Za Simonu

Prolog

Zarđalo gvozdeno stepenište bilo je usko i strmo je vodilo naniže.Pipao je po zidu, tražeći prekidač da uključi svetlo. Nekoliko sekundikasnije sijalica od dvadeset pet vati obasjala je malu prostoriju slabomsvetlošću. Teška gvozdena vrata bešumno su se otvorila. Redovno jepodmazivao šarke da ne bi škripale kad je posećuje. Zapahnu ga topaovazduh pomešan sa slatkastim mirisom uvelog cveća. Pažljivo je zatvoriovrata za sobom, upalio svetlo i nekoliko trenutaka stajao nepomično.Velika prostorija, dugačka desetak, a široka oko pet metara, bila jejednostavno nameštena, ali činilo se da se ona ovde dobro oseća. Otišao jedo stereo-uređaja i uključio ga. Prostoriju je ispunio promukli glas BrajanaAdamsa. Njemu muzika nije baš mnogo značila, ali ona je volela ovogkanadskog pevača, a on je vodio računa o tome šta se njoj sviđa. Ako većmora da je krije, ništa ne bi trebalo da joj nedostaje. Kao i obično, ništanije rekla. Nije govorila s njim, nikada nije odgovarala na njegova pitanja,ali to mu nije smetalo. Gurnuo je u stranu paravan koji je neprimetno deliosobu. Ležala je na uskom krevetu, nepomična i lepa, ruku sklopljenih nastomaku i duge kose koja se kao crna lepeza širila oko glave. Kraj krevetasu bile njene cipele, a na noćnom stočiću buket uvelih belih ljiljana ustaklenoj vazi.

„Zdravo, Snežana", tiho je rekao. Niz čelo mu se slivao znoj. Vrućinaje bila gotovo neizdrživa, ali njoj je to odgovaralo. Oduvek je bilazimogrožljiva. Pogled mu je odlutao ka fotografijama koje joj je okačiopored kreveta. Želeo je da je zamoli da stavi još jednu, novu. Ali za tumolbu morao je da odabere prikladan trenutak kako je ne bi uvredio.Pažljivo je seo na ivicu kreveta. Dušek se ulegao pod njegovom težinom, inačas je pomislio da se ona pokrenula. Ali ne. Nikad se nije micala.Ispružio je ruku i dodirnuo joj obraz. Koža joj je tokom godina poprimilažućkastu boju, na dodir je delovala kao da je uštavljena. Kao i uvek, očisu joj bile zatvorene, a mada joj koža više nije bila onako nežna iružičasta, usta su joj bila lepa kao i ranije, kad je još uvek govorila s njimi osmehivala mu se. Dugo je sedeo i gledao je. Želja da je zaštiti nikadanije bila jača.

„Moram da idem", rekao je najzad sa žaljenjem. „Imam baš punoposla."

Ustao je, izvadio uvelo cveće iz vaze i uverio se da je flaša koka-kolena njenom noćnom stočiću puna.

„Reći ćeš mi ako ti nešto treba?"Ponekad mu je nedostajao njen osmeh, i tada je bio tužan. Naravno,

znao je da je mrtva, ali ipak mu je bilo lakše da se ponaša kao da ne zna.Nikada nije baš sasvim izgubio nadu da će mu se ipak osmehnuti.

Četvrtak, 6. novembar 2008.

Nije rekao „doviđenja". Niko ko izlazi iz zatvora ne kaže „doviđenja".Tokom proteklih deset godina često je, veoma često, zamišljao dan svogodlaska. Sada se suočio sa spoznajom da su njegove misli zapravo sezalesamo do onog trenutka kada kroz kapiju stupa u slobodu, koja mu seiznenada učinila opasnom. Nije imao nikakvih planova za život. Sada ihviše nije imao. I bez upozorenja koja je socijalni radnik uporno ponavljao,odavno mu je bilo jasno da ga svet ne čeka raširenih ruku i da će u svojojne baš naročito ružičastoj budućnosti morati da se pripremi na sve mogućeprepreke i poraze. Lekarsku karijeru, kojoj je svojevremeno težio pošto jematurirao sa odličnim uspehom, mogao je da zaboravi. Možda bi mogao dase snađe zahvaljujući bravarskom zanatu koji je naučio u zatvoru. Usvakom slučaju, bilo je vreme da se suoči sa životom.

Kada se siva, nazubljena gvozdena kapija zatvora Rokenberg uzmetalni zveket zalupila za njim, ugledao ju je na drugoj strani ulice. Madaje u proteklih deset godina bila jedina iz starog društva koja mu je redovnopisala, ipak je bio zapanjen što je vidi ovde. Zapravo je očekivao da vidisvog oca. Naslanjala se na blatobran džipa metalik boje, držala je mobilnitelefon kao da s nekim razgovara i nervozno pušila. On je stajaonepomično. Kada ga je prepoznala, uspravila se, gurnula telefon u džepmantila i ugasila cigaretu. Za trenutak je oklevao, da bi zatim prešaokaldrmisanu ulicu, s malim koferom punim stvari u levoj ruci, i našao sepred njom.

„Zdravo, Tobi", rekla je i nervozno se nasmešila.Prošlo je deset godina, a to je dugo; tačno toliko se nisu videli, jer nije

hteo da ga posećuje u zatvoru.„Zdravo, Nada", odgovorio je. Bilo mu je čudno da je zove tim stranim

imenom. Izgledala je bolje nego na televiziji. Mlađe. Stajali su jednonasuprot drugom, gledali se i oklevali. Prohladan vetar je preko pločnikanosio suvo jesenje lišće. Sunce se skrilo iza gustih sivih oblaka. Bilo jehladno.

„Drago mi je što si izašao." Zagrlila ga je i poljubila u obraz.„Radujem se. Stvarno."

„I ja se radujem." Istog trenutka kada je izgovorio ovu frazu zapitao seda li je to tačno. Radost izgleda drugačije od ovog osećanja otuđenosti i

nesigurnosti. Pustila ga je jer nije ni pokušao da je zagrli. Nekada mu jeona, komšijina ćerka, bila najbolja drugarica, i njeno prisustvo u njegovomživotu bilo je nešto što se podrazumeva. Nađa je bila sestra koju nikadnije imao. Sada je, međutim, sve drugačije. Nije se promenilo samo njenoime. Štrkljasta Natali, koja se stidela zbog svojih pegica, zubne proteze igrudi koje su naglo izrasle, postala je Nađa fon Bredov, poznata i traženaglumica. Ostvarila je svoj san i ambiciju, daleko za sobom ostavila selo ukome su odrasli i uspela se vrlo visoko na društvenoj lestvici. On više nijemogao da stavi nogu ni na njenu najnižu prečagu. Od danas je bivširobijaš. Doduše, odslužio je svoju kaznu, ali društvo ga baš i ne čekaraširenih ruku.

„Tvoj otac danas nije mogao da dobije slobodan dan." Odmakla se odnjega za korak izbegavajući da ga pogleda, kao da se njegova zbunjenostprenela i na nju. „Zato sam ja došla da te pokupim."

„Lepo od tebe." Tobijas je gurnuo kofer na zadnje sedište njenogautomobila i smestio se na suvozačko sedište. Svetla koža je još uvek bilabez ogrebotina, a unutrašnjost vozila mirisala je na novo.

„Vau", rekao je, stvarno zadivljen dok je gledao sedište za vozača ikomande, nalik onima u avionu. „Strašan auto."

Nađa se kratko nasmejala, zakopčala je pojas i pritisla dugme zaautomatsko paljenje bez ključa. Motor je odmah tiho zazujao. Vešto jeisparkirala moćno vozilo. Tobijasov pogled bludeo je preko visokihkestenova, zasađenih odmah kraj zatvorskih zidina. Pogled na ovo drveće sprozora zatvorske ćelije bio je tokom proteklih deset godina njegova sponasa spoljnim svetom. Drveće koje pokazuje smenu godišnjih doba za njegaje postalo jedino stvarno što ga povezuje sa onim napolju, dok je ostataksveta nestao u sveopštoj magli iza zatvorskih zidina. Sada je on, osuđen zaubistvo dveju devojaka, nakon što je odlužio kaznu, morao da se vrati u tumaglu. Hteo - ne hteo.

„Gde da te vozim? Kod mene?", pitala je Nađa kad su izašli naautoput. U svom poslednjem pismu više puta mu je ponudila da se započetak smesti kod nje - tvrdeći da je njen stan u Frankfurtu dovoljnoprostran. Mamila ga je mogućnost da se ne vraća u Altenhajn i da ne morada se suočava i s prošlošću, ali ipakju je odbio.

„Možda kasnije", rekao je. „Prvo hoću da odem kući."

Viša inspektorka Pija Kirhof stajala je na zemljištu bivšeg vojnog

aerodroma kod Ešborna na kiši koja lije kao iz kabla. Plavu kosu je uplelau dve kratke kikice, na glavi je imala kačket, ruke je gurnula duboko udžepove perjane jakne i bezizražajnog lica posmatrala kako njene kolege izOdeljenja za prikupljanje dokaza razapinju ciradu preko rupe kraj njenihnogu. Kad se rušio oronuli avionski hangar, vozač bagera je u jednom odpraznih tankova za gorivo otkrio ljudske kosti i lobanju, pa pozvaopoliciju, što njegovom šefu nije bilo nimalo drago. Radovi su već dva sataobustavljeni, a Pija je bila prinuđena da sluša viku i psovke zlovoljnogpredradnika, čija se višenacionalna građevinska ekipa prilikom dolaskapolicije naglo smanjila. Palio je već treću cigaretu u proteklih petnaestminuta, podignutih ramena, kao da može da spreči kišu da mu curi nizkragnu jakne. I nije prestajao da psuje.

„Čekamo forenzičara. Svaki čas treba da stigne." Piju nije zanimaloočigledno prisustvo neprijavljenih radnika na gradilištu, kao ni plan rušenjakoji je ovim poremećen. „Srušite prvo neku drugu halu."

„Lako je vama da to kažete", kukao je čovek pokazujući u pravcubagera i kamiona koji su čekali. „Zbog tih nekoliko kostiju strašno ćemozakasniti, pojma nemate koliko nas to košta."

Pija sleže ramenima i osvrnu se. Preko izlomljenog betona poskakivaoje automobil. Kroz svaku pukotinu izbijao je nekakav korov, i od nekadglatke avionske piste napravio stazu sa skakaonicama. Otkako jeaerodrom napušten, priroda je upečatljivo dokazala da je u stanju dasavlada svaku prepreku koju je stvorila ljudska ruka. Pija ostavinadzornika da se žali na svoju sudbinu i pođe ka srebrnom mercedesu kojise zaustavio pored policijskih vozila.

„Nisi baš žurio", ljubazno je pozdravila svog bivšeg muža. „Ako seprehladim, ti si kriv."

Dr Hening Kirhof, zamenik šefa Odeljenja za sudsku patologiju uFrankfurtu, nije dopuštao da ga požuruju. Sasvim mirno navukao jeobavezno zaštitno odelo, zamenio svoje besprekorno izglancane crne kožnecipele gumenim čizmama i stavio kapuljaču.

„Imao sam predavanje", odgovorio je. „A onda je kod sajma bio zastoju saobraćaju. Žao mi je. Šta to imamo?"

„Kostur u jednom od starih podzemnih tankova za gorivo. Pre dva satapozvali su iz firme koja ruši aerodrom."

„Da li je pomeran?"„Ne verujem. Samo su sklonili beton i zemlju, jer je gornji deo tankova

zavaren, tako da ne mogu da ih odnesu."„Dobro." Kirhof klimnu glavom, pozdravi službenike obezbeđenja i

krenu da se spušta u jamu ispod zaštitne cirade, u kojoj se nalazio tank zagorivo.

Nesumnjivo je bio najbolji čovek za ovaj posao, jedan od malobrojnihforenzičkih antropologa u Nemačkoj, a ljudske kosti bile su njegovaspecijalnost. Vetar je nosio kišu tako da je padala skoro vodoravno. Pijaje promrzla do kostiju. Voda joj je sa štitnika kačketa kapala na nos,stopala su joj se zaledila, i zavidela je radnicima iz ekipe za rušenje kojisu morali da obustave rad, pa su stajali u avionskom hangaru i pili vrelukafu iz termosa. Kao i obično, Hening je pažljivo radio; kada se jednomdočepa kostiju, vreme i spoljni svet su za njega prestajali da postoje.Klečao je na podu tanka, nagnut nad kosturom, i pažljivo zagledao jednupo jednu kost. Pija se sagla ispod cirade, pridržavajući se za merdevine dane bi upala.

„Skelet je čitav", doviknuo joj je Hening. „Ženski."„Da li je star? Koliko je dugo ovde?"„To još ne mogu tačno da kažem. Na prvi pogled se više ne vide ostaci

tkiva, tako da verovatno ima već nekoliko godina." Hening Kirhof seuspravio i popeo uz merdevine. Ljudi iz Odeljenja za prikupljanje dokazapočeli su pažljivo da skupljaju kosti i zemlju oko njih. Biće potrebno nekovreme da se skelet odnese na Odeljenje za sudsku patologiju, gde će gaHening i njegovi saradnici pažljivo ispitati. Prilikom građevinskihiskopavanja stalno se nalaze ljudske kosti; bilo je važno da se tačno utvrdikoliko je kostur star, jer nasilna dela poput ubistva zastarevaju nakontrideset godina. Tek kada se utvrdi koliko je star i koliko je tu ležao, moćiće da se uporedi sa slučajevima nestalih lica. Avionski saobraćaj nastarom vojnom aerodromu obustavljen je negde pedesetih godina, averovatno su tada i tankovi poslednji put punjeni. Moglo bi da se radi okosturu neke pripadnice američke vojske iz vojnog logora, koji je dooktobra 1991. bio pored aerodroma, ili čak stanarke nekadašnjeg Doma zaazilante, koji se nalazio s druge strane zarđale bodljikave žice.

„Hoćemo li negde na kafu?" Hening je skinuo naočari i obrisao ih, azatim se izvukao iz potpuno mokrog zaštitnog odela. Pija je iznenađenogledala bivšeg muža. Odlasci u kafić za vreme radnog vremena uopštenisu bili u njegovom stilu.

„Nešto se desilo?", pitala ga je zlurado. Skupio je usta i duboko

uzdahnuo.„Uvalio sam se u prilične probleme", priznao je. „I treba mi tvoj

savet."

* * *Selo se šćućurilo u dolini, a nad njim su štrčale dve ružne, višespratne,

nakazne građevine iz sedamdesetih godina, kada je svaka opština koja ioledrži do sebe dopuštala izgradnju solitera. Na obronku sa desne stranenalazilo se „Brdo milionera" kako su starosedeoci s prezrivim prizvukomnazivali dve ulice u kojima su malobrojne pridošlice živele u vilama navelikim imanjima. Dok se približavao roditeljskoj kući, osetio je kako musrce uzbuđeno tuče. Prošlo je jedanaest godina otkako je ovde bioposlednji put. S desne strane nalazila se kuće bake Dombrovski, sfasadom ukrašenom drvenim gredama, koja je oduvek izgledala kao dastoji samo zato što joj druge dve kuće, između kojih je bila stisnuta, nedopuštaju da padne. Malo dalje, s leve strane, bilo je dvorište Rihterovihsa prodavnicom. A preko puta, dijagonalno, gostionica njegovog oca Zlatnipetao. Tobijas je progutao knedlu kada se Nađa zaustavila pred njom. Snevericom je preletao pogledom preko oronule fasade, maltera koji seljušti, spuštenih roletni i odvaljenog oluka koji visi s krova. Kroz asfalt seprobio korov, a dvorišna kapija je visila ukoso na šarkama. Skoro da jezamolio Nađu da vozi dalje, brzo, što brže, samo dalje odavde! Ipak jeodoleo iskušenju, zahvalio joj, izašao iz kola i uzeo svoj kofer sa zadnjegsedišta.

„Ako ti bilo šta bude trebalo, pozovi me", rekla je Nađa pozdravljajućise, da bi zatim dala gas i odjurila. Šta je očekivao. Radostan doček?Stajao je sam na malom asfaltiranom parkiralištu, ispred zgrade koja jenekada bila središte ove jadne selendre. Nekad blistavo belo okrečenazgrada sada je nosila tragove vremena, s nje je otpadao malter, a natpisKod Zlatnog petla jedva da je još mogao da se raspozna. Na ulaznimvratima, iza naprslog mlečnog stakla, visio je izbledeli natpis: „Privremenozatvoreno". Otac mu je, doduše, jednom ispričao da je digao ruke odgostionice, a kao razlog je naveo svoje probleme s kičmom, ali Tobijas jenaslućivao da ga je na tu tešku odluku navelo nešto drugo. HartmutSartorijus je bio već treća generacija gostioničara u svojoj porodici i bio jegostioničar dušom i telom: sam je klao stoku, sam kuvao, pravio domaćujabukovaču i nije napuštao gostionicu ni jedan jedini dan, čak ni kada je

bio bolestan. Verovatno više nije bilo gostiju. Niko nije hteo da jede, apogotovo da nešto proslavlja, kod roditelja dvostrukog ubice. Tobijas jeduboko udahnuo i krenuo ka dvorišnoj kapiji. Bio je potreban izvestannapor da bi otvorio bar jedno krilo. Zaprepastilo ga je stanje u kom seimanje nalazilo. Na mestu gde su nekada leti pod širokim granama visokogoraha stajali stolovi, stolice i senica živopisno uokvirena divljom lozom, akelnerice hitale od stola do stola da posluže goste, vladala je žalosnapustoš. Tobijas je pogledom prešao preko brda nemarno nabacanogkabastog smeća, polomljenog nameštaja i svakojake starudije. Senica sedelimično urušila, a divlja loza osušila. Niko nije čistio opalo lišće, ađubre očigledno nedeljama nije iznošeno do ivice druma kojim su prolaziliđubretari, jer su kese sa smećem bile naslagane na smrdljivu gomilu poredsenice. Kako su njegovi roditelji mogli ovde da žive? Tobijas je osetiokako ga napušta i poslednja mrva hrabrosti s kojom je došao. Lagano jeprešao put do stepeništa koje je vodilo do kućnih vrata, ispružio ruku izazvonio. Srce mu se popelo u grlo kad su se vrata polako otvorila. Kad jeugledao oca, Tobijasu su navrle suze, a istovremeno ga preplavi i gnev nasamog sebe i na ljude koji su njegove roditelje ostavili na cedilu kada jeon otišao u zatvor.

„Tobijase!" Preko oronulog lica Hartmuta Sartorijusa, koji je bio samojoš senka nekadašnjeg vitalnog i samouverenog čoveka, preleteo je osmeh.Njegova nekada gusta i tamna kosa sada je osedela i proredila se, apogrbljeno držanje odavalo je koliko mu je težak teret život natovario.

„Hteo sam... malo da pospremim, ali nisam mogao da izađem s poslai...", ućutao je i prestao da se osmehuje. Stajao je kao slomljen čovek iposramljeno uzmakao pred sinovljevim pogledom jer je postao svestan štaovaj vidi. To je bilo više nego što je Tobijas mogao da podnese. Ispustioje kofer, raširio ruke i bespomoćno zagrlio ovog mršavog, sedokosogstranca, u kome jedva da je još mogao da prepozna svog oca. Malo kasnijezbunjeno su sedeli za kuhinjskim stolom. Bilo je toliko toga da se ispriča,a opet, svaka reč je delovala suvišno. Šareni krevetski čaršav kojim jezastrt sto bio je prepun mrlja, prozorska stakla zaprljana, a osušena biljkau saksiji na prozoru odavno je izgubila bitku za život. U kuhinji je biloskučeno, smrdelo je na pokvareno mleko i ustajali dim cigareta. Nijedankomad nameštaja nije pomeren, nijedna slika nije sklonjena sa zida od 16.septembra 1997, kada je uhapšen i kada je napustio kuću. Ali tada je svebilo svetlo, prijatno i savršeno čisto, majka mu je bila vredna domaćica.

Kako je mogla da dopusti i da podnosi ovoliku zapuštenost?„Gde je mama?", prekinuo je Tobijas tišinu. Primetio je da je ovo

pitanje oca ponovo zbunilo.„Mi... smo hteli da ti kažemo, ali... ali onda smo mislili da je bolje da

ne znaš", konačno je odgovorio Hartmut Sartorijus. „Tvoja majka se preizvesnog vremena... odselila. Ali zna da danas dolaziš kući i raduje se štoće te videti."

Tobijas je gledao oca ništa ne shvatajući.„Šta to treba da znači - odselila se?"„Nije nam bilo lako nakon što si... otišao. Ljudi nisu prestajali da

pričaju. U jednom trenutku nije više mogla da podnese." U njegovomtihom i uzdrhtalom glasu nije bilo prebacivanja. „Pre četiri godine smo serazveli. Sada živi u Bad Zodenu."

Tobijas je s mukom progutao pljuvačku.„Kako to da mi nikada ništa niste rekli?", prošaputao je.„Pa, to ne bi ništa promenilo. Nismo hteli da se uzbuđuješ."„Znači da ovde živiš sasvim sam?"Hartmut Sartorijus klimnu glavom, gurkajući ivicom šake mrve po

stolnjaku, slažući ih u simetrične oblike i ponovo ih rasturajući.„A svinje? Krave? Kako uspevaš da obaviš sav posao?"„Stoku sam prodao još pre mnogo godina", odgovorio je otac, „samo

još malo radim zemlju. Našao sam i sasvim dobar posao u jednoj kuhinji uEšbornu."

Tobijas je stegao pesnice. Kako je bio glup kad je mislio da je životkaznio samo njega! Nikada nije zaista shvatao koliko su, između ostalog,patili i njegovi roditelji. Kad su ga posećivali u zatvoru, slikali su mujedan veseli svet koji u stvarnosti nikada nije postojao. Koliko im je snagebilo potrebno za to! Bespomoćni gnev mu je stegao grlo kao neka velikaruka i gušio ga. Ustao je, prišao prozoru i zurio kroz staklo ništa ne videći.Njegova namera da nakon nekoliko dana provedenih kod roditelja odenegde drugde, kako bi daleko od Altenhajna mogao da započne nov život,raspala se u prah i pepeo. Ostaće ovde. U ovoj kući, na ovom imanju, uovoj prokletoj selendri u kojoj su ljudi njegove roditelje naterali da pate,iako ni za šta nisu bili krivi.

* * *Drvetom obložena prostorija gostionice Crni konj bila je prepuna i

bučna. Za stolovima i šankom okupilo se pola Altenhajna, neuobičajeno začetvrtak rano uveče. Amelija Frelih je vešto balansirajući donela triporcije lovačkih šnicli s pomfritom do stola broj devet, poslužila goste ipoželela im prijatan obrok. Krovopokrivač Udo Pič i njegovi drugariobično bi dobacili nešto zlobno na račun njenog neobičnog izgleda, alidanas verovatno niko ne bi primetio ni da je Amelija posluživala gola.Raspoloženje je bilo napeto kao što je, u najboljem slučaju, samo jošprilikom prenosa Lige šampiona. Amelija je radoznalo načuljila uši kadase Gerda Pič nagla za susedni sto, za kojim su sedeli Rihterovi, vlasnicibakalnice u glavnoj ulici.

„...Videla sam kako je došao", upravo je pričala Margot Rihter.„Kakva drskost, da se ponovo pojavi ovde, kao da ništa nije bilo!"

Amelija se vratila u kuhinju. Na pultu za izdavanje jela Rozvita ječekala ramstek za Frica Ungera za stolom broj četiri, srednje pečen, slukom i začinjenim puterom.

„Kakva je ovo gužva večeras?", upita Amelija stariju koleginicu, kojaje skinula jednu od svojih ortopedskih papuča i desnim stopalomneupadljivo češkala proširene vene na listu leve noge. Rozvita baci pogledna šeficu, ali ona je bila suviše zauzeta brojnim narudžbinama pića da bimogla da se bavi osobljem.

„E pa danas je Sartorijusov sin došo iz apsa", reče Rozvita tihimglasom. „Deset je godina odležo, za ono što je onomad ona dva devojčetaucmeko!"

„A!" Amelija je zapanjeno razrogačila oči. Površno je poznavalaHartmuta Sartorijusa, koji je živeo sam na svom ogromnom, propalomimanju ispod njene kuće, ali nije znala ništa o njegovom sinu. „Jes'",Rozvita klimnu glavom u pravcu šanka za kojim je sedeo Manfred Vagner,stolar koji je pravio mrtvačke kovčege, i staklastog pogleda zurio ispredsebe, sa desetom ili jedanaestom čašom piva u ruci. Obično mu je bilopotrebno dva sata više da bi došao u ovakvo stanje. „Manfredovu ćerkuLauru je ucmeko taj Tobijas. I malecku Šnebergerovu. Do danas niki nezna šta je s nji' uradeo."

„Ramstek sa začinjenim puterom i lukom stiže!", doviknu Kurt,pomoćni kuvar, dok je gurao tanjir kroz prozorče na šanku, i Rozvita seuputi ka stolu broj četiri, vešto manevrišući svojim krupnim telom krozprepunu prostoriju. Tobijas Sartorijus - to ime Amelija još nikad nije čula.U Altenhajn je došla iz Berlina tek pre godinu dana, i to ne dobrovoljno.

Selo i njegovi stanovnici nisu je ni najmanje zanimali, a da joj šef njenogoca nije našao posao kod Crnog konja, još uvek ne bi ovde nikoga nipoznavala.

„Tri svetla piva, jedna mala kola lajt", vikala je Dženi Jagilski, mladašefica, zadužena za piće. Amelija uze poslužavnik, poređa čaše i bacikratak pogled na Manfreda Vagnera. Sin Hartmuta Sartorijusa ubio jenjegovu ćerku! To je bilo stvarno uzbudljivo. U najdosadnijem selu nasvetu otvarali su se neslućeni ponori. Istovarila je tri svetla piva na sto zakojim je sedeo Jerg Rihter, brat Dženi Jagilski, sa još trojicom. Zapravo jeon trebalo da stoji na Dženinom mestu iza šanka, ali taj čovek je vrlo retkoradio ono što bi trebalo da radi. A pogotovo ne kada šef, Dženin muž, nijebio prisutan. Kola lajt bila je za gospođu Unger za stolom broj četiri.Kratka pauza u kuhinji. Svi gosti su bili posluženi, a Rozvita je, idući odstola do stola, pokupila nove detalje koje je sada pričala radoznalimslušaocima, dok su joj se obrazi žarili, a grudi podrhtavale. Pored Amelije,uši su načuljili i pomoćni kuvari Kurt i Ahim, i šef kuhinje Volfgang.Bakalnica Margot Rihter - na Amelijino čuđenje u Altenhajnu su svi uvekgovorili „idemo kod Margot", mada je prodavnica u stvari pripadalanjenom mužu - nalazila se dijagonalno preko puta nekadašnjeg Zlatnogpetla, pa su tako Margot i frizerka Inge Dombrovski, koja je upravosvratila do nje u radnju da proćaskaju, tog popodneva svojim očima videlepovratak onog čoveka, Izašao je iz nekog metalik luksuznog automobila iušao u dvorište svojih roditelja.

„Tak'a drskos'", uzbuđivala se Rozvita. „Oni devojčići su umreli, a onsi se opet ovde pojavljuje, ko da ič nije bilo!"

„A di će pa d' ode?", uviđavno primeti Volfgang otpijajući gutljaj pivaiz čaše.

„Ti, bre, nisi čitav!", napade ga Rozvita. „Šta bi pa ti radeo da se tusad pred tebe stvori ubica na tvoju ćerku?!"

Volfgang ravnodušno sleže ramenima.„I šta sad?", zapeo je Ahim. „Kude je otišo?"„Pa u kuću si", reče Rozvita. „Mora da čudno mu beše kad gu vide na

šta liči."Vrata na šarkama se naglo otvoriše. Dženi Jegilski je umarširala u

kuhinju i raširila ruke. Kao i njena majka Margot Rihter, stalno je verovalada će joj osoblje iza leđa krasti novac iz kase, ili joj se podsmevati. Tritrudnoće u malom vremenskom razmaku potpuno su pokvarile Dženin već

ionako krupan stas: bila je okrugla kao bure.„Rozvita!", izdra se ona na trideset godina stariju ženu. „Za stolom broj

deset hoće da plate!"Rozvita poslušno ode, a Amelija htede da pođe za njom, ali Dženi

Jagilski ju je zaustavila.„Koliko puta sam ti već rekla da povadiš te neukusne pirsinge i da

napraviš neku pristojnu frizuru kad dolaziš na posao!" Na podbulom licubilo joj je ispisano neodobravanje. „A i neka bluza bi više odgovaralanego taj topić! Mogla bi da poslužuješ i u donjem vešu! Mi smo pristojnagostionica a ne nekakva... nekakva alternativna diskoteka u Berlinu!"

„Ali muškarcima se sviđa", odgovori Amelija nestašno. Dženi Jagilskise suziše oči, a na obrazima i debelom vratu izbiše joj crvene fleke. „Bašme briga", zasiktala je preteći. „Pročitaj pažljivo propise o higijeni!"

Ameliji je već na vrhu jezika bilo da joj odgovori nešto žestoko, ali uposlednjem trenutku se savladala. Dženi joj je bila istinski odvratna, počevod izgorelog minivala na glavi pa do mesnatih nogu nalik na kobasice, alinije smela da se svađa s njom. Posao u Crnom konju bio joj je potreban.

„A vi?", okomila se šefica na kuvare. „Zar nemate šta da radite?"Amelija je otišla iz kuhinje baš u trenutku kada se Manfred Vagner

prevrnuo, zajedno s barskom stolicom.„Ej, Mani", povika jedan od stalnih gostiju. „Pa tek je pola deset!"

Ostali su se dobroćudno smejali. Niko se nije naročito uzbuđivao, jer seova predstava, na isti ili sličan način, ponavljala skoro svake večeri, madaobično tek negde oko jedanaest. Tada su zvali njegovu ženu, koja jestizala za nekoliko minuta, plaćala račun i muža vozila kući. Večeras je,međutim, Manfred Vagner promenio koreografiju. Ovaj inače miroljubivčovek uskobeljao se na noge bez ičije pomoći, osvrnuo se oko sebe,dograbio svoju pivsku flašu i razbio je o pod. Razgovor za stolovima jezamro kada je krenuo ka stolu sa stalnim gostima koji su mu dobacivali.

„Guzice usrane", zaplitao je jezikom otežalim od alkohola. „Sedite tu ilupate gluposti, kao da ništa nije bilo! Pa ne može ni vama da budesvejedno!" Vagner se čvrsto držao za naslon jedne stolice, a oči podlivenekrvlju divlje su mu lutale unaokolo. „Ali ja, ja moram tu... svinju... dagledam i... da mislim na to..." Slomio se i oborio glavu. Jerg Rihter ustadei položi Vagneru ruku na rame.

„Hajde, Mani", rekao mu je. „Ne ljuti se. Pozvaću Andreu, pa će..."„Ne pipaj me!", zaurlao je Vagner i gurnuo ga tako jako da je mlađi

čovek posrnuo i pao. Usput se uhvatio za jednu stolicu i za sobompovukao na pod onoga ko je na njoj sedeo. U trenutku zavlada haos.

„Ubiću svinju!", ponovo je zaurlao Manfred Vagner. Udarao je svudoko sebe i prevrtao pune čaše sa stola, a piće se prosipalo po odelimaljudi koji su bili na podu. Amelija je sa kase opčinjeno posmatrala ovajspektakl, dok se njena koleginica borila da se usred gužve održi nanogama. Prava tuča u Crnom konju! Najzad se u ovoj dosadnoj selendrinešto dešava! Dženi Jagilski se iz kuhinje iskotrljala pored nje.

„Pristojna gostionica", promrmljala je Amelija podrugljivo, i za todobila mračan pogled svoje šefice. Nekoliko sekundi kasnije šefica je,praćena Kurtom i Ahimom, dojurila iz kuhinje. Dvojica kuvara susavladala pijanca i zavrnula mu ruke iza leđa. Amelija je uzela đubrovnik imetlicu i otišla do stola gde je izbila gužva da počisti razbijeno staklo.Manfred Vagner se više nije branio i bez otpora je pustio da ga odvedu, alikod vrata se istrgao kuvarima koji su ga držali i okrenuo se. Stajao jeklateći se, očiju podlivenih krvlju. Pljuvačka mu je curila iz ugla usta uzamršenu bradu. Na prednjoj strani pantalona širila mu se tamna fleka.Ovaj se baš ušikao, mislila je Amelija. Dosad još nikad nije videla da seupišao. Iznenada je osetila sažaljenje prema ovom čoveku, kome se dotlepotajno uvek podsmevala. Da li je smrt njegove ćerke bila razlog štosvako veče uporno dolazi u krčmu i opija se tako da ne zna za sebe? Ugostionici je vladala potpuna tišina.

„Ubiću svinju!", vikao je Manfred Vagner. „Umlatiću ga, tog... tog...tog ubicu!"

Oborio je glavu i zajecao.Tobijas Sartorijus je izašao ispod tuša i dohvatio peškir koji je

pripremio. Dlanom je obrisao zamagljeno ogledalo i posmatrao svoje licena slabom svetlu koje je davala poslednja ispravna sijalica u ormariću saogledalom. U ovom ogledalu se poslednji put pogledao ujutro 16.septembra 1997, a malo kasnije su došli da ga uhapse. Kako je tada mislioda je odrastao, tog leta nakon mature! Tobijas je zažmurio i naslonio čelona hladnu površinu. Ovde, u ovoj kući, u kojoj mu je svaki ćošak biotoliko poznat, činilo se kao da deset godina u zatvoru nisu ni postojale.Sećao se svake pojedinosti poslednjih dana pre hapšenja, kao da je bilojuče. Bio je neshvatljivo naivan. Ali sve do danas imao je crne rupe usećanju, u koje na sudu nisu poverovali. Otvorio je oči, zurio u ogledalo ina trenutak se gotovo iznenadio što vidi oštro lice tridesetogodišnjaka.

Vrhovima prstiju dodirnuo je beličasti ožiljak koji mu se pružao odjagodične kosti do brade. Tu povredu su mu naneli druge nedelje uzatvoru, i to je bio razlog što je deset godina proveo u samici, bez dodira sdrugim zatvorenicima. U strogoj zatvorskoj hijerarhiji, ubica devojaka bioje samo milimetar iznad poslednjeg đubreta, ubice dece. Vrata kupatilaviše se nisu dobro zatvarala, pa je osetio ledenu promaju na vlažnoj koži inaježio se. Odozdo su do njega dopirali glasovi. Kod oca mora da je nekodošao. Tobijas se okrenuo i obukao gaće, farmerke i košulju. Pre kupanjaje razgledao žalosne ostatke velikog imanja i zaključio da prednji deo upoređenju sa zadnjim još i uredno izgleda. Odustao je od svoje nejasnezamisli da brzo ode iz Altenhajna. Nije mogao da ostavi oca samog, ovakozapuštenog. Pošto i tako nije mogao da računa da će brzo dobiti posao,narednih dana će se potruditi da imanje dovede u red. Posle toga će videtišta će dalje. Izašao je iz kupatila, prošao pored zatvorenih vrata svojenekadašnje tinejdžerske sobe i sišao niz stepenice, po staroj navicipreskačući stepenike koji su škripali. Otac je sedeo za kuhinjskim stolom,a posetilac je Tobijasu bio okrenut leđima. Uprkos tome, odmah ga jeprepoznao.

* * *Kada je Oliver fon Bodenštajn, glavni inspektor i šef Odeljenja za

krvne i seksualne delikte u Regionalnoj policijskoj upravi u Hofhajmu okopola devet stigao kući, jedino živo biće koje ga je dočekalo bio je pas, kojiga je pozdravio više zbunjeno nego veselo - što je nepogrešivo ukazivalona nečistu savest. Razlog za to Bodenštajn je namirisao pre nego što ga jevideo. Za sobom je imao stresan četrnaestočasovni radni dan, sa dosadnimsastankom u pokrajinskoj policijskoj upravi, kosturom pronađenim uEšbornu, koji je njegova šefica, glavni policijski savetnik dr Nikola Engel,koja je obožavala engleske izraze, nazvala „kold kejs"*, a povrh svega tuje bila još i ambicija jednog kolege iz K23, Odeljenja za maloletničkikriminal, koji je premešten u Hamburg. Bodenštajnu je krčao stomak, jer jetokom dana u njega ubacio, osim prilične količine alkohola, samo maločipsa. Neraspoložen, otvorio je frižider, ali u njemu nije video ništa što bizadovoljilo njegov apetit. Ako mu već nije skuvala večeru, Kozima je barmogla da kupi namirnice. I gde je ta žena uopšte? Prošao je kroz hodnik,ne obraćajući pažnju na smrdljivu gomilicu i baricu koja se zahvaljujućipodnom grejanju već osušila u žutu, lepljivu mrlju i sišao niz stepenice do

sobe svoje najmlađe ćerke. Sofijin krevetić je, kao što je i očekivao, bioprazan. Mora da ju je Kozima povela sa sobom, gde god da je otišla. Nećeje zvati, kad već nije mogla ni da mu ostavi poruku ili da mu napiše SMS!Tek što se svukao i ušao u kupatilo da se istušira, zazvonio je telefon.Bežični aparat se, naravno, nije nalazio u svojoj bazi na komodi u hodniku,već je bio zaturen negde u kući. Dok ga je tražio i psovao, postajao je svebešnji, a u dnevnoj sobi još je nagazio i na nekakvu dečju igračku. Upravokada ga je pronašao na kauču, telefon je prestao da zvoni. Istovremeno ječuo i ključ u ulaznim vratima, a pas je počeo uzbuđeno da laje. Kozima jeušla sa zadremalim detetom u jednoj i ogromnim buketom cveća u drugojruci.

„Stigao si", rekla mu je bez pozdrava. „Što se ne javljaš na telefon?"Pobesneo je.„Zato što sam morao da ga tražim. Gde si uopšte bila?"Nije mu odgovorila, nije marila što je samo u gaćama, prošla je pored

njega i otišla u kuhinju. Tu je buket ostavila na sto, a njemu je pružilaSofiju, koja se sada sasvim probudila i počela da kenjka. Bodenštajn jeuzeo ćerkicu. Odmah je namirisao da su joj pelene sigurno prepune.

„Napisala sam ti nekoliko poruka da odeš po Sofiju kod Lorenca iTordis." Kozima je svukla mantil. Delovala je iscrpljeno i nervozno, ali onse nije osećao krivim.

„Nisam primio nikakve poruke."Sofija mu se meškoljila u rukama i počela da plače.„Zato što ti je telefon bio isktjučen. Već nedeljama znaš da sam danas

po podne morala da budem u Filmskom muzeju, na otvaranju izložbefotografija o Novoj Gvineji." Kozimin glas je zvučao oštro. „U stvari,obećao si mi da ćeš večeras biti kod kuće i čuvati Sofiju. Kada se ponovonisi pojavio u vrtiću, a telefon ti je bio isključen, Lorenc je otišao poSofiju."

Bodenštajn je morao da prizna da je stvarno obećao Kozimi da će sevečeras rano vratiti kući. Zaboravio je, i to ga je još više ljutilo.

„Pelene su joj pune", rekao je i malo odmakao dete od sebe. „A poredtoga se još i pas uneredio u kući. A mogla bi ponekad da odeš i ukupovinu, tako da posle napornog radnog dana u frižideru nađem nešto zajelo."

Kozima mu nije odgovorila. Umesto toga ga je gledala visokopodigavši obrve, pogledom koji ga je stvarno razbesneo, jer se odmah

osetio neodgovorno i bedno. Uzela je od njega dete koje je plakalo i otišlagore da je presvuče i stavi u krevet. Bodenštajn je neodlučno stajao ukuhinji. U njemu je besnela borba između ponosa i razuma, da bi na krajurazum pobedio. Uzdahnuo je i izvadio vazu iz ormana, napunio je vodom istavio cveće. Iz špajza je izvukao kofu i rolnu papirnih ubrusa i potrudiose da počisti ono što je pas ostavio za sobom u hodniku. Poslednje što jestvarno želeo bila je svađa sa Kozimom.

* * *„Zdravo, Tobijase." Klaudijus Terlinden se ljubazno osmehnuo. Ustao

je sa stolice i pružio mu ruku. „Lepo je što si ponovo kod kuće."Tobijas je kratko stisnuo pruženu ruku, ali ništa nije rekao. Otac

njegovog nekadašnjeg najboljeg prijatelja Larsa više puta ga je posetio uzatvoru i uveravao ga da će pomoći njegovim roditeljima. Tobijasu nikadabilo jasno zbog čega je toliko ljubazan, jer je svojim iskazom tokomistrage Terlindenovima pričinio velike probleme. Izgleda, međutim, da muovaj to nije zamerao, naprotiv, čak je Tobijasu našao jednog od najboljihfrankfurtskih advokata za krivično pravo. Ali ni on mu nije pomogao daizbegne najvišu kaznu.

„Ne bih hteo dugo da smetam, došao sam samo da ti nešto ponudim",rekao je Klaudijus Terlinden i ponovo seo na kuhinjsku stolicu. Proteklihgodina se nije mnogo promenio. Bio je vitak i preplanuo, čak i sad, unovembru, prosede kose začešljane unazad, jedino su mu nekada oštre crtelica postale podbulije. „Ako budeš ponovo živeo ovde i ako ne budešodmah mogao da nađeš posao, možeš da radiš kod mene. Šta misliš otome?"

Sa očekivanjem je posmatrao Tobijasa preko okvira svojih bifokalnihnaočara. Mada se nije isticao ni visinom ni naročito dobrim izgledom, ipakje zračio opuštenim samopouzdanjem uspešnog privrednika i urođenimautoritetom, što je druge ljude navodilo da se pred njim ponašaju skromno,pa čak i ponizno. Tobijas nije seo na slobodnu stolicu, već je ostao dastoji, naslonjen o dovratak, ruku prekrštenih na grudima. Ne bi se mogloreći da je imao mnogo toga da suprotstavi Terlindenovoj ponudi, ali neštou njoj ga je činilo nepoverljivim. U svom skupom odelu krojenom po meri,tamnom mantilu od kašmira i izglancanim cipelama, Klaudijus Terlinden jeu zapuštenoj kuhinji delovao kao strano telo. Tobijas je osetio kako unjemu raste osećaj nemoći. Nije hteo da ovom čoveku nešto duguje.

Pogled mu skrenu ka ocu, koji je sedeo glave uvučene u ramena i nemozurio u svoje isprepletane prste, kao ponizni kmet prilikom poseteveleposednika. Ta slika se Tobijasu nimalo nije dopala. Ne bi trebalo danjegov otac pred nekim saginje glavu, a pogotovo ne pred velikodušnošćuKlaudijusa Terlindena, koji je, kao da se to podrazumeva, od pola selanapravio dužnike, pri čemu niko nije imao mogućnosti da mu se za tooduži. Ali Terlinden je tako postupao oduvek. Skoro svi mladi ljudi izAltenhajna su u nekom trenutku radili kod njega ili su na neki drugi načinimali koristi. Klaudijus Terlinden zauzvrat nije očekivao ništa drugo osimzahvalnosti. Pošto je polovina svih stanovnika Altenhajna već i tako kodnjega radila, u ovom učmalom mestu bio je takoreći mali bog. Ćutanje jepostalo neprijatno.

„Pa da." Terlinden je ustao, a sa stolice je odmah skočio i HartmutSartorijus. „Znaš gde možeš da me nađeš."

Tobijas je samo klimnuo glavom i propustio ga da prođe. Ostao je ukuhinji, dok je njegov otac gosta ispratio do vrata.

„Nije mislio ništa loše", rekao je Hartmut Sartorijus kada se nakon dvaminuta vratio u kuhinju.

„Neću da zavisim od njegove milostinje", odlučno je odgovorioTobijas. „Kako ulazi ovamo, kao... kao nekakav kralj koji je svome kmetuučinio čast da mu dođe u posetu. Kao da je on nešto bolji!"

Hartmut Sartorijus je uzdahnuo. Napunio je čajnik i stavio ga nauključenu ringlu.

„On nam je pomogao", rekao je tiho. „Nismo imali nikakvu ušteđevinu,uvek smo sve ulagali u gostionicu i u imanje. Advokat je bio skup, a ondanije bilo gostiju. U jednom trenutku više nisam mogao da otplaćujemkredit koji sam uzeo u banci. Pretili su mi prinudnom naplatom. Klaudijusje platio naše dugove banci."

Tobijas je s nevericom zurio u oca.„To znači da čitavo imanje zapravo pripada - njemu!"„Zapravo, da. Ali imamo ugovor. U svakom trenutku mogu ponovo da

otkupim imanje i imam pravo da tu stanujem dok sam živ."Tobijas je ovu novost tek morao da svari. Odbio je čaj koji mu je otac

ponudio.„Koliko si mu dužan?"Hartmut Sartorijus je na trenutak oklevao da odgovori. Odranije je

poznavao žestoku narav svog sina. „Tri stotine pedeset hiljada evra.

Toliko sam bio dužan banci."„Samo ovo imanje vredi bar dvostruko više!", uzvratio je Tobijas s

mukom se savlađujući. „Iskoristio je tvoju nevolju da ga dobije jeftino."„Nismo mogli da biramo." Hartmut Sartorijus je slegao ramenima.

„Alternativa nije postojala. Banka bi zaplenila imanje, a mi bismo se našlina ulici."

Tobijas se iznenada setio još nečega. „Šta je bilo sa Šilingzakerom?",pitao je.

Otac je izbegao njegov pogled i zurio u čajnik.„Pa, to je bila samo jedna livada."Tobijas je počinjao da shvata. Detalji su mu se u glavi sklapali u

celovitu sliku. Otac je Klaudijusu Terlindenu prodao imanje Šilingzaker, amajka ga je zbog toga napustila?! To nije bila samo jedna livada, nego njenmiraz. Šilingzaker je bio livada s voćnjakom jabuka, a položaj joj je bioprosto idealan. Posle izmene plana o korišćenju zemljišta iz 1992, bio jeverovatno najvredniji komad zemljišta u Altenhajnu, jer je gotovo 1.500kvadratnih metara ovog zemljišta ležalo u industrijskoj zoni. Terlinden gaje godinama priželjkivao.

„Koliko ti je platio za njega?", pitao je Tobijas mirnim glasom.„Deset hiljada evra", odgovorio je otac i oborio glavu. Toliki komad

zemljišta usred industrijske zone vredeo je pedeset puta više! „Klaudijusuje bio hitno potreban za novu zgradu koju je zidao. Posle svega što jeučinio za nas, prosto nisam mogao drugačije. Morao sam da mu ga dam."

Tobijas je stegao zube i stisnuo pesnice u bespomoćnom gnevu. Nijemogao da prebacuje ocu, jer je sam bio kriv za žalosnu situaciju u koju sumu dospeli roditelji. Iznenada je imao osećaj da će se ugušiti u ovoj kući,u ovom prokletom selu. Ali ostaće, uprkos tome, i to sve dotle dok neustanovi šta se stvarno dogodilo pre jedanaest godina.

* * *Amelija je iz Crnog konja izašla nešto pre jedanaest uveče, kroz zadnji

ulaz pored kuhinje. Večeras bi rado ostala i duže, ne bi li doznala još neštoo temi dana. Ali Dženi Jagilski je strogo pazila na propise Zakona o radumaloletnika pošto je Amelija imala tek sedamnaest godina, i nije htela darizikuje da ima nekih problema s vlastima. Ameliji je bilo svejedno, bila jesrećna što radi kao kelnerica i što zaraduje keš. Otac joj se pokazao kaocicija, što je majka uvek i govorila da jeste, i odbio je da joj da novac za

novi laptop, s obrazloženjem da je stari još dobar. Prva tri meseca u ovomjadnom selu bila su jeziva. Ali pošto se kraj njenog prinudnog boravka uAltenhajnu već nazirao, odlučila je da se još ovih pet meseci doosamnaestog rođendana snađe što bolje ume. Najkasnije 21. aprila 2009.ionako će uskočiti u prvi voz za Berlin. Tada više niko neće moći da jespreči. Amelija je zapalila cigaretu i zagledala se u tamu očekujući Tisa,koji je svako veče čekao da je otprati kući. Njihovo blisko prijateljstvobilo je duševna hrana za tračare u selu. Kružile su svakakve glasine, aliAmeliju to nije zanimalo. Tis Terlinden je i kao tridesetogodišnjak živeokod roditelja, jer nije bio baš sasvim čitav u glavi, što se u selu pričalo upola glasa. Amelija je zabacila ranac na rame i krenula. Tis je stajao podsvetiljkom ispred crkve, ruku duboko nabijenih u džepove jakne i pogledaoborenog ka zemlji. Kada je prošla kraj njega, bez reči je krenuo za njom.

„Večeras se stvarno nešto dešavalo", rekla je Amelija Tisu, nepropustivši da mu ispriča sve o događajima u Crnom konju i onome što jedoznala o Tobijasu Sartorijusu. Već je navikla da od Tisa gotovo nikad nedobije pravi odgovor. Pričalo se da je glup i da ne ume da govori, seoskaluda. Što nije bilo tačno. Tis uopšte nije bio glup, bio je samo... drugačiji.I Amelija je bila drugačija. Njen otac nije voleo što vreme provodi sTisom, ali nije mogao da joj to zabrani. Amelija je ponekad s jetkimzadovoljstvom pomišljala da se njen otac malograđanin odavno gorkopokajao što je na zahtev maćehe Barbare primio svoju otkačenu ćerku izkratkog prvog braka. On je u njenim očima bio samo siva mrlja, bez obrisai uglova, bez ivica i kičme, koja je oprezno manevrisala kroz svojprilagođeni život trgovačkog zastupnika, neprestano se trudeći da ne padau oči. Sedamnaestogodišnja ćerka s policijskim dosijeom, upadljivogponašanja, koja je nosila isključivo crnu odeću i četvrt kilograma metalana licu, dok joj je za frizuru i šminku uzor mogao biti Bil Kalic iz grupeTokio hotel, mora da je za njega bila čist užas. Arneu Frelihu sigurno nijebilo po volji što se Amelija druži s Tisom, ali ipak joj nikada nije zabranioda se viđa s njim. Ne bi se moglo reći da bi nešto koristilo i da jeste.Amelija se celog života suprotstavljala zabranama. Naslućivala je,međutim, da pravi razlog očevog prećutnog tolerisanja leži u tome što jeTis sin njegovog šefa. Pustila je da joj opušak cigarete padne uvododerinu i krenula dalje, naglas razmišljajući o Manfredu Vagneru,Tobijasu Sartorijusu i ubijenim devojkama.

Umesto da idu osvetljenom glavnom ulicom, skrenuli su u uski, mračni

sokak koji je od crkve vodio kraj groblja i kuća s baštama, dijagonalnopreko čitavog mesta, sve do ruba šume. Posle deset minuta pešačenjastigli su do šumske staze kraj koje su se, pomalo izdvojene od sela, navelikom imanju nalazile samo tri kuće: u središnjoj je živela Amelija saocem, maćehom i dve mlađe polusestre; desno je vila Lauterbahovih, anešto malo ulevo, okružena imanjem nalik na park, kraj samog ruba šume,velika stara vila Terlindenovih. Samo nekoliko metara od kapije odkovanog gvožđa na imanju Terlindenovih bio je zadnji ulaz naSartorijusovo imanje, koje se pružalo dole preko čitavog obronka, sve doglavne ulice. Ranije je to bilo pravo seosko imanje, s kravama i svinjama.A sad se čitavo imanje pretvorilo u svinjac, kako je Amelijin otac sprezirom govorio. Sramotna mrlja na licu sela. Amelija je zastala upodnožju stepeništa. Tis i ona su se obično ovde rastajali, odnosno on bikrenuo dalje ne rekavši ni reč. Danas je, međutim, prekinuo ćutanje kadaje Amelija krenula da se penje uza stepenice.

„Ovde su nekad stanovali Šnebergerovi", rekao je svojim jednoličnimglasom. Amelija se zapanjeno okrenula. Prvi put ove večeri pogledala jesvog prijatelja, ali on, kao i obično, nije uzvratio pogled.

„Stvarno?", pitala je s nevericom. „Jedna od devojaka koje je TobijasSartorijus ubio živela je u našoj kući?"

Tis je klimnuo ne gledajući je.„Da. Ovde je stanovala Snežana."

Petak, 7. novembar 2008.

Tobijas je otvorio oči i na trenutak je bio zbunjen. Umesto belookrečene tavanice svoje ćelije ugledao je Pamelu Anderson kako mu seosmehuje sa postera. Tek tada je shvatio da se više ne nalazi u zatvoru,već u svojoj staroj sobi u roditeljskoj kući. Ležao je nepomično iosluškivao zvuke koji su dopirali kroz iskrivljene prozore. Sat nacrkvenom tornju izbio je šest puta, pokazujući da je još rano. Negde jezalajao pas, drugi mu se pridružio, a zatim su oba ućutala. Soba je bila istakao nekad: pisaći sto i polica s knjigama od jeftinog drveta presvučenogfurnirom, orman sa iskrivljenim vratima. Posteri fudbalskog kluba Ajntrahtiz Frankfurta, Pamele Anderson i Dejmona Hila u Vilijamsovom renou,koji je 1996. osvojio svetsko prvenstvo formulel. Mali stereo-uređaj kojije u martu 1997. dobio od roditelja. Crvena sofa na kojoj je... Tobijas seuspravio i nevoljno odmahnuo glavom. U zatvoru je bolje kontrolisaomisli. Sada su ga spopala mučna razmišljanja: šta bi se tada dogodilo daŠtefani one večeri nije raskinula s njim? Da li bi danas još uvek bila živa?Znao je šta je uradio. To su mu, na kraju krajeva, sto puta objasnili - prvopolicija, zatim njegov advokat, javni tužilac i sudija. Bilo je logično, biloje dokaza, bilo je svedoka, bilo je krvi u njegovoj sobi, na njegovoj odeći,u njegovom automobilu. Pa ipak, u njegovom sećanju nedostajala su čitavadva sata. Sve do danas, tu se nalazila samo crna rupa.

Tačno je mogao da se seti 6. septembra 1997. Planirana svečanapovorka na dan crkvenog vašara je otkazana iz obzirnosti, jer je u Londonutog dana kasno po podne sahranjena princeza Dajana. Pola sveta je sedelopred televizorom i gledalo kako ulicama britanske prestonice prolazikovčeg engleske ruže koja je doživela smrtonosni udes. U Altenhajnu,međutim, ipak nisu hteli da propuste čitav vašar. A koliko bi samo boljebilo da su to veče svi ostali kod kuće!

Tobijas uzdahnu i okrenu se na stranu. Bilo je tako tiho da je mogao dačuje otkucaje sopstvenog srca. Na trenutak se prepustio iluziji da opet imadvadeset godina i da se sve to nije desilo. U Minhenu ga čeka mesto nafakultetu. Sa prosečnom ocenom 5,0 na maturi dobio ga je bez problema.Lepe uspomene su se ponovo pomešale sa bolnim. Na opuštenoj proslavimature koja je organizovana u dvorištu jednog druga iz razreda uŠnajdhajnu prvi put je poljubio Štefani. Laura samo što nije pukla od besa

i pred njegovim očima se bacila oko vrata Larsu, da ga napraviljubomornim. Ali kako je mogao da misli na Lauru kad je u naručju držaoŠtefani! Ona je bila prva devojka oko koje je zaista morao da se potrudi.To je za njega bilo sasvim novo iskustvo, jer su devojke obično, na velikonezadovoljstvo njegovih drugova, trčale za njim. Nedeljama se trudio okoŠtefani, dok najzad nije pristala. Četiri naredne nedelje bile su najsrećnijeu njegovom životu - sve dok 6. septembra nije usledilo otrežnjenje. Štefanije bila izabrana za mis vašara, glupava titula na koju je zapravo većgodinama bila pretplaćena Laura.

Ovog puta ju je dobila Štefani. Radio je za tezgom s pićem u šatoru, saNatali i još nekoliko drugih, i bio prinuđen da posmatra kako Štefaniočijuka s drugim momcima, sve dok konačno nije nestala. Možda je tadaveć popio više nego što je trebalo. Natali je primetila koliko pati. Idi,potraži je, rekla mu je. Istrčao je iz šatora, ali nije morao dugo da je traži, akada ju je našao, ljubomora je u njemu eksplodirala kao bomba. Kako jemogla to da mu uradi, da ga tako uvredi i ponizi pred svima? A sve samozbog glupe glavne uloge u još glupljem pozorišnom komadu? Tobijas jezbacio ćebe i skočio. Mora nešto da radi, da se nečim bavi, da sebi na nekinačin skrene misli sa ovih mučnih uspomena.

* * *Amelija je oborene glave išla po sitnoj kišici. Svakog jutra je odbijala

maćehinu ponudu da je odveze do autobuske stanice, ali sada je morala dapožuri ako neće da propusti školski autobus. Novembar je pokazivaosvoju neprijatnu stranu, maglovit i kišovit, ali Ameliji se sumornaneutešnost ovog meseca nekako dopadala. Volela je usamljenu šetnju krozusnulo selo. Iz slušalica njenog ajpoda treštala je muzika grupeŠatenkinder, jedne od njenih omiljenih darkvejv grupa. Pola noći je ležalabudna i razmišljala o Tobijasu Sartorijusu i ubijenim devojkama. LauraVagner i Štefani Šneberger tada su imale sedamnaest godina, tačno koliko iona sada. A stanovala je baš u kući u kojoj je živela jedna od ubijenihdevojaka. Obavezno je morala više da sazna o devojci koju je Tis nazvao„Snežanom". Šta se tada dogodilo u Altenhajnu?

Automobil zakoči pored nje. Sigurno njena maćeha, koja ju jeizluđivala svojom dosadnom ljubaznošću. Ali onda je prepoznalaKlaudijusa Terlindena, očevog šefa. Spustio je prozor kraj suvozačkogsedišta i rukom je pozvao da priđe. Amelija je ugasila muziku.

„Hoćeš da te povezem?", pitao je. „Skroz ćeš pokisnuti!"Ameliji kiša zapravo nije smetala, ali volela je da se vozi u

Terlindenovom automobilu. Dopadao joj se veliki, crni mercedes sasedištima od svetie kože, mirisao je na novo, a opčinjavala ju je i tehničkaoprema koju je Klaudijus Terlinden uživao da joj pokazuje. Iz nepoznatihrazloga, ovaj komšija joj se dopadao, mada je sa svojim skupim odelima,velikim automobilima i raskošnom vilom zapravo bio prototip dekadentnogbogataša kakve su ona i njeni drugari kod kuće prezirali od srca. Bilo je tujoš nešto. Amelija se ponekad pitala da li je još uvek normalna, jer je uposlednje vreme, čim bi neki muškarac bio bar donekle ljubazan premanjoj, odmah pomišljala na seks. Šta bi gospodin Terlinden pomislio ako bimu stavila ruku na koleno i predložila nešto nedvosmisleno? Već i prisamoj pomisli na to spopalo ju je histerično kikotanje, koje je tek s mukomuspevala da savlada.

„Ma hajde!", doviknuo je pozivajući je rukom. „Upadaj!"Amelija je gurnula slušalice u džep i sručila se na prednje sedište.

Teška vrata luksuznog automobila zatvorila su se škljocnuvši. Terlinden jevozio drumom kroz šumu i osmehivao joj se.

„Šta je to s tobom?", pitao je. „Deluješ tako zamišljeno."Amelija je za trenutak oklevala. „Da li smem nešto da vas pitam?"„Naravno. Samo pitaj."„One dve devojke koje su onomad nestale. Da li ste ih poznavali?"Klaudijus Terlinden je ovlaš okrznu pogledom. Nije se više smešio.

„Zbog čega te to sad zanima?"„Prosto sam radoznala. O tome se toliko priča otkad se onaj čovek

ponovo vratio. To mi je nekako uzbudljivo."„Hm. Pa, to je bilo žalosno. I još uvek je žalosno", odgovorio je

Terlinden. „Naravno da sam obe poznavao. Štefani je bila ćerka našegkomšije. A i Lauru sam znao od detinjstva. Majka joj je radila kod nas kaodomaćica. Za roditelje je prosto strašno što ih nikada nisu pronašli."

„Hm", reče Amalija zamišljeno. „Jesu li imale nadimke?"„Kako to misliš?" Klaus Terlinden je delovao začuđeno zbog ovog

pitanja.„Štefani i Laura."„Pa ne znam. Zašto... A, jeste. Štefani je imala nadimak. Druga deca

su je zvala Snežana."„A zašto?"

„Zbog njenog prezimena. Šneberger."* Terlinden je nabrao čelo iusporio vožnju. Školski autobus već je stajao na stanici sa upaljenimžmigavcima i čekao malobrojne učenike koje je trebalo prevesti uKenigštajn.

„Ma ne", odjednom se setio Klaudijus Terlinden. „Mislim da je to bilozbog onog pozorišnog komada koji je trebalo da bude prikazan u školi.Štefani je dobila glavnu ulogu. Trebalo je da glumi Snežanu."

„Trebalo?", upitala je Amelija radoznalo. „Zar nije?"„Ne. Pre toga je... hm... Nestala je pre toga."

* * *Kriške hleba su uz tihi zvuk iskočile iz tostera. Pija ih je sa obe strane

namazala slanim puterom, a preko njega još i podebelim slojem nutele, papreklopila dve kriške. Prosto je obožavala ovu čudnu kombinaciju slatkogi slanog, uživala je u svakom zalogaju i lizala s prstiju otopljenu mešavinuputera i nutele pre nego što počne da kaplje po novinama, koje su otvoreneležale pred njom. Kostur koji je juče pronađen na starom aerodromuspomenut je u kratkoj vesti od petnaest redova, a drugi dan suđenja VeriKaltenze je u listu Frankfurter noje prese dobio četiri stupca u deluposvećenom lokalnim dogadajima. Danas u devet Pija mora da da iskazpred pokrajinskim sudom o zbivanjima prošlog leta u Poljskoj. Misli su jojspontano odlutale Heningu. Umesto jedne kafe, na koju su juče otišli,popili su tri. Tokom čitavih šesnaest godina njihovog braka nikada nije snjom tako otvoreno razgovarao, ali ni Pija nije znala kako bi mogao da rešisvoju nedoumicu. Od avanture u Poljskoj bio je u vezi s Pijinomnajboljom prijateljicom Mirijam Horovic, ali pod okolnostima koje, nanjenu žalost, nije podrobnije opisao, dogodilo mu se da ode u krevet sasvojom vatrenom obožavateljkom, glavnim tužiocem Valeri Leblih.Uveravao ju je da mu se to omaklo, ali posledice su bile kobne, jer jeLeblihova sad bila trudna. Hening je osećao da ova situacija prevazilazinjegove mogućnosti i poigravao se idejom da pobegne u Ameriku.Univerzitet u Tenesiju već godinama pokušava da ga namami dobroplaćenim i u naučnom pogledu izuzetno zanimljivim mestom. Dok je Pijajoš uvek razmišljala o Heningovom problemu, a istovremeno i o tome da libi nakon prve kalorijske bombe koju je progutala trebalo da usledi i druga,Kristof je izašao iz kupatila i seo za kuhinjski sto preko puta nje. Kosa muje još bila vlažna, a mirisao je na kolonjsku vodu posle brijanja.

„Misliš li da ćeš moći večeras?", upitao je sipajući sebi kafu. „Anikabi se radovala."

„Ako ništa ne iskrsne, ne bi trebalo da bude problem." Pija je podleglaiskušenju i napravila sebi još jedan tost. „U devet moram da dam iskaz nasudu, ali inače nemam ništa neodložno."

Kristof se iscerio na nutelu i slani puter, kao da ga to zabavlja, izagrizao je u svoj zdrav i razuman sendvič od crnog hleba i domaćeg sira.Pogled na njega joj je još uvek izazivao toplo golicanje u stomaku.Njegove tamnosmeđe oči boje čokolade odmah su je privukle, većprilikom prvog susreta, a ni do danas nisu izgubile svoju privlačnu moć.Kristof Zander je bio muškarac koji ostavlja utisak i koji ne mora da krijesvoje prednosti. Nije, doduše, izgledao onako besprekorno kao Pijin šef,ali njegovo lice je imalo nešto što privlači pažnju i što čoveka navodi daga pogleda još jednom. U pitanju je bio pre svega njegov osmeh, koji jepočinjao u očima i širio se preko celog lica, izazivajući kod Pije potrebuda mu se baci u zagrljaj, i kome je teško mogla da odoli.

Kristof i ona su se upoznali pre dve godine, kada je istraga jednogubistva Piju odvela u Opelov zoološki vrt u Kronbergu. Kristof, direktorzoološkog vrta, dopao joj se na prvi pogled, prvi muškarac koji joj jeuopšte zapao za oko od razvoda s Heningom. Simpatije su bile obostrane.Bilo je glupo, ali Oliver fon Bodenštajn je najpre dugo smatrao da jeKristof veoma sumnjiv. Kada je slučaj rešen, a Kristof oslobođen svakesumnje, njihova veza se razvijala prilično brzo, strasna zaljubljenost sepretvorila u ljubav, a sada su već dobre dve godine bili par. Svako je,doduše, zadržao sopstveni stan, ali to će se uskoro promeniti, jer su seKristofove tri ćerke, koje je nakon iznenadne ženine smrti pre sedamnaestgodina sam podigao, odselile: najstarija, Andrea, od proletos radi uHamburgu, najmlađa, Antonija, živi manje-više kod svog dečka Lukasa, asada je i Anika sa svojim detetom htela da se odseli u Australiju, koddetetovog oca. Večeras je u očevoj kući pravila oproštajnu zabavu, a sutrajoj poleće avion za Sidnej. Pija je znala da Kristof zbog toga nije nimalosrećan. Nije imao poverenja u tog mladića, koji je pre četiri godine ostavioAniku kada je ostala u drugom stanju. Doduše, u njegovu odbranu semoralo reći i da mu Anika nije kazala da je trudna, već je umesto togaraskinula s njim. Sada je sve došlo na svoje mesto, Džared Gordon je umeđuvremenu diplomirao i postao stručnjak za biologiju mora, a radio je uistraživačkoj stanici na jednom od ostrva Velikog koralnog grebena; to

znači da je Kristofu na neki način bio kolega, i ovaj je na kraju, madaprotiv volje, morao ćerki i njenom dečku da da svoj blagoslov.

Pošto za Piju nije dolazilo u obzir da napusti Birkenhof, Kristof je od1. januara izdao svoju kuću u Bad Zodenu. Anikina večerašnja oproštajnazabava bila je i Kristofov oproštaj od kuće u kojoj je proživeo mnogogodina. Koferi su bili spakovani, a kamion za selidbu naručen za sutraujutru. Dok frankfurtska građevinska inspekcija ne bude dala odobrenje zaplanirano proširenje i promenu rasporeda Pijine kućice, glomazni nameštajje privremeno trebalo da bude smešten u skladište. Pa, Pija je bila priličnozadovoljna pravcem u kom se razvijao njen privatni život.

* * *Tobijas je podigao sve roletne i na dnevnom svetlu se uverio u žalosno

stanje u kom je bila unutrašnjost kuće. Otac je otišao u kupovinu, a on jepočeo da pere prozore. Dok je prao prozor u trpezariji, otac se vratio ioborene glave prošao pored njega do kuhinje. Tobijas je sišao s merdevinai krenuo za njim.

„Šta se desilo?" Pogled mu je pao na praznu korpu za kupovinu.„Nije htela da me usluži", prošaputao je Hartmut Sartorijus. „Ništa

strašno. Odvešću se do supermarketa u Bad Zodenu."„Ali do juče si kupovao kod Rihterovih, zar ne?", pitao je Tobijas.

Otac je lagano klimnuo glavom. Tobijas je odlučno uzeo jaknu iz ormana,dohvatio korpu u kojoj je ležao očev novčanik i izašao iz kuće. U sebi jecepteo od gneva. Rihterovi su ranije bili dobri prijatelji njegovih roditelja,a danas mu je ta glupa krava prosto izbacila oca iz radnje! On to nećedopustiti. Kada je hteo da pređe ulicu, krajičkom oka je primetio neštocrveno na fasadi gostionice i okrenuo se. OVDE ŽIVI SVINJA I UBICAbilo je ispisano crvenim sprejom na zidu. Tobijas je nekoliko sekundinemo zurio u gadni natpis koji je svakom prolazniku odmah padao u oči.Srce mu je prosto udaralo o grudni koš, a čvor koji je osećao u stomakupostao je još tvrđi. Ta đubrad! Šta su ovim hteli da postignu? Da gaisteraju iz roditeljske kuće? Hoće li sledeće možda biti da probaju da jezapale? Izbrojao je do deset, a zatim se okrenuo i pošao pravo preko ulice,do bakalnice Rihterovih. Okupljena banda seoskih tračara videla ga je krozveliki prozor. Kada se zvonce na vratima oglasilo, stajale su kao upozorištu: Margot Rihter za kasom, žilava i opasna, s leđima pravim kaomotka, kao i uvek. Iza nje se uspravio njen krupni muž, više kao da traži

zaštitu nego preteći. Tobijas je svakog od prisutnih udostojio pogleda. Sveih je poznavao, majke njegovih drugova iz vrtića. Sasvim napred IngeDombrovski, frizerka i nekrunisana kraljica kleveta i nagoveštaja. Iza njeGerda Pič s licem buldoga, dvostruko deblja nego ranije, ali verovatno idvostruko oštrijeg jezika. Pored nje Nađina majka Agnes Unger, oronula iosedela. Neverovatno je da ima tako lepu ćerku!

„Dobro jutro", rekao je. Dočekalo ga je ledeno ćutanje. Ali niko ganije ni sprečio da prođe između polica. U napetoj tišini čulo se samozujanje rashladnih vitrina, koje je delovalo preglasno. Najmirnije što jemogao, Tobijas je napunio korpu svim onim što je njegov otac stavio naspisak za kupovinu. Kada je prišao kasi, svi su kao zamrznuti stajali nasvojim mestima. Tobijas je krajnje mirno spustio robu na tezgu, ali MargotRihter je skrstila ruke na grudima i nije ni pokušala da mu naplati. Ponovose oglasilo zvonce na vratima i ušao je raznosač paketa ništa ne sluteći.Primetio je napetu atmosferu i stao kao da okleva. Tobijas se nije pomerioni za milimetar. Bilo je to odmeravanje snaga, ne između njega i MargotRihter, nego između njega i celog Altenhajna.

„Pusti ga više da plati," popustio je nakon nekoliko minuta Luc Rihter.Žena ga je stisnutih zuba poslušala i ćuteći otkucala Tobijasu račun nakasi.

„Četrdeset dva evra i sedamdeset centi."Tobijas joj je pružio novčanicu od pedeset evra, a ona mu je, preko

volje i bez ijedne učtive reči, vratila kusur. Pogled joj je bio takav da bimogao da zamrzne jezero, ali Tobijas nije mario za to. U zatvoru jeučestvovao u drugačijim oprobavanjima snage i često je iz njih izlazio kaopobednik.

„Odležao sam svoju kaznu i vratio sam se." Prešao je pogledom prekozbunjenih lica sa oborenim pogledima. „Sviđalo se to vama ili ne."

* * *Pija je oko pola dvanaest došla u komesarijat, nakon što je kao svedok

dala iskaz na suđenju Veri Kaltenze u pokrajinskom sudu u Frankfurtu.Pošto već nedeljama niko nije pokazao sklonost da na sumnjiv načinnapusti ovaj svet, u KII, Odeljenju za krvne i seksualne delikte, bilo jemalo posla. Kostur u tanku za gorivo na aerodromu u Ešbornu bio je jedinislučaj. Rezultati forenzičara još nisu bili gotovi, ali zato je inspektor KajOsterman bez naročite žurbe pregledao slučajeve lica nestalih proteklih

godina. U tome mu niko nije pomagao. Kolega Frank Benke je uponedeljak doneo potvrdu od lekara da nedelju dana neće dolaziti naposao, jer je pao s bicikla i navodno povredio lice, pa ima uboje imodrice. Inspektor Andreas Hase je takođe bio bolestan, ali to nikog niječudilo. On je već godinama svaki čas bio nedeljama i mesecima nabolovanju. U KII su se navikli da se snalaze i bez njega, i nikom nijenedostajao. Pija je kod automata za kafu srela svoju najmlađu koleginicuKatrin Fahinger, koja je ćaskala sa sekretaricom dr Nikole Engel, glavnepolicijske savetnice. Vreme kada je Katrin išla naokolo u bluzama sažabicama i kariranim pantalonama pripadalo je prošlosti. Svoje okruglenaočari, s kojima je ličila na sovu, zamenila je modernim četvrtastimmodelom, a u poslednje vreme nosila je tesne farmerke, čizme sa visokomštiklom i uske džemperiće, koji su savršeno isticali vitku figuru na kojoj jePija mogla da joj pozavidi. Pija nije znala razlog ove promene, i ponovo jojje palo u oči koliko malo zna o privatnom životu svojih kolega. U svakomslučaju, najmlađoj saradnici u Odeljenju znatno je poraslo samopouzdanje.

„Pija! Čekaj malo!", viknula je Katrin. Pija je zastala.„Šta je bilo?"Katrin se zaverenički osvrnula po hodniku.„Sinoć sam s nekim prijateljima bila u Frankfurtu, u Zahsenhauzenu",*

rekla je tiho. „Nećeš verovati koga sam videla!"„Nemoj mi reći da je bio Džoni Dep?", podrugljivo je rekla Pija. Svi iz

KII su znali da je Katrin vatrena obožavateljka ovog američkog glumca.„Ne, videla sam Franka", nastavila je Katrin mirno. „Radi za šankom u

klubu Klaperkan i uopšte nije bolestan."„O!"„I sada ne znam šta da radim. Zapravo bih morala da kažem šefu, šta

misliš?"Pija je nabrala čelo. Ako je neko od policijskih službenika hteo da ima

dodatni posao, morao je da podnese zahtev i da sačeka dozvolu. Posao uklubu na lošem glasu sasvim sigurno nije spadao u one koji bi biliodobreni. Ako je Katrin dobro videla, Benke je rizikovao ukor, smanjenjeplate ili čak disciplinski postupak.

„Možda je samo uskočio da zameni drugara." Pija nije baš mnogomarila za kolegu Benkea, ali bilo joj je neugodno da razmišlja oposledicama koje bi zvanična optužba povukla za sobom.

„Nije." Katrin je odmahnula glavom. „Video me je i odmah mi je

prišao. Prebacio mi je da ga špijuniram. Kakva glupost! A onda mi je tajkreten kazao i da bi nešto moglo da mi se desi ako ga prijavim!"

Katrin je, sasvim razumljivo, bila duboko uvredena i ljuta. Pija ni natrenutak nije posumnjala u njenu priču. To je baš i ličilo na Benkea. Imaoje smisla za diplomatiju koliko i pitbul.

„Jesi li već rekla Šnajderu?", raspitivala se Pija.„Ne." Katrin je odmahnula glavom. „Mada bih najradije to uradila. Baš

me je iznervirao!"„Mogu da te razumem. Frankbaš ume čoveka da izbaci iz takta. Pusti

mene da razgovaram sa šefom. Možda to može da se reši bez buke."„A zašto bi!", uzvrati Katrin ljutito. „Zašto svi štite tu budalu? On sebi

ovde svašta dozvoljava, istresa se na nama kad god nije raspoložen, anikad mu se ništa ne desi."

Govorila je ono što i Pija misli. Iz nekog razloga, Frank Benke jeuživao neshvatljivu slobodu. U tom trenutku u hodnik je skrenuoBodenštajn.

Pija je pogledala Katrin. „Moraš da budeš svesna šta radiš", kazala je.„Pa i jesam", odgovorila je Katrin i odlučno prišla Bodenštajnu.

„Moram da porazgovaram s vama, šefe. U četiri oka."

* * *Amelija je odlučila da istraživanje ubistva devojaka u Altenhajnu

zaslužuje znatno veću pažnju nego škola, i zbog toga je nakon trećeg časaubedila nastavnicu da je bolesna. Sada je sedela za laptopom za svojimpisaćim stolom, ukucala na Guglu ime komšijinog sina i zaista odmahdobila stotine rezultata. Sa sve većim zanimanjem, čitala je izveštaje izštampe o dogadajima od leta 1997. i sudskom procesu u kome je TobijasSartorijus osuđen na deset godina maloletničkog zatvora. U pitanju je bilosuđenje isključivo na osnovu posrednih dokaza, jer leševi devojaka nikadanisti pronađeni. Upravo to su i zamerali Tobijasu; njegovo ćutanje tokomsuđenja uticalo je da dobije strožu kaznu. Amelija je posmatralafotografije tamnokosog mladića sa još uvek dečačkim crtama lica, pokojima se moglo naslutiti kako će jednom izgledati kao muškarac. TobijasSartorijus danas mora da prilično dobro izgleda. Na fotografijama je imaolisice na rukama, ali nije krio lice pod jaknom niti iza fascikle sdokumentima, već je pravo gledao u kameru. Opisivali su ga kao„hladnokrvnog ubicu, nadmenog, hladnog, bezosećajnog i jezivog".

„Roditelji ubijenih devojaka nastupili su u ulozi... tužilaca na suđenjuTobijasu S., sinu gostioničara iz malog sela u podnožju Taunusa. Bivšimaturant je, međutim, ostao hladan i na očajničko preklinjanje Andree V.i Beate Š. Na pitanja šta je uradio s telima dveju devojaka, S. je ćutao.Psihološkim veštačenjem je potvrđeno da je natprosečno inteligentan.Taktika ili arogancija? Čak i kada mu je sudija ponudio da mu se, akoprizna, optužba za ubistvo Štefani Š. preinači u optužbu za ubistvo iznehata, mladić je uporno ćutao. Potpuni nedostatak saosećanja zapanjioje čak i iskusne posmatrače na ovom suđenju. Javno tužilaštvo je bilopotpuno ubeđeno da je kriv, jer je lanac dokaza prilikom rekonstrukcijezločina bio besprekoran. S. je, doduše, ranije pokusao da dokaže da jenedužan time što je klevetao druge i pozivao se na navodne praznine usvom sećanju, ali sud se nije dao zavarati. Izricanje presude Tobijas S. jeprimio naizgled mirno, a sud je odbio reviziju postupka."

Amelija je pogledom preletela i preko drugih izveštaja o suđenju, kojisu svi slično zvučali, sve dok konačno nije pronašla članak koji se baviosamim događajima koji su prethodili suđenju. Laura Vagner i ŠtefaniŠneberger su u noći između 6. i 7. septembra 1997. nestale bez traga. UAltenhajnu je bio vašar i celo selo je bilo na nogama. Istraga se veomabrzo usmerila na Tobijasa Sartorijusa, jer su susedi primetili da su obedevojke te večeri ušle u kuću njegovih roditelja, ali ne i da su iz nje izašle.Tobijas se s Laurom Vagner, koja mu je bila bivša devojka, pred kućomžestoko raspravljao, a izgleda i da su se potukli. Oboje su na vašaru popilimnogo alkohola. Nešto kasnije došla je i Štefani Šneberger, Tobijasovatrenutna devojka. On je kasnije izjavio da je to veče raskinula s njim i daje iz očajanja zbog toga sam u sobi popio još skoro čitavu flašu votke.Već narednog dana policijski psi su pronašli tragove krvi na imanjuSartorijusovih; gepek Tobijasovog automobila bio je pun krvi, a krv ičestice kože koji su mogli pripadati dvema devojkama pronađeni su i nanjegovoj odeći i u kući. Svedoci su tokom noći prepoznali Tobijasa zavolanom njegovog automobila, u kome se u sitne sate provezao glavnomulicom. Pored toga, u njegovoj sobi pronađen je ranac Štefani Šneberger,dok je ispod lavaboa u mlekaru na imanju nađena ogrlica Laure Vagner.Zbivanjima je prethodila ljubavna priča: Tobijas je ostavio Lauru zbogŠtefani, a zatim je Štefani raskinula s njim. Posle toga usledio je zločin, aTobijasa je na to možda navela velika količina alkohola koju je popio. Onje, doduše, do poslednjeg dana suđenja poricao da ima bilo kakve veze s

nestankom devojaka, ali sud nije poverovao u njegove navodne rupe usećanju, a nije bilo ni svedoka koji bi nešto mogli da kažu njemu u prilog.Naprotiv. Njegovi drugovi su pred sudom svedočili da je Tobijas usijanaglava, da se često lako razljuti i da je navikao da mu se devojke bacajupred noge - tako da je moguće da je preterano reagovao kada ga je Štefaniostavila. Nije imao ni najmanju šansu.

Upravo to je pojačalo Amelijinu radoznalost, jer ništa nije mrzelatoliko kao nepravdu, a i sama je vrlo često bila žrtva neopravdanihoptužbi. Mogla je da zamisli kako se Tobijas osećao ako je stvarno bionedužan kao što je tvrdio. Nameravala je da nastavi da istražuje, mada jošuvek nije znala kako. Ali najpre je morala da upozna Tobijasa Sartorijusa.

* * *Pet i dvadeset. Možda će se još pola sata gurati ovde na peronu, dok

se momci ne pojave i odvedu ga u Omladinski centar na probe. NikoBender je zbrisao s fudbalskog treninga samo da ne bi propustio brzi voz ušest iz Švalbaha kojim oni stižu. Mada je najviše u životu voleo da igrafudbal, ortaci i njihov bend bili su mu neuporedivo važniji. Ranije su bilidrugovi, ali otkako su ga roditelji naterali da ide u školu u Kenigštajnumesto u Švalbah, on ovom društvu više nije stvarno pripadao. A pritombi mu tu bilo mesto mnogo pre nego Marku ili Kevinu, jer je zaista dobrosvirao bubnjeve. Niko je uzdahnuo i gledao bradatog čoveka s kačketom,koji je već oko pola sata nepomično stajao na drugoj strani perona. Uprkoskiši, nije došao da sedne kod njega u čekaonicu, i činilo se da mu jesvejedno što je potpuno mokar. Brzi voz iz Frankfurta je stigao. Osamvagona u poslovnoj klasi. Da li je sedeo na dobrom položaju zaosmatranje? Ako su momci u prvom vagonu, možda će ih propustiti. Vratasu se otvorila, ljudi su počeli da izlaze, da otvaraju kišobrane i da, glavauvučenih u ramena, trče na pešački most ili pored njega, u podzemniprolaz. Njegovi drugovi nisu bili u vozu. Niko je ustao i lagano krenuo nizperon. Ponovo je video čoveka s kačketom. Pratio je jednu ženu u pravcumosta i obratio joj se. Ona je zastala, ali onda mu se učinilo da se uplašila,jer je ispustila kesu za kupovinu i potrčala. Čovek je pojurio za njom,zgrabio je za ruku, a ona ga je udarila. Niko je stajao kao skamenjen. Ovoje bilo kao u filmu! Peron je ponovo bio prazan, vrata su se zatvorila, i vozje odjurio. Nakon toga je čoveka i ženu video na pešačkom mostu.Izgledalo je kao da će se potući. A onda je žena odjednom nestala. Niko je

čuo škripu kočnica, a zatim tup zvuk praćen lomljenjem i cepanjemmetala. Beskrajna traka sjajnih farova s druge strane perona je stala.Izbezumljen, Niko je shvatio da je upravo postao svedok zločina. Čovek jeprosto gurnuo ženu preko ograde mosta na kolovoz sa više voznih traka! Asad je trčao pravo prema njemu, oborenog pogleda, sa ženinom tašnom uruci. Niko je osećao kako mu srce udara u grlu. Strah ga je preplavio. Akotip ukapira da ga je video, neće mnogo oklevati. Niko se uplašio i potrčao.Pobegao je u podzemni prolaz kao zec, i trčao je koliko ga noge nose, svedok nije stigao do bicikla koji je ostavio pored perona gde staje voz zaBad Zoden. Uopšte više nije mislio na drugare, na bend i Omladinskicentar. Skočio je na svoj bicikl i bez daha okretao pedale, a čovek sepopeo uza stepenice i povikao nešto za njim. Niko je rizikovao da seosvrne i sa olakšanjem ustanovio da ga onaj više ne prati. Ipak je vozionajbrže što je mogao, pored Ajhvalda, sve dok nije stigao kući, na sigurno.

* * *Raskrsnica kod stanice brzog voza za severni Zulcbah pružala je prizor

katastrofe. Sedam automobila se zakucalo jedan u drugi u lančanomsudaru, a vatrogasci su pokušavali da teškom opremom i aparatima zasečenje metala razmrse metalno klupko, peskom zatrpavajući bariceiscurelog benzina. Više kola hitne pomoći stajalo je u koloni čekajući dazbrinu unesrećene. Uprkos kiši i hladnoći, iza policijske rampe našlo sedosta radoznalaca željnih senzacije, koji su pratili jezivu predstavu. Dokse nije našao licem u lice s višim inspektorom Hendrikom Kohom izešbornske oblasti, Bodenštajn se pitao da li će prvi stići na mesto nesreće.

„Svašta sam već doživeo, ali ovo je stvarno najgore što sam video."Na licu iskusnog policajca jasno je bio ispisan užas. Ukratko je opisaosituaciju Bodenštajnu i Piji. U 17.26 sa pešačkog mosta pala je jedna žena,pravo na šoferšajbnu BMW-a koji je dolazio iz pravca Švalbaha. Vozač je,ne kočeći, naglo skrenuo levo i direktno se sudario s vozilom koje jedolazilo iz suprotnog smera. A onda je u obe trake došlo do lančanogsudara. Vozač koji je u Zulcbahu stajao na crvenom svetlu ispredsemafora tvrdi da je video kako je ženu preko ograde gurnula druga osoba.„Šta je sa ženom?", upita Pija.

„Živa je", odgovori inspektor Koh. „Još uvek. Hitna pomoć pokušavada je spase tamo preko, u jednom od njihovih vozila."

„Javljeno nam je da je jedna osoba poginula."

„Vozač BMW-a je doživeo srčani udar. Verovatno od straha. Pokušajreanimacije nije uspeo." Inspektor Koh je glavom pokazao ka srediniraskrsnice. Pored potpuno uništenog BMW-a ležalo je ljudsko telo. Ispodmokrog ćebeta virio je par cipela. Na kraju policijske barikade izbila jeneka gužva. Dva policajca čvrsto su držala sedokosu ženu koja jeočajnički pokušavala da se probije u zatvoreno područje. Radio inspektoraKoha je krčao, a iz njega se čuo neki promukli glas.

„Verovatno žena vozača BMW-a", rekao je napetim glasomBodenštajnu i Piji. „Izvinite me."

Izgovorio je nešto u svoj radio i odvažio se da pređe bojno polje. Pijamu nije zavidela na zadatku koji ga je očekivao. Obaveštavanje članovaporodice da im je poginuo neko od najbližih spadalo je u najteže stvari unjenom poslu, i ni psihološka obuka niti višegodišnje iskustvo nisu to činililakšim.

„Pobrini se za ženu", rekao je Bodenštajn. „Ja ću razgovarati sasvedokom."

Pija je klimnula glavom i otišla do kola hitne pomoći, u kojima su jošuvek ukazivali pomoć teško povređenoj ženi. Zadnja vrata su se otvorila, ilekar hitne pomoći izađe kroz njih. Pija ga je poznavala iz ranijihslučajeva.

„A, gospođo Kirhof", pozdravio ju je. „Uspeli smo da je stabilizujemoi sad je vozimo u bolnicu u Bad Zoden. Više preloma kostiju, povrede lica,verovatno i unutrašnje povrede. Nije u stanju da govori."

„Da li ste joj saznali ime?"„Imala je ključ automobila u...", lekar je ućutao i povukao se jedan

korak, jer su kola hitne pomoći krenula, a sirena je onemogućavala svakirazgovor. Kada su kola otišla, Pija je kratko porazgovarala s njim,zahvalila mu i vratila se svojim kolegama. U džepu jakne povređene ženepronađen je samo ključ od automobila, ništa drugo. Žena pedesetih godinanije kod sebe imala tašnu, a na pešačkom mostu i na peronu pronađena jesamo jedna kesa s namirnicama. Bodenštajn je u međuvremenu razgovaraos vozačem koji je video kako žena pada. Zaklinjao se u sve na svetu da juje neko gurnuo - a uprkos kiši i smanjenoj vidljivosti, bio je siguran da je upitanju muškarac.

Bodenštajn i Pija su se popeli uz stepenice na most.„Odavde je pala." Pija je sa mosta gledala u obeleženo mesto. „Šta

misliš, koliko je visoko?"

„Hm", Bodenštajn je bacio pogled preko ograde koja mu je dopirala dokukova. „Pet, šest metara. Ne mogu da verujem da je preživela. Auto jeipak išao prilično brzo."

Odavde, odozgo, mogao je da vidi uništena vozila, plava i narandžastatreperava svetla, bolničare u fluorescentnim prslucima, sve je delovalonekako nadrealistički. U svetlu farova videla se kiša koja pada ukoso. Štali je ženi prolazilo kroz glavu kada je izgubila ravnotežu i postala svesnada joj više nema spasa? Ili se sve dogodilo prebrzo da bi uopšte moglanešto da pomisli?

„Imala je anđela čuvara", primetila je Pija i stresla se. „Nadam se da jeni sada neće ostaviti na cedilu."

Okrenula se i otišla preko do perona, a Bodenštajn je išao za njom. Koje bila ta žena? Odakle je došla i kuda se uputila? Sedela je u brzom vozuništa ne sluteći, a nekoliko minuta kasnije ležala je u kolima hitne pomoćis polomljenim kostima. Eto kako to brzo može da se dogodi. Jedanpogrešan korak, pogrešan susret s pogrešnim čovekom - i ništa više nijekao što je bilo. Šta li je hteo od nje? Da li je bio pljačkaš? Skoro da jetako izgledalo, Bodenštajnu je bilo čudno što žena kod sebe nije imalatašnu.

„Svaka žena ima tašnu", rekao je Piji. „Bila je u kupovini, trebao joj jenovac, novčanik."

„Zar stvarno misliš da je taj čovek hteo da je opljačka, u pola šest popodne na prometnom peronu?" Pija baci pogled levo i desno od koloseka.

„Možda je bila povoljna prilika. Po ovakvom vremenu svi žure da štopre stignu kući. Možda ju je pratio već u vozu, jer je prethodno primetioda je podigla novac iz automata."

„Hm." Pija pokaza na kameru koja je nadgledala peron. „Trebalo bi dapogledamo trake. Uz nešto sreće, ugao kamere biće dovoljno širok davidimo i most."

Bodenštajn zamišljeno klimnu glavom. Zar će večeras dve porodicemorati da čuju tužnu vest samo zato što je neki pljačkaš hteo da ukradetašnu jer se ukazala povoljna prilika? To ne bi moglo ništa da promenikada je reč o tragičnom ishodu, ali Bodenštajnu je ipak delovalo užasno dasu smrt i teške povrede proizašli iz tako glupog razloga. Dva policajca suizašla iz podzemnog prolaza. Na parkiralištu pored uzbrdice koja je vodilado perona pronašli su crvenu hondu sivik kojoj su odgovarali ključevi izdžepa ženine jakne. Provera registarskih tablica pokazala je da vlasnica

vozačke dozvole živi u Nojenhajnu. Zvala se Rita Kramer.Bodenštajn je vešto uparkirao svoj BMW na usko mesto pred ružnom

višespratnicom u Nojenhajnu, jednoj od gradskih četvrti Bad Zodena. Pijaje među pedesetak pločica sa imenima jedva pronašla onu na kojoj jepisalo Rita Kramer i pozvonila. Niko se nije javio. Zato je nasumičnozvonila kod drugih stanara, sve dok je konačno neko nije pustio u zgradu.Koliko god da je spolja bila ružna, zgrada je iznutra bila vrlo dobroodržavana. Na četvrtom spratu Piju i Bodenštajna je sačekala starijagospođa, koja je s mešavinom zluradosti i radoznalosti tražila da vidinjihove policijske legitimacije. Pija nestrpljivo pogleda na sat. Skorodevet! Čvrsto je obećala Kristofu da će doći na Anikinu zabavu, a nijeimala pojma koliko će ovo ovde potrajati. Večeras je zapravo trebalo dabude slobodna. U sebi je psovala Hasea i Benkea.

Komšinica se pomalo družila s Ritom Kramer i imala je ključ odnjenog stana, koji im je bez oklevanja dala, čim su joj Bodenštajn i Pijapokazali legitimacije i ispričali o nesreći. Nažalost, komšinica nije znalada li Rita Kramer ima porodicu. U svakom slučaju, nikad je nisuposećivali. Stan je delovao depresivno. Besprekorno čist i urednopospremljen, ali oskudno namešten. Nigde ničega što bi ukazivalo naličnost Rite Kramer. Privatnih fotografija nije bilo, a na zidovima su visileslike kakve su za nekoliko evra mogle da se kupe u supermarketu.Bodenštajn i Pija su obišli stan, otvarali ormane i fioke, u nadi da ćepronaći nešto što bi ukazivalo na njenu porodicu, ili na razlog napada. Aliničega nije bilo.

„Bezlično kao hotelska soba", zaključio je Bodenštajn. „Ovde nemabaš ničeg."

Pija je ušla u kuhinju. Pogled joj je pao na telefonsku sekretaricu nakojoj je treperilo svetlo. Pritisla je dugme za premotavanje. Nažalost, onajko je zvao ništa nije rekao, ali Pija je zapisala broj koji se pojavio nadispleju. Pozivni broj Kenigštajna. Izvadila je svoj mobilni telefon iukucala broj. Telefon je triput zazvonio, a zatim se tamo uključilatelefonska sekretarica.

„Lekarska ordinacija", čuo se glas. „Trenutno nema nikoga."„Da li je zabeležen još neki poziv?", pitao je Bodenštajn. Pija je

ispritiskala dugmad, a zatim odmahnula glavom.„Čudno da neko može tako da živi." Sklonila je telefon i pogledala

kalendar u kuhinji, na kom od maja nije bio okrenut novi list. U njega ništa

nije bilo upisano. Na podsetniku od plute bile su zakačene samo reklamepicerije koja dostavlja hranu i požutela fotokopija kazne za pogrešnoparkiranje od aprila. Sve to nije baš ličilo na neki srećan, ispunjen život.

„Ujutru ćemo pozvati tu ordinaciju", odlučio je Bodenštajn. „Danasviše ništa ne možemo da uradimo. Proći ću pored bolnice i raspitaću se zastanje gospođe Kramer."

Izašli su iz stana i vratili ključ komšinici.„Možeš li da me odbaciš do Kristofa pre nego što odeš do bolnice?",

pitala je Pija dok su silazili liftom. „To ti je usput."„A, da, večeras je ona zabava."„Otkud ti to znaš?"Pija je naglo otvorila staklena vrata i skoro naletela na čoveka koji je

pognute glave proučavao pločice sa imenima.„Izvinite", rekla je. „Uopšte vas nisam videla."Površnim pogledom mu je okrznula lice i zbunjeno se nasmejala.„Nema veze", odgovorio je čovek i otišao dalje.„Znaš da sam dobro informisan o ljudima s kojima radim", odgovori

Bodenštajn i podiže kragnu mantila.Pija se setila razgovora koji je tog jutra vodila sa Katrin Fahinger.

Prilika je bila savršena.„Pa onda sigurno znaš i da kolega Benke ima dodatni posao, koji mu

sasvim sigurno nije zvanično odobren."Bodenštajn je nabrao čelo i bacio na nju jedan brz pogled.„Ne, to sve do jutros nisam znao", priznao je. „A ti?"„Ja sam verovatno poslednja kojoj bi Benke nešto ispričao",

odgovorila je Pija i prezrivo zarežala. „On svoj privatni život drži utajnosti, kao da je još uvek u specijalcima."

Bodenštajn je odmeravao Piju na slaboj svetlosti uličnih svetiljki.„Ima dosta problema", rekao je. „Žena ga je pre godinu dana napustila,

nije više mogao da plaća kredit za stan i morao je da se iseli."Pija je zastala i na trenutak je ćutke buljila u njega. To je, dakle, bilo

objašnjenje za Benkeovo ponašanje, njegovu stalnu nervozu, lošeraspoloženje, agresivnost. Pa ipak, nije osetila sažaljenje, već ljutnju.

„Opet ga štitiš", zaključila je brzo. „Kako ste vas dvojica uredili da onima toliku slobodu?"

„Uopšte nema neku naročitu slobodu", odgovori Bodenštajn.„A zašto stalno može sebi da dopušta greške i propuste, a da ne snosi

posledice?"„Mislim da sam se nadao da će nekako uspeti ponovo da sredi život

ako ga ne budem previše pritiskao." Bodenštajn je slegao ramenima. „Aliako stvarno ima dodatni posao koji mu nije odobren, tu ni ja više ništa nemogu da učinim za njega."

„Dakle, prijavićeš Engelovoj?"„Bojim se da ću morati." Bodenštajn je uzdahnuo i ponovo krenuo.

„Ali prvo ću razgovarati s Frankom."

Subota, 8. novembar 2008.

„O, moj bože!" Doktorka Danijela Lauterbah je bila iskreno užasnutakada joj je Bodenštajn objasnio kako je došao do njenog broja telefona.Njeno preplanulo lice je pobledelo. „Rita mi je dobra prijateljica. Dok sepre nekoliko godina nije razvela, bile smo komšinice."

„ Jedan svedok tvrdi da je gospođa Kramer gurnuta preko ogradepešačkog mosta", rekao je Bodenštajn. „Zbog toga vodimo istragu protivnepoznatog lica za pokušaj ubistva."

„Užasno! Jadna Rita! Kako je ona?"„Nije dobro. Još uvek je u kritičnom stanju."Doktorka Lauterbah je sklopila ruke kao da se moli i odmahivala

glavom kao da je sve to mnogo pogađa. Bodenštajn je pokušavao daproceni koliko ima godina: negde između kasnih četrdesetih i ranihpedesetih. Bila je vrlo ženstveno gradena, a sjajnu tamnu kosu skupila je ujednostavnu punđu. Iz njenih toplih smedih očiju okruženih boricamanastalim od smeha zračila je srdačnost i nešto majčinsko. Sasvim sigurnobila je onaj tip lekara koji uvek ima vremena za svoje pacijente i njihoveprobleme. Prostrana ordinacija nalazila se u pešačkoj zoni u Kenigštajnu,iznad juvelirske radnje. Prostorije su bile velike i svetle, plafoni visoki, apod obložen parketom.

„Hajdemo u moju kancelariju", predložila je doktorka. Bodenštajn jekrenuo za njom u vrlo veliku prostoriju kojom je dominirao glomazni,staromodni pisaći sto. Na zidovima su visile ekspresionističke slikevelikog formata i sumornih boja, koje su predstavljale neobičan, madazanimljiv kontrast prijatnom okruženju.

„Mogu li da vas ponudim kafom?"„Da, hvala." Bodenštajn se osmehnuo i klimnuo glavom. „Danas još

nisam stigao da popijem kafu."„Rano ste krenuli." Danijela Lauterbah je stavila šoljicu pod automat

za pravljenje espresa, smešten na polici kraj najraznovrsnije stručneliterature, i pritisnula dugme. Aparat za mlevenje je zazujao i vazduhispuni privlačan miris sveže samlevene kafe.

„Pa i vi ste rano na poslu", odgovorio je Bodenštajn. „I to u subotu."Kasno sinoć je ostavio poruku na telefonskoj sekretarici u njenoj

ordinaciji, a ona ga je pozvala jutros u pola osam.

„Subotom pre podne idem u kućne posete." Pružila mu je šolju kafe.Zahvalio je i odbio mleko i šećer. „A posle toga obično je na programupapirologija. „Nažalost, stalno je ima sve više. Radije bih to vremeiskoristila za svoje pacijente."

Rukom ga je pozvala da pride pisaćem stolu, i Bodenštajn se spusti najednu od stolica za posetioce. S prozora iza pisaćeg stola pružao sepredivan pogled na banjski park kraj ruševina kenigštajnskog zamka.

„Kako mogu da vam pomognem?", pitala je Danijela Lauterbah nakonšto je ispila gutljaj kafe.

„U stanu gospođe Kramer nismo, nažalost, našli ništa što bi ukazivalona njenu porodicu", odgovorio je Bodenštajn. „Ali mora da ima nekogakoga bismo mogli da obavestimo o nesreći."

„Rita je ostala u dobrim odnosima sa bivšim suprugom", rekla jeDanijela Lauterbah. „Sigurna sam da će se on brinuti o njoj." Ponovo jezabrinuto odmahnula glavom. „Ko je samo mogao to da uradi?" Zamišljenoje posmatrala Bodenštajna svojim smeđim očima.

„To i nas zanima. Da li je imala neprijatelja?"„Rita? Pobogu, ne! Ona je tako draga osoba, a u životu je već mnogo

propatila. Uprkos tome, nikada nije ogorčena."„Propatila? Na šta mislite?"Bodenštajn je pažljivo odmeravao doktorku. Danijela Lauterbah mu je,

tako smirena, bila izrazito simpatična. Njegov lekar je pacijente obrađivaokao na tekućoj traci. Svaki put kad je morao da ode kod njega, Bodenštajnje bio dodatno nervozan zbog žurbe s kojom ga je ovaj pregledao.

„Sin joj je bio u zatvoru", objasnila je doktorka Lauterbah uz uzdah.„To je za Ritu bilo strašno. Zbog toga joj je naposletku propao i brak."

Bodenštajn je upravo hteo da uzme gutljaj kafe, ali se skamenio usredpokreta.

„Sin gospođe Kramer je u zatvoru? Zbog čega?"„Bio je u zatvoru, pre dva dana je pušten. Pre deset godina ubio je dve

devojke."Bodenštajn je naprezao pamćenje, ali nije mogao da se seti maloletnog

dvostrukog ubice s prezimenom Kramer.„Rita je nakon razvoda ponovo uzela devojačko prezime, da je ne bi

odmah povezivali sa tom jezivom pričom", objasnila je Danijela Lauterbahkao da je Bodenštajnu pročitala misli. „Ranije se prezivala Sartorijus."

Pija nije mogla da poveruje sopstvenim očima. S nevericom je ponovo

preletela zvanični dopis na trezvenom, birokratskom nemačkom jeziku,odštampan na sivoj, ekološkoj hartiji. Srce joj je radosno poskočilo kadaje u sandučetu pronašla dugo očekivani odgovor građevinske inspekcijegrada Frankfurta, ali ovo što je sada morala da pročita uopšte nijeočekivala. Otkako su Kristof i ona odlučili da zajedno žive u Birkenhofu,planirala je da rekonstruiše kućicu, koja je bila pomalo tesna za dvoje, da ine govorimo o smeštaju posetilaca. Pija je od jednog prijatelja arhitektenaručila planove za proširenje i predračun troškova i nestrpljivo očekivalaovaj odgovor, jer bi najradije počela odmah. Pročitala je pismo i drugi itreći put, a onda ga je odložila, ustala od kuhinjskog stola i otišla ukupatilo. Na brzinu se istuširala, umotala u peškir i nezadovoljnoposmatrala svoj lik u ogledalu. Sa zabave je otišla u pola četiri, ali ipak jemorala da ustane u sedam da bi pse pustila napolje i da bi nahranila ostaleživotinje. A onda je kratak period bez kiše iskoristila da dva mlada konjaizvede da se istrče i da očisti njihove pregratke. Više nije imala snage zaduge noćne žurke. U četrdeset i prvoj neprospavane noći se više nepodnose onako lako kao u dvadeset i prvoj. Zamišljeno je očetkala svojuplavu kosu do ramena i uplela je u dve kike. Nakon ovih loših vesti,ionako više nije mogla ni da pomisli na spavanje. Pija je prošla krozkuhinju, neveselo uzela pismo sa stola i ušla u spavaću sobu.

„Ej, cakana", promrmljao je Kristof sanjivo žmirkajući na svetlosti.„Koliko je sati?"

„Petnaest do deset."Ustao je stenjući i masirajući slepoočnice. Mada inače nema običaj,

sinoć je baš dosta popio. „Kada poleće Anikin avion?"„U dva po podne. Imamo još vremena."„Šta ti je to?", pitao je kada je ugledao pismo u Pijinoj ruci.

„Katastrofa", odgovorila mu je sumorno. „Odgovor građevinskeinspekcije."

„I?" Kristof se mučio da se probudi. „Ovo je nalog za rušenje!"„Šta?!"„Prethodni vlasnik je kuću izgradio bez dozvole, zamisli molim te! I

sada smo mi našim zahtevom probudili uspavane duhove. Građevinskadozvola zapravo je postojala samo za baštensku šupu i štalu. Nerazumem."

Sela je na ivicu kreveta odmahujući glavom.„Već nekoliko godina prijavljena sam ovde, komunalna služba odnosi

smeće, plaćam vodu i struju. Šta su uopšte mislili? Da živim u baštenskojšupi?"

„Pokaži mi to." Kristof se češao po glavi dok je čitao službeni dopis.„Žalićemo se. To ipak nije moguće. Komšija gradi ogromnu halu, a ti

ne smeš da proširiš kućicu!"Zazvonio je mobilni telefon na noćnom stočiću. Pija, koja je danas bila

dežurna, javila se bez preteranog oduševljenja. Ćutke je slušala nekolikominuta.

„Dolazim", rekla je, isključila telefon i bacila ga na krevet.„Dođavola."

„Moraš da ideš?"„Da, nažalost. Kolegi u Niderhehštatu se javio dečko koji tvrdi da je

juče uveče na peronu video kako je neki čovek gurnuo ženu prekoograde."

Kristof joj prebaci ruku preko ramena i privuče je k sebi. Duboko jeuzdahnula. Najpre ju je poljubio u obraz, zatim u usta. Zar taj dečko nijemogao da pričeka i svedoči posle podne? Pija trenutno uopšte nije bilaraspoložena za rad.

Ovog vikenda je i tako Benke bio na redu za dežurstvo. Ali on je biobolestan. A i Hase je bio bolestan. Dođavola s tim kretenima! Pija seopustila i privila se uz Kristofovo telo, još uvek toplo od sna. Ruka mu jeskliznula ispod peškira u koji se umotala i mazila je po stomaku.

„Nemoj više da brineš zbog ove gluposti", šaputao je i ponovo jepoljubio. „Naći ćemo već neko rešenje. Ne ruši se baš tako brzo."

„Na sve strane samo neki problemi", promrmljala je Pija i odlučila daće onaj momak u policijskoj stanici u Niderhehštatu morati da pričeka jošjedan sat.

* * *Bodenštajn je sedeo u automobilu parkiranom preko puta bolnice u

Bad Zodenu i čekao koleginicu. Danijela Lauterbah mu je dala adresumuža Rite Kramer u Altenhajnu, ali pre nego što mu saopšti lošu vest,odlučio je da se u bolnici još jednom raspita za stanje povređene. RitaKramer je preživela noć i nakon operacije ležala je na intenzivnoj nezi, uveštački izazvanoj komi. Bilo je već pola dvanaest kada je Pija zaustavilasvoj automobil pored njegovog, izašla, i zaobilazeći barice, ušla u njegovakola.

„Momak može prilično tačno da opiše čoveka." Sručila se nasuvozačevo sedište i zavezala pojas. „A ako još i Kaju bude pošlo zarukom da sa video-kamere skine bar donekle uspelu fotografiju, imaćemosliku osumnjičenog koju ćemo moći da objavimo u štampi."

„Odlično." Bodenštajn je upalio motor. Zamolio je Piju da pođe s njimdo muža Rite Kramer. Za vreme kratke vožnje do Altenhajna ispričao joj jeo svom razgovoru s doktorkom Danijelom Lauterbah. Pija se mučila da seusredsredi. Mnogo više ju je zaokupljao dopis građevinske inspekcije.Nalog za rušenje! Očekivala je sve drugo samo ne to! Šta ako grad misliozbiljno, i ako je nateraju da sruši kuću? Gde će Kristof i ona živeti?

„Da li me ti uopšte slušaš?", pitao je Bodenštajn.„Naravno", odgovorila je Pija. „Sartorijus. Komšinica. Altenhajn. Žao

mi je. Jutros sam došla kući u četiri."Zevnula je i zatvorila oči. Bila je mrtva umorna. Nažalost, nije tako

nepokolebljivo vladala sobom kao Bodenštajn. On se ni nakonprobdevenih noći i napornih istraga nikada nije gubio. Da li ga je uopštevidela kako zeva?

„Taj slučaj je pre jedanaest godina bio u svim novinama", slušala jekako joj govori šef. „Tobijas Sartorijus je na osnovu procesa zasnovanogisključivo na posrednim dokazima osuđen za ubistvo i ubistvo iz nehata namaksimalnu moguću kaznu."

„Aha", promrmljala je. „Sećam se kao kroz maglu. Dvostruko ubistvobez leševa. Da li je još uvek u zatvoru?"

„Nije. Tobijas Sartorijus je u četvrtak pušten na slobodu. I ponovo jekod oca u Altenhajnu."

Pija je nekoliko sekundi razmišljala, a zatim otvorila oči.„Misliš da bi moglo da bude nekakve veze između njegovog izlaska iz

zatvora i napada na majku?"Bodenštajn ju je pogledao kao da ga to zabavlja.„Nije verovatno."„Pa šta je onda?"„Oštroumnost te ne napušta čak ni dok napola spavaš."„Potpuno sam budna", branila se Pija, krajnje naprežući volju da

savlada nov napad zevanja.Prošli su putokaz na drumu sa oznakom Altenhajna i stigli do adrese u

glavnoj ulici koju je Danijela Lauterbah dala Bodenštajnu. Bodenštajn jeskrenuo na zapušteno parkiralište pred bivšom gostionicom. Neki čovek se

upravo trudio da belom bojom prekreči crveni grafit OVDE ŽIVI SVINJA IUBICA ispisan na fasadi. Crvena slova su se još uvek probijala kroz boju.Na pločniku kraj ulaza u dvorište stajale su tri sredovečne žene.

„Ubico!", čuli su Bodenštajn i Pija jednu ženu kako viče dok suotvarali vrata da bi izašli. Gubi se odavde, đubre! Ako ne odeš, bićesvašta!"

Pljunula je na zemlju.„Šta se ovde događa?", pitao je Bodenštajn, ali tri žene ga nisu

udostojile pažnje i otišle su. Čovek uopšte nije mario za pogrde.Bodenštajn ga je učtivo pozdravio i predstavio sebe i Piju.

„Šta te žene hoće od vas?", raspitivala se Pija radoznalo.„Pitajte njih", odgovorio je čovek šturo. Nezainteresovano ju je

pogledao i nastavio da kreči. Uprkos hladnoći, nosio je samo sivu majicudugih rukava, farmerke i radničke cipele.

„Želeli bismo da razgovaramo s gospodinom Sartorijusom."Čovek se okrenuo, a Piji se učinilo da ga je prepoznala.„Niste li vi sinoć bili kraj kuće u Nojenhajnu u kojoj živi gospođa

Kramer?", pitala ga je. Ako ga je to zaprepastilo, nije dozvolio da se vidi.Zurio je u njih bez osmeha, očima neobično plavim, poput mora, i ona osetikako je obuzima vrućina.

„Jesam", rekao je. „Da li je to zabranjeno?"„Ne, naravno da nije. Ali šta ste vi tamo tražili?"„Majku. Dogovorili smo se da se vidimo, a ona se nije pojavila.

Zabrinuo sam se."„O, znači vi ste Tobijas Sartorijus?"Podigao je obrve, a oko usta mu se pojavila podrugljiva grimasa.„Da, ja sam. Ubica devojaka."Bio je privlačan na neki uznemirujuć način. Uzak, beličast ožiljak koji

mu se protezao od levog uva do brade činio je njegovo lice pravilnih crtazanimljivijim, umesto da ga unakazi. Nešto u načinu na koji ju je gledao,kod Pije je probudilo čudan osećaj. Pitala se zbog čega.

„ Vaša majka je sinoć doživela tešku nesreću", umešao se Bodenštajn.„Tokom noći je operisana i sada leži na intenzivnoj nezi. U kritičnom jestanju."

Pija je posmatrala kako se Tobijasu Sartorijusu na trenutak širenozdrve i kako mu se usne stežu u tanku crtu. Nakon toga je nemarnobacio valjak u kofu bele farbe i otišao do dvorišne kapije. Bodenštajn i

Pija su razmenili kratke poglede i krenuli za njim. Dvorište je ličilo nađubrište. Bodenštajnu se iznenada ote prigušen krik i on stade kaookamenjen. Pija se okrenula ka šefu. „Šta je bilo?", pitala ga je zapanjeno.

„Pacovi!", procedio je Bodenštajn. Prebledeo je kao kreč. „Prešao mije preko noge!"

„Nije ni čudo, u ovoj prljavštini." Pija je slegla ramenima i htela danastavi dalje, ali Bodenštajn je stajao kao da se pretvorio u stub soli.

„Ništa ne mrzim toliko kao pacove", rekao je uzdrhtalim glasom.„Ali ti si odrastao na seoskom imanju", odvrati Pija. „Mora da je tu i

tamo bilo pacova."„Upravo zato."Pija u neverici zavrte glavom. Nikada ne bi pomislila da njen šef ima

takvu fobiju!„Hajde", kazala mu je. „Pobeći će ako nas vide. Pacovi sa đubrišta su

plašljivi. Moja drugarica je ranije držala dva pacova kao ljubimce. To jeveć bilo nešto drugo. Mi smo se s njima..."

„Ne želim to da slušam!" Bodenštajn je duboko udahnuo. „Idi tinapred!"

„Eto ti ga na!" Pija nije mogla da se uzdrži da se ne isceri dok ju jeBodenštajn pratio u stopu. Nepoverljiv i svakog trenutka spreman dapobegne, odmeravao je gomile smeća sa obe strane uske staze koja jevodila do kuće.

„Uh, eno ga još jedan! I to debeo." Pija je iznenada stala. Bodenštajn sezakucao u nju i izbezumljeno se osvrtao oko sebe. Njegova uobičajenaopuštenost je nestala.

„Šalila sam se", iscerila se Pija, ali Bodenštajn nije mogao da senasmeje.

„Ako to uradiš još jednom, moraćeš brzo da voziš nazad do bolnice",zapretio je. „Samo što nisam dobio srčani udar!"

Krenuli su dalje. Tobijas Sartorijus je nestao u kući, ali vrata su ostalaotvorena. Bodenštajn je prestigao Piju pred vratima i preskočio tristepenika, kao putnik koji se nakon putovanja kroz močvaru konačnodočepao čvrstog tla. Na vratima se pojavio stariji čovek opuštenih ramena.Nosio je otrcane kućne papuče, isflekane sive pantalone i pohaban pletenidžemper koji je visio na njegovom mršavom telu.

„Da li ste Vi Hartmut Sartorijus?", upitala je Pija, na šta je ovajklimnuo glavom. Delovao je zapušteno poput svog dvorišta. U usko,

izduženo lice urezale su mu se duboke bore, a jedinu sličnost saTobijasom Sartorijusom predstavljale su neobično plave oči, koje su kodstarijeg čoveka izgubile svaki sjaj.

„Sin kaže da se radi o mojoj bivšoj supruzi." Glas mu je bio slab.„Da", Pija je klimnula glavom. „Juče je doživela tešku nesreću."„Uđite." Kroz uzak i mračan hodnik uveo ih je u kuhinju koja je mogla

biti prijatna da nije bila toliko prljava. Tobijas je stajao kraj prozora, rukuprekrštenih na grudima.

„Doktorka Lauterbah nam je dala vašu adresu", započeo je Bodenštajn,koji se brzo ponovo pribrao. „Prema izjavama svedoka, vašu bivšusuprugu je juče kasno po podne na stanici brzog voza za severni Zulcbahneko gurnuo preko ograde mosta, pravo na automobil u pokretu."

„Gospode bože." Iz čovekovog mršavog lica nestala je sva boja, arukom je stegao naslon jedne stolice. „Ali... Ko je mogao da uradi takonešto?"

„To ćemo ustanoviti", odgovorio je Bodenštajn. „Imate li neku ideju koje to mogao da učini? Da li je vaša bivša supruga imala neprijatelja?"

„Moja majka verovatno nije", javio se iz pozadine Tobijas Sartorijus.„Ali ja imam. Čitavu ovu prokletu selendru."

Glas mu je zvučao ogorčeno.„Sumnjate li na nekog određenog?", upitala je Pija.„Ne", zbrzao je Hartmut Sartorijus. „Ne, nikoga ne bih mogao da

optužim za nešto tako užasno."Pijin pogled je pao na Tobijasa Sartorijusa, koji je još uvek stajao kraj

prozora. Pošto je stajao nasuprot svetlu, nije mogla dobro da mu raspoznacrte lica, ali način na koji je podigao obrve i razvukao usta pokazivao jeda se ne slaže sa ocem. Pija je skoro mogla da oseti gnevne vibracije zakoje se činilo da dolaze od njegovog napetog tela. U očima mu je plamteodugo potiskivani gnev, kao mali, opasni plamičak, koji je samo čekaorazlog da se pretvori u šumski požar. Tobijas Sartorijus je bez sumnje biotempirana bomba. Nasuprot tome, njegov otac je delovao slabo i umorno,kao veoma star čovek. Stanje u kom su bili kuća i imanje govorilo je samoza sebe. Životna energija ovog čoveka bila je ugašena, a on se unajdoslovnijem smislu zabarikadirao iza ruševina svog života. Uvek je biloužasno biti roditelj ubice, ali koliko je tek za Hartmuta Sartorijusa injegovu suprugu od koje se razveo moralo biti strašno da žive u takomalom selu kao što je Altenhajn i da svakodnevno proživljavaju novu

golgotu, koju gospođa Sartorijus jednoga dana više nije mogla da podnosi.Napustila je supruga i ostavila ga samog, sigurno sa grižom savesti. Novipočetak joj nije ispao baš najsrećnije, što je njen prazni i bez ljubavinamešteni stan jasno pokazivao.

Pija je gledala u Tobijasa Sartorijusa na drugom kraju kuhinje.Izgubljen u mislima, grickao je zglob palca i zurio u daljinu. Šta je mislioiza tog svog bezizražajnog lica? Da li ga je jako pogađalo ono što je učiniosvojim roditeljima? Bodenštajn je Hartmutu Sartorijusu pružio svojuposetnicu, koju je ovaj kratko pogledao, a zatim tutnuo u džep štrikanogdžempera.

„Možda biste vi i sin mogli da se pobrinete za vašu bivšu suprugu.Zaista joj je loše."

„Naravno. Odmah ćemo otići u bolnicu."„Ako sumnjate ko je to mogao da učini, molim vas da ne oklevate da

nas pozovete."Sartorijus stariji klimnu glavom, dok njegov sin nije reagovao. Pija je

imala loš predosećaj. Nadala se da Tobijas Sartorijus neće početi da nasvoju ruku traži čoveka koji mu je napao majku.

* * *Hartmut Sartorijus je uterao automobil u garažu. Poseta Riti u bolnici

bila je grozna. Lekar s kojim je razgovarao nije hteo da se odvaži da dabilo kakvu prognozu. Rekao je da je imala sreće što joj je kičma ostalagotovo nepovređena, ali joj je od 206 kostiju, koliko ih ima u ljudskomtelu, polomljeno oko polovine, da ne govorimo o teškim unutrašnjimpovredama koje je zadobila prilikom pada na automobil. Dok su se vraćalikući, Tobijas nije progovarao, samo je mračno gledao ispred sebe. Zajednosu prošli kroz kapiju, ali on je zastao pred stepeništem koje je vodilo dokućnih vrata i podigao kragnu svoje jakne.

„Šta to radiš?", pitao je Hartmut Sartorijus sina.„Idem da udahnem još malo čistog vazduha."„Sada? Skoro je pola dvanaest. A lije kao iz kabla. Pokisnućeš do gole

kože po ovom odvratnom vremenu."„Proteklih deset godina nisam mogao ni da osetim kakvo je vreme."

Tobijas je gledao u oca. „Ne smeta mi ako pokisnem. A u ovo vreme mebar niko neće videti."

Hartmut Sartorijus je oklevao, a zatim ipak sinu položio ruku na rame.

„Nemoj da praviš nikakve gluposti, Tobi. Molim te, obećaj mi danećeš."

„Naravno da neću. Nema potrebe da brineš." Osmehnuo se, mada munije bilo do toga, sačekavši da otac uđe u kuću. Oborio je glavu i požuriokroz mrak, kraj praznih štala i obora. Pomisao na majku koja smrskanihkostiju leži na intenzivnoj nezi, sa svim onim cevčicama i aparatima,potresala ga je više nego što je očekivao. Da li je ovaj napad na nju biopovezan s njegovim izlaskom na slobodu? Ako bi umrla, što lekari nisumogli da isključe, taj neko ko ju je gurnuo s mosta imao bi na savestiubistvo.

Kada je stigao do zadnje kapije imanja, Tobijas je zastao. Bila jezatvorena i zarasla u korov i puzavicu. Proteklih godina se, po svoj prilici,više nije otvarala. Sutra će odmah početi da raščišćava. Nakon desetgodina osećao je ogromnu čežnju za svežim vazduhom i radom koji samorganizuje. Već nakon tri nedelje u zatvoru primetio je da će bez umnognapora zaglupeti. Advokat mu je saopštio da nema šanse da ga ranije pustena slobodu, a odbijena je i revizija postupka. Zbog toga se prijavio zadopisne studije na univerzitetu u Hagenu, a odmah je počeo da uči ibravarski zanat. Svakog dana je osam sati radio, jedan sat se baviosportom, a pola noći provodio nad svojim knjigama, kako bi nečimzaokupio misli i kako bi jednolične dane učinio podnošljivijim. Tokomgodina navikao se na stroga pravila, a iznenadna neorganizovanostnjegovog života delovala mu je opasno. Ne bi se moglo reći da je osećaonostalgiju za zatvorom, ali biće mu potrebno neko vreme da se ponovonavikne na slobodu. Preskočio je kapiju i našao se ispod zimzelenog žbunalovora, koji je, u međuvremenu, izrastao u veliko drvo. Skrenuo je ulevo iprošao pored ulaza na imanje Terlindenovih. Dvokrilna kapija od kovanoggvožđa bila je zatvorena, a iznad jednog potpornog stuba sada se nalazilakamera za nadzor. Odmah iza kuće počinjala je šuma. Nakon pedesetakmetara Tobijas je skrenuo na malu pešačku stazu koju su meštani zvali„Šilo", a koja je oko sela krivudala do groblja, kraj zadnjih dvorišta ibaštica posadenih iza tesno zbijenih kuća. Tobijas je poznavao svakićošak, svaki stepenik i svaku ogradu - ništa se nije promenilo! Kad su bilimladi, često su trčali ovuda na putu do crkve, do sportskog igrališta ili dokuće nekog druga. Tobijas je gurnuo ruke u džepove. S leve strane, umajušnoj kućici živela je stara Marija Ketels. Ona je bila jedini svedoknjegove odbrane i tvrdila je da je videla Stefani kasno one večeri kada je

nestala, ali sud nije uvažio njen iskaz. Svi u Altenhajnu su znali da jeMarija Ketels izlapela, a uz to još i poluslepa. U to vreme mora da je većdobro prevalila osamdesetu, a u međuvremenu se sigurno preselila nagroblje. Kraj njenog imanja bilo je imanje Paškeovih. Ono se graničilo saSartorijusovim i bilo je uredno kao i uvek. Stari Paške je svaku travčicukoja neplanirano nikne odmah uništavao hemikalijama. Ranije je radio ugradskoj upravi i mogao je da se posluži materijalom sa gradskoggradilišta, kao i sve komšije koje su radile za firmu Hehst AG, i koje subez ikakve griže savesti svoje kuće i bašte renovirale materijalompreduzeća. Paškeovi su bili roditelji Gerde Pič, majke Tobijasovog drugaFeliksa. Ovde je svako bio rođak nekome iza ćoška i svi su bili odličnoupućeni u tuđu porodičnu situaciju. Ni najveće tajne nisu ostajaleskrivene, a najradije se tračarilo o neuspesima, porazima i bolestimakomšija. Zahvaljujući nepovoljnom položaju, u uskoj dolini među brdima,Altenhajn je uglavnom bio pošteđen novogradnji. Ljudi su se ovde slabodoseljavali, tako da je seoska zajednica već stotinak godina bila manje-više ista.

Tobijas je stigao do groblja i ramenom gurnuo malu drvenu kapiju,koja se uz neprijatnu škripu otvorila. Golo granje visokog drveća međugrobovima šibalo je na vetru koji je prerastao u oluju. Tobijas je laganoišao između redova nadgrobnih spomenika. Nikada se nije plašio groblja.Na njemu je uvek osećao mir. Približio se crkvi baš u trenutku kad je satna zvoniku izbijao ponoć. Zastao je, zabacio glavu i načas posmatraozdepasti crkveni toranj od sivog kvarcita. Ne bi li ipak bilo bolje da jeprihvatio Nađinu ponudu i uselio se kod nje dok ne stane na noge? UAltenhajnu ga nisu želeli, to je potpuno jasno. Ali nije mogao tek tako daostavi oca na cedilu! Mnogo je dugovao svojim roditeljima, koji mu nikadanisu okrenuli leđa, mada je osuđen za ubistvo dveju devojaka. Tobijas jeobišao oko crkve i ušao u portu. Preplašeno se trgao kada je spazio da ses njegove desne strane nešto kreće. Na slaboj svetlosti ulične svetiljkeraspoznao je lik tamnokose devojke koja sedi na naslonu drvene klupeblizu ulaza u crkvu i puši. Srce mu je žestoko udaralo i nije mogao daveruje svojim očima. Pred njim je sedela Štefani Šneberger.

* * *Ni Amelija nije bila ništa manje uplašena kada je pod crkvenu

nadstrešnicu iznenada stupio neki čovek. Jakna mu se presijavala od

vlage, a potpuno mokra tamna kosa visila oko lica. Nikada ranije ga nijevidela, ali uprkos tome odmah je znala ko je.

„Dobro veče", kazala je vadeći slušalice ajpoda iz ušiju. Glas AdrijanaHejtsa, pevača njene najomiljenije grupe Diary of Dreams, odjekivao je izslušalica sve dok nije isključila ajpod. U potpunoj tišini čula se samo kiša.Drumom ispod crkve prošao je nekakav automobil. Svetlost njegovihfarova na delić sekunde preletela je preko čovekovog lica. Bez ikakvesumnje, to je bio Tobijas Sartorijus! Amelija je na internetu videladovoljno njegovih fotografija da bi mogla da ga prepozna. Zapravo je lepoizgledao. Čak bi se moglo reći i da je prilično zgodan. Uopšte nije bio kaovećina likova u ovoj selendri. A naročito nije izgledao kao ubica.

„Zdravo", odgovorio je konačno, odmerivši je s čudnim izrazom lica.„Šta radiš tu ovako kasno?"

„Slušam muziku. Pušim. Čekam da kiša malo stane pa da idem kući."„Aha."„Ja sam Amelija Frelih", kazala je. „A ti si Tobijas Sartorijus, je l'

tako?"„Da. Otkud znaš?"„Puno sam slušala o tebi."„Ako živiš u Altenhajnu, to je valjda neizbežno." Glas mu je zvučao

jetko. Činilo se da razmišlja gde da je svrsta.„Živim ovde tek od maja", objasnila mu je Amelija. „U stvari, došla

sam iz Berlina. Dokačila sam se s maminim novim dečkom, pa su mepreselili kod oca i maćehe."

„A oni te puštaju da tek tako skitaš okolo?" Tobijas Sartorijus senaslonio na zid i prodorno je posmatrao. „Sada kad se ubica vratio uselo?"

Amelija se široko nasmejala. „Mislim da oni još uvek nisu ni čuli zato. Ali ja jesam. Uveče radim tamo preko." Pokazala je glavom u pravcugostionice koja se nalazila s druge strane parkirališta pored crkve. „Tamosi već dva dana glavna tema razgovora."

„Gde?"„U Crnom konju."„A, tamo. Toga u moje vreme još nije bilo."Amelija se setila da je u vreme kada su se u Altenhajnu desila ubistva

otac Tobijasa Sartorijusa držao jedinu gostionicu u selu, Zlatnog petla.„A šta ti radiš ovde u ovo doba?" Amelija je iz ranca iščeprkala paklu

cigareta i ponudila mu. Na trenutak je oklevao, da bi zatim uzeo cigaretu izapalio i njoj svojim upaljačem.

„Prosto hodam naokolo." Podigao je nogu na zid. „Deset godina sambio u zatvoru, tamo to nisam mogao."

Neko vreme su ćutke pušili. S druge strane parkirališta nekolikookasnelih gostiju izašlo je iz Crnog konja. Do njih su dopirali glasovi, azatim su čuli kako se vrata automobila zatvaraju. Zvuk motora sepostepeno udaljio.

„Zar se ne plašiš noću u mraku?"„Ne." Amelija je odmahnula glavom. „Ja sam iz Berlina. Ponekad sam

s drugarima noćila u praznim kućama predviđenim za rušenje, a nekolikoputa imali smo frku s klošarima koji su se tu već uselili. Ili s pandurima."

Tobijas Sartorijus je pustio da mu dim cigarete izlazi kroz nos.„Gde stanuješ?"„U kući pored Terlindenovih."„A?"„Da, znam. Tis mi je ispričao. Tu je nekad živela Snežana." Tobijas

Sartorijus se ukočio.„E, sad lažeš", rekao je trenutak kasnije izmenjenim glasom.„Ne lažem", pobunila se Amelija.„Lažeš. Tis ne govori. Nikada."„Sa mnom govori. Ponekad. On mi je prijatelj."Tobijas povuče još jedan dim. Žar cigarete mu je obasjalo lice i

Amelija primeti da je podigao obrve.„Nije mi dečko, ako misliš na to", rekla je brzo. „Tis mi je najbolji

prijatelj. I jedini..."

Nedelja, 9. novembar 2008.

Proslava sedamdesetog rođendana grofice Leonore fon Bodenštajn nijebila organizovana u otmenom hotelu u koji je pretvoren stari zamak, već udvorani za jahanje, mada je Bodenštajnova snaha Mari-Luiz žestokoprotestovala protiv toga. Ali grofica nije htela, kako se izrazila, da se okonjene ličnosti pravi halabuka. Skromna i vezana za prirodu, kakva jeoduvek bila, izričito je zahtevala malu i trezvenu proslavu u ergeli ili udvorani za jahanje, a Mari-Luiz Bodenštajn je na to morala da pristane.Organizovanje ovog „iventa"* preuzela je u svoje ruke, odlučno iprofesionalno, onako kako je to ona umela, a rezultat je bio zadivljujuć.

Bodenštajn i Kozima su s malom Sofijom stigli na plemićko imanjeBodenštajnovih negde posle jedanaest i jedva im je pošlo za rukom dapronađu mesto za parkiranje. U starom unutrašnjem dvorištu dvorane zajahanje, popločanom turskom kaldrmom i okruženom brižijivo obnovljenimzgradama sa ukrasnom drvenom konstrukcijom, nije se mogla videti nijedna jedina slamčica, a velika štalska vrata bila su širom otvorena.

„Gospode bože", primetila je Kozima veselo. „Mari-Luiz mora da jenaterala Kventina da radi i noću!"

Stare, visoke štalske prostorije iz 1850. činile su jedan deočetvorougaonog štalskog kompleksa grofovskog zamka. Tokom godinastekle su postojanu patinu koja se sastojala od paučine, prašine ilastavičjeg izmeta - ali ona je sada nestala bez traga. Svi pregraci za konje,zidovi i visoke tavanice blistali su novim sjajem, drveni okviri malihprozora sveže su ofarbani, čak su i boje na zidnim slikama sa scenama izlova bile osvežene. Konjima, koji su radoznalo izvirivali iz svojihpregradaka i posmatrali gužvu u širokim štalskim prolazima, u čast oveproslave upleli su grive. U predvorju, ljupko ukrašenom kao za praznikokončanja žetve, kelneri iz hotela u zamku služili su šampanjac.

Bodenštajn se široko osmehivao. Njegov mlađi brat Kventin spadao jeu nemarne ljude; bavio se poljoprivredom i upravljao imanjem i štalama, ini najmanje mu nije smetalo ako je zub vremena ostavio svoj trag.Odgovornost za restoran gore u zamku sve više je prepuštao svojoj ženi, aMari-Luiz je tokom proteklih godina od njega napravila prvoklasan lokalsa pet zvezdica, čiji se dobar glas proširio daleko izvan ove oblasti.

Slavljenicu su našli okruženu porodicom i gostima željnim da joj

čestitaju u predvorju dvorane za jahanje, koja je takođe bila predivnoukrašena, a taman kad je Bodenštajn jedva uspeo da majci čestitarođendan, na jahačku stazu stupio je duvački orkestar konjičkog udruženjaiz obližnjeg Kelkhajma, obeleživši na taj način početak programa. Svetačke programa predstavljale su iznenađenje koje su treneri i polazniciškole jahanja pripremili za svoju groficu.

Bodenštajn je razmenio par reči sa svojim sinom Lorencom, koji je skamerom u ruci snimao čitav događaj. Njegova devojka Tordis bila jeodgovorna za uspeh tačke u kojoj dresirani konji plešu kadril i za nastupgrupe akrobata na konjima, a kasnije će i sama jahati u tački s konjičkimskokovima. U okupljenom mnoštvu Bodenštajn je naleteo na svoju sestruTerezu, koja je doputovala zbog ove proslave. Dugo se nisu videli i bilo jemnogo toga o čemu su mogli da razgovaraju. Kozima je sa Sofijom zauzelamesto kraj svoje majke, grofice Rotkirh, na tribinama kraj dugačke stranestaze za jahanje i pratila predstavu dresiranih konja.

„Kozima izgleda deset godina mlađe", zaključila je Bodenštajnovasestra pijuckajući šampanjac. „Mogla bih da postanem ljubomorna."

„Malo dete i dobar muž čine čuda", odgovori Bodenštajn široko senasmejavši.

„Samouveren si kao i uvek, mali moj brate", odgovori mu Terezapodrugljivo. „Kao da od vas muškaraca zavisi da li će žena dobroizgledati!"

Bila je dve godine starija od Bodenštajna i, kao i uvek, prosto jezračila energijom. To što joj je odmereno lice bilo pre suvonjavo negolepo i što joj je tamna kosa prošarana prvim sedim pramenovima nimalonije umanjivalo šarm kojim je zračila. Jednom prilikom kazala je da jesvaku boru i svaku sedu u kosi stekla teškim radom. Suprug koji je ranopreminuo od srčanog udara ostavio joj je uglednu, ali poslovno neisplativupržionicu kafe u Hamburgu, porodični zamak u Šlezvig-Holštajnu, kome jehitno potrebno renoviranje, i veći broj nekretnina pod velikom hipotekom unajboljem delu Hamburga. Kao diplomirani ekonomista, ona je nakonmuževljeve smrti, uprkos tome što je imala troje dece i što joj izgledi zabudućnost nisu bili baš ružičasti, energično preuzela kormilo u svoje ruke ineustrašivo se bacila u bitku s poveriocima i bankama. Sada, posle desetgodina marljivog rada i veštih poslovnih poteza, njena firma i privatniposed bili su spaseni i obnovljeni. Nijedno radno mesto nije izgubljeno, aTereza je uživala izuzetan ugled kod zaposlenih i poslovnih partnera.

„Kad je već reč o muškarcima", javio se za reč i Kventin, „kako stojestvari kod tebe? Ima li nešto novo?"

Ona se nasmejala. „Dama ne priča o svojim zadovoljstvima."„Zašto ga nisi dovela?"„Zato što sam znala da biste se bacili na sirotog čoveka i nemilosrdno

ga secirali." Klimnula je glavom u pravcu svojih roditelja i ostalih rođaka,koji su pažljivo pratili zbivanja na jahačkoj stazi. „Kao i čitava ovabulumenta."

„Znači, imaš nekoga", nije popuštao Kventin. „Reci nam bar nešto onjemu."

„Neću." Pružila je praznu čašu ka svom najmlađem bratu. „Mogao bida se postaraš da nam donesu još."

„Zašto uvek ja", požalio se Kventin, ali je po navici poslušao i otišaopo šampanjac.

„Da li ti i Kozima imate problema?", upitala je Tereza okrenuvši seBodenštajnu. On je iznenađeno pogledao sestru.

„Ne", rekao je. „Otkud ti sad pa to?"Slegla je ramenima, ne skidajući oči sa snahe. „Nešto je među vama

drugačije."Bodenštajn je bio svestan nepogrešive sestrine intuicije. Nije imalo

smisla da laže, jer između njega i Kozime stvari zaista nisu stajale bašnajbolje.

„Pa, letos smo posle naše srebrne svadbe imali jednu malu krizu",priznao je. „Kozima je iznajmila vilu na Majorci i htela je da cela porodicatamo letuje tri nedelje. Ali ja sam nakon nedelju dana morao da otputujem,imali smo jedan težak slučaj. I ona mi je to zamerila."

„Aha."„Prebacivala mi je da je ostavljam sasvim samu sa Sofijom, mada smo

se drugačije dogovorili. Ali šta je trebalo da uradim? Na kraju krajeva,nisam mogao da odem na porodiljsko odsustvo i da sedim kod kuće!"

„Ali ipak si mogao da uzmeš tri nedelje odmora", odgovorila jeTereza. „Neću da te gnjavim, ali ti si ipak državni službenik. U tvomodsustvu bi trebalo da bude nekoga ko te menja, zar nije tako?"

„Da li to u tvom glasu čujem prezir prema mojoj profesiji?"„Ne budi tako osetljiv, dragi moj!", umirivala ga je sestra. „Ali mogu

da razumem da je Kozima bila ljuta. I ona ima svoj posao i stvarno se neuklapa u šemu deca-crkva-kuhinja, u koju bi je ti, kao stari mačo, najradije

strpao. Možda ti je čak i drago što više ne ide na ekspedicije i što je imašsasvim pod svojom šapom."

„To uopšte nije tačno!", bunio se Bodenštajn uvređeno. „Uvek sampodržavao njen rad. Cenim to što radi."

Tereza ga je pogledala, a licem joj se širio podrugljiv osmeh. „Koješta.Pričaj to kome hoćeš, samo nemoj meni. Ja te ipak dugo poznajem."

Bodenštajn je zatečeno ćutao. Pogled mu je odlutao ka Kozimi.Njegova starija sestra je uvek umela da mu bez po muke gurne prst u oko.A i ovog puta je imala pravo. Zaista je osećao olakšanje što Kozima,otkako je Sofija došla na svet, nije više nedeljama putovala po belomsvetu. Ali nije mu se dopadalo da mu to kaže sestra.

Kventin se vratio sa tri čaše šampanjca, a njihov razgovor se okrenuodrugim, lakšim temama. Kad su jahačke tačke završene, Mari-Luiz jeotvorila bife koji su njeni saradnici neshvatljivom brzinom napravili upredvorju štala. Stolovi na rasklapanje s posluženjem, prekriveni belimstolnjacima i ukrašeni buketima cveća, i dugački redovi klupa tapaciranihudobnim jastucima prosto su pozivali da se sedne. Bodenštajn je sretaorođake i stare prijatelje koje dugo nije video, bilo je puno tema zarazgovor i smeh. Atmosfera je bila opuštena. Video je da Kozimarazgovara s Terezom i ponadao se da je njegova sestra ne huška protivnjega svojim feminističkim pričama. Sofija će iduće godine poći uobdanište, pa će Kozima ponovo imati više vremena za sebe. Radila je najednom novom filmskom projektu, koji ju je veoma zaokupljao. U jednomnapadu dobre volje, Bodenštajn se obavezao da će ubuduće ranije dolazitikući i da će se potruditi da vikendom bude slobodan, kako bi češće mogaoda pričuva dete umesto Kozime. To bi možda pomoglo da se popravinjihov odnos, koji je nakon debakla na Majorci bio veoma napet.

„Tata." Rozalija ga je dotakla po ramenu, pa se okrenuo svojoj starijojćerki. Ona je u zamku hotelu učila kuvanje kod šefa kuhinje Žan-Iva SenKlera, vrhunskog francuskog kuvara, a sad je nadgledala bife. Za ruku jedržala Sofiju, koja je od glave do pete bila umazana nečim smeđim, za štase Bodenštajn nadao da nije ono što on misli.

„Ne mogu da nađem mamu", rekla je Rozalija iznervirano. „Možda bi timogao da presvučeš patuljka. Mama sigurno ima rezervnu odeću u autu."

„Šta joj je to po licu i rukama?" Bodenštajn je s mukom izvlačio dugenoge ispod stola.

„Ne brini, samo čokoladni krem", odgovorila je Rozalija. „Moram da

idem da radim."„Dođi ovamo, ti malo svinjče." Bodenštajn je dohvatio svoju najmlađu

ćerku i podigao je u naručje. „Kako to izgledaš, a?"Sofija se koprcala odgurujući se ručicama o njegove grudi. Nije mogla

da podnese da joj sloboda kretanja bude ograničena. Sa obrazima poputbreskvica, mekom tamnom kosom i očima plavim kao različak, bila jeslatka da je pojedeš, ali izgled je varao. Sofija je nasledila Koziminu naravi umela je da sprovede svoju volju. Bodenštajn ju je izneo kroz vrataergele i preneo preko dvorišta. Slučajno je levo, kroz otvorena vratakovačnice, bacio pogled na drugu stranu unutrašnjeg dvorišta i na svojeiznenađenje ugledao Kozimu, koja je hodala tamo-amo i razgovaralamobilnim telefonom. Iznenadio ga je način na koji je provlačila ruku krozkosu, držala glavu i smejala se. Zašto se krila da bi telefonirala?

Pre nego što je mogla da ga vidi, brzo je otišao dalje, ali duboko unjemu ostao je lak osećaj nepoverenja, kao majušna bodlja.

* * *Kao i svake nedelje posle crkve, u Crnom konju se okupljalo

uobičajeno društvo. Ovaj prepodnevni odlazak u kafanu bio je rezervisansamo za muškarce, dok su se žene kod kuće bavile nedeljnim ručkom.Između ostalog i zato, Amelija je nedelju u Altenhajnu doživljavala kaovrhunac malograđanštine. Danas je bio prisutan i šef, glavom i bradom.Andreas Jagilski je preko nedelje vodio računa o svoja dva otmenarestorana u Frankfurtu, dok je vođenje Crnog konja prepuštao ženi išuraku. Samo nedeljom je bio tu. Amelija ga nije baš naročito volela.Jagilski je bio krupan čovek, buljavih žabljih očiju i debelih usana.Rozvita je ispričala Ameliji da je posle pada Berlinskog zida bio jedan odprvih istočnih Nemaca u Altenhajnu. Radio je kao kuvar u Zlatnom petlu,ali je svog poslodavca bezobzirno ostavio na cedilu već na prvi znak damu preti propast, da bi mu na podmukao način postao konkurencijaotvorivši Crnog konja. S potpuno istom ponudom hrane i pića kao i ugostionici Hartmuta Sartorijusa, ali sa znatno povoljnijim cenama iluksuzom velikog parkirališta, izmakao je tlo ispod nogu bivšem šefu i uznatnoj meri doprineo zatvaranju Zlatnog petla. Rozvita je do samog krajabila odana Sartorijusu, i tek preko volje prihvatila je posao kod Jagilskih.

Amelija se ujutru veoma brižljivo sredila, uplela je kosu u dve kike ivrlo malo se našminkala. Iz maćehinog ormana pozajmila je belu bluzu

veličine XXS, dok je u svom, nakon što je malo preturala po stvarima,pronašla seksi, ultrakratku, mini-suknju. Odeću je dopunila neprovidnimcrnim čarapama i niskim čizmama. Pred ogledalom je bluzu, koja joj jezapravo bila preuska, raskopčala toliko da su joj se videli dekolte i crnibrushalter. Dženi Jagilski nije dopustila da je to izbaci iz ravnoteže i samoju je kratko odmerila, ali njen muž je duboko zavirio u Amelijin dekolte ipritom joj namignuo. Sedeo je za okruglim stolom za stalne goste u sredinigostionice, između Luca Rihtera i Klaudijusa Terlindena, koji je u Crnomkonju bio prilično redak gost, ali danas je nastojao da se predstavi kaoveseljak i narodski čovek. I za šankom je bilo toliko muškaraca da su imse laktovi dodirivali, a Dženi i njen brat Jerg su uvežbanim pokretimatočili pivo. Manfred Vagner se donekle oporavio, a izgleda da je čak bio ikod berberina, jer je njegova čupava brada nestala, pa je izgledao doneklepristojno. Kada je za sto za stalne goste donela novu rundu piva, Amelijaje čula ime Tobijasa Sartorijusa, pa je načuljila uši.

„...drzak i nadmen kao i uvek", govorio je Luc Rihter. „To što se ovdepojavio čista je provokacija."

Razlegao se žamor odobravanja, jedino su Terlinden i Jagilski ćutali.„Ako tako nastavi, pre ili kasnije će najebati", dodao je neko drugi.„Neće taj dugo ostati ovde", kazao je treći. „Mi ćemo se za to

pobrinuti."Čovek koji je to rekao bio je krovopokrivač Udo Pič, a ostali muškarci

su sa odobravanjem mrmljali i klimali glavama.„Ljudi moji, niko od vas se ni za šta neće pobrinuti", uključio se

Klaudijus Terlinden. „Momak je odležao svoju kaznu i sada može da živikod svog oca koliko god hoće i neće ovde praviti nikakvih problema."

Okupljeni su zaćutali, niko se nije usudio da mu protivureči, aliAmelija je videla kako su pojedinci krišom razmenili poglede. KlaudijusTerlinden je možda hteo da okonča raspravu, ali ni on nije mogao ništaprotiv kolektivnog neraspoloženja koje je u Altenhajnu vladalo premaTobijasu Sartorijusu.

„Osam piva za gospodu", javila se Amelija, koja je odjednom osetilakako joj poslužavnik postaje pretežak.

„O, da, hvala ti, Amelija." Terlinden joj je blagonaklono klimnuoglavom, ali izraz lica mu se na delić sekunde nevoljno izmenio. Odmah sepribrao i pomalo se usiljeno nasmejao. Amelija je shvatila da je razlognjegovog zaprepašćenja bio njen izmenjen izgled. Uzvratila je osmeh,

koketno nakrivila glavu i gledala ga u oči malo duže nego što bi pristojnedevojke to trebalo da rade, da bi zatim krenula da raščisti susedni sto.Osećala je da on prati pogledom svaki njen pokret i nije mogla da odoli ada namerno ne vrcne guzom dok je išla ka kuhinji s poslužavnikom punimprljavih čaša. Nadala se da su muškarci propisno ožedneli, jer je gorela odželje da još malo prisluškuje i čuje još zanimljivih stvari. Njenointeresovanje za čitavu tu stvar dosad je poticalo od činjenice da jezaključila kako između nje i jedne žrtve ubistva postoji neka veza, a poštoje juče upoznala Tobijasa Sartorijusa, imala je i nov podstrek. On joj sedopadao.

* * *Tobijas Sartorijus je ostao bez reči. Kada mu je Nađa ispričala da živi

u ulici Karpfenveg u frankfurtskoj četvrti Vesthafen, zamišljao je nekurenoviranu staru zgradu u pristojnom delu grada, ali ne i ovo što je sadvideo. U ogromnoj oblasti bivše lučke četvrti, na nekadašnjem lučkomdoku, nekoliko blokova južno od glavne železničke stanice, izrastao jejedan nov, ekskluzivan deo grada s modernim poslovnim zgradama sadruge strane ulice i dvanaest sedmospratnih stambenih zgrada, koji se sadazvao Karpfenveg. Parkirao je automobil uz trotoar i zapanjeno prešaopreko mosta i bivšeg lučkog pristaništa, s buketom cveća u ruci. U crnojvodi ogiedalo se nekoliko jahti privezanih za dok. Nađa ga je pozvala dapo podne dođe kod nje na večeru. Tobijas, doduše, nije osećao baš nekuveliku želju da se vozi u grad, ali Nađi je ipak dugovao nešto zanepokolebljivu vernost s kojom je proteklih godina ostala uz njega. Zbogtoga se istuširao i obukao, da bi oko osam uveče krenuo očevimautomobilom, ne sluteći kakve ga promene očekuju. Počelo je s novimnovcatim kružnim putem oko Tengelmanove pijace u Bad Zodenu; nikao jei tržni centar Majn-Taunus u Zulcbahu, a u Frankfurtu više uopšte nijeumeo da se snađe.

Za neuvežbanog vozača kao što je on, taj grad je bio prava noćnamora. Zakasnio je skoro čitav sat, i dugo je lutao pre nego što je pronašaokuću sa odgovarajućim brojem.

„Idi liftom do sedmog sprata", uputio ga je Nađin veseli glas izinterfona. Čulo se zujanje dugmeta za otvaranje vrata i Tobijas uđe uotmeno uređeno predvorje od stakla i granita. Stakleni lift ga je zanekoliko sekundi odneo uvis, a pogled preko vode na horizont Frankfurta,

koji se tokom proteklih godina veoma promenio, bio je očaravajući. Bilo jemnogo novih višespratnica.

„Tu si konačno!" Nađa mu je, sva blistava, krenula u susret kada je nasedmom spratu izašao iz lifta. Nespretno joj je pružio buket uvijen ucelofan, koji je kupio na benzinskoj pumpi.

„Ama, nije trebalo." Uzela je buket, uhvatila ga za ruku i povela u stanod koga mu je zastao dah. Stan na poslednjem spratu bio je prelep.Ogromni panoramski prozori sve do blistavog parketa nudili suveličanstven pogled na sve strane. U kaminu je pucketala vatrica, iznevidljivih zvučnika dopirao je topli glas Leonarda Koena, a prefinjenasvetlost upaljenih sveća još više je naglašavala veličanstvenost prostorije.Tobijas je za trenutak bio u iskušenju da se na samom ulazu okrene ipobegne. On nije bio zavidljiv čovek, ali pri pogledu na ovaj stan iz snovažestoko, kao retko kad ranije, preplavio ga je osećaj da je gubitnik, i grlomu se steglo. Nađu i njega razdvajali su čitavi svetovi. Šta je, kog đavola,htela od njega? Ona je bila slavna, bogata, prelepa - sasvim sigurno jesvoje večeri mogla da provodi s drugim imućnim, zabavnim i duhovitimljudima, umesto sa ogorčenim bivšim robijašem poput njega.

„Daj mi jaknu", rekla je. Svukao se, i odmah se postideo svoje jeftine,pohabane jakne. Nađa ga je ponosno povela u veliku kuhinju strpezarijom, sa kuhinjskim radnim stolom smeštenim u sredini. U stanu supreovladavali granit i plemeniti čelik, a kuhinjski aparati bili su vrhunskemarke gagenau. Širio se primamljiv miris pečenog mesa, a Tobijas jeosetio kako mu se želudac grči. Čitavog dana rintao je na imanju iraščišćavao đubre, i gotovo ništa nije pojeo. Nađa je iz blistavoghromiranog američkog frižidera izvukla flašu šampanjca moet &šado,usput mu pričajući kako je ovaj stan zapravo uzela samo da bi imala gdeda prenoći kada se nalazi na snimanju u Frankfurtu - nije podnosila hotele- ali da joj je, u međuvremenu, postao glavno mesto za život. Sipala ješampanjac u dve kristalne čaše i pružila mu jednu.

„Raduje me što si došao", nasmešila se.„Hvala ti što si me pozvala", uzvratio je Tobijas. Povratio se od prvog

šoka i već je bio u stanju da joj uzvrati osmeh.„Za tebe", reče Nađa kada su se kucnuli čašama.„Ne, za tebe", odgovorio je Tobijas ozbiljno. „Hvala ti za sve."Kako je postala lepa. Njeno gotovo muškobanjasto, jasno lice sa

slatkim pegicama, koje je ranije, uprkos svojim pravilnim crtama, uvek

delovalo pomalo ćoškasto, sada je postalo mekše. Svetle oči su blistale, anekoliko pramenova kose boje meda izvuklo se iz punđe i padalo joj niznežan, blago preplanuo vrat. Bila je vitka, ali ne premršava. Između punihusana videli su se beli i pravilni zubi, lep rezultat omražene zubne protezekoju je nosila kao tinejdžerka. Nasmešili su se jedno drugom i otpiligutljaj šampanjca, a ispred Nađinog lica mu iznenada iskrsnu lice jednedruge žene. Da, upravo tako je želeo da živi sa Štefani, pošto završistudije medicine, kada bude dobro zarađivao kao lekar. Bio je ubeđen daje u njoj pronašao ljubav svog života, sanjao je o zajedničkoj budućnosti, odeci...

„Šta ti je?", pitala ga je Nađa gledajući ga ispitivački. Tobijas jojuzvrati pogled. „Ništa. Zašto?"

„Iznenada si izgledao tako uplašeno."„Znaš koliko dugo nisam pio šampanjac?" Naterao je sebe da se široko

osmehne, ali sećanje na Štefani ga je zabolelo. Još uvek, nakon svih ovihgodina, mislio je na nju. Ta iluzija potpune sreće trajala je samo četirinedelje, a završila se katastrofom. Otresao se neprijatnih misli i seo zakuhinjski sto, koji je Nađa lepo postavila. Poslužila je torteline punjenesirom rikotom i spanaćem, savršeno ispečeni goveđi file s prelivom, salatuod rukole s rendanim parmezanom, a uz sve to odlično crno vino pomerol,staro petnaest godina. Tobijas je zaključio da mu nije teško da razgovara sNađom, mada se bojao da će biti. Pričala mu je o svom poslu, o značajnimi beznačajnim događajima i susretima - i to na zanimljiv način, ne hvalećise onim što je postigla. Nakon treće čaše crnog vina Tobijas je počeo daoseća njegovo dejsrvo. Napustili su kuhinju da bi seli na kožni kauč udnevnoj sobi, ona na jedan, a on na drugi kraj. Kao dobri, stari prijatelji.Iznad kamina je visio uramljen plakat Nađinog prvog filma - jedino što jeukazivalo na veliki uspeh koji je postigla kao glumica.

„Stvarno je neverovatno šta si sve postigla", rekao je Tobijas bezogorčenja. „Strašno sam ponosan na tebe."

„Hvala ti." Nasmejala se i podvukla nogu ispod sebe. „Tja. Ko bionomad u to poverovao: ružna Natali danas je velika filmska zvezda."

„Ali ti nikad nisi bila ružna", usprotivio se Tobijas, zapanjen što je tomislila.

„U svakom slučaju, nikad me nisi primećivao."Po prvi put ove večeri razgovor se približio nezgodnoj temi, koju su

dosad oboje pažljivo izbegavali.

„Ali uvek si mi bila najbolja drugarica", rekao je Tobijas. „Svedevojke su bile ljubomorne na tebe, jer sam s tobom provodio tolikovremena."

„Ali nikad me nisi poljubio..."To je rekla zadirkujući ga, ali Tobijasu je iznenada postalo jasno da je

tada morala biti povređena. Nijedna devojčica ne želi da bude najboljadrugarica zgodnom dečku, ma koliko to u njegovim očima izgledalo kaoneka velika čast. Tobijas je pokušao da se seti zbog čega se nikada nijezaljubio u Nađu. Možda zato što mu je bila poput mlađe sestre? Zajednosu se igrali u pesku, zajedno išli u obdanište i u osnovnu školu. Njenopostojanje u njegovom životu bilo je nešto što se podrazumeva. Ali sadase nešto promenilo. Promenila se Nađa. Pored njega nije više sedelaNatali, ona iskrena, pouzdana, verna drugarica iz obdaništa. Pored njega jesedela izuzetno privlačna, prelepa žena, koja mu je, kako je postepenopočeo da shvata, slala sasvim nedvosmislene signale. Da li je zaistamoguće da s njim želi nešto više od prijateljstva?

„Zašto se nikad nisi udala?", upitao ju je direktno. Njen glas je postaopromukao.

„Zato što nikad nisam srela pravog muškarca." Nađa je sleglaramenima, nagnula se nad sto i nasula u čaše još crnog vina. „Moj posao jepoguban za veze. A pored toga, većina muškaraca ne može da podneseuspešnu ženu. A ni ja sasvim sigurno ne želim nekog uobraženog, u sebezaljubljenog kolegu iz svoje profesije. To ne može da izađe na dobro.Sasvim je dobro ovako kako je."

„Pratio sam tvoju karijeru. U zatvoru ima mnogo vremena za čitanje igledanje televizije."

„Koji od mojih filmova ti se najviše dopao?"„Ne znam", Tobijas se nasmejao. „Svi su dobri."„Samo mi laskaš." Nakrivila je glavu. Tedan nestašni pramen kose pao

joj je na čelo. „U stvari se uopšte nisi promenio."Zapalila je cigaretu, povukla jedan dim i stavila je Tobijasu između

usana, kao što su to nekad često činili. Lica su im se približila. Tobijas jepodigao ruku i dodirnuo joj obraz. Osetio je njen topli dah na svom licu, azatim i njene usne na svojima. Oboje su oklevali na trenutak.

„Biće loše po tvoj ugled ako neko dozna da se družiš sa bivšimrobijašem", prošaputao je Tobijas.

„Možeš misliti, nikad me nije bilo briga za ugled", odgovorila mu je

promuklim glasom. Uzela mu je cigaretu iz ruke i nemarno je ostavila upepeljaru iza sebe. Obrazi su joj se zarumeneli, a oči blistale. Osetio jenjenu želju kao odjek svoje sopstvene i privukao je u zagrljaj. Ruke su muklizile preko njenih butina i obuhvatale joj bokove. Srce mu je sve brželupalo, talas strasti mu je preplavio telo kada je osetio njen jezik u svojimustima. Kada je poslednji put spavao sa ženom? Nije više mogao ni da sese t i . Štefani... Crvena sofa... Poljubac im je postao strastven. Neprekidajući ga, poskidali su odeću i strasno vodili ljubav, nemo, zadihano ibez ikakvih nežnosti. Za njih će biti dovoljno vremena kasnije.

Ponedeljak, 10. novembar 2008.

Klaudijus Terlinden je pio kafu stojeći i gledao kroz kuhinjski prozor ususednu kuću, smeštenu nešto niže od njegove. Ako požuri, ponovo bimogao da pokupi devojku kolima, dole na autobuskoj stanici. Kada mu jenjegov trgovački zastupnik Arne Frelih pre nekoliko meseci predstaviosvoju gotovo odraslu ćerku iz prvog braka, devojka nije odmah privuklanjegovu pažnju. Pirsinzi, uvrnuta frizura i čudna crna odeća išli su mu naživce, kao i njeno namrgođeno lice i odbojno držanje. Ali juče, kad mu senasmešila u Crnom konju, pogodila ga je spoznaja kao munja. Ta devojkaje na skoro sablastan način ličila na Štefani Šneberger. Isto bledo lice finihcrta, puna usta, tamne, pametne oči - prosto neverovatno!

„Snežana", mrmljao je. Prošle noći sanjao je nekakav čudan, neprijatansan, u kome su se sadašnjost i prošlost mešale na zbunjujuć način. Kada seusred noći probudio okupan znojem, trebalo mu je nekoliko trenutaka dashvati da je to košmar. Iza sebe je čuo korake i okrenuo se. Na kuhinjskimvratima pojavila se njegova žena, sa savršenom frizurom iako je još biloveoma rano.

„Rano si ustala". Otišao je do lavaboa i isprao šolju toplom vodom.„Tesi li nešto planirala?"

„Dogovorila sam se s Verenom da se u deset nađemo u gradu."„Lepo." Ni najmanje ga nije zanimalo kako njegova žena provodi dan.„Ponovo počinje", rekla mu je u tom trenutku. „I to baš kad je sve već

pomalo padalo u zaborav."„Na šta misliš?" Terlinden joj dobaci razdražljiv pogled.„Možda bi stvarno bilo bolje da su se Sartorijusovi odselili odavde."„A gde da idu? Takva priča svuda prati čoveka."„Bez obzira. Ovde će biti problema. Ljudi u selu već oštre noževe."„Toga sam se i bojao." Klaudijus Terlinden je stavio svoju šolju za

kafu u mašinu za pranje sudova. „A pored toga je još i Rita u petak uvečedoživela nesreću i teško je povređena. Kažu da ju je neko gurnuo s mostana automobil u pokretu."

„Šta kažeš?", Kristina Terlinden je zaprepašćeno razrogačila oči.„Otkud znaš?"

„Sinoć sam kratko razgovarao s Tobijasom."„Ti si - šta? Zašto mi ništa o tome nisi ispričao?" S nevericom je

gledala muža. Kristina Terlinden je u pedeset prvoj godini i dalje bilaupadljivo lepa žena. Prirodno plava kosa bila joj je oblikovana u modernupaž frizuru. Bila je vitka i niska, a čak i u bademantilu delovala jeelegantno.

„Zato što te sinoć nisam ni video."„Pričaš s tim momkom, posećuješ ga u zatvoru, pomažeš njegovim

roditeljima - zar si zaboravio da te je onomad uvukao u celu stvar?"„Ne, nisam", odgovorio je Klaudijus Terlinden. Pogled mu je pao na

zidni sat. Sedam i petnaest. Amelija će za deset minuta izaći iz kuće.„Tobijas je sigurno rekao policiji ono što je čuo. A u stvari je tako bilo ibolje nego da...", zaustavio se. „Budi srećna što je sve tako ispalo. Usuprotnom, Lars danas sasvim sigurno ne bi bio tu gde jeste."

Terlinden rutinski poljubi ženu u obraz koji mu je pružila.„Moram da idem. Večeras ću možda ostati do kasno."Kristina Terlinden je čekala dok nije čula da su se vrata uz tresak

zatvorila. Uzela je šolju s police, stavila je ispod automata za kafu ipritisla dugme za dupli espreso. Sa šoljom u rukama prišla je prozoru iposmatrala kako crni mercedes njenog supruga lagano odlazi. Malokasnije, automobil se zaustavio pred kućom Frelihovih, dok su mu crvenastop svetla svetlucala u izmaglici ranog jutra. Komšijina ćerka kao da ga ječekala, samo je uskočila u automobil. Kristina Terlinden oštro uzdahnu, aprsti joj se zgrčiše oko šolje. Predosećala je ovo još otkako je prvi putsrela Ameliju Frelih. Sablasna sličnost joj je odmah pala u oči. Nije joj sedopadalo što se devojka sprijateljila s Tisom. Već ni onda nije bilo lakoda se njihov hendikepirani sin drži po strani od svega toga. Zar će se sadasve ponoviti? Osetila je kako se u njoj širi gotovo zaboravljeni osećajbespomoćnog očajanja.

„Ne, dragi bože", mrmljala je. „Molim te, molim te, ne ponovo."

* * *Fotografija koju je Osterman skinuo s kamere za nadzor na peronu bila

je, doduše, crno-bela i prilično nejasna, ali na njoj se ipak dobro videočovek s kačketom. Nažalost, ugao kamere nije bio pogodan za snimanjetog dela mosta, ali verodostojni iskaz svedoka, četrnaestogodišnjegNiklasa Bendera, bio je dovoljan da čoveka uhapse ukoliko ga pronađu.Bodenštajn i Pija sukrenuli za Altenhajn, da fotografiju pokažu HartmutuSartorijusu i njegovom sinu. Više puta su zvonili na vratima, ali niko im

nije otvorio.„Hajde da odemo tamo preko u prodavnicu i da ljudima pokažemo

fotografiju", predložila je Pija. „Nekako imam osećaj da ovaj napad zaistaima veze sa Tobijasom."

Bodenštajn je klimnuo glavom. Pija je imala dobru intuiciju, slično kaoi njegova sestra, i njeni predosećaji bi se često pokazali kao ispravni.Bodenštajn je sinoć čitavo veče razmišljao o razgovoru s Terezom i uzaludočekivao da mu Kozima ispriča s kim je razgovarala telefonom ukovačnici. Ubeđivao je sebe da je razgovor verovatno bio potpunobeznačajan i da ga je Kozima zbog toga već zaboravila. Stalno je pričalatelefonom i saradnici su je često zvali, između ostalog i nedeljom. Jutrosza doručkom odlučio je da toj stvari ne pridaje prevelik značaj, pogotovošto se Kozima uobičajeno ponašala prema njemu. Veselo i raspoloženo muje pričala o svojim planovima za taj dan: radiće za film u krojačnici,sastaće se s naratorom koji treba da govori prateći tekst uz film, ručaće saekipom u Majncu. Sve sasvim obično. Na rastanku ga je poljubila, kao igotovo svakog jutra u proteklih dvadeset pet godina. Ne, nema razloga dabrine.

Kada su ušli u malu prodavnicu životnih namirnica, na vratima seoglasilo zvonce. Nekoliko žena s korpama za kupovinu stajalo je zbijenomeđu policama i verovatno upravo razmenjivalo najnovije seoske tračeve.

„Ti si na potezu, šefe", rekla je Pija tiho Bodenštajnu, jer je ovaj sasvojim besramno dobrim izgledom i šarmom u stilu Kerija Granta običnouspevao da oko malog prsta smota većinu žena. Danas se, međutim, činiloda Bodenštajn nije u formi.

„Hajde bolje ti", odgovorio je. Kroz otvorena vrata videlo se dvorište ukom je neki snažan, prosed čovek iz kamiona za isporuku istovarivaogajbe s voćem i povrćem. Pija sleže ramenima i uputi se pravo ka grupižena.

„Dobro jutro." Pokazala je svoju legitimaciju. „Policija iz Hofhajma."Pogledi su bili radoznali i nepoverljivi.„Bivša supruga Hartmuta Sartorijusa je u petak uveče bila žrtva

podmuklog napada." Pija se namerno pomalo dramatično izražavala.„Pretpostavljam da poznajete Ritu Kramer?"

Žene su klimale glavama.„Ovde imamo fotografiju čoveka koji ju je sa mosta gurnuo na

automobil u pokretu."

Pošto nije bilo užasavanja i preneraženih uzvika, pretpostavila je da jevest o nesreći već obišla selo. Pija je izvukla fotografiju i pokazala je ženiu belom mantilu, koja je očigledno bila vlasnica prodavnice.

„Prepoznajete li ovog čoveka?"Žena je zažmurila i kratko posmatrala fotografiju, a zatim podigla

pogled i odmahnula glavom.„Ne", rekla je s lažnim žaljenjem. „Žao mi je. Nikada ga nisam videla."I ostale tri su jedna za drugom odmahivale glavama kao da ništa ne

znaju, ali Piji nisu promakli brzi pogledi koje je jedna razmenila svlasnicom prodavnice.

„Da h ste potpuno sigurne? Pogledajte još jednom. Kvalitet slike nijenaročito dobar."

„Ne poznajemo tog čoveka." Vlasnica prodavnice vratila je Pijifotografiju i gledala ju je ne trepćući. Lagala je. U to nije bilo nikakvesumnje.

„Šteta."Pija se osmehnula. „Zamolila bih vas da mi kažete kako se zovete."„Rihter. Margot Rihter."U tom trenutku čovek iz dvorišta unese u prodavnicu tri sanduka voća

i bučno ih spusti na pod.„Luc, ovi su iz policije", rekla je Margot Rihter pre nego što je Pija

uspela i da otvori usta. Njen muž je prišao. Bio je visok i krupan, adobroćudno lice s baburastim nosom bilo mu je crveno od hladnoće inapora. Način na koji je pogledao svoju ženu odavao je da je papučić i dase retko javlja za reč. Dohvatio je fotografiju, ali pre nego što je mogao ida je pogleda, Margot Rihter mu je istrgnu iz ruke.

„Ni moj muž ga ne poznaje."Piji je bilo žao čoveka, jer mu život verovatno nije bio baš veseo.„Dopustite." Uzela je fotografiju iz ruke gospođe Rihter i ponovo je

podnela pod nos njenom mužu, pre nego što je ona mogla da se pobuni.„Da li ste nekada videli ovog čoveka? U petak je gurnuo na vozilo u

pokretu vašu bivšu susetku. Rita Kramer otada leži na intenzivnoj nezi, uveštački izazvanoj komi, nije sigurno da li će preživeti."

Rihter je kratko oklevao, činilo se kao da razmišlja šta da odgovori.Nije bio dobar lažov, ali bio je poslušan muž. Nesiguran pogled mu je natrenutak odleteo ka ženi.

„Ne", rekao je na kraju. „Ne poznajem ga."

„Dobro. Mnogo vam hvala. Pija se naterala da se nasmeši. „Svima vamželim prijatan dan. Napustila je prodavnicu, dok je Bodenštajn išao zanjom.

„Svi su ga prepoznali."„Da, nema nikakve sumnje." Bodenštajn je gledao niz glavnu ulicu.

„Preko puta je frizerska radnja. Hajde da pokušamo tamo."Prešli su nekoliko metara uskim trotoarom, ali kada su ušli u mali,

staromodan salon, frizerka je upravo spuštala telefonsku slušalicu, saizrazom krivice na licu.

„Dobro jutro", pozdravila ju je Pija pokazavši glavom u pravcutelefona. „Gospođa Rihter vas je sigurno već obavestila šta želimo daznamo. Tako da ne moram ni da se trudim da vas pitam."

Žena ih je gledala iznenađeno i zbunjeno, pogled joj je lutao od Pije doBodenštajna, da bi se konačno zadržao na njemu. Da joj je šef danas bio uboljoj formi, frizerka ne bi imala nikakve šanse.

„Šta je to s tobom?", pitala ga je Pija donekle ljutito kada su senekoliko minuta kasnije ponovo našli na ulici. „Verovatno je bilo dovoljnoda se samo jednom osmehneš frizerki, pa da se sva rastopi i da namizdiktira ime, adresu i telefon našeg osumnjičenog."

„Izvini", bespomoćno je odgovorio Bodenštajn. „Danas nikako nemogu da se usredsredim na ovo što radimo."

Tesnom ulicom prošao je automobil, za njim i drugi, a potom i kamion.Morali su da se pribiju uz zid da ih ne zakači njegov retrovizor.

„U svakom slučaju, po podne ću odmah pogledati stara dokumenta oslučaju Sartorijus", rekla je Pija. „Mogu da ti se zakunem da je sve ovopovezano."

Raspitivanje u cvećari nije donelo nikakav rezultat, baš kao ni uobdaništu i u sekretarijatu osnovne škole. Margot Rihter je već podelilainstrukcije. Seoska zajednica je zbila svoje redove i svi su ćutali kaosicilijanska mafija, da bi zaštitili jednog od svojih.

Amelija je ležala u mreži za ljuljanje koju je Tis posebno za njuzakačio između dveju palmi posađenih u velikim saksijama, i lagano seljuljala. Kroz starinske prozore s drvenim okvirom čuo se šum kiše kojadobuje po krovu staklene bašte, skrivene iza velike žalosne vrbe uprostranom parku oko vile Terlindenovih. Ovde je bilo toplo i ugodno,mirisalo je na uljane boje i terpentin, jer je Tis ovu zgradu izduženogoblika u kojoj su preko zime smeštane osetljive mediteranske biljke iz

parka koristio kao svoj atelje. Uza zidove su bila poređena oslikanaplatna, na stotine njih, precizno složena po veličini. U praznim teglama biloje na stotine slikarskih četkica. Tis je u svemu što je radio bio opsesivnouredan. Sve biljke u saksijama i žardinjerama - oleanderi, palme, lantane,limunovi i narandže - takođe su bile poređane po veličini i stajale su jednekraj drugih kao olovni vojnici. Ništa nije bilo postavljeno nasumično. Alati oprema koje je Tis leti koristio za uređivanje velikog parka ležali su uzazid ili na podu, takođe pravilno poređani. Amelija bi ponekad neštonamerno poremetila, ili bi negde ostavila opušak cigarete, samo da binervirala Tisa. On je odmah i bez oklevanja popravljao takvo stanje, kojemu je bilo nepodnošljivo. Odmah je primećivao i ako bi zamenila mestobiljkama.

„Mislim da je to skroz uzbudljivo", rekla je Amelija. „Volela bih daotkrijem još, ali ne znam kako."

Nije očekivala nikakav odgovor, ali ipak je bacila pogled na Tisa.Stajao je pred svojim štafelajem i usredsređeno slikao. Slike su munajvećim delom bile apstraktne i u tamnim bojama. Kako je Amelijajednom prilikom zaključila, ne bi bile prikladne za stanove depresivnihljudi. Na prvi pogled Tis je izgledao sasvim obično. Da mu crte lica nisubile toliko skamenjene, verovatno bi bio prilično lep muškarac, ovalnoglica, pravog, uskog nosa i punih, mekih usana. Očigledno je ličio na svojulepu majku. Nasledio je njenu svetloplavu kosu i krupne, nordijski plaveoči s gustim, tamnim trepavicama. Amelija je, međutim, najviše volelanjegove ruke. Tis je imao nežne i fino sazdane šake pijaniste, koje nisuogrubele ni od rada u bašti. Kada bi se uzbudio, one su vodile sopstveniživot, lepršajući naokolo kao preplašene ptice u kavezu. Sada je, medutim,bio potpuno miran, kao i skoro uvek kada je slikao.

„Pitam se", nastavila je zamišljeno Amelija, „šta je Tobijas uradio saone dve devojke. Kako to da nikad nije rekao? Onda možda i ne bi ostaotako dugo u zatvoru. To je smešno. Ali on mi se nekako sviđa. Sasvim jedrugačiji od drugih likova u ovoj selendri."

Skrstila je ruke iza glave, zatvorila oči i lagodno se prepustila jezivimmislima. „Da li ih je isekao na komade? Možda ih je čak i zabetoniraonegde na svom imanju."

Tis je i dalje mirno radio, mešao je tamnozelenu s karmin-crvenom nasvojoj paleti, ali rezultat mu se nakon kraćeg razmišljanja nije dopao, pa jedodao još malo bele.

Amelija je zaustavila ljuljašku.„Da li misliš da sam lepša ako povadim pirsinge?"Tis je ćutao. Amelija je oprezno ustala iz mreže koja se još uvek

ljuljala i prišla mu. Preko njegovog ramena pogledala je u platno, a kada jevidela šta je tokom protekla dva sata slikao, zinula je.

„Vau", rekla je, istovremeno iznenađena i zadivljena. „Ovo je strava."

* * *Iz arhiva policijske uprave Frankfurta stiglo je četrnaest traženih

fascikli s dokumentima, i sada su stajale u sanducima pored Pijinogpisaćeg stola. Godine 1997. u policijskom okrugu Majn-Tanus još uveknije postojalo Odeljenje za krvne i seksualne delikte; u slučaju ubistva,silovanja i nasilja sa smrtnim ishodom bio je nadležno KII, Odeljenje zakrvne i seksualne delikte u Frankfurtu, sve dok pre nekoliko godinapolicija Savezne pokrajine Hesen nije reorganizovana. Proučavanjedokumenata je, međutim, moralo da pričeka. Dr Nikola Engel je za četirisata zakazala jedan od onih beskorisnih timskih sastanaka koje je tolikovolela.

U prostoriji za sastanke bilo je toplo i zagušljivo. Pošto na dnevnomredu nije bilo ničeg važnog, raspoloženje se kretalo od pospanosti dodosade. Iz oblačnog neba sipila je kiša i već se smrkavalo.

„Fotografija nepoznatog osumnjičenog lica danas ide u štampu",naložila je Engelova. „Neko će ga prepoznati i javiće se."

Andreas Hase, koji se jutros pojavio na poslu, bled i ćutljiv, kinuo je.„Zašto prosto nisi još ostao kod kuće, nego si došao da nas sve

zaraziš?", razdraženo ga je napao Kaj Osterman, koji je sedeo odmahpored njega, ali Hase mu ništa nije odgovorio.

„Šta ima inače?" Pažljivi pogled dr Nikole Engel lutao je od lica dolica, ali njeni podređeni mudro su izbegavali da je pogledaju u oči, jer sečinilo da je u stanju da svakome zaviri direktno u mozak. Svojimseizmografskim instinktom već odavno je primetila pritajenu napetost kojavisi u vazduhu i trudila se da utvrdi njen uzrok.

„Naručila sam dokumenta o slučaju Sartorijus", javila se za reč Pija.„Nekako imam osećaj da bi napad na gospođu Kramer mogao biti u vezisa puštanjem Tobijasa Sartorijusa na slobodu. Ljudi u Altenhajnu su danassvi prepoznali čoveka sa fotografije, ali su to poricali. Hoće da ga zaštite."

„Da li i vi smatrate da je tako?", Nikola Engels se okrenula

Bodenštajnu, koji je sve vreme odsutno zurio ispred sebe.„To je potpuno moguće." Bodenštajn je klimnuo glavom. „Reakcija

ljudi je u svakom slučaju bila neobična."„Dobro." Nikola Engel je pogledala Piju. „Proučite ta dokumenta. Ali

nemojte se predugo zadržavati na starudijama. Još uvek očekujemorezultate sa sudske medicine o pronađenom skeletu, a to ima prednost."

„Tobijas Sartorijus je u Altenhajnu omražen", rekla je Pija. „Na kućinjegovog oca ispisali su pogrdnu poruku, a kada smo u subotu otišli tamoda im saopštimo vest o nesreći, tri žene su stajale na drugoj strani ulice ipsovale ga."

„Video sam tog momka onomad." Hase se nekoliko puta nakašljao.„Taj Sartorijus je hladnokrvni ubica. Uobraženi, nadobudni lepotan koji jehteo sve da nas ubedi da je imao prekid filma i da ničega ne može da seseti. Pritom su tragovi bili očigledni. Lagao je sve dok nije otišao uzatvor."

„Ali sada je odležao svoju kaznu. Ima pravo na resocijalizaciju",odgovorila je Pija. „A ponašanje ljudi u selu mi ide na živce. Zašto lažu?Koga hoće da zaštite?"

„Misliš da ćeš to moći da ustanoviš iz starih dokumenata?", Hase jeodmahivao glavom. „Momak je ubio svoju devojku kada je raskinula snjim, a pošto je njegova bivša devojka sve videla, morao je da ubije i nju."

Pija se začudila ovoj neobičnoj gorljivosti koju je iznenada pokazaonjen inače nezainteresovani kolega.

„To je moguće", odgovorila je. „I za to je odležao deset godina uzatvoru. Ali možda ću u starim zapisnicima sa saslušanja naići na onogkoji je Ritu Kramer gurnuo s mosta."

„I šta hoćeš sa...", ponovo je počeo Hase, ali Nikola Engel je odlučnookončala tu raspravu.

„Gospođa Kirhof će proučiti dokumenta dok ne stignu činjenice oskeletu."

Pošto nije bilo ničeg drugog o čemu je trebalo razgovarati, sastanak jezavršen. Engelova je otišla u svoju kancelariju, a okupljeno osoblje KII serazišlo.

„Moram kući", reče Bodenštajn iznenada pošto je bacio pogled na sat.Pija je odlučila da takođe krene kući i da ponese deo dokumenata. Ovdese po svoj prilici neće dešavati više ništa važno.

* * *

„Hoćete li da vam unesem kofer u kuću, gospodine ministre?", pitao ješofer, ali Gregor Lauterbah je odmahnuo glavom.

„Neka, sam ću." Osmehnuo se. „Idite i vi kući, Forthubere. Ujutru ćetemi biti potrebni već u osam."

„U redu. Želim vam prijatno veče, gospodine ministre."Lauterbah je klimnuo glavom i poneo mali kofer. Tri dana nije bio kod

kuće. Najpre je imao sastanke u Berlinu, a zatim konferenciju ministarakulture u Štralzundu, na kojoj su kolege iz saveznih pokrajina BadenVirtemberg i Severna Rajna Vestfalija žestoko dokačile oko utvrđivanjasmernica za zapošljavanje u prosveti. Kad je otvorio vrata, čuo jezvonjavu telefona i jednim pokretom ruke isključio alarmni uredaj.Uključila se telefonska sekretarica, ali onaj ko je zvao nije se potrudio daostavi poruku. Gregor Lauterbah je spustio kofer ispod stepeništa, upaliosvetlo i otišao u kuhinju. Bacio je pogled na poštu nagomilanu nakuhinjskom stolu, koju je spremačica uredno razvrstala na dve gomile.Danijela još nije stigla kući. Ako se dobro seća, večeras je držalapredavanje na kongresu lekara u Marburgu. Lauterbah je otišao u dnevnusobu i neko vreme posmatrao flaše u baru, da bi se najzad odlučio začetrdeset dve godine star škotski viski blek boumor. Poklon od nekoga koje hteo da mu se dodvori. Otvorio je flašu i nasuo sebi dva prsta viskija.Otkako je postao pokrajinski ministar kulture i radio u Visbadenu,glavnom gradu pokrajine Hesen, Danijela i on su se sretali samo jošslučajno, ili da bi uporedili svoj kalendar termina. Već deset godina nisuspavali u istom krevetu. Lauterbah je imao stan u Idštajnu, u kom sejednom nedeljno tajno sastajao s ljubavnicom. Od početka joj jenedvosmisleno dao na znanje da ne namerava da se ikad razvede odDanijele, tako da tu temu nisu pokretali na svojim sastancima. Nije znaoda li je i Danijela imala neku vezu, a ne bi je ni pitao. Razlabavio jekravatu, skinuo sako, nemarno ga prebacio preko naslona fotelje i otpiogutljaj skoča. Telefon je ponovo zazvonio. Zvono se oglasilo triput, azatim se ponovo uključila sekretarica.

„Gregore." Muški glas koji je čuo imao je prizvuk hitnosti. „Molim te,javi se ako si tu. Veoma je važno!"

Lauterbah je na trenutak oklevao. Znao je čiji je to glas. Izgleda da jesvima sve bilo mnogo važno. Ali konačno je ipak uzdahnuo i podigaoslušalicu. Čovek koji ga je zvao nije gubio vreme na uobičajene učtivosti.Dok ga je slušao, Lauterbah je osećao kako mu se diže kosa na glavi.

Nagonski se uspravio. Osećaj opasnosti ga je zaskočio iznenada, kao nekagrabljiva zver.

„Hvala ti što si me pozvao", rekao je promuklim glasom i pritisnuodugme za brisanje poziva. Ukočeno je zurio u polumrak. Skelet u Ešbornu.Tobijas Sartorijus se vratio u Altenhajn. Nepoznati čovek je gurnuonjegovu majku s mosta. A neka ambiciozna inspektorka iz KII u Hofhajmukopa po starim dokumentima. Đavo da ga nosi. Skupi viski je dobio gorakukus. Nemarno je odložio čašu i požurio uz stepenice u spavaću sobu. Tonije moralo ništa da znači. Lauterbah pokuša da se smiri ubeđujući se daje sve možda samo slučajno. Ali nije mogao. Seo je na krevet, smakaocipele s nogu i utonuo u postelju. U glavu mu je navirala prava poplavanemilih slika. Kako je moguće da je jedna jedina, sama po sebibeznačajna, pogrešna odluka imala tako pogubne posledice? Zatvorio jeoči. Telo mu preplavi umor. Skrovitim stazama misli su mu iz sadašnjostiprešle u svet snova i sećanja. Bela kao sneg, rumena kao krv, kose crnekao abonos...

Utorak, 11. novembar 2008.

„Skelet pripada devojci koja je u trenutku smrti imala između petnaesti osamnaest godina." Doktor Hening Kirhof je žurio. Morao je da uhvatiavion za London, gde su ga očekivali kao veštaka u jednom slučaju.Bodenštajn je sedeo na stolici za pisaćim stolom i slušao ga, dok je Kirhofpakovao neophodne stvari u kofer i pritom držao kratko predavanje osraslim potiljačnim kostima, delimično sraslim krsnim pršljenovima idrugim pokazateljima starosti.

„Koliko je ležala u tanku za gorivo?", prekinuo ga je konačnoBodenštajn.

„Deset, najviše petnaest godina." Forenzičar je prišao projektoru iubacio jedan rendgenski snimak. „Lomila je kost nadlaktice. Ovde se jasnovidi prelom koji je zarastao."

Bodenštajn je zurio u sliku. Bele kosti su se isticale na tamnojpozadini.

„Da, i ovo je veoma zanimljivo..." Kirhof nije spadao u ljude koji lakootkrivaju ono što znaju. Čak i dok je žurio, pokušavao je da priču učininapetom. Prelistao je nekoliko rendgenskih snimaka, držeći ih ispredneonskog svetla projektora, i najzad okačio onaj koji je tražio poredsnimka kostiju nadlaktice. „Izvađeni su joj levi i desni pretkutnjaci ugornjoj vilici, verovatno zato što joj je vilica bila suviše uska."

„A šta to znači?"„Da smo vašim ljudima uštedeli posao."Kirhof je podignutih obrva zurio u Bodenštajna. „Naime, kada smo u

kompjuteru uporedili podatke o stanju zuba s podacima nestalih osoba,pronašli smo slučaj koji odgovara ovome što smo ustanovili. Devojka jenestala 1997. Uporedili smo, dakle, naše rendgenske snimke sarendgenskim snimcima nestale osobe napravljenim za života - i gle...", naprojektor je zakačio još jedan snimak, „ovde imamo isti prelom dok je jošbio svež."

Bodenštajn se trudio da bude strpljiv, mada je, u međuvremenu, većnaslućivao koga su radnici slučajno iskopali na starom aerodromu uEšbornu. Osterman im je dostavio spisak devojaka i mladih žena koje su uproteklih petnaest godina nestale i nisu pronađene, a na samom vrhu ovogspiska nalazila su se imena dveju devojaka koje je ubio Tobijas Sartorijus.

„Pošto nije više bilo organskih supstanci", nastavio je Kirhof, „nije bilomoguće utvrditi primarnu strukturu DNK, ali uspeli smo da izvučemomitohondrijalnu DNK i uočili još jednu podudarnost. Devojka iz tankaje..."

Zaćutao je, obišao je oko svog pisaćeg stola i počeo da kopa ponagomilanim papirima.

„Laura Vagner ili Štefani Šneberger", pretpostavio je Bodenštajn.Kirhof ga je pogledao i kiselo se osmehnuo.

„Kvarite mi igru, Bodenštajne", rekao je. „Pošto ste svojimnestrpljenjem hteli da mi upropastite poentu, trebalo bi da vas ostavim uneznanju dok se ne vratim iz Londona. Ali ako budete tako Tjubazni da mepo ovom odvratnom vremenu odvezete do železničke stanice, usput ćuvam reći koja je od njih dve."

* * *Pija je sedela za svojim pisaćim stolom i razmišljala. Juče je

proučavala dokumenta do kasno u noć i pritom naišla na nekenepodudarnosti. Činjenice iz slučaja Tobijasa Sartorijusa bile su jasne, adokazi protiv njega na prvi pogled nedvosmisleni. Ali samo na prvipogled. Dok je čitala zapisnik sa saslušanja, Piji su se već nametalapitanja na koja tokom proučavanja dokumenata nije našla odgovor.Tobijas Sartorijus je imao dvadeset godina kada je osuđen za ubistvo iznehata sedamnaestogodišnje Štefani Šneberger i sedamnaestogodišnjeLaure Vagner na najvišu kaznu predviđenu za maloletnike. Jedan komšijaje video kada su obe devojke 6. septembra 1997. kasno uveče, u razmakuod nekoliko minuta, ušle u kuću porodice Sartorijus; Tobijas Sartorijus injegova bivša devojka Laura Vagner glasno su se svađali već na ulici. Pretoga su svi troje bili na vašaru, i tamo su, prema izjavama svedoka, popilivelike količine alkohola. Sud je smatrao dokazanim da je Tobijas, u stanjusmanjene uračunljivosti, udario svoju devojku Štefani Šneberger dizalicomza kola i ubio je, da bi zatim ubio i bivšu devojku Lauru, koja je bilasvedok zločina. Sudeći po količinama Laurine krvi koja je pronađenasvuda po kući, na Tobijasovoj odeći i u gepeku njegovog automobila, deloje izvedeno izuzetno brutalno. To je ubistvu davalo crtu svireposti iprikrivanja krivičnog dela. Prilikom pretresa kuće u Tobijasovoj sobi jepronađen ranac koji je pripadao Štefani, dok je ispod sudopere u mlekarupronađena Laurina ogrlica, a konačno je u cisterni iza štale otkriveno i

oružje kojim je ubistvo izvršeno, dizalica za automobil. Argument odbraneda je Štefani nakon svađe sa dečkom zaboravila ranac u njegovoj sobiodbačen je kao neodrživ. Svedoci su nešto kasnije, neposredno nakonjedanaest sati uveče, videli Tobijasa kako svojim automobilom odlazi izAltenhajna. Ali već oko 11.45 njegovi drugovi Jerg Rihter i Feliks Pičrazgovarali su s njim pred njegovom kućom! Tvrdili su da je bio sav krvavi da je odbio da pođe s njima na večernje bdenje kraj drveta koje setradicionalno ukrašava i nosi u povorci za crkveni vašar.

Ovi podaci o vremenu mučili su Piju. Sud je pošao od toga da jeTobijas odneo leševe obe devojke u gepeku svog automobila. Ali šta je snjima mogao da uradi za nepunih 45 minuta? Pija je ispila gutljaj kafe izamišljeno se nalaktila na sto. Kolege su svojevremeno bile vrlo temeljne itokom istrage su ispitale gotovo sve stanovnike Altenhajna. Pa ipak, imalaje neki neodređen Osećaj da su nešto prevideli.

Vrata su se otvorila, a na njima se pojavio njen kolega Hase. Bio jebled kao kreč, jedino mu je nos bio sav crven i upaljen od čestog brisanja.

„Pa", rekla je Pija, „jesi li bolje?"Umesto odgovora, Hase je dva puta kinuo, malo šmrknuo i slegao

ramenima.„Pobogu, Andrease, idi kući." Pija je prekorno odmahnula glavom.

„Lezi u krevet i leči se. Ovde se trenutno ništa ne događa."„Dokle si stigla s tim?", pokazao je glavom u pravcu dokumenata koji

su ležali nagomilani na podu pored Pijinog pisaćeg stola. „Jesi li neštopronašla?"

Na trenutak se začudila njegovoj radoznalosti, ali verovatno ga je na tonagonio samo strah da bi ga mogla zamoliti za pomoć.

„Ovako kako je", odgovorila je, „na prvi pogled izgleda da je sve vrlopažljivo ispitano. Ali uprkos tome, nešto se ne slaže. Ko je u to vremevodio istragu?"

„Glavni inspektor Breht iz frankfurtskog KII", odgovorio je Hase. „Aliako bi htela da porazgovaraš s njim, zakasnila si godinu dana. Zimus jeumro. Bio sam mu na sahrani."

„Ah.."„Godinu dana posle odlaska u penziju. Savršeno za državu. Čovek se

satire od posla do šezdeset pete, a onda pravo u grob."Pija nije obratila pažnju na uobičajenu gorčinu u njegovom glasu.

Kolega Hase se sasvim sigurno još nikad nije izložio riziku da se satre od

rada toliko da sebi ugrozi život.

* * *Nakon što je prebacio Kirhofa do stanice gradske železnice kod

stadiona, Bodenštajn je krenuo ka ukrštanju autoputeva A3 i A5, poznatomkao Frankfurter krojc. Roditelji Laure Vagner danas će konačno saznatiistinu o sudbini svoje ćerke. Moguće je da će za njih predstavljati izvesnoolakšanje kada nakon jedanaest godina budu mogli da sahrane njeneposmrtne ostatke i da se tako konačno oproste od nje. Bodenštajn je tolikoutonuo u misli da mu je trebalo nekoliko sekundi da prepozna registarsketablice crnog BMW-a X5 ispred sebe. Šta je Kozima radila ovde uFrankfurtu? Zar mu se jutros nije žalila da ostatak nedelje mora daprovede u televizijskoj stanici u Majncu jer je montiranje filmskogmaterijala slabo napredovalo? Bodenštajn je pozvao broj njenog mobilnogtelefona. Mada je zbog kiše i vode koja je prskala ispod guma susednihautomobila vidljivost bila slaba, mogao je da vidi kako žena za volanomautomobila ispred njega podiže mobilni telefon i javlja se. Nasmešio sekada je čuo poznati glas. Zapravo je hteo da kaže Pogledaj u retrovizor,ali iznenadna pomisao ga je zaustavila da to ne učini. Kroz mozak su muprošle sestrine reči. Staviće Kozimu na probu, i uveriće se da je njegovanepoverljivost bila neopravdana.

„Šta radiš?", pitao je. Odgovor koji je dobio učinio je da zanemi.„Još sam u Majncu. Danas baš ništa ne ide kako treba", odgovorila je

tonom koji nije ostavljao nikakvu sumnju u ono što govori. Ova laž ga jetoliko zaprepastila da je počeo da se trese. Rukama je jače stegao volan,dok je nogu podigao sa pedale za gas, pustio je da padne i dozvolio da gapretekne drugi automobil. Lagalaje! Još uveklaže! Dok je uključivala desnižmigavac i skretala na autoput A5, pričala mu je kako je morala dapromeni čitav raspored scena i da zbog toga nije na vreme završilamontažu.

„Prostorije za montažu su nam na raspolaganju samo do podneva",rekla je. Krv mu je jurnula u uši. Spoznaja da ga Kozima, njegova Kozima,tako hladnokrvno i drsko laže, bilo je više nego što je Bodenštajn mogaoda podnese. Najradije bi se izdrao na nju, želeo je da u telefon počne daviče „molim te, molim te, nemoj da me lažeš, vozim tačno iza tebe", aliništa nije mogao da joj kaže, samo je nešto promrmljao i prekinuorazgovor. Ostatak puta do komesarijata vozio je kao u transu. Pored

garaže u kojoj su stajala službena vozila isključio je motor i ostao da sediu automobilu. Kiša je rominjala po krovu BMW-a i slivala se niz stakla.Njegov svet se raspadao. Zašto ga je, kog đavola, Kozima tako lagala?Jedino objašnjenje je bilo to da je radila nešto što on nije smeo da sazna.Uopšte nije hteo da zna šta bi to moglo da bude. Takve stvari se dešavajudrugima, a ne njemu! Trebalo mu je petnaestak minuta da se sabere tolikoda bude u stanju da izađe iz automobila i uđe u zgradu preko puta.

* * *Po kiši koja je sipila Tobijas je natovario traktorsku prikolicu, da bi je

zatim odvezao do kontejnera postavljenog pored ispražnjene cisterne.Drvo, metal i drugi otpaci. Tip iz komunalnog ga je više puta upozorio daće ga skupo koštati ako đubre ne bude pravilno sortirao. Oko podnevatrgovac otpadnim materijalom došao je na imanje po metalni otpad. Kadaje video kakav ga zlatni rudnik ovde čeka, u očima su mu se pojavilisimboli za dolar, kao u crtanom filmu. S dvojicom pomoćnika utovario jeu vozilo sav metal, počevši od zarđalih lanaca kojima su nekada vezivanekrave, pa sve do velikih metalnih delova iz ambara i štale. Za sav ovajmetalni otpad Tobijasu je isplatio 450 evra i obećao je da će iduće nedeljedoći po ostatak. Tobijas je bio potpuno svestan da komšija Paške pomnoprati svaki njegov pokret. Starac se krio iza zavesa, ali s vremena navreme bi provirio između njih. Tobijas nije na njega obraćao pažnju. Kadamu se otac u pola pet vratio s posla, gomile đubreta u donjem deludvorišta više nije bilo.

„Ali stolice su još bile dobre", pobunio se Hartmut Sartorijusuznemireno. „I stolovi. Sve je to moglo samo da se prefarba..."

Tobijas je ugurao oca u kuću, da bi zatim zapalio cigaretu i dopustiosebi prvi zasluženi predah tog jutra. Seo je na najviši stepenik i zadovoljnoposmatrao raščišćeno dvorište, na čijoj je sredini još uvek stajao starikesten. Nađa. Prvi put je svojim mislima dopustio da se vrate naprethodnu noć. Možda je imao trideset godina, ali kada je reč o seksu, bioje pravi početnik. U poređenju sa onim što su Nađa i on radili, njegoviraniji doživljaji izgledali su mu kao prava detinjarija. Pošto nije imao sačime da je uporedi, fantazija je tokom godina narasla do nečegveličanstvenog i jedinstvenog, ali sada je mogao da je sagleda u pravomodnosu. Detinjarija, stidljivo guraj-vadi u neraspremljenom krevetu udečačkoj sobi, s farmerkama i gaćama spuštenim do kolena i budno

načuljenim ušima - da roditelji slučajno ne upadnu jer soba nije imalaključ.

„Eh", uzdahnuo je zamišljeno. To je zvučalo starinski, ali nemanikakve sumnje da je tek Nađa od njega napravila muškarca. Nakon prvog,žurnog sjedinjavanja na sofi otišli su u krevet, i on je pretpostavljao da ćeto biti sve. Ležali su jedno drugom u naručju, mazili se, razgovarali i Nađamu je priznala da ga je još onda volela. Toga je postala svesna tek kada jenestao iz njenog života. A svih ovih godina je svakog čoveka koga biupoznala nesvesno poredila s njim. To priznanje iz usta ove prelepetuđinke, koju više nije mogao da poveže sa svojom drugaricom iz vrtića,ljutilo ga je i istovremeno činilo duboko srećnim. Nađi je pošlo za rukomda ga podstakne na vrhunske fizičke napore, za koje nije verovao da jesposoban. Činilo mu se da još uvek oseća njen miris, ukus i dodir. Prostopredivno. Veličanstveno. Seksi do ludila. Tobijas je toliko utonuo u mislida nije čuo tihe korake, pa se preplašeno trgao kada se iza ugla kućeneočekivano pojavila ljudska prilika.

„Tise?", pitao je zapanjeno. Ustao je, ali nije pokušao da komšijinomsinu priđe, ili čak da ga zagrli. Tis Terlinden nikada nije voleo takveintimnosti. Ni sad ga nije gledao u oči, samo je ćutke stajao, ruku čvrstostisnutih uz telo. Njegov poremećaj nije bio na prvi pogled uočijiv, ni sadakao ni ranije. Mora da i Lars danas izgleda slično. Lars je bio dva minutamlađi blizanac, koji je zbog bolesti svog brata i mimo svoje volje postaoprestolonaslednik dinastije Terlindenovih. Bio je Tobijasov najboljiprijatelj, ali od onog kobnog dana u septembru 1997. nije ga više nikadavideo. Tek sada mu je palo na pamet da s Nađom uopšte nije razgovarao oLarsu, mada su ranije bili bliski kao braća i sestra. Jedno drugo su zvaliKale, Anders i Eva-Lota, imenima likova iz družine Bela ruža u serijiromana za decu Astrid Lindgren. Tis mu je iznenada sam prišao i pružiomu, na Tobijasovo veliko, veliko čuđenje, ruku sa dlanom okrenutimnagore. Tobijas je sa zaprepašćenjem shvatio šta Tis očekuje: ranije su sepozdravljali na ovaj način, tako što bi tri puta udarili dlanom o dlan.Najpre je to bio tajni znak raspoznavanja njihove družine, a kasnije neštošto su nastavili da rade iz zabave. Kada ga je Tobijas udario poispruženom dlanu, na Tisovom lepom licu pojavio se blag osmeh. „Zdravo,Tobi", rekao je svojim neobičnim, potpuno ravnim glasom. „Lepo je što siopet tu."

* * *

Amelija je brisala dugački šank. Gostionica kod Crnog konja Još uvekje bila prazna, pola šest po podne bilo je suviše rano za večernje goste. Isama se zaprepastila što joj nije teško palo da se danas odrekne svoguobičajenog izgleda i garderobe. Znači li to da je njena majka ponovo bilau pravu, i da njen darkerski, gotički izgled nije bio izraz životnog stava,kao što je ona to tvrdila, već samo faza pubertetskog protesta? U Berlinuse dobro osećala u crnoj, širokoj odeći, s nakitom, šminkom i frizurom ukoje je uloženo mnogo truda. Svi njeni prijatelji su tako izgledali i niko seza njima nije okretao kada su u grupi, poput jata crnih gavranova, išliulicom i glupirali se, martinkama šutirali bandere, a ponekad i igrali fudbalkantama za smeće. Bilo joj je svejedno šta nastavnici i drugi malograđanigovore, u stvari nije ih čak ni istinski primećivala. Osim možda kaoobjekte koji smetaju, mrdaju ustima i izgovaraju gluposti. Ali iznenada sesve izmenilo. Zadivljeni pogledi od nedelje, koji su bez ikakve sumnjeodavali priznanje njenoj figuri i dubokom dekolteu, dopali su joj se. I višeod toga. Hodala je kao po oblacima kada je shvatila da svi muškarci uCrnom konju, uključujući i Klaudijusa Terlindena i Gregora Lauterbaha,bulje u njenu pozadinu. To prijatno uzbuđenje i dalje ju je držalo.

Dženi Tagilski je izašla iz kuhinje gegajući se, u cipelama s gumenimđonom koje su škripale. Kada je ugledala Ameliju, začuđeno je podiglaobrve. „Strašilo za ptice se pretvorilo u vamp", primetila je zajedljivo. „Pa,nekima se to sviđa."

Zatim je kritički odmerila rezultat Amelijinog rada, prešla kažiprstompreko šanka i bila je zadovoljna.

„Možeš još i da opereš čaše", rekla je. „Moj brat verovatno ponovoništa nije uradio."

Pored sudopere su i dalje stajale desetine prljavih čaša od gostiju kojisu bili oko podneva. Ameliji je bilo svejedno šta radi. Najvažnije je dasvako veče dobije svoj keš. Dženi se uspentrala na jednu od barskihstolica za šankom i zapalila cigaretu, mada je u lokalu bilo zabranjenopušenje. To je često radila ako je bila sama i ako je bila dobroraspoložena kao danas. Amelija je iskoristila povoljnu priliku da jeispituje o Tobijasu Sartorijusu.

„Naravno da ga znam od ranije", odgovorila je Dženi. „Tobi je biodobar drug mog brata i često je dolazio kod nas."

Uzdahnula je i zavrtela glavom.„Ipak bi bilo bolje da se nije vraćao ovamo."

„Što?"„Pa razmisli i sama, kako mora da se osećaju Manfred i Andrea kad na

ulici sretnu ubicu svoje ćerke!"Amelija je obrisala prve oprane čaše, pažljivo ih trljajući tako da budu

sjajne.„Šta se tada uopšte desilo?", pitala je naizgled nezainteresovano, ali

nije ni morala mnogo da se trudi, jer je šefica bila raspoložena za priču.„Tobi je prvo bio s Laurom, a onda sa Štefani. Ona je bila nova u

Altenhajnu. Tog dana kada su obe nestale bio je vašar. Celo selo seokupilo pod šatrom. Ja sam imala četrnaest godina i bilo mi je super štomogu celo veče da ostanem napolju. Pošteno da ti kažem, uopšte nisamshvatila šta se desilo. Tek idućeg jutra, kad se pojavila policija, sa psima,helikopterima i svim tim, ukapirala sam da su Laura i Štefani nestale."

„Uopšte nisam mislila da u ovakvoj selendri kao što je Altenhajn možeda se desi nešto tako uzbudljivo", rekla je Amelija.

„Uzbudljivo je stvarno i bilo", odgovorila je Dženi zamišljenogledajući cigaretu koja je gorela između njenih debelih prstiju. „Ali otadovde u selu ništa više nije kao nekad. Ranije su svi bili prijatelji. Togaviše nema. Tobijasov otac je bio gazda Zlatnog petla, gde se svako večenešto dešavalo, više nego ovde. Imali su ogromnu salu, za Poklade je tamostvarno bilo veselo. Crni konj još uvek nije postojao. Moj muž je radiokao kuvar u Zlatnom petlu."

Ućutala je izgubivši se u sećanjima. Amelija joj primače pepeljaru.„Znam da je policija satima saslušavala Jerga i njegove prijatelje",

nastavila je Dženi. „Niko ništa nije znao. A onda smo čuli da je Tobi ubioobe devojke. Policija je u Tobijevom autu pronašla Laurinu krv, aŠtefanine stvari su bile pod njegovim krevetom. A dizalica za kola kojomje Štefani ubijena nađena je u cisterni Sartorijusovih."

„Gadno. Jeste li poznavali Lauru i Štefani?"„Lauru jesam. Bila je u istom društvu s mojim bratom Feliksom,

Mihom, Tobijem, Natali i Larsom."„Ko su Natali i Lars?"„Lars Terlinden. A Natali Unger je postala čuvena glumica. Danas se

zove Nada fon Bredov. Videla si je možda nekad na televiziji." Dženi jezurila ispred sebe. „Oboje su postali neko i nešto. Lars mora da ima superposao u nekoj banci. Niko ne zna baš tačno kakav. Ne dolazi više uAltenhajn. Eh, i ja sam nekad sanjala da obiđem svet. Ali život često

ispadne drugačije nego što je čovek zamišljao..."Ameliji je bilo teško da svoju debelu, hronično neraspoloženu šeficu

zamisli kao veselu četrnaestogodišnju devojčicu. Možda je tako čestobesna baš zato što je ostala u ovoj selendri, sa troje večito kmezave dece imužem koji ju je pred svima s omalovažavanjem zvao „Mišelin",aludirajući na njenu figuru.

„A Štefani?", pitala je Amelija da bi sprečila Dženi da se izgubi uuspomenama. „Kakva je ona bila?"

„Hm." Dženi je zamišljeno buljila u prazno. „Bila je lepa. Bela kaosneg, rumena kao krv, kose crne kao abonos."

Pogled joj skrenu na Ameliju. Dženine svetle oči sa plavimtrepavicama ličile su na praseće.

„Malo ličiš na nju", rekla je, ali to nije zvučalo kao kompliment.„Stvarno?" Amelija je na trenutak prekinula posao.„Štefani je bila sasvim druga liga od devojaka iz sela", nastavila je

Dženi. „Tek se doselila s roditeljima, a Tobi se odmah zaljubio u nju iraskinuo s Laurom." Dženi se prezrivo nasmejala. „A moj brat je u tomevideo priliku za sebe.

Svi momci su bili ludi za Laurom. Bila je stvarno lepa. Ali priličnoprgava. Pobesnela je kada je za mis vašara izabrana Štefani, a ne ona."

„Zbog čega su se Šnebergerovi odselili odavde?"„A zar bi ti ostala u selu u kom se tvom detetu desilo nešto tako

strašno? Živeli su ovde otprilike još tri meseca, a onda su jednog danaprosto otišli."

„Hm. A Tobi? Kakav je on bio tip?"„Eh, sve devojke su bile zaljubljene u njega. Uključujući i mene."

Dženi se setno nasmejala, setivši se vremena kada je bila mlada, vitka ipuna snova. „Super je izgledao i prosto je bio... kul. A ipak nije bionadmen kao drugi dečaci. Kada su išli na bazen, nije imao ništa protiv dapođem i ja. Drugi su se bunili, govorili da mala napast treba da ostane kodkuće i takve stvari. Ali on je baš bio sladak. A uz to još i pametan. Svi suverovali da će postići nešto stvarno veliko u životu. Tja. A onda se todesilo. Alkohol ume skroz da promeni čoveka. Tobi ti je bio takav da višenije pri sebi kad nešto popije..."

Vrata su se otvorila, u gostionicu su ušla dva muškarca, a Dženi jebrzo ugasila cigaretu. Amelija je sklonila oprane čaše, prišla gostima ipružila im jelovnik. Dok se vraćala, sa jednog stola pokupila je dnevne

novine. Pogled joj je pao na otvorenu stranu u delu namenjenom lokalnimvestima. Policija je tražila čoveka koji je gurnuo s mosta Tobijasovumajku.

„Ma, do krasnog", promrmljala je Amelija i razrogačila oči. Mada jefotografija osumnjičenog bila lošeg kvaliteta, odmah ga je prepoznala.

* * *Bodenštajn se plašio trenutka u kom će morati da se suoči sa

Kozimom. Sedeo je u kancelariji i razmišljao, sve dok to više nije mogaoda odlaže. Kada je ušao u kuću, Kozima je bila gore u kupatilu i kupala seu kadi, što je mogao da zaključi po pljuskanju vode. Stajao je u kuhinjiopuštenih ruku, a onda mu je pogled pao na njenu tašnu okačenu o naslonstolice. Još nikad u životu Bodenštajn nije preturao po ženinoj tašni. Nikadmu nije palo na pamet ni da njuška po njenom pisaćem stolu - jer joj jeuvek verovao i polazio od toga da ništa ne krije od njega. Sada je bilodrugačije. Za trenutak se borio sa sobom, a zatim je zgrabio tašnu i počeoda kopa po njoj, sve dok nije pronašao mobilni telefon. Srce mu je zastalou grlu kad ga je rasklopio. Nije bio isključen. Bodenštajn je znao da ovimgrubo krši poverenje, ali nije mogao drugačije, Na meniju je našao porukei počeo je da ih pregleda. Juče u 21.48 od nepoznatog pošiljaoca primila jekratku poruku. Sutra 9.30? Isto mesto? I odgovorila je na nju, samo minutkasnije. Ko je to bio? Kako on nije znao za to? A Kozima je napisala:Naravno, baš se radujem!!! Tri znaka uzvika. Osetio je mučninu ustomaku. Bojazni koje čitav dan nosi u sebi sada kao da su se ostvarivale.Sa tri znaka uzvika otpale su bezazlene mogućnosti, kao što su posetafrizeru ili zubaru. Nema šanse da bi se u deset do deset toliko radovala štoje u ponedeljak ujutro čeka tako nešto. Osluškujući šta se događa gore,Bodenštajn je nastavio da traži izdajničke poruke u mobilnom telefonu. Aliizgleda je Kozima upravo izbrisala memoriju, jer nije našao ništa. Izvukaoje svoj mobilni i memorisao broj telefona nepoznatog pošiljaoca, koji se uutorak pre podne u pola deset očigledno ponovo sastao s njegovom ženom.Sklopio je telefon i pustio ga da sklizne nazad u tašnu. Nije mu bilo dobro.Pomisao da ga Kozima vara i laže bila mu je naprosto nepodnošljiva. Onnju još nikad nije slagao u ovih dvadeset pet godina njihovog braka. To štoje bio ispravan i pošten nije mu baš uvek išlo naruku, ali laži i lažnaobećanja najdublje su se kosile s njegovim karakterom i strogimvaspitanjem. Treba li sada da ode gore i da je suoči sa svojom sumnjom,

da je pita zbog čega ga je lagala? Bodenštajn je obema rukama prošao krozsvoju gustu, tamnu kosu i duboko udahnuo. Ne, odlučio je, ništa joj nećereći. Još malo će čuvati privid netaknute veze. To je možda kukavički, alion jednostavno nije osećao da je u stanju da obema rukama dohvati svojživot i da ga razbije. Još uvek je postojala majušna nada da nije u pitanjuono što je izgledalo da jeste.

* * *Dolazili su po dvoje, ili u malim grupama, a u crkvu su puštani na

zadnja vrata, nakon što bi rekli lozinku. Poziv je prenet usmeno, a lozinkaje bila važna, jer je hteo da bude siguran da će doći samo pravi ljudi.Prošlo je već jedanaest godina otkako je poslednji put sazvao ovakav tajnisastanak, i time sprečio još veće zlo. Sada je bilo krajnje vreme da seponovo preduzmu mere, pre nego što situacija izmakne kontroli. Stajao jepored orgulja na galeriji, skriven iza jedne od drvenih klupa, i sa svevećom nelagodom posmatrao kako se redovi klupa pod njim postepenopune. Treperenje malobrojnih sveća u oltaru bacalo je groteskne senke potavanici i zidovima zasvođene crkvene lađe. Električno osvetljenje moždabi privuklo neželjenu pažnju, jer čak ni gusta magla koja se napoljuspustila ne bi mogla da skrije jarko osvetljene crkvene prozore. Nakašljaose i protrljao vlažne dlanove. Pogled na sat mu je pokazao da je kucnuočas. Svi su bili tu. Lagano i pipajući krenuo je niz drveno stepenište, doksu stepenici škripali pod njegovom težinom. Kada je iz tame stupio naslabašnu svetlost sveća, razgovor koji se vodio šapatom je zamro.Crkveno zvono je izbilo jedanaest puta - koreografija je bila savršena.Stupio je pred prvi red klupa u srednjem prolazu i pogledao poznata lica;ohrabrilo ga je ono što je video. Sve oči su bile uprte u njega, a u njima jeprepoznao istu rešenost kao i onda. Svi su shvatali o čemu se ovde radi.

„Hvala vam što ste večeras došli", započeo je govor koji je u sebidugo pripremao. Mada je govorio tiho, glas je dopirao i do najdaljihuglova velike prostorije. Sa proba hora znao je da je akustika crkvesavršena. „Situacija je postala neizdrživa otkako je on ponovo ovde, i zatosam vas zamolio da dođete ovamo, da bih s vama odlučio kako da rešimotu stvar."

Nije bio uvežban govornik i cepteo je od uzbuđenja, kao i uvek kadaje morao da govori pred drugima. Uprkos tome, pošlo mu je za rukom dasvoj problem i problem čitavog sela sažme u malo reči. Nikom od

prisutnih nije morao da objašnjava o čemu se večeras radi, i zato niko nijeni trepnuo kada je objavio svoj zaključak. Na trenutak je vladala mrtvatišina. Neko se prigušeno nakašljao. Osetio je kako mu se niz leđa slivaznoj. Mada je bio čvrsto ubeđen u neophodnost svog poduhvata, bio jesvestan toga da stoji u crkvi i poziva na ubistvo. Pogled mu je klizio prekolica trideset četvoro ljudi pred njim. Svakoga je znao otkako zna za sebe.Niko od njih neće ni zucnuti o čemu se ovde govorilo. Ni onda, prejedanaest godina, nije bilo drugačije. Napeto je iščekivao.

„Ja se javljam da učestvujem", konačno se začuo glas iz trećeg reda.Vladala je tišina. Nedostajao je još jedan dobrovoljac. Moralo je da ih

bude najmanje trojica.„I ja ću poći", konačno je rekao neko. Skup je odahnuo.„Dobro." Osetio je olakšanje. Na trenutak se uplašio da će ljudi

odustati. „To će biti upozorenje. Ako nakon toga ne bude dobrovoljnootišao, idemo ozbiljno."

Sreda, 12. novembar 2008.

Dr Nikola Engel je nezadovoljno posmatrala svoje desetkovanoodeljenje KII. Na jutarnjem sastanku tima bilo ih je samo četvoro, a osimBenkea, danas je odsustvovala i Katrin Fahinger. Dok je Ostermanizveštavao o nezadovoljavajućem odjeku koji je izazvala slika objavljenau novinama, Bodenštajn je odsutnog lica mešao svoju kafu. Piji je delovaoumorno i činilo se da noćas nije baš mnogo spavao. Šta se to s njimdogađa? Od pre nekoliko dana izgledao je kao da je van sebe, i to u tolikojmeri kao da stoji za čitav metar pored sopstvenog tela. Pretpostavljala jeda ima porodičnih problema. Poslednji put bio je ovako čudan u majupretprošle godine; tada je brinuo za Kozimino zdravlje, a kasnije seispostavilo da je briga bila neosnovana - nije znao da je trudna.

„Dakle." Engelova je uzela reč pošto Bodenštajn to nije učinio. „Skeletpronađen u aerodromskom hangaru pripada Lauri Vagner iz Altenhajna,nestaloj u septembru 1997. DNK odgovara, a zarasli prelom levenadlaktice poklapa se sa rendgenskim snimkom načinjenim za života."

Piji i Ostermanu je sadržaj izveštaja sudskih patologa bio poznat, alistrpljivo su slušali dok glavna šefica nije završila. Da li se Engelovadosađivala na svom poslu i zbog toga se stalno mešala u rad KII? DoktorNirhof, njen prethodnik, pojavljivao se tek svake prestupne godine,uglavnom samo ako je trebalo razjasniti neki stvarno značajan slučaj.

„Pitam se samo", rekla je Pija kada je dr Engel završila izlaganje,„kako je Tobijas Sartorijus u roku od nepunih četrdeset pet minuta mogaoda se odveze iz Altenhajna u Ešborn, da ude u zatvoreni i obezbeđeni vojnipoligon i ubaci leš u ukopani tank za gorivo."

Među okupljenima je vladala tišina; svi osim Bodenštajna su jepogledali.

„Sartorijus je navodno obe devojke ubio u kući svojih roditelja",objasnila je Pija. „Susedi su ga videli, najpre kada je ušao u kuću sLaurom Vagner, a zatim kada je otvorio vrata Štefani Šneberger. Sledećiput su ga videli njegovi drugovi, negde oko ponoći, kada su došli da gapozovu da pođe s njima."

„Šta želite time da kažete?", pitala je Engelova.„Da Tobijas Sartorijus možda nije bio počinilac."„Naravno da je bio", usprotivio se Hase. „Zar si zaboravila da je

osuđen?"„U procesu zasnovanom samo na posrednim dokazima. A ja sam

prilikom proučavanja dokumenata naišla na neke nepodudarnosti. U 22.45susedi su videli da Štefani Šneberger ulazi u kuću Tobijasa Sartorijusa, apola sata kasnije dvoje svedoka je videlo njegov automobil u Altenhajnu."

„Da", rekao je Hase. „Ubio je devojke, seo u automobil i odneo obaleša. Sve je to dokazano."

„Tada se polazilo od toga da su leševi ostavljeni negde u blizini.Danas znamo da to nije bio slučaj. A i kako je mogao da uđe u zatvorenivojni aerodrom?"

„Mladi ljudi su se tamo tajno okupljali i zabavljali. Znali su nekakavskriveni ulaz."

„To je besmislica." Pija je odmahnula glavom. „Kako bi pijan čovekuspeo sam da uradi tako nešto? I šta je uradio s drugim lešom? Njeganismo pronašli u tanku! Kažem vam da je to suviše kratko vreme!"

„Gospođo Kirhof", opomenula ju je Engelova. „Mi ovde ne vodimoistragu. Počinilac je svojevremeno uhvaćen, priveden pravdi, osuđen iodležao je svoju kaznu. Idite do roditelja ubijene devojke, obavestite ih dasu posmrtni ostaci njihove ćerke pronađeni, i dosta s tim."

* * *„I dosta s tim!", oponašala je Pija svoju šeficu. „Uopšte i ne pomišljam

da dignem ruke. Očigledno je da je istraga vođena aljkavo i da suzaključci bili potpuno proizvoljni. A ja se pitam zbog čega!"

Bodenštajn, koji je pustio da ona vozi, nije odgovarao. Skupio je svojedugačke noge u neudobnom i tesnom službenom opelu, zatvorio oči itokom čitave vožnje nije rekao ni reč.

„Ama reci mi, Olivere, šta se to dešava s tobom!", upitala ga je Pijapomalo ljutito. „Nisam raspoložena da se čitav dan vozim unaokolo snekim ko nije pričljiviji od leša!"

Bodenštajn je otvorio jedno oko i uzdahnuo. „Kozima me je jučeslagala."

„Aha." Kao što je i pretpostavljala, porodični problemi.„Pa šta? Ko još nije po nešto slagao?"„Ja." Bodenštajn je otvorio i drugo oko. „Ja nikad nisam slagao

Kozimu. Ispričao sam joj čak i ono što se desilo onomad saKaltenzeovom."

Nakašljao se, a onda ispričao Piji šta se juče dogodilo. Dok ga jeslušala, osećala je sve veću nelagodnost. Ovo je ipak zvučalo ozbiljno. Aličak i u toj situaciji, njegovo aristokratsko osećanje časti budilo mu je grižusavesti što je krišom tražio dokaze u ženinom mobilnom telefonu.

„Za sve bi moglo da postoji neko sasvim bezazleno objašnjenje", reklaje Pija, mada zapravo u to nije verovala. Kozima fon Bodenštajn je lepa,strastvena žena, koja je zahvaljujući svom poslu filmske producentkinjebila samostalna i finansijski nezavisna. U novije vreme je između nje iBodenštajna često dolazilo do manjih trzavica, to je i Pija primetila, aličinilo se da njen šef tome ne pridaje neki veliki značaj. To što je sadadelovao potpuno iznenađeno bilo je tipično za njega. On je živeo u svomsvetu. A sve je bilo utoliko čudnije kad se pomisli koliko su ga zapanjivaliponori s kojima se svakodnevno suočavao u vezama drugih ljudi.Nasuprot Piji, on je retko dopuštao da ga neki slučaj i emotivno zaokupi,čuvao je unutrašnje odstojanje, koje je ona smatrala prilično pravedničkim.Da li je verovao da njemu to ne može da se desi i da je iznad nečega takosvetovnog kao što su bračni problemi? Da li je zaista mislio da se Kozimazadovoljava time da s malim detetom sedi kod kuće i da ga čeka? Ona jenavikla na sasvim drugačiji život.

„Ako se nalazi s nekim, a meni priča da je bila na nekom sasvimdrugom mestu, to nije bezazleno", usprotivio se Bodenštajn. „Šta daradim?"

Pija mu nije odmah odgovorila. Ona bi na njegovom mestu učinila sveda dozna istinu. Verovatno bi partnera odmah pozvala na odgovornost, uzdreku, suze i prebacivanja. Nemoguće je da se naprosto pravi kao da seništa nije dogodilo.

„Prosto je pitaj", predložila mu je. „Verovatno te neće lagati u oči."„Ne", odgovorio je odlučno. Pija je uzdahnula, ali u sebi. Oliver fon

Bodenštajn je postupao drugačije od običnih ljudi. Možda bi čak, samo dasačuva privid i zaštiti svoju porodicu, prihvatio postojanje ljubavnika itiho patio. Da su bili u školi i da je jedan predmet bio vladanje nad sobom,on bi iz njega imao čistu peticu.

„Da li si zapisao broj mobilnog?"„Jesam."„Daj mi ga. Odmah ću ga pozvati. Sa skrivenog broja."„Nemoj, bolje da ne zoveš."„Zar nećeš da znaš istinu?" Bodenštajn je oklevao.

„Slušaj ovamo", rekla mu je Pija. „ Izjeda te iznutra to što ne znaš načemu si."

„Dođavola!", uzbudio se Bodenštajn. „Voleo bih da je nisam video!Voleo bih da je nisam pozvao!"

„Ali jesi. I ona te je slagala."Bodenštajn je duboko udahnuo i prošao je rukom kroz kosu. Pija je

svog šefa retko kad videla toliko bespomoćnog. Nije bio takav čak ni ondakada je ustanovio da ga je ćerka Vere Kaltenze drogirala i navela nabludne radnje, da bi zatim mogla da ga ucenjuje. Ova stvar sada ga jemnogo više pogađala.

„Šta da radim ako ustanovim da... da me vara?"„Već se dešavalo da iz njenog ponašanja izvučeš potpuno pogrešne

zaključke", podsetila ga je Pija u želji da ga umiri.„Ovog puta je drugačije", rekao je. „Da li bi ti htela da znaš istinu ako

bi sumnjala da si prevarena?"„Ama, sto posto."„A ako...", prekinuo ju je. Pija ništa nije rekla. Stigli su do stolarske

radionice Manfreda Vagnera u zanatskoj i industrijskoj četvrti Altenhajna.Muškarci, mislila je. Svi su isti. Ništa im ne smeta da donesu neku odlukuna poslu. Ali čim se radi o vezi i kada se u igru uključe osećanja, svi suproklete kukavice.

* * *Amelija je sačekala da njena maćeha napusti kuću. Barbara joj je bez

oklevanja poverovala da danas neće biti prvog časa. Pri pomisli na to,Ameliji se lice razvuklo u širok kez. Ta žena je bila toliko lakoverna da jeveć bilo dosadno lagati je. Sasvim drugačija od njene nepoverljive majke.A ona joj u suštini nije verovala ni reč, pa je zato Amelija stekla naviku daje laže. Često bi lakše progutala laž nego istinu.

Amelija je sačekala da se Barbara s dvoje male dece odveze u svomcrvenom minimorisu, a zatim se izvukla iz kuće na glavna vrata i potrčalaka imanju Sartorijusovih. Još uvek je bilo mračno i na ulici nije bilonikoga, čak ni Tisa nije bilo na vidiku. Srce joj je lupalo dok se šunjalapreko mračnog imanja, kraj ambara i velike štale u kojoj već odavno niježivela stoka. Priljubila se uza zid, skrenula iza ugla i samo što je srce nijeizdalo od straha, kada su iznenada pred nju stale dve prilike s fantomkamana glavi. Pre nego što je stigla da vrisne, jedan ju je zgrabio i pritisnuo joj

ruku na usta. Čovek joj je grubo zavrnuo ruke iza leđa i gurnuo je na zid.Bol je bio toliko jak da je ostala bez vazduha. Zašto joj je taj tip nanosiotoliki bol? I šta su uopšte ti likovi radili ovde u pola osam ujutru? Amelijaje u životu već doživela opasne situacije i sada nakon prvog šoka više nijeosećala strah, već gnev. Ogorčeno se borila protiv ruku koje su je držale ugvozdenom stisku, šutirala je oko sebe i pokušavala da svom napadačustrgne s lica masku sa prorezima za oči. Sa snagom koju joj je daloočajanje, pošlo joj je za rukom da oslobodi usta. Pred očima je ugledalakomad kože, ogoljeno mesto između rukavice i rukava jakne, i zagrizlanajjače što je mogla. Čovek je prigušeno kriknuo i gurnuo Ameliju nazemlju. Ni on ni njegov drugar nisu računali na tako žestok otpor, teško sudisali od napora i gneva. Konačno je drugi čovek Ameliju udario nogom urebra, i isterao joj vazduh iz pluća, a zatim ju je udario pesnicom u lice.Videla je sve zvezde pred očima, a instinkt joj je došapnuo da će jojnajbolje biti da ostane da leži i da drži jezik za zubima. Koraci su se užurbi udaljavali, a onda se sve sasvim utišalo i čula je samo sebe kakoteško diše.

„Sranje", opsovala je i s mukom pokušala da se uspravi. Odeća joj jebila potpuno mokra i prljava. Topla krv joj se slivala preko brade i kapalana ruke. Oni govnari su je stvarno povredili.

* * *Vagnerova stolarska radionica i kuća Vagnerovih, sagrađena odmah uz

nju, odavali su utisak kao da je ponestalo novca usred gradnje.Neomalterisani zidovi, napola popločano dvorište, dopola asfaltiran putprepun rupa - nisu delovali ništa manje jadno nego na imanjuSartorijusovih. Svuda su bile gomile balvana i dasaka, od kojih je nekeveć prekrivala mahovina pa su izgledale kao da se tu nalaze godinama.Drvena vrata upakovana u providnu plastiku stajala su naslonjena na zidradionice, a sve je bilo prljavo.

Pija je pozvonila na kućna vrata, a zatim na vrata na kojima je pisalokancelarija, ali ništa se nije pomaklo. U radionici je gorela svetlost, pa jegurnula metalna vrata i ušla. Bodenštajn je išao za njom. Mirisalo je nasveže isečeno drvo.

„Alo?", povikala je. Išli su preko radionice, koja je bila u neredu, da biiza jedne gomile dasaka pronašli mladića koji je sa slušalicama u ušimaklimao glavom u taktu muzike. Ručno je lakirao nešto što nisu mogli da

vide, a iz usta mu je visila cigareta. Kada ga je Bodenštajn potapšao poramenu, trgao se. Izvukao je slušalice iz ušiju, a po izrazu lica videlo se dase oseća krivim.

„Ugasite cigaretu", rekla mu je Pija, a ovaj ju je odmah poslušao.„Tražimo gospodina ili gospođu Vagner. Da li su tu negde?"

„U kancelariji preko", rekao je mladić. „Bar mislim."„Hvala." Pija se uzdržala da ga ne upozori na propise o zaštiti od

požara i dala se u potragu za njegovim šefom, kome je izgleda bilosvejedno. Manfreda Vagnera pronašli su u majušnoj kancelariji bezprozora, koja je bila toliko pretrpana da je u nju teško moglo da stane trojeljudi. Vagner je spustio slušalicu pored telefona i čitao dnevni list Bild.Ovde očigledno nisu držali baš mnogo do mušterija. Kada je Bodenštajnpokucao na otvorena vrata da bi skrenuo pažnju na sebe, čovek je nevoljnodigao pogled s novina koje je čitao.

„Da?" Izgledao je kao da mu je pedeset i neka i mirisao je na alkohol,mada je još uvek bilo veoma rano. Njegov smeđi radnički kombinezondelovao je kao da nedeljama nije video mašinu za pranje veša.

„Gospodin Vagner?", pretpostavila je Pija. „Dolazimo iz policijeHofhajma i želeli bismo da razgovaramo s vama i vašom suprugom."

Prebledeo je kao leš i buljio u nju vodnjikavim, pocrvenelim očima,kao kunić u zmiju. U istom trenutku napolju se zaustavio automobil i čulose kako se otvaraju i zatvaraju vrata na njemu.

„Moja supruga... evo... stiže", promucao je Vagner. Andrea Vagner jeušla u radionicu dok su joj potpetice odzvanjale po betonskom podu.Kratka kosa joj je bila ofarbana u plavo i bila je vrlo mršava. Mora da jenekada bila veoma lepa, ali sada je delovala oronulo. Briga, ogorčenje ineizvesnost zbog ćerkine sudbine urezale su joj duboke bore u lice.

„Došli smo da vam saopštimo da su pronađeni posmrtni ostaci vašećerke Laure", rekao je Bodenštajn nakon što se predstavio gospođi Vagner.Na trenutak je vladalo ćutanje. Manfred Vagner je zajecao. Suza mu seslila niz neobrijani obraz, da bi zatim sakrio lice dlanovima. Njegova ženaje ostala mirna i pribrana.

Samo je pitala: „Gde?"„Na zemljištu starog vojnog aerodroma u Ešbornu."Andrea Vagner je duboko uzdahnula. „Konačno."U ovoj reči bilo je toliko olakšanja koliko ne bi moglo da stane ni u

deset rečenica. Koliko li su dana i noći ovo dvoje ljudi proveli u uzaludnoj

nadi i očajničkoj strepnji? Kako mora da im je bilo dok su ih stalnoproganjali duhovi prošlosti? Roditelji druge devojke su se odselili, aliVagnerovi nisu mogli da napuste svoje malo preduzeće, od koga im jezavisio život. Morali su da ostanu ovde, dok je nada da će im se ćerkavratiti sve više bledela. Možda će im pomoći to što ćerku sada mogu dasahrane i oproste se od nje.

* * *„Ma pusti", branila se Amelija. „Nije tako tragično. Ostaće mi modrica

i ništa više."Svakako nije nameravala da se skine i da Tobijasu pokaže mesto na

kome ju je jedan od one dvojice udario nogom. I tako joj je već bilodovoljno neprijatno da sedi pred njim ovako kaljava i ružna.

„Ali bolje bi bilo da se ušije tu gde je koža pukla."„Koješta. Zarašće to."Tobijas je zurio u nju kao u sablast kada se nešto posle pola osam

pojavila pred vratima okrvavljena i prljava i ispričala mu da su je upravonapala dvojica maskiranih muškaraca napolju u njegovom dvorištu!Posadio ju je na kuhinjsku stolicu i oprezno joj obrisao krv sa lica. Krv jeprestala da joj teče iz nosa, ali rasečena koža iznad obrve, čije je rubovetek za nuždu zalepio flasterom, prokrvariće ponovo.

„Baš si to dobro uradio." Amelija mu je uputila iskrivljen osmeh iposegnula za cigaretom. Drhtala je, srce joj je lupalo, a sve to nije imalonikakve veze s napadom, već sa Tobijasom. Iz blizine i na dnevnom svetluizgledao je mnogo bolje nego što joj se učinilo u prvi mah. Od dodiranjegove ruke pošli su je žmarci, a neprestani pogled njegovih neverovatnoplavih očiju, tako zabrinutih i zamišljenih - bio je već previše za njeneživce. Nije ni čudo što su nekad sve devojke u Altenhajnu bile lude zanjim!

„Pitam se šta su ta dvojica ovde tražila", razmišljala je dok se Tobijaspetljao oko aparata za pripremanje kafe. Radoznalo je pogledala oko sebe.U ovoj kući su, dakle, ubijene dve devojke, Snežana i Laura.

„Verovatno su čekali mene, a ti si im se našla na putu", odgovorio jojje. Stavio je na sto dve šolje, kutiju za šećer i mleko iz frižidera.

„Kako možeš to tek tako da kažeš! Zar se ne bojiš?"Tobijas se naslonio na sto i prekrstio ruke na grudima. Nakrivio je

glavu i pogledao je. „A šta da radim? Da se krijem? Da pobegnem? Ne

nameravam da im učinim tu uslugu."„Znaš li ko bi to mogao da bude?"„Ne baš tačno. Ali mogao bih da pretpostavim."Amelija je osećala kako joj pod njegovim pogledom postaje vruće. Šta

je sad pa to? Tako nešto joj se još nikad nije dogodilo! Jedva se usuđivalada ga pogleda u oči, da na kraju ne bi primetio kakvu buru osećanjaizaziva u njoj. Aparat za kafu ispuštao je neke nezdrave, škriputave zvuke,a zatim počeo da ispušta paru.

„Mora da se očisti od kamenca", primetila je Amelija. Njegovo mračnolica razvedrio je jedan brz osmeh, koji ga je neverovatno promenio.Amelija je buljila u njega. Iznenada je osetila bezumnu čežnju da ga zaštitii da mu pomogne.

„Aparat za pripremanje kafe nije baš prvi na spisku." Široko senasmejao. „Najpre moram da raščistim dvorište."

Istog trenutka na vratima se oglasilo zvono. Tobijas je prišao prozoru,a osmeh mu je iščezao sa lica.

„Opet panduri", rekao je sa iznenadnom napetošću u glasu. „Bolje jeda nestaneš. Neću da te neko vidi ovde."

Klimnula mu je glavom i ustala. Proveo ju je kroz predsoblje i pokazaojoj jedna vrata.

„Tim putem možeš da prođeš kroz mlekar, do štale. Hoćeš li moćisama?"

„Naravno. Ne bojim se. Sada kad je svanulo, oni likovi verovatno nećeviše tumarati napolju", odgovorila mu je trudeći se da bude što opuštenija.Pogledali su se, a Amelija je oborila oči.

„Hvala ti", rekao je Tobijas tiho. „Ti si hrabra devojka." Amelijaodmahnu rukom i okrenu se da ode. U tom trenutku Tobijasu je nešto palona pamet. „Čekaj malo", zaustavio ju je. „Da?"

„Zbog čega si uopšte došla na imanje?"„Prepoznala sam na slici u novinama čoveka koji je gurnuo tvoju

majku s mosta", odgovorila je Amelija nakon kraćeg oklevanja. „To jeManfred Vagner. Laurin otac."

* * *„Opet vi." Tobijas Sartorijus nije krio da policajci nisu naročito

dobrodošli. „Nemam baš puno vremena. Šta je sad?"Pija je njuškala. U vazduhu se osećao miris sveže skuvane kafe.

„Imate posetu?", upitala je. Bodenštajnu se takođe činilo da je krozprozor kuhinje video drugu osobu, crnokosu ženu.

„Ne, nemam." Tobijas je ostao da stoji na vratima prekrštenih ruku.Nije ih ponudio da uđu, mada je počela kiša. Svejedno.

„Mora da ste radili kao ludi", zaključila je Pija i ljubazno se nasmešila.„Dvorište vam super izgleda."

Njena ljubaznost nije imala nikakvog dejstva. Tobijas Sartorijus jeostao odsutan, a čitavo njegovo držanje zračilo je odbojnošću.

„Hteli smo samo da vam saopštimo da su pronađeni posmrtni ostaciLaure Vagner", rekao je Bodenštajn.

„Gde?"„Vi biste to zapravo morali da znate bolje od nas", odgovorio je

Bodenštajn hladno. „Vi ste, naime, u noći 6. septembra 1997. telo pokojneLaure odvezli tamo u prtljažniku svog automobila."

„Ne, nisam." Tobijas je nabrao čelo, ali glas mu je ostao miran. „Lauruuopšte više nisam video pošto je otrčala odavde. Ali to sam verovatnorekao već sto puta, zar ne?"

„Gradevinski radnici su pronašli Laurin skelet na starom vojnomaerodromu u Ešbornu", rekla je Pija. „U tanku za gorivo ukopanom uzemlju."

Tobijas ju je pogledao i progutao knedlu. U očima mu je bilonerazumevanje.

„Na aerodromu", prošaputao je. „To mi nikada ne bi palo na pamet."Sve što je potiskivao najednom je iskrslo pred njim, delovao je

pogođeno, čak pometeno. Pija je bila svesna da je imao jedanaest godinada se pripremi za ovaj trenutak suočavanja sa svojim delom. Mora da jeračunao s tim da će tela devojaka jednoga dana biti pronađena. Možda sepripremio kako da se ponaša, možda je pažljivo smislio kako daverodostojno odglumi iznenađenje. S druge strane - zbog čega bi to radio?Odslužio je kaznu, pa je moglo da mu bude svejedno da li su telapronađena. Palo joj je na pamet kako je Hase okarakterisao ovog čoveka:umišljen, nadmen, potpuno hladan. Da li je to bilo tačno?

„Nas bi zanimalo da li je Laura već bila mrtva kada ste je bacili utank", rekao je Bodenštajn. Pija je pažljivo posmatrala Tobijasa. Bio jeveoma bled, a usta su mu se trzala kao da će mu krenuti suze.

„Ja na to ne mogu da vam odgovorim", uzvratio je naizgled mirnimglasom.

„A ko može?", pitala je Pija.„To pitanje me već jedanaest godina zaokuplja gotovo čitav dan i noć."

Glas mu je zvučao kao da se s mukom savlađuje. „Svejedno mi je da li miverujete ili ne. Već odavno sam navikao da me smatraju za zlikovca."

„Možda bi vaša majka danas bolje prošla da ste onomad rekli šta steuradili s devojkama", primetio je Bodenštajn. Tobijas je gurnuo ruke udžepove svojih farmerki.

„Znači li to da ste otkrili koja je svinja gurnula moju majku s mosta?"„Ne, još uvek nismo", priznao je Bodenštajn. „Ali polazimo od toga da

je to bio neko iz sela."Tobijas se nasmejao. Kratak smeh bez veselosti.„Iskreno vam čestitam na tom neverovatno promućurnom otkriću",

rekao je podrugljivo. „Mogao bih da vam pomognem u istrazi, jer znam koje to bio. Ali zašto bih?"

„Zato što je taj počinio krivično delo", odgovorio je Bodenštajn.„Morate da nam kažete ono što znate."

„Đavola moram." Tobijas Sartorijus je odmahnuo glavom. „Možda stevi bolji od vaših kolega onomad. Mojoj majci, mom ocu i meni bi, naime,takođe bilo znatno bolje da je policija tada radila svoj posao kako treba ida je uhvatila pravog ubicu."

Pija je htela da kaže nešto umirujuće, ali Bodenštajn ju je preduhitrio.„Naravno." Glas mu je zvučao jetko. „Vi ste, naime, nedužni. To većznamo. Zatvori su nam puni nedužnih."

Tobijas ga je gledao okamenjenog lica. U očima mu je treperio smukom potiskivani gnev. „Svi vi panduri ste isti - nadmeni isamozadovoljni", prosiktao je prezrivo. „Nemate vi blagog pojma šta seovde događa. A sad se gubite! Ostavite me konačno na miru!"

Pre nego što su Pija ili Bodenštajn mogli još nešto da kažu, zalupio imje vrata pred nosom.

„Nije trebalo to da kažeš", prebacila mu je Pija kada su se vratili uautomobil. „Sada si ga stvarno okrenuo protiv nas, a još uvek ne znamoništa više nego pre."

„Ali bio sam u pravu!" Bodenštajn je zaustavio kola. „Jesi li mu videlaoči? Taj momak je sposoban za sve, a ako stvarno zna ko je gurnuonjegovu majku s mosta, onda je taj u opasnosti."

„Pun si predrasuda", prebacila mu je Pija. „Posle deset godina zatvora,u kome je možda zaista sedeo nevin, vratio se kući i morao je da zaključi

da se ovde sve promenilo. Majka mu je napadnuta i teško povređena,nepoznati ljudi iz sela pišu preteće poruke na kući njegovih roditelja. Zarje nekakvo čudo što je besan?"

„Molim te, Pija! Ne veruješ valjda ozbiljno da je taj momaknepravedno osuđen za dvostruko ubistvo!"

„Ne verujem ja ni u šta. Ali u starim dokumentima o njegovom slučajupronašla sam pojedinosti koje se ne slažu i imam svoje sumnje."

„Taj čovek je hladan kao led. A što se tiče ljudi u selu, čak mogu i daih razumem."

„Da nećeš možda još i da mi kažeš da odobravaš da se na kućamaispisuju preteće poruke i da se kolektivno prikriva počinilac krivičnogdela!" Pija je s nevericom odmahivala glavom.

„Pa ne kažem da to odobravam", odgovorio je Bodenštajn. Stajali su nakapiji imanja i svađali su se kao bračni par, a da pritom nisu primetili da jeTobijas Sartorijus napustio kuću i otišao nekud preko zadnjeg dvorišta.

* * *Andrea Vagner nije mogla da spava. Pronašli su Laurino telo, ili bolje

reći ono što je od njega ostalo. Konačno, konačno je došao krajneizvesnosti. Već odavno se nije nadala nikakvom čudu. Najpre je osećalasamo beskrajno olakšanje, a onda je došla i tuga. Jedanaest godina nijesebi dopuštala suze i tugu, trudila se da bude jaka i da bude oslonac svommužu, koji se bez ikakvih ograničenja prepustio žalosti zbog izgubljenogdeteta. Ona sebi nije mogla da dozvoli da se slomi. Tu je bila firma kojuje morala da vodi, kako bi otplaćivali dugove banci. A tu su bila i mlađadeca, koja su imala pravo na svoju majku. Ništa više nije bilo kao nekada.Manfred je izgubio svu energiju i životnu radost, sa svojim plačljivimsamosažaljenjem i opijanjem postao joj je samo kamen oko vrata. Ponekadga je zbog toga prezirala. Olakšavao je sebi život mržnjom premaTobijasovoj porodici.

Andrea Vagner je otvorila vrata Laurine sobe, u kojoj jedanaest godinaništa nije menjano. Manfred je tako zahtevao, a ona je prihvatila. Isključilaje svetlo, uzela Laurinu fotografiju s pisaćeg stola i sela na krevet. Uzaludje čekala da joj krenu suze. Misli su joj odlutale do onog trenutka prejedanaest godina kada su pred kućnim vratima stajali policajci i saopštilijoj da su, nakon što su procenili pronađene dokaze, za ubistvo njene ćerkeuhapsili Tobijasa Sartorijusa.

Zašto Tobijas, razmišljala je zbunjeno. U trenutku joj je na pamet palodeset drugih koji su imali više razloga da se osvete Lauri nego Tobijas.Andrea Vagner je znala šta se po selu u pola glasa priča o njenoj ćerki.Nazivali su je droljom, proračunatim malim đubretom što stalno teži nečemvišem.

Dok je Manfred svoju najstariju ćerku nekritički voleo i obožavao, iuvek nalazio neki izgovor za njeno loše ponašanje, Andrea je videla iLaurine slabosti i nadala se da će ih devojka tokom godina prerasti.Nažalost, za to nije imala više prilike. Čudno je, zapravo, da se tek smukom prisećala lepih dogadaja u vezi s Laurom. Mnogo življe su joj bileuspomene na nemile scene, kojih nije bilo malo. Laura je omalovažavalasvog oca i stidela ga se. Želela je da ima oca kao što je KlaudijusTerlinden, moćnog čoveka s lepim manirima, i to je Manfredu govorila ulice, u svakoj zgodnoj ili nezgodnoj prilici. Manfred je ove uvrede gutao ine trepnuvši, i one nisu umanjile njegovu ljubav prema lepoj ćerki.Nasuprot tome, Andrea je bila preneražena, i shvatala je koliko je slabopoznaje i da je očigledno negde pogrešila u njenom vaspitanju.Istovremeno je počela i da se plaši. Šta će biti ako Laura dozna da je ona uvezi sa svojim šefom, Klaudijusom?

Noćima je ležala budna i razmišljala o ćerki. Tokom godina koje suusledile imala je još više razloga za zabrinutost, jer je Laura išla predalekos momcima u selu - sve dok najzad nije počela da se zabavlja sTobijasom. Iznenada se nekako sasvim promenila, bila je zadovoljna iradosna. Tobijas joj je prijao. Nema sumnje da je bio nešto posebno. Lepoje izgledao, bio je odličan đak i sportista, a drugi momci su ga slušali. Bioje upravo ono što je Laura oduvek želela, a njegov sjaj se izlivao i na nju,njegovu devojku. Oko pola godine je sve bilo dobro - dok u Altenhajn nijedošla Štefani Šneberger. Laura je u njoj odmah prepoznala suparnicu isprijateljila se s njom, ali uzalud. Tobijas se zaljubio u Štefani i raskinuo sLaurom. Ona je ovaj poraz teško podnela. Andrea Vagner nije znala baštačno šta se tog leta odigravalo između ovih mladih ljudi, ali svakako jeznala da se Laura igrala vatrom kada je svoje drugove huškala protivŠtefani. Jednom prilikom je Lauru zatekla za aparatom za fotokopiranje ukancelariji, u trenutku kad je već napravila čitavu gomilu kopija. Kada jehtela da vidi šta se na njima nalazi, Laura je pobesnela. Došlo je dožestoke svađe, a Laura je u uzbudenju zaboravila u aparatu list koji jekopirala. Na beloj hartiji nalazila se samo jedna rečenica, ispisana

debelim, krupnim slovima: SNEŽANA MORA UMRETI. Andrea Vagnerje presavila i ponela ovaj list, ali ga nije pokazala ni mužu ni policiji.Pomisao da je njeno dete nekome želelo smrt za nju je bila nepodnošljiva.Da li je Laura možda postala žrtva sopstvene spletke? Ćutala je i pustilada stvari idu svojim tokom, i iz večeri u veče slušala kako Manfred veličaćerku.

„Laura", promrmljala je milujući fotografiju kažiprstom. „Šta si touradila?"

Iznenada joj se niz obraz skotrljala suza, a za njom još jedna. Andreatrepnu i pređe šakom preko lica. Ono što joj je na oči nateralo suze nijebila tuga, već griža savesti što ćerku nikada nije volela.

* * *Kada se zaustavio pred njenom kućom, bilo je pola dva. Tri sata se

bez cilja vozio unaokolo. Danas se na njega sručilo toliko stvari da prostonije mogao da izdrži da bude kod kuće. Najpre Amelija, koja mu je došlana vrata oblivena krvlju. Šok kada ju je video. Ono što mu je nivoadrenalina u krvi podiglo do visine Mont Everesta nije, međutim, bila krvna njenom licu, već njena neverovatna sličnost sa Stefani. A pritom je bilasasvim drugačija. Nije to bila ona sujetna kraljica lepote koja ga jezaludela, zavela i smotala, samo da bi ga zatim hladno odbacila. Amelijaje bila devojka koja ostavlja jak utisak. I činilo se da ga se uopšte ne boji.

A onda su se pojavili panduri. Pronađeno je Laurino telo. Pošto je kišatoliko padala, morao je da odustane od raščišćavanja dvorišta pa je gnevusmerio na raščišćavanje svoje sobe. Strgao je sa zidova glupe postere, asadržaj ormana i svih fioka brzo i odlučno natrpao u plavu kesu za đubre.Napolje sa svim tim smećem! Iznenada mu se u ruci našao jedan CD. Timeto say goodbye od Sare Brajtman i Andree Bočelija. Štefani mu jepoklonila ovaj CD, jer su se uz tu pesmu prvi put poljubili, u junu, namaturskoj večeri. Pustio je CD, nepripremljen na osećaj praznine koji ga jenaglo preplavio već sa prvim akordima i koga više nije mogao da seoslobodi. Nikada se ranije nije osećao toliko usamljeno, toliko napušteno,čak ni u zatvoru. Tada je još uvek mogao da se nada boljim vremenima,ali sada je znao da ona nikada neće doći. Njegov život je bio završen.

Nađi je trebalo nekoliko minuta da mu otvori vrata. Već se uplašio danije kod kuće. Nije došao da bi spavao s njom, na to nije čak ni pomišljao,ali sada kada je stajala pred njim i pospano žmirkala na jarkom svetlu,

plave kose rasute po ramenima, tako slatka i topla, seksualna želja ga jepogodila kao munja, sa žestinom kakvu je smatrao nemogućom.

„Šta...", pitala je, ali Tobijas je ostatak pitanja ugušio poljupcem,privlačeći je sebi i skoro očekujući da će početi da se brani i da će gaodgurnuti. Ali dogodilo se upravo suprotno. Smakla mu je s ramena mokrukožnu jaknu, raskopčala košulju i svukla majicu. Idućeg trenutka već suležali na podu i on je neobuzdano prodirao u nju, osećao je u ustima njenjezik, a na svojoj zadnjici njene ruke, koje su ga terale da se sve brže isnažnije kreće. Prebrzo je osetio kako nadolazi plima, vrelina koja mu jenaterala znoj u svaku poru. A onda je doživeo vrhunac, tako božanstven iprepun olakšanja da se njegovo stenjanje pretvorilo u prigušen krik.Nekoliko sekundi je ležao preko Nađe, dok mu je srce tuklo kao ludo, inije mogao da veruje šta je uradio. Kliznuo je na stranu i ostao da leži naleđima zatvorenih očiju, boreći se za vazduh kao riba na suvom. Njen tihismeh ga je naterao da otvori oči.

„Šta je?", prošaputao je zbunjeno.„Mislim da ćemo morati još malo da vežbamo", odgovorila je Nađa.

Graciozno je stala na noge i pružila mu ruku. Prihvatio je pruženu ruku, smukom ustao i pošao za njom u spavaću sobu, ostavivši za sobom cipele ifarmerke. Duhovi prošlosti su iščezli, bar za trenutak.

Četvrtak, 13. novembar 2008.

„Policija je juče bila kod mene." Tobijas je duvao u vrelu kafu kojumu je Nađa sipala. Juče nije hteo da načinje tu temu, ah danas je morao dajoj ispriča. „Pronašli su Laurin kostur na starom aerodromu u Ešbornu. Uukopanom tanku za gorivo."

„Šta?", Nađa je upravo htela da srkne gutljaj iz svoje šolje, i ukočila seusred pokreta. Sedeli su za stolom od sivog granita u kuhinji, za kojim sunedavno zajedno večerali. Bilo je tek oko sedam ujutro, a predpanoramskim prozorima Nađinog stana još je vladao potpuni mrak. Nađaje u osam avionom išla za Hamburg, gde se snimala nova epizoda serije ukojoj glumi policijsku inspektorku.

„Kada...", spustila je šolju. „Hoću da kažem... odakle znaju da je toLaura?"

„Nemam pojma." Tobijas je odmahnuo glavom. „Nisu mi ništa višerekli. Najpre nisu uopšte hteli da kažu ni gde su pronašli kostur. Glavnipandur je samo rekao da bi ja to trebalo da znam."

„Gospode bože", preneraženo je promrmljala Nađa.„Nađa." Nagao se prema njoj i stavio ruku na njenu. „Molim te, ako

hoćeš da nestanem, samo mi kaži."„Ali zbog čega bih to htela?"„Vidim da me se užasavaš."„Besmislica."Pustio joj je ruku, ustao i okrenuo joj leđa. Na trenutak se borio sa

samim sobom. Pola noći je ležao budan, slušao njeno ravnomerno disanje ipitao se kada će joj se smučiti. Već sad se pribojavao dana kada će početida se izvlači uz zbunjene izgovore, da ga izbegava, da se pravi da nije kodkuće. Taj dan je morao doći. On nije bio pravi čovek za nju. Nikad seneće uklopiti u njen svet, u njen život.

„Ta tema ne može prosto da se ostavi po strani", rekao je najzadpotištenim glasom. „Osuđen sam zbog ubistva i proveo sam deset godina uzatvoru. Ne možemo prosto da se pravimo da se sve to nije desilo i da jošuvek imamo dvadeset godina."

Okrenuo se. „Nemam pojma ko je ubio Lauru i Štefani. Ne mogu daisključim da sam to bio ja, ali toga bih ipak morao da se sećam! A sve dodanas ne mogu da se setim. Postoji samo ta... crna rupa u mom pamćenju.

Sudski psiholog je na suđenju tvrdio da bi ljudski mozak na tako nešto,kao na svojevrstan šok, reagovao nekom vrstom amnezije. Ali zar nemisliš da bih bar nečeg morao da se setim? Recimo da sam Lauru stavio uprtljažnik i nekud odvezao. Ta jednostavno ništa više ne znam. Poslednječega se sećam je kako mi je Štefani rekla da... da... da me više ne voli.Onda su se u jednom trenutku na vratima pojavili Feliks i Jerg, ali ja samdo tog trenutka već bio popio toliko votke da mi je bilo muka. I onda suodjednom došli panduri i tvrdili da sam ja ubio Lauru i Štefani!" Nađa jesedela i pažljivo ga gledala svojim krupnim očima, zelenim kao žad.

„Razumeš, Nađa." U glasu mu se čulo preklinjanje. Bol koji je osećaoponovo se vratio, jači nego ikada ranije. Previše toga bilo je u igri. Nijehteo da se upušta u vezu s Nađom ako bi znao da će se ona završiti jošjednim razočaranjem. „Strašno me muči što ne znam šta se tada stvarnodogodilo. Jesam li ubica ili nisam?"

„Tobi", rekla je Nađa tiho. „Ja te volim. Volim te otkad znam za sebe.Ništa mi ne znači ako si to i uradio."

Tobijasu se lice iskrivi u očajnu grimasu. Ona naprosto nije htela dashvati. Toliko mu je bio potreban neko ko bi mu verovao. Ko bi verovao unjega. Nije bio stvoren za život izgnanika iz društva i takav život bi gauništio. „Meni znači", odgovorio je odlučnim glasom. „Izgubio sam desetgodina svog života. Nemam više nikakvu budućnost. Neko je upropastiomoju budućnost. I ne mogu jednostavno da se pravim kao da je sveprošlo."

„Pa šta si naumio?"„Hoću da doznam istinu. Čak i uz rizik da ustanovim da sam to stvarno

ja uradio."Nađa odmače stolicu od stola. Lagano mu je prišla, zagrlila ga oko

struka i pogledala u lice.„Ja ti verujem", rekla je tiho. „A ako hoćeš, pomoći ću ti u svemu što

moraš da uradiš. Ali ne vraćaj se u Altenhajn. Molim te."„Pa gde ću onda?"„Ostani ovde. Ili u mojoj kući u Tesinu. Ili u Hamburgu." Nasmejala

se, zagrejavši se za tu ideju. „Tačno! Hajde odmah sa mnom. Kuća će ti sedopasti. Nalazi se kraj same vode."

Tobijas je oklevao. „Pa ne mogu da ostavim oca samog. A i majci sampotreban. Možda kada joj bude bilo bolje."

„Odavde možeš za petnaest minuta da stigneš do oca." Nađine krupne

zelene oči bile su odmah kraj njegovih.Udisao je miris njene kože, njenog šampona. Polovina muškog

stanovništva Nemačke sanjala je o tome da spava s Nađom fon Bredov, daživi s njom. Šta je njega sprečavalo?

„Tobi, molim te!" Položila mu je dlanove na obraze.„Bojim se za tebe. Neću da ti se nešto desi. Kad samo pomislim na to

da su oni tipovi umesto devojke mogli da uhvate tebe..."Amelija! Na nju više nije pomišljao! Ona je bila u Altenhajnu, a tamo

negde se krila i istina o onim strašnim događajima.„Čuvaću se", uveravao ju je. „Ništa ne brini."„Volim te, Tobi."„I ja tebe volim", odgovorio je i čvrsto je zagrlio.

* * *„Šefe?" Kaj Osterman je stajao pred vratima njegove kancelarije sa

dva lista hartije u ruci.Bodenštajn je ustao. „Šta ti je to?", pitao je.„Sad je stiglo faksom."Osterman mu je pružio listove i ispitivački pogledao Bodenštajnovo

lice, ali pošto ovaj ništa nije rekao, i Osterman se uzdržao od primedbe.„Hvala", rekao je Bodenštajn i otišao u kancelariju, dok mu je srce

jako lupalo. Bilo je to obaveštenje o kretanju Koziminog mobilnog telefonau periodu od proteklih četrnaest dana, koji je prekjuče zatražio odTelekoma. Prvi put je svoju profesiju iskoristio da bi doznao neštoprivatno. Želja da bude siguran bila je jača od griže savesti zbog postupkakoji bi neki zlonamerni birokrata mogao da mu natovari kao zloupotrebuslužbenog položaja. Seo je za pisaći sto i psihološki se pripremio. Ono štoje pročitao lišilo ga je svih iluzija. Dva dana je stvarno bila u Majncu, alisamo po jedan sat. Ali zato je prepodneva tokom osam dana provodila uFrankfurtu. Bodenštajn se nalaktio na pisaći sto, naslonio je bradu na rukei na trenutak razmišljao. Nakon toga je posegao za telefonom i okrenuobroj Kozimine kancelarije. Javila se Kira Gasthuber, Koziminaasistentkinja produkcije i devojka za sve, nakon što se telefon dva putaoglasio. Kozima je izašla. Zašto je jednostavno ne pozove na mobilni.

„Zato da me ne bi lagala, ti glupa kravo", pomislio je Bodenštajn. Hteoje odmah da prekine razgovor, ali tada je u pozadini začuo tanki glasićsvoje najmlađe ćerke. U glavi mu je odmah zazvonilo za uzbunu. Kozima

obično uvek i svuda vodi Sofiju sa sobom. Zašto je danas ostavila dete ukancelariji? Kira je na njegovo pitanje spremno odgovorila da je Kozimaizašla samo nakratko, a da se Sofija najbolje zabavlja s njom i Reneom.Kada je spustio slušalicu, Bodenštajn je još dugo sedeo za pisaćim stolom.Misli su mu se vrtele ukrug. Kozimin telefon je pet puta registrovan udomenu predajnika koji se nalazi u severnom delu Frankfurta, izmeđuGlauburg štrase, Ederveg, Ekenhajmer landštrase i Ešershajmer anlage. Naplanu grada je to možda izgledalo malo, ali ovo područje je obuhvatalostotine kuća sa hiljadama stanova. Dođavola. Gde se to ona smuca? A presvega, s kim? Kako bi postupio ako bi se ispostavilo da ga zaista vara? Izbog čega je uopšte mislio da joj je potrebno da ga vara? Dobro, seksualniživot im nije više bio onako živ kao pre Sofijinog rođenja, to je nešto štoprisustvo malog deteta nosi sa sobom. Ali nije se činilo ni da Kozimi neštonedostaje. Ili joj je ipak nedostajalo? Na sopstvenu sramotu, nije višemogao tačno da se seti kada je poslednji put spavao sa ženom. Razmišljaoje i računao. Ipak se setio! Ono veče kada se malo pripita i odličnoraspoložena vratila s proslave rođendana jedne prijateljice. Bodenštajn jepregledao svoj kalendar termina i potražio. Polako ga je obuzimalo nekočudno osećanje, koje se pojačavalo što je više išao unazad. Zar jezaboravio da unese Bernardov rođendan? Ne, nije. Bernard je 20.septembra proslavio pedeseti rođendan u zamku Johanesberg kodRajngaua. Nemoguće! Računao je i brojao, da bi posramljen ustanovio daveć dva meseca nije spavao s Kozimom. Da li je, na kraju krajeva, sambio kriv ako ga je prevarila? Neko je zakucao, i na vratima se pojavilaNikola Engel.

„Šta ima?", upitao je. „Kada si", upitala ga je s ledenim izrazom lica,„hteo da mi saopštiš da se viši inspektor Benke bavi neodobrenimsporednim poslom u nekoj krčmi u Zahsenhauzenu?"

Majku mu! Zbog svojih privatnih problema prosto je zaboravio na ovo.Nije je pitao otkud zna, a nije pokušao ni da se pravda.

„Hteo sam najpre sam da razgovaram s njim", bio je njegov jediniodgovor. „Ali do sada za to nisam imao prilike."

„Večeras u 18.30 ćeš imati. Pozvala sam Benkea da dode ovamo, biobolestan ili ne. Vidi kako ćeš to rešiti."

* * *Kada je prošao carinsku kontrolu i krenuo ka izlazu, mobilni telefon

mu je već zvonio. Lars Terlinden je prebacio kofer s dokumentima u druguruku i javio se. U Cirihu je čitav dan morao da trpi da ga Upravni odborpljuje, i to pošto su ga pre samo nekoliko meseci zbog sklapanja istog togposla zbog kog sada hoće da ga razapnu na krst slavili kao izbavitelja.Dođavola, pa on nije vidovit! Kako je mogao da zna da se dr MarkusŠenhauzen u stvari zove Matijas Mucler, da nije iz Potsdama, nego iznekog sela u Švapskim Alpima, i da je prevarant najgore vrste! Na krajukrajeva, nije on kriv ako pravno odeljenje njegove banke nije obavilo svojposao kako treba. Za to su već letele glave, a njegova će biti sledeća, akone bude uspeo da smisli kako da nadoknadi ukupne gubitke čija je suma umilionima evra bila trocifrena.

„Za dvadeset minuta biću u kancelariji", rekao je svojoj sekretaricikada su se vrata s mlečnim staklom otvorila pred njim. Bio je iscrpljen,izmožden, na rubu živaca i sit svega. A bilo mu je samo trideset godina.Mogao je da spava samo još pomoću tableta, hrana mu nije prijala, ali pićejeste. Lars Terlinden je znao da je na najboljem putu da postanealkoholičar, ali o tom problemu mogao je da misli kasnije, kada preživiovu dramu. A kraj joj se još nije nazirao. Svetska privreda se ljuljala, anajveće američke banke su bankrotirale. Bankrot Leman Bradersa bio jesamo početak. Njegov poslodavac, jedna od najvećih švajcarskih banaka,protekle godine je već otpustio pet hiljada ljudi, tako da je u hodnicima ikancelarijama vladao goli strah za egzistenciju. Telefon je ponovozazvonio, ali on ga je gurnuo u džep i nije obraćao pažnju. Vest o bankrotuŠenhauzenove imperije za trgovinu nekretninama pre šest nedelja pogodilaga je potpuno neočekivano, jer je samo dva dana pre toga ručao saŠenhauzenom u berlinskom hotelu Adlon. On je u tom trenutku već odavnoznao da mu predstoji proglašavanje bankrota. Taj ljigavi skot koga je umeduvremenu počeo da traži i Interpol je naprosto nestao. Uz krajnjenapore, Larsu Terlindenu je bar uspelo da veliki deo kreditnog portfeljaosigura i proda investitorima, ali trista pedeset miliona evra ipak jepropalo.

Neka žena mu se isprečila na putu. Hteo je da je zaobiđe jer je žurio,ali ona mu je ponovo stala na put i obratila mu se. Tek tada je prepoznaosvoju majku, koju nije video već osam godina.

„Larse!", ponovila je s molbom u glasu. „Larse, molim te, čekaj!"Izgledala je kao i uvek. Krhko i negovano, sa zlatnom kosom savršeno

oblikovanom u paž frizuru. Diskretna šminka, ogrlica od bisera na

preplanulom dekolteu. Ponizno se nasmešila, što ga je odmah razbesnelo.„Šta hoćeš?", upitao je neljubazno. „Da li te je poslao tvoj muž?"Reči moj otac nije mogao da prevali preko usana.„Nije, Larse. Stani, pobogu. Molim te."Prevrnuo je očima i slušao je. Kao dete je mnogo voleo majku,

obožavao ju je i bolno mu je nedostajala kada je svaki čas odlazila naputovanja od nekoliko dana ili nekoliko nedelja, a njega i Tisa prepuštalakućepaziteljki. Sve joj je opraštao i trudio se da zadobije njenu ljubav, alinikad nije dobio više od osmeha, lepih reči i obećanja. Tek mnogo kasnijeshvatio je da ništa više nije ni mogla da da jer više nije ni imala. KristinaTerlinden je bila prazan sud, lepotica bez duha i bez ikakve ličnosti, kojaje sebi za životni zadatak postavila da bude savršena reprezentativnasupruga uspešnog šefa koncerna Klaudijusa Terlindena.

„Dobro izgledaš, dečko. Možda si samo malo mršav."I sad je ostala verna sebi. Nakon sveg ovog vremena ponovo poseže

samo za jednom od svojih fraza. Lars Terlinden je majku počeo da prezirekad mu je postalo jasno da ga je celog života obmanjivala.

„Šta hoćeš, majko?", ponovio je nestrpljivo.„Tobijas se vratio iz zatvora", rekla je u pola glasa. „A policija je

pronašla Laurin kostur. Na starom aerodromu u Ešbornu."Stegao je zube. I protiv volje, čitav život mu se munjevitom brzinom

vratio u prošlost. Imao je jeziv osećaj da se usred hale za dolaskefrankfurtskog aerodroma ponovo pretvara u bubuljičavogdevetnaestogodišnjaka, kome za vratom sedi goli užas. Laura! Nikad nećezaboraviti njeno lice, njen smeh, njenu bezbrižnu životnu radost koja jetako naglo okončana. Nije mogao čak ni da razgovara sa Tobijasom, tolikobrzo je njegov otac doneo sve odluke umesto njega i munjevitom brzinomga poslao na seosko imanje nekakvih poznanika u najdubljoj zabitiOksfordšira. Misli na svoju budućnost, mladiću! Samo ćuti i ne mešaj se uto, pa ti se ništa neće desiti. Naravno da je poslušao oca. Nije se mešao ićutao je. Kada je čuo da je Tobijas osuđen, već je bilo prekasno.Jedanaest godina je sve činio da više ne misli na to, na ono jezivo veče, nasvoj užas, na strah. Jedanaest usranih godina rintao je skoro po čitav dan,samo da bi mogao da zaboravi. A sada dolazi njegova majka, na štiklama iu krznenoj bundici, i sa osmehom lutke otvara stare rane.

„To me više ne zanima, majko", rekao je oštro. „Ja nemam nikakveveze s tim."

„Ali...", započela je, ali on joj nije dopustio da dovrši.„Ostavi me na miru!", prosiktao je. „Jesi li me razumela? Ne želim da

mi se uopšte javljaš! Samo se drži dalje od mene, kao što si celog života iradila!"

Sa ovim rečima se okrenuo, ostavio je za sobom i odmarširao dopokretnih stepenica koje su se spuštale do stanice gradske železnice.

* * *Stajali su u garaži i pili pivo direktno iz flaše, baš kao nekad. Tobijas

se osećao nelagodno, a izgledalo je da se tako osećaju i svi ostali. Zbogčega je uopšte došao ovamo? Iznenadio se kada mu je tog popodnevatelefonirao njegov stari drug Jerg i pozvao ga da s njim, Feliksom i jošnekoliko drugara popije pivce. U velikoj garaži koja je pripadala Jergovomujaku kao momci su često nešto petljali na svojim biciklima s motorom,kasnije na svojim mopedima, i konačno na svojim automobilima. Jergjebio talentovan automehaničar, koji je kao mladić sanjao o tome da postanevozač na trkama. U garaži je mirisalo sasvim isto kao u Tobijasovimuspomenama, na motorno ulje i automobilski lak, na kožu i polituru. Sedelisu na istoj staroj klupi, na prevrnutim gajbama piva i automobilskimgumama. Ništa se nije promenilo. Tobijas se nije uključivao u razgovor,koji je verovatno zbog njegovog prisustva bio toliko usiljeno veseo. Svi suga pozdravili stiskom ruke, ali radost zbog ponovnog susreta nije bila bašpreterana. Nakon izvesnog vremena Tobijas se zatekao kako stoji saJergom i Feliksom. Feliks je postao krovopokrivač u očevoj firmi. Većkao tinejdžer bio je čvrste građe, a težak rad i revnosno ispijanje piva odnjega su tokom godina načinili pravog džina. Kad se smejao, dobroćudneoči su mu skoro nestajale u sloju sala. Njegovo lice je Tobijasa neodoljivopodsećalo na kolač s groždicama. Jerg je, nasuprot tome, još uvek izgledaokao nekad, samo što mu se kosa povukla daleko sa čela.

„Šta je zapravo bilo s Larsom?", pitao je Tobijas.„Pa, nije ono čemu se njegov matori nadao." Feliks se zlurado isceri. „I

bogati imaju problema sa svojom decom. Jedan sin mu je krelac, a drugi jenešto zasrao."

„Lars je napravio sjajnu karijeru", objasnio je Jerg. „Pričala mi jemajka, a čula je od njegove. Investiciono bankarstvo. Velike pare. Oženiose, ima dvoje dece, a kad se vratio iz Engleske, kupio je ogromnu vilu uGlashitenu."

„Uvek sam mislio da želi da studira teologiju i da postane sveštenik",primetio je Tobijas. Pomisao na najboljeg prijatelja, koji je iz njegovogživota nestao tako naglo i bez ikakvog oproštaja, na sopstvenozaprepašćenje ga je zaista zabolela.

„Nisam ni ja nikad hteo da budem krovopokrivač." Feliks je svojimupaljačem otvorio novu flašu piva. „Ali u vojsci me nisu hteli, ni upoliciji, a pekarski zanat sam napustio ubrzo posle... pa... znate već..."

Prekinuo je i zbunjeno spustio pogled.„A ja sam nakon svoje nesreće morao da se oprostim od trkačke

karijere", brzo se nadovezao Terg, sprečivši da ćutanje postane jošmučnije. „Tako da nisam završio u formuli 1, nego kod Crnog konja. Znašda se moja sestra udala za Jagilskog?"

Tobijas je klimnuo glavom. „Otac mi je ispričao."„Tja." Jerg je ispio još jedan gutljaj iz svoje pivske flaše. „Izgleda da

niko od nas nije postigao ono o čemu je nekad sanjao."„Ali jeste", uzvratio mu je Feliks. „Čoveče, kako smo je uvek ismevali

kad je govorila da hoće da postane slavna glumica!"„Uvek je bila ambiciozna", rekao je Jerg. „Kako nam je samo

komandovala! Ali ni ja nikad ne bih pomislio da će postati toliko slavna."„Pa da." Tobijas se malčice nasmejao. „Ni ja nikada nisam mislio da

ću u zatvoru završiti bravarski zanat i studije ekonomije."Njegovi drugovi su na trenutak zbunjeno oklevali, a zatim se ipak

nasmejali. Alkohol je opustio atmosferu. Nakon pete flaše piva, Feliksu serazvezao jezik.

„Još i danas sebi prebacujem što sam onomad pandurima ispričao dasmo još jednom bili kod tebe, stari moj", rekao je Tobijasu i položio musvoju tešku ruku na rame.

„Samo ste rekli istinu." Tobijas je slegao ramenima. „Niko nije mogaoni da nasluti kuda će sve to odvesti. Ali sad je ionako svejedno. Ja samponovo tu, i stvarno sam srećan što me ne izbegavate, kao većina ovih uselu."

„Koješta." Jerg ga je potapšao po drugom ramenu. „Čoveče, pa mi smodrugovi! Je l' se sećaš kako smo slupali onaj stari opel koji je moj ujakuspeo da sredi nakon hiljadu sati preciznog rada? Čoveče, to je bilonešto!"

Tobijas se sećao, a i Feliks. Za tili čas su se našli usred je l' se sećaš?Žurke kod Terlindenovih, na kojoj su se devojke posvlačile i trčale kroz

kuću u bundama Terlindenove majke. Mihinog rođendana, kad su upalipanduri. Dokazivanja hrabrosti na groblju. Putovanja u Italiju s juniorskomfudbalerskom ekipom. Vatre na dan Svetog Martina, koja se otrgla kontrolijer je Feliks sručio kanister benzina da je bolje rasplamsa. Prosto nisumogli da prestanu da se prisećaju i da se smeju. Jerg je sa lica obrisaosuze koje su mu pošle od smeha.

„Čoveče, je l' se sećate kako je moja sestra maznula matorom ključeveod aerodroma i kako smo se kolima trkali u starom aerodromskomhangaru? Čoveče, to je bilo žestoko!"

* * *Kada je zvono na kućnim vratima zazvonilo, Amelija je sedela za

svojim pisaćim stolom i surfovala na internetu. Na zvuk zvona zatvorila jelaptop i skočila sa stolice. Bilo je 22.45! Dođavola! Zar su matorizaboravili ključ od kuće? Sjurila se niz stepenice samo u čarapama, prenego što se zvono još jednom oglasi i probudi klinke koje je pre jednogsata s teškom mukom spakovala u krevet. Bacila je pogled na malimonitor, povezan sa dvema kamerama levo i desno od kućnih vrata. Nacrno-beloj slici slabe oštrine video se čovek svetle kose. Amelija jeotvorila vrata i prilično se zaprepastila kad je pred sobom ugledala Tisa.Otkad ga poznaje, on nije došao do njenih kućnih vrata, a pogotovo nijezazvonio na njima. Kad je shvatila u kakvom je stanju njen prijatelj,zaprepašćenje se pretvorilo u zabrinutost. Još nikada nije videla Tisa takonervoznog. Ruke su mu lepršale unaokolo, oči su mu bile užarene, a celotelo mu se trzalo. „Ma šta se desilo?", pitala je Amelija tiho. „Je l' sedesilo nešto?"

Umesto da odgovori, Tis joj je pružio rolnu papira, pažljivo zavezanuširokom trakom. Ameliji su se stopala na hladnom stepeniku pred vratimapretvorile u kocke leda, ali bila je stvarno zabrinuta za prijatelja. „Hoćešda uđeš?"

Tis je energično odmahnuo glavom i neprestano se osvrtao, kao da sebojao da ga neko prati. „Slike ne sme niko da vidi", iznenada je rekaoglasom koji je, kao i obično, zvučao pomalo promuklo. „Moraš da ihsakriješ."

„Naravno", rekla je. „Hoću."Kroz maglu su se uz drum polako uspinjali farovi nekakvog

automobila, koji su je nakratko obasjali dok je vozilo skretalo na kućni

prilaz Lauterbahovih. Njihova garaža se nalazila samo oko pet metara nižeod stepenika na kom je Amelija stajala - kako je iznenada ustanovila,potpuno sama. Tis kao da je u zemlju propao. Danijela Lauterbah jeisključila motor i izašla iz automobila.

„Dobro veče, Amelija!", doviknula je ljubazno.„Dobro veče, doktorko Lauterbah", odgovorila je Amelija.„Što stojiš tu pred kućom? Jesu li ti se vrata zaključala, pa ne možeš

da uđeš?"„Ma, sad sam došla s posla", odgovorila je Amelija brzo, ni sama ne

znajući zašto je slagala komšinicu.„A, tako. Pozdravi roditelje. Laku noć!" Doktorka Lauterbah joj je

mahnula, da bi zatim daljinskim upravljačem podigla dvostruka vrata svojegaraže. Uterala je automobil, a vrata su se ponovo spustila za njom.

„Tise?", prošištala je Amelija. „Gde si?"Preplašeno se trgla kada je ovaj iskrsao iza velike tise kraj kućnih

vrata.„Šta to treba da znači?", prošaputala je. „Zašto?"Kada je videla Tisovo lice, reči su joj zastale u grlu. U njegovim

očima bio je goli užas - čega se to bojao? Duboko zabrinuta, pružila jeruku ka njemu i dodirnula ga da ga umiri. Trgao se i uzmakao.

„Moraš dobro da paziš slike." Reči su mu zvučale isprekidano, a očisu mu grozničavo sijale. „Slike ne sme niko da vidi. Ni ti ne smeš!Obećaj!"

„Da, da. Obećavam ti. Ali šta..."Pre nego što je mogla da završi pitanje, Tis je nestao u magli i mraku.

Amelija je gledala za njim odmahujući glavom. Nikako nije mogla darazume ovo čudno ponašanje svog prijatelja. Ali Tisa moraš da prihvatišonakvog kakav jeste.

* * *Kozima je ležala na kauču u dnevnoj sobi, utonula u čvrst i dubok san,

a pas se sklupčao u udubljenju iza njenih kolena. Kada je čuo Bodenštajnada ulazi, nije čak ni podigao glavu, već je samo lenjo mahnuo vrhom repa.Bodenštajn je zastao, udubivši se u ovu sliku spokoja. Kozima je sasvimtiho hrkala, sa nosa su joj spale naočari za čitanje, a knjiga koju je čitalaležala joj je na grudima. Obično bi joj sada prišao i probudio jepoljupcem, oprezno, da je ne uplaši.

Ali nevidljivi zid koji se iznenada našao između njih sprečio ga je da toučini. Nežnost, koja bi ga obično preplavila čim ugleda svoju ženu, ovogputa je, na njegovo zaprepašćenje, izostala. Bilo je krajnje vreme da seotvoreno suoči s njom, pre nego što im nepoverenje zatruje brak. Zapravoje sada trebalo da je uhvati za ramena, prodrma je i da je pita zbog čega gaje lagala, ali kukavička žudnja za harmonijom i strah od istine koju ne bimogao da podnese odvratili su ga od toga. Okrenuo se i otišao u kuhinju.Podstaknut nadom da će dobiti nešto za jelo, pas je skočio sa kauča ipošao za njim probudivši Kozimu. Pojavila se u kuhinji pospanog lica, dokje on uzimao jogurt iz frižidera. „Zdravo", rekao je.

„Mora da sam zaspala", odgovorila je. Pio je jogurt i neupadljivo jeposmatrao. Odjednom je primetio bore na njenom licu koje mu ranije nikadnisu pale u oči, opuštenu kožu na vratu i podočnjake pod njenim umornimočima. Izgledala je kao žena od četrdeset pet godina. Da li je sa njegovimpoverenjem iznenada nestao i fotošop njegove naklonosti?

„Što si danas zvao u kancelariju, a nisi mene na mobilni?", pitala ga jeusput dok je tražila nešto po frižideru.

„Nemam pojma", slagao je usredsređeno cedeći poslednje kapi iztetrapaka s jogurtom. „Verovatno sam slučajno okrenuo pogrešan broj, paposle više nisam ni mislio na to. Nije bilo ništa važno."

„Skoknula sam do tržnog centra Majn-Taunus da kupim neke stvari."Kozima je zatvorila frižider i zevnula. „Kira mi je pričuvala Sofijicu. Beznje sve ide malo brže."

„Hm, naravno." Rascepio je tetrapak i pružio ga psu. Na trenutak jerazmišljao da li da je pita šta je kupila, jer joj nije verovao ni reč. Iznenadamu je postalo jasno da joj nikada više neće verovati.

Amelija je rolnu sa slikama sakrila u svom ormanu i ponovo sela zalaptop. Ali nije više mogla da se usredsredi. Činilo joj se kao da je sliketiho dozivaju: „Pogledaj nasl Dodi! Izvadi nas iz ormana!"

Okrenula se na stolici i buljila u orman, boreći se sa savešću. Dole sečulo kako se vrata automobila zatvaraju, a kućna vrata otvaraju.

„Vratili smo se!", doviknuo je otac. Amelija je načas sišla dole da bipozdravila ljude kod kojih stanuje. Mada su je Barbara i male napastiljubazno primile, nikad nije uspela da se natera da na njih misli kao na„porodicu", ili da to čak i kaže. Pošto se vratila u svoju sobu, legla je nakrevet i razmišljala. Iz kupatila se čuo zvuk vodokotlića. Šta li bi mogloda bude na tim slikama? Tis je uvek slikao neko apstraktno sranje, osim

onog njenog strava portreta koji je videla prekjuče. Ali zašto je te slikeobavezno sakrivao? Činilo se da mu je to prokleto važno, zvonio je nanjena vrata i molio je da ih nikome ne pokazuje. To je već bilo strašnočudno.

Amelija je sačekala dok u kući nije postalo potpuno mirno, a zatim jeotišla do ormana i izvukla rolnu. Bila je prilično teška, mora da je bilo višeod dve ili tri slike. I nije onako jako mirisala na boju kao slike koje susveže naslikane. Oprezno je razvezala brojne čvorove na traci kojom je Tisobmotao rolnu. Bilo je osam slika malog formata. I bile su sasvimdrugačije, nimalo nisu ličile na Tisov uobičajeni stil, veoma realistične i smnogo detalja, sa ljudima, koji su... Amelija se ukočila i pažljivijepogledala prvu sliku. Osetila je da joj se potiljak ježi, dok su joj seotkucaji srca ubrzali. Pred velikim ambarom široko otvorenih vrata dvamladića su se saginjala nad plavokosom devojkom koja je ležala na zemlji,s glavom u lokvi krvi. Kraj njih je stajao još jedan mladić, tamnekovrdžave kose, dok je četvrti sa uspaničenim izrazom lica trčao pravo kaposmatraču. A ovaj četvrti bio je - Tis! Grozničavo je prelistala ostaleslike.

„Gospode bože", prošaputala je. Ambar sa otvorenim vratima, krajnjega nešto niža štala, isti likovi. Tis je sedeo pored ambara, mladić satamnim kovrdžama stajao je na otvorenim vratima štale i posmatrao onošto se dešavalo u njoj. Jedan od momaka je silovao plavu devojku, a drugiju je držao. Amelija je progutala pljuvačku i nastavila da gleda. Ponovoambar, druga devojka, s dugom crnom kosom i kratkom svetloplavomhaljinom, kako se ljubi s nekim čovekom. On drži ruku na njenim grudima,a ona mu je podigla nogu na butinu. Situacija je delovala neverovatnoživotno. U pozadini, u tami ambara, nazirao se kovrdžavi mladić sa drugihslika. Slike su podsećale na fotografije; Tis je uhvatio svaki detalj, bojuodeće, devojčinu ogrlicu, natpis na jednoj majici. Neverovatno! Slike sunesumnjivo prikazivale imanje porodice Sartorijus. I događaje odseptembra 1997. Amelija je obema rukama ispravila poslednju sliku ismrzla se. U kući je bilo toliko tiho da je mogla da čuje kako joj srce lupa.Slika je prikazivala čoveka koji se ljubio sa crnokosom devojkom, s lica.Poznavala ga je. Dobro ga je poznavala.

Petak, 14. novembar 2008.

„Dobro jutro." Gregor Lauterbah je klimnuo šefici kabineta InesŠirman-Litke i ušao u svoj veliki kabinet u Ministarstvu kulture Saveznepokrajine Hesen, na trgu Luizenplac u Visbadenu. Raspored za danas bioje prepun. Za osam sati zakazan je razgovor sa pokrajinskim sekretarom,za deset govor na plenumu, u kom će predstaviti nacrt budžeta za idućugodinu. U podne je imao jedan sat za kratak ručak s predstavnicimadelegacije prosvetnih radnika iz Viskonsina, američke savezne države kojaje bila partner nemačke Savezne pokrajine Hesen. Na pisaćem stolu mu jeveć ležala i pošta, uredno razvrstana po važnosti, u fasciklama različitihboja. Na samom vrhu bila je fascikla s pismima koja je morao da potpiše.Lauterbah je raskopčao sako i seo za pisaći sto da bi brzo obavio ononajvažnije. Dvadeset do osam. Pokrajinski sekretar će biti tačan, kao iuvek.

„Vaša kafa, gospodine ministre." Ines Širman-Litke je ušla i pružila mušolju kafe koja se pušila.

„Hvala", nasmešio se. Ta žena nije bila samo inteligentna i izuzetnouspešna šefica kabineta, već i pravi praznik za oči: čvrstih oblina,tamnokosa, sa krupnim, tamnim očima i kožom kao med i mleko. Pomaloga je podsećala na Danijelu, njegovu ženu. Povremeno je sebi dopuštaonestašne maštarije u kojima je ona igrala glavnu ulogu, ali u stvarnosti jenjegovo ponašanje prema njoj uvek bilo besprekorno. Kada je pre dvegodine došao na položaj ministra kulture, imao je pravo da na mesta usvom kabinetu postavi novo osoblje, ali Ines mu se već na prvi pogleddopala, a ona mu se za sačuvano radno mesto odužila potpunom lojalnošćui neverovatnom marljivošću.

„Danas ponovo sjajno izgledate, Ines", rekao je srknuvši kafu. „Zelenovam odlično stoji."

„Hvala." Polaskano se osmehnula, da bi se odmah ponovo vratilaprofesionalnom ponašanju i pružila mu spisak ljudi koji su zvali iočekivali da im uzvrati poziv. Dok je potpisivao pisma koja je Inesnapisala, Lauterbah ju je samo napola slušao. Povremeno bi klimnuo iliodmahnuo glavom. Pošto je završio, pružio joj je pisma, a ona je izašla izkabineta. Sada je mogao da se posveti ostaloj pošti, koju je Sirman-Litkeova već razvrstala. Tu su bila i četiri pisma koja su bila izričito

upućena njemu „lično" i koje ona nije otvarala. Sva četiri je otvorio nožemza hartiju, nakon čega je prva dva brzo preleteo pogledom i ostavio nastranu. Kad je otvorio treće, dah mu se presekao:

Ako i dalje budeš držao jezik za zubima, ništa se neće desiti. Ako nebudeš, policija će saznati šta si onomad izgubio u ambaru dok si kresaosvoju maloletnu učenicu. Srdačan pozdrav od Snežane.

Usta su mu se istog časa osušila. Posmatrao je drugi list, na kom senalazila fotografija njegovog priveska s ključevima. Kroz vene mu je tekaoledeni strah, a istovremeno ga je i oblio znoj. Ovo nije bila nikakva šala,već gorka zbilja. Misli su mu ludački letele. Ko je ovo napisao? Ko jemogao da zna za njega i njegovu avanturu s tom devojkom? I zašto mu,kog đavola, to pismo stiže baš sad? Lauterbahu se činilo da će mu srceiskočiti iz grudi. Jedanaest godina mu je polazilo za rukom da potisnetadašnje događaje. Ali sad mu se sve ponovo vratilo, živo kao da je bilojuče. Ustao je i prišao prozoru, buljeći napolje u prazan Luizenplac, nakom je tama sumornog novembarskog jutra polako ustupala mestosvetlosti. Lagano je udahnuo i izdahnuo. Ne sme sada da gubi nerve! Ufioci pisaćeg stola pronašao je otrcani imenik u kome je već godinamabeležio telefonske brojeve. Kada je posegnuo za slušalicom, ljutito jeprimetio da mu se ruka trese.

* * *Čvornovati stari hrast nalazio se u prednjem delu velikog parka,

nepunih pet metara od zida koji je okruživao celo imanje. Ova kućica nadrvetu joj još nikad nije pala u oči, možda i stoga što je leti bila skrivena ugustom lišću. Nije joj bilo lako da se u minisuknji i hulahopkama popne uzne baš čvrste prečage natrulih merdevina, koje su od kiše tokom proteklihdana postale klizave. Nadala se da Tis neće baš sada doći na ideju daizađe iz ateljea. Odmah bi znao šta ona ovde radi. Na kraju je stigla dokućice na drvetu i uvukla se u nju, puzeći na rukama i kolenima. Bila jesagrađena kao stabilan drveni sanduk, slično kao čeke u šumama. Amelijase oprezno uspravila i pogledala oko sebe, da bi zatim sela na klupu i krozprozor na prednjem zidu pogledala dole. Pun pogodak! Izvukla je ajpod izdžepa jakne i na njemu pronašla Tisove slike, koje je sinoć fotografisala.Perspektiva je sto posto odgovarala. Odavde se pružao sjajan pogled napola sela, a gornji deo Sartorijusovog imanja, sa ambarom i štalom, bio jojje tačno pod nogama. Čak i golim okom video se svaki detalj. Ako pođe

od toga da je zimzeleni lovor pre jedanaest godina bio samo mali žbun,autor slika mora da je zbivanja posmatrao tačno sa ovog mesta. Amelija jezapalila cigaretu i oslonila noge na drveni zid. Ko je to ovde sedeo? Tonije mogao da bude Tis, jer je na tri slike i on bio prikazan. Da li je nekoodavde načinio fotografije koje je Tis pronašao i preslikao? Tošzanimljivije bilo je pitanje ko su drugi ljudi na onim slikama. Bilo joj jejasno da su devojke Laura Vagner i Štefani „Snežana" Šneberger. Apoznavala je i čoveka koji je radio ono sa Snežanom u ambaru. Ali ko subila tri momka? Amelija je zamišljeno povukla dim cigarete, pokušavajućida smisli šta da uradi sa ovim što je znala. Policija otpada. U prošlosti je spandurima imala samo loša iskustva; između ostalog i zato su je poslali uovu selendru kod biološkog oca s kojim u proteklih dvanaest godina nijeimala gotovo nikakvog dodira, osim na svoj rođendan i na Božić. Drugamogućnost, njeni roditelji, ponovo bi se svela na pandure, tako da takođenije imala nikakvog smisla. Pažnju joj je privuklo nešto što se kreće naimanju Sartorijusovih. Tobijas je ušao u ambar, a malo kasnije čulo sebrundanje motora starog, crvenog traktora. Verovatno je ovaj donekle suvdan koristio da nastavi sa raščišćavanjem. Kako bi bilo da njemu ispričaza slike?

* * *Mada je Engelova izričito naglasila da neće biti nikakve nove istrage o

dva ubistva počinjena pre jedanaest godina, Pija je i dalje proučavaladokumente u četrnaest starih fascikli. Između ostalog i zato da bi skrenulamisli sa pretnje sadržane u lakonski sročenom pismu građevinskeinspekcije. U mislima je već bila opremila novu kuću u Birkenhofu i odnje napravila onaj prijatni i sa ukusom namešteni dom o kom je uveksanjala. Puno Kristofovog nameštaja se sjajno uklapalo u njene snove ounutrašnjem uređenju: prastari, izgrebani trpezarijski sto, za koji je bezproblema moglo da sedne dvanaest ljudi, udobni kožni trosed iz njegovestaklene bašte, antikvitetni ormarić za posuđe, krhki rekamije... Pija jeuzdahnula. Možda će ipak sve izaći na dobro, pa će joj građevinskainspekcija izdati dozvolu za gradnju. Ponovo se usmerila na dokumentakoja su ležala pred njom, preletela je pogledom jedan izveštaj i zapisaladva imena. Poslednji susret sa Tobijasom Sartorijusom je u njoj ostavioneki čudnovat osećaj. Šta ako je on svih ovih godina govorio istinu, akozaista nije ubio te dve devojke? Na stranu to što se pravi ubica još uvek

nalazi na slobodi, pogrešna presuda ga je možda koštala deset godinaživota, a njegovog oca egzistencije. Pored svojih beleški skicirala je seloAltenhajn. Ko je gde stanovao? Ko se s kim družio? Na prvi pogled,Tobijas Sartorijus i njegovi roditelji su u ono vreme u selu bili poštovani iomiljeni. Ali ako se čita između redova, iz reči saslušavanih ljudi jasnoprogovara zavist. Tobijas Sartorijus je bio mladić koji je upadljivo lepoizgledao, bio je inteligentan, sportista, velikodušan. Izgledalo je da ima svepreduslove za sjajnu budućnost, niko nije imao da kaže ništa loše onajboljem učeniku u razredu, najboljem sportisti, momku u koga su svedevojke bile zaljubljene. Pija je posmatrala nekoliko fotografija. Kako suse Tobijasovi neugledni drugovi, s masnim licima punim bubuljica, osećaliu stalnom poređenju s njim? Kako im je bilo da uvek stoje u njegovojsenci, da ih najlepše devojke smatraju samo drugom ligom? Nisu li zavist iljubomora bili neizbežni? A onda je neočekivano iskrsla prilika da seosvete za sve te male poraze: „...da, Tobijas je umeo da bude pomalonagao", rekao je jedan od njegovih najboljih drugova. „Naročito kad neštopopije. Onda baš stvarno ume da poludi."

Njegov bivši profesor okarakterisao ga je kao veoma dobrog,marljivog učenika kome je sve išlo lako, ali koji je umeo i da neverovatnodisciplinovano uči. Predvodnik, samouveren do oholosti, ponekad usijanaglava, prilično zreo za svoje godine. Jedinac koga su roditelji prostoobožavali. Ali i neko ko nije baš najbolje umeo da se nosi skonkurencijom i porazima. Ma, dođavola, gde li je to samo pročitala? Pijaje listala po papirima. Zapisnik sa saslušanja Tobijasovog profesora, kojije u trenutku nestanka bio i profesor obeju devojaka, nije više bio tu. Pijase podbočila, počela je da kopa po svom pisaćem stolu tražeći beleške odprošle nedelje, a kad ih je pronašla, uporedila je spisak imena sa listomkoju je napravila danas.

„Eto ti ga sad", rekla je.„Šta je bilo?" Osterman je žvaćući podigao pogled sa ekrana svog

kompjutera i pogledao je.„U dokumentima nedostaje zapisnik sa saslušanja Gregora Lauterbaha

o slučaju Štefani Šneberger i Tobijasa Sartorijusa", odgovorila jeprelistavajući ponovo. „Kako je to moguće?"

„Ma sigurno je u nekoj drugoj fascikli." Osterman se vratio svomposlu i svojoj krofni. To masno pecivo s rupom u sredini prosto jeobožavao, a Pija se već godinama čudila kako to da se njen kolega odavno

nije ugojio. Osterman mora da je imao odličan metabolizam kad jesagorevao sve te hiljade kalorija koje je svakodnevno trpao u sebe. Ona bina njegovom mestu već bila okrugla kao lopta.

„Nije." Pija je odmahnula glavom. „Stvarno ga više nema!"„Pija", rekao je strpljivim glasom Osterman. „Mi smo u policiji. Ovde

ne može niko prosto da ušeta i da ukrade zapisnik iz neke stare fascikle sdokumentima!"

„Kao da ja ne znam. Ali činjenica je da nije više tu. Prošle nedelje samga pročitala." Pija se namrštila. Ko je mogao biti zainteresovan za ovajstari slučaj? Nije bilo nikakvog razloga da se ukrade zapisnik sasaslušanja, koji je sam po sebi bio nevažan. Telefon na njenom pisaćemstolu je zazvonio. Podigla je slušalicu. U Valau je vozilo za isporukeskrenulo s puta, više puta se prevrnulo i zapalilo. Vozač je bio teškopovređen, ali vatrogasci su u olupini vozila pronašli ostatke još najmanjedve osobe, izgorele do neprepoznatljivosti. Pija je uz uzdah zatvorila svojubeležnicu i strpala beleške u fioku. Nije je baš previše radovalamogućnost da se po ovakvom vremenu batrga po nekoj blatnjavoj njivi.

* * *Vetar je zavijao oko ambara, zviždao kroz pukotine na krovu i tresao

vrata kao da želi da uđe. Tobijas Sartorijus nije na to obraćao pažnju. Popodne je telefonom razgovarao sa posrednikom za nekretnine, i ugovoriosastanak za sredu iduće nedelje. Do tada dvorište, ambar i stare štalemoraju biti cakum-pakum. Energično je jednu za drugom slagao stareautomobilske gume na gomilu. U jednom uglu ambara ih se nagomilalo nadesetine, otac ih je skupljao da bi priklještio cirade kojima je pokrivaobale slame i sena koje su stajale napolju. Sada više nije bilo ni slame nisena, a automobilske gume su bile samo za đubre.

Tobijasa je čitav dan progonio tračak nekakvog sećanja, i izluđivalo gaje što nije mogao da se seti o čemu se zapravo radi. Neko od drugara jesinoć u garaži rekao nešto što je u njemu munjevitom brzinom izazvalonekakvu asocijaciju, ali sećanje na to mu je potonulo u dubine svesti i višenije mogao da ga izmami na površinu, ma koliko da se trudio. Zastao jesav zadihan i nadlanicom prešao preko znojavog čela. Okrznuo ga je dahhladnog vazduha, a krajičkom oka spazio je nekakav pokret i okrenuo se.Trgao se od straha. Tri preteće prilike u tamnoj odeći, s fantomkama nalicima, ušle su u ambar. Jedan od trojice je na vrata navukao tešku,

gvozdenu rezu. Stajali su ćutke i zurili u njega kroz proreze za oči svojihmaski. Palice za bejzbol u rukama sa rukavicama odavale su njihovenamere. Adrenalin mu je prostrujao telom, od vrhova prstiju do kose kojase digla na glavi. Nije nimalo sumnjao da su dvojica od njih isti oni koji supretukli Ameliju. Vratili su se da bi pronašli svoju pravu metu, to jestnjega. Uzmakao je grozničavo razmišljajući kako da pobegne ovoj trojici.U ambaru nije bilo prozora, ni zadnjih vrata. Ali bile su tu merdevine, kojesu vodile do praznog spremišta za seno pod krovom! One su mu bilejedina šansa. Naterao je sebe da ih ne gleda, da onoj trojici ne bi odao štanamerava. Uprkos stravi koja ga je obuzimala, pošlo mu je za rukom daostane priseban. Mora da stigne do merdevina pre nego što oni stignu donjega. Kada je potrčao, bio je nepunih pet metara udaljen od njih. Usekundi se našao na merdevinama i počeo je da se penje što je bržemogao. Udarac palice za bejzbol žestoko ga je pogodio u list noge. Nijeosetio bol, ali leva noga mu je odmah utrnula. Stisnutih zuba nastavio je dase penje, ali jedan od progonilaca nije bio mnogo sporiji od njega, dograbioga je za stopalo i počeo da ga vuče. Tobijas ga je udario nogomnastavljajući da se uspinje prečagama. Čuo je prigušeni uzvik bola i osetiokako stisak na njegovom skočnom zglobu popušta. Ali lestvice sezaljuljaše, Tobijas se iznenada uhvati za prazninu i gotovo izgubi uporište.Tri prečage su nedostajale. Bacio je pogled nadole osećajući se kaomačka na golom stablu kojoj su za petama tri krvoločna rotvajlera. Umeđuvremenu je uhvatio narednu prečagu, svom snagom se izvukaonaviše, dok ga je utrnula noga peckala i nije mogao da se osloni na nju.Konačno je stigao do spremišta za seno. Dvojica su se penjala za njim,dok je treći nekud nestao. Tobijas se grozničavo osvrtao po polumračnomspremištu. Merdevine su bile zašrafljene za drvene grede i nisu mogle dase prevrnu! Othramao je do najnižeg mesta na krovu, najbrže što je mogao,i rukama gurnuo crepove. Jedan se odvojio, a za njim i drugi. Stalno seosvrtao preko ramena. Iza ruba spremišta za seno pojavila se glava prvogprogonitelja. Dođavola! Rupa je još uvek bila premala da bi mogao da seprovuče. Morao je da uvidi besmislenost svog pokušaja, pa je otišao dootvora ispod kog je nekoliko metara niže stajala gomila naslaganihautomobilskih guma. S hrabrošću koju mu je dalo očajanje, odvažio se daskoči. Jedan od progonilaca vratio se na merdevine i počeo žurno da silazi,kao veliki crni pauk. Tobijas je skliznuo na zemlju i zgrčio se u jednojmračnoj senci iza stubova. Pipao je po tlu tražeći bilo šta i proklinjući

svoju želju za raspremanjem. Nije bilo ničega što bi mogao da upotrebikao oružje za odbranu! Srce mu je žestoko udaralo o grudni koš, natrenutak je sačekao, a zatim sve stavio na jednu kartu i potrčao.

Stigli su ga za tili čas, kada je već držao rezu na vratima. Udarci su gapogodili po rukama, ramenima i krstima. Kolena su mu popustila, sklupčaose i obujmio telo rukama, u pokušaju da se zaštiti. Udarali su ga i šutiraline ispuštajući ni glasa. Konačno su ga dohvatili za ruke, nasilno ihrazdvojili i skinuli mu preko glave džemper i majicu. Tobijas je stegaozube, da ne bi počeo da cvili, ili da moli da mu poštede život. Video jekako jedan od trojice pravi omču od konopca za veš. Koliko god da sebranio, bili su nadmoćni. Vezali su mu nožne zglobove, kao i ruke iza leđa,dok su mu oko vrata stavili omču. Bespomoćan i uvezan kao paket,osećao je kako ga golog do pasa vuku preko grubog, ledenog podaambara, do zadnjeg zida, gde su mu vezali oči i gurnuli mu u usta nekakvusmrdljivu krpu. Ležao je na podu teško dišući, dok mu je srce ubrzanolupalo. Konopac zavezan oko vrata mu je oduzimao vazduh čim bi sepomakao makar i za milimetar. Tobijas je osluškivao šumove, ali čuo jesamo nevreme kako besni oko ambara nesmanjenom žestinom. Da li će seona trojica zadovoljiti ovim? Znači li to da uopšte nisu ni nameravali da gaubiju? Da li su otišli? Napetost je malo popustila, kao i grč u njegovimmišićima. Ali olakšanje je bilo preuranjeno. Čuo je šištanje i osetio mirisspreja. U istom trenutku, udarac ga je pogodio posred lica, a nosna kostmu je pukla, uz zvuk koji je u njegovoj glavi odjeknuo kao pucanj. Oči sumu se ispunile suzama, a nos mu je bio pun krvi. Kroz krpu u ustima nijemogao da diši. Ponovo ga je obuzela panika, sto puta jača nego ranije, jersada svoje napadače više nije mogao ni da vidi. Udarci nogu, pesnica ibejzbol palica padali su po njemu, i tokom tih sekundi, koje su muizgledale kao sati, dani i nedelje, u njemu je rasla izvesnost da ipak hoćeda ga ubiju.

* * *Kod Crnog konja nije bilo baš naročito živo. Uobičajeno društvo koje

se kartalo za stalnim stolom nije bilo potpuno, a nije bilo ni Jerga Rihtera,zbog čega je neraspoloženje njegove sestre dostiglo svoj ovogodišnjivrhunac. Dženi Jagilski je zapravo ovo veče trebalo da ide na roditeljskisastanak u vrtić, ali pošto joj je brat bio odsutan, nije se usuđivala daCrnog konja prepusti osoblju, pogotovo zato što je Rozvita bila na

bolovanju, tako da su Dženi i Amelija bile same. Jerg Rihter i njegovdrugar Feliks Pič pojavili su se tek u pola deset. Svukli su mokre jakne iseli za jedan od stolova; ubrzo su došla još dvojica koje je Amelija čestoviđala zajedno sa šeficinim bratom. Dženi se zaletela na brata kao anđeoosvete, ali ovaj ju je s nekoliko reči oterao. Vratila se za šank stisnutihusana, a po vratu su joj od besa izbili crveni pečati.

„Donesi nam četiri piva i četiri viljamovke", doviknuo je Jerg RihterAmeliji.

„Ne daj mu ništa", zarežala je Dženi Jagilski ljutito. „Đubre jedno!"„Ali ovi ostali su nam gosti", primetila je Amelija pomirljivo.„Da ti nisu možda nekad platili?", odsekla je Dženi, a kada je Amelija

odmahnula glavom, dodala je: „Gosti, kako da ne. Paraziti su to!"Nakon nepuna dva minuta Jerg Rihter je sam otišao iza šanka i natočio

četiri piva. Nije bio ništa manje neraspoložen od svoje sestre, jer su seodmah posvađali, žestoko, mada šapatom. Amelija se pitala šta se desilo.U vazduhu se, poput elektriciteta, osećalo neko pritajeno nasilje. DebeliFeliks Pič je u licu bio crven kao cvekla, a i ostala dvojica su sedelanamrgođena. Amelija se trgla iz svojih misli kada su u gostionicu bučnoupala trojica koja su nedostajala uobičajenom kartaroškom društvu i još naputu do svog okruglog stola poručila od nje šniclu s pečenim krompirom,ramstek i pivo. Oslobodili su se mokrih jakni i mantila i seli; jedan od njih,Luc Rihter, odmah je počeo nešto da priča. Ostali su približili glave ipažljivo slušali. Kada je Amelija s pićem stigla za sto, Rihter je ućutao ičekao da ona ode kako bi nastavio da priča. Nije pridavala značaj ovomneobičnom ponašanju stalnog društva, i misli joj se vratiše Tisovimslikama. Možda bi zasad ipak najbolje bilo da uradi ono što ju je Tis izamolio, to jest da ćuti.

* * *Došao je do kućnih vrata i pod nadstrešnicom skinuo potpuno mokru

jaknu i prljave cipele. Uhvatio je sopstveni pogled u ogledalu kraj čivilukai nevoljno oborio glavu. Ono što su uradili nije bilo u redu. Uopšte nijebilo u redu. Ako Terlinden dozna za to, gotov je - a i ostala dvojica. Ušaoje u kuhinju i u vratima frižidera pronašao još jednu flašu piva. Mišići suga boleli, a sutra će sigurno imati modrice na rukama i nogama, jer se onajžestoko branio. Ali uzalud. Njih trojica su bili jači. Čuo je korake koji sepribližavaju.

„I?", začuo je za leđima radoznali glas svoje žene. „Kako je bilo?"„Kao što smo planirali." Nije se okrenuo prema njoj, već je iz fioke

izvadio otvarač za pivo i otvorio flašu. Čulo se šištanje i tiho „krc", apoklopac je odleteo. Naježio se. Tako je zvučalo i kada je pod njegovompesnicom pukla nosna kost Tobijasa Sartorijusa.

„Da li je?", nije dovršila rečenicu. Okrenuo se i odmerio je.„Verovatno", odgovorio je. Kada je seo, rasklimatana kuhinjska stolica

zaškripala je pod njegovom težinom. Otpio je gutljaj piva. Imalo je bljutavukus. Ostala dvojica bi ga ostavila da se uguši, ali on mu je, dok jeTobijas ležao onesvešćen, brzo izvadio krpu iz usta, tako da oni neprimete. „U svakom slučaju, dobio je dobro upozorenje."

Njegova žena je podigla obrve, a on joj je uzvratio pogled.„Upozorenje. Baš super", rekla je prezrivo.Pomislio je kako je Tobijas gledao u njih, očiju ispunjenih čistim

užasom. Tek kada su mu vezali oči, bio je u stanju da ga i sam udara išutira. Iz besa zbog sopstvene slabosti, udarao ga je i šutirao iz sve snage.Sada se toga stideo. Ne, to baš nikako nije bilo u redu!

„Mekušci", rekla je žena. S mukom je potiskivao gnev koji je narastaou njemu. Šta je očekivala? Da ubije čoveka? Svog komšiju? Poslednje štoim je sada trebalo bili su panduri koji bi njuškali svud po selu i postavljaliglupa pitanja! Bilo je previše tajni, za koje bi najbolje bilo da se nikad nedoznaju.

* * *Nešto posle ponoći Hartmut Sartorijus se probudio. Televizor je još

uvek radio - nekakav brutalni horor film, u kom su tinejdžeri vrištali očijurazrogačenih od straha, dok ih je neki maskirani psihopata jurio i jednog pojednog klao sekirom i motornom testerom. Sartorijus je pospano napipaodaljinski upravljač i ugasio televizor. Dok je ustajao, zabolela su gakolena. U kuhinji je još uvek gorelo svetlo, a poklopljeni tiganj sa šniclomi pečenim krompirom ležao je netaknut na šporetu. Pogled na sat u kuhinjipokazao mu je koliko je već kasno. Tobijasove jakne nije bilo na čiviluku,ali ključevi automobila ležali su ispod ogledala, tako da je znao da senikuda nije odvezao. Stvarno je preterivao s tim svojim raščišćavanjem.Imao je želju da iduće nedelje pokaže savršeno sređeno imanje posrednikuza nekretnine. Hartmus Sartorijus je pristajao na svaki Tobijasov predlog,ali znao je da o tom posredniku obavezno mora da popriča s Klaudijusom.

Klaudijus Terlinden je ipak bio jedini vlasnik čitavog poseda, sviđalo se toTobijasu ili ne. Hartmut Sartorijus je otišao do toaleta, a zatim popušiocigaretu za kuhinjskim stolom. Bilo je već dvadeset do jedan. Ustao je uzuzdah i otišao u predsoblje. Navukao je stari štrikani džemper i izašaonapolje, u hladnu, olujnu i kišovitu noć. Na njegovo čuđenje, reflektor nauglu kuće se nije upalio, mada je Tobijas pre tri dana tamo postaviodetektor kretanja. Prešao je preko dvorišta i video da mrak vlada i u štali iambaru. Automobil i traktor su, međutim, bili tamo. Da li je Tobijas biokod prijatelja? Kada je pritisnuo prekidač za svetlo kraj štalskih vrata,zahvatilo ga je nekakvo čudno osećanje. Prekidač je kliknuo, ali svetlo senije upalilo. Valjda se Tobijasu nije nešto desilo dok je on u kući mirnospavao pred televizorom! Hartmut Sartorijus je krenuo u mlekar. Tu senalazila kutija sa osiguračima, a tu je bilo i svetla, jer je ova prostorija bilana istom osiguraču kao i kuća. Tri osigurača su iskočila. Vratio ih jenazad, a reflektori iznad vrata štale i ambara su odmah jarko blesnuli.Hartmut Sartorijus je prešao dvorište, prigušeno psujući kada je filcanompapučom ugazio u baru.

„Tobijase?" Stajao je i osluškivao. Ništa se nije čulo. Štala je bilaprazna, od Tobijasa ni traga. Krenuo je dalje. Vetar mu je mrsio kosu iprobijao se kroz džemper. Smrzavao se. Olujni vetar je razvukao debelisloj oblaka, koji su iskidani brzo plovili preko polumeseca. Na ovombledom svetlu tri velika kontejnera poređana jedan kraj drugog daleko ugornjem kraju dvorišta izgledali su kao neprijateljski tenkovi. Osećaj danešto nije u redu pojačao se kada je video da jedno krilo kapije ambara uzškripu landara na vetru. Pokušao je da ga uhvati, ali ono mu se pri novomnaletu vetra otrglo, skoro kao da ima sopstvenu volju. Hartmut Sartorijusje svom snagom prionuo da ga zatvori za sobom. Reflektor se ugasio poslesamo nekoliko sekundi, ali on se na svom imanju snalazio i po mraku iodmah je pronašao prekidač.

„Tobijase!"Neonske cevi su zabrujale i zatreperile, a on je istog trenutka na zidu

video crvena slova. KO NEĆE DA SLUŠA, ĆE DA OSETI! Primetio jepravopisnu grešku, da bi tek zatim ugledao priliku sklupčanu na podu.Uplašio se toliko da je počeo da drhti. Prešao je preko ambara saplićućise, kleknuo na pod i prestravljen gledao šta se dogodilo. Suze su mugrunuie na oči. Tobijasu su bile vezane ruke i noge, a oko vrata mu je biostegnut konopac, koji mu se usekao duboko u meso. Preko očiju je imao

povez, a lice i gola gornja polovina tela nosili su tragove jezivogzlostavljanja. To mora da se dogodilo pre više sati, jer se krv već skorila.

„Moj bože, o moj bože, Tobi!" Drhtavim prstima Hartmut Sartorijus setrudio da razveže konopce. Na Tobijasovim golim leđima neko je crvenimsprejom ispisao reč UBICA! Dodirnuo je sinovljevo rame i prepao se.Tobijasova koža bila je ledena.

Subota, 15. novembar 2008.

Gregor Lauterbah je nemirno šetkao po dnevnoj sobi. Popio je većtreću čašu viskija, ali umirujuće dejstvo alkohola ovog puta je izostalo.Čitavog dana je potiskivao opasni sadržaj anonimnog pisma, ali čim jeušao u svoju kuću, strah ga je preplavio. Danijela je već legla i nije hteoda joj smeta. Na trenutak je razmišljao o tome da pozove ljubavnicu i dase nađe s njom u stanu, naprosto da bi skrenuo misli, ali odbacio je tuideju. Ovog puta će sam morati da s tim izađe na kraj. Popio je tabletu zaspavanje i legao. U jedan ujutro iz sna ga je, međutim, probudila zvonjavatelefona. Pozivi u to doba nikada nisu obećavali nešto dobro. Legao je ukrevet sav uzdrhtao, mokar od znoja i izluđen od straha. Danijela jepreuzela vezu iz svoje sobe, a nešto kasnije čuo je kako ide niz hodnik,tiho, da ga ne bi probudila. Tek kada je za sobom zatvorila kućna vrata, onje ustao i sišao dole. Izgleda da je morala da ode u noćnu posetu nekomod pacijenata. Nije napamet znao pacijente kojima je stajala naraspolaganju. U međuvremenu je već bilo skoro tri sata, a njemu se činiloda će doživeti nervni slom. Ko je mogao da mu pošalje to pismo? Ko jeznao za Snežanu i njega i za izgubljene ključeve? Majku mu! U pitanju jebila njegova karijera, njegov ugled, čitav njegov život! Ako to pismo, ilineko slično, dospe u pogrešne ruke, gotov je. Štampa je samo čekalanekakav gnusan skandal! Gregor Lauterbah je obrisao vlažne dlanove obademantil. Sipao je sebi još jedan viski, ovog puta trostruki, i seo ponovona sofu. Gorelo je samo svetlo u ulaznom holu, dok je u dnevnoj sobi bilomračno. Danijeli nije mogao da ispriča za pismo. I onomad bi mu bilobolje da je ćutao. Ona je ta koja je pre sedamnaest godina izgradila iplatila ovu kuću. Sa svojom mršavom platom državnog službenika nikadasebi ne bi mogao da priušti takvu vilu. Zabavljalo ju je da njega, maloggimnazijskog profesora, uzme pod svoje okrilje i da ga uvede u pravedruštvene i političke krugove. Danijela je bila dobra lekarka, a uKenigštajnu i okolini imala je puno imućnih i uticajnih privatnih pacijenata,koji su uočili i podržali politički talenat njenog muža. Gregor Lauterbah jesvojoj ženi dugovao sve, što je na bolan način bio prinuđen da shvatiupravo tada, kada zamalo nije izgubio njenu podršku i naklonost. Kada muje oprostila, doživeo je beskrajno olakšanje. Sa svojih pedeset osamgodina još uvek je sjajno izgledala - činjenica koja ga je stalno

zabrinjavala. Mada otad nisu više spavali zajedno, Danijelu je ipak svimsrcem voleo. Sve ostale žene koje su prolazile kroz njegov život i kroznjegov krevet bile su nevažne, sve je to bila samo telesna veza. Nije hteoda izgubi Danijelu. Bolje rečeno, nije smeo da je izgubi! Ni pod kakvimokolnostima. Ona je o njemu previše znala, poznavala je njegove slabosti,njegove komplekse niže vrednosti i napade mučnog straha od neuspehakoji su ga povremeno obuzimali. Lauterbah se sav skupio kada je čuokako se u kućnim vratima okreće ključ. Ustao je i odvukao se u hol.

„Pa ti si budan", progovorila je njegova žena zapanjeno. Izgledala jemirno i opušteno, kao i uvek, a on je počeo da se oseća kao pomorac nanemirnom moru koji je u daljini ugledao spasonosni svetionik.

Ispitivački ga je gledala, njušeći vazduh. „Pio si. Šta se desilo?"Kako ga je samo dobro poznavala! Još nikad nije uspeo nešto da je

slaže. Seo je na najniži stepenik.„Ne mogu da spavam", odgovorio je, bez ikakvog izgovora ili

objašnjenja. Sasvim iznenada, sa žestinom koja ga je uplašila, osetio ječežnju za njenom materinskom ljubavlju, za njenim zagrljajem, za njenomutehom.

„Daću ti lorazepam", rekla je.„Ne!" Gregor Lauterbah je ustao, pomalo se ljuljajući, i pružio ruku ka

njoj. „Neću nikakve tablete. Hoću..."Kada je ugledao njen zaprepašćeni pogled, zastao je. Iznenada se

osetio jadno i sićušno.„Šta hoćeš?", upitala ga je tiho.„Hoću samo da noćas spavam kod tebe, Dani", prošaputao je

snuždeno. „Molim te."

* * *Pija je posmatrala ženu koja je sedela preko puta nje za kuhinjskim

stolom. Došla je da Andrei Vagner saopšti da su forenzičari završilipregled posmrtnih ostataka njene ćerke Laure. Pošto je majka pokojnedevojke delovala pribrano, Pija joj je postavila nekoliko pitanja o Lauri injenom odnosu s Tobijasom Sartorijusom.

„Zbog čega vas to zanima?", upitala je gospođa Vagner neraspoloženo.„Proteklih dana sam se iscrpno bavila starim dokumentima",

odgovorila je Pija. „I imam nekakav osećaj da su svojevremeno neštoprevideli. Kada smo Tobijasu Sartorijusu saopštili da je pronađeno

Laurino telo, stekla sam utisak da stvarno nije imao pojma gde se nalazi.Molim vas da me ne razumete pogrešno, time ne želim da kažem dasmatram da je nedužan."

Andrea Vagner joj uputi jedan tup pogled. Za trenutak nije odgovorila.„Prestala sam da razmišljam o svemu tome", rekla je zatim. „Dovoljno jeteško što morate da nastavite život pred očima čitavog sela. Moje ostalodvoje dece moralo je da odrasta u senci ubijene sestre, a meni je bilapotrebna sva snaga koju imam da im obezbedim koliko-toliko normalnodetinjstvo. A to nije lako sa mužem koji se svako veče do besvesti opijakod Crnog konja, jer neće da prihvati ono što se dogodilo."

To nije zvučalo ogorčeno, već samo kao iznošenje činjenica.„Više ne dopuštam da me ta tema dotiče. Inače bi ovde već odavno

sve otišlo u finu materinu." Pokretom ruke je pokazala na gomilu papira nastolu. „Neplaćeni računi, opomene. Radim u supermarketu u Bad Zodenuda nam ne bi zaplenili kuću i radionicu i da ne bismo dospeli u istusituaciju kao Sartorijus. Život mora nekako da se nastavi. Ne mogu sebida priuštim da živim u prošlosti, kao moj muž."

Pija nije ništa odgovorila. Nije joj bilo prvi put da doživi u kojoj merineki strašan događaj može potpuno da izbaci iz koloseka i da zauvek uništiživot čitave porodice. Koliko snage moraju da imaju ljudi kao AndreaVagner, da bi iz jutra u jutro ustajali i nastavljali život, bez ikakve nade daće biti bolje? Da li je u životu ove žene uopšte još bilo nečega što jeraduje?

„Tobijasa znam od rođenja", nastavila je Andrea Vagner. „Bili smo uprijateljskim odnosima s njegovom porodicom, kao i sa svima u selu. Mojmuž je bio šef vatrogasaca, omladinski trener u sportskom savezu, Tobijasmu je bio najbolji centarfor. Manfred je uvek bio strašno ponosan nanjega." Njenim bledim, opustošenim licem preleteo je osmeh, ali odmah seponovo ugasio. Uzdahnula je. „Niko ne bi pomislio da je sposoban za takonešto, a ne bih ni ja. Ali niko ne zna ni šta je drugom čoveku u glavi, je l'da?"

„Da, tu ste potpuno u pravu." Pija je klimnula glavom s odobravanjem.Sam bog zna da je porodica Vagner već doživela dovoljno toga ružnog, panije htela dalje da čeprka po starim ranama. Zapravo, nije imala ama bašnikakvog osnova da postavlja pitanja o slučaju koji je odavno razjašnjen.U pitanju je bilo samo to nejasno osećanje.

Oprostila se od gospođe Vagner, napustila kuću, i preko zapuštenog

dvorišta otišla do svog automobila. Iz unutrašnjosti radionice do ušiju jojje dopro kreštavi zvuk motorne testere. Stala je, vratila se i otvorila vrata.Bilo bi u redu da i Manfredu Vagneru saopšti da će uskoro moći dasahrani ćerkine posmrtne ostatke i da tako ispod čitavog tog užasnogpoglavlja njihovih života podvuče crtu. Možda bi nekako mogao sebi danađe uporište u životu. Stajao je za radnim pultom, leđima okrenut Piji, igurao nekakvu dasku preko kružne motorne testere. Tek kada je isključiomašinu, primetio je da ona stoji iza njega. Nije nosio štitnike za uši, većsamo prljavi kačket, a u uglu usta mu je visila ugašena cigareta. Samo juje okrznuo neljubaznim pogledom, da bi se zatim sagao tražeći novu dasku,pri čemu su mu pantalone radnog odela skliznule, pa je Pijinom pogleduizložio ne baš lep prizor dlakavog produžetka svojih leda.

„Šta hoćete?", promrmljao je. „Imam posla."Od njihovog poslednjeg susreta nije se brijao, a odeća mu je bila

natopljena oštrim mirisom starog znoja. Pija se i protiv volje trgla iuzmakla za korak. Kako li je živeti iz dana u dan sa ovako zapuštenimmuškarcem? Njeno saosećanje sa Andreom Vagner je poraslo.

„Gospodine Vagnere, upravo sam bila kod vaše supruge, ali ovo samhtela da saopštim i vama lično", započela je Pija.

Vagner se uspravio i okrenuo se ka njoj.„Sudski forenzičari..." Pija je naglo ućutala. Kačket! Brada! Nije bilo

nikakve sumnje. Pred njom je stajao čovek s fotografije skinute sa filmakoji je snimila kamera za nadzor.

„Šta je?" Buljio je u nju s nekakvom mešavinom agresivnosti iradoznalosti, da bi zatim prebledeo, kao da je pročitao Pijine misli.Uzmakao je, a na licu mu se videlo da mu savest nije čista.

„To... to je bila nesreća", promucao je bespomoćno dižući ruke.„Kunem se, nisam to hteo. Ja... samo sam hteo da popričam s njom,stvarno!"

Pija je duboko udahnula. Imala je, dakle, pravo kad je pretpostavila daizmeđu napada na Ritu Kramer i događaja od jeseni 1997. postoji nekaveza.

„Ali... ali... kada sam čuo da je taj... taj smrdljivi ubica izašao izzatvora i da je opet u Altenhajnu, sve... sve mi se smrklo. Mislio sam, Ritubar dobro poznajem. Nekad smo bili prijatelji. Hteo sam s njom da pričam,da se pobrine da on ode odavde. Ali ona je bežala od mene... I udarala mei šutirala... I odjednom... odjednom sam tako pobesneo..."

Prekinuo je.„Da li je vaša žena znala za to?", pitala je Pija. Vagner je nemo

odmahnuo glavom. Ramena su mu se opustila. „U početku nije. Ali ondaje videla sliku."

Naravno da je Andrea Vagner prepoznala muža, baš kao i svi ostali uAltenhajnu. Ćutali su da bi ga zaštitili. On je bio jedan od njih, čovek kojije na užasan način izgubio ćerku. A možda su smatrali da je nesreća kojaje zadesila porodicu Sartorijus predstavljala čak i neku vrstu pravde iporavnanja.

„Mislili ste da ćete se izvući samo zato što celo selo prikriva vašprestup?" Saosećanje s Manfredom Vagnerom trenutno je nestalo.

„Ne", prošaputao je. „Ja... hteo sam da se prijavim policiji."Iznenada su ga preplavili tuga i gnev. Pesnicom je udario o radni pult.

„Onaj prljavi ubica je odležao svoju kaznu, ali moja Laura je mrtvazauvek! Kad Rita nije htela da me sasluša, prosto mi se smrklo predočima. A ograda je bila tako niska..."

* * *Andrea Vagner je stajala u dvorištu, ruku prekrštenih na grudima i

bezizražajnog lica, i gledala kako dvojica policajaca odvode njenog muža.A pogled kojim ga je pratila govorio je više od hiljadu reči. Između njihdvoje nije preostalo ni malčice naklonosti, a pogotovo ne ljubavi. Pitanjeje šta ih je još uvek spajalo, najverovatnije deca, svakodnevne obaveze, ilibesmislenost razvoda, ali to je uglavnom bilo sve. Pija je osetila pravosažaljenje prema ovoj namučenoj ženi. Budućnost porodice Vagner nijeizgledala mnogo veselije od prošlosti. Sačekala je da policijsko vozilonapusti dvorište. Bodenštajn je već bio obavešten, i kasnije će s Vagneromrazgovarati u komesarijatu.

Pija je sela u svoj automobil, vezala se pojasom i krenula nazad.Provezla se kroz malu zanatsku i industrijsku zonu, koju je uglavnomčinila firma Terlinden. Iza visoke ograde na prostranom zemljištu ležale suvelike radionice, a između njih dobro održavani travnjaci i parkinzi. Ko jehteo da dođe do upravne zgrade, velike, polukružne gradevine sastaklenom fasadom visokom više metara, morao je da prođe rampu ičuvare. Pred rampom je na ulazak čekalo više teretnih vozila, dok je sadruge strane firmino obezbeđenje pregledalo jedan kamion. Vozač kamionakoji je vozio iza Pije pritisnuo je sirenu. Već je dala levi žmigavac da

skrene na put B519 za Hofhajm, ali u trenutku se ipak odlučila da svrati ukratku posetu Sartorijusovima i skrenula je desno.

Jutarnja magla se razišla, a dan je bio sunčan i suv. Usred novembraosetio se dašak miholjskog leta. U Altenhajnu kao da su svi pomrli. Pija jevidela samo mladu ženu kako šeta dva psa i jednog starca kako naslonjenna kapiju svog dvorišta razgovara s nekom starijom gospođom. Prošla jepored Crnog konja, čije je parkiralište još uvek bilo prazno, a zatim ipored crkve, skrenula desno i naglo zakočila, jer je uski seoski put sdostojanstvenom sporošću prelazila debela siva mačka. Pred bivšomgostionicom Hartmuta Sartorijusa stajao je porše kajen metalik boje, sfrancuskom registracijom. Pija je parkirala pored njega i ušla u dvorište,čija je kapija već bila širom otvorena. Gomilama smeća i otpada više nijebilo ni traga, a i pacovi su se povukli u neko gostoljubivije okruženje.Popela se tri stepenika do kućnih vrata i pozvonila. Otvorio joj je HartmutSartorijus. Pored njega je stajala neka plavuša. Pija nije mogla da verujesopstvenim očima kada je prepoznala Nađu fon Bredov, glumicu čije jelice postalo poznato u celoj Nemačkoj, između ostalog, i zahvaljujućipopularnoj ulozi inspektorke Štajn iz serije Mesto zločina Hamburg. Šta jeta žena radila ovde?

„Naći ću ga ja već", kazala je plavuša Hartmutu Sartorijusu, koji jepokraj njene visoke, elegantne pojave delovao još žalosnije nego inače.„Hvala vam. Videćemo se kasnije."

Piju je samo okrznula nezainteresovanim pogledom i prošla pored nje.Nije je pozdravila, niti joj makar klimnula glavom. Pija je gledala za njom,a zatim se okrenula Tobijasovom ocu.

„Natali je ćerka naših komšija", objasnio je mada ga ništa nije pitala,verovatno zato što je na Pijinom licu primetio zaprepašćenje. „Ona iTobijas su se zajedno igrali u pesku, a tokom čitavog njegovog boravka uzatvoru ostala je u vezi s njim. Jedina od svih."

Pija je klimnula glavom. Čuvena glumica je morala negde da odraste,pa što da ne baš u Altenhajnu?

„Šta mogu da učinim za vas?"„Da li vam je tu sin?"„Ne. Otišao je da prošeta. Ali uđite."Pija je pošla za njim u kuću, a zatim i u kuhinju, koja je, isto kao i

dvorište, izgledala znatno čistije nego prilikom njene prve posete. Zbogčega ljudi policajce uvek uvedu u kuhinju?

* * *Amelija je išla duž ruba šume, utonula u misli i ruku nabijenih u

džepove jakne. Nakon sinoćne jake kiše nastupio je miran, blag dan. Nadvoćnjacima je lebdeo tanak sloj magle, ali sunce se probijalo kroz siveoblake i činilo da šumsko lišće tu i tamo zablista jesenjim bojama.Poslednje lišće na granama listopadnog drveća presijavalo se u žutim,smeđim i crvenim nijansama, osećao se miris četinara i vlažne zemlje, ivatra koju je neko zapalio u polju. Amelija, koja je bila dete velegrada,duboko je udahnula ovaj svež i čist vazduh. Osećala se življe nego gotovoikad ranije i morala je da prizna da život na selu ima svoje sasvim ugodnestrane. Selo je ležalo u dolini. Kako je spokojno delovalo ovako izdaleka!Nekakav automobil je mileo putem koji vodi uzbrdo, kao crvenabubamara, da bi zatim iščezao u spletu kuća izgrađenih na malomrastojanju. Na drvenoj klupi kraj stare raskrsnice sedeo je čovek. Kada jeprišla bliže, Amelija je na svoje iznenađenje prepoznala Tobijasa.

„Ej", rekla je i zaustavila se pred njim. Podigao je glavu. Kad mu jevidela lice, njeno iznenađenje se pretvorilo u užas. Leva polovina lica muje bila prekrivena tamnoljubičastim krvnim podlivima, oko mu je bilozatvoreno, a nos natekao kao krompir. Obrva mu je bila rasečena i imao jekopče.

„Ej ti", odgovorio je. Na trenutak su se gledali. Njegove lepe plave očiimale su staklast odsjaj, bilo je očigledno da ima jake bolove. „Uhvatili sume. Sinoć, u ambaru."

„Ma, ekstra." Amelija je sela kraj njega. Neko vreme oboje ništa nisugovorili.

„Zapravo bi morao da prijaviš pandurima", rekla je sa oklevanjem ibez istinskog ubeđenja. On je prezrivo frknuo. „Ne pada mi na pamet. Je l'imaš cigaretu?"

Amelija je pročeprkala po rancu i izvukla zgužvanu paklicu cigareta iupaljač. Upalila je dve cigarete i pružila mu jednu.

„Brat Dženi Jagilski je juče prilično kasno došao u Crnog konja, saonim svojim drugarom, debelim Feliksom. Čučali su u jednom uglu sa jošdva lika i skroz su smešno izgledali", rekla je Amelija ne gledajući uTobijasa. „U uobičajenom društvu što igra karte za stalnim stolom nijebilo matorog Piča, Rihtera iz prodavnice i Traugota Dombrovskog. Došlisu tek oko petnaest do deset."

„Hm", rekao je Tobijas pušeći svoju cigaretu.

„Možda su bili neki od njih."„Najverovatnije", odgovorio je Tobijas ravnodušno.„Da, ali... ako znaš ko je to mogao da bude..." Amelija je okrenula

glavu i pogled joj se sreo s njegovim. Bilo joj je mnogo jednostavnije da snjim razgovara ako ga ne gleda u oči.

„Zbog čega si ti na mojoj strani?", upitao ju je iznenada. „Bio samdeset godina u zatvoru jer sam ubio dve devojke."

Glas mu nije zvučao ogorčeno, samo umorno i malodušno.„Ja sam bila tri nedelje u maloletničkom zatvoru jer sam lagala da

izvučem drugara, pa sam rekla da je droga koju su panduri našli moja",odgovorila je Amelija.

„Šta hoćeš time da kažeš?"„Da ne verujem da si ubio te dve devojke."„Baš lepo od tebe." Tobijas se nagao unapred i iskrivio lice. „Moram

da te podsetim da su mi sudili, s gomilom dokaza koji su svi bili protivmene."

„Znam." Amelija je slegla ramenima. Povukla je još jedan dim, a zatimbacila opušak na livadu s druge strane puta posutog šutom. Obavezno jemorala da mu ispriča za slike! Ali kako da počne? Odlučila se zazaobilazni pristup.

„Da li su Lauterbahovi u ono vreme već stanovali ovde?", pitala ga je.„Jesu", odgovorio je Tobijas zabezeknuto. „Zbog čega pitaš?"„Ima jedna slika", rekla je Amelija. „U stvari, više njih. Videla sam ih,

i mislim da je na tri slike Lauterbah."Tobijas ju je gledao, u isto vreme pažljivo i zbunjeno.„Dakle, mislim da postoji neko ko je tada video šta se stvarno

dogodilo", nastavila je Amelija nakon kraćeg oklevanja. „Tis mi je daoslike koje..."

Ućutala je. Uskim putem je velikom brzinom stiglo nekakvo vozilo,džip metalik boje. Šut i kamenčići su škripali pod širokim gumama, aporše kajen se zaustavio tačno pred njima. Iz vozila je izašla lepa,plavokosa žena. Amelija je skočila i zabacila ranac na rame.

„Čekaj!" Tobijas je molećivo pružio ruku za njom i ustao licaiskrivljenog od bola. „Kakve su to slike? Šta je sa Tisom? Nađa mi jenajbolja drugarica. Pred njom možeš sve da mi kažeš."

„Ne, radije ne bih." Amelija je sumnjičavo pogledala ženu. Bila jevitka i delovala je veoma elegantno u tesnim farmerkama, džemperu sa

rolkragnom i bež perjanom jaknom sa upadljivim logom neke skupe marke.Dugu plavu kosu skupila je u punđu, a na pravilnom licu joj se ogledalazabrinutost.

„Zdravo!", doviknula je žena i prišla. Kratko je odmerila Amelijunepoverljivim pogledom, da bi zatim svu pažnju posvetila Tobijasu.

„Pobogu, dušo!" Nežno je spustila ruku na njegov obraz. Ameliju jeovaj prisni gest zaboleo i odmah je osetila žestoko neraspoloženje prematoj Nađi.

„Vidimo se kasnije", rekla je brzo i ostavila ih same.

* * *Pija je po drugi put tog dana sela za kuhinjski sto, a nakon što je

Hartmuta Sartorijusa obavestila o hapšenju i priznanju Manfreda Vagnera,učtivo je odbila kafu.

„Kako je vaša bivša supruga?", upitala je.„Isto", odgovorio je Sartorijus. „Doktori nam tek s vremena na vreme

nešto kažu, i ništa sigurno ne mogu da prognoziraju."Pija je posmatrala mršavo i umorno lice Tobijasovog oca. Taj čovek

nije propatio ništa manje od Vagnerovih, naprotiv. Dok su roditelji žrtvinailazili na podršku i saosećanje, roditelji krivca su izopšteni iz zajednice ikažnjavani za sinovljeve postupke. Ćutanje je postalo neprijatno. Pija nisama nije znala zašto je došla. Šta je ovde, u stvari, htela?

„Da li vas i vašeg sina sada bar malo ostavljaju na miru?", pitala jekonačno. Hartmut Sartorijus se kratko i gorko nasmejao. Iz jedne fiokeizvukao je zgužvanu cedulju koju je pružio Piji.

„Ovo je danas bilo u poštanskom sandučetu. Tobijas ga je bacio, ali jasam ga izvadio iz đubreta."

Bando ubica, čitala je Pija. Nestanite odavde pre nego što se desi jošjedna nesreća.

„Preteće pismo", zaključila je. „Anonimno?"„Naravno." Sartorijus je slegao ramenima i ponovo seo za sto.

„Tobijasa su juče napali u ambaru i prebili." Glas mu je drhtao, borio seda se savlada, ali u očima su mu iznenada zablistale suze.

„Ko?", pitala je Pija.„Svi oni." Sartorijus je bespomoćno odmahnuo rukom. „Nosili su

maske i imali su bejzbol palice. Kada sam... kada sam našao Tobijasa uambaru... mislio sam... prvo sam mislio da... da je mrtav."

Ugrizao se za usnu i spustio pogled.„Zbog čega niste pozvali policiju?"„Nema nikakve svrhe. To nikad neće prestati." Odmahnuo je glavom,

sa mešavinom malodušnosti i očajanja. „Tobijas se trudi da malo srediimanje i nada se da ćemo pronaći kupca."

„Gospodine Sartorijuse." Pija je u ruci još uvek držala preteće pismo.„Proučila sam dokumenta o slučaju vašeg sina. I pale su mi u oči nekenedoslednosti. Čudi me, u stvari, da Tobijasov advokat svojevremeno nijetražio reviziju postupka."

„Ma hteo je on to, ali sud je odbio reviziju. Dokazi, izjave svedoka -sve je bilo nedvosmisleno." Sartorijus je prešao rukom preko lica. Čitavanjegova pojava zračila je obeshrabrenošću.

„Ali sada je pronađeno Laurino telo", nastavila je Pija. „A ja se pitamkako je vaš sin mogao za nepunih četrdeset pet minuta da mrtvu devojku izkuće prebaci u Ešborn u prtljažniku automobila, uđe na zatvoreno iobezbeđeno zemljište bivšeg vojnog aerodroma i ubaci je u ukopani tankza gorivo."

Hartmut Sartorijus je podigao glavu i pogledao je. U njegovimnatečenim plavim očima blesnula je iskrica nade, da bi se odmah ponovougasila.

„Ništa to ne vredi. Nema nikakvih novih dokaza. A čak i da ih ima, zaove ljude ovde on je ubica, i to će zauvek ostati."

„Možda bi vaš sin na neko vreme trebalo da napusti Altenhajn",posavetovala ga je Pija. „Bar dok ne prođe sahrana te devojke, i dok seduhovi malo ne smire."

„A gde da ode? Nemamo novca. Tobijas neće brzo dobiti posao. Koće zaposliti bivšeg robijaša, čak i ako je završio fakultet?"

„Mogao bi privremeno da se preseli u stan svoje majke", predložila jePija, ali Hartmut Sartorijus je odmahnuo glavom.

„Tobijas ima trideset godina", rekao je. „Znam da mislite najbolje, alija ne mogu ništa da mu naredim."

* * *„Kad sam vas videla kako sedite na klupi, imala sam osećaj dežavi."

Nađa je odmahnula glavom. Tobijas je ponovo seo i oprezno pipao svojnos. Sećanje na samrtni strah koji je prošle noći osetio kao senka je padalona ovaj sunčani dan. Kada su konačno prestali da ga udaraju i otišli, bio se

već oprostio od života. Da se jedan od njih nije vratio i izvukao mu krpu izusta, ugušio bi se. Mislili su ozbiljno. Tobijas se sledio na pomisao kolikoje bio blizu smrti. Povrede koje je zadobio bile su bolne i dramatično suizgledale, ali nisu bile opasne po život. Njegov otac je noćas pozvaodoktorku Lauterbah, koja je odmah došla i ukazala mu pomoć. Stavila muje kopče na rasečenu obrvu i prepisala tablete protiv bolova. Izgleda damu nije zamerala što je svojevremeno u proces uvukao i njenog muža.

„Zar ne misliš i ti?", dopro mu je do svesti Nađin glas.„Na šta misliš?", pitao je. Bila je tako lepa i tako zabrinuta. Trebalo je

da bude na snimanju u Hamburgu, ali očigledno joj je on bio važniji. Morada je krenula odmah nakon što ju je pozvao. To je bila prava prijateljica!"

„Ona mala toliko liči na Štefani. Neverovatno!", rekla je Nađa iuhvatila ga za ruku. Palcem mu je mazila nadlanicu, nežnim dodirom kojibi mu se pod drugim okolnostima možda i dopao. Ali sada mu je svesmetalo.

„Da, Amelija je stvarno neverovatna", odgovorio je pomirljivo.„Neverovatno je hrabra i neustrašiva."

Pomislio je kako je samo podnela napad u dvorištu. Svaka drugadevojka bi sva u suzama otrčala kući ili u policiju, ali ne i Amelija. Šta jeto samo upravo htela da mu ispriča? Šta li joj je Tis rekao?

„Da li ti se sviđa?", pitala je Nađa. Da nije bio toliko utonuo u misu,možda bi dao neki drugačiji, više diplomatski odgovor.

Ali sada je odgovorio samo „da". „Sviđa mi se. Toliko je... drugačija."„Drugačija od koga? Od mene?"Na to je Tobijas podigao pogled. Susreo se s njenim nezadovoljnim

pogledom i hteo da se nasmeje, ali osmeh mu se iskrivio u grimasu.„Hteo sam da kažem drugačija od ovih ljudi ovde." Stegao joj je ruku.

„Amelija ima samo sedamnaest godina. Ona mi je kao mala sestra."„Pa, pazi samo da maloj sestri ne zavrtiš mozak tim svojim plavim

očima." Nađa je izvukla ruku i prekrstila noge. Gledala ga je nakrivljeneglave. „Pretpostavljam da imaš neku predstavu o tome kako deluješ nažene, ili možda nisam u pravu?"

Njene reči su ga podsetile na stara vremena. Kako mu tada nikada nijepalo u oči da se u Nađinim kritičkim primedbama o drugim devojkamauvek krije i klica ljubomore?

„Ma hajde", rekao je odmahnuvši rukom. „Amelija radi u Crnom konjui čula je tamo nešto što bi mi moglo biti od koristi. Između ostalog,

prepoznala je Manfreda Vagnera na fotografiji koju je objavila policija. Onje moju majku gurnuo s mosta."

„Šta kažeš?"„Da. A misli i da su me juče prebili Pič, Rihter i Dombrovski. Sinoć su

neuobičajeno kasno došli na svoju partiju karata." Nađa je zurila u njega snevericom. „Ne misliš valjda ozbiljno?"

„I te kako mislim. Pored toga, Amelija je čvrsto uverena da postojineko ko je sopstvenim očima video ono za šta su mene optužili. Upravokada si ti došla htela je da mi ispriča nešto o Tisu, Lauterbahu i onekakvim slikama."

„Pa to bi bilo... to... to bi bilo neverovatno!" Nađa je skočila na noge inekoliko puta koraknula ka svom automobilu. Okrenula se sva besna ipogledala Tobijasa. „Ali zbog čega taj neko nikada ništa nije rekao?"

„Eh, kad bih ja to znao." Tobijas se naslonio i oprezno ispružio nogu.Uprkos tabletama, svaki pokret izmrcvarenog tela ga je boleo. „U svakomslučaju, mora da je Amelija naletela na nešto. Štefani mi je svojevremenopričala da je imala nešto sa Lauterbahom. Sećaš ga se, je l' da?"

„Naravno da se sećam."Nađa je energično klimnula glavom i prikovala ga pogledom.„Najpre sam mislio da to kaže samo onako, da bi se pravila važna, ali

onda sam na vašaru video njih dvoje iza šatora. Zato sam onako brzootišao kući. Bio sam...", prekinuo je tražeći prave reči da opiše osećanjakoja su tada besnela u njemu. Njih dvoje su stajali toliko blizu da se biizmeđu njih jedva mogao gurnuti list hartije, a Lauterbah joj je stavio rukuna zadnjicu. Nagla spoznaja da Štefani ide naokolo s drugim muškarcimadohvatila ga je poput tornada i bacila u dubok ponor.

„.. .besan", dopunila je Nađa.„Ne", usprotivio se Tobijas. „Uopšte nisam bio besan. Bio sam...

povreden i tužan. Stvarno sam voleo Štefani."„Zamisli da se to dozna." Nađa se nasmeja tiho i pomalo zlurado. „Šta

misliš kakvi bi to naslovi u novinama bili: Pedofil na položaju ministrakulture!"

„Hoćeš da kažeš da su stvarno bili u vezi?"Nađa je prestala da se smeje. U očima joj je bio neki čudnovat izraz,

koji on nije umeo da protumači. Slegla je ramenima.„U svakom slučaju, mislim da bi on za to bio sposoban. Bio je skroz

poblesavio za svojom malom Snežanom, čak joj je dao i glavnu ulogu,

mada uopšte nije imala talenta! A čim bi je video, počinjao je da bali."Iznenada su se našli usred teme koju su dotad tako pažljivo izbegavali.

Tobijas se u ono vreme nije čudio što je Štefani dobila glavnu ulogu ubožićnoj bajci seoskog amaterskog pozorišta. Samo zbog svog izgleda bilaje prosto savršena za ulogu Snežane. Živo se sećao večeri kada mu je toprvi put stvarno palo u oči. Štefani je ušla u njegov automobil, imala jebelu letnju haljinu i crveni karmin, a tamna kosa joj je lepršala na vetru.Bela kao sneg, rumena kao krv, sa kosom crnom kao abonos - sama je torekla i nasmejala se. Kuda su se to veče vozili? Spoznaja ga je u sekundipogodila kao udarac groma. To je bila ona misao koja mu se već danimamotala po glavi! ...Je l' se sećate kako je moja sestra ukrala od mogmatorog svežanj ključeva od aerodroma, pa smo se trkali u staromaerodromskom hangaru? Terg je to rekao u četvrtak uveče u garaži.Naravno da se sećao! I to veče su išli tamo, Štefani ga je terala da brzokrenu, da bi bili sami u automobilu. Jergov otac Manfred Rihter je bio upoštanskoj službi za telekomunikacije i šezdesetih i sedamdsetih godinaradio je na bivšem vojnom aerodromu! Jerg, Tobijas i ostali su kao decaponekad išli s njim i igrali se na ovom zapuštenom terenu, dok je on tamoobavljao neka svoja posla. Kasnije, kada su bili stariji, tamo su tajnoorganizovali trke automobila i žurke. A sada je baš tamo pronađen Laurinkostur. Da li je to moglo da bude slučajno?

* * *Pojavio se pred njom kao da je iz zemlje iznikao, upravo kad se još

jednom okrenula da baci poslednji pogled na Tobijasa i onu plavokosuzmiju u njenim luksuznim krpama.

„Tise, čoveče!" Preplašeno je rekla i krišom obrisala suze sa obraza.„Majku mu, zar baš moraš tako da me prepadneš?"

Ponekad joj je prosto bilo neprijatno koliko je Tis umeo nečujno da sepojavi i da nestane. Sada je primetila da izgleda bolesno. Oči su mu bileupale i grozničavo su sijale. Drhtao je čitavim telom, a rukama je čvrstoobgrlio grudni koš.

Kroz glavu joj je prošla misao da stvarno deluje kao ludak. Ali odmahse toga postidela.

„Ma šta je s tobom? Je l' ti dobro?", pitala ga je.Nije odgovorio, samo se nervozno osvrtao. Dah mu je bio ubrzan i

isprekidan, kao da je trčao. Iznenada je odvojio ruke od sebe, i na

Amelijino veliko zaprepašćenje zgrabio njenu ruku. To još nikada nijeuradio. Znala je da ne podnosi dodire.

„Nisam mogao da zaštitim Snežanu", rekao je napetim, promuklimglasom. „Ali na tebe bolje pazim."

Oči su mu nemirno lutale tamo-amo, stalno je podizao pogled ka rubušume, kao da očekuje da iz tog pravca naiđe nekakva opasnost. Amelija senaježila. Delići slagalice su joj se sami od sebe najednom složili u glavi.

„Ti si video šta se desilo, zar ne?", prošaputala je. Tis se naglookrenuo i povukao je sa sobom, i dalje čvrsto držeći njenu ruku. Amelijaje posrtala za njim kroz blatnjave jarke i gustu strnjiku. Kada su stigli uokrilje šume, Tis je donekle usporio, ali i to je još uvek bilo prebrzo zaAmeliju, koja je previše pušila, a premalo se bavila sportom. Držao joj jeruku čeličnim stiskom; kad je posrnula i pala, odmah ju je ponovo digao.Išli su uzbrdo. Pod nogama su im krckale suve grane, a u vrhovima jela sukreštale svrake. Iznenada je stao. Amelija se osvrnula, sva zadihana, i krozdrveće ispod obronka prepoznala je krov vile Terlindenovih, pokrivensvetlocrvenim crepom. Niz lice joj se slivao znoj i kašljala je. Zbog čegaju je Tis vodio oko čitavog imanja? Put dijagonalno preko parka bi sigurnobio mnogo lakši. Pustio joj je ruku i krenuo do uskih, zarđalih vrata kojasu se uz jezivu škripu otvorila. Amelija ga je pratila kroz ova vrata ividela da se nalaze tačno iza staklene bašte. Tis je hteo ponovo da jeuhvati za ruku, ali ona mu nije dopustila.

„Što žuriš tako, kao blesav?" Pokušala je da potisne nelagodnost kojaju je iznenada obuzela, ali sa Tisom nešto nikako nije bilo u redu. Nestaoje njegov uobičajeni, gotovo letargični mir, a dok ju je sada gledao, sasvimdirektno i ne izbegavajući njen pogled, uplašio ju je izraz u njegovimočima.

„Ako nikome ništa ne kažeš", rekao je tiho, „pokazaću ti moju tajnu.Dođi!"

Otvorio je vrata staklene bašte ključem koji je ležao ispod otirača. Natrenutak je razmišljala da li da jednostavno pobegne. Ali Tis joj je bioprijatelj, verovao joj je. Zato je odlučila da veruje i ona njemu i krenula zanjim u ovaj prostor koji je dobro poznavala. Pažljivo je zaključao vrata zanjima i osvrnuo se oko sebe. „Je l' možeš da mi kažeš šta je s tobom?",pitala je Amelija. „Je l' se desilo nešto?"

Tis nije odgovorio. U zadnjem delu velike prostorije odmakao je ustranu jednu visoku palmu u saksiji i na zid naslonio dasku na kojoj je

stajala. Amelija je radoznalo prišla bliže i zapanjeno ugledala vrata upodu. Tis ih je otvorio i okrenuo se ka njoj. „Dođi", pozvao ju je.

Amelija je krenula niz uske, zarđale gvozdene stepenice koje su sestrmo spuštale dole u tamu. Tis je zatvorio vrata za njima, a nekolikosekundi kasnije slabo je zasvetlela jedna sijalica. Prošao je kraj nje iotvorio masivna gvozdena vrata. Zapahnuo ih je dah suvog, toplogvazduha, a Amelija se prilično zapanjila kada su ušli u veliku podrumskuprostoriju. Tepih svetlih boja na podu, zidovi okrečeni u veselunarandžastu boju. Polica puna knjiga uz jedan i udobna sofa uz drugi zid.Zadnja polovina prostorije bila je odvojena nekom vrstom paravana.Ameliji se srce popelo u grlo. Tis joj nikada nije nagovestio da hoće neštood nje, a ni sad nije verovala da će se baciti na nju i silovati je. Poredtoga, ako ustreba, u nekoliko koraka mogla je da se popne uz stepenice ipobegne u park.

„Dođi", rekao je ponovo. Odgurnuo je paravan u stranu i Amelija jepred sobom videla starinski krevet s visokim drvenim naslonom iznaduzglavlja. Na zidu su visile fotografije, uredno poređane po veličini, kaošto je to Tis obično radio.

„Samo dođi. Toliko sam već pričao Snežani o tebi." Prišla je bliže, aonda joj je zastao dah. Sa mešavinom užasa i opčinjenosti gledala je u licemumije.

* * *„Na šta to misliš?" Nađa je čučnula ispred njega i pažljivo mu položila

ruke na butine, ali on ju je nestrpljivo odgurnuo i ustao. Hramljući jeprešao nekoliko koraka, da bi zatim zastao. Ta sumnja je bila užasna!

„Laurino telo je bačeno u ukopani tank za gorivo na zemljištu starogvojnog aerodroma u Ešbornu", rekao je Tobijas sumornim glasom.„Sigurno se sećaš da smo se tamo ranije više puta zabavljali. Jergov otacje imao ključeve od kapije."

„Šta hoćeš da kažeš?" Nađa je pošla za njim i gledala ga ništa neshvatajući.

„/« nisam bacio Lauru u taj tank", odgovorio je Tobijas žestoko istegao zube toliko da su zaškripali. „Dođavola, dođavola, dođavola."Stegao je pesnice. „Hoću da znam šta se stvarno desilo! Moji roditelji suupropašćeni, ja sam odležao deset godina u zatvoru, a onda je još i Laurinotac gurnuo moju majku s mosta! Ne mogu više da podnesem sve to!",

vikao je, dok je zanemela Nađa stajala pred njim.„Tobi, molim te, pođi sa mnom."„Ne!", odgovorio je oštro. „Zar ništa ne shvataš? Upravo to hoće da

postignu!"„Sinoć su te samo prebili. Šta ako dođu opet i ako ovog puta budu

mislili ozbiljno?"„Misliš da me ubiju?" Tobijas je pogledao Nađu. Donja usna joj je

lagano podrhtavala, a njene krupne zelene oči bile su pune suza. Nađastvarno nije zaslužila da se izdire na nju. Jedina je nepokolebljivo ostalauz njega. Posećivala bi ga čak i u zatvoru, ali on to nikada nije hteo.Iznenada je njegov gnev ispario, i osećao je samo još grižu savesti.

„Molim te, oprosti", prošaputao je i ispružio ruke. „Nisam hteo davičem na tebe. Dođi ovamo."

Naslonila se na njega priljubivši mu lice uz grudi, a on ju je čvrstozagrlio.

„Možda imaš pravo", šapnuo je u njenu kosu, „vreme se ionako više nemože vratiti."

Podigla je glavu i pogledala ga. U očima joj se ogledala dubokazabrinutost. „Bojim se za tebe, Tobi." Glas joj je lagano podrhtavao.„Neću da te još jednom izgubim, sada kada te konačno ponovo imam!"

Tobijas je iskrivio lice. Zatvorio je oči i priljubio obraz uz njen. Kadabi samo znao da li njih dvoje mogu uspeti! Nije hteo da se ponovorazočara. Radije bi do kraja života ostao sam.

* * *Manfred Vagner je sedeo za stolom kao šaka jada i s mukom je

podigao glavu kada su u sobu za saslušanje ušli Pija i Bodenštajn. Buljioje u njih svojim vodnjikavim, crvenim očima pijanca.

„Počinili ste veći broj teških prestupa", počeo je Bodenštajn ozbiljnonakon što je uključio tonsko snimanje i uneo neophodne podatke zaprotokol. „Telesna povreda, opasno remećenje uličnog saobraćaja - i većprema tome kako državni tužilac proceni - ubistvo iz nehata, ili čakubistvo."

Manfred Vagner je malo pobledeo. Pogled mu je skrenuo na Piju, da bise ponovo vratio na Bodenštajna. Progutao je pljuvačku.

„Ali... ali... Rita je još živa", promucao je.„To je tačno", potvrdio je Bodenštajn. „Ali čovek na čiju šoferšajbnu

je pala preminuo je na licu mesta... Da i ne govorimo o šteti pričinjenoj naautomobilima koji su učestvovali u lančanom sudaru. Ovo će imatiozbiljne posledice za vas i nije dobro što se niste predali policiji."

„Hteo sam", uveravao je Vagner plačljivim glasom. „Ali, ali svi su migovorili da to ne radim."

„Na koga mislite?", pitala je Pija. Više nije sažaljevala ovog čoveka.Pretrpeo je veliki gubitak, ali to nije opravdavalo njegov napad naTobijasovu majku.

Vagner je slegao ramenima ne gledajući u njih.„Svi", odgovorio je, jednako nejasno kao i Hartmut Sartorijus pre

nekoliko sati, kada ga je Pija pitala ko stoji iza pretećih pisama i izanapada na njegovog sina.

„Aha. Znači vi uvek radite ono što vam svi kažu?" Zvučalo je oštrijenego što je nameravala, ali imalo je dejstva.

„Ama, vi nemate pojma!", skočio je Vagner. „Moja Laura je bila neštosasvim posebno. Ona bi postala neko. I bila je toliko lepa. Ponekad uopštenisam mogao da poverujem da je stvarno moje dete. A morala je da umre.Prosto je bačena, kao nekakvo đubre. Bili smo srećna porodica, i upravosmo počeli da gradimo, tamo napolju u novoj industrijskoj zoni, a iradionica mi je dobro radila. U selu smo se lepo slagali, svi su semeđusobno družili. Onda... onda su Laura i njena drugarica nestale.Tobijas ih je ubio, ta hladnokrvna svinja!

Molio sam ga da mi kaže zašto, i šta je uradio s njima. Ali nikada nijerekao."

Sav se skupio i nezaustavljivo je jecao. Bodenštajn je već hteo daisključi uređaj za snimanje, ali Pija ga je zaustavila. Da li je Vagner zaistaplakao iz žalosti za izgubljenom ćerkom, ili iz čistog samosažaljenja?

„Prestanite da glumite", rekla je.Manfred Vagner je podigao glavu i pogledao ju je tako zabezeknuto

kao da ga je šutnula u zadnjicu.„Ja sam izgubio dete", započeo je drhtavim glasom.„To mi je poznato", prekinula ga je Pija. „I za to imate moje najdublje

saučešće. Ali vi imate još dvoje dece i suprugu kojima ste potrebni. Zaruopšte niste razmišljali šta će za vašu porodicu značiti ako napadnete RituKramer?"

Vagner je ćutao, a zatim mu se lice iznenada iskrivilo.„Nemate vi pojma kroz šta sam ja za ovih jedanaest godina prošao!",

povikao je gnevno.„Ali znam kroz šta je prošla vaša žena", odgovorila je Pija hladno.

„Nije izgubila samo dete, nego i muža, koji se iz čistog samosažaljenjasvako veče opijao, a nju ostavljao na cedilu! Vaša žena se bori zaopstanak. A šta vi radite?"

Iz Vagnerovih očiju sevnule su varnice. Očigledno ga je pogodila ubolno mesto.

„Šta se to vas, dođavola, tiče?"„Ko vam je savetovao da se ne predajete policiji?"„Moji prijatelji."„Možda isti oni prijatelji koji su mirno gledali kako se svaku noć

opijate kod Crnog konja dok vam propada posao?"Vagner je otvorio usta da joj odgovori, ali ništa nije rekao. Njegov

neprijateljski pogled postao je nesiguran i skliznuo na Bodenštajna.„Neću dozvolite da me ovde maltretirate." Glas mu je drhtao. „Neću

više reći ni reč bez advokata."Prekrstio je ruke na grudima i oborio glavu, kao dete koje se duri. Pija

je pogledala svog šefa i podigla obrve. Bodenštajn je pritisnuo dugme izaustavio uređaj za snimanje.

„Možete da idete kući", rekao je.„Zar nisam... zar nisam... uhapšen?", zapanjeno je zakreštao Vagner.„Ne." Bodenštajn je ustao. „Znamo gde možemo da vas nađemo.

Državni tužilac će podići optužnicu protiv vas. Advokat će vam u svakomslučaju biti potreban."

Otvorio je vrata; Vagner je nesigurno prošao pored njega, u pratnjislužbenika koji je prisustvovao saslušanju. Bodenštajn je gledao za njim.

„Skoro da mi ga je žao koliko je jadan", rekla je Pija za njim. „Alisamo skoro."

„Kako to da si bila tako oštra prema njemu?", pitao je Bodenštajn.„Zato što imam osećaj da se iza cele te stvari krije nešto više nego što

trenutno možemo da vidimo", odgovorila je Pija. „U toj selendri se neštodešava... još od onomad. U to sam sasvim sigurna."

Nedelja, 16. novembar 2008.

Bodenštajn uopšte nije bio raspoložen za još jednu porodičnusvečanost, ali pošto je ova trebalo da se održi kod kuće, u malom kruguljudi, pomirio se sa sudbinom i pristao. Lorenc je punio dvadeset petgodina; prethodno veče je sve do jutra sa svojim prijateljima, kojih je imaomnogo, slavio u diskoteci čijeg je vlasnika poznavao još iz doba kada jebio didžej. U nedelju je, međutim, želeo da svoj dvadeset peti rođendanobeleži ručkom u porodičnom krugu. Došla je Kozimina majka iz BadHomburga, Bodenštajnovi roditelji i Kventin sa svoje tri ćerke - Mari-Luizje bila neophodna u restoranu u zamku - kao i majka Lorencove devojkeTordis, veterinarka Inka Hansen, i to je bilo društvo koje se okupilo okoskroz belo postavljenog i ljupkim jesenjim detaljima dekorisanog stola utrpezariji. Šef kuhinje Sen Kler im je za ovu priliku pozajmio svojunajbolju kuvaricu, tako da je Rozalija, rumenih obraza i na ivici nervnogsloma, još od ranog jutra poslovala u kuhinji, u koju nije puštala nikogdrugog. Rezultat je bio očaravajući. Za predjelo je poslužena pečenaguščja džigerica s kremom od badema i limuna, a nakon toga krem supa odpotočarke, s mariniranim školjkama i rakovima. Prilikom pripremanjaglavnog jela Rozalija je nadmašila samu sebe: srneća leđa s prelivom odgraška, punjeni zapečeni kaneloni i pire od šargarepe i đumbira ne bi boljeuspeli ni njenom šefu. Gosti su oduševljeno aplaudirali kuvarici, aBodenštajn je zagrlio svoju najstariju ćerku, potpuno iscrpljenu od rada iod tereta odgovornosti.

„Mislim da ćemo te zadržati", našalio se i poljubio je u čelo. „Ovo jestvarno bilo predivno, velika moja devojčice."

„Hvala ti, tata", odgovorila je umorno. „Sad bi mi hitno bila potrebnajedna rakijica!"

„Dobićeš je, pa da nazdravimo u čast današnjeg dana", nasmešio se.„Da li hoće još neko..."

„Radije bismo popili još po čašu šampanjca", umešao se Lorenc inamignuo sestri. Ona se verovatno setila nekakvog dogovora, pa jebrzinom munje ponovo nestala u kuhinji, praćena Lorencom i Tordis.Bodenštajn je seo i razmenio poglede s Kozimom. Celo prepodne ju jeneupadljivo posmatrao. Oko deset sati su kod kuće dočekali Rozaliju, dabi se zatim odvezli na Taunus i prošetali po zapanjujuće prijatnom

jesenjem danu. Kozima se ponašala potpuno normalno, onako kao što je zanju bilo uobičajeno, čak ga je prilikom šetnje uhvatila za ruku. Njegovesumnje su se sve više kolebale, ali ipak se nije usuđivao da o tomeporazgovara s njom.

Rozalija, Lorenc i Tordis su se vratili u trpezariju, balansirajućiposlužavnicima sa punim čašama šampanjca, i pred svakoga stavili počašu. Šampanjac su dobile čak i tri nećake ranog tinejdžerskog uzrasta,koje su se uzbuđeno kikotale. Pošto njihova stroga majka nije bila tu,Kventin je zažmurio na jedno oko.

„Draga porodico", rekao je Lorenc svečano. „Tordis i ja hoćemo daiskoristimo ovaj dan i prisustvo čitave porodice kako bismo vas obavestilida nameravamo da se venčamo!"

Zagrlio je Tordis oko ramena, i oboje su se zadovoljno nasmešili.„Ništa ne brini, tata", Lorenc se uz širok osmeh okrenuo svom ocu.

„Ne moramo da se venčamo - samo hoćemo!"„Vidi, vidi", rekao je Kventin. Stolice su zaškripale, svi su poustajali

da bi čestitali mladom paru. I Bodenštajn je zagrlio sina i buduću snaju.Najava venčanja ga zapravo nije iznenadila, bio je zapanjen jedino timekako je Lorenc dobro čuvao svoju tajnu. Pogled mu se susreo sKoziminim, pa joj je prišao. Ona je iz uglova očiju brisala suze radosnice.

„Vidiš", rekla je osmehnuvši se. „I naše veliko dete će postati ozbiljan,oženjen čovek."

„Pa, dovoljno dugo nam je trenirao živce svojim pustolovnim životom",odgovorio je Bodenštajn. A Lorenc je nakon mature, tokom jednog periodakoji je naizgled opasno dugo trajao, radio kao didžej i bavio se svakakvimpomoćnim poslovima na radiju i televiziji. Bodenštajn bi mu u to vremerado očitao lekciju, ali Kozima je ostala mirna, čvrsto ubeđena da ćeLorenc jednoga dana naći svoj pravi poziv. U meduvremenu je njihov sinpostao voditelj na velikom privatnom radiju i svakodnevno vodio svojutročasovnu emisiju. Pored toga, zapanjujuće mnogo je zarađivao i kaovoditelj na svečanostima, sportskim manifestacijama i drugim događajimaširom Nemačke.

Ponovo su posedali, a atmosfera je bila vesela i opuštena. I Rozalija jedošla iz kuhinje i popila šampanjac.

„Olivere." Bodenštajnova majka se nagla preko stola. „Možeš li da midoneseš malo vode?"

„Naravno." Odmakao je stolicu, ustao i otišao u kuhinju, koju je

njegova vredna ćerka već prilično pospremila, a zatim i u špajz, gde je izgajbe uzeo dve flaše mineralne vode. Baš u tom trenutku, iz jedne od jaknikoje su visile na čiviluku kraj vrata što vode u garažu oglasio se signal zaporuke s nečijeg mobilnog telefona. Bodenštajn je odmah prepoznao ton:bio je to Kozimin telefon! Borio se sa sobom, ali ovog puta je nepoverenjepobedilo! Brzo je strpao flašu pod mišku, a rukom pretražio jaknu koju jedanas nosila. Telefon je pronašao u unutrašnjem džepu, otvorio ga ipritisnuo simbol za poruke. SRCE MOJE, CEO DAN MISLIM NA TEBE!SUTRA NA RUČKU? ISTO VREME, ISTO MESTO? VEĆ SERADUJEM! Slova na displeju su mu se raspinjavala pred očima, a kolenasu mu klecnula. Razočaranje ga je pogodilo kao udarac pesnice u stomak.Kako je samo mogla tako da se pretvara, da mu se smeši, i da s njim držiza ruku i šeta po Taunusu? Kozima će primetiti da joj je neko čitaoporuke, jer je simbol za novu poruku sada bio ugašen. Skoro da je i želeoda ga pita o tome. Vratio je telefon u džep jakne, sačekao da mu se srcesmiri i vratio se u trpezariju. Kozima je sedela sa Sofijom u krilu, smejalase i šalila, kao da je sve u najboljem redu. Najradije bi je napao tu, predsvima, i rekao joj da je na mobilnom telefonu čeka poruka od ljubavnika,ali onda mu je pogled pao na Lorenca, Tordis i Rozaliju. Bilo bi glupo isebično da im sumnjom koja ni izdaleka nije dokazana pokvari ovajradostan dan. Nije mu preostalo ništa drugo osim da se i dalje pravinevešt.

* * *Tobijas je s mukom otvorio oči i zastenjao. U glavi mu je tutnjalo, a

čim bi se pomakao bilo mu je muka. Nagao se preko ivice kreveta iispovraćao u kofu, koju mu je neko tamo ostavio. Ispovraćani sadržajsmrdeo je na žuč. Ponovo je legao i rukom obrisao usta. Jezik mu je biosuv, a u glavi mu se vrtelo kao na ringišpilu. Šta se desilo? Kako je došaokući? U ošamućenoj glavi su mu se smenjivale slike. Setio se Jerga iFeliksa, starih drugara, garaže, votke koju su mešali sa red bulom. Tamoje bilo i nekoliko devojka koje su mu neprestano upadljivo dobacivaleneupadljive poglede, međusobno šaputale i kikotale se. Osećao se kaoživotinja u zoološkom vrtu. Kada je to bilo? Koliko li je sad sati?

Uz najveći napor mu je pošlo za rukom da se uspravi i da prebaci nogepreko ivice kreveta. Sve mu se ljuljalo pred očima. Amelija je takođe bilatamo - ili je možda nešto pobrkao. Tobijas je stao na noge, oslonio se na

kosi plafon i oteturao do vrata, da bi ih zatim otvorio i pipajući krenuo nizhodnik.

Još nikad nije bio tako gadno mamuran! U kupatilu je morao da sedneda bi obavio malu nuždu, jer se bojao da će pasti. Majica mu je smrdelana duvanski dim, znoj i povraćku. Odvratno. Ustao je sa šolje i prepao sekad je u ogledalu video svoje lice. Krvni podlivi oko očiju su se povukli ipretvorili u ljubičaste fleke na njegovom bledom, neobrijanom licu.Izgledao je kao zombi, a baš tako se i osećao. Čuo je korake u hodniku ikucanje na vratima.

„Tobijase?" Bio je to otac.„Da, uđi." Pustio je vodu, zahvatio hladne vode u dlanove i popio

nekoliko gutljaja. Voda je imala odvratan ukus. Vrata su se otvorila, a nanjima je stajao otac i zabrinuto ga odmeravao.

„Kako si?"Tobijas je ponovo seo na klozetsku šolju. „Skroz posrano." Bio mu je

potreban beskrajan napor da digne glavu, koja je bila teška kao olovo.Trudio se da gleda u oca, ali pogled mu je neprestano bežao. Najpre sečinilo da je sve sasvim blizu, a zatim vrlo daleko. „Koliko je sati?"

„Pola četiri. Nedelja po podne."„O bože." Tobijas se počešao po glavi. „Stvarno više ne podnosim

alkohol."Sećanje mu se vraćalo, bar delimično: Nađa je bila kod njega,

razgovarali su, gore, na rubu šume. Posle toga ga je Nađa odvezla kući, jerje morala hitno da ide na aerodrom. Ali šta je onda radio? Jerg. Feliks.Garaža. Mnogo alkohola. Mnogo devojaka. Nije mu bilo dobro. Zbogčega? Zbog čega je uopšte išao tamo?

„Zvao je otac Amelije Frelih", rekao mu je otac. Amelija! Bilo je neštoi s njom. Da! Htela je da mu ispriča nešto važno, ali onda se pojavilaNađa, a Amelija je brzo otišla.

„Sinoć se nije vratila kući." Zabrinuti ton u očevom glasu naterao ga jeda sluša. „Njeni roditelji su zabrinuti i hoće da obaveste policiju."

Tobijas je buljio u oca. Prošlo je par trenutaka dok nije shvatio.Amelija se nije vratila kući. A on je pio alkohol, veoma mnogo alkohola.Baš kao i onomad. Srce mu se zgrčilo.

„Ti... valjda ne misliš da ja imam nešto...", prekinuo je i progutaopljuvačku.

„Doktorka Lauterbah te je sinoć pronašla na autobuskoj stanici ispred

crkve, kada se vraćala iz jedne hitne posete. Bilo je pola dva. Dovezla teje kući. Imali smo muke da te izvučemo iz automobila i odnesemo u sobu.Neprestano si pričao o Ameliji..."

Tobijas je zatvorio oči i sakrio lice rukama. Očajnički je pokušavao dase seti. Ali nije bilo - ničega. Prijatelji u garaži, devojke koje se kikoću išapuću. Da li je i Amelija bila među njima? Nije. Ili ipak jeste? Nije.Bože, molim te da nije. Molim te, molim te da nije.

Ponedeljak, 17. novembar 2008.

Celo odeljenje KII okupilo se oko okruglog stola u sobi za sastanke.Bili su prisutni svi osim Hasea, čak i Benke, koji je gledao jošmrzovoljnije nego inače.

„Izvinjavam se", rekla je Pija i ustremila se na poslednju slobodnustolicu. Svukla je jaknu. Nikola Engel je prekorno bacila pogled na svojručni sat.

„Osam i dvadeset je", primetila je oštro. „Nismo u TV seriji PolicijaRozenhajma. Molim vas da ubuduće poslove na svom seoskom imanjuorganizujete tako da se ne odvijaju u vaše radno vreme."

Pija je osetila kako joj u lice udara vrelina. Glupa kravetina!„Samo sam svratila u apoteku da kupim nešto protiv prehlade",

odgovorila je s jednakom oštrinom. „Ili biste možda više voleli da i jaodem na bolovanje?"

Dve žene su na trenutak piljile jedna u drugu.„Znači, sada smo svi prisutni", kazala je glavna policijska savetnica ne

izvinivši se za neopravdani prigovor. „Imamo jednu nestalu devojku.Kolege iz Ešborna su nas jutros obavestile o tome."

Pija je pogledom kružila po okupljenima. Benke je raskrečenih nogusedeo na rubu svoje stolice i energično žvakao žvaku. Svaki čas jeizazivački buljio u Katriri preko puta, koja mu je stisnutih usananeprijateljski uzvracala pogled. Pija se setila da je Bodenštajn prošlenedelje, na zahtev Engelove, razgovarao s Benkeom. Šta je odatleproizašlo? U svakom slučaju, činilo se da Benke zna da je Katrin bila takoja je šefu ispričala o njihovom susretu u klubu u Zahsenhauzenu.Napetost između njih dvoje nije se mogla prevideti. Bodenštajn je sedeo uzačelju i ukočeno buljio u površinu stola. Lice mu je bilo bezizražajno, alipodočnjaci ispod očiju i oštra bora između obrva odavali su da s njimnešto nije u redu. I Osterman je delovao neuobičajeno neraspoloženo.Našao se između dve vatre. Benke je bio njegov stari drugar, pa ga je uvekuzimao u zaštitu i pokrivao njegove greške, ali naposletku se uvek i ljutiozbog toga što kolega sve više iskorišćava njegovu dobrodošlost ispremnost da pomogne. Osterman se dobro slagao i sa Katrin Fahinger - načijoj strani je bio?

„Da li je slučaj u Valau razjašnjen?", pitala je Nikola Engel. Piji je

trebalo nekoliko trenutaka da shvati da je pitanje upućeno njoj.„Da", odgovorila je i iskrivila lice, setivši se velike akcije

obezbeđivanja tragova i rada forenzičara na mestu nesreće. „Na licu mestasu zaista bila dva izgorela leša, ali nisu bili posao za nas."

„Kako to mislite?"„U pitanju su bila dva pečena praseta, koja je trebalo da budu

isporučena na neko slavije", objasnila je Pija. „Vozilo je prilikom nesrećepotpuno izgorelo, jer je čovek iz službe za isporuke u njega utovario inekoliko boca butan-gasa, koje su eksplodirale kada se toplota povećala."

Lice Engelove je ostalo bezizražajno. „Utoliko bolje. A slučaj RiteKramer je sada stvar državnog tužioca." Okrenula se Bodenštajnu. „Sobzirom na to, vi ćete preuzeti ovu nestalu devojku. Verovatno će seuskoro ipak pojaviti. Devedeset osam procenata slučajeva nestankamladih ljudi razjasni se u roku od nekoliko sati ili dana."

Bodenštajn se nakašljao. „Ali dva procenta se ne razjasni", rekao je.„Razgovarajte s roditeljima i prijateljima devojke", posavetovala ih je

Engelova. „Ja sada moram na sastanak u Saveznu policijsku upravu.Obaveštavajte me kako stvari teku."

Ustala je, klimnula glavom, i sastanak je bio završen.„Šta to imamo?", pitao je Bodenštajn Ostermana kada je Engelova

zatvorila vrata za sobom.„Amelija Frelih, stara sedamnaest godina, iz Bad Zodena", odgovorio

je ovaj. „Roditelji su juče prijavili da je nestala. Poslednji put su je videliu subotu po podne. Ali pošto je u prošlosti više puta bežala od kuće,najpre su malo sačekali."

„Dobro." Bodenštajn je klimnuo glavom. „Pija i ja ćemo se odvesti donjenih roditelja. Frank, vi i gospoda Fahinger se odvezite..."

„Ne", prekinula je Katrin šefa koji ju je zaprepašćeno pogledao. „Nećunikuda da se vozim s Benkeom."

„Mogao bih ja da pođem s Frankom", ponudio se Osterman žurno. Natrenutak je zavladala potpuna tišina. Benke je žvakao svoju žvaku izadovoljno se cerio.

„Moram li ja sada ovde da vodim računa još i o osetljivostipojedinaca?", upitao je Bodenštajn. Bora između njegovih obrva seprodubila, izgledalo je da je zaista ljut, što mu se retko dešavalo. Katrin jeprkosno isturila donju usnu. To je bilo jasno odbijanje radne obaveze.

„Pazite ovamo, ljudi". Bodenštajnov glas je zvučao opasno mirno.

„Savršeno me zabole ko od vas trenutno ima problema s nekim drugim.Mi ovde imamo posla, i ja od vas očekujem da poslušate moja uputstva. Uprošlosti sam možda bio pomalo popustljiv, ali nećete od mene pravitibudalu! Gospođa Fahinger i gospodin Benke će se sada odvesti u školuove devojke i porazgovaraće s njenim nastavnicima i drugovima. Kadzavršite s tim, popričajte s njenim komšijama. Jasno?

Kao odgovor je dobio samo tvrdoglavo ćutanje. Iznenada Bodenštajnučini nešto što još nikada nije. Udario je pesnicom o sto.

„DA LI VAM JE TO JASNO?", zaurlao je.„Da", odgovorila je Katrin Fahinger ledenim glasom. Ustala je, uzevši

svoju jaknu i torbu. Ustao je i Benke. Njih dvoje su otišli, dok seOsterman povukao u svoju kancelariju.

Bodenštajn je duboko udahnuo i pogledao u Piju.„Čoveče." Ponovo je odahnuo i nasmejao se širokim, pomalo

iskrivljenim osmehom. „Ovo mi je baš prijalo."

* * *„Altenhajn?", pitala je Pija zapanjeno. „Osterman je nešto pričao o Bad

Zodenu."„Valdštrase 22." Bodenštajn je pokazao na sistem za navigaciju svog

BMW-a na koji je imao običaj da se slepo oslanja, mada ga je u prošlostiveć nekoliko puta doveo u zabludu. „To je u Altenhajnu. Pripada širempodručju Bad Zodena."

Pija je imala nekakav mračan predosećaj. Altenhajn. TobijasSartorijus. Nikad to ne bi priznala, ali osećala je nekakvu simpatiju prematom mladom čoveku. Sada je ponovo nestala jedna devojka, i mogla jesamo da se nada da on nema nikakve veze s tim. Ni na sekund, međutim,nije sumnjala kako će o tome suditi stanovnici sela, bez obzira da li jeimao alibi ili ne. Neprijatno osećanje se pojačalo kada su stigli na datuadresu, na kojoj su živeli Arne i Barbara Frelih. Kuća je bila samonekoliko metara udaljena od zadnjeg prilaza imanju Sartorijusovih. Upitanju je bila lepa vila sa fasadom od cigle, s nisko spuštenim krovom načetiri vode i sa više krovnih pozora. Roditelji su ih već očekivali. Uprkossvom prezimenu, Arne Frelih* je bio čovek ozbiljnog izgleda, star okočetrdeset pet godina. Kosa mu je bila tanka i žućkasta i već je počeo daćelavi, a nosio je naočari s metalnim ramom. Njegovo lice odlikovao jenedostatak ma čega upečatljivog. Nije bio ni debeo ni mršav, bio je

srednjeg rasta i izgledao toliko prosečno da je to bilo skoro neobično.Njegova supruga, kojoj je mogla biti najviše trideset i neka godina,predstavljala je potpunu suprotnost. Naime, bila je izrazito privlačna.Blistava kosa lepe plave boje, izražajne oči, pravilne crte lica, široka usta,pomalo prćast nos. Šta li je našla na ovom čoveku?

Oboje su bili zabrinuti, ali su se veoma dobro savladavali, nije bilo nitraga histeriji koju obično pokazuju roditelji nestale dece. Barbara Frelih jedala Piji fotografiju. Amelija je očigledno predstavljala upadljivu pojavu,mada ne u istom smislu u kom i Barbara: krupne, tamne oči bile su jakonaglašene kajalom i ajlajnerom, imala je veći broj pirsinga u obrvama,donjoj usni i rupici na bradi. Tamna kosa joj je bila visoko natapirana itoliko učvršćena gelom kao da na glavi nosi dasku. Ispod sve temaskarade, Amelija je bila lepa devojka. „Već više puta je nestajala",odgovorio je njen otac na Bodenštajnovo pitanje zbog čega je nestanakćerke prijavio tako kasno. „Amelija je moja ćerka iz prvog braka i pomaloje... hm... nezgodna. Pre šest meseci došla je kod nas, pre toga je živelakod moje bivše supruge u Berlinu, a i tamo je imala velikih problema sa...policijom."

„U kom smislu?", pitao je Bodenštajn. Arneu Frelihu je odgovoročigledno bio neprijatan.

„Krađe u prodavnicama, droga, remećenje kućnog reda i skitnja",nabrojao je. „Nekad je nedeljama nije bilo. Moja bivša supruga u jednomtrenutku uopšte više nije mogla da se nosi s njom i molila je da Amelijadođe kod mene. Zato smo najpre telefonirali poznanicima i čekali."

„Ali onda mi je palo u oči da nije ponela nikakvu odeću", dodala jeBarbara Frelih. „Čak ni novac koji je zaradila kao konobarica. To mi jebilo čudno. Ostavila je i svoje lične isprave."

„Da li je Amelija s nekim bila u sukobu? Da li je imala problema uškoli ili s drugovima?", nastavio je Bodenštajn da postavlja uobičajenapitanja.

„Ne, naprotiv", odgovorila je maćeha. „Čak sam imala utisak da se uposlednje vreme promenila nabolje. Nije više nosila onako čudnu frizuru ipočela je da pozajmljuje moju odeću. Obično nosi samo crno, aliodjednom je obukla suknju i bluzu...", rekla je i zanemela.

„Da li se iza te promene možda krije neki momak?", istraživala je Pija.„Moguće je da je upoznala nekoga preko interneta i da je otišla kodnjega."

Arne i Barbara Frelih su razmenili bespomoćne poglede i slegliramenima.

„Davali smo joj puno slobode", uključio se opet otac. „Amelija je uposlednje vreme bila vrlo pouzdana. Moj šef, gospodin Terlinden, sredio jeda dobije posao kelnerice kod Crnog konja, jer je htela da zarađujesama."

„Problemi u školi?"„Nije imala mnogo drugarica", odgovorila je Barbara Frelih. „Voli da

bude sama. U školi nije puno govorila, tamo je tek od septembra. Jedini skim se redovno viđala je Tis Terlinden, susedov sin."

Arne Frelih je na trenutak stegao usne. Videlo se da nije odobravao toprijateljstvo.

„Šta time hoćete da kažete?", zakačila se Pija za to. „Da li su njihdvoje par?"

„Ma, ne", Barbara Frelih je odmahnula glavom. Tis je... pa... drugačiji.Autističan je, živi s roditeljima i održava porodični vrt."

Na Bodenštajnovu molbu, Barbara Frelih ih je odvela u Amelijinusobu. Bila je velika i prijatna, sa dva prozora, od kojih je jedan gledao naulicu. Zidovi su bili goli, bez postera pop-zvezda kakve devojkeAmelijinih godina vole da stavljaju na njih. Barbara Frelih je to objasnilatime što se Amelija oseća kao da je ovde samo na „proputovanju".

„Kada iduće godine napuni osamnaest, hoće odmah da se vrati uBerlin", kazala je, i zvučalo je kao da joj je iskreno žao.

„Kakav je vaš odnos sa pastorkom?", Pija je prošla kroz sobu iotvorila fioke pisaćeg stola.

„Dobro se slažemo. Uzdržavam se da joj ne držim pridike. Amelija nastrogost pre reaguje povlačenjem nego glasnim protestom. Mislim da je, umeđuvremenu, stekla poverenje u mene. Prema polusestrama je čestopomalo gruba, ali obe su joj veoma privržene. Kad ja nisam kod kuće, umesatima da se igra s njima plejmobila ili da im nešto čita."

Pija je klimnula glavom. „Naše kolege će uzeti kompjuter", kazala je.„Da li je Amelija vodila dnevnik?"

Podigla je laptop i videla nešto što je potvrdilo njene najgore bojazni.Na površini stola ispod njega bilo je nacrtano srce. U njemu je kitnjastimslovima bilo ispisano jedno ime: Tobijas.

* * *

„Brinem za Tisa", odgovorila je Kristina Terlinden na ljutito pitanjesvog muža šta je sada tako hitno da mora da napusti sednicu i dođe kući.„On je... sasvim pometen."

Klaudijus Terlinden je odmahnuo glavom i sišao niz stepenice usuteren. Kada je otvorio vrata Tisove sobe, odmah je shvatio da je njegovažena izrazom „pometen" veoma ublažila stvar. Tis je ukočenog pogledaklečao na podu na sredini sobe, go golcat, u pravilno načinjenom krugu oddečjih igračaka, i neprestano se udarao pesnicom u lice. Iz nosa mu slivalakrv niz bradu, a osećao se i oštar miris urina. Prizor je bio šokantan iTerlindena je bolno podsetio na davno prošla vremena. Dugo je izričitoodbijao da prihvati da je njegov najstariji sin psihički bolestan. Postavljenamu je dijagnoza autizma, ali on nije hteo ni da čuje za to. Stereotipija uTisovom ponašanju bila je zastrašujuća, a još gora je bila dečakovaodbojna navika da sve što dohvati pokida na komadiće i zamaže izmetom iurinom. Suočeni sa ovom nevoljom, Kristina i on su bili potpunobespomoćni i nisu videli nikakvo drugo rešenje osim da dete držezatvoreno i podalje od drugih ljudi - a pre svega od njegovog brata Larsa.Ali kada je dečak s godinama počeo da postaje sve skloniji ispadima i svenasilniji, nisu više mogli da zatvaraju oči. I protiv volje, KlaudijusTerlinden se pozabavio sinovljevom bolešću, a u razgovorima s lekarima iterapeutima doznao je da nema izgleda za izlečenje. Njihova susetkaDanijela Lauterbah mu je konačno objasnila šta je Tisu potrebno da bi bardonekle mogao mirno da živi sa svojom bolešću.

Bilo je važno da bude u okolini na koju je navikao, u kojoj se pomogućstvu ništa neće menjati, i u kojoj će se dešavati vrlo malonepredviđenih stvari. Podjednako važno bilo je i da se Tisu dopusti da imasopstveni, strogo ritualizovani svet u koji može da se povuče. Nekovreme, do dvanaestog rođendana dvojice dečaka, sve je bilo dobro. Ali togdana se dogodilo nešto što je Tisa potpuno izbacilo iz koloseka. Toliko jepobesneo da je skoro ubio brata, dok je sebe teško povredio. KlaudijusuTerlindenu je prekipelo, pa je dečak koji je besneo i vrištao prebačen nazatvoreno odeljenje dečje psihijatrije, gde je ostao tri godine. Tamo su mudavali lekove koji smiruju i stanje mu se poboljšalo. Testovi su pokazalida je Tis natprosečno inteligentan. Ali, nažalost, sa tom inteligencijomništa nije mogao da uradi, jer je poput zatvorenika živeo u sopstvenomsvetu, potpuno odvojen od okoline i drugih ljudi.

Tri godine kasnije Tis je prvi put napustio ustanovu u kojoj je živeo i

došao kući u posetu. Bio je tih i miroljubiv, ali kao da je bio gluv. Odmahje sišao u suteren i počeo da ređa jednu kraj druge svoje nekadašnjeigračke. To je radio satima, prizor je bio čudan. Pod uticajem lekova višenije imao nijedan napad. Čak se malo i otvorio. Pomagao je baštovanu,počeo je da slika. Za stolom je, doduše, još uvek jeo svojim dečjimpriborom, iz svog tanjira s medvedićem, ali jeo je, pio i ponašao seuglavnom normalno. Lekari su bili veoma zadovoljni ovakvim razvojemsituacije i savetovali su roditeljima da dečaka dovedu kući. Otada, većpetnaest godina, nije bilo više ni jednog jedinog ispada. Tis se slobodnokretao po selu, a vreme je uglavnom provodio u bašti, koju je bez ičijepomoći pretvorio u simetrično uređeni park sa živim ogradama, lejamacveća i mnogo mediteranskih biljaka. I slikao je, često do iscrpljenosti.Njegove slike velikog formata predstavljale su upečatljiva dela: neobične,uznemirujuće mračne, depresivne poruke iz skrivenih dubina njegovogautističnog unutrašnjeg života. Tis nije imao ništa protiv izložbi svojihslika, čak je dva puta išao s roditeljima na njihovo otvaranje, a nije musmetalo ni ako je od slika morao da se odvoji, čega se Klaudijus Terlindenu početku pribojavao. Tis je, dakle, slikao, održavao vrt, i sve je bilo uredu, a čak je i susrete s nepoznatim ljudima uspevao da preživi beznapada besa. S vremena na vreme progovorio bi i nekoliko reči. Činilo seda je na najboljem putu da malo odškrine vrata koja vode u njegovunutrašnji svet. A sad ovo. Kakav nazadak! Nem i duboko uznemiren,Klaudijus Terlinden je posmatrao sina. Duša ga je bolela od prizora koji jevideo pred sobom.

„Tise!", rekao je nežno, a zatim malo strože: „Tise!"„Prestao je da uzima svoje lekove", šaputala je Kristina Terlinden iza

njegovih leđa. „Imelda ih je pronašla u toaletu."Klaudijus Terlinden je ušao u sobu i kleknuo izvan kruga. „Tise",

rekao je tiho. „Šta ti je?"„Šta ti je", ponovio je Tis bezizražajnim glasom i sa ravnomernošću

sekundare na satu nastavio da se udara pesnicom u lice. „Štatije... štatije...štatije..." Terlinden je video da drži nešto u stisnutoj pesnici. Kada je hteoda uhvati sinovljevu ruku, Tis je iznenada skočio i bacio se na oca,udarajući ga pesnicama i šutirajući ga. Klaudijus Terlinden je bioiznenađen napadom i nagonski je počeo da se brani, ali Tis više nije biomali dečak, već odrastao muškarac, mišića ojačalih od rada u bašti.Pogled mu je bio divlji, a niz bradu su mu se slivali krv i pljuvačka.

Klaudijus Terlinden se branio od sina teško dišući, dok je kao kroz maglučuo kako njegova žena histerično vrišti. Konačno mu je pošlo za rukom daTisu silom otvori pesnicu i da mu uzme ono što je u njoj držao. Klaudijusje na rukama i kolenima dopuzao do vrata. Tis nije pošao za njim, već jeispustio jeziv krik i ostao da leži sklupčan na podu.

„Amelija", mrmljao je nepovezano. „Amelija, Amelija, Amelija,Amelija. Štatije... štatije... štatije... tata... tata... tata..."

Hripavo dišući Klaudijus Terlinden je stao na noge. Drhtao je čitavimtelom. Žena je buljila u njega, obeju šaka stisnutih preko usta, očiju punihsuza.

Terlinden je rasklopio papirić i samo što ga nije strefio šlog. Saizgužvane fotografije smešila mu se Štefani Šneberger.

* * *Arne i Barbara Frelih su u subotu pre podne sa dvoje mlađe dece otišli

do prijatelja u Rajngau i vratili se tek kasno uveče. Amelija je uvečeradila kod Crnog konja; kada se oko ponoći nije vratila, otac je pozvaogostionicu, čija mu je ljutita šefica rekla da je Amelija otišla nešto predeset, mada su imali pune ruke posla. Ferlihovi su nakon toga zvali svećerkine školske drugove i poznanike čije su brojeve telefona mogli danađu. Ali uzalud. Niko nije video Ameliju, niti je razgovarao s njom.

Bodenštajn i Pija su ispitali Dženi Jagilski, gazdaricu Crnog konja,koja im je potvrdila ono što je prethodno rekao Arne Frelih. Amelija jecelo veče bila nekako čudno odsutna, a u kuhinji je stalno pokušavala datelefonira. U deset je primila nekakav poziv, i jednostavno je otišla. A unedelju se nije kao obično pojavila u jutarnjoj smeni. Ne, Dženi nije znalaod koga je bio taj poziv, koji je Ameliju po svoj prilici naveo da naglonapusti radno mesto, a ni ostalo osoblje u gostionici nije imalo pojma. Toveče je kod Crnog konja bila užasna gužva.

„Stani malo kod prodavnice", rekla je Pija Bodenštajnu dok su sevozili glavnom ulicom. „Ne može da škodi da malo čujemo šta se priča."

Ispostavilo se da su stigli u pravom trenutku. Mala prodavnica MargotRihter je ovog ponedeljka pre podne očigledno bila glavno zborno mestoženskog stanovništva Altenhajna. Ovog puta, žene su bile mnogogovorljivije nego prilikom njihove poslednje posete.

„Baš tako je i onda počelo", rekla je frizerka Inge Dombrovski, dok susve prisutne klimale glavama. „Neću ništa da tvrdim, ali Vili Paške mi je

ispričao da je Ameliju video preko, u dvorištu Sartorijusovih".„I ja sam videla kako je pre neki dan ušla kod njih u kuću", javila se za

reč druga žena, objašnjavajući da živi tačno preko puta i da može dobro davidi dvorište.

„Osim toga, Amelija je bliska i s našim seoskim ludakom", dodala jedebela žena koja je stajala ispred police sa izloženim voćem.

„Baš tako", potvrdile su odlučno tri ili četiri prisutne gospođe.„S kime?", pitala je Pija.„S Tisom Terlindenom", objasnila je frizerka. „Taj vam baš nije čist u

glavi, a noću se šunja kroz selo i kroz šumu. Ne bi me čudilo da je tojdevojci nešto uradio."

Ostale žene su klimale glavom sa odobravanjem. U Altenhajnu suočigledno brzo bacali sumnju na nekog. Ni Bodenštajn ni Pija nisu ništagovorili, već su naprosto pustili žene da pričaju, a ove su se baš naoštrile,s velikim merakom i željom za senzacijom, pa kao da su zaboravile naprisustvo policije.

„Terlindenovi su tog momka morali odavno da smeste u neki dom",rekla je jedna žena ljutito. „Al' ovde matorom niko ne sme ništa da kaže."

„Naravno, jer bi onda morao da se boji za svoj posao!"„Poslednji koji je rekao nešto protiv Terlindenovih bio je Albert

Šneberger. A onda mu je nestala ćerka, a ubrzo je otišao i on."„A čudno je i kako je Terlinden pomagao Sartorijusu. Možda su

njegova dva momka imala neke veze s tim."„Pa, Lars je posle toga brzo otišao iz Altenhajna."„A čula sam da je Terlinden sada ubici ponudio još i posao!

Neshvatljivo! Umesto da se pobrine da nestane odavde!"U prodavnici je na trenutak zavladala potpuna tišina, činilo se da svi

razmišljaju o značenju ovih reči. A onda su iznenada sve odjednomponovo zakokodakali. Pija je rešila da se pravi naivna.

„Izvinite!", povikala je pokušavajući da ih natera da je čuju. „Ko je ustvari taj Terlinden o kome pričate?"

Žene su u trenutku postale svesne da nisu same. Uz razne izgovoreizašle su iz prodavnice, jedna za drugom, većina s praznim korpama.Ostala je samo Margot Rihter iza svoje kase. Ona do tada nije niučestvovala u razgovoru. Kao što i priliči dobroj vlasnici radnje, pažljivoje slušala, ali je ostala neopredeljena.

„Nismo hteli da se ovo dogodi", rekla je Pija izvinjavajući se, ali

vlasnica prodavnice je ostala mirna.„Vratiće se one", odgovorila je. „Klaudijus Terlinden je šef firme

Terlinden, gore u industrijskoj zoni. Porodica i firma postoje u Altenhajnuveć preko sto godina. Bez njih ovde skoro ničega ne bi bilo."

„Kako to mislite?"„Terlindenovi su veoma velikodušni. Pomažu razna udruženja, crkvu,

osnovnu školu, gradsku biblioteku. Kod njih vam je to porodična tradicija.A pola sela radi gore u firmi. Jedan sin, koga je Krista nazvala seoskimludakom, taj Tis, sasvim je miran momak. Ni muvu ne bi zgazio. Ne moguda zamislim da bi on nešto uradio devojci."

„Uzgred budi rečeno - poznajete li Ameliju Frelih?"„Da, naravno." Osmehnula se pomalo pakosno. „Nju teško možete da

ne primetite, kako je obučena! A pored toga, radi i kod moje ćerke uCrnom konju."

Pija je klimnula glavom i nešto zabeležila. Šef ju je ponovo ostavio nacedilu, samo je odsutno stajao i nije progovarao ni reči.

„Šta vi mislite, šta je toj devojci moglo da se desi?"Margot Rihter je na trenutak oklevala, ali pogled joj je krenuo desno, a

Pija je odmah znala na koga sumnja, jer je sa svog mesta za kasomgospođa Rihter gledala pravo u Zlatnog petla. Priča o Terlindenovom sinupredstavljala je samo zamajavanje. Svi stanovnici sela su zapravo sumnjaliu Tobijasa Sartorijusa, koji je, na kraju krajeva, to već jednom uradio.

„Nemam pojma šta je moglo da joj se desi", odgovorila je MargotRihter, izbegavajući da kaže svoje pravo mišljenje. „Možda se još ipojavi."

* * *„Tobijas Sartorijus je u najvećoj opasnosti da bude linčovan", rekla je

Pija s ozbiljnom zabrinutošću kada su se vratili u Odelenje za krvne iseksualne delikte. „U petak uveče su ga napali u njegovom ambaru iprebili, otac mu stalno prima preteća pisma, a o porukama ispisanim nazidu kuće da i ne govorimo."

Osterman je već pregledao Amelijin laptop i njen dnevnik pisan, nanjegovo najveće nezadovoljstvo, uglavnom nekakvim tajnim pismom, kojenije mogao da dešifruje. Katrin Fahinger i Frank Benke su se u isto vremesastali sa Bodenštajnom i Pijom i nisu mogli da im ispričaju ništa što bizaista pomoglo. Amelija nije imala bližih drugarica, držala se po strani,

jedino što je u autobusu razgovarala s dvema drugaricama iz razreda kojesu takođe živele u Altenhajnu. Tedna od ove dve devojke je, međutim,ispričala da se Amelija u poslednje vreme mnogo zanimala za TobijasaSartorijusa i za strašna zbivanja od pre jedanaest godina i da je stalnopostavljala pitanja o tome. Izgleda da je čak i razgovarala s tim čovekom, ito više puta.

Osterman je u salu za sastanke došao s faksom u ruci. „Stigao jeizveštaj o Amelijinom mobilnom telefonu", objavio je. „Poziv je obavljenu subotu uveče, u 22.11. Zvala je fiksni broj u Altenhajnu, već samproverio."

„Sartorijus?", naslutio je Bodenštajn.„Da, tačno. Veza je trajala samo sedam sekundi, razgovora očigledno

nije bilo. Pre toga je dvanaest puta zvala isti broj i odmah ponovoprekidala vezu. Posle 22.11 mobilni telefon je isključen, a pravac kretanjane može da se utvrdi, jer je uređaj pokrivao samo jedan predajnik mobilnetelefonije u Altenhajnu, koja ima radijus od oko pet kilometara."

„Dolaznih poziva nije bilo?", pitao je Bodenštajn. Osterman jeodmahnuo glavom.

„Šta pokazuje kompjuter?"„Još uvek nisam provalio šifru." Ostermanovo lice bilo je

nezadovoljno. „Ali prelistao sam dnevnik, bar ona mesta koja sam mogaoda dešifrujem. Često se spominju Tobijas Sartorijus, nekakav Tis i nekiKlaudijus."

„U kakvom kontekstu?"„Čini se da je za Tobijasa i tog Klaudijusa bila zainteresovana. Još

uvek ne mogu da procenim na kakav način."„Dobro." Bodenštajn je pogledao okupljene, a njegova stara odlučnost

mu se vratila. „Devojka se sada može smatrati nestalom, nema je većčetrdesetak sati. Hoću celokupan program: najmanje dve stotinepolicajaca, pse, helikopter sa infracrvenom kamerom. Benke, vi organizujtespecijalni odred, hoću da svi raspoloživi službenici podrobno ispitaju svestanovnike sela. Vi, Fahingerova, proverite taksiste i autobuse. Period kojinas interesuje je subota uveče, između 22 časa i recimo dva ujutru. Ima lineko pitanja?"

„Trebalo bi da razgovaramo s tim Tisom i njegovim ocem", rekla jePija. „I sa Tobijasom Sartorijusom."

„Da. To ćemo odmah učiniti, nas dvoje." Bodenštajn je pogledom

prešao preko okupljenih. „Ostermane, vi se pobrinite za štampu, radio,televiziju i uobičajeni unos u registar nestalih. Oko 18 časova ponovoćemo se okupiti ovde."

* * *Sat kasnije u Altenhajnu je vrvelo od policije. Na putu je bio i odred

sa psima specijalno obučenim da prate ljudski trag, sposobnim da nanjušei slede čak i trag star četiri nedelje. Stotine policajaca je sistematskipročešljavalo na kvadrate izdeljene livade i rubove šume oko sela.Helikopter sa infra-crvenom kamerom leteo je nisko iznad vrhova drveća,a pripadnici specijalnog odreda „Amelija" zvonili su na vrata svih kuća istanova u Altenhajnu. Svi učesnici potrage bili su veoma prilježni i puninade da će devojku brzo pronaći, i to nepovredenu, ali svi su bili svesni ida su pritisak i očekivanja da se brzo pokaže nekakav rezultat ogromni.Bodenštajnov telefon je skoro neprestano zvrjao. Volan automobilaprepustio je Piji, dok je on bio usredsređen na rukovođenje operacijom.Rampe na drumu pred kućom Frelihovih trebalo je da spreče novinare iradoznalce da uznemiravaju roditelje. Ljudi sa psima će svoju potraguzapočeti na mestu na kom je Amelija poslednji put viđena, to jest u Crnomkonju. Da, Frelihove sme da poseti prijateljica, a takođe i sveštenik. Da,treba proveriti film saobraćajne kamere na ulasku u mesto. Ne, civilna licane treba da pomažu u potrazi. Upravo kada se automobil zaustavio predZlatnim petlom, pozvala ga je Engelova, i pitala kako se situacija razvija.

„Čim budem imao nešto da saopštim, vi ćete sasvim razumljivo bitiprva koju ću obavestiti", rekao je Bodenštajn kratko i prekinuo vezu.

Hartmut Sartorijus im je otvorio kućna vrata, koja su bila vezanabezbednosnim lancem, a on je samo virio.

„Želimo da razgovaramo s vašim sinom, gospodine Sartorijuse", rekaoje Bodenštajn. „Molim vas, pustite nas unutra."

„Da li ga sumnjičite svaki put kad negde neka devojka kasno dođekući?" Ovo je zvučalo drsko, gotovo nasilno. „Već ste čuli za to?"

„Da. Naravno da sam čuo. Takva priča se brzo pronese."„Ne sumnjičimo Tobijasa." Bodenštajn je ostao potpuno miran, jer je

video koliko je Hartmut Sartorijus nervozan. „Ali Amelija je ono večekada je nestala trinaest puta zvala vaš kućni broj."

Sigurnosni lanac je zazvečao i kućna vrata su se potpuno otvorila.Hartmut Sartorijus je podigao ramena i očigledno se trudio da zauzme

autoritativno držanje. Njegov sin je, međutim, veoma loše izgledao. Sedeoje skupivši se na sofi u dnevnoj sobi, lice mu je bilo unakaženo krvnimpodlivima, a kad su Pija i Bodenštajn ušli, samo im je lagano klimnuoglavom.

„Gde ste bili između 22 sata u subotu uveče i dva sata u nedeljuujutru?", pitao ga je Bodenštajn.

„Dakle ipak!", skočio je Sartorijus. „Moj sin je celo veče bio kodkuće. Prethodne noći su ga u našem ambaru napali i skoro namrtvoprebili!"

Bodenštajn nije dopustio da ga ovo pomete. „Amelija je u subotuuveče u 22.11 zvala vaš fiksni broj. Poziv je primljen, ali to je trajalotoliko kratko da verovatno ništa nije rečeno. Pre toga je već nekoliko putazvala."

„Imamo telefonsku sekretaricu koja se odmah uključuje", objasnio jeSartorijus. „Zbog svih tih anonimnih poziva i uvreda."

Pija je posmatrala Tobijasa. Tupo je zurio ispred sebe i činilo se dauopšte ne prati razgovor. Sigurno je slutio šta se napolju kuvalo protivnjega.

„Kakav je razlog Amelija imala da vas pozove?", upitala ga jeotvoreno. Slegao je ramenima.

„Gospodine Sartorijuse", rekla je oštro. „Nestala je devojka izsusedstva koju ste poznavali. Hteli vi to ili ne, ljudi će to dovesti u vezu svama. Mi samo hoćemo da vam pomognemo."

„Ma jasno", rekao je Hartmut Sartorijus gorko. „Tako su onomad reklei vaše kolege. Hoćemo samo da ti pomognemo, dečko. Kaži nam gde sisakrio devojke? I niko nije verovao mom sinu. Sad odlazite. Tobijas je usubotu celo veče bio ovde, kod kuće!"

„Dobro je, tata", progovorio je Tobijas iznenada. Dok je s mukomustajao na noge, iskrivio je lice. „Znam da si mislio najbolje."

Pogledao je Piju. Oči su mu bile crvene.„U subotu sam oko podneva slučajno sreo Ameliju. Gore, u šumi.

Htela je hitno nešto da mi ispriča. Očigledno je pronašla nešto o ondašnjimdogađajima. Ali tada je došla Nađa, a Amelija je otišla. Verovatno je zatokasnije pokušavala da me pozove. Nemam mobilni telefon, pa je valjdazbog toga zvala fiksni broj."

Pija se setila susreta s Nadom fon Bredov u subotu i njenog srebrnogkajena. To je moglo da bude tačno.

„Šta vam je ispričala?", pitao je Bodenštajn.„Nažalost, ne baš puno", odgovorio je Tobijas. „Rekla je da postoji

neko ko je onomad sve to posmatrao, spomenula je Tisa i nekakve slike nakojima je i Lauterbah."

„Ko?"„Gregor Lauterbah."„Ministar kulture?"„Da, taj. Živi odmah pored kuće Amelijinog oca. Ranije je bio Laurin i

Štefanin profesor."„A i vaš, zar ne?" Pija se setila zapisnika koji je pročitala, a koji je

zatim nestao iz dokumenata.„Da", potvrdio je Tobijas klimajući glavom. „U gimnaziji mi je bio

profesor nemačkog."„Šta je to Amelija doznala o njemu?"„Nemam pojma. Kao što sam vam rekao, pojavila se Nađa, a Amelija

nije rekla ništa više, osim da će mi sve ispričati kasnije."„Šta ste uradili kad je Amelija otišla?"„Nađa i ja smo neko vreme razgovarali, pa smo došli ovamo i sedeli

smo još oko pola sata u kuhinji. Onda je ona morala da ide, da bi uhvatilaavion za Hamburg." Tobijas Sartorijus je iskrivio lice i rukom prošao krozneočešljanu kosu. „Zatim sam otišao kod jednog prijatelja. Tamo su bili idrugi, i pili smo. Prilično mnogo."

Podigao je pogled. Na licu nije imao nikakav izraz. „Nažalost, ne moguviše da se setim kada i kako sam došao kući. U pamćenju mi nedostajedvadeset četiri sata."

Hartmut Sartorijus je očajno zavrteo glavom. Izgledao je kao da binajradije zaplakao. U tišini koja je iznenada nastupila zujanjeBodenštajnovog utišanog mobilnog telefona delovalo je preglasno. On sejavio, saslušao sagovornika i kratko mu zahvalio. Pogledom je tražio Piju.

„Kada je vaš sin došao kući, gospodine Sartorijuse?", pitao jeTobijasovog oca koji je oklevao.

„Tata, kaži im istinu." Tobijasov glas je zvučao umorno.„Negde oko pola dva u nedelju ujutru", rekao je otac konačno. Kući ga

je dovela gospođa Lauterbah, naša doktorka. Naišla je na njega dok sevraćala kasno iz kućne posete."

„Gde?"„Na autobuskoj stanici ispred crkve."

„Da li ste juče vozili?", pitao je Bodenštajn Tobijasa.„Ne, išao sam peške."„Kako se zovu vaši prijatelji sa kojima ste bili u subotu?" Pija je

izvukla olovku i zabeležila imena koja je Tobijas naveo.„Razgovaraćemo s njima", rekao je Bodenštajn ozbiljno.„Ali moraću da vas zamolim da nam budete na raspolaganju."

* * *Vođa ekipe koja je organizovala potragu obavestio je Bodenštajna da

je pronađen Amelijin ranac. Ležao je u grmu između parkirališta kodCrnog konja i crkve - nedaleko od autobuske stanice na kojoj je doktorkaLauterbah u subotu uveče pokupila Tobijasa Sartorijusa.

„I onda je bilo upravo tako", rekla je Pija zamišljeno kada su ona iBodenštajn zaustavili automobil nekoliko metara od mesta na kome jeranac pronađen. „Tobijas je pio i imao je prekid filma. Ali javno tužilaštvoi sud mu nisu verovali da je bilo tako."

„Da li mu ti veruješ?", pitao je Bodenštajn. Pija je razmišljala. Činilojoj se da je Tobijas Sartorijus rekao istinu. Voleo je devojku iz susedstva.Ali nije li voleo i obe devojke koje je ubio pre deset godina? Tada je uigri bila ljubomora, povređena sujeta - što kada je reč o Ameliji nije imalonikakvu ulogu. Da li je devojka zaista pronašla nešto što je bilo udirektnoj vezi s ranijim slučajevima, ili je Tobijas Sartorijus to samoizmislio?

„Ne mogu da prosuđujem šta je onda bilo", odgovorila je. „Ali mislimda nas Tobijas danas nije lagao. On se zaista ne seća."

Bodenštajn se uzdržao od komentara. U međuvremenu je naučio daceni intuiciju svoje koleginice, koja ih je često navodila na pravi trag, dokih je njegova sopstvena često dovodila u zabludu. Pa ipak: smatrao je daTobijas nije nevin kada je reč o dva stara ubistva, a ni danas, mada je Pijaizgleda mislila drugačije.

U rancu su se nalazili Amelijin novčanik, ajpod, šminka i svakakvesitnice, ali ne i mobilni telefon. To znači da je sigurno bilo jedno: nijepobegla od kuće, već mora da joj se nešto dogodilo. Policijski pas jeizgubio trag na parkiralištu i dahćući je, zajedno s vodičem, čekao narednizadatak, koji je za njega predstavljao uzbudljivu igru. Pija je, zahvaljujućisvojoj skici, imala pred očima plan sela i sada je razgovarala s policajcimakoji su se okupili na parkiralištu. Razgovor sa seljanima, od vrata do vrata,

nije doneo ništa korisno.„Pas je pronašao tragove na rubu šume, svuda u ulici u kojoj devojka

stanuje, u kući suseda i u njihovoj staklenoj bašti", podneo je izveštajvođa potrage.

„Kako se ti susedi prezivaju?", raspitala se Pija.„Terlinden", odgovorio je službenik. „Žena nam je rekla da je Amelija

često dolazila u posetu njihovom sinu. Trag, dakle, ne mora obavezno dabude svež. Delovao je razočarano. Ništa ne obeshrabruje tako kao potragabez rezultata.

* * *Kaju Ostermanu je pošlo za rukom da provali šifru Amelijinog

kompjutera. Gledao je strane na internetu koje je Amelija u novije vremeposećivala. Nasuprot njegovim očekivanjima, u pitanju nisu bileuobičajene mreže koje tinejdžeri posećuju, kao što su Fejsbuk, Majspejs, inemačke mreže sličnog tipa; na svima je, doduše, imala korisničke profile,ali nije ih redovno održavala, a imala je i mali broj prijatelja. Ali zato jeočigledno vodila opsežnu istragu o starim slučajevima ubistva iz 1997. i opresudi Tobijasu Sartorijusu. Pored toga, interesovala se i za stanovnikeAltenhajna, čija je imena unosila na različitim pretraživačima. Izgleda dase naročito zanimala za porodicu Terlinden. Osterman je bio razočaran.Nadao se da će naići na nekog partnera na četu, ili na neko drugo sumnjivopoznanstvo preko interneta, bilo šta što bi omogućilo konkretnu istragu.Hitni sastanak koji je organizovao Bodenštajn, a na kome se u sobi zasastanke odeljenja KII guralo dvadeset petoro ljudi, takođe nije bio odneke preterane koristi. Kada je pao mrak, morali su da prekinu potragu bezrezultata. Zahvaljujući infracrvenoj kameri u helikopteru, otkriven je jedanljubavni par u automobilu na skrivenom šumskom stajalištu, kao i jednasrna koja se borila za život nakon što je umakla lovcu koji ju je pogodio,ali od Amelije nije bilo ni traga. Razgovarali su i s vozačem autobusa broj803 koji vozi iz Bad Zodena za Kenigštajn, a koji je u 22.16 stajao predcrkvom u Altenhajnu, kao i s njegovim kolegom koji je nešto kasnijenaišao iz suprotnog smera. Nijednom od njih nije pala u oči crnokosadevojka. Ni taksisti iz okoline nisu u tom vremenu imali za mušteriju nekudevojku. Jedan kolega iz K23, Odeljenja za maloletnički kriminal,pronašao je čoveka koji je šetajući psa u subotu kasno uveče videomuškarca kako sedi na klupi na autobuskoj stanici, negde oko pola jedan

noću.„Trebalo bi da pretražimo kuću i imanje Sartorijusovih", predložio je

Benke.„Zašto? Za to još uvek nema nikakvog povoda", usprotivila mu se Pija,

mada je znala da to nije baš sasvim tačno. Činjenice su, nažalost,nesumnjivo govorile protiv Tobijasa Sartorijusa. Njegovi prijatelji supotvrdili da se oko sedam uveče pojavio u garaži. Jerg Rihter mu je kasnopo podne telefonirao i pozvao ga da dođe. Tobijas je pio alkohol, ali ne utolikoj meri da bi mogao da izgubi pamćenje. Oko deset je iznenadanapustio garažu. Najpre su mislili da je otišao da isprazni bešiku, ali višese nije pojavio.

„Čoveče, nestala je sedamnaestogodišnja devojka koja se viđala saosuđivanim ubicom", uzbudio se Benke. „Imam ćerku tih godina, mogu darazumem šta njeni roditelji proživljavaju!"

„Da li misliš da čovek mora da ima decu da bi mogao da razumeosećanja roditelja?", odbrusila mu je Pija. „Ako već hoćeš da tražiš nalogza pretres, zašto ne pretražiš i kuću Terlindenovih? Psi su tamo pronašligomilu tragova!"

„To je, doduše, tačno", umešao se Bodenštajn pre nego što je međuokupljenima izbila svađa, „ali Amelijina maćeha je i sama rekla da jedevojka često navraćala kod suseda. Utoliko se postavlja pitanje da li suovi tragovi značajni."

Pija je ćutala. Tobijas je molio oca da kaže istinu, mada je morao dazna da će ga sve to teretiti. Mogao je prosto da ćuti, ili da oca iskoristi kaoalibi, kao što mu je ovaj najpre ponudio. Da li se toga odrekao zato štojednom nije upalilo?

„Mislim da je Amelija naišla na nešto što je u direktnoj vezi saondašnjim slučajem", rekla je nakon izvesnog vremena. „A verujem i da jeveći broj ljudi veoma zainteresovan da se tajne ne doznaju."

„Glupost." Benke je odmahnuo glavom s velikim uverenjem. „Taj tipgubi kontrolu nad sobom kad popije. Izašao je s pijanke, Amelija mu senašla na putu, pa ju je ucmekao."

Pija je podigla obrve. Benke je, kao i uvek, bio sklon tome da svesvede na najjednostavnije rešenje.

„A šta je uradio s telom? Nije imao automobil?"„To on tvrdi." Benke je glavom pokazao ka tabli. „Pogledajte samo

devojku.

Sve glave su se automatski okrenule ka Amelijinoj fotografiji,zakačenoj na tabli na zidu.

„Izgleda kao ona mala koju je ubio onomad. Tip je bolestan."„Dakle, dobro", odlučio je Bodenštajn. „Fahingerova, pobrinite se da

dobijete nalog za pretres kuće, automobila i imanja Sartorijusovih. Kaje,nastavite da radite na dnevniku. Sve ostale molim da budu naraspolaganju, sutra u osam ujutro nastavljamo potragu, sa širimradijusom."

Čulo se škripanje stolica i okupljeni su se razišli.Raspoloženje je još uvekbilo donekle optimistično. Najveći broj

policajaca delio je Benkeovo mišljenje i nadao se da će pretres kućeSartorijusovih doneti neki rezultat. Pija je čekala da kolege napuste sobuza sastanke, ali pre nego što je mogla da razgovara sa šefom i da iznesesvoje primedbe, u prostoriju je ušla dr Nikola Engel, sa dva gospodina uodelima i s kravatama.

„Samo trenutak", rekla je Benkeu, koji se upravo spremao da ode. Pijaje uhvatila pogled Katrin Fahinger i zajedno su izašle iz prostorije.

„Gospođo Fahinger? Sačekajte me napolju." Uz ove reči, Nikola Engelje zatvorila vrata za njima.

„Dakle", rekla je Katrin na hodniku, „sad me baš zanima šta će biti."„Ko su ovi?", pitala je Pija začuđeno.„Unutrašnja službena kontrola." Katrin je delovala prilično zadovoljno.

„Nadam se da će sad stvarno pomeriti dupe onom đubretu."Tek u tom trenutku Pija se ponovo setila čitave priče o Benkeovom

radu u klubu i Katrininog neuspelog odbijanja da vodi istragu zajedno snjim.

„Kako se danas ponašao prema tebi?", raspitivala se. Katrin je samopodigla obrve.

„Tebi bar ne moram ništa da pričam", odgovorila je. „Bio je skrozodvratan. Spuštao mi je pred svima kao da sam neka glupača. A ja samćutala. Kažem ti samo jedno: ako opet prođe bez kazne, ja ću tražitipremeštaj. Tog tipa stvarno više ne mogu da podnesem."

Pija je klimnula glavom. Mogla je da razume koleginicu. Alinaslućivala je i da se Frank Benke ovog puta neće tek tako izvući, jer jeNikola Engel imala nešto protiv njega još odranije, kada su zajedno radiliu Odeljenju za krvne i seksualne delikte u Frankfurtu. Stvar nije stajalabaš najbolje za kolegu, a njoj ga ni najmanje nije bilo žao.

Utorak, 18. novembar 2008.

Dnevne novine su ležale otvorene pred njim na pisaćem stolu. UAltenhajnu je ponovo nestala jedna devojka, i to ubrzo nakon što jepronađen kostur Laure Vagner. Lars Terlinden je bio svestan da izpredvorja i sale za sastanke mogu da ga vide u njegovoj kancelariji sastaklenim zidovima, pa je stoga odoleo želji da lice zaroni u šake. Kako bivoleo da se nikada nije vratio u Nemačku! U pohlepi za novcem, pre dvegodine napustio je odlično plaćen posao trgovca naftnim derivatima uLondonu i prešao u Frankfurt, u upravu jedne od velikih švajcarskihbanaka. To je tada privukio veliku pažnju u bankarskim krugovima, jer muje ipak bilo samo dvadeset osam godina. Činilo se, međutim, da„nemačkom čudu od deteta", kako ga je nazvao Volstrit džornal, i daljesve polazi za rukom - a on je podlegao iluziji da je najbolji i najveći. Sadase tvrdo prizemljio na tle činjenica, a morao je i da se suoči sa svojomprošlošću i da vidi šta je uradio iz kukavičluka. Lars Terlinden je dubokouzdahnuo. Njegova jedina greška sa dalekosežnim posledicama sastojalase u tome što ih je tada tajno pratio kada su otišli s vašara, gonjenbezumnom potrebom da prizna svoju ljubav Lauri. Samo da to nije uradio!Samo da je... odmahnuo je glavom, da bi zatim odlučno sklopio novine ibacio ih u korpu za otpatke. Od bavljenja prošlošću nema nikakve vajde.Bila mu je potrebna puna koncentracija za probleme s kojima se trenutnosuočavao. Suviše toga bilo je u igri da bi smeo da dopusti da mu takvegluposti odvraćaju pažnju. Imao je porodicu i mnoštvo finansijskihobaveza, koje je u ovo doba ekonomske krize ispunjavao samo s najvećommukom: ogromna vila na Taunusu delimično je otplaćena, vila na Majorcijoš manje od toga, a svakog meseca dospevale su i rate za lizing koji jeuzeo za svoj ferari i ženin džip. Da, ponovo je bio zarobljen u spirali, baškao i onda. Ta spirala se, to je sve jasnije primećivao, uspinjala naviševrtoglavom brzinom od koje je zastajao dah. Dođavola sa Altenhajnom!

* * *Već tri sata je sedeo pred kućom u Karpfenvegu i buljio u vodu lučkog

zaliva. Nije mu smetala oštra hladnoća, kao ni pogledi stanara koji su uprolazu nepoverljivo odmeravali njegovo unakaženo lice. Kod kuće nijemogao više da izdrži, a osim Nađe nije mu padao na pamet niko s kim bi

mogao da razgovara. A morao je da govori, jer bi inače pukao. Amelija jenestala, policija je u Altenhajnu prevrtala svaki kamen u ogromnoj akcijipotrage, baš kao i onda. Osećao se - kao i onda - nedužno, ali sumnja ga jenagrizala oštrim, sitnim zubićima. Prokleti alkohol! Nikada više nećepopiti ni kap. Iza sebe je čuo kuckanje potpetica. Podigao je glavu iprepoznao Nađu, koja mu se približavala brzim koracima razgovarajućimobilnim telefonom. Iznenada se upitao da li će ovde uopšte bitidobrodošao. Njen izgled je samo pojačao malodušno osećanjebezvrednosti, koje ga je svaki put obuzimalo u njenom prisustvu. Sam sebije delovao kao gubitnik, u otrcanoj jeftinoj kožnoj jakni i sa izubijanimlicem. Možda bi bilo bolje da nestane odavde i da se više nikada nepojavljuje.

„Tobi!" Nađa je sklonila telefon i požurila ka njemu sa užasnutimizrazom na licu. „Šta radiš tu po ovoj hladnoći?"

„Amelija je nestala", odgovorio je. „Policija je već bila kod mene."S mukom je ustao. Noge su mu bile ledene, a leđa su ga bolela.„Kako sad pa to?"Protrljao je ruke, duvajući u njih.„Pa, jednom ubica, uvek ubica. Pored toga, nemam nikakav alibi za

vreme kada je Amelija nestala."Nada je buljila u njega. „Prvo uđi unutra." Izvukla je ključeve i

otključala kapiju. Krutim koracima pošao je za njom.„Gde si bila?", pitao ju je dok su se staklenim liftom penjali u

apartman na krovu. „Čekao sam te nekoliko sati."„Bila sam u Hamburgu, to već znaš." Odmahnula je glavom i zabrinuto

položila ruku na njegovu. „Stvarno bi trebalo da nabaviš mobilni telefon."Tek sada mu je ponovo palo na pamet da je Nađa u subotu avionom

otputovala u Hamburg na snimanje. Pomogla mu je da svuče jaknu ipogurala ga u pravcu kuhinje.

„Sedi", rekla je. „Skuvaću ti kafu da se ugreješ. Gospode bože!"Prebacila je mantil preko naslona stolice. Telefon je zvonio neku polifonumelodiju, ali ona nije na njega obraćala pažnju, već se bavila aparatom zapripremanje espresa.

„Stvarno brinem za Ameliju", rekao je Tobijas. „Nemam pojma šta znao onom što se tada dogodilo i s kim je o tome razgovarala. Ako je naletelana nešto samo zato što je htela da mi pomogne, ja sam za sve kriv."

„Pa nisi je ti terao da njuška po prošlosti", uzvratila mu je Nađa. Na

sto je stavila dve šolje, iz frižidera izvadila mleko i sela nasuprot njemu.Nije bila našminkana, ispod očiju je imala tamne podočnjake i delovala jeumorno.

„Hajde." Ponovo je položila ruku na njegovu. „Popij sad kafu. A ondaideš u kadu da se skroz ugreješ."

Zbog čega nije razumela šta se u njemu dešava? Nije želeo prokletukafu, niti prokletu toplu kupku! Hteo je da iz njenih usta čuje kako muveruje da nije kriv, pa da zajedno razmotre šta je moglo da se desi Ameliji.Umesto toga, ona je pričala o kafi i o zagrevanju, kao da je to sada važno!

Nađin mobilni ponovo je zazvrjao, a nešto kasnije pridružio mu se ifiksni telefon. Sa uzdahom je ustala i javila se. Tobijas je buljio u stoispred sebe. Mada mu glavni pandur sasvim očigledno nije verovao, višeje brinuo za Ameliju nego za sebe. Nađa se vratila, stala iza njega izagrlila ga oko vrata. Poljubila ga je u uvo i u neobrijani obraz. Tobi jemorao da se savladava da ne bi prasnuo i bio grub. Nije bio raspoložen zanežnosti. Zar nije to primećivala? Naježio se kada je kažiprstom prešlapreko ožiljka od konopca na njegovom vratu. Uhvatio ju je za ručni zglob,pomerio stolicu unazad i povukao je sebi na krilo, samo da bi prestala stim.

„U subotu sam s Jergom i Feliksom i još nekoliko njih bio u garažiJergovog ujaka", prošaputao je naglašavajući svaku reč. „Najpre smo pilipivo, a onda onu stvar, red bul s votkom. Od toga sam se potpunoobeznanio. Kad sam se probudio, u nedelju u podne, bio sam strašnomamuran i imao sam totalni prekid filma."

Oči su joj bile veoma blizu njegovih i pažljivo ga je posmatrala.„Hm", bilo je sve što je rekla. Učinilo mu se da razume šta misli.„Sumnjaš u mene", prebacio joj je i odgurnuo je od sebe. „Misliš da

sam Ameliju ja... ubio, kao i Lauru i Štefani onomad. Je li tako?"„Ne! Ne mislim!", uveravala ga je Nađa. „Zašto bi naškodio Ameliji?

Pa ona je htela da ti pomogne!"„Da, upravo tako. To ni ja ne razumem." Ustao je, naslonio se na

frižider i rukom prošao kroz kosu. „Činjenica je da se vremena izmeđusubote u pola deset uveče i nedelje u četiri sata po podne uopšte nesećam. U suštini, mogao sam to da uradim, a i panduri tako gledaju na to.Uz to ide i podatak da je Amelija bezbroj puta probala da me pozovetelefonom. A otac kaže da me je u pola dva noću doktorka Lauterbahdovezla kući. Pronašla me je pijanog na autobuskoj stanici pred crkvom."

„Sranje", rekla je Nađa i sela.„Ti mi to kažeš." Tobijas se malo opustio, uzeo je cigarete koje su

stajale na stolu i zapalio. „Panduri su mi rekli da treba da im budem naraspolaganju."

„Ali zbog čega?"„Pa, jednostavno zato što sam sumnjiv."„Ali... ali oni ne mogu to da rade", počela je Nađa.„Mogu", prekinuo ju je Tobijas. „Jednom su već uradili. To me je

koštalo deset godina života."Uvukao je dim cigarete, buljeći negde mimo Nađe, u sivu, maglovitu

tamu. Kratak period lepog vremena je prošao, a novembar je pokazivaosvoju neprijatniju stranu. Uporna kiša koja je padala iz niskih, crnih oblakaudarala je o velika prozorska okna. Most Fridensbrike nazirao se samokao bleda silueta.

„To mora da je bio neko ko zna istinu", razmišljao je Tobijas posežućiza svojom kafom.

„O čemu govoriš?" Nađa ga je posmatrala nakrivivši glavu. Tobijaspodiže pogled. Ljutilo ga je što deluje tako mirno i pribrano. „O Ameliji",odgovorio je i primetio kako je podigla obrve. „Siguran sam da je otkrilanešto opasno. Mora da je od Tisa dobila jednu ili više slika, ali nije mirekla šta je tačno bilo na njima. Mislim da je neko smatrao da je zbog njeu opasnosti."

* * *Visoka kapija s pozlaćenim vrhovima na ulazu imanja porodice

Terlinden bila je zatvorena, a čak i nakon što su više puta zazvonili, nikoim nije otvorio. Samo je mala kamera s treperavim crvenim svetlom pratilasvaki njihovpokret. Pija je svom šefu, koji je sedeo u automobilu itelefonirao, sleganjem ramena dala znak da su im napori uzaludni. Pre togaje bezuspešno pokušavala da s Klaudijusom Terlindenom razgovara unjegovoj firmi. Sekretarica joj je sa žaljenjem saopštila da zbog privatnogproblema nije u kancelariji.

„Idemo kod Sartorijusa." Bodenštajn je upalio motor i krenuo malounazad, da bi okrenuo vozilo. „Terlinden nam neće pobeći..."

Provezli su se pored zadnjeg izlaza imanja Sartorijusovih, na kom jevrvelo od policajaca. Nalog za pretres je dobijen bez ikakvih problema.Katrin Fahinger je sinoć kasno uveče pozvala Piju telefonom da bi joj to

saopštila. Pre svega je, međutim, htela da joj ispriča kako se završilainterna istraga. Zaista je došao kraj uviđavnosti koju su pokazivali premaBenkeu, i tu ništa nije mogao da promeni ni Bodenštajnov pokušaj da seumeša. Pošto Benke nije imao dozvolu za dodatni posao, sada je morao dase suoči s disciplinskim postupkom, sa ukorom u dosijeu, a najverovatnijei s manjim platnim razredom. Pored toga, Engelova mu je u lice skresalada će se pobrinuti da odmah dobije otkaz ako se prema Katrin Fahingerbude na bilo koji način neprimereno ponašao, ili joj čak pretio. Sama Pijaverovatno nikad ne bi uložila zvaničnu tužbu protiv njega. Znakkukavičluka ili lojalnost prema kolegi? Mogla je otvoreno da prizna da sedivi mlađoj koleginici zbog hrabrosti da kolegu prijavi službi za interninadzor. Očigledno je da su svi potcenili Katrin.

Inače prazno parkiralište pred Zlatnim petlom sada je bilo punopolicijskih vozila. Na trotoaru preko puta su se, uprkos kiši, okupiliradoznalci. Šestoro ili sedmoro starijih ljudi, koji nisu imali druga posla.Bodenštajn i Pija su izašli iz automobila. Hartmut Sartorijus je upravo biozaokupljen struganjem novog natpisa sa fasade bivše gostionice.Beznadežan poduhvat. Ovog puta je pisalo: PAŽNJA, OVDE ŽIVI UBICADEVOJAKA!

„To sapunicom ne možete da operete", rekao je Bodenštajn. Sartorijusse okrenuo. Oči su mu bile pune suza, kosa mokra, a plavi radnički mantilpotpuno pokisao. Bio je pravo ohčenje jada.

„Zašto nas ne ostave na miru?", upitao je očajnički. „Ranije smo bilidobri susedi. Deca su nam se zajedno igrala. A sad je ostala samo jošmržnja!"

„Hajde da uđemo u kuću", pažljivo je predložila Pija. „Poslaćemo vamnekoga da to ukloni."

Sartorijus je pustio da mu četka padne u kofu. „ Vaši ljudi su prevrnuličitavu kuću i imanje." Glas mu je zvučao optužujuće. „Zbog toga celo seloopet priča o tome. Šta hoćete od mog sina?"

„Da li je tu?"„Ne." Slegao je ramenima. „Ne znam kuda je otišao. Ništa više ne

znam."Pogled mu je odlutao negde mimo Pije i Bodenštajna. Sasvim iznenada,

s gnevom koji ih je oboje iznenadio, dograbio je kofu i potrčao prekoparkirališta. Činilo im se da je pred njihovim očima porastao, i na trenutakse pretvorio u čoveka kakav je ranije morao biti.

„Gubite se, govnari prokleti!", zaurlao je i bacio kofu sa vrućomsapunicom preko ulice, na ljude koji su se tamo bili okupili. „Odjebite većjednom! Ostavite nas na miru!"

Glas mu se slomio, a kada ga je Bodenštajn uhvatio podruku činilo seda će se istog trenutka srušiti. Natprirodna snaga je iščezla jednako brzokao što se i pojavila. Dok ga je Bodenštajn čvrsto držao, Sartorijus jepotpuno splasnuo, kao izduvani balon.

„Izvinjavam se", rekao je tiho. Licem mu je prešao drhtavi osmeh. „Aliovo je još odavno trebalo da uradim."

* * *Pošto su kolege iz Odeljenja za prikupljanje dokaza pretresale kuću,

Hartmut Sartorijus je otvorio zadnji ulaz u gostionicu i poveo Piju iBodenštajna u veliku, rustično uređenu salu, u kojoj je sve izgledalo kaoda je tek zatvoreno zbog popodnevne pauze. Stolice su bile na stolovima,na podu nije bilo prašine, a jelovnici povezani u veštačku kožu uredno sunaslagani pored kase. Šank je bio dobro uglancan, slavine za točenje pivasu blistale, a barske stolice poređane pod konac. Pija je pogledala okosebe i naježila se. Ovde se činilo kao da je vreme stalo.

„Svakog dana dolazim ovde", objasnio je Sartorijus. „Još su moji babai deda, a nakon njih moji roditelji, obrađivali ovo imanje i držaligostionicu. Prosto ne mogu da se nateram da sve ovo izbacim."

Namestio je stolice oko jednog okruglog stola u blizini šanka ipokretom ruke pozvao Piju i Bodenštajna da sednu.

„Da li biste želeli nešto da popijete? Možda kafu?"„Da, to bi bilo lepo od vas." Bodenštajn se osmehnuo. Sartorijus se

užurbano kretao iza šanka, izvukao je šolju iz ormana i napunio aparatkafom. Poznati, hiljadu puta ponavljani pokreti koji su mu davalisigurnost. Pritom je živo pričao o prošlim vremenima, kada je sam klaostoku za gostionicu, kuvao hranu i pravio sopstvenu jabukovaču.

„Ljudi su dolazili ovamo čak iz Frankfurta", rekao je s primetnimponosom u glasu. „Samo zbog naše jabukovače. Ko vam sve ovde nijebio! Tamo gore, u velikoj sali, svake nedelje bilo je neko slavlje. Ranije, uvreme mojih roditelja, puštali smo i filmove, održavali su se boks mečevi,svašta. Ljudi tada još uvek nisu imali automobile i nisu odlazili u drugamesta da bi jeli."

Bodenštajn i Pija su nemo razmenili poglede. Ovde, u svom carstvu,

Hartmut Sartorijus ponovo je bio šef restorana koji vodi računa o svojimgostima i koga ljute žvrljotine na fasadi, a ne više ona pognuta, poniženasenka od čoveka u koju se pretvorio zbog okolnosti. Pija je tek sadasagledala težinu gubitka koji je ovaj čovek pretrpeo, i osetila je dubokosaosećanje. Htela je da ga pita zbog čega se nakon ondašnjih događaja nijeodselio iz Altenhajna, ali sada joj je to pitanje izgledalo suvišno. Sartorijusje u selu u kom je njegova porodica već generacijama živela pustiojednako duboko korenje kao i kesten koji je stajao napolju u dvorištu.

„Raščistili ste dvorište", započeo je razgovor Bodenštajn. „To mora daje bio veliki posao."

„To je uradio Tobijas. On hoće da sve ovo prodam", odgovorio jeSartorijus. „U stvari je u pravu, ovde nam nikada više neće ponovo bitidobro. Ali problem je što moje imanje više ne pripada meni."

„A kome pripada?"„Morali smo da pozajmimo mnogo novca da bismo Tobijasu platili

advokata", ispričao im je Sartorijus spremno. „To je prevazilazilo našemogućnosti, pogotovo što smo se već zadužili da bismo opremili novukuhinju u restoranu, kupili traktor, i razne druge stvari. Tri godine sam jošnekako i mogao da otplaćujem dugove, ali onda... gosti su prestali dadolaze. Morao sam da zatvorim lokal. Da nije bilo Klaudijusa, našli bismose na ulici."

„Klaudijusa Terlindena?", upitala je Pija i izvukla svoj blok. Iznenadaje shvatila šta je Andrea Vagner nedavno mislila svojom primedbom da neželi da dospe u istu situaciju kao Sartorijus. Da više voli da radi negde,nego da zavisi od Klaudijusa Terlindena.

„Da. Klaudijus je bio jedini koji je ostao uz nas. Obezbedio jeadvokata i kasnije je redovno posećivao Tobijasa u zatvoru."

„Aha."„Porodica Terlinden živi u Altenhajnu skoro jednako dugo kao i naša.

Klaudijusovpradeda je bio seoski kovač, sve dok nije napravio jedantehnički pronalazak, zahvaljujući kom je razvio bravarsku radionicu.Klaudijusov deda je od nje napravio preduzeće, a izgradio je i vilu gore ušumi", pričao je Hartmut Sartorijus. „Terlindenovi su uvek vodili računa ozajednici i mnogo su činili za selo, za svoje radnike i njihove porodice.Danas im to više nije potrebno, ali Klaudijus svakoga hoće da sasluša.Pomaže svakom ko se nađe u nevolji. Bez njegove podrške ovdašnjaseoska udruženja ne bi imala nikakve šanse da opstanu. Vatrogascima je

pre nekoliko godina poklonio nov vatrogasni kamion, član je predsedništvasportskog udruženja i sponzoriše prvi i drugi tim. Njemu možemo dazahvalimo i za fudbalski teren s veštačkom travom."

Na trenutak je pomirljivo gledao oko sebe, ali Bodenštajn i Pija sudobro pazili da ga ne prekidaju. Sartorijus je malo zastao pa nastavio.

„Klaudijus je Tobijasu čak ponudio posao u svom preduzeću. Dok nenađe nešto drugo. Lars je nekada bio Tobijasov najbolji drug. Stalno je biokod nas, kao da nam je drugi sin, a i Tobijas je kod Terlindenovih bio kaokod kuće."

„Lars je mentalno zaostao?", primetila je Pija.„Ma ne, nije to Lars." Sartorijus je energično odmahnuo glavom. „To je

Tis, stariji od dvojice blizanaca. A ni on nije mentalno zaostao. Tis jeautističan."

„Ako se dobro sećam", rekao je Bodenštajn, koji se uz Pijinu pomoćdobro informisao o starom slučaju, „i Klaudijus Terlinden je svojevremenobio osumnjičen. Nije li vaš sin tvrdio da je Terlinden imao nešto sLaurom? On zapravo ne može biti baš naročito blagonaklon premaTobijasu."

„Ne verujem da je između Klaudijusa i te devojke nešto bilo",odgovorio je Sartorijus nakon kraćeg razmišljanja. „Mala je bila lepa ipomalo drska. Majka joj je bila domaćica gore u vili, i Laura je zbog togačesto išla tamo. Pričala je Tobijasu da je Klaudijus juri, verovatno da biga napravila ljubomornim. Bila je prilično povređena kada je raskinuo snjom. Ali Tobijas se do ušiju zaljubio u Štefani, tako da Laura više nijeimala nikakvih šansi. Hm, ona je bila sasvim drugi kalibar, ta Štefani. Bilaje već prava mlada žena, vrlo lepa i vrlo samosvesna."

„Snežana", rekla je Pija.„Da, tako su je zvali pošto je dobila onu ulogu."„Kakvu ulogu?", pitao je Bodenštajn.„Ma u nekakvom pozorišnom komadu u školi. Druge devojke su joj

mnogo zavidele. Štefani je, na kraju krajeva, bila nova u školi, a odmah jedobila glavnu ulogu u školskom pozorištu, koju su sve one priželjkivale."

„Ali Laura i Štefani su bile drugarice, zar ne?", pitala je Pija.„Njih dve i Natali su bile u istom razredu. Dobro su se slagale i sve su

bile u istom društvu." Sartorijusove misli su odlutale u prošlost, kada jesve još uvek bilo mirno.

„Ko je sve bio u njemu?"

„Laura, Natali i dečaci: Tobijas, Jerg, Feliks, Mihael, i kako su se većsvi zvali. Kada je došla u Altenhajn, i Štefani im se brzo pridružila."

„A Tobijas je zbog nje raskinuo s Laurom."„Da."„Ali onda je Štefani raskinula s njim. Zbog čega?"„To ni ja ne znam baš tačno." Sartorijus je slegao ramenima. „Ko će ga

još znati šta sve mladim ljudima pada na pamet? Navodno se zagledala uprofesora."

„U Gregora Lauterbaha?"„Da." Lice mu se smrklo. „Od toga su i na sudu napravili nekakav

motiv. Tobijas je navodno bio ljubomoran na profesora i zbog toga je...ubio Štefani. Ali to je besmislica."

„A ko je dobio glavnu ulogu u pozorišnoj predstavi pošto je Štefaniubijena?"

„Ako se dobro sećam, to je bila Natali."Pija je kratko pogledala Bodenštajna.„Natali - odnosno Nađa", rekla je, „uvek je ostala uz vašeg sina. Sve

do danas. Zbog čega?"„Ungerovi su nam bili prve komšije", odgovorio je Sartorijus. „Natali

je Tobijasu bila kao mlađa sestra. Kasnije mu je bila najbolja prijateljica.Bila je - pravi drug. Prilično muškobanjasta i nimalo ćudljiva. Devojkakojoj ste mogli u svemu da verujete. Tobijas i njegovi drugovi su se premanjoj uvek ponašali kao da je jedan od drugara, jer je sve radila zajedno snjima. Vozila je moped, penjala se na drveće, čak se i tukla s njima dok sujoš bili mali."

„Da se još jednom vratimo na Klaudijusa Terlindena", započeo jeBodenštajn, ali u tom trenutku kroz odškrinuta zadnja vrata gostioniceumaršira Benke u pratnji još dvojice policajaca. Bodenštajn mu je jutrospoverio da rukovodi pretresom kuće. Isprsio se kraj stola, sa po jednimkolegom sa svake strane, kao da su mu ađutanti.

„U sobi vašeg sina pronašli smo nešto zanimljivo, gospodineSartorijuse."

Pija je primetila trijumfalni sjaj u Benkeovim očima i nadmenu crtuoko njegovih usta. U situacijama kao što je ova, rado je uživao u nadmoćikoju mu je pružala profesija. Loša karakterna crta koju je Pija najdubljeprezirala.

Kao da ga je dotakao nekakav čarobni štapić, Sartorijus se ponovo

srozao.„To je", objavio je Benke ne ispuštajući Sartorijusa iz vida, „bilo u

džepu jednih farmerki u sobi vašeg sina." Pobednički je raširio nozdrve.„Da li to pripada vašem sinu? Hm? Verovatno da ne! Na poleđini su,naime, urezani inicijali, pogledajte i sami!"

Bodenštajn se značajno nakašljao i ispružio ruku, a pritom jekažiprstom napravio pokret koji je izražavao zahtev. Pija je svog šefa zaovo mogla da poljubi, i mučila se da ne počne da se kliberi. Bez ikakvihkrupnih reči Benkeu je pokazao gde mu je mesto - i to pred kolegama izOdeljenja za prikupljanje dokaza. Gotovo da se moglo čuti kako Benkeljutito škripi zubima dok je šefu nevoljno predavao plastičnu kesicu sasvojim plenom.

„Hvala", rekao je Bodenštajn i ne pogledavši ga. „Možete da nastavitenapolju."

Benkeovo mršavo lice najpre je prebledelo, a zatim se zacrvenelo odgneva zbog ovog dovođenja u red. Teško onom jadniku koji mu se sadnađe na putu, pogotovo ako još napravi i neku grešku! Pogled mu se sreo sPijinim, ali njoj je pošlo za rukom da sačuva potpuno ravnodušan izrazlica. Bodenštajn je, međutim, pažljivo posmatrao pronađenu stvar uplastičnoj kesici, dok mu se čelo mrštilo.

„Čini se da je to mobilni telefon Amelije Frelih", rekao je ozbiljno,kada su Benke i ostala dvojica policajaca izašli. „Kako je mogao da dospeu džep pantalona vašeg sina?"

Hartmut Sartorijus je prebledeo i zbunjeno je odmahivao glavom.„Ja... nemam pojma", prošaputao je. „Stvarno nemam."

* * *Nađin telefon je zvonio i vibrirao, ali ona je samo bacila brz pogied na

displej i ponovo ga odložila.„Hajde, javi se", Tobijasu je melodija polako počinjala da ide na

živce. „Taj te neće ostaviti na miru."Uzela je telefon i započela razgovor.„Zdravo, Hartmute", rekla je i pogledala Tobijasa. On se i protiv volje

uspravio. Šta je njegov otac hteo od Nađe?„A? Aha... Da, razumem." Slušala je, ne ispuštajući ga iz vida. „Ne...

Žao mi je. Nije ovde... Ne, ne znam gde bi mogao da bude. Tek sam sevratila iz Hamburga... Da, da, naravno. Ako mi se bude javio, reći ću mu."

Prekinula je vezu. Jedan trenutak je vladala tišina. „Lagala si", kazaoje Tobijas. „Zašto?"

Nađa nije odmah odgovorila. Oborila je pogled i uzdahnula. Kada ga jeponovo pogledala, borila se sa suzama.

„Policija vam upravo pretresa kuću", rekla je prigušenim glasom.„Hoće da razgovaraju s tobom."

Pretres kuće? Kako to? Tobijas je naglo ustao. Nije mogao oca daostavi samog u ovakvim okolnostima. Sve ono što je dosad podneo i takoje već odavno prevršilo meru.

„Molim te, Tobi!", preklinjala ga je Nađa. „Nemoj da ideš tamo! Ja...ja... neću dopustiti da te ponovo uhapse!"

„A ko kaže da hoće da me uhapse?", odgovorio je Tobijas zapanjeno.„Verovatno imaju samo još nekoliko pitanja."

„Ne!", skočila je, a stolica je tresnula o granitni pod. Lice joj je biloočajno, a oči pune suza.

„Ma, šta ti je?"Zagrlila ga je oko vrata i pripila se uz njega. Nije mogao da razume

njeno ponašanje. Držao ju je u naručju i mazio joj leđa.„U nekim tvojim farmerkama pronašli su Amelijin mobilni telefon."

Glas joj je zvučao šuplje. Tobijas nije mogao ni da progovori. Zapanjenose oslobodio iz Nađinog zagrljaja. Mora da je u pitanju neka zabuna! Kakoje Amelijin mobilni telefon mogao da dospe u njegove farmerke?

„Nemoj da ideš", molila ga je Nađa. „Hajde da se odvezemo nekuda.Negde daleko, dok se ovde sve ne razjasni!"

Tobijas je nemo zurio ispred sebe. Mučio se da shvati šta se dogodilo.Stezao je pesnice i ponovo ih opuštao. Šta li se samo desilo tokom onihsati kojih nije mogao da se seti?

„Uhapsiće te!", rekla je Nađa pošto se donekle ponovo pribrala inadlanicom obrisala suze. „I ti to znaš! A onda nemaš više nikakve šanse."

Znao je da je u pravu. Događaji su se ponavljali na prosto sablastannačin. I onomad je Laurina ogrlica pronađena u mlekaru postala dokaznjegove krivice. Osetio je kako mu strava mili uz leđa i svom težinom jeklonuo na kuhinjsku stolicu. Bez ikakve sumnje, bio je savršen krivac. Odčinjenice da mu je u džepu pantalona pronađen Amelijin mobilni telefonisplešće konopac, a čim se preda, vezaće mu ga oko vrata. Iznenada ga jeobuzela stara muka, sumnja u sebe mu je kao otrov tekla kroz vene, kroztelo, kroz svaku vijugu mozga. Ubica, ubica, ubica! To su mu govorili sve

dok i sam nije postao ubeđen da je to uradio. Pogledao je Nađu.„Dobro", prošaputao je promuklo. „Neću otići. Ali... šta ako sam ja to

stvarno uradio?"

* * *„O mobilnom telefonu ni reči štampi, niti bilo kome!", naredio je

Bodenštajn. Svi policajci koji su učestvovali u pretresu kuće okupili su sekraj kapije. Lilo je kao iz kabla, a pored toga je i temperatura u protekladvadeset četiri sata pala za deset stepeni. S kišom su se mešale prvepahulje snega.

„Ali, kako to?", bunio se Benke. „Tip je mirno odmaglio, a mi stojimoovde kao budale!"

„Neću da pokrećem nikakav lov na veštice", odgovorio je Bodenštajn.„Raspoloženje u selu je već dovoljno napeto. Dok ne budem razgovarao saTobijasom Sartorijusom, na snazi je potpuna blokada informacija. Da li jeto jasno?"

Svi policajci su klimnuli, samo je Benke prkosno skrstio ruke nagrudima i odmahivao glavom. Bodenštajn je znao da poniženje koje jemaločas doživeo tinja u njemu kao žar. Pored toga, Benke je dobro shvatiošta znači rad u Odeljenju za prikupljanje dokaza: degradaciju i kaznu.Bodenštajn mu je u četiri oka jasno dao do znanja koliko ga je razočaraošto je izneverio njegovo poverenje. Tokom proteklih dvanaest godinaBodenštajn je uvekvelikodušno zataškavao probleme koje je Benkeredovno pravio zbog svoje naprasite naravi. Ali sada je tome došao kraj, ion mu je to nedvosmisleno rekao. Ovo kršenje pravila nije se mogloopravdati porodičnim problemima. Bodenštajn se nadao da će se Benkedržati uputstava jer, u suprotnom, nije bilo više nikakve mogućnosti da gasačuva od otkaza koji mu je pretio. Okrenuo se i brzim koracima pošao zaPijom do automobila.

„Izdaj poternicu za Tobijasom Sartorijusom." Upalio je motor, ali nijekrenuo. „Dođavola, bio sam siguran da ćemo na imanju naći još neki tragte devojke!"

„Misliš da je to bio on, zar ne?" Pija je uzela telefon i pozvalaOstermana. Brisači su leteli preko vetrobranskog stakla, a grejanje jeradilo punom parom. Bodenštajn je zamišljeno grickao donju usnu. Dabude iskren, ništa mu nije bilo jasno. Kad god bi pokušao da se usredsredina slučaj, pred očima bi mu iskrsla slika gole Kozime kako se valja po

čaršavima s nekim nepoznatim muškarcem. Da li se juče ponovo videla snjim? Kada je kasno uveče došao kući, bila je već u krevetu i spavala.Iskoristio je priliku da proveri njen mobilni telefon i pritom ustanovio dasu svi pozivi i SMS poruke izbrisani. Ovog puta ga nije grizla savest dokjoj je pretresao tašnu i kaput. Gotovo da je ponovo odbacio svoje sumnje,a onda je u njenom novčaniku, skrivene među kreditnim karticama,pronašao dva kondoma.

„Olivere!" Pijin glas ga je trgao iz misli. „Kaj je u Amelijinomdnevniku naišao na jedno mesto na kome piše da njen komšija očiglednosvakog jutra čeka da je poveze do autobuske stanice."

„Pa šta?"„Taj komšija je Klaudijus Terlinden."Bodenštajn nije shvatao na šta Pija cilja. Nije bio u stanju da razmišlja.

Glava mu uopšte nije bila dovoljno bistra da bi mogao da vodi ovuistragu.

„Moramo da razgovaramo s njim", rekla je Pija s prizvukomnestrpljenja u glasu. „Suviše malo znamo o okruženju te devojke da bismomogli da se vežemo za Tobijasa Sartorijusa kao za jedinog mogućegpočinioca."

„Da, imaš pravo." Ubacio je kola u rikverc i povezao ih na drum.„Pazi! Autobus!", vrisnula je Pija, ali bilo je prekasno. Kočnice su

zaškripale, čuo se udar metala o metal, a automobil je potresao žestokudarac. Bodenštajn je jako udario glavom o bočni prozor.

„Super." Pija je otkopčala pojas i izašla iz kola. A Bodenštajn jeošamućeno gledao preko ramena iza sebe. Kroz staklo mokro od kišeraspoznavali su se obrisi velikog vozila. Niz lice mu se slivalo nešto toplo.Dodirnuo je obraz i zbunjeno piljio u krv na svom dlanu. Tek tada jeshvatio šta se desilo. Od pomisli da sad mora da izađe na kišu i da senasred puta raspravlja s besnim vozačem autobusa bilo mu je muka. Bilomu je muka od svega. Vrata su se otvorila.

„Čoveče, pa ti krvariš!" Pijin glas je najpre zvučao preplašeno, ali ondaje iznenada prasnula u smeh. Iza nje, na putu, napravila se gužva na kiši.Gotovo sve kolege koje su učestvovale u pretresu kuće očigledno su htelada procene štetu na BMW-u i autobusu.

„Šta je tu smešno?" Bodenštajn ju je uvređeno gledao.„Izvini, molim te." Napetost koja se tokom proteklih časova nakupljala

našla je oduška u gotovo histeričnom napadu smeha. „Ali nekako sam

verovala da ti je krv plava, a ne crvena."Mrak je skoro već pao kada je Pija kroz kapiju imanja Terlindenovih,

koja je ovog puta bila otvorena, provezla službeni BMW, prilično udaren,ali ipak u voznom stanju. To što se doktorka Lauterbah zatekla u svojoj,kako je imala običaj da kaže, „filijali" bila je čista slučajnost. Obično je ustaroj gradskoj većnici u Altenhajnu primala pacijente samo sredom popodne, ali sada je navratila da uzme karton koji joj je bio potreban zaposetu jednom bolesniku, baš u trenutku kada se na ulici dogodio sudar.Brzo i stručno je obradila posekotinu na Bodenštajnovoj glavi iposavetovala mu da ostatak dana odleži, jer nije isključeno da je dobiopotres mozga. On je to, međutim, odlučno odbio. Pija se posle napadasmeha brzo pribrala i mogla je da nasluti šta njenog šefa muči, mada nijeviše spominjao Kozimu i svoje sumnje.

Vozili su se zavojitim prilaznim putem osvetljenim niskim svetiljkama,koji je vodio kroz park s predivnim starim drvećem, živicama i lejama zacveće, koje su sada, zimi, bile gole. Iza jedne krivine, u maglovitomsumraku koji je najavljivao veče, iskrsla je kuća, velika, stara vila saukrasnom drvenom konstrukcijom i doksatima, tornjevima, šiljatimkrovovima i primamljivo osvetljenim prozorima. Pija je kolima ušla uunutrašnje dvorište i zaustavila se pred samim stepeništem od tri stepenikakoje je vodilo do kućnih vrata. Pod nadstrešnicom oslonjenom na masivnedrvene stubove cerio se aranžman od tikava pripremljen za Noć veštica.Pija je zazvonila na vrata, na šta se u kući odmah odazvao lavež većegbroja pasa. Kroz staromodno mlečno staklo na ulaznim vratima nejasno jerazabrala čitav čopor kerova koji su lajući skakali na vrata; najviše jeskakao nekakav dugonogi džek rasel terijer koji je zevao kao lud. Hladanvetar je pod nadstrešnicu nanosio sitnu kišu, koja se postepeno pretvaralau oštre, male kristale snega. Pija je ponovo zazvonila, na šta je pseći laveždostigao zaglušujući krešendo.

„Možda će uskoro neko doći", gunđala je podižući kragnu jakne oddžinsa.

„Pre ili kasnije, neko će već otvoriti." Bodenštajn se naslonio nadrvenu ogradu, bez ikakvog izraza na licu. Pija mu dobaci neraspoloženpogled. Njegovo stoičko strpljenje ponekad ju je izluđivalo. Čulo se kakose približavaju nečiji koraci, a psi zamukoše i nestaše kao čarolijom. Vratasu se otvorila, a na njima se pojavila plavuša devojački krhke građe, upletenoj jakni obrubljenoj krznom, džemperu sa rolkragnom, kariranoj

suknji do kolena i modernim čizmama s visokom potpeticom. Na prvipogled Piji se učinilo da ima nešto manje od trideset godina. Lice joj jebilo bezvremeno i glatko, a oči krupne i plave, kao u lutke, kojima je saučtivom suzdržanošću odmerila najpre Piju, a zatim Bodenštajna.

„Gospođa Terlinden?" Pija je tražila policijsku legitimaciju podžepovima svoje perjane jakne, a zatim i u džepovima jakne od džinsakoju je nosila ispod, dok je Bodenštajn ostao nem kao riba. Žena jeklimnula glavom. „Ja sam Pija Kirhof, a ovo je moj kolega Bodenštajn. IzOdeljenja za krvne i seksualne delikte iz Hofhajma. Da li je vaš suprugkod kuće?"

„Ne, žao mi je." Ljubazno se osmehujući, gospođa Terlinden im jepružila ruku, koja je odavala njene prave godine. Mora da je imala većpedeset i neku, a njen mladalački izgled i odeća iznenada su delovali kaoda se prerušila. „Mogu li ja da vam pomognem?"

Nije se potrudila da ih ponudi da uđu. Kroz otvorena vrata Pija je ipakkrišom bacila pogled u unutrašnjosti. Videla je široko stepeništeprekriveno tamnocrvenim tepihom, ulazni hol s mermernim podom nalik našahovsku tablu i mračne, uramljene uljane slike na visokim zidovima stapetama žutim poput šafrana.

„Sigurno znate da je ćerka vaših suseda nestala u subotu uveče",počela je Pija. „Psi tragači su se juče stalno vraćali u blizinu vaše kuće, ami se pitamo zbog čega."

„To me ne čudi. Amelija je često bila kod nas." Glas gospođeTerlinden zvučao je kao cvrkut ptice, a pogled joj je lutao od Pije doBodenštajna i nazad. „Ona je prijateljica našeg sina Tisa."

Pokretom koji je delovao nesvesno, oprezno je prešla preko svojesavršene paž frizure i ponovo dobacila kratak i pomalo prodoran pogledBodenštajnu, koji je samo ćutke stajao u pozadini. Flaster na njegovomčelu isticao se belinom na slaboj svetlosti.

„Prijateljica? Da li je Amelija devojka vašeg sina?"„Ne, ne nije. Oni se samo dobro slažu", odgovorila je gospođa

Terlinden suzdržano. „Devojka se ne plaši da se druži s njim i on sa njomne oseća da je... drugačiji."

Mada je Pija bila ta koja je vodila razgovor, njen pogled je neprestanolutao ka Bodenštajnu, kao da se od njega nadala nekoj podršci. Pija jepoznavala taj tip žena, tu pažljivo odmerenu mešavinu ženskebespomoćnosti i koketerije, koja je kod skoro svakog muškarca budila

zaštitnički poriv. Izuzetno mali broj žena zaista je bio takav, dok je većinaovu ulogu s vremenom otkrila kao delotvoran metod manipulacije.

„Voleli bismo da razgovaramo s vašim sinom", rekla je. „Možda bimogao da nam ispriča nešto o Ameliji."

„To, nažalost, nije moguće." Kristina Terlinden je čupkala krznenukragnu svog džempera, da bi zatim ponovo prešla rukom preko plavokosogšlema. „Tis nije dobro. Juče je imao napad, morali smo da pozovemodoktorku."

„Kakav napad?", nije popuštala Pija. Ako se gospođa Terlinden nadalada će se policija zadovoljiti nejasnim nagoveštajima, sada je videla da jepogrešila. Činilo se da ju je Pijino pitanje neugodno dirnulo.

„Pa, Tis je veoma osetljiv. Već i male promene u životnom okruženjumogu potpuno da ga izbace iz koloseka."

Ovo je zvučalo kao nešto naučeno napamet. Pažnju je privlačiloodsustvo svakog saosećanja u njenim rečima. Gospođu Terlindenočigledno nije previše zanimalo šta se desilo s devojkom iz susedstva.Nije se o njoj raspitala čak ni iz učtivosti. To je bilo čudno. Pija se setilanagoveštaja žena u seoskoj prodavnici, koje su smatrale da je sasvimmoguće da je Tis nešto uradio devojci dok se noću šunjao ulicama.

„Šta vaš sin radi po čitav dan?", pitala je Pija. „Da li ide na posao?"„Ne. Ne voli nepoznate ljude", odgovorila je Kristina Terlinden.

„Održava naš vrt i vrtove nekih suseda. Veoma je dobar baštovan."Bez ikakve namere, Piji na pamet pade stara pesma Rajnharda Meja,

napisana kao parodija na film Edgara Volasa iz šezdesetih godina. Zvala seUbica je uvek baštovan. Da li je zaista bilo tako jednostavno? Da li suTerlindenovi znali nešto više i da li su svog bolesnog sina krili da bi gazaštitili?

* * *Kiša se konačno pretvorila u sneg. Na asfaltu se formirao tanak, beli

sloj, a Pija je imala muke da teški BMW s letnjim gumama zaustavi predkapijom fabričkog kruga firme Terlindenovih.

„Treba da promeniš gume", rekla je šefu. „Zimske gume od o do u."„Šta?", Bodenštajn se nervozno namrštio. U mislima ga je nešto

zaokupljalo, ali to sasvim sigurno nije bio njihov slučaj. Telefon mu jeutišano zazvonio.

„Halo, gospođo Engel", javio se nakon što je bacio pogled na displej.

„Od oktobra do Uskrsa", mrmljala je Pija, da bi zatim spustilaprozorsko staklo i pokazala portiru svoju policijsku legitimaciju.„Gospodin Terlinden nas očekuje."

To, doduše, nije bilo baš sasvim tačno, ali čovek je samo klimnuoglavom, požurio da se vrati u svoju toplu kućicu i podigao rampu. Pija jeoprezno dala gas, da kola ne bi počela da proklizavaju, i prešla prekopraznog parkirališta sve do staklene fasade glavne upravne zgrade. Predsamim ulaznim vratima stajao je crni mercedes S klase. Stala je iza njega iizašla iz kola. Zar Bodenštajn ne može da skrati razgovor s Engelovom?Noge su joj se sledile, jer je vožnja kroz Altenhajn bila suviše kratka da bise automobil ljudski zagrejao. Sneg je postao gušći. Kasnije će morati daodveze BMW do Hofhajma, a da ne završi u jarku. Pogled joj je pao naružno ulubljeno mesto na desnom levom blatobranu crnog mercedesa, pa jeprišla da to bolje pogleda. Oštećenje nije moglo da bude staro, jer bi seinače već pojavila rđa.

Cula je kako se vrata automobila zatvaraju iza nje i okrenula se.Bodenštajn joj je pridržao vrata i ušli su u prijemni hol. Iza pulta od

politiranog orahovog drveta sedeo je nekakav mladić; na visokom belomzidu iza njega isticalo se samo ime TERLINDEN, ispisano zlatnimslovima. Jednostavno, a ipak veličanstveno. Pija mu je objasnila o čemuse radi, i on ih je, nakon što je kratko telefonirao, ispratio do lifta uzadnjem delu hola. Ćutke su se odvezli do četvrtog sprata, gde ih je većočekivala negovana gospođa srednjih godina.

Bilo je očigledno da se upravo spremila da krene kući, nosila je kaput išal, a preko ramena tašnu, ali ipak ih je kao po dužnosti odvela do šefovekancelarije.

Nakon svega što je do sada čula o Klaudijusu Terlindenu, Pija jeočekivala nekakvog srdačnog patrijarha, tako da je bila pomalo razočaranakada je videla kako iza pisaćeg stola pretrpanog papirima sedi čovekprilično prosečnog izgleda, u odelu s kravatom. Kada su ušli, on je ustao,zakopčao sako i krenuo im u susret.

„Dobro veče, gospodine Terlindene." Bodenštajn se probudio iz svojeukočenosti. „Izvinjavamo se što vam smetamo ovako kasno, ali danas smoveć više puta pokušavali da dođemo do vas."

„Dobro veče", odgovorio je Klaudijus Terlinden i osmehnuo se.„Sekretarica mi je prenela vašu poruku. Nameravao sam da vam se javimsutra ujutro."

Bio je negde u srednjim pedesetim godinama, ili čak bliže šezdesetoj, agusta, tamna kosa na slepoočnicama bila mu je proseda. Ovako iz blizine,bio je sve drugo samo ne prosečan, ustanovila je Pija. Klaudijus Terlindennije bio lep čovek, nos mu je bio prevelik, brada previše uglasta, a ustasuviše puna za muškarca, ali ipak je zračio nečim što ju je opčinilo.

„Bože, pa ruke su vam ledene!", primetio je zabrinuto kada joj jepružio svoju toplu i suvu ruku, dok je drugom šakom samo nakratkopoklopio njenu. Pija se trgla, osetila je udar elektricitet kao da ju je udarilastruja. Kratak izraz zaprepašćenja preleteo je preko Terlindenovog lica.

„Da vam poručim kafu, ili možda kakao, da se malo ugrejete?"„Ne, nemojte, već mi je dobro", odgovorila je Pija, koja je postala

nesigurna zbog njegovog prodornog pogleda, što joj je i protiv njene voljenagonio krv u lice. Gledali su se malo duže nego što je bilo neophodno.Šta se to upravo dogodilo? Da li je u pitanju bilo obično pražnjenjestatičkog elektriciteta koje se može objasniti, ili nešto sasvim drugo?

Pre nego što su ona ili Bodenštajn mogli da postave prva pitanja,Terlinden se raspitao za Ameliju.

„Puno brinem zbog nje", rekao je ozbiljno. „Amelija je ćerka mogtrgovačkog zastupnika, dobro je poznajem."

Pija se kao kroz maglu sećala da je zapravo nameravala da bude oštraprema njemu i da ga provocira tvrdnjom da ga je devojka privlačila. Ali tanamera iznenada kao da je nekako izbledela.

„Nažalost, još uvek nemamo nikakvih novih saznanja", rekao jeBodenštajn. Bez ikakvog uvoda, prešao je na stvar. „Čuli smo da stenekoliko puta posećivali Tobijasa Sartorijusa u zatvoru. Zbog čega ste toradili? I zbog čega ste preuzeli dugove njegovih roditelja?"

Pija je gurnula ruke u džepove jakne i pokušala da se seti šta je toTerlindena onako hitno htela da pita. Ali mozak joj je iznenada bio prazankao tek formatiran kompjuterski disk.

„Ljudi u selu su se posle tog groznog događaja prema Hartmutu i Ritiponašali kao da su kužni", odgovorio je Klaudijus Terlinden. „Ja ne držimdo krvnih veza na taj način. Šta god da je njihov sin možda uradio, oni tuzaista ništa nisu mogli."

„Mada vas je Tobijas tada optuživao da imate neke veze s nestankomobeju devojaka? Zbog njegovih tvrdnji imali ste priličnih poteškoća."

Terlinden je klimnuo glavom. Gurnuo je ruke u džepove pantalona inakrivio glavu. Činilo se da njegovoj samouverenosti nimalo ne smeta to

što je Bodenštajn bio za glavu viši od njega i što je morao da ga gledaodozdo.

„Nisam Tobijasu zamerao zbog toga. Bio je izložen ogromnom pritisku,i naprosto je hteo da se svim sredstvima odbrani. A zaista je i bilo tako dame je Laura u to vreme dva puta dovela u krajnje neugodnu situaciju. Kaoćerka naše domaćice, često je boravila kod nas i uobrazila je da jezaljubljena u mene."

„Kakve su to bile situacije?", pitao je Bodenštajn.„Jednom je legla u moj krevet dok sam ja bio u kupatilu", odgovorio je

Terlinden mirnim glasom. „Drugi put se u dnevnoj sobi svukla gola predamnom. Žena mi je bila na putu, a Laura je to znala. Sasvim nedvosmislenomi je rekla da hoće da spava sa mnom."

Iz nepoznatog razloga, njegove reči su Piji išle na živce. Izbegavala jeda ga pogleda, pa je razgledala nameštaj u kancelariji. Veliki pisaći sto odmasivnog drveta s divnim rezbarijama sa strane počivao je na ogromnimlavljim šapama. Verovatno je bio veoma star i vredan, ali Pija je retkoimala prilike da vidi nešto ružnije. Pored pisaćeg stola bio je stari globus,a na zidovima su visile mračne, ekspresionističke slike u jednostavnimzlatnim ramovima, slične onima koje je ranije preko ramena gospođeTerlinden uočila u njihovoj vili.

„A šta se zatim dogodilo?", raspitivao se Bodenštajn.„Kad sam je odbio, rasplakala se i pobegla. Upravo u tom trenutku

ušao je moj sin."Pija se nakašljala. Ponovo je povratila kontrolu nad sobom.„Amelija je u svom dnevniku zapisala da ste je često vozili svojim

automobilom", rekla je. „Imala je utisak da je zapravo čekate."„Čekao je baš nisam", Klaudijus Terlinden se osmehnuo, „ali nekoliko

puta sam je povezao, ako bih je slučajno sreo na putu ka autobuskojstanici, ili kako se iz sela penje uzbrdo."

Govorio je mirno i opušteno, i nije baš ostavljao utisak da mu savestnije čista.

„Vi ste joj našli posao kelnerice u Crnom konju. Zbog čega?"„Amelija je htela da zaradi nešto novca, a gazda Crnog konja je tražio

kelnericu." Slegao je ramenima. „Poznajem sve ovde u selu, a ako moguda pomognem, rado to činim."

Pija ga je posmatrala. Njegov ispitivački pogled se susreo s njenim iona mu je odolela. Ona je postavljala pitanja, a on je odgovarao. U isto

vreme, između njih se odvijalo nešto potpuno drugačije, ali šta? U čemu sesastojala ta čudna privlačnost koju je osećala prema ovom čoveku? Da lisu u pitanju bile njegove tamne oči? Njegov prijatan, dubok glas? Auraopuštene samouverenosti koja ga je okruživala? Nije nikakvo čudo što jeostavio utisak na mladu devojku kao što je Amelija, kad je ovako delovaočak i na nju, koja je bila zrela žena.

„Kada ste poslednji put videli Ameliju?", upitao je ponovo Bodenštajn.„Ne mogu tačno da se setim."„Možete li da se setite gde ste bili u prošlu subotu uveče? Zanima nas

vreme između 22 sata uveče i dva sata ujutru."Klaudijus Terlinden je izvukao ruke iz džepova i prekrstio ih na

grudima. Na nadlanici leve ruke imao je krvavu ogrebotinu, koja jedelovala prilično sveže.

„Uveče sam sa ženom izašao na večeru u Frankfurt", odgovorio jenakon kraćeg razmišljanja. „Pošto je Kristina imala jaku glavobolju, najpresam nju ostavio kod kuće, a onda sam svratio ovamo, da bih sklonio nakitu sef."

„Kada ste se vratili iz Frankfurta?"„Oko pola jedanaest."„Dakle, dva puta ste kolima prošli pored Crnog konja", primetila je

Pija.„Da." Terlinden ju je posmatrao sa usredsređenošću kandidata u

nekom televizijskom kvizu kad voditelj postavlja odlučujuće pitanje, dokje na Bodenštajnova pitanja odgovarao gotovo nekako uzgred. Ova pažnjaje Piji išla na živce, a činilo se da i Bodenštajn to primećuje.

„I ništa vam tamo nije palo u oči?", pitao je Bodenštajn. „Da li stevideli nekoga na ulici? Možda nekog zakasnelog šetača?"

„Ne, ništa nisam primetio", odgovorio je Klaudijus Terlindenrazmišljajući. „Ali tim putem svakog dana prolazim nekoliko puta i neobraćam baš preterano pažnju na okolinu."

„Odakle vam ta ogrebotina na ruci?", pitala je Pija.Terlindenovo lice se smrklo. Više se nije osmehivao. „Imao sam sukob

sa svojim sinom."Tis - naravno! Pija je skoro zaboravila šta ju je ovde uopšte dovelo!

Činilo se da ni Bodenštajn više nije mislio na to, ali vešto je iskoristio ovajobrt.

„Tačno", rekao je. „Vaša žena nam je upravo rekla da je Tis sinoć

imao neku vrstu napada."Klaudijus Terlinden je kratko oklevao, da bi zatim klimnuo glavom.„O kakvom napadu je reč? Da li je epileptičar?"„Ne. Tis je autističan. Živi u svom sopstvenom svetu i svaku promenu

u životnom okruženju doživljava kao pretnju. Na to reagujeautoagresivnim ponašanjem." Terlinden je uzdahnuo. „Bojim se da jeAmelijin nestanak izazvao njegov napad."

„U selu se priča da bi Tis mogao da ima nekakve veze s tim", rekla jePija.

„To je besmislica", usprotivio se Klaudijus Terlinden bez ikakvogogorčenja, više nekako ravnodušno, kao da su mu te priče već dobropoznate. „Tis tu devojku mnogo voli. Ali neki u selu misle da mu je mestou ludnici. Naravno da mi to ne govore u lice, ali ja znam."

„Rado bismo razgovarali s njim."„To trenutno, nažalost, nije moguće." Terlinden je sa žaljenjem

odmahnuo glavom. „Morali smo da ga smestimo na psihijatriju."„A šta mu tamo rade?" Piji su pred očima odmah iskrsle slike vezanih

pacijenata koje leče elektrošokovima.„Pokušavaju da ga umire."„Koliko će potrajati dok ne budemo mogli da razgovaramo s njim?"Klaudijus Terlinden je slegao ramenima. „Ne znam. Ovako težak

napad Tis nije imao već godinama. Bojim se da ga je taj događaj sasvimunazadio u razvoju. To bi bila katastrofa. I za nas i za njega."

Terlinden je obećao da će obavestiti Bodenštajna i Piju čim lekari kojiga leče budu dali zeleno svetlo za razgovor s Tisom. Dok ih je pratio dolifta i rukovao se s njima, ponovo se osmehivao.

„Drago mi je što sam vas upoznao", rekao je. Ovog puta njegov dodirnije kod Pije izazvao strujni udar, ali kad su se vrata lifta zatvorila zanjima, ipak se osećala nekako čudno ošamućeno. Dok su se vozili dole,trudila se da savlada zbunjenost.

„Pa, ovaj se baš nameračio na tebe", primetio je Bodenštajn. „Abogami i ti na njega." U glasu mu se osećao lak podsmeh.

„Gluposti!", pobunila se Pija i povukla rajsferšlus jakne do brade.„Samo sam pokušala da ga procenim."

„I? Do kakvog rezultata si došla?"„Mislim da je bio iskren."„Stvarno? A ja mislim upravo suprotno."

„Zašto? Bez oklevanja je odgovarao na sva pitanja, pa čak i na onaneugodna. Nije, na primer, morao da nam ispriča da ga je Laura onomaddva puta dovela u neprijatnu situaciju."

„Mislim da je baš to njegov trik", odgovorio je Bodenštajn. „Nije ličudna slučajnost to što je Terlindenov sin odlepio baš u trenutku kad jedevojka nestala?"

Lift je stao u prizemlju i vrata su se otvorila.„Nismo nimalo odmakli", zaključila je.Pija iznenada se otreznivši.

„Niko nije video devojku."„Možda samo niko neće da nam kaže da jeste", uzvratio je Bodenštajn.

Prošli su kroz ulazni hol, klimnuli mladiću iza prijemnog pulta i izašlinapolje. Dočekao ih je ledeni vetar. Pija je pritisla dugme na alarmu ivrata BMW-a su se otključala.

„Moramo još jednom da razgovaramo s gospođom Terlinden."Bodenštajn je zastao kraj vrata suvozača i pogledao Piju preko krova.

„Misliš, dakle, da su Tis i njegov otac sumnjivi."„Sasvim je moguće. Tis je devojci nešto uradio, a njegov otac hoće to

da zataška, pa je sina smestio na psihijatriju."Ušli su u kola, Pija je upalila motor pa su se izvezli ispod

nadstrešnice. Sneg je odmah prekrio šoferšajbnu, a brisači su se uključilizahvaljujući osedjivim senzorima.

„Hoću da znam koji lekar leči Tisa", zamišljeno je rekao Bodenštajn. „Ida li su Terlindenovi u subotu uveče zaista bili u Frankfurtu na večeri."

Pija je samo klimnula glavom. Susret sa Klaudijusom Terlindenom unjoj je ostavio pomešana osećanja. Obično nije dopuštala da je neko takobrzo zaslepi, ali taj čovek je na nju ostavio dubok utisak, i želela je da znazbog čega.

Kada je Pija oko pola deset stigla u zgradu policije, tamo je bio samojoš stražar. Kada su se spustili do Kelkhajma sneg se ponovo pretvorio ukišu, a Bodenštajn je, uprkos svojoj povredi, zapeo da se sam odveze kući.Zapravo je i Piji već bilo dosta za danas, Kristof ju je sigurno već čekaokod kuće, ali susret s Klaudijusom Terlindenom joj nije dao mira. A iKristof je imao razumevanja što povremeno mora duže da ostane na poslu.

Prošla je kroz prazne hodnike i stepenište do svoje kancelarije,uključila svetlo i sela za pisaći sto. Kristina Terlinden joj je rekla imedoktorke koja već godinama leči Tisa. Nije bilo nikakvo iznenađenje što jeu pitanju doktorka Danijela Lauterbah, ona je ipak bila dugogodišnja

susetka Terlindenovih i brzo je mogla da se nađe na licu mesta ako nastupineka kriza.

Pija je ukucala svoj pasvord na tastaturi. Otkako je izašla izkancelarije Klaudijusa Terlindena, misli su joj se neprestano vraćale na tajrazgovor, pokušavala je da se priseti svake reči, svake rečenice, svakognajsitnijeg nagoveštaja. Kako to da je Bodenštajn bio toliko ubeđen daTerlinden ima neke veze s Amelijinim nestankom, a ona, naprotiv, uopštenije? Da li je privlačnost koju je prema njemu osećala pomutila njenuobjektivnost?

Unela je Terlindenovo ime u pretraživač i dobila hiljade rezultata. Unarednih pola sata doznala je ponešto o njegovoj firmi i porodici, kao i onjegovom mnogostranom društvenom i dobrotvornom radu. Bio je uključenu bezbroj nadzornih i osnivačkih odbora različitih udruženja i organizacija,davao je stipendije talentovanim mladim ljudima iz socijalno ugroženihporodica. Terlinden je puno toga činio za mlade. Zbog čega? Njegovozvanično saopštenje glasilo je da kao čovek prema kome je sudbina bilablagonaklona želi nečim da se oduži društvu. Bez svake sumnje plemenitapobuda, kojoj ništa nije moglo da se prigovori. Da li se iza toga krilo inešto drugo? Tvrdio je da je dva puta odbio Lauru Vagner kada mu se ovanedvosmisleno ponudila. Da li je to bilo tačno? Pija je kliknula na njegovefotografrje koje je pretraživač pronašao i zamišljeno posmatrala čovekakoji je u njoj probudio tako snažna osećanja. Da li je njegova žena znalada se njenom mužu dopadaju mlade devojke i zbog toga se tako preteranomladalački oblačila? I da li je nešto uradio Ameliji jer se usprotivilanjegovim pokušajima da joj se približi? Pija je grickala donju usnu.Naprosto nije mogla da poveruje. Na kraju je izašla sa interneta i unelaTerlindenovo ime na POLAS, policijski sistem kompjuterske pretrage.Ništa. Nije bio kažnjavan, nikada nije dolazio u sukob sa zakonom.Iznenada joj je pogled pao na jedan link dole desno. Uspravila se nastolici. U nedelju, 16. novembra 2008, neko je u 1.15 ujutro prijavioKlaudijusa Terlindena policiji. Pija je otvorila to na ekranu. Dok je čitala,srce joj je ubrzano zalupalo.

„Ama, vidi ti ovo", mrmljala je.

Sreda, 19. novembar 2008.

Sat je zazvonio tačno u 6.30, kao i svakog jutra, ali njemu to nije bilopotrebno, baš kao ni prethodnih dana. Gregor Lauterbah je već odavno biobudan. Zbog straha od Danijelinih pitanja nije više mogao da zaspi.Uspravio se i prebacio noge preko ivice kreveta. Bio je mokar od znoja iosećao se kao da ga je pregazio kamion. Novi dan koji ga je očekivao, sabezbroj zakazanih obaveza, potpuno ga je obeshrabrio. Kako da seusredsredi kada mu ova opasnost otkucava u potiljku kao neka podmuklabomba? Juče je među njegovom poštom u kancelariji ponovo biloanonimno pismo, a sadržaj je bio još strašniji od prvog:

Da li se tvoji otisci prstiju još uvek nalaze na dizalici za kola koju sibacio u cisternu? Policija će ustanoviti istinu, a onda si gotov!

Ko je znao ove detalje? Ko mu je pisao ova pisma? I zbog čega teksad, nakon jedanaest godina? Gregor Lautenbah je ustao i odvukao se ukupatilo pored spavaće sobe. Rukama se oslanjajući na lavabo, buljio je usvoje neobrijano, neispavano lice u ogledalu. Da li da javi da je bolestan ida negde nestane dok ne prođe oluja koja se spremala na horizontu? Ne, toje bilo nemoguće. Morao je da nastavi da živi kao i dosad, ni u komslučaju nije smeo da dopusti da ga učine nesigurnim. Njegovi planovi kojisu se ticali karijere nisu se završavali položajem ministra kulture, u politicije mogao da postigne mnogo više ako sada ne dopusti da ga zastraše senkeprošlosti. Nije smeo da dopusti da mu život uništi jedna jedina greška, odkoje je proteklo već jedanaest godina. Lauterbah je ispravio ramena idobacio odlučan pogled svom liku u ogledalu. Na položaju na kom sesada nalazio, imao je na raspolaganju sredstva i mogućnosti o kojima se uono vreme ne bi usudio ni da sanja. I nameravao je da ih iskoristi.

* * *Kada je Pija zazvonila na kapiji imanja Terlindenovih, još uvek nije

svanulo. Uprkos tome što je tako rano, glas gospođe Terlinden se ubrzozačuo iz interfona. Neposredno zatim krila kapije su se otvorila kao da ihje razmakla neka avetinjska ruka. Pija je sela na mesto suvozača civilnogslužbenog vozila, za čijim je volanom bio Bodenštajn. Praćeni patrolnimvozilom i paukom, vozili su zavojitim prilazom koji je prekrivao još uveknetaknut sneg. Kristina Terlinden ih je dočekala na kućnim vratima, sa

ljubaznim osmehom koji je pod ovim okolnostima bio jednako neprimerenkao i učtiv pozdrav, na koji Pija nije htela da se potrudi da odgovori. Usvakom slučaju, za gospodina Terlindena ovo neće biti dobro jutro.

„Želeli bismo da razgovaramo s vašim mužem."„Već sam ga obavestila. Odmah će doći. Uđite." Pija je samo klimnula

glavom, ali Bodenštajn je ostao nem. Juče ga je pozvala telefonom, a zatimje još pola sata razgovarala s nadležnim javnim tužiocem, koji je odbio daizda nalog za hapšenje, ali je odobrio nalog za pretres Terlindenovogautomobila i naložio sudu da ga izda. Stajali su u ogromnom ulaznom holui čekali. Gazdarica je nekud nestala, a u nekom udaljenom delu kuće čulose lajanje pasa.

„Dobro jutro!"Bodenštajn i Pija su podigli pogled i ugledali kako niz stepenice silazi

Klaudijus Terlinden, besprekorno odeven, u odelu i s kravatom. Ovogputa, pogledavši u njega, Pija je ostala hladna.

„Danas ste rano krenuli." Zaustavio se pred njima sa osmehom na licu,ali nije im pružio ruku.

„Odakle potiče oštećenje na blatobranu vašeg mercedesa?", upitala jePija bez ikakvog uvoda.

„Molim?" Zapanjeno je podigao obrve. „Ne znam na šta mislite."„Pomoći ću vam da se setite." Pija ga nije ispuštala iz vida. „U nedelju

je osoba koja stanuje u ulici Feldštrase podnela prijavu protiv nesavesnogvozača koji je pobegao nakon što je noću udario njen automobil. Ta osobaga je u deset do dvanaest parkirala pred svojom kućom, a u 00.33 slučajnose zadesila na svom balkonu, kada je izašla da popuši cigaretu, i tomprilikom je čula udarac. Uspela je da vidi automobil koji je izazvao udes,pa čak i da pročita registraciju: MTK-T 801."

Terlinden je ostao potpuno nem. Osmeh sa lica mu je iščezao.Crvenilo mu je krenulo od vrata i širilo se po licu.

„Sledećeg jutra vlasnik vozila je primio telefonski poziv." Pija jevidela da ga je ovo pogodilo, pa je bez milosti nastavila dalje. „Od vas.Ponudili ste mu da tu stvar rešite tako što ćete zaobići birokratiju i zaista -čovek je povukao svoju prijavu. Nažalost, ona time nije nestala izpolicijskog kompjutera."

Klaudijus Terlinden je zurio u Piju bez ikakvog izraza na licu.„Šta hoćete od mene?", upitao je s mukom se savlađujući.„Juče ste nas slagali", odgovorila je i ljupko se nasmešila. „Pošto

verovatno ne moram da vam objašnjavam gde se Feldštrase nalazi, sadavas pitam još jednom: da li ste na povratku iz svoje firme prošli poredCrnog konja ili ste išli zaobilaznim putem, preko polja, a zatim krozFeldštrase?"

„Šta sve to treba da znači?" Terlinden se okrenuo Bodenštajnu, ali ovajje ćutao. „Šta to hoćete da mi podmetnete?"

„Amelija Frelih je nestala te noći", odgovorila je Pija umestoBodenštajna. „Poslednji put je viđena u Crnom konju, otprilike u vremekada ste vi tuda prošli na putu do svog preduzeća, naime oko polajedanaest. U Altenhajn ste se vratili tek dva sata kasnije, oko pola jedan, ito ne iz onog pravca koji ste naveli."

Terlinden je isturio donju usnu i posmatrao je suzivši oči. „I vi odatleizvlačite zaključak da sam vrebao ćerku čoveka koji radi kod mene,uvukao je u svoj automobil i ubio?"

„Da li je to bilo priznanje?", upitala je Pija hladno.Terlinden se nasmejao gotovo kao da ga sve to zabavlja, što ju je

naljutilo.„Ni u kom slučaju", odgovorio je.„Onda nam recite šta ste radili između pola jedanaest i pola jedan. Ili

možda uopšte nije ni bilo pola jedanaest, već petnaest do deset?"„Bilo je pola jedanaest. Bio sam u svojoj kancelariji."„Trebalo vam je dva sata da stavite ženin nakit u sef?" Pija je

odmahnula glavom. „Da li mislite da smo mi glupi, ili šta?"Situacija se obrnula za sto osamdeset stepeni. Klaudijus Terlinden se

našao u procepu, i to je znao. Ali i sada je ostao pribran.„S kim ste bili na večeri?", upitala je Pija. „I gde?"Uporno ćutanje. U tom trenutku Pija se setila kamera koje je videla na

kapiji firme Terlinden kada je nedavno prolazila kraj fabričkog kompleksavraćajući se od Vagnerovih.

„Možemo da pogledamo trake koje su snimile nadzorne kamere nakapiji vašeg preduzeća", predložila je. „Tako biste mogli da nam dokažeteda ste zaista govorili istinu kada je reč o vremenu koje ste naveli.

„Pametni ste", rekao je Terlinden odajući joj priznanje. „To mi sedopada. Nažalost, kamere za nadzor već četiri nedelje ne rade kako treba."

„A kamera na ulazu u vaše imanje?"„Ne beleži vreme."„Pa, to je prilično loše po vas." Pija je odmahnula glavom, praveći se

da joj je žao zbog toga. „Nemate nikakav alibi za vreme kada je Amelijanestala. Ruke su vam izgrebane, kao da ste se s nekim borili."

„Aha." Klaudijus Terlinden je ostao miran i podigao obrve. „I šta sad?Uhapsićete me zato što sam se kući vratio drugim putem?"

Pija je mirno uzvratila njegov izazivački pogled. Bio je lažov, moždačak i zločinac, koji je ipak tačno znao da su njene pretpostavke suvišelabave da bi opravdale hapšenje.

„Niste uhapšeni, samo ste privremeno lišeni slobode." Pošlo joj je zarukom da se osmehne. „I to ne zato što ste se drugim putem vratili kući,već zato što ste nas slagali. Čim nam za vremenski period o kom se radibudete dali neki prihvatljiv alibi, možete da idete."

„Dobro." Klaudijus Terlinden je opušteno slegao ramenima. „Alimolim vas bez lisica. Alergičan sam na nikl."

„Ne pretpostavljam da ćete bežati", odgovorila je Pija suvo. „Auostalom, naše lisice su od plemenitog nerđajućeg čelika."

* * *Telefon na njegovom pisaćem stolu zazvonio je upravo u trenutku kada

je nameravao da krene iz kancelarije. Lars Terlinden je očekivao da mutrgovac derivatima iz Kredi Suisa, uz čiju je pomoć svojevremeno sastavioveliki deo kreditnog portfolija za onog hohštapera Muclera, hitno uzvratitelefonski poziv pre nego što bude mogao da se pojavi pred tribunalomrukovodstva banke. Odložio je svoju akten-tašnu i javio se.

„Larse, ja sam", čuo je glas svoje majke; najradije bi joj odmah spustioslušalicu.

„Molim te, majko", rekao je. „Ostavi me na miru. Nemam sadvremena."

„Policija je jutros uhapsila tvog oca."Lars je osetio ledenu hladnoću, a zatim vrućinu.„Bolje i kasno nego nikad", odgovorio je ogorčeno. „On ipak nije bog

koji po Altenhtajnu može da radi šta mu se prohte samo zato što ima višenovca od svih ostalih. Zapravo je već predugo uspevao da se nekažnjenoizvuče sa igricama koje igra."

Obišao je oko svog pisaćeg stola i seo u fotelju.„Ali, Larse! Tvoj otac je uvek želeo samo najbolje za tebe!"„Nije tačno", odgovorio je Lars hladno. „Uvek je hteo samo najbolje za

sebe i svoju firmu. A onomad je iskoristio situaciju, isto kao što i svaku

situaciju, u suštini, koristi za sebe, i nametnuo mi profesiju kojom nikadanisam hteo da se bavim. Majko, veruj mi, savršeno me zabole šta sedešava s njim."

Iznenada mu se sve to ponovo sasvim približilo. Otac mu se ponovoumešao u život, i to upravo sada, kada su mu sva snaga i koncentracijabile potrebne da bi spasao svoj posao i svoju budućnost! Gnev je uzavreou njemu. Zašto ne mogu konačno da ga ostave na miru? Slike za koje jeverovao da ih je odavno zaboravio ponovo su iskrsle, netražene ineželjene, ali bio je nemoćan pred sećanjima i osećanjima koja su došlazajedno s njima. Znao je da je njegov otac Laurinu majku, koja je u tovreme radila kao domaćica u vili, redovno kresao u jednoj gostinskoj sobiu potkrovlju kada njegova majka nije bila kod kuće. Ali ni to mu nije bilodovoljno. Morao je u krevet da odvuče i ćerku svojih kmetova, kako jeimao običaj da doživljava svoje zaposlene i celo selo - iusprimae noctis,kao nekakav feudalac u srednjem veku!

Dok je majka nešto drobila samosažaljivim glasom, Lars je mislio naono veče. Vratio se kući sa obuke u preduzeću i u predsoblju je skoronaleteo na Lauru, koja je uplakanog lica izjurila napolje pored njega. Ništanije shvatio ni kada je otac izašao iz dnevne sobe upasujući košulju upantalone, crven u licu i zamršene kose. Svinja! Lauri je tada bilo samočetrnaest godina. Tek mnogo godina kasnije Lars je ocu prebacio da jespavao s Laurom, ali ovaj je sve porekao. Tvrdio je da je devojka bilazaljubljena u njega, ali da je on odbio njene pokušaje da mu se približi.Lars mu je poverovao. Koji bi još sedamnaestogodišnjak želeo da misliloše o svom ocu? Kada se kasnije svega prisećao, posumnjao je u očevauveravanja da je nedužan. Previše često ga je lagao.

„Larse?", pitala je majka. „Da li si još tu?"„Trebalo je da onda kažem policiji istinu", odgovorio je s mukom

obuzdavajući glas. „Ali rođeni otac me je naterao da lažem, samo danjegovo ime ne bi bilo ukaljano! Šta se sad desilo? Da li je i ovog putasmotao neku devojku koja je nestala?"

„Kako možeš da kažeš nešto tako grozno?" Majčin glas je zvučaozapanjeno. Kristina Terlinden je bila majstor samoobmane. Ono što nijehtela da čuje ili da vidi naprosto bi prečula i previdela.

„Majko, otvori već jednom oči!", oštro je rekao Lars. „Mogao bih da tikažem i mnogo više, ali neću. Jer je za mene celo to poglavlje okončano,razumeš? To je prošlo. Sada moram da prekinem. Molim te da me više ne

zoveš."

* * *Restoran u kom je Klaudijus Terlinden proveo subotnje veče sa

suprugom i prijateljima, nalazio se u Gioletštraseu, preko puta staklenihkula bliznakinja Dojče banke. Njegova supruga je to prethodne večerisaopštila Piji.

„Pusti me da ovde izađem iz kola, a ti dođi kad pronađeš mesto zaparkiranje", odlučio je Bodenštajn kada je Pija već po treći put obišlakompleks Taunus i skrenula u Gioletštrase. Ispred otmenog kluba Eboniparkiranje nije bilo dozvoljeno, pa su zato portiri u uniformama engleskihšofera na ulaznim vratima čekali da preuzmu vozila gostiju i da ihparkiraju u podzemnu garažu, gde će ostati za vreme njihovog boravka urestoranu. Pija je skrenula desno, a Bodenštajn je izašao iz automobila ikrenuo ka ulaznim vratima, glave uvučene u ramena, dok je kiša lila kao izkabla. Nije se zaustavio kada je prošao pored znaka Please wait to beseated! Šef sale i polovina osoblja upravo su se trudili oko nekoguglednog gosta koji je došao sa društvom, ali nije rezervisao sto. Restoranje u vreme ručka bio dobro posećen - očigledno da ljudima na visokimpoložajima u okolnim bankama finansijska kriza nije pokvarila želju zaluksuznim ručkom. Bodenštajn je radoznalo gledao oko sebe. Puno jeslušao o klubu Eboni, restoranu u indijskom kolonijalnom stilu koji jespadao u najskuplje i trenutno najpopularnije u gradu. Pogled mu je pao napar za stolom za dvoje, na malom podijumu dalje pozadi. Dah mu sepresekao. Kozima. Kao opčinjena je zurila u muškarca koji je odvratnodobro izgledao i koji joj je nešto objašnjavao široko i temperamentnogestikulirajući. Način na koji je Kozima tamo sedela, nagnuta malounapred, laktova oslonjenih na sto i s bradom na ukrštenim prstima, učinioje da u njegovom mozgu zazvone sva zvona na uzbunu. Sklonila je pramenkose sa lica i nasmejala se nečemu što je onaj tip rekao, a onda je još isvoju šaku položila na njegovu. Bodenštajn je stajao kao skamenjen usredgužve, dok je osoblje restorana užurbano trčkaralo služeći goste i prolazilopored njega kao da je nevidljiv. Kozima mu je jutros uzgred rekla da ćeponovo čitavog dana imati nekog posla u krojačnici u Majncu. Da li je nabrzinu promenila planove, ili ga je ponovo namerno lagala? Nikako nijemogla da pretpostavi da će ga istraga tog popodneva dovesti baš u ovaj odnekoliko hiljada frankfurtskih restorana.

„Mogu li da vam pomognem?", nekakva mlada, dežmekasta žena stalaje ispred njega osmehujući se pomalo nestrpljivo. Srce mu je ponovozakucalo kao kovački malj. Drhtao je čitavim telom i bilo mu je muka.

„Ne", odgovorio je ne skrećući pogled sa Kozime i njenog pratioca.Žena mu je dobacila nekakav čudan pogled, ali bilo mu je sasvim svejednošta ona misli o njemu. Nepunih dvadeset metara od njega sedela je njegovažena s drugim muškarcem, čijem se društvu radovala sa tri znaka uzvika.Bodenštajn se s naporom usredsredio na to da ne zaboravi da diše. Želeoje da bude u stanju da naprosto priđe tom stolu i da bez ikakvogupozorenja udari tog čoveka u lice. Ali pošto je njegovo vaspitanjepodrazumevalo besprekorno vladanje sobom i učtive manire, naprosto jeostao da stoji i nije uradio ništa. Pronicljivi posmatrač u njemu sasvim jemehanički zaključio da su muškarac i žena za stolom, koji su sadapribližili glave i razmenjivali duboke poglede, očigledno bliski. Bodenštajnje uglom oka video kako mlada dama koja mu se obratila skreće pažnju nanjega šefu sale, koji je, u međuvremenu, prikladno smestio svoju slavnuličnost. Sada je morao da priđe Kozimi i tom liku, ili da smesta nestane.Pošto nije osećao da je u stanju da se pravi kako ga raduje iznenadnisusret, odlučio se za ono drugo, pa se okrenuo na peti i napustio prepunrestoran. Kad je izašao kroz vrata, na trenutak je piljio u ogradu gradilištana suprotnoj strani ulice, a zatim je kao omamljen krenuo krozGioletštrase. Puls mu je ubrzano tukao i imao je osećaj da će morati dapovrati. Prizor Kozime i onog tipa mu se neizbrisivo urezao u mrežnjaču.Dogodilo se upravo ono čega se toliko bojao: uverio se da ga Kozimavara.

Iznenada mu je neko presekao put. Pokušao je da ga izbegne, ali ježena s kišobranom zakoračila na istu stranu na koju i on, tako da je moraoda stane.

„Jesi li već završio?", glas Pije Kirhof probio se kroz maglu koja ga jeokruživala kao zid i naglo ga vratio u stvarnost. „Da li je Terlinden usubotu bio tamo?"

Terlinden! Na njega je potpuno zaboravio.„Ja... uopšte nisam ni pitao", priznao je.„Da li je sve u redu?" Pija ga je ispitivački posmatrala. „Izgledaš kao

da si video duha."„Kozima sedi tamo unutra", odgovorio je bezbojnim glasom. „S drugim

muškarcem. Mada mi je jutros rekla..."

Nije više mogao da govori, činilo mu se da mu se grlo potpunoosušilo. Na nogama koje su ga jedva držale oteturao je do prve sledećekuće i seo na stepenište pred ulazom, ne obraćajući pažnju na to što jemokro. Pija ga je posmatrala bez reči, a činilo mu se i sažaljivo. Oborio jepogled.

„Daj mi cigaretu", zatražio je promuklim glasom. Pija je začeprkala podžepovima jakne i bez reči mu pružila paklicu, zajedno sa upaljačem. Većpetnaest godina nije pušio, i to mu nije nedostajalo, ali sada je morao daprizna da je želja za nikotinom još uvek dremala negde duboko u njemu.

„Auto sam parkirala u Ketenhofvegu, na uglu sa Brentanoštrase." Pijamu je pružila ključ. „Idi tamo i sedi unutra, pre nego što se ovde nasmrtprehladiš."

Nije uzeo ključ, niti joj je bilo šta odgovorio. Bilo mu je potpunosvejedno što se pokvasio i što prolaznici bulje u njega. Bilo mu jesvejedno. Mada je ovo potajno već odavno naslućivao, ipak se očajničkinadao da za Kozimine laži i SMS poruke postoji neko bezazlenoobjašnjenje i ni najmanje nije bio spreman da je vidi u društvu drugogmuškarca. Požudno je vukao dim cigarete, udišući ga što je dublje mogao.Zavrtelo mu se u glavi, kao da puši džoint, a ne marlboro. Ringišpilnjegovih zbrkanih misli postepeno je usporio svoju vrtoglavu vožnju izaustavio se. U glavi mu je vladala duboka, prazna tišina. Sedeo je nastepeništu usred Frankfurta i osećao se kao da je sam na svetu.

Lars Terlinden je spustio slušalicu i nekoliko minuta sedeo nepomično.Upravni odbor banke ga je očekivalo gore. Gospoda su naročitodoputovala iz Ciriha, da čuju kako on planira da nadoknadi onih tristapedeset miliona koje je bacio u vetar. Nažalost, nije imao nikakvo rešenje.Saslušaće ga, a onda će ga sa lažno ljubaznim osmesima rastrgnuti nakomade, te ohole šupčine koje su ga pre godinu dana zbog ogromnog poslakoji je sklopio još uvek drugarski tapšale po ramenu. Telefon je ponovozazvonio, ovog puta bila je lokalna veza. Lars Terlinden nije obraćaopažnju. Otvorio je gornju fioku pisaćeg stola i izvadio list službenogpapira za pisma i svoje nalivpero mon blan, šefov poklon iz boljihvremena, koje je koristio samo za potpisivanje ugovora. Čitav minut jezurio u prazan list bež boje, a zatim je počeo da piše. Ne pogledavši jošjednom ono što je napisao, preklopio je list i stavio ga u debelu kovertu.Na koverti je napisao adresu, ustao je, uzeo akten-tašnu i kaput i izašao izkancelarije.

„Ovo mora da se pošalje još danas", rekao je svojoj sekretaricispustivši kovertu na njen pisaći sto.

„Nema problema", odgovorila je drsko. Nekada je bila asistentkinjaUpravnog odbora i još uvek je smatrala da joj je ispod časti da budesekretarica rukovodioca odeljenja. „Niste zaboravili na sastanak?"

„Naravno da nisam." Krenuo je dalje i ne pogledavši je.„Kasnite već sedam minuta!"Izašao je u hodnik. Dvadeset četiri koraka do lifta, koji kao da ga je

nestrpljivo čekao otvorenih vrata. Gore, na dvanaestom spratu, već sedamminuta sedi okupljen Upravni odbor. Na kocki je njegova budućnost,njegov ugled, čitav njegov život. Iza njega su se u lift provukle još dvekoleginice iz finansijskog odeljenja. Površno ih je znao iz viđenja, pa im jeodsutno klimnuo glavom. Kikotale su se i šaputale, i uzvratile mu pozdrav.Vrata su se bešumno zatvorila. Uplašio se kada je u ogledalu spazio svojeopušteno lice i ugašene, malodušne oči koje su mu uzvratile pogled. Bio jeumoran, beskrajno umoran i iscrpljen.

„Kuda?", pitala je brineta krupnih, okruglih očiju. „Gore ili dole?"Njen prst s dugim, veštačkim noktom ležao je na digitalnoj tabli sa

dugmadima i očekivao njegov odgovor. Lars Terlinden nije mogao da seodvoji od svoje slike u ogledalu.

„Dole", odgovorio je. „Skroz dole."

* * *Pija Kirhof je ušla u klub Eboni klimnuvši glavom portiru koji joj je

poletno otvorio vrata. Kristof i ona su nedavno ovde jeli sa Heningom iMirijam. Hening je za to morao da pljune petsto evra, što je ona smatralapotpuno preteranim. Pija nije baš mnogo držala do takvih nalickanih mesta,i zagonetnih jelovnika i vinskih karti u kojima je jedna jedina flaša moglada košta neku četvorocifrenu sumu. Pošto vina nije procenjivala po etiketi,već po sopstvenom ličnom ukusu, za prijatnu večeru bili su joj sasvimdovoljni bardolino ili kjanti u piceriji iza ugla.

Šef sale se iskobeljao iz svoje visoke stolice i krenuo ka njoj sblistavim osmehom. Pija mu bez reči poturi pod nos svoju policijskulegitimaciju. Osmeh mu se odmah ohladio za nekoliko stepeni.Potencijalna mušterija za meni namenjen maharadžama pred njegovimočima se u tili čas pretvorila u žabu krastaču, koju niko ne bi radopoljubio.

Policija nigde nije bila rado viđena, a pogotovo ne u otmenomrestoranu u vreme ručka.

„Smem li da znam o čemu se radi?", prošištao je šef sale.„Ne", odgovorila je Pija suvo. „Ne smete. Gde vam je upravnik

lokala?"Osmeh mu je potpuno iščezao, a s njim i izveštačena učtivost.„Sačekajte ovde." Čovek je otišao, a Pija se neupadljivo osvrnula oko

sebe. Zaista! Za jednim stolom sedela je Kozima fon Bodenštajn, s nekimmuškarcem s kojim je očigledno bila veoma bliska, a koji je nesumnjivobio deset godina mlađi od nje. Nosio je izgužvano odelo za šetnju, akošulja mu je bila otkopčana oko vrata i bez kravate. Zbog opuštenogdržanja, zračio je samopouzdanjem. Zamršena tamnoplava kosa sezala muje do ramena, a uglasto lice sa isturenom bradom i bradicom od pet dana iizrazit orlovski nos bili su preplanuli od sunca i vetra - ili potamneli odalkohola, kako je Pija zlurado pomislila. Kozima fon Bodenštajn je s njimživo razgovarala, i gledala ga s osmehom i sa očiglednom opčinjenošću.Ovo nije bio poslovni ručak, a ni slučajni susret starih poznanika - erotskinaboj između njih dvoje nije mogao da promakne čak ni površnomposmatraču. Oni su upravo došli iz kreveta, ili su put do njega produžilikratkim ručkom, da pojačaju uzbuđenje. Piji je bilo iskreno žao šefa, aliipak je mogla da nađe izvesno razumevanje za Kozimu, koja je nakondvadeset pet godina bračne rutine možda čeznula za avanturom.

Dolazak šefa restorana trgao ju je iz razmišljanja. Bio je u srednjimtridesetim godinama, ali je zbog proređene kose boje peska i podbulog licadelovao starije.

„Neću vas dugo zadržavati, gospodine...", započela je Pijaodmeravajući krupnog čoveka koji je bio toliko neučtiv da joj nije pružioruku, niti se predstavio.

„Jagilski", dopunio je on s visine i oholim pokretom ruke otpremiosvog šefa sale natrag na njegovo visoko sedište. „Šta je bilo? Nalazimo seusred posla oko ručka."

Jagilski. To ime je kod Pije probudilo nekakvu bledu asocijaciju.„Ah. Znači li to da sami kuvate?", uzvratila je ironično.„Ne." Kiselo je razvukao usne, a njegov nemiran i razdražljiv pogled

neprestano je bežao ka sali restorana. Iznenada se okrenuo, zaustaviojednu mladu kelnericu i prosiktao joj nešto zbog čega je pocrvenela.

„Školovano osoblje je gotovo nemoguće dobiti", objasnio je Piji bez i

najmanjeg traga osmeha. „Ove devojke su prava katastrofa. Prosto nemajunikakvo držanje."

Novi gosti su stizali, a oni su im stajali na putu. U tom trenutku sesetila gde je već čula ime Jagilski. Šefica Crnog konja u Altenhajnu seisto tako prezivala. Ispostavilo se da podudarnost prezimena nije bilaslučajna. Crni konj je pripadao Andreasu Jagilskom, baš kao i klub Ebonii još jedan lokal u Frankfurtu.

„Dakle, u čemu je stvar?", pitao je. Učtivost mu nije bila baš jakastrana. A ni diskrecija. Još uvek su stajali usred foajea.

„Želela bih da znam da li je gospodin Klaudijus Terlinden u prošlusubotu ovde večerao sa svojom suprugom."

Jagilski je podigao obrvu. „Zbog čega policija to hoće da zna?"„Zato što to policiju zanima." Njegova snishodljiva nadmenost Piji je

polako počinjala da ide na živce. „Dakle?"Nakon kratkog oklevanja klimnuo je glavom. „Da, bio je tu."„Samo sa svojom suprugom?"„Toga se više ne sećam tačno."„Možda bi vaš šef sale mogao da se seti. Sigurno vodite knjigu

rezervacija."Jagilski je šefa sale, koga je prethodno oterao, pokretom pozvao da

priđe i naložio mu da donese knjigu rezervacija. Čekao je ćutke, saispruženom rukom, sve dok se šef sale nije spustio sa svoje visoke stolicei ponovo im prišao. Lizao je kažiprst i polako listao debelu knjigu ukožnom povezu.

„Da, evo ga", rekao je konačno. „Bilo ih je četvoro. Sad sam se i jasetio."

„Ko je sve bio? Imena?", zahtevala je Pija. Grupa gostiju se spremalada se pobuni. Jagilski je konačno odveo Piju do šanka.

„Ne znam šta se to vas tiče." Govorio je prigušenim glasom.„Slušajte", nestrpljivo će Pija. „Vodim istragu povodom nestanka vaše

kelnerice Amelije, koja je poslednji put viđena u subotu u Crnom konju.Tražimo svedoke koji su devojku možda videli nakon toga."

Jagilski je buljio u nju, malo razmišljao, a onda je po svoj prilicizaključio da će morati da navede imena.

„S njima je bio i bračni par Lauterbah", rekao je.Pija je bila zapanjena. Kako to da im je Klaudijus Terlinden prećutao

da je na večeri bio sa ženom i susedima. Juče u kancelariji izričito je

pomenuo samo suprugu i sebe. Čudno.Pratilac Kozime fon Bodenštajn upravo je plaćao račun; kelnerica ga je

gledala sva ozarena, bakšiš je očigledno bio velikodušan. Ustao je i obišaooko stola, kako bi Kozimi pridržao stolicu dok je ustajala. Spolja je moždabio potpuna suprotnost Bodenštajnu, ali bar je imao slične lepe manire.

„Da li poznajete pratioca one crvenokose dame tamo preko puta?",upitala je Pija šefa restorana Jagilskog. Nije morao ni da okrene glavu dabi znao na koga misli. Pija se okrenula kako je Kozima ne bi slučajnoprepoznala.

„Da, naravno." Glas mu je iznenada dobio gotovo prizvuk neverice,kao da ne može da shvati da tog čoveka neko ne poznaje. „To jeAleksandar Gavrilov. Ima li možda i on neke veze s vašom istragom?"

„Možda", odgovorila je Pija osmehnuvši se. „Hvala vam na pomoći."

* * *Bodenštajn je još uvek sedeo na stepenicama i pušio. Kraj nogu su mu

bila četiri opuška. Pija je na trenutak ćutke stajala pred šefom,pokušavajući da svari ovaj neobični prizor.

„I?", podigao je pogled. Lice mu je bilo bledo.„Zamisli: Terlindenovi su bili na večeri s Lauterbahovima", saopštila

mu je Pija. „A klub Eboni vodi isti čovek koji je vlasnik Crnog konja uAltenhajnu. Zar to nije slučajnost?"

„Mislim da nije."„A šta je onda?" Pija nije mogla da shvati. „Da li si... videla?"„Da, jesam." Sagnula se, posegnula za paklom cigareta koju je ostavio

kraj sebe na stepeništu i uzela je. „Hajde. Nemam nikakvu želju da mi sedupe ovde smrzava."

Bodenštajn je kruto ustao, još jednom povukao dim cigarete i bacioopušak na ulicu mokru od kiše. Pija ga je u hodu kratko pogledala iskosa.Da li se možda još uvek nadao nekakvom bezazlenom objašnjenju ovogsastanka njegove supruge i privlačnog muškarca?

„Aleksandar Gavrilov", rekla je i stala. „Polarni istraživač i alpinista."„Molim?", Bodenštajn ju je zbunjeno pogledao. „Čovek s kojim je

Kozima ručala", objasnila je Pija dok je u mislima dopunila: „...i s kojimse stoposto tuca."

Bodenštajn je rukom prešao preko lica. „Naravno." Govorio je više zasebe nego što se obraćao Piji. „Tip mi je nekako bio poznat. Kozima mi ga

je jednom predstavila, čini mi se na premijeri njenog najnovijeg filma. Previše godina planirali su neki zajednički projekt, ali od toga nije bilo ništa."

„Možda je stvarno samo poslovno", pokušala je Pija da ga umiri, madaje bila ubeđena u suprotno. „Nije nemoguće da razgovaraju o nekomprojektu o kom ti ne bi trebalo da znaš, a ti previše brineš."

Bodenštajn je podigao obrve i odmerio Piju. U pogledu mu je natrenutak blesnula iskra podsmeha, ali odmah se ponovo ugasila.

„Nisam slep", odgovorio je. „I znam šta sam video. Moja žena spava stim tipom, i to već ko zna koliko vremena. Možda je i dobro što najzadviše ne mogu da se zavaravam."

Odlučno je krenuo, a Pija je skoro morala da trči da bi održala korak snjim.

* * *Tis sve zna, a policija je vrlo radoznala. Trebalo bi da se pobrineš da

staviš stvari pod kontrolu. Jer možeš da izgubiš sve!Slova na ekranu su mu se rasplinjavala pred očima. Ovaj mejl je stigao

na njegovu zvaničnu adresu u Ministarstvu! Gospode bože, šta bi bilo daga je pročitala njegova sekretarica! Obično je ujutro štampala njegovuelektronsku poštu i donosila mu da je pročita, danas se slučajno dogodiloda je u kancelariju stigao pre nje. Gregor Lauterbah se ugrizao za donjuusnu i pogledao adresu pošiljaoca.

Snezanal997@hotmail.com. Ko se iza nje krio? Ko, ko, ko? Ovopitanje mu je zaokupljalo misli još od prvog pisma, ni danju ni noću nijemogao da misli gotovo ni na šta drugo. Spopao ga je strah, kao mnoštvoledenih iglica.

Neko je zakucao i vrata su se otvorila. Skočio je kao poliven vrelomvodom. Kada je videla kako izgleda, Širman-Litkeovoj je u grlu zastaloljubazno dobro jutro kojim je htela da ga pozdravi.

„Šefe, da li vam je dobro?", zabrinuto je pitala.„Nije", odgovorio je Lauterbah promuklo i ponovo se sručio u fotelju.

„Izgleda da sam dobio grip."„Hoćete li da vam otkažem današnje obaveze?"„Da li je nešto od toga važno?"„Ne. Ništa nije zaista hitno. Pozvaću Forthubera da vas odveze kući."„Dobro, hvala vam, Ines." Lauterbah je klimnuo glavom i malčice se

zakašljao. Izašla je, a on je buljio u poruku u svojoj elektronskoj pošti.

Snežana. Misli su mu divljale. Zatvorio je poruku, dok je desnim klikomblokirao pošiljaoca i istovremeno mu vratio mejl kao neisporučen.

* * *Barbara Frelih je sedela za kuhinjskim stolom i uzalud pokušavala da

se usredsredi na ukrštene reči. Nakon tri dana i noći punih neizvesnostiživci su joj bili na izmaku. U nedelju je decu vodila kod svojih roditelja uHofhajm, a Arne je u ponedeljak otišao na posao, mada mu je šef ponudioda ostane kod kuće. Ali šta da radi kod kuće? Dani su se nepodnošljivoodužili. Amelija je nestala i još uvek je nije bilo, kao ni bilo kakvog znakada je živa. Njena majka je tri puta telefonirala iz Berlina, doduše, nekakoviše po dužnosti nego zabrinuto. Tokom prva tri dana još uvek su jeposećivale žene iz sela, koje su htele da je uteše i podrže, ali pošto ih jejedva poznavala, sedele su u kuhinji u neprijatnoj tišini, mučeći se dazapodenu nekakav razgovor. Sinoć se još i žestoko posvađala sa Arneom,prvi put otkako se poznaju. Prebacila mu je da je nedovoljno zainteresovanza sudbinu svoje najstarije ćerke i gnevno ga optužila da bi verovatno biosrećan ako se više ne pojavi. Tačnije rečeno, to čak i nije bila neka svađa,jer je Arne samo sedeo i ćutao. Kao i uvek.

„Policija će je pronaći", bilo je sve što je rekao pre nego što je nestaou kupatilu. Ona je ostala u kuhinji, bespomoćna, zanemela i sama.Iznenada je svog muža videla drugim očima. Kukavički je bežao usvakodnevnu rutinu. Da li bi se ponašao drugačije da nije nestala Amelija,nego Tami ili Jana? Plašio se jedino toga da ne privuče pažnju i upadne uneugodnu situaciju. Posle toga više nisu razmenili ni reči, ćutke su ležalijedno kraj drugog u krevetu, a deset minuta kasnije on je već zahrkao,mirno i ravnomerno, kao da je sve u najboljem redu. Nikad u životu se nijeosećala toliko napuštenom kao tokom te grozne, beskrajne noći.

Neko je zazvonio na vrata. Barbara Frelih se trgla i ustala. Nadala seda nije ponovo neka od onih žena iz sela koje su joj dolazile s lažnimsaosećanjem, samo zato da bi kasnije u seoskoj prodavnici mogle dapodnesu ekskluzivan izveštaj o situaciji. Otvorila je vrata. Pred njima jestajala nepoznata žena.

„Dobar dan, gospođo Frelih." Imala je kratku, tamnu kosu, ozbiljnobledo lice s modrim podočnjacima i četvrtaste naočari. „InspektorkaMaren Kenig iz odeljenja KII u Hohfajmu."

Pokazala joj je svoju policijsku legitimaciju. „Smem li da uđem?"

„Da, naravno. Izvolite." Barbara Frelih je osetila kako joj srce odstraha užurbano lupa. Žena je izgledala tako ozbiljno, kao da ima dasaopšti neke loše vesti. „Da li ste saznali nešto o Ameliji?"

„Ne, nažalost, nismo. Ali moje kolege su saznale da je Amelija odsvog prijatelja Tisa dobila neke slike. U njenoj sobi, medutim, nijepronadeno ništa."

„Ne znam ništa o tim slikama." Barbara je bespomoćno odmahnulaglavom, razočarana što policajka nema da joj saopšti ništa novo.

„Možda bismo mogle još jednom da pogledamo Amelijinu sobu",predložila je Maren Kenig. „Ako zaista postoje, te slike bi mogle da buduizuzetno važne."

„Da, naravno. Dođite." Barbara Frelih ju je povela uza stepenice iotvorila vrata koja vode u Amelijinu sobu. Sama je ostala da stoji navratima i gledala kako inspektorka temeljno pregleda ormane, a zatim sespušta na kolena i gleda ispod kreveta i pisaćeg stola. Konačno je odmaklaod zida komodu u bidermajer stilu. „Vrata pokrivena tapetama", zaključilaje inspektorka i okrenula se Barbari Frelih.

„Smem li da ih otvorim?"„Svakako. Nisam ni znala da tu postoje vrata."„U mnogim kućama sa kosim plafonom u potkrovlju niža strana se

koristi kao ostava", objasnila je policajka, prvi put se malo osmehnuvši.„Pogotovo ako u kući ne postoji takva prostorija."

Čučnula je, otvorila vrata i zavukla se u mali prostor između zida ikrovne izolacije. U sobi se osetio dah hladnog vazduha. Malo kasnije jeizašla noseći u rukama debelu rolnu umotanu u papir, pažljivo obmotancrvenom trakom.

„Gospode bože", rekla je Barbara Frelih. „Stvarno ste nešto pronašli."Viša inspektorka Maren Kenig se uspravila i otresla prašinu sa

pantalona. „Poneću ove slike sa sobom. Ako želite, daću vam potvrdu dasam ih uzela."

„Ne, ne, nije potrebno", odgovorila je Barbara Frelih brzo. „Ako teslike mogu da vam pomognu da pronađete Ameliju, slobodno ih ponesite."

„Hvala." Inspektorka joj je spustila ruku na rame. „I nemojte se mnogobrinuti. Zaista činimo sve što je u ljudskoj moći da pronađemo Ameliju.To mogu da vam jemčim."

Ovo je zvučalo tako saosećajno da je Barbara Frelih svom snagommorala da se bori da zadrži suze koje su joj navrle. Nemo i zahvalno je

klimnula glavom. Na trenutak je razmišljala da li da pozove Arnea i da muispriča za slike, ali još uvek je bila duboko uvređena njegovimponašanjem, pa zato nije to uradila. Tek kasnije, kada je pristavila vodu začaj, palo joj je na pamet da je potpuno zaboravila da pogleda slike.

* * *Tobijas je nervozno koračao ukrug po dnevnoj sobi Nađinog stana.

Veliki televizor na zidu bio je uključen, ali bez tona. U video-tekstu koji jeišao preko ekrana je, međutim, upravo pročitao da ga policija traži u vezi snestankom sedamnaestogodišnje Amelije F. Nađa i on su pola noćirazmatrali kako bi trebalo da se ponaša. Ona je smatrala da treba potražitislike. Oko ponoći je zaspala, ali on je ležao budan očajnički pokušavajućida se seti. Jedno je bilo sigurno: ako se prijavi policiji, odmah će gauhapsiti. Nije imao nikakvo prihvatljivo objašnjenje za to kako se Amelijinmobilni telefon našao u džepu njegovih pantalona, a još uvek se nije sećaoni noći između subote i nedelje.

Mora da je Amelija doznala nešto o onom što se 1997. dogodilo uAltenhajnu, i to nešto je za nekog moglo postati opasno. Ali ko je tajneko? Misli su mu se neprestano vraćale na Klaudijusa Terlindena.Jedanaest godina ga je smatrao za svog jedinog zaštitnika na ovom svetu, uzatvoru se radovao njegovim posetama i dugim razgovorima sa njim. Kakoje samo bio glup! Terlindenu je na umu bila samo sopstvena korist.Tobijas nije išao dotle da ga smatra odgovornim za nestanak Laure iŠtefani, ali taj čovek je bezobzirno iskoristio tešku situaciju u kojoj su senjegovi roditelji našli da bi dobio ono što je hteo: plac Šilingzaker, na komje izgradio novu upravnu zgradu svoje firme.

Tobijas je zapalio cigaretu. Pepeljara na stočiću je već bila prepuna.Prišao je prozoru i gledao u crnu vodu Majne. Minuti su se vukli sporo.Koliko je već Nađa bila odsutna? Tri sata? Četiri sata? Nadao se da jeimala uspeha. Njen plan je bio jedina slamka spasa za koju se držao. Akosu te slike o kojima mu je Amelija u subotu pričala zaista postojale,možda bi pomoću njih mogao da dokaže svoju nedužnost i da istovremenoustanovi ko je oteo Ameliju. Da li je još uvek živa? Da li je... Tobijas jenevoljno odmahivao glavom, ali misli se nisu mogle oterati. Šta onda akoje tačno sve ono u šta su ga psiholozi, sudski veštaci i sud onomadubeđivali? Da li se možda pod uticajem alkohola stvarno pretvarao učudovište, kao što je to štampa gorljivo pisala? I ranije je bio sklon nasilju,

teško je podnosio poraze. Podrazumevalo se da dobija ono što hoće -dobre ocene u školi, devojke ili postiže sportske uspehe. Retko je premanekom imao obzira, a ipak je bio omiljen, predstavljao je blistavo središtesvog društva. Ili je samo on verovao da je tako, slep i nadmen u svombeskrajnom egoizmu?

Ponovni susret sa Jergom, Feliksom i ostalima probudio je u njemuizbledela sećanja na davno zaboravljene događaje, koje je on smatraositnicama. Svojevremeno je Lauru preoteo Mihaelu ne osećajući nimalogriže savesti zbog drugara.

Devojke su bile obični trofeji njegove sujete. Koliko često je nerazmišljajući povredio nečija osećanja, koliko gneva i bola je izazvao? Toje stvarno shvatio tek u trenutku kada je Štefani raskinula s njim. Nije tohteo da prihvati, čak je klečao pred njom i molio je, ali ona ga je samoismejala. Šta je tada uradio? Šta je uradio sa Amelijom? Kako je njenmobilni telefon dospeo u džep njegovih pantalona?

Tobijas se zavalio na sofu, pritisnuo je slepoočnice dlanovima iočajnički pokušavao da deliće sećanja sklopi u logičnu celinu. Ali što seviše prisiljavao da to učini, sve manje mu je uspevalo. Prosto da čovekpoludi.

* * *Mada joj je čekaonica bila prepuna pacijenata, doktorka Danijela

Lauterbah nije pustila Bodenštajna i Piju da je dugo čekaju.„Kako vam je glava?", raspitivala se ljubazno.„Dobro." Bodenštajn je mahinalno dodirnuo flaster na čelu. „Prošao

sam samo s malom glavoboljom."„Ako hoćete, još jednom ću vas pogledati."„Nema potrebe. Ne bismo želeli dugo da vas zadržavamo."„Pa, dobro. Znate gde možete da me nađete."Bodenštajn je klimnuo s osmehom. Možda bi stvarno trebalo da

odabere drugog lekara. Danijela Lauterbah je brzo potpisala tri receptakoje joj je sestra ostavila na prijemnom pultu, a zatim je povelaBodenštajna i Piju u svoju ordinaciju. Parket im je škripao pod nogama.Rukom im je ponudila da sednu na stolice za posetioce.

„Radi se o Tisu Terlindenu." Bodenštajn je seo, ali Pija je ostala dastoji.

Danijela Lauterbah se smestila iza svog pisaćeg stola pažljivo ga

posmatrajući. „Šta biste želeli da znate o njemu?"„Njegova majka nam je rekla da je imao nekakav napad i da se sada

nalazi na psihijatriji."„To je tačno", potvrdila je doktorka. „Ni ja o tome ne mogu da vam

kažem mnogo više. Znate već, Hipokratova zakletva. Tis je moj pacijent."„Čuli smo da je Tis u prošlosti proganjao Ameliju", javila se Pija iz

pozadine.„Nije je proganjao, nego pratio", ispravila ju je doktorka. „Tis jako

voli Ameliju, a to je njegov način da pokaže naklonost. Amelija je,uostalom, to od samog početka umela pravilno da proceni. Ona je veomaosetljiva devojka, uprkos svom neobičnom izgledu. Srećom po Tisa."

„Tisov otac je nakon sukoba sa sinom zadobio krvave ogrebotine porukama", rekla je Pija. „Da li je Tis sklon nasilju?"

Danijela Lauterbah se nasmešila, pomalo zabrinuta. „Tu se već veomapribližavamo onome o čemu s vama zapravo ne smem da razgovaram",odgovorila je. „Ali pretpostavljam da sumnjate da je Tis nešto uradioAmeliji. Smatram da je to isključeno. Tis je autističan i ponaša sedrugačije od 'normalnih' ljudi. Nije u stanju da pokaže, ili čak izrazi svojaosećanja. S vremena na vreme ima te... napade, ali veoma, veoma retko.Njegovi roditelji se sjajno brinu o njemu, a on veoma dobro podnosilekove koje već godinama dobija."

„Da li biste Tisa okarakterisali kao mentalno zaostalog?"„Ni u kom slučaju!" Danijela Lauterbah je energično odmahnula

glavom. „Tis je veoma inteligentan i izuzetno je nadaren za slikarstvo."Pokazala je na apstraktne slike velikog formata koje su visile na

zidovima, slične onima u kući i kancelariji Terlindenovih.„Tis je to naslikao?", Pija je zapanjeno gledala slike. Na prvi pogled

nije shvatila, ali sada je uspela da raspozna šta prikazuju. Naježila se kadaje na njima prepoznala ljudska lica, iskrivljena, očajna, s očima punimbola, straha i užasa. Snaga ovih slika izazivala je potištenost. Kako čovekmože iz dana u dan da podnosi ta lica?

„Moj muž mu je prošlog leta organizovao izložbu u Visbadenu. Uspehje bio ogroman, sve četrdeset tri slike su prodate."

Zvučala je ponosno. Danijela Lauterbah je volela sina svojih suseda,ali činilo se da ipak ima i dovoljnu profesionalnu distancu da bi njega injegovo ponašanje procenila objektivno.

„Klaudijus Terlinden je tokom godina nakon Tobijasove presude

velikodušno pomagao porodicu Sartorijus", javio se sada Bodenštajn.„Tobijasu je u to vreme obezbedio čak i advokata, i to veoma dobrog.Smatrate li da je moguće da je to činio zbog griže savesti?"

„Kako to mislite?" Danijela Lauterbah se više nije osmehivala.„Možda zato što je znao da je Tis u to vreme imao neke veze s

nestankom onih devojaka?"Na trenutak je zavladala potpuna tišina, čuo se samo prigušen zvuk

telefona koji je neprestano zvonio iza zatvorenih vrata.Doktorka se namrštila. „Nikada to nisam tako doživljavala", priznala je

zamišljeno. „Tisa je u ono vreme zaista opčinjavala Štefani Šneberger.Provodio je puno vremena s tom devojkom, kao i sad s Amelijom..."

Prekinula je kada je shvatila na šta Bodenštajn cilja. Njen pogledprepun pitanja potražio je njegov „Gospode bože!", rekla je zapanjeno.„Ne, ne, ne mogu to da verujem!"

„Mi bismo zaista vrlo hitno morali da razgovaramo s Tisom", rekla jePija naglašavajući svaku reč. „To je trag koji bi mogao da nas odvede doAmelije."

„To razumem. Pošto sam se bojala da bi u stanju u kom se nalazimogao da naškodi sebi, nije mi preostalo ništa drugo nego da ga uputim nazatvoreno psihijatrijsko odeljenje." Danijela Lauterbah je sklopila dlanovei zamišljeno kuckala kažiprstom po svojim napućenim usnama. „Nije umojoj moći da vam obezbedim razgovor s Tisom."

„Ali ako je Tis oteo Ameliju, ona je u velikoj opasnosti!", iznela jePija ono što ju je brinulo. „Možda ju je negde zatvorio i sada ne može dase oslobodi."

Doktorka je pogledala Piju. Oči su joj se zamračile od brige.„U pravu ste", rekla je odlučno. „Pozvaću šefa psihijatrije u Bad

Zodenu."„Samo još nešto", dodala je Pija kao da joj je to tek sada palo na

pamet. „Tobijas Sartorijus nam je rekao da je Amelija spomenula vašegmuža u okviru zbivanja iz 1997. Tada se pričalo da je vaš muž dao ŠtefaniŠneberger glavnu ulogu u svojoj pozorišnoj predstavi jer mu se devojkajako sviđala."

Danijela Lauterbah je već bila pružila ruku ka telefonskoj slušalici, alisada ju je ponovo pustila da padne.

„Tobijas je u to vreme optuživao svakoga", odgovorila je. „Hteo je daspase sopstvenu kožu, što je sasvim razumljivo. Ali sve njegove optužbe

na račun drugih su tokom istrage potpuno odbačene. Činjenica je da je mojmuž kao rukovodilac školskog amaterskog pozorišta u to vreme biooduševljen Štefaninim talentom. Uz to je išao i njen fizički izgled: bila jenaprosto savršena za ulogu Snežane."

Ponovo je posegnula za slušalicom.„U koliko sati ste u subotu napustili klub Eboni u Frankfurtu", upitao

je ovog puta Bodenštajn. „Možete li da se setite?"Preko doktorkinog lica preleteo je izraz zbunjenosti. „Da, mogu

potpuno tačno da se setim", odgovorila je. „Bilo je pola deset."„I tada ste se svi zajedno, uključujući Klaudijusa Terlindena, vratili

kolima u Altenhajn?"„Ne. Ja sam te večeri išla u kućne posete, pa sam zbog toga došla

svojim kolima. Oko pola deset su me zbog jednog slučaja pozvali uKenigštajn."

„Aha. A Terlindenovi i vaš muž? Kada su oni pošli?"„Kristina je pošla sa mnom. Brinula je zbog Tisa, koji je ležao jer je

imao gadan grip. Ostavila sam je dole na autobuskoj stanici, a ja sam seodvezla dalje za Kenigštajn. Kada sam oko dva ujutru došla kući, moj mužje već spavao."

Bodenštajn i Pija su brzo razmenili poglede. Klaudijus Terlinden jedakle baš lagao o događajima od subote uveče. Ali zbog čega?

„Kada ste se vratili iz te kućne posete, ni vi niste otišli pravo svojojkući?", raspitivao se Bodenštajn. Danijelu Lauterbah ovo pitanje nijeiznenadilo.

„Ne. Kada sam stigla iz Kenigštajna bilo je tek prošlo jedan."Uzdahnula je. „Videla sam da na autobuskoj stanici na klupi leži nekičovek, pa sam stala. Tek tada sam shvatila o kome se radi." Polako jeodmahivala glavom, a tamne oči su joj bile pune saosećanja. „Tobijas jebio mrtav pijan i već je počeo da se smrzava. Povraćao je, obeznanjen.Trebalo mi je deset minuta da ga uvučem u automobil. Posle smo gaHartmut i ja odneli u njegovu sobu i stavili u krevet."

„Da li vam je nešto rekao?", pitala je Pija. „Ne", odgovorila jedoktorka. „Uopšte nije mogao da razgovara. Najpre sam pomišljala dapozovem hitnu pomoć i da ga smestim u bolnicu, ali znala sam da on to niu kom slučaju ne bi želeo."

„Zašto?"„Samo nekoliko dana ranije sam mu ukazala pomoć kad su ga napali i

prebili u ambaru." Nagla se preko stola i pogledala Bodenštajna takoprodorno da je osetio kako mu je vruće. „Čoveku stvarno može da ga budežao, bez obzira šta je uradio. Drugi možda kažu da je deset godina uzatvoru bilo premalo, ali ja mislim da je Tobijas kažnjen za čitav život."

„Postoje dokazi koji ukazuju da bi mogao da ima nekakve veze saAmelijinim nestankom", rekao je Bodenštajn. „Vi ga poznajete bolje odmnogih drugih. Smatrate li da je to moguće?"

Danijela Lauterbah se zavalila u svoju fotelju i čitav minut je ćutalagledajući Bodenštajna.

„Volela bih", rekla je konačno, „da sada potpuno ubeđeno mogu davam kažem 'ne'. Ali nažalost, ne mogu."

* * *Smakla je s glave kratku periku i nemarno je pustila da padne na pod.

Prsti su joj suviše drhtali da bi mogla da razveže crvenu traku kojom jerolna bila obmotana, pa je zato nestrpljivo dohvatila makaze i rasekla je.Dok joj je srce lupalo, razmotala je slike na svom pisaćem stolu. Bilo ih jeosam, a kada je videla šta se na njima nalazi, ostala je bez daha, užasnuta.Taj bedni seronja je događaje od 6. septembra 1997. preneo na platno spravom fotografskom preciznošću, nisu mu promakli čak ni najsitnijidetalji. Tu su bili čak i glupavi natpis i stilizovano prase na tamnozelenojmajci! Ugrizla se za usnu, a krv joj je jurnula u lice. Uspomene su namahponovo oživele. Ponižavajuće osećanje poraza, kao i neobuzdani osećaj daje pravda zadovoljena pri pogledu na Lauru, koja je konačno dobila onošto je zaslužila, prokleta, uobražena drolja! Izvukla je i druge slike iizravnala ih obema rukama. Obuzela ju je čista strava, baš kao i onda.Neverica, zapanjenost, ledeni gnev. Uspravila se i naterala sebe da dubokodiše. Tri puta, četiri puta. Sasvim mirno. Treba da razmisli. Ovo ovde nijepredstavljalo problem, nego potpunu propast. Moglo je potpuno da uništinjene pažljivo smišljene planove, a to nije smela da dopusti! Drhtavimprstima zapalila je cigaretu. Nije smela ni da pomisli šta bi se desilo da suove slike pale u ruke pandurima. Osetila je mučninu u stomaku. Šta sad daradi? Da li su ovo stvarno bile sve slike, ili je Tis naslikao i druge? Nijesmela da rizikuje, suviše toga je bilo na kocki. Žurno je popušila cigaretusve do filtera, a onda je znala šta treba da radi. Uvek je sve odluke moralada donosi sama. S mračnom odlučnošću dohvatila je makaze i iseckalaslike, na sitne komade, jednu za drugom. Zatim ih je sve zajedno propustila

kroz mašinu za usitnjavanje papira, a onda je vreću s papirićima iznelanapolje, uzevši usput svoju tašnu. Sada je bilo važno samo da ne izgubiživce. Sve će ponovo biti dobro.

* * *Viši inspektor Kaj Osterman morao je da prizna da je poražen i da je

tajno pismo u Amelijinom dnevniku za njega ostalo nerešiva zagonetka.Najpre je mislio da će dešifrovanje ovih hijeroglifa biti lako, ali sada jeveć bio blizu toga da digne ruke. Naprosto nije mogao da uoči nikakvopravilo. Očigledno da je za ista slova koristila različite simbole, što mu jeu suštini onemogućavalo da provali šifru. Ušao je Benke.

„Kako ide?", upitao je Osterman. Bodenštajn je Benkeu prepustiosaslušavanje Klaudijusa Terlindena, koji je od jutra sedeo u ćeliji zapritvorenike.

„Nadobudna svinja, samo ćuti." Benke se zavalio u stolicu iza svogpisaćeg stola i skrstio ruke iza glave. „Lako je šefu da priča! Navodno, togtipa treba nečim da pritisnem - ali čime? Pokušao sam da ga izazivam, biosam ljubazan, pretio sam mu - a on samo sedi i smeška se! Najradije bihga udario po njušci!"

„Samo bi to još falilo." Osterman okrznu kolegu brzim pogledom, aliBenke je odmah podivljao.

„Nemoj i ti da me podsećaš da sam u govnima!", uzviknuo je i udariopesnicom po pisaćem stolu tako jako da je tastatura odskočila. „Polakopočinjem da verujem da matori hoće mobingom da me istera odavde, pa dasam dam otkaz!"

„Koješta. Pored toga, nije ti rekao da ga pritisneš, već samo da ga malosmekšaš."

„Tačno. Pa da onda on i ona njegova princeza samo ušetaju i da imajulak zadatak!" Benke je od gneva bio sav crven u licu. „A ja jedino smemda obavljam prljave poslove."

Ostermanu skoro da je bilo žao Benkea. Znao ga je još sa policijskeakademije, zajedno su ušli u patrolu i bili u specijalnim policijskimjedinicama, sve dok Osterman u jednoj intervenciji nije izgubio nogu ispodkolena. Benke je još nekoliko godina ostao u specijalcima, a onda jeprešao u frankfurtsku policiju, i to odmah u KII, Odeljenje za krvne iseksualne delikte, najviša klasa. Bio je dobar policajac. Bio. Otkako mu jeu privatnom životu sve krenulo naopako, patio je i posao. Benke je zaronio

glavu u šake i utonuo u sumorne misli.U tom trenutku naglo su se otvorila vrata. Katrin Fahinger je umarširala

u prostoriju, obraza zažarenih od gneva.„Reci mi, da li si ti uopšte normalan?", napala je kolegu. „Zašto si me

ostavio samu sa onim tipom i otišao! Šta to treba da znači?"„Pa ti sve umeš da radiš bolje od mene!", zajedljivo je odgovorio

Benke. Osterman je pogledom prelazio između dvoje zavađenih kolega.„Imali smo strategiju", podsetila je Katrin Benkea. „A onda si ti prosto

nestao. A zamisli samo, sa mnom je hteo da razgovara." U glasu joj seosećao prizvuk trijumfa.

„Pa, super! Sad trči pravo kod šefa pa mu to ispričaj, glupa kravo!"„Šta si rekao?", Katrin se isprsila pred njim podbočivši se rukama.„Rekao sam glupa kravo!", glasno je ponovio Benke. „A da ti kažem

još jasnije: ti si jedna podmukla, sebična mala glupača! Ocinkarila si me, ito ti nikad neću zaboraviti!"

„Frank!", povikao je Osterman i ustao sa stolice.„Je l' mi ti to možda pretiš?" Katrin nije dopustila da je zastraši.

Prezrivo se osmehivala. „Ne bojim se ja tebe, ti... seratoru jedan! Umešsamo da pričaš gluposti, a posao ostavljaš drugima! Nije nikakvo čudo štoti je pobegla žena. Ko bi još hteo da živi s nekim kao što si ti?"

Benke je postao tamnocrven u licu. Stegao je pesnice.„Ljudi!", opominjao ih je Osterman zabrinuto. „Smirite se!"Ali bilo je prekasno. Benkeov gnev prema mlađoj koleginici koji se

dugo gomilao naglo je našao oduška. Skočio je, prevrnuvši stolicu, i grubogurnuo Katrin. Ona je udarila u orman, a naočari su joj odletele na pod.Benke ih je namerno zgazio i čulo se kako staklo puca pod potpeticomnjegove cipele. Katrin je ustala.

„Tako dakle", rekla je hladno se cereći. „Ti si ovde završio, gospodinekolega."

To je Benkea potpuno razbesnelo. Pre nego što je Osterman mogao daga spreči, nasrnuo je na Katrin i udario je pesnicom posred lica. Ona jerefleksno podigla nogu i zabila mu koleno u prepone. Benke je pao nazemlju s prigušenim uzvikom bola. U tom trenu vrata su se otvorila, a nanjima je stajao Bodenštajn. Pogled mu je prelazio od Katrin Fehinger doBenkea.

„Da li bi neko mogao da mi objasni šta se ovde dešava?", pitao je smukom se savlađujući.

„Napao me je i udario tako da su mi spale naočari", odgovorila jeKatrin Fahinger pokazujući na zgažene naočari. „Ja sam se samo branila."

„Da li je to tačno?" Bodenštajn je pogledao Ostermana, koji jebespomoćno podigao ruke i nakon kratkog pogleda na kolegu koji je ležaozgrčen na podu klimnuo glavom.

„Dobro", rekao je Bodenštajn. „Sad mi je dosta ovog cirkusa. Benke,ustanite."

Frank Benke ga je poslušao. Lice mu je bilo iskrivljeno od bola imržnje. Otvorio je usta, ali Bodenštajn mu nije dao da dođe do reči.

„Mislio sam da ste razumeli ono što smo vam gospođa Engel i jakazali", rekao je ledenim glasom. „Suspendovani ste s posla, i to stupa nasnagu odmah!"

Benke je bez reči zurio u njega, da bi zatim otišao do svog pisaćegstola i zgrabio jaknu prebačenu preko naslona stolice.

„Legitimaciju i službeno oružje ostavite ovde", naredio je Bodenštajn.Benke je skinuo pištolj, a legitimaciju je nemarno bacio na sto.„Možete svi da me poljubite u dupe", procedio je, progurao se pored

Bodenštajna i nestao. Za trenutak je vladala potpuna tišina.„Šta ste saznali saslušavajući Terlindena?", Bodenštajn se okrenuo ka

Katrin Fahinger, kao da se ništa nije dogodilo.„Klub Eboni u Frankfurtu pripada njemu", odgovorila je. „Baš kao i

Crni konj i onaj drugi restoran koji vodi Andreas Jagilski."Šta još?"„To je sve što sam od njega mogla da doznam. Ali shvatam da to

objašnjava neke stvari."„Šta to?"„Klaudijus Terlinden ne bi morao finansijski da pomaže Hartrmuta

Sartorijusa da mu nije uništio posao otvaranjem Crnog konja", odgovorilaje Katrin. „Prema mom mišljenju, on je sve drugo samo ne milosrdniSamarićanin. Najpre je upropastio Sartorijusa, a onda je sprečio da ovajizgubi imanje i napusti Altenhajn. Sigurna sam da u selu drži u šaci i drugeljude, recimo tog Jagilskog, koga je postavio za upravnika svojihrestorana. To me pomalo podseća na mafiju: on ih štiti, a oni zauzvratmoraju da ćute."

Bodenštajn je pogledao svoju najmlađu saradnicu, a zatim sezamišljeno namrštio i klimnuo glavom.

„Dobro ste to odradili", rekao je odajući joj priznanje. „Veoma dobro."

* * *Kada su se vrata stana otvorila, Tobijas je skočio s kauča kao da ga je

udarila struja. Nađa je ušla noseći u jednoj ruci plastičnu kesu, dok jedrugom rukom pokušavala da svuče kaput.

„I?", Tobijas joj je pomogao da svuče kaput i okačio ga u garderobi.„Jesi li našla nešto?" Nakon više sati čekanja i napetosti nije više mogaoda savlada radoznalost.

Nađa je otišla u kuhinju, stavila kesu na sto i sela na stolicu. „Ništa".Umorno je odmahnula glavom, a zatim odvezala konjski rep i rukom prošlakroz kosu. „Pretražila sam celu prokletu kuću. Počinjem da verujem da jeAme te slike samo izmislila."

Tobijas je zurio u nju. Bio je neizmerno razočaran.„Nije moguće!", usprotivio se energično. „Kako bi mogla da izmisli

tako nešto?"„Nemam pojma. Možda je htela da se napravi važi odgovorila je Nađa

slegnuvši ramenima. Izgledala je iscrpljeno, a ispod očiju je imala tamnepodočnjake. Činilo se da joj čitava situacija ide na živce jednako kao injemu.

„Hajde, sedi da jedemo", rekla je posegnuvši za kesom. Donela samnešto od Kineza."

Mada čitavog dana ništa nije jeo, miris ukusne hrane što je dopirao izkartonskih kutija, uopšte ga nije mamio. Ko bi sada mogao i da pomisli nahranu? Amelija nije izmislila to o slikama - nipošto, ni slučajno! Onaprosto nije bila tip devojke koja se pravi važna, tu Nađa uopšte nije bila upravu. Ćutke je gledao kako otvara jednu od kartonskih kutija, razdvajadrvene štapiće i počinje da jede.

„Policija me traži", rekao je.„Znam", odgovorila je punih usta. „A ja sve činim da ti pomogla."Tobijas je stegao usne. Dođavola, Nađi zaista nije mogao ništa da

prebaci. Ali potpuno ga je izluđivalo da bude ovako bespomoćan.Najradije bi krenuo da sam traži Ameliju. Jedino što bi ga uhapsili čimizađe. Nije mu preostalo ništa drugo nego da vežba strpljenje i da verujeNađi.

* * *Bodenštajn je zaustavio automobil na suprotnoj strani lice,u ugasio

motor i ostao da sedi za volanom. Odavde je video osvetljeni kuhinjski

prozor i mogao da posmatra, kako Kozima užurbano kreće tamo-amo. Jošuvek nije razgovarao sa Engelovom o Benkeu. Vest o sukobu se, naravno,po komesarijatu raširila kao požar. Nikola Engel je odobrila Benkeovususpenziju, ali Bodenštajn je sada imao ozbiljan problem sa osobljem. Nijenedostajao samo Benke, nego i Hase.

Dok se vraćao kući, Bodenštajn je razmišljao kako da se ponaša premaKozimi. Da samo bez reči spakuje svoje stvari i da nestane? Ne, morao jeda čuje istinu iz njenih usta. Nije osećao gnev, već samo beskrajnorazočaranje. Nakon nekoliko minuta oklevanja ustao je, izašao iz kola ipolako prešao ulicu mokru od kiše. Kuća koju su on i Kozima zajednosagradili, u kojoj je dvadeset godina živeo i bio srećan, u kojoj jepoznavao svaki kutak, iznenada mu je izgledala strana.

Svako veče se radovao kada je dolazio kući. Radovao se Kozimi ideci, psu i poslovima u bašti tokom leta, ali sada ga je od ulaska u kućuhvatala strava. Koliko dugo je već Kozima noću ležala u krevetu porednjega, a potajno čeznula za drugim muškarcem, koji ju je milovao, ljubio ispavao s njom? Samo da je danas nije video s tim tipom! Ali desilo se, isada je sve u njemu vikalo zašto? Otkad? Kako? Gde? Nikada ne bipoverovao da će jednom dospeti u takvu situaciju. Brak mu je bio dobar,sve dok... pa, sve dok se nije rodila Sofija. Posle toga se Kozimapromenila. Oduvek je bila nemirna, ali njene ekspedicije u daleke zemljesu njenu čežnju za slobodom i avanturom zadovoljavale dovoljno da jetokom ostatka godine mogla da podnese svakodnevicu. On je to znao, iprihvatao je njena putovanja bez pritužbi, mada je uvek mrzeo da se dugoodvaja od nje. Otkako se Sofija rodila, dakle nepune dve godine, Kozimaje bila kod kuće. Nikada mu nije dopustila da oseti da je nezadovoljna.Ali ako se osvrne unazad, primetio je promenu. Ranije se nikad nisusvađali, a sada se to često događalo. Uvek se radilo samo o sitnicama.Prebacivali su jedno drugom, odjednom su počeli da se uzajamnokritikuju. Bodenštajn je stajao pred kućnim vratima sa izvučenim ključem iiznenada i neočekivano u njemu se rasplamsao gnev. Kozima mu jenedeljama prećutkivala da je trudna. Ona se sasvim sama odlučila za todete, a njega je stavila pred svršen čin. Pritom je moralo da joj bude jasnoda će zbog bebe, bar neko vreme, morati da se odrekne svog skitačkogživota.

Otvorio je vrata. Pas je iskočio iz korpe i radosno ga pozdravio. Kadase na kuhinjskim vratima pojavila Kozima, Bodenštajnu je srce sišlo u

pete.„Zdravo." Nasmešila se. „Danas si stigao kasno. Jesi li već jeo?"Stajala je tu, u istom onom zelenom džemperu od kašmira koji je danas

nosila i u klubu Eboni, i izgledala je kao i uvek.„Ne", odgovorio je. „Nisam gladan."„Ako ipak ogladniš, u frižideru ima još ćufti i salate od makarona."Okrenula se da se vrati u kuhinju.„Danas nisi bila u Majncu", rekao je. Kozima je zastala i okrenula se.

Nije hteo da ga laže, pa je zato nastavio da govori, pre nego što je onamogla nešto da kaže. „Video sam te danas za vreme ručka u klubu Eboni.Sa Aleksanderom Gavrilovom. Molim te, ne poriči."

Prekrstila je ruke i pogledala ga. Vladala je potpuna tišina, a pas jeiznenada osetio napetost i tiho se vratio u svoju korpu.

„Proteklih nedelja skoro nikad nisi bila u Majncu", nastavio jeBodenštajn. „Pre nekoliko dana... vraćao sam se sa sudske patologije islučajno sam se u koloni automobila našao iza tebe. Pozvao sam te i videosam kako si se javila na telefon. A tvrdila si da si još uvek u Majncu."

Zaćutao je. U nekom zakutku srca još uvek se nadao da će mu,smejući se, ponuditi neko potpuno bezazleno objašnjenje. Ali ona se nijesmejala, nije poricala. Jednostavno je stajala tamo, prekrštenih ruku. Nitraga osećaju krivice.

„Kozima, molim te, budi iskrena." Glas mu je u sopstvenim ušimazvučao jadno. „Da li si... da li si... u vezi sa Gavrilovom?"

„Da", mirno je odgovorila.Svet mu se rušio, ali Bodenštajnu je pošlo za rukom da spolja ostane

jednako miran kao i Kozima. „Zašto?", upitao je mučeći samog sebe. „Ah,Olivere. Šta bi sad hteo da čuješ od mene?"

„Najradije istinu."„Letos sam ga slučajno srela, na nekakvoj izložbi u Visbadenu. Ima

kancelariju u Frankfurtu, planira jedan nov projekat i traži za njegasponzore. Nekoliko puta smo razgovarali telefonom. Imao je ideju da bihmožda mogla da snimim film o njegovoj ekspediciji. Znala sam da ti se tone bi svidelo, a i htela sam prvo da čujem šta je zamislio. Zato ti nisamispričala da sam se viđala s njim. A onda se u jednom trenutku prosto...desilo. Mislila sam da se neće ponoviti, ali onda...", prekinula je iodmahnula glavom.

Bilo mu je neshvatljivo da je mogla da se sastaje s drugim muškarcem

i da s njim započne vezu, a da on o tome ništa i ne sluti. Da li je biopreviše glup, previše pun poverenja, ili previše zaokupljen samim sobom?Pale su mu na pamet reči jedne pesme koja je u Rozalijinoj najgorojpubertetskoj fazi neprekidno odzvanjala po celoj kući. Šta on to ima štonemam ja? Reci mi pošteno šta je to, šta. Sada je prekasno, ali šta nisiimala? Takva cmizdrava pesma - a sada je odjednom sadržala u sebi takopuno istine. Bodenštajn je ostavio Kozimu da stoji gde se zatekla i uzstepenice se popeo u spavaću sobu. Da je ostao samo još minut duže,eksplodirao bi, urlao bi na nju, u lice bi joj rekao šta misli o avanturistimakao što je Gavrilov, koji počinju ljubavnu vezu sa udatim majkama maledece. Verovatno je svoju naklonost nesebično delio svuda po svetu, tajprobisvet! Otvorio je sve ormane s odećom, izvukao sa jedne od gornjihpolica putnu torbu i nasumično je napunio vešom, košuljama i kravatama,a odozgo bacio dva odela. Zatim je otišao u kupatilo i spakovao svojelične stvari u neseser. Samo deset minuta kasnije vukao je putnu torbu nizstepenice. Kozima je još uvek stajala na istom mestu kao i maločas.„Kuda ćeš?", upitala je tiho.

„Idem", odgovorio je ne gledajući je, otvorio kućna vrata i izašaonapolje u noć.

Petak, 21. novembar 2008.

U šest i petnaest minuta zvonjava mobilnog telefona probudila jeBodenštajna iz dubokog sna. Ošamućeno je pipao oko sebe da bi upaliosvetlo, sve dok se nije setio da se ne nalazi kod kuće, u svom krevetu.Loše je spavao i sanjao je svakakve gluposti. Dušek mu je bio previšemek, a perjani jorgan previše topao, tako da se naizmenično znojio ismrzavao. Telefon je i dalje uporno zvonio, nakratko prestao, pa seponovo oglasio. Bodenštajn se iskobeljao iz kreveta. Pipao je po mraku,bezuspešno pokušavajući da se snađe u nepoznatoj prostoriji, i prigušenoopsovao kada je palcem udario u nogu od stola. Konačno je pronašaoprekidač za svetlo kraj vrata, a ubrzo zatim i svoj mobilni telefon uunutrašnjem džepu sakoa koji je sinoć prebacio preko stolice.

Šumar je na parkiralištu kraj puta koji vodi kroz šumu ispod Ajhkopfa,negde između Rupertshajna i Kenigštajna, pronašao automobil i u njemuleš muške osobe. Odeljenje za prikupljanje dokaza već je krenulo, pa suga pitali da li bi svratio i sam pogledao. Naravno da bi - šta mu je drugopreostajalo. Odskakutao je natrag do kreveta, lica iskrivljenog od bola, iseo na ivicu. Jučerašnja zbivanja izgledala su mu kao ružan san. Skoročitav sat se vozio naokolo bez cilja, dok nije slučajno prošao poredprilaznog puta za plemićko imanje njegovih roditelja. Ni otac ni majka munisu postavljali pitanja kada se neposredno pre ponoći pojavio pred njimana kućnim vratima i zatražio da ga prime na jednu noć. Majka mu jerazmestila krevet u jednoj od gostinskih soba u potkrovlju i nije višeulazila u nju. Sigurno mu je već i po licu videla da nije svratio iz zabave.Bio im je zahvalan što ga ništa ne pitaju. Ne bi mogao da govori o tome, oKozimi i tom tipu.

Sa uzdahom je ustao, iščeprkao neseser s toaletnim priborom iz putnetorbe i otišao preko hodnika do kupatila. Bilo je majušno i ledeno ineprijatno ga je podsećalo na njegovo detinjstvo i mladost, u kojima jeluksuz bio nepoznata imenica. Njegovi roditelji su štedeli gde god sumogli, jer je novca uvek nedostajalo. Preko puta, u zamku u kom jeodrastao, tokom zimskih meseci su se grejale samo dve prostorije, dok susve ostale sobe bile samo „smlačene", kako je njegova majka imala običajda naziva temperaturu od jedva osamnaest stepeni. Bodenštajn jepomirisao svoju majicu i namrštio se. Morao je da se istušira. Čežnjivo je

pomislio na podno grejanje u svojoj kući i na meke peškire koji mirišu nalenor. Istuširao se rekordnom brzinom, obrisao se grubim, pocepanimpeškirom i drhtavim prstima se obrijao na bledoj neonskoj svetlostiormarića sa ogledalom. Dole u kuhinji je već sedeo njegov otac, pio jekafu za izgrebanim drvenim stolom i čitao Frankfurter Algemajne cajtung.

„Dobro jutro." Podigao je pogled i ljubazno pogledao sina. „Hoćeš i tikafu?"

„Dobro jutro. Baš bi mi prijala." Bodenštajn je seo, a njegov otacustao, izvadio šolju iz ormana i nasuo mu kafu.

Otac ga nikada nije pitao zbog čega se pojavio usred noći i prenoćio ugostinskoj sobi. Roditelji su mu oduvek bili štedljivi i kada se radi orečima. A ni on sam nije osećao nikakvu želju da u petnaest do sedamujutro priča o svojim bračnim problemima. Zato su otac i sin kafu popili uprećutnom razumevanju. U kući Bodenštajnovih se oduvek svakodnevnojelo i pilo iz majsenskog porcelana - opet iz štedljivosti. Porcelan je bioporodično nasleđe, pa nije bilo nikakvog razloga da se ne koristi ili da senabavlja neki nov. Verovatno bi bio od neprocenjive vrednosti da skorosvaki komad nisu, u međuvremenu, lepili više puta. I Bodenštajnovašoljica za kafu imala je jednu pukotinu i zalepljenu dršku. Kada je popiokafu, ustao je, ostavio šolju u sudoperu i zahvalio. Otac je klimnuoglavom i ponovo se vratio svojim novinama, koje je, dok su pili kafu,učtivo ostavio na stranu.

„Ponesi ključ", dobacio mu je preko novina. „Na čiviluku za ključevepored vrata imaš jedan s crvenim priveskom."

„Hvala", rekao je Bodenštajn i uzeo ključ. „Vidimo se kasnije."Otac je očigledno bio siguran da će se uveče ponovo vratiti ovamo.

* * *Farovi i treperava plava svetlost probijali su se kroz sumorno

novembarsko jutro u trenutku kada je Bodenštajn skrenuo na šumskoparkiralište odmah iza Nepomukove krivine. Parkirao je automobil izapatrolnih kola i izašao na put. Osetio je jesenji miris vlažne zemlje i truloglišća i setio se stihova jedne od malobrojnih pesama koje je znao napamet.Ko sada sam je, dugo sam će biti. I nemirno će gledati drveće i kada selišće stane zrakom viti. Osećaj napuštenosti ga je zaskočio kao besan pas,i morao je da napregne svu snagu da bi sebe naterao da nastavi da hoda,da obavlja svoj posao, mada bi se najradije zavukao u neku rupu.

„Dobro jutro", rekao je Kristijanu Kregeru, rukovodiocu Odeljenja zaprikupljanje dokaza, koji je upravo vadio svoju kameru. „Šta se to dešavaovde gore?"

„Verovatno se vest raširila preko policijskog radija", odgovorio jeKreger i široko se nasmejao odmahujući glavom. „Kao deca su!"

„Kakva se to vest proširila?" Bodenštajn još uvek ništa nije razumeo ičudio se prometu koji je ovde vladao. Iako je bilo tako rano, naparkiralištu je već stajalo pet policijskih interventnih vozila, a šesto jeupravo skretalo s puta. Bodenštajn je već izdaleka čuo galamu. Svipolicajci, kako oni u uniformama tako i oni u belim zaštitnim odelimaOdeljenja za prikupljanje dokaza, bili su izuzetno uzbuđeni.

„Ferari!", blistavih očiju mu je saopštio jedan od njih. „599 GTB,fjorano! Samo jednom sam video takav, na Međunarodnom sajmuautomobila!"

Bodenštajn se progurao kroz redove svojih kolega. Stvarno! Na samomkraju šumskog parkirališta, u svetlosti farova blistao je jarkocrveni ferariokružen sa petnaestak policajaca, koji su se više zanimali za prostor ispodhaube, broj konjskih snaga, gume, felne, obrtni momenat i ubrzanje ovogluksuznog sportskog vozila, nego za mrtvaca koji je sedeo na sedištuvozača. Auspusi su bili od blistavog hroma i debeli kao ruka, a iz jednogje vodilo crevo do prozora, iznutra pažljivo zadihtovanog srebrnom izolirtrakom.

„Ta stvar košta 250.000 evra", rekao je u tom trenutku jedan odmladih policajaca. „Ludilo, a?"

„Ovom je možda preko noći znatno opala cena", primetio je Bodenštajnsuvo.

„Kako to mislite?"„Možda vam je promaklo, ali na prednjem sedištu se nalazi leš."

Bodenštajn nije spadao u muškarce koji se potpuno izgube pri pogledu nacrveni sportski automobil. „Da li je neko proverio registarske tablice?"

„Da", začuo se iz pozadine glas mlade policajke, koja očigledno nijedelila oduševijenje svojih muških kolega. „Vozilo je registrovano na jednubanku u Frankfurtu."

„Hm." Bodenštajn je gledao kako Kreger snima fotografije i najzad,zajedno s kolegom, otvara vrata kraj vozačevog sedišta.

„Ekonomska kriza odnosi prve žrtve", primetio je neko. Zatim serasplamsala nova rasprava o tome koliko čovek mora mesečno da zarađuje

da bi mogao da otplaćuje rate za lizing ferarija fiorana. Bodenštajn jespazio kako na parkiralište skreće još jedno patrolno vozilo, praćeno sadva civilna automobila.

„Molim vas da zatvorite širi prostor parkirališta", naložio je mladojpolicajki, koja je imala viši čin od većine. „I molim vas da pošaljeteodavde kolege koji nemaju nikakvog posla."

Mlada žena je klimnula glavom i odlučno se bacila na zadatak.Nekoliko minuta kasnije parkiralište je bilo zatvoreno. Bodenštajn ječučnuo pored otvorenih prednjih vrata i posmatrao leš. Plavokosimuškarac je još bio mlad, koliko je mogao da proceni, negde u srednjimtridesetim godinama. Nosio je odelo i kravatu, a na ručnom zglobu skupsat. Glava mu je bila nagnuta u stranu, tako da je na prvi pogled izgiedaokao da spava.

„Dobro jutro, Bodenštajne", začuo je iza sebe poznat glas, pa seosvrnuo preko ramena.

„Dobro jutro, doktore Kirhofe." Ustao je i klimnuo glavom forenzičaru.„Pija nije ovde?"„Ne, danas me je pustila samog", odgovorio je Bodenštajn ironično.

„Da li vam nedostaje?"Kirhof se umorno nasmešio, ali nije odgovorio na ovu opasku. Činilo

se da nije raspoložen za zajedljive primedbe, što za njega nije bilouobičajeno. Oči su mu iza naočara bile crvene, i izgledalo je kao da ni onnoćas nije baš puno spavao. Bodenštajn ga je propustio i otišao preko doKregera; ovaj je upravo pretresao akten-tašnu koja je ležala na sedištusuvozača.

„I?", upitao ga je. Kreger mu je pružio pokojnikov novčanik.Bodenštajn izvuče ličnu kartu i ukoči se od zaprepašćenja. Još jednom jepročitao ime. Da li je moguće da je u pitanju obična slučajnost?

* * *Šefica odeljenja psihijatrije informisala je Piju o stanju Tisa

Terlindena, onoliko iscrpno koliko joj je Hipokratova zakletva todopuštala; Pija je bila više nego nestrpljiva da ga konačno vidi. Znala je dane sme da očekuje previše. Lekarka joj je napomenula da Tis verovatnoneće odgovarati na njena pitanja. Pija ga je neko vreme posmatrala krozprozorčić na vratima. Tis Terlinden je bio izrazito lep mladić s gustom,plavom kosom i čulnim ustima - spoljašnjost nije odavala s kakvim

demonima je prinuđen da se bori. O njegovim unutrašnjim patnjamaponešto su govorile samo njegove slike. Sedeo je za stolom u svetloj,prijatnoj prostoriji i predano slikao. Mada se pod uticajem lekova ponovosmirio, nisu mu davali oštre predmete kao što su olovke ili četkice, pa jezato morao da slika pastelama, ali činilo se da mu to ne smeta. Kada jePija ušla u prostoriju u pratnji doktorke i bolničara, nije podigao pogled.Lekarka je predstavila Piju i objasnila mu zbog čega je tu i da želi darazgovara s njim. Tis se još dublje nagao nad svoju sliku, a zatim senaglim trzajem zavalio unazad i stavio kredu kojom je slikao na sto.Šarene pastele nisu bile naprosto razbacane, on ih je precizno poredaojednu kraj druge, kao vojnike u stroju. Pija je sela na stolicu preko puta iposmatrala ga.

„Ameliji ništa nisam uradio", rekao je čudno jednoličnim glasom, prenego što je Pija mogla bilo šta da kaže. „Kunem se. Ameliji ništa nisamuradio, ništa uradio."

„Niko to i ne tvrdi", ljubazno je odgovorila Pija.Tisove ruke su nekontrolisano zalepršale, gornjim delom tela se ljuljao

napred-nazad, a pogled mu je ostao ukočen i uperen u sliku koja je ležalapred njim.

„Vi volite Ameliju i ona vas je često posećivala."Energično je klimnuo glavom.„Ja sam pazio na nju. Pazio na nju."Pija je razmenila poglede s lekarkom, koja je sedela malo po strani.

Tis je ponovo dohvatio jednu pastelu, nagao se nad sliku i nastavio daradi. Vladala je tišina. Pija je razmišljala koje bi još pitanje mogla da mupostavi. Lekarka joj je savetovala da s Tisom razgovara sasvim normalno,a ne kao s malim detetom. Ali pokazalo se da to nije baš tako jednostavno.

„Kada ste poslednji put videli Ameliju?"Nije odgovorio, samo je slikao kao opsednut, menjajući krede.„O čemu ste vi i Amelija razgovarali."Ovo je bilo potpuno drugačije od uobičajenog saslušanja. Po Tisovom

licu ništa se nije moglo zaključiti, mimika mu je bila kao kod mermernogkipa. Nije odgovarao ni na jedno pitanje, pa je Pija na kraju prestala da ihpostavlja. Minuti su prolazili. Lekarka joj je objasnila da autističnimljudima vreme ništa ne znači, jer žive u svom sopstvenom svetu. Potrebnoje strpljenje. U jedanaest sati je, međutim, bio Laurin pogreb na groblju uAltenhajnu, i tamo je trebalo da se nađe s Bodenštajnom. Kada se već

spremila da ustane i ode, razočarana, Tis Terlinden je neočekivano počeoda govori.

„Video sam je to veče, iz Adlerhorsta." Govorio je jasno i razgovetno,kratkim rečenicama. Nedostajala je samo melodija, tako da je zvučalo kaoda govori robot. „Stajala je u dvorištu pored ambara. Hteo sam da jepozovem, ali onda je došao... taj čovek. Pričali su i smejali se i otišli su uambar, da niko ne vidi šta rade. Ali ja sam ih video."

Pija je zbunjeno pogledala lekarku, ali ova je samo bespomoćno sleglaramenima. Ambar? Adlerhorst? I kakvog je to čoveka Tis video?

„Ali ne smem da govorim o tome", nastavio je, „jer će me smestiti udom. I onda moram tu da ostanem do smrti."

Iznenada je podigao glavu i pogledao je svetlim, plavim očima,jednako očajno kao i neki od likova na slikama u radnoj sobi doktorkeLauterbah.

„Ne smem o tome da govorim", ponavljao je, „ne smem o tome dagovorim. Inače će me smestiti u dom." Gurnuo je ka Piji sliku koju jenaslikao. „Ne smem da govorim. Ne smem da govorim."

Pogledala je sliku i sledila se. Devojka s dugom, crnom kosom. Čovekkoji beži. Drugi čovek, koji krstom udara crnokosu devojku po glavi.

„To nije Amelija?", tiho je upitala Pija.„Ne smem da govorim", prošaputao je promuklo. „Ne smem da

govorim. Samo slikam."Pijino srce je jače zalupalo kada je shvatila šta Tis pokušava da joj

objasni. Neko mu je zabranio da govori šta je video.Nije govorio o Ameliji. A ni slika nije prikazivala Ameliju, već Štefani

Šneberger i njenog ubicu!"Tis se ponovo okrenuo od nje, dohvatio je jednu kredu i predano

počeo da slika novu sliku. Izgledalo je da se potpuno povukao u sebe, crtelica su mu postale još napetije, ali prestao je da se ljulja napred-nazad.Pija je polako počela da shvata šta je ovaj čovek tokom proteklih godinapreživeo. Pritisli su ga i zapretili da nikom ne sme da ispriča ono što je prejedanaest godina video. Ali ko je to uradio? Iznenada joj je postalo jasno iu kakvoj opasnosti se Tis Terlinden nalazi ukoliko taj neko dozna šta jeupravo rekao policiji. Da bi ga zaštitila, morala je pred ovom lekarkom dase pravi da joj je sve to potpuno nerazumljivo.

„Pa", rekla je, „u svakom slučaju vam puno hvala." Ustala je, a lekarkai bolničar su učinili isto.

„Snežana mora da umre, rekli su", u tom trenutku je rekao Tis. „Aliniko joj više ne može ništa. Jer ja pazim na nju."

* * *Sitna kiša i magla nisu mogli da spreče nikoga iz Altenhajna da oda

poslednju poštu posmrtnim ostacima Laure Vagner. Parkiralište predCrnim konjem nije moglo da primi sve automobile. Pija je zato stala poredputa, izašla iz kola i brzim koracima se, uz zvuke posmrtnih zvona, uputilaka crkvi, gde ju je pod nadstrešnicom već očekivao Bodenštajn.

„Tis je onomad sve video", požurila je da mu ispriča novosti. „Stvarnoje naslikao slike, kao što je Amelija ispričala Tobijasu. Neko je na njegaizvršio pritisak. Rekli su mu da će ga smestiti u dom ako ikada budepričao o onom što je video."

„Šta je rekao o Ameliji?" Bodenštajn je bio nestrpljiv, što je bio znakda je naišao na nešto važno.

„Ništa. Samo da joj ništa nije uradio. Ali pričao je o Štefani, čak je inaslikao sliku."

Pija je iz tašne izvukla zgužvani list papira i pružila ga Bodenštajnu.Bacio je pogled na njega i namrštio se, a zatim je klimnuvši glavom

pokazao na krst. „To je dizalica za automobil kojom je ubijena."Pija je uzbuđeno klimnula glavom.„Ko mu je pretio? Možda njegov otac?"„To je moguće. Nije mu bilo drago da mu sin bude upleten u takav

zločin."„Tis nije umešan", usprotivila se Pija. „Samo je gledao."„Ne govorim o Tisu", odgovorio je Bodenštajn. Zvono je zamuklo.

„Jutros su me pozvali zbog jednog samoubistva. Čovek se ubio u svomautomobilu na parkiralištu kod Nepomukove krivine. A taj čovek je Tisovbrat, Lars Terlinden."

„Molim?", zabezeknula se Pija.„Da." Bodenštajn je klimnuo glavom. „Šta ako je Lars ubio Štefani, a

njegov brat je to video?"„Lars Terlinden je odmah nakon što je devojka nestala otišao na

studije u Englesku." Pija je pokušala da se seti hronologije događaja odseptembra 1997. Ime Tisovog brata se u starim dokumentima nijednomnije pojavilo.

„Možda je Klaudijus Terlinden na taj način sklonio sina od istrage. A

drugog sina je pritiskao da ćuti", pretpostavio je Bodenštajn.„Ali šta je Tis mislio time da Snežani više niko ne može ništa, jer on

pazi na nju?"Bodenštajn je slegao ramenima. Stvari nisu postajale jasnije, već samo

sve složenije. Obišli su crkvu i krenuli ka groblju. Ožalošćeni su seokupili pod otvorenim kišobranima napravivši krug oko otvorene rake, ukoju su u tom trenutku spuštali beli sanduk s buketom belih karanfila.Grobari su se povukli korak unazad, a sveštenik je počeo da govori.

Manfred Vagner je pušten iz istražnog zatvora kako bi prisustvovaopogrebu svoje najstarije ćerke i sada je okamenjenog lica stajao u prvomredu, pored žene i dva starija dečaka; dva policajca koja su ga pratilačekala su pozadi. Jedna mlada žena na tankim potpeticama projurila jepored Bodenštajna i Pije ne primetivši ih. Blistava plava kosa bila joj jeočešljana u jednostavnu punđu, a nosila je dobro ukrojen crni kostim ivelike naočari za sunce, uprkos magli i sumornom vremenu.

„Nađa fon Bredov", objasnila je Pija svom šefu. „Ona je odavde, izAltenhajna, i bila je drugarica Laure Vagner."

„Aha." Bodenštajn je u mislima bio negde drugde. „Uzgred budirečeno, Engelova mi je upravo obećala da će se pobrinuti za GregoraLauterbaha. Bio on ministar kulture ili ne, u subotu kada je Amelijanestala bio je u kolima s Terlindenom."

Pijin telefon je zazvrljao. Žurno ga je izvukla i sklonila se iza uglacrkve da ne bi privlačila prekorne poglede, pa se javila.

„Pija, ja sam", čula je Ostermanov glas. Nedavno si mi ispričala da ustarim dokumentima fale zapisnici sa saslušanja."

„Da, jesam."„Slušaj. Nije mi lako da ti ovo kažem, ali setio sam se da se Andreas

prilično zanimao za ta dokumenta. Jedno veče kada je zapravo bio nabolovanju ostao je kasno u kancelariji, a ja sam..."

Ostatak njegovih reči se iznenada izgubio u zavijanju sirene koja senalazila na krovu Crnog konja. Pija je rukom poklopila drugo uvo izamolila kolegu da govori glasnije.

Kada se začula sirena, trojica muškaraca su napustila ožalošćeni skup ipožurila ka parkiralištu, prošavši kraj Pije.

„.. .začudilo me je... recept... ali bio je u našoj kancelariji...", čula jekako Osterman govori. „...Nema pojma... pitao sam ga... šta je to?"

„Sirena." Pija se jako trudila da čuje šta joj Osterman govori.

„Verovatno je negde izbio požar. Dakle, ponovi mi još jednom. Šta je bilosa Andreasom?"

Osterman je ponovio ono što je prethodno već rekao. Pija je slušala inije mogla da veruje.

„To bi bilo neverovatno", rekla je. „Hvala ti. Vidimo se kasnije."Vratila je telefon u džep i zamišljeno krenula ka Bodenštajnu.

* * *Tobijas Sartorijus je prošao pored ambara i ušao je u nekadašnju štalu

za krave. Čitav Altenhajn je bio na groblju, dakle niko ga neće videti, pačak ni komšija Paške, taj matori koji je uvek morao sve da zna. Nađa ga jepustila da izađe iz kola gore, kod zadnjeg ulaza na imanje, a ona seodvezla na groblje da bi prisustvovala Laurinom pogrebu. Tobijas jezatvorio vrata mlekara i ušao u kuću. Osećaj da mora da se krije bio jeužasan. Nije bio stvoren za takav život. Upravo kada je hteo da krene uzastepenice, na kuhinjskim vratima se bez glasa, kao senka, pojavio njegovotac.

„Tobijase! Hvala bogu!", uspeo je da kaže. „Toliko sam se brinuo zatebe! Gde si bio?"

„Tata." Tobijas je zagrlio oca. „Bio sam kod Nađe. Panduri mi sigurnoništa ne bi verovali i odmah bi me uhapsili."

Hartmut Sartorijus je klimnuo glavom.„Hteo sam samo da uzmem nešto odela. Nađa je otišla na sahranu, pa

će me kasnije pokupiti."Tek sada mu je palo na pamet da je radni dan, a otac je pre podne kod

kuće, a ne na poslu.„Otpustili su me." Hartmut Sartorijus je slegao ramenima. „Uz neki

banalan izgovor. Moj šef je zet Dombrovskih."Tobijas je shvatio. Grlo mu se steglo. Sada je bio kriv još i za to što

su mu otpustili oca.„Ma, i tako sam hteo da dam otkaz", rekao je Hartmut Sartorijus.

„Hoću da opet stvarno kuvam, a ne samo da odmrzavam onu smrznutuhranu i da je tovarim na tanjire." A onda kao da se nečega setio. „Danas tije stiglo nekakvo pismo."

Okrenuo se i otišao u kuhinju. Tobijas je pošao za njim. Na pismu nijebilo imena i adrese pošiljaoca. Najradije bi ga odmah bacio u đubre.Verovatno su opet samo psovke i vulgarnosti. Seo je za kuhinjski sto,

pocepao kovertu i rasklopio papir otmene bež boje. Zbunjeno je posmatraozaglavlje nekakve švajcarske banke, a zatim počeo da čita rukom ispisantekst. Već prvi redovi su ga pogodili kao udarac pesnice u stomak.

„Od koga je?", raspitivao se otac. Napolju je protutnjao vatrogasnikamion sa rotacionim plavim svetlom i sirenom, pa su zazvečala prozorskastakla. Tobijas je progutao knedlu i podigao pogled.

„Od Larsa", rekao je promuklim glasom. „Od Larsa Terlindena."

* * *Kapija koja je vodila na imanje Terlindenovih stajala je širom

otvorena. Oštar miris požara prodirao je čak i kroz zatvorene prozoreautomobila. Vatrogasna vozila su prelazila preko travnjaka i ostaviladuboke tragove na mokrom tlu. Ali nije gorela vila, već zgrada koja senalazila daleko pozadi na velikom imanju. Pija je ostavila automobil naplatou ispred kuće i krenula sa Bodenštajnom ka mestu požara. Gust dimim je naterao suze na oči. Vatrogasci su izgleda već savladali vatru, nigdese više nije video plamen, već samo gusti, crni oblaci dima kako izlazekroz prozore. Kristina Terlinden je bila u crnini, očigledno je bila nasahrani, ili je upravo htela tamo da krene kada je primetila vatru.Zapanjeno je posmatrala čitav događaj, gomilu vatrogasnih creva ivatrogasaca koji su gazili leje za cveće i uništavali travnjake. Pored nje jestajala komšinica, Danijela Lauterbah, a Bodenštajn se, kada ju je video,setio jednog svog čudnog sna od prošle noći. Okrenula se, baš kao da jemogla da čuje njegove misli, i prišla njemu i Piji.

„Zdravo", rekla je Danijela hladno i bez traga osmeha. Njenebezizražajne oči boje lešnika danas su delovale kao smrznuta čokolada.„Da li je poseta Tisu bila uspešna?"

„Ne", odgovorila je Pija. „Šta se ovde dešava? Kakva to zgrada gori?"„Staklena bašta. Tisov atelje. Kristina puno brine kako će Tis

reagovati kada sazna da su mu sve slike izgorele."„Nažalost, za gospođu Terlinden imamo još loših vesti", rekao je

Bodenštajn. Danijela Lauterbah je podigla svoje lepo oblikovane obrve.„Teško da može da bude mnogo gore", odgovorila je s primetnom

oštrinom u glasu. „Čula sam da Klaudijusa još uvek držite u zatvoru. Zbogčega?"

Bodenštajn je na trenutak bio u iskušenju da počne da se pravda i da jezamoli za razumevanje, ali Pija ga je preduhitrila.

„Imamo svoje razloge", odgovorila je. „Nažalost, gospodi Terlindenmoramo da saopštimo da je njen sin sebi oduzeo život."

„Šta? Tis je mrtav?" Doktorka Lauterbah je pogledala Piju. Da li joj jeu pogledu na trenutak blesnulo olakšanje, pre nego što joj se licem raširilazabrinutost? Baš čudno.

„Ne