima, sa glavom povijenom u stranu, refleksi su slabi i ako se životinja ne leči, obično dolazi do uginuća.Za razliku od mlečne groznice, hipokalcemija (< 8 mg/dl) se znatno češće javlja i pravi znatno veće ekonomske štete jer se javlja u prikrivenoj formi.Sa starošću je veća mogućnost za pojavu (prvotelke retko oboljevaju)Posledice mlečne groznice su: kraći životni vek za oko 3 godine i veća je mogućnost za pojavu brojnih metaboličkih bolesti: zaostajanje posteljice, dislokacije sirišta, ketoza i mastitis (osam puta veća verovatnoća), prolapsus materice.Nakon terapeutskog tretiranja (uglavnom infuzija Ca boroglukonata), krave se obično brzo oporavljaju.

Preventiva: Pravilna ishrana zasušenih krava, naročito sa odgovarajućim i usklađenim nivoom minerala (K, Ca, P, Mg) i vitamina D.Slučajevi porođajne hipokalcemije značajno se mogu smanjiti preko stimulacije regulatornog sistema kalcijuma, manipulacijom sa obrokom 2 - 3 nedelje pre telenja. U tom pogledu dva faktora su se pokazala veoma efikasnim: (1) nizak nivo kalcijuma u obroku zasušenih krava (teško je obezbediti), i (2) upotreba anjonskih soli u fazi zasušenja. Dodavanje anjonskih soli (amonijum, kalcijum i magnezijum hlorid) naročito se preporučuje kod obroka sa visokim nivoom kalijumaOralni kalcijumovi gelovi uglavnom na bazi kalcijum-hlorida (nekoliko dana pre telenja i dan-dva posle telenja)

Ketoza (acetonemija)

Učestalost javljanja: 2-4%

Opis: Ketoza je oboljenje koje se javlja u krava visoke mlečnosti u ranoj fazi laktacije, najčešće u toku druge do četvrte nedelje nakon telenja, mada se može javiti od jedne nedelje pre, pa do osme nedelje nakon telenja.Znaci pojave su: smanjena proizvodnja mleka, krave mršave, javljaju se ketonska tela u krvi, mokraći i mleku i oseti se zadah na aceton prilikom disanja krava.Primarni uzrok oboljenja je nedostatak energije, a naročito glukoze u krvi. Uzimanje dovoljnih količina energije u ovakvim stanjima je ograničeno jer u krava maksimalno konzumiranje hrane se ostvaruje tek nakon postizanja maksimalne dnevne mlečnosti.

58

Krave sa suvišnim količinama telesnih masti, ispoljavaju tendenciju ograničenog konzumiranja hrane, a time češće oboljevaju od ketoze (BCS>4 u fazi zasušenja)Ugojene krave deponuju mast u jetri (preko 25%) i na taj način slabi funkcija jetre. Nedovoljna konzumacije energije dovodi do mobilizacija telesenih masti, a često dolazi i do njene nepotpune oksidacije i formiranja ketonskih tela. Zahvaljujući jetri, mast (masne kiseline) se koristi za sintezu mlečne masti. Usled toga što se više oslobađa masnih kiselina nego što jetra može da apsorbuje, javlja se višak neesterifikovanih masnih kiselina (NEFA) – znak moguće ketoze.Ketonska tela su normalni oksidativni metaboliti, kada su prisutni u relativno malim količinama u krvi.

Sekundarni uzrok je pojava nekog drugog oboljenja koje dovodi do smanjene konzumacije hrane.Posledice pojave ketoze su: veća predispozicija za pojavu drugih bolesti, učestaliji reproduktivni problemi i smanjuje se životni vek.

Preventiva: Omogućavanje maksimalnog konzumiranja hrane pre i odmah nakon telenja.Davanje najkvalitetnijih kabastih hraniva nakon telenja.Od aditiva mogu se koristiti: - Niacin (6-12 g/dan) - Propilen glikol - Kalcijum propionat

Hipomagnezemija

Učestalost javljanja: retko se javlja

Opis: Ako životinje konzumiraju sočnu pašu bogatu u azotu i kalijumu, javlja se veoma niska absorpcija magnezijumaOvo je bolest goveda i ovaca, koju karakterišu niski nivoi magnezijuma u krvi, zbog nedostatka ili neadekvatne apsorp cije magnezijuma iz digestivnog trakta. U akutnoj formi, najčešće se javlja u krava muzara, neposredno pri izlasku u proleće na pašu i zbog toga se ovo oboljenje naziva još i pašna tetanija. Hronična forma hipomagnezemije se javlja naročito u tovne junadi, pri ishrani u zimskom periodu, sa hranivima lošeg kvaliteta. Nasuprot metabolizmu kalcijuma, životinje imaju malu sposobnost ublažavanja kolebanja u snabdevanju sa magnezijumom, pošto su rezerve u kostima male i u maloj meri je mobilan. Među faktore koji mogu uticati na efikasnost apsorpcije magnezijuma spadaju nivo đubrenja trava sa azotom i kalijumom, pH rumena.Hipomagnezemija prvo dovodi do pojave drhtavice mišića, zatim nesigurnog hoda, opšte mišićne spazme, koja se nastavlja kolapsom i uginućem životinja u toku nekoliko časova.

Preventiva: Dodavanje magnezijum oksida ili magnezijum sulfata.

59

Edem vimena

Učestalost javljanja: 5 – 15%

Opis: Edem vimena se karakteriše velikom akumulacijom tečnosti (limfe) u međućelijskom tkivu mlečne žlezde.Najčešće se javlja kod starijih junica koje imaju problema sa ligamentima vimena.Tačni razlozi pojave edema, još uvek nisu poznati

Preventiva: Ograničavanje konzumiranja kalijuma i natrijuma u zadnjoj fazi zasušenja.Ne davati prevelike količine koncentrataU slučaju pojave vime se može masirati i mogu se davati diuretici (pod kontrolom veterinara).Dislokacija abomazuma (promena položaja sirišta)Učestalost javljanja: 3 – 5%

Opis: Tokom gravidnosti materica se širi tako da se smanjuje zapremina predželudaca.Sirište se pomera prema napred i u levu stranu. Nakon partusa materica se povlači i može da se desi da rumen zauzme prazan prostor pre nego sirište.Prilikom dislokacije dolazi do pomeranja sirišta sa donje desne strane na levu stranu (leva dislokacija LDA, kaja se javlja u 80-90% slučajeva, ili može da se uvrne ili okrene na desnoj strani (RDA), kada je neophodna hitna operacija jer dolazi do prekida u snabdevanju krvi.Porast proizvodnog potencijala životinja zahteva sve veću upotrebu kon centrata, zbog čega su slučajevi dislokacije sirišta u stalnom porastu, što ima za posledicu velike ekonomske štete. Atonija i proizvodnja gasova u abomazumu, mogu izazvati dislokaciju ili torziju (uvrtanje) abomazuma (sirišta). Hiperprodukcija isparljivih masnih kiselina u rumenu i njihov dotok u abomazum, mogu izazvati pojavu dislokacije abomazuma.Simptomi su niska konzumacija hrane i pojava ketoze a može se lako dijagnostikovati sa stetoskopom.Uglavnom se javlja jednu nedelju pre telenja do tri nedelje nakon telenja.Dislokacija sirišta se javlja znatno češće u krava sa većom telesnom masom, hranjenih obrocima sa viso kim učešćem koncentrata, u periodu zasušenosti. Ovo oboljenje se može otkloniti operativnim zahvatom, vraća njem sirišta u prvobitni položaj, ali često dolazi do ponovnog javljanja.

Preventiva: Pravilna ishrana tokom perioda zasušenosti, odnosno postepeno povećanje količine koncentrata.

60

Akutna indigestija (acidoza)Učestalost javljanja: 10 – 33%

Opis: U uslovima normalne ishrane, mlečna kiselina se normalno pro izvodi i fermentiše u rumenu, tako da je njen nivo niži od 1 mmol/litar, a u slučaju pojave acidoze ovaj nivo je znatno viši.Acidoza može uticati na funkciju creva, izazivajući zastoj motorike rumena i oštećenje epitela ili brži ulaz mlečne kiseline u krv, što može poremetiti normalnu acido-baznu ravnotežu u čitavom organizmu, dovodeći tako do hipotenzije i otežane respiracije. Opadanje pH vrednosti (< 6) tečnog sadržaja ru mena, izaziva promene u mikroflori i dovodi do preterane proizvodnje mlečne kiseline. Ovo je takozvani subakutni oblik. U slučaju da se izmeri pH ispod 5, to je znak akutnog oblika i neophodna je hitna intervencija veterinara.Dolazi do smanjenog konzumiranja hrane, izmet je tečan i laminitis se može očekivati za 4 do 6 nedelja. Procenata mlečne masti može da padne ispod procenta proteina u mleku za 0,2%.

Preventiva: Adekvatna ishrana (ne davati više od 2 kg koncentrata u jednom navratu, ne davati velike količine nezasićenih ulja, ne usitnjavati suviše čestice obroka)Adekvatna količina vlakana u obroku i postepene promene, preveniraju ovu bolest.Dodavanje pufera pomaže preveniranju pojave acidoze.

LaminitisUčestalost javljanja: 5 – 35%

Opis: Mogu da se primete znaci upale, čirevi na papcima, bela linija, znaci truljenja itd. Predisponirajući faktori za pojavu su: acidoza rumena, nedostatak cinka i bakra i loši uslovi držanja krava.Kod acidoze javlja se višak mlečne kiseline koja deluje depresivno na mikrocirkulaciju i na taj način ometa rast i obnavljanje ćelija zida papaka.Preventiva:

Voditi računa da ne dođe do acidoze rumenaDodati 300 mg organskog Zn i 60 mg organskog bakra i 20 mg biotina.

Nadun (timpanitis)Učestalost javljanja: manje od 1%

Opis: Nagomilavanje gasova u rumenu, uglavnom zbog formiranja stabilne (postojane) pene, dovodi do pojave naduna (timpanije rumena). Pena blokira kardiju i sprečava podrigivanje. Nadimanje rumena, može izazvati rupturu dijafragme i dovesti do gušenja životinje, mada pravi uzrok smrti u slučaju naduna nije uvek jasan.Postoje dva izrazita hranidbena uzroka pojave naduna sa penom: (1) paša leguminoza, i (2) obroci bogati u zrnu žitarica. Nadun, izazvan leguminozama, može dovesti do uginuća preživara u toku nekoliko časova, nakon početka ishrane.Nadun u tovilištima junadi, izazvan zrnima žitarica, razvija se postepeno i može preći u hroničnu formu. U ozbiljnim slučajevima naduna, oslobađanje gasova vrši se bušenjem rumena troakarom, kroz levu gladnu jamu životinje.

61

Preventiva: Nadun izazvan leguminozama, uspešno se može prevenirati postepenim navikavanjem ili davanjem aditiva za preventivu. Nadun izazvan velikim količinama koncentrata može se prevenirati tako što se daje najviše 2,5 kg koncentrata u jednom obroku.Nadun u tovilištima se može prevenirati uvođenjem odgovarajućih količina sirovih vlakana u obroke preživara.

Bolest nepažnjeUčestalost javljanja: manje od 1%

Opis: Preživari, veoma često u hrani mogu da konzumiraju između ostalog i žicu, eksere i razne druge metalne predmete.Oštri metalni predmeti mogu da probuše retikulum i na taj način dolazi do smanjenog konzumiranja hrane, životinja se sporo kreće, javljaju se infekcije i na kraju može da dođe do uginuća.

Preventiva: Voditi računa da se razni oštri metalni predmeti ne nađu u hrani.

Trovanje sa glavnicomUčestalost javljanja: veoma retko

Opis: Uzrok su zaražena zrna žitarica i trave. Glavnica se može vizuelno zapaziti (tamno ljubičaste do crne boje) i može biti uzrok trovanja životinja. Glavnica proizvodi alkaloide, koji smanjuju protok krvi naročito da nogu i repa. Dolazi do pojave abortusa, niže proizvodnje mleka, a životinje čudno izgledaju.

Preventiva: Izbegavanje hranjenja stoke sa žitaricama koje sadrže više od 0,05% zaraženih zrna.

Plesniva hranaUčestalost javljanja: veoma varira od regiona i godine

Opis: Kao što je poznato plesni produkuju mikotoksine, koji negativno deluju na mikroorganizme u rumenu, izazivaju degeneraciju jetre, smanjuju reproduktivnu sposobnost i prinos mleka i dovode do slabljenja opšteg imuniteta.Uglavnom loše skladištena hraniva i sa neodgovarajućim sadržajem vlage su kontaminirana sa plesnima.

Preventiva: Adekvatno skladištenje hraniva i redovna kontrola.Ne davati hranu sa plesnima mladim i steonim životinjama.Ako je nivo aflatoksina u kompletnom obroku preko 20 ppb, nivo u mleku može biti iznad dozvoljene vrednosti (prema FDA to je 0,5 ppb)

62

Trovanje sa nitratimaUčestalost javljanja: veoma retko

Opis: Nedovoljne količine vode i visoke doze azotnih đubriva su uglavnom uzrok za povećanu akumulaciju nitrata u biljkama.Uzrok trovanja može biti i kontaminirana voda za pićePod dejstvom mikroorganizama nitrati se transformišu u nitrite, a ovi zatim u amonijak.Ako je konverzija nitrata u nitrite brža od konverzije nitrita u amonijak, dolazi do absorpcije nitrita koji se vežu za hemoglobin koji na taj način gubi svoju funkciju pa može doći i do smrti.

Preventiva: Hraniva sa koncentracijom 0,1% nitratnog azota su bezbedna, dok hraniva sa preko 0,4% su potencijalno toksična i nebi ih trebalo koristiti za ishranu. Naročito se nesme davati steonim životinjama.Sadržaj u vodi treba da je do 1.000 ppm nitratnog azota, dok u kompletnom obroku tolerantan nivo je do 4.400 ppm.Proces siliranja može da smanji sadržaj nitrata za 35 do 85%.

Trovanja cijanovodoničnom kiselinomUčestalost javljanja: veoma retko

Opis: Sirak i sudanska trava u slučaju suše ili jakih mrazeva mogu da produkuju cijanovodoničnu kiselinu, koja je toksična za životinje.Takođe, sadržaj cijanovodonične kiseline se povećava usled velikih količina azotnih đubriva, provenjavanjem ili pojavom drugih biljnih bolesti.Znaci: životinje dišu teško i duboko, javljaju se grčevi i može doći do uginuća.

Preventiva: Izbegavanje hranjenja mladih životinja svežom masom od biljaka koje nisu više od 60 cm, ili koje su bile izložene suši ili jakim mrazevima.Upotreba sena ili silaže smanjuje mogućnost od trovanja.

Trovanje sa amonijakomUčestalost javljanja: retko

Opis: U slučaju upotrebe velikih količina uree ili velikih količina NPN (neproteinskih azotnih) jedinjenja ili ako životinje nisu postepeno navikavane, može doći do pojave velikih količina amonijaka koje nemogu da se iskoriste u rumenu, nego prelazi u krv i transportuje se do jetre da se detoksikuje.U slučaju da jetra nije u stanju da detoksikuje, dolazi do podrhtavanja mišića, pojačanog lučenja pljuvačke, teškog disanja i na kraju dolazi do uginuća.

Preventiva: Preveniranje ovakvih stanja zavisi od predostrožnosti pri formulisanju obroka

63

i režima ishrane životinja. Pri tome je od posebnog značaja određeni odnos kabastih i koncentrovanih hraniva, kao i odnos razgradivih proteina i NPN, prema dostupnoj energiji.Ograničiti količine uree na maksimalno 180 g/dan po kravi.

Zaostajanje posteljice i metritis

Opis: Pod zaostajanjem posteljice se smatra stanje ako u roku od 12 do 24 sata nakon telenja se ne izbace fetalne membraneMetritis je upala materice koja se veoma često prati zaostajanje posteljice.Kao posledice zaostajanja posteljice javljaju se: duži servis period, veći rizik za pojavu metritisa, niža proizvodnja mleka.Uzroci za pojavu su: težak porođaj junica (3 do 4 puta veća verovatnoća), blizanci, razni stresovi, kratak period zasušenja, ishrana sa kontaminiranom hranom sa mikotoksinima i nitratima, mlečna groznica.Što se tiče ishrana naročito je važna pravilna ishrana 6 do 8 nedelja pre telenja. Uzrok za pojavu mogu biti višak ili manjak energije i proteina, višak kalcijuma.U krava sa hipokalcemijom 2 do 4 puta je veća verovatnoća da se javi zaostajanje posteljice. Tokom faze zasušenja dodavanje vitamina E (1.000 IJ/dan) i selena (0,3 mg/kg suve materije obroka) smanjuje mogućnost za pojavu zaostajanja posteljice i poboljšava reproduktivne performanse.

Preventiva: Adekvatna ishrana.

64

Nega papaka Uvod Mlečno grlo ima najveću proizvodnju mleka ako je zdravo. Između ostalog, kod krava je vrlo važno i zdravstveno stanje nogu, posebno papaka. Krava treba da hoda bez ikakvih smetnji. Upotrebom zatvorenog stajskog držanja (staje sa sistemom vezanog držanja ili staje sa boksevima u kojima se sprovodi slobodan sistem držanja krava), posebno je važno voditi računa o pravilnoj, preventivnoj negi papaka. Dobra nega papaka može uštedeti farmeru značajnu količinu novca jer smanjena pojava šepavosti u krava, znači manje veterinarskih intervencija, troškova i manje izlučenih krava i veću proizvodnju mleka. Glavne smernice za dobru negu nogu krava su: -održavati dobre higijenske uslove, tj. obezbediti čist i suv smeštaj kravama kako bi se prljavština svela na minimum i time sprečile bolesti papaka -hraniti krave sa dovoljnim količinama kvalitetne kabaste hrane i izbegavati iznenadne promene u dnevnim obrocima -redovno vršiti obrezivanje papaka i to najmanje 2x godišnje -redovno vršiti dezinfekciju papaka -izvršiti selekciju dokazanih bikova koji će unapređivati noge i papke, kao i otpornost na njihove bolesti

Znači, kad je reč o negi papaka krava dobro je biti upoznat sa: -građom papaka -bolestima papaka (interdigitalni dermatitis, laminitis, interdigitalni flegmon, digitalni dermatitis, uzdužno pucanje papaka) -preventivnim merama (higijena, ishrana, obrezivanje papaka, dezinfekcija papaka, selekcija)

Građa Papaka Kako bi se jasno shvatio uzrok i sprečila pojava šepavosti, važno je znati strukturu papaka i proces formiranja rožnatog dela papaka.

Struktura papka

Papak je sačinjen iz sledećih komponenata: -rožnati zid -kičica -peta -noseća ivica zida -prstenovi rasta -prostor između prstiju -krunica -stopalo (ako je papak zdrav, stopalo je debljine 5-7mm) -tabanska strana papka (noseći deo pete) -bela linija (rožnata veza između noseće linije i tabana) -koža između prstiju

Formiranje rožnatog dela papka Papak kao neka košuljica obavija meko tkivo i kosti. Između papka i kosti se nalazi senzitivno tkivo poznato kao korijum, a ono obrazuje rožnati deo papka.

65

Rožina zida papka se formira na krunici. Odatle raste vrlo polako, oko 5mm mesečno. Optimalno rastojanje od krunice do vrha prsta treba da je oko 7,5cm, a to znači da je potrebno oko 15 meseci da novoformirano rožno tkivo stigne do vrha prsta.

Rožnati sloj koji pokriva taban papka se stvara od korijuma sa donje strane stopala i on je mekši od rožine zida papka. Spoj između rožine zida i rožnatog sloja tabana je poznat kao bela linija i ona prolazi oko prostiju i nazad duž unutrašnjosti papka.

Nošenje težine Celokupan teret težine krave trebalo bi da nosi čvrsti rožnati zid papaka i deo tabanske strane pete. Težina bi trebala biti jednako raspoređena i na unutrašnji i na spoljašnji deo papka.

Pojedine bolesti mogu više opteretiti jedan od papaka. Obolela zadnja noga će dovesti do abnormalnosti u formiranju rožine spoljašnjeg papka, tj. on će prerasti i biće viši nego unutrašnji papak. Ovo će rezultirati većim pritiskom na spoljašnji papak i kao posledica toga doći će do pojave ulceracije tabana i time šepavosti. Ako je obolela prednja noga, unutrašnji papak će biti preopterećen. Optimalni ugao papka u odnosu na pod je 45 stepeni. Ako je ugao preko 45 stepeni, verovatno će peta prerasti, a ako je ugao manji od 45 stepeni, prerasti će prsti.

Bolesti papaka Pet najuobičajenijih bolesti papaka kod goveda su:

- interdigitalni dermatitis - laminitis - interdigitalna flegmona - digitalni dermatitis - uzdužno pucanje papaka

Sve ove bolesti se dijagnostikuju uočavanjem promena na papcima. Lečenje treba fokusirati na uklanjanje uzroka obolenja.

Interdigitalni dermatitis (erozija pete)

Interdigitalni dermatitis predstavlja bakterijsku upalu pete i kože između dva prsta nogu krava. Šire je rasprostranjeno u uslovima kad se krave drže u sistemu slobodnog držanja na rešetkastom podu nego u stajama sa prostirkom od slame u sistemu vezanog držanja. Vlažna upala kože između prstiju i prateći neprijatan miris su početne faze ove bolesti, a kasnije se ova upala može proširiti i na rožinu pete papaka. Infekcija stimuliše abnormalnu proliferaciju rožine zida i tabana u vidu grebena i brazda i to posebno zadnjih spoljašnjih papaka. Kao posledica ovoga, spoljašnji papak će biti preterano visok i zbog toga prilično preopterećen, a ovo će na kraju dovesti do ulceracije tabana i time jakog bola koji će uzrokovati nenormalan položaj nogu krava i šepavost.

Lečenje Ako se krave premeste na ispust, često se dešava spontano iščezavanje upale kože između prstiju zbog poboljšanih higijenskih uslova. Struktura rožine se poboljšava u području gornjeg dela pete, ali da bi deformacije potpuno nestale, potrebno je neko vreme. Obolelim kravama treba oprati, osušiti obolele papke i tretirati ih sa praškom tetraciklina, a ovo ponavljati sve dok ne ozdrave. Obrezivanje papaka može biti od velike pomoći i značajno doprineti procesu oporavka.

66

Laminitis Laminitis nije infektivna bolest papaka kao što su interdigitalni dermatitis, digitalni dermatitis i interdigitalni flegmon. Laminitis je metabolička bolest korijuma papaka (zahvata papile korijuma) koja se javlja u periodu oko telenja. Posebno su na ovu bolest osetljive visoko mlečne krave u vreme telenja. Laminitis ne traje dugo (nekoliko nedelja uglavnom), ali problemi pri hodanju se mogu produžiti zbog deformisanosti papaka.

Simptomi

Laminitis se obično javlja na zadnjim spoljašnjim papcima. Simptomi bolesti mogu biti vidljivi tek nakon nekoliko nedelja ili meseci od nastanka i to na osnovu promena na rožini i promena u obliku papaka. Najprepoznatljivije promene izazvane laminitisom su:

- izuvijeni prsti (posledica su pojačanog stvaranja rožine s tim da nepravilni prstenovi rasta padaju unazad; zbog ovoga spoljašnji papak postaje preterano visok i time preopterećen tako da nastaje bol i usled toga neprirodan položaj zadnjih nogu, kao i šepanje) - pojava hemoragija u rožini tabana (zbog patoloških promena u rožini, dolazi do zgrušavanja krvi i prskanja kapilara tako da se krv meša sa rožinom; ovo je vidljivo tokom obrezivanja papaka) - defekt bele linije (bela linija u slučaju laminitisa može biti promenjene boje, od žute do crvene zavisno od sekrecije iz kapilara rožine, a može biti i ulcerisana) - pojava duplog tabana (u težim slučajevima obolenja, taban se može potpuno odvojiti od krzna, pri čemu se često razvija novi taban)

Uzroci Često su stres kod telenja i hrana uzroci pojave laminitisa. Nagla promena obroka može dovesti do laminitisa. Acidoza, ketoza, loša telesna kondicija, hormonalne promene u periodu oko telenja, edem vimena, zadržavanje placente i težak porođaj mogu uzrokovati laminitis. Takođe, metritis i mastitis mogu biti razlog laminitisu, zato što mikroorganizmi proizvode toksine koji putem krvi mogu dospeti u papke i tu dovesti do problema u razvoju rožine, hemoragija. Bolesti kao što su interdigitalni dermatitis, digitalni dermatitis, IBR, BVD itd. mogu imati veze sa pojavom laminitisa.

Prevencija

Najvažnije preventivne mere u vezi sa laminitisom su sledeće: - da bi se krave što manje izlagale stresu oko telenja, potrebno ih je držati u posebnim grupama i hraniti ih kao da su u visokoj proizvodnji, sa izuzetkom što se tiče koncentrata - ne sme im se naglo menjati obrok, posebno kad se radi o kabastoj hrani (silaži), a buđava ili trula silaža može da sadrži toksine koji putem krvi dospevaju u rožinu papka - ako se zna da krava ima problema sa telenjem, potrebno je koristiti seme dokazanih bikova na lako telenje - kad se radi o smeštaju, kravama je potrebno obezbediti dobre higijenske uslove što se tiče poda i prostirke (kao prostirka se može koristiti slama ili pleva, ali je najbolja gumena strunjača jer je meka, nije klizava i lako se čisti), ventilacije (kad se radi o zatvorenom sistemu držanja krava, u štalama treba obezbediti dovoljno svežeg vazduha tako što se prozori ili vrata drže otvoreni, a i ispust treba biti dovoljno velik) i prostora (krave trebaju imati dovoljno prostora u štali za kretanje i što je najvažnije ustajanje i leganje) - obrezivanje papaka u zasušenom priodu je dobra preventivna mera protiv laminitisa

Lečenje

Potrebno je obaviti obrezivanje papaka na određen način kako bi se uspostavio normalan pritisak u korijumu i kako bi se otklonile posledice laminitisa. Pošto je kod laminitisa obično oboleo zadnji spoljašnji papak, on raste brže od zadnjeg unutrašnjeg papka, ali je

67

potrebno obadva obrezati podjednako, no zdrav papak treba da se ostavi malo duži kako bi se rasteretio bolestan. Ako je potrebno, može se specijalnim lepkom pričvrstiti blok (kalup) ispod zdravog papka. Veterinari obično imaju već pripremljene ovakve blokove, pa se može od njih tražiti savet.

Interdigitalna flegmona (trulež papaka ili panaricijum) Ovo je bolest tkiva nogu blizu papaka, posebno između prstiju. Praćena je jakim otokom na sredini kičične regije, neposredno iznad interdigitalnog prostora. Uzročnik je bakterija Fusobacterium necrophorum koja se normalno nalazi u digestivnom traktu krava, kao i u njenoj okolini, ali ako se iz nekog razloga smanji otpornost kod krava, doći će do prodora ovih bakterija u tkivo pete i kože između dva prsta i nastaće infekcija. Obolenje se javlja iznenada, praktično preko noći. Nisu samo krave u laktaciji podložne ovoj bolesti, već i zasušene krave, kao i podmladak star oko godinu dana. Obolele krave nije potrebno držati odvojene od stada jer ovde nema rizika od direktne kontaminacije.

Simptomi Kad se radi o jasno izraženim simptomima ovog obolenja papaka, može se uočiti otok putišta koji je simetričan, crvene boje i topao. Krava bolno reaguje na dodir otečenog putišta. Samo jedna noga oboli i životinja naglo počinje da šepa. Tipičan je simptom tzv. bolna pozicija noge, kada životinja drži nogu blago napred sa vrhom prsta koji jedva dodiruje površinu. Često krava pomera otečenu nogu gore-dole.

Lečenje Pre tretmana je jako važno biti siguran da je reč baš o interdigitalnom dermatitisu, jer se on može lako zameniti na primer sa digitalnim dermatitisom ili ulcerom pete. Kad se utvrdi da je reč o interdigitalnom flegmonu, treba što pre otpočeti sa lečenjem jer su šanse za uspeh tada veće. Vrlo je važno odmah aplikovati intramuskularno injekciju antibiotika kravama i to u pravilnoj dozi (predoziranje sa antibioticima je loše isto koliko i ne lečenje). Potrebno je ovo ponoviti jednom ili dva puta nakon 10-12h. Otok i šepanje će nestati za jedan ili dva dana. Za ovo obolenje postoji širok spektar antibiotika, tako da je dobro pitati veterinara koji antibiotik je najbolji. Ne treba primenjivati injekcije antibiotika nakon pucanja kože u interdigitalnom prostoru.

Prevencija Dobro je dezinfikovati papke krava sa 3-5% rastvorom formalina svake treće ili četvrte nedelje. Formalin redukuje dejstvo bakterija na kožu u interdigitalnom prostoru, ali njegova preterana primena može ovde uzrokovati traumu. Formalin se ne sme koristiti kad je reč o otvorenim ranama.

Zanemarivanje obolenja i posledice Najčešće greške koje farmeri prave kod ovog obolenja je da ne primete na vreme ili uopšte ne primete ovu bolest i da krenu prekasno sa lečenjem. Zanemarivanje obolenja uzrokuje pucanja kože u interdigitalnom prostoru i to tri dana nakon pojave infekcije. Tada je dobro odmah aplikovati 10% rastvor sode bikarbone u ranu i to nekoliko puta na dan. Tretman sa antibioticima je nesvrsishodan. Za otprilike mesec dana na tom mestu se obično razvija granulom koji ustvari predstavlja ožiljak i koji jako iritira kravu dok hoda. Veterinar može otkloniti granulom tako što ga nakon lokalne anestezije operativno odstrani i ovo može biti vrlo uspešno, ali se u mnogim slučajevima granulom ponovo pojavi. 5% rastvor formalina razblažen u vodi može redukovati pojavu granuloma.

68

Digitalni dermatitis (Mortelarova bolest)

Digitalni dermatitis se karakteriše kružnom upalom kože u blizini krunice papka. Obično je upala ograničena tankom belom epitelnom granicom. Na tom mestu je dlaka često nakostrešena. Lezije su jako bolne i mogu uzrokovati osrednje do jako šepanje. Najčešća mesta pojavljivanja digitalnog dermatitisa su: -gornji deo pete iza fisura izazvanih interdigitalnim dermatitisom -koža između prstiju i to obično na gornjem delu -na krunici, obično na prelazu kože između prstiju

Lečenje

Posle detaljnog čišćenja i sušenja inficiranog mesta, ono treba da se naspreja sa rastvorom tetraciklin-gencian-violeta (antibiotik) i to na kod svih obolelih krava u stadu kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze. Obično je dovoljan jedan tretman, ali treba stalno pratiti da li se pojavljuju nove obolele krave.

Uzdužno pucanje papaka Uzdužno pucanje papaka predstavlja pucanje rožnog zida u pravcu rasta rožine i obično počinje kao mala pukotina na rožini uz krunicu koja se širi dalje, a kada dođe do korijuma nastaje izrazito šepanje krave. Ono se češće javlja na prednjim nogama i to za vreme veoma suvih leta i u suvim tropskim klimatima. U intenzivnom sistemu gajenja goveda, uzdužno pucanje papaka se ređe javlja od ostalih bolesti papaka.

Lečenje Kad se primeti mala pukotina na krunici, odmah treba otpočeti terapiju sa antibioticima kako bi se sprečila upala korijuma. Ako se pojavio gnoj i ako je već korijum oštećen, lečenje je otežano i tada je potrebno odstraniti malo parče rožine papka da bi se oslobodio gnoj, s tim da korijum ne ostane otvoren, ali ako je on otvoren, pokrivanje rane se vrši bandažiranjem gipsom. Dobri rezultati se postižu i obrezivanjem bolesnih papaka i nameštanjem bloka ispod zdravog papka kako bi se bolesni rasteretio, a dodatni tretman ispiranja sa soda-vodom (natrijum-karbonatni rastvor) može biti od velike koristi.

Preventivne mere

Higijenski smeštaj Bolesti nogu i šepanje se javljaju u svim sistemima držanja, ali njihov opseg i ozbiljnost se razlikuju od farme do farme u zavisnosti od higijenskih uslova (posebno kad se radi o interdigitalnom dermatitisu). Dobra higijena se postiže čišćenjem i dezinfekcijom nogu najmanje dva puta godišnje. Ravne i suve površine unutar štale i napolju, olakšavaju kretanje i rezultiraju manje učestalom pojavom šepavosti. Suva prostirka smanjuje mogućnost pojave infekcije. U koral sistemu držanja krava tj. kad se grla nalaze na ispustima sa nadstrešnicama, nepopločane površine trebaju da imaju dovoljan nagib kako bi se obezbedila dobra drenaža i tako izbegao stalan boravak životinja na vlažnom stajnjaku. Rešetkast pod u štalama je isto preporučljiv, ali kravama treba vremena da se naviknu na njega, tako da je pametno što pre navikavati stariju telad i mlade junice na ovaj sistem.

Ishrana Kad se radi o laminitisu, on je obično povezan sa nekim poremećajima digestivnog trakta, materice i mlečne žlezde koji su u velikoj meri pod uticajem ishrane. Laminitis se obično javlja kao posledica acidoze buraga u periodu od nekoliko dana

69

pre do nekoliko nedelja posle telenja, a ona nastaje usled naglog unosa veće količine koncentrata uz smanjen unos kabastih hraniva. Ovo znači da u prevenciji laminitisa treba: -izbegavati iznenadne promene u okviru dnevnog obroka -kravama u zasušenom periodu davati obroke koji ne sadrže koncentrat ili ga sadrže jako malo -obezbediti dovoljno kvalitetnih kabastih hraniva -postepeno povećavati količine koncentrata nakon telenja

Kad se radi o interdigitalnom flegmonu, da bi se sprečila njegova pojava potrebno je kravama davati dobro izbalansirane obroke, s tim da je akcenat na mineralnoj mešavini sa dodatkom cinka jer on povećava otpornost kože na prodiranje mikroorganizama i poboljšava regeneratornu sposobnost kože u slučaju infekcije.

Obrezivanje papaka Obrezivanje papaka se vrši onda kad se primeti da papak postaje preopterećen jer mu je rožina formirana u višku i time uzrokuje šepanje. Svrha obrezivanja papaka je da se površina prstiju svede na normalnu i funkcionalnu dužinu koja će ravnomerno biti opterećena. Pošto se šepanje većinom javlja na početku laktacije, obrezivanje papaka u zasušenom periodu može prevenirati njegovu pojavu. U intenzivnom sistemu uzgoja krava, potrebno je obrezivanje papaka vršiti 2x godišnje kod svih grla. Pravilno obrezivanje papaka se ne može naučiti sa papira tj. neophodna je praktična obuka na specijalnim kursevima. Oprema za obrezivanje papaka se sastoji iz oštrog levog i desnog noža, kamena za oštrenje, sekača za papak i zakrivljene ručne turpije. Pre početka obrezivanja papaka, nogu treba dobro očistiti kako bi se taban mogao lepo videti. Ako se radi obrezivanje papaka zadnje noge, onda se prvo veže uže sa petljom oko zadnje noge krave, odmah iznad skočnog zgloba i zatim se noga diže pomoću konopca preko grede, polugom ili čekrkom kako bi se uspešnije obavio rad. Ako se radi o obrezivanju papaka prednjih nogu, na početku je potrebna izvesna oprema za fiksiranje, kao npr. kutija za alat sa dodatnom potporom za koju će prednja noga biti pričvršćena. Nakon fiksiranja nogu počinje obrezivanje papaka koje se izvodi u 5 faza.

Prva faza obrezivanja papaka U prvoj fazi obrezivanja papaka, treba sekačem odseći papak na odmerenu dužinu tj. izmeriti dužinu papka i napraviti rez na 7,5cm od krunice. Može se i nožem sastrugati odmereni papak na odgovarajuću dužinu i to struganjem donje noseće površine. Vrlo je važno skidati slojeve rožine pokretima noža od sebe jer se ovako izbegavaju povrede. U predelu pete, rožinu treba što manje skinuti. Taban treba da zadrži debljinu od 5-7mm.

Druga faza obrezivanja papaka Skratiti drugi (zdrav) papak na istu dužinu i visinu kao onaj koji je obrezan, s tim da se pazi da taban ne bude previše tanak i da se postigne da noseća površina bude paralelna sa golenicom.

Treća faza obrezivanja papaka

Ako je neophodno, treba primeniti funkcionalno obrezivanje, odnosno, valjalo

bi skinuti tanak sloj rožine sa tabana da bi se dobio određeni nagib. Ako na tabanu i dalje postoje lezije, treba sprovesti kurativno obrezivanje (4 i 5 faza obrezivanja), a ako više nema lezija na tabanu, može se nastaviti sa sledećom nogom.

70

Četvrta faza obrezivanja Potrebno je ostaviti manju visinu na obolelom prstu prema peti kako bi zdrav prst poneo najveći deo težine i time omogućio više odmora obolelom. Ukoliko ovo nije moguće zato što bi rožina tabana tada postala suviše tanka, treba podmetnuti blok ispod zdravog papka.

Peta faza obrezivanja Skinuti slobodnu rožinu i obraditi grube ivice, ali paziti da korijum ostane nepovređen.

Dezinfekcija papaka Dezinfekcija papaka je regularna higijenska procedura kojom se sprečavaju bolesti papaka kao što je interdigitalni dermatitis. Za ovaj tretman se pravi rastvor 3-5 litara formalina na 100 litara vode, s tim da se pazi da temperatura rastvora ne bude ispod 15C jer je formalin tada manje efektivan. Može se koristiti i rastvor bakar-sulfata (5-15%).

Napravljeni rastvor se zatim sipa u posudu za dezinfekciju nogu koja treba da je široka oko 75cm, duga 3-5m, duboka oko 15cm i napunjena do 10cm. Zatim se ova posuda sa rastvorom postavi na izlazu iz izmuzišta kuda se krave kreću.

Najbolji rezultati se postižu kada se životinje nakon kretanja kroz dezinfekcioni rastvor, drže na suvom mestu oko pola sata jer će formalin u tom periodu moći da deluje. Zavisno od broja krava, isti dezinfikacioni rastvor se može koristiti 2-3 dana, a nakon toga on gubi dejstvo. Ako rastvor postane previše prljav, treba ga zameniti.

Selekcija Da bi se smanjila osetljivost krava na bolesti nogu, potrebne su određene selekcijske osobine koje moraju biti nasledne i u korelaciji sa pojavom bolesti. Moguće osobine za selekciju su položaj i kvalitet kostiju, način hodanja i pokreti nogu i stopala. U Holandiji npr. su ove osobine klasifikovane i određene su odgajivačke vrednosti za bikove i krave. Preporučljivo je koristiti seme dokazanih bikova za koje se zna da unapređuju kvalitet stopala i nogu. Otpornost na sve pomenute bolesti nogu ipak neće biti jednako unapređena selekcijom tj. neke će biti pod većim genetskim uticajem od ostalih.

Zaključak Zdrave noge i papci igraju veliku ulogu u celokupnom dobrom zdravstvenom stanju krava i zato treba nastojati da se bolesti spreče u što većoj meri. Ovo se postiže dobrom organizacijom i dobrom negom nogu. Vrlo je važno obrezivati papke krava i to najmanje 2x godišnje kako bi se sprečile sve navedene bolesti papaka i time obezbedilo dobro zdravstveno stanje krava koje znači profitabilnu proizvodnju.

71

Prevencija bolesti i zdravstveni program stadaOčigledno je da bolesti puno koštaju mlečnu industriju i same farme. Još uvek se više novca troši na lečenje nego na prevenciju. Današnji trendovi ipak nameću značaj prevencije. Malo stada je zaista izolovano, dok sa ukrupnjavanjem stada, gde su velike zajednice, uvećava se i rizik od infekcije. Dodatno, cena subkliničkih bolesti po proizvodnju, još uvek nije najbolje shvaćena od strane farmera.

Primarni cilj menadžmenta je da smanji produktivne gubitke zbog bolesti, loše ishrane i problema u rukovođenju. Takođe dodatni cilj je da se osigura zdravstvena preventiva. Možemo da pretpostavimo da ovo može doneti samo benefit i poboljšanja. Selekcija performansi stada treba biti bazirana na okruženju farme, individualnim ciljevima farme, prisustvu adekvatnih resursa ( radna snaga, kapital, izvori informacija). Struktura programa zdravstvenog menadžmenta je jedinstvena za svaku farmu , ali je minimalno sastavljena bar od redovnih pregleda kao što su rutinski pregledi prilikom reprodukcije .

Programi preventivne zdravstvene zaštite mogu biti direktno usmereni na najkritičnije tačke u lancu domaćin – agens - okruženje.Vrlo je bitno da postoji sistem u kome je svaka krava identifikovana, jer je bez toga sprovođenje mera zaštite nemoguće. Od podataka minimalno treba imati datum rođenja, datum kad se krava otelila i podatke o periodičnim prinosima mleka, odnosno kontrola mlečnosti. Ovi podaci mogu mnogo značiti i za nutritivni program i za finansijsko poslovanje.

Rezime:Bolesti u mlečnoj industriji su najveći uzrok neefikasnosti proizvodnje. Bolest nastaje u interakciji krava sa njihovom okolinom i agensima bolesti (u slučaju infekcija). Subkliničke bolesti su teže za detektovanje i donose značajan gubitak za mlečnu industriju. Najveći efekat na smanjenje gubitka ima svakako strategija koja je fokusirana na zdravstvenu prevenciju koja će zaštititi ceo proizvodni sistem i koja će neminovno dovesti do boljeg zdravstvenog stanja krava, kvalitetnije i veće proizvodnje mleka i profitabilnije proizvodnje .

72

Prilog:

Osnovne preporuke za visoku proizvodnju i profit

1. Za visoku proizvodnju od 10 do 12.000 litara obezbediti, pre svega kabastu hranu dobrog kvaliteta.

2. Obezbediti optimalnu kolicinu sirovih vlakana za funkcionisanje buraga, ako ih je previse, imacemo smanjen unos hrane, a ako ih je premalo imacemo problematiku acidoza.

3. Vreme zetve lucerke, neophodno da bude u periodu kada je 20 % lucerke u fazi pupoljka, jer tada je najkvalitetnija, odnosno tada ima odnos izmedju proteina, ADF-a (kisela deterdzentska vlakna) i NDF-a (neutralna deterdzentska vlakna).

4. Neophodan je visok kvalitet kukuruzne silaze, sto podrazumeva vlaznost manju od 70 %. Najkvalitetnija je kada je vlaznost 65 %, odnosno kada ima 35 % SM u sebi, zrno treba da bude dobro formirano (mlecno-vostano), brzo kosenje i pripremu i duzina secenja podesena na 19 mm.

5. Silaza koja ima manje od 30 % SM je cesto problematicna, jer ima povecan procenat buterne fermentacije.

6. Kljucni elementi upravljanja ishranom su: unos SM, kvalitet kabaste hrane, sadrzaj SM u hrani, redovno pracenje telesne kondicije krava i redovno pracenje ostataka hrane u jaslama.

7. Perzistencija laktacije bi trebalo da se zadrzi do 180 dana a onda da opada na svakih mesec dana po 7 %.

8. Par dana pred teljenje, dobra HF krava bi trebala da unosi oko 10-12 kg SM na dan

9. Potrebne su tri recepture:

I u toku laktacije ista receptura

II od zasusenja pa do 21 dan pre teljenja

III od 21 dan pre teljenja do 15 dana posle teljenja

10. Opravdanje za istu recepturu tokom laktacije, jeste da iako mleko pada, potrebna je energija za razvoj ploda.

11. U prvim danima laktacije dobra krava ce konzumirati i do 4,5 % SM od svoje telesne tezine, u prvih 180 dana pa do kraja laktacije konzumiranje ce pasti na 3,5 % SM, pa i do 2 % SM u odnosu na tezinu krave.

12. Kada pocne da koristi svoje masti u proizvodnji, dovodi do poremecaja rada jetre i povecanja nivoa ketonskih tela.

13. Preporuka za laktaciju a na osnovu ispitivanja 4,5 miliona krava u USA, jeste da je prosecno nakon teljenja, krava davala npr. 20 litara mleka, a nakon 28 do 32 dana, trebalo bi da bude vise za 13 do 18 kg. i taj prosek bi trebalo zadrzati sto je moguce duze. Ukoliko ovo krava nema, onda je problem ili protein pred teljenje ili manjak energije.

14. U Americi pri posmatranju stada, najvise ih interesuje kao parametar PIK laktacije a ne prosek stada.

15. Kod ishrane obratiti paznju da li krava jede “prosecno” 11 puta na dan po 27 minuta.

16. Nije dobro dati nakon muze veliku kolicinu koncentrata jer podize PH, i krava nece ponovo jesti ukoliko se PH ne vrati u normalu. Da se ovo ne bi desavalo neophodno je da hrana bude dostupna ceo dan na hranidbenom stolu. Krava preziva 12 puta na dan, prosecno 30 minuta, i ukoliko je drugacije postoji neki problem, koji treba preispitati.

17. Potrebe za vodom su takve da će krava piti vodu 13 puta na dan, u proseku od 5-6

litara pri čemu je bitno

73

da pritisak vode bude odgovarajuci zbog lako dostupnih količina vode.

18. Kontrolisati balegu i sadržaj ( postoje odgovarajuca sita koja daju brzu mogucnost analize), a balega je odgovarajuca ukoliko je debljina nakon baleganja do 5 cm. Ukoliko je veca, postoji problem sa varenjem i iskoriscenjem unete hrane.

19. Cilj u periodu zasusenja jeste povecati tezinu krave za onoliko koliko je tezina teleta.

20. Preporuka je u obroku za sve grupe krava, da bude od 3,2 do 3,5 kg NDF – a na dan, da bi zeludac radio normalno, a ADF vlakana maksimum 19 % u obroku

21. Odnos kabaste i koncentrovane hrane kod krava sa proizvodnjom od 9.000 litara bi trebao da bude 40 : 60 posto izrazeno u SM, a kod krava sa vecom proizvodnjom i do 30 : 70 posto za grla koja idu sa proizvodnjom preko 12.000 litara.

22. Pokretanje krava iz boksa u boks, tokom laktacije, smanjiti na najmanju mogucu meru, i ne praviti veliki broj grupa, vec ih selekcionisati prema genetskom potencijalu u max 2 grupe, sa obaveznim pracenjem ostataka hrane svakog dana. Hrana koja se kontrolise u smislu ostataka ( u kolicini od 3 do 5 %, daje se tovljenicima ili junicama).

23. Obavezno pratiti stanje sa papcima i redovno koriscenje dezobarijera, jer svako problem sa papcima ce nam smanjiti izlazak krave na hranidbeni hodnik, odnosno unosenje SM. Pracenje problematike papaka, moze da se sprovede opticki, jer svaka krava sa iskrivljenom kicmom ima neki problem koji treba resiti. Ako neme problema sa papcima kicma ce biti ravna.

24. Preporuka za velicinu hranidbenog stola je 60 cm po kravi a u zasusenju je po grlu 75 do 80 cm.

25. Unos SM pred teljenje se krece od 10 do 15 kg SM, prosecno oko 12 kg, do dana teljenja. Malo se unos povecava do 5. dana nakon teljenja o tek nakon tog perioda se drasticno povecava.

26. Unos SM kod prvotelki HF je od 14 do 18,8 kg , a kod drugotelki je 16 do 24 kg u prvih 5 nedelja. U drugoj nedelji je najveci pomak u smislu konzumiranja hrane.

27. U periodu zasusenja, preporuka je 6 do 12 gr. niacina i 10 dana posle teljenja

28. Za telad davati 2 litra na svakih 6 sati kolostruma, prvi dan

29. Za laktacionu grupu napraviti obrok za 40 litara mleka a od osemenjavanja opada proizvodnja za 7 % mesecno, ali hrana ostaje ista jer imamo porast teleta

30. Obavezno premeravanje hrane svaki dan, koliko je ostalo od prethodnog dana da bi se znala naredna kolicina hrane – obroka. Potrebno je da ostane svaki dan od 3 do 5 posto obroka.

31. Obratiti paznju na komfor krave na hranidbenom stolu jer bi to trebalo da bude cilj, da je to najprijatnije mesto za krave

32. Potreban je visok nivo obrade hranidbenog stola ( npr. plocice)

33. U proseku ukoliko je dobro stanje sa kravama, trebalo bi 40 % krava da lezi i odmara a 30 % da preziva u stali ili boksu.

34. Obavezno obratiti paznju na visoke temperature, jer sve preko 20 C utice na konzumiranje hrane. Ispratiti koliko je dana u godini preko 20 C.

35. Kod pojilica za vodu neophodno je lako ciscenje i brzo punjenje vode.

36. Krave ne smeju da budu udaljene vise od 25 metara od pojilice.

37. Predlog za odgoj teladi jeste da je obavezno potrebno cisto, suvo i dobro provetreno mesto za njihovo drzanje

38. Praksa u USA je sledeca: Tele u prvih 12 sati treba da popije oko 6 litara kolostruma, od 5 dana zamena mleka a 56 dana zalucenje. Starter za telad davati od 3 do 5 dana, ne praskasto nego peletirano ili u zrnu, a kabasta hrana seno leguminoza sa dobrim listom. Neophodna lako dostupna voda.

39. Ako se daje mleko od krava onda treba da bude pasterizovano.

40. Zamena za mleko mora da ima proteine i masti od animalnog porekla.

74

TOP 10 saveta za otkrivanje ESTRUSA Jedan od najvaznijih uslova za uspesno vestacko osemenjavanje, je efikasno opažanje estrusa. Uključite ovih 10 saveta u Vas dan i obezbedite maksimalne rezultate. 10. Zajedničko skupljanje. Krave u estrusu su sklone sakupljanju. Životinje ostaju u ovim grupama od vremena pred estrusa i stojećeg efekta, i napuštaju grupu kada izadju iz estrusa. Primećivanje grupisanja krava, ne samo da ce Vam pomoći da prepoznate krave u estrusu, vec i ostale udružene sa njima. 9. Vruća mesta. Ove grupe takodje pokazuju sklonost ka izvesnim mestima, vrućim mestima. Ova mesta mogu biti odredjena u delu dostupnim za kretanje i gaženje. Meka i suva mesta su privlačnija za nameštanje i zaskanje. Pronalaženje ovih vrelih mesta trebalo bi da pomogne u primecivanju vise estrusnih aktivnosti. Nakon pronalazenja vrucih mesta setite se da postoje izvesne okolnosti koje mogu prouzrokovati netacnu identifikaciju estrusa. Životinje koje su premeštene, ograničene malim prostorom ili nahranjene, mogu lažno naskakati na druge. 8. Pravovremene prilike. Kanadska studija (King i Hurnik, 1975.) je identifikovala da učestalost naskakanja počinje da se povećava oko 20h i ostaje visoka do kasno u noć i ranih jutarnjih časova. Najniži nivo naskakanja je izmedju 10 ujutru i 19h. Kako možete da maksimizirate mogućnost zapažanja estrusa u ovim kasnim večernjim i ranim jutarnjim časovima i da ih uvrstite u svakodnevni raspored? Neka vam traganje za estrusom bude prvi i poslednji zadatak svakog dana. 7. Mudro koristiti lekove. Kao dodatak za vidljiv trag estrusa, uključite lekove za otkrivanje estrusa u reproduktivni program. Kontaktirajte lokalnog CRI distributera sa pitanjima u vezi korišćenja ovakvih preparata. 6. Zapišite: Važno je da beležite informacije o estrusu. Ako temeljno radite na otkrivanju estrusa, imaćete previše podataka kojih cete morati da se setite, zato koristite notes, tablu ili PDA. Beležite sve vidljive estruse, trakom označite životinje koje su uključene u naskakanje i u druge aktivnosti u vezi estrusa, i beležite ostale korisne informacije o upravljanju stadom. Kada je informacija zapisana, setite se da je prenesete u Vašu trajnu arhivu. 5. Sigurna identifikacija je neophodna. Sigurna identifikacija životinja u estrusu ce Vam osigurati da ispravne životinje budu osemenjene u tačno vreme. Da bi ostvarili ovo, koristite vrlo vidljiv identifikacioni sistem (usne markice, ogrlice sa markicama, itd). Bez dobrog identifikacionog sistema, veoma je lako pogresno identifikovati zivotinju. 4. Učestanost. Uspešno opažanje estrusa zahteva da proverite estrus najmanje dva puta dnevno. Budući da dužina estrusa cesto može biti kraća od 12 sati, apsolutno je neophodno da proverite najmanje dva puta na dan kako ne bi propustili ove krace estruse. 3. Dobro iskorišćeno vreme. Ne možete dovoljno uraditi na otkrivanju estrusa dok radite druge poslove. Previše je važno! Uzeti dovoljno, iskljucivog vremena da se osmotre sve životinje. Period od 20 do 30 minuta je preporuceno da dozvoli dovoljno vremena da osigura životinjama u estrusu da budu zaskocene. 2. Znati i prepoznati znake. Nema svrhe posmatrati krave u estrusu ukoliko ne znate šta treba da gledate. Tokom predestrusnog i pravog estrusnog perioda postoje mnogi sekundarni znaci. Vulva krave ili spoljnih delova reproduktivnih organa postaje crvena i natečena kako se tok krvi kroz reproduktivne organe povecava. Ponašanje krave počinje da se menja: postaje uznemirena i uzbudjena. Lizanje i trljanje brade o zadnji deo tela drugih zivotinja, I pokušava da zaskoči druge krave. Značajna promena se desava kada krava udje u pravi estrus. Jedino tokom pravog estrusa krava će zaista stajati kada bude zaskočena od strane drugih životinja. Ovo je najznačajniji znak estrusa! 1. Držati se plana. Uspostaviti standardne procedure i drzati se istih. Uraditi nacrt čitavog plana, pismeno. Odlučiti ko ce detektovati estrus, koliko često, kada ce to raditi i koliko dugo. Koristiti sigurne metode za belezenje estrusa i koristiti te informacije za upravljanje vestačkim osemenjavanjem. Izvor: HORIZONS, Cooperative Resources International, USA, April 2008.

75

Tranzicioni period u ishrani krava i metabolički poremećajiDr Jack Behan

Repro-fiziolog

CRI-Europe

76

77

Mastitis Mr. Lindell Whitelock

Technical Assistant

Ag Consulting Service, USA

78

79

80

Krava Budućnosti – GenetikaDr Jack Behan,

Dairy Cattle Genetics

CRI-Europe

81

82

83

Izradu publikacije “Poboljšanje Proizvodnje Mleka na Farmama Visoko Mlečnih Krava” je omogućila podrška Misije Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji,prema ugovoru br. EDH-I-00-05-00004-00, Task Order 09. Stavovi izneseni u ovoj publikaciji su lični stavovi Taurus Agro Konsalting-a i ne odražavajunužno stavove Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID-a) ili Vlade SAD.

Sadržaj

Uvod str. 3

Ekonomska analiza farme mleka: osnovne preporuke str. 4

Planiranje poslovanja u poljoprivrednoj proizvodnji str. 6

Ishrana visoko produktivnih krava na pašnjacima str. 11

Ishrana visoko produktivnih krava kontrolisanom ishranom str. 13

Ocena telesne kondicije krava i junica str. 18

Ishrana teladi str. 20

Ishrana priplodnih junica str. 21

Sekrecija mleka i standardi kvaliteta str. 23

Kontrola mastitisa str. 27

Reproduktivni poremećaji kod mlečnih krava str. 31

Agresivne strategije za poboljšanje reproduktivne efikasnosti str. 39

Manipulacija funkcije jajnika str. 43

Ključ za uspešnu reprodukciju str. 44

Uzroci i prevencija bolesti str. 49

Metabolička oboljenja kod krava str. 51

Nega papaka str. 64

Prevencija bolesti i zdravstveni program stada str. 71

Top 10 saveta za otkrivanje estrusa str. 74

Prilog 1: Tranzicioni period u ishrani krava i metabolički poremećaji str. 75

Prilog 2: Mastitis str. 77

Prilog 3: Krava Budućnosti – Genetika str. 80

Documents

Poboljšanje proizvodnje mleka na farmama visoko mlečnih krava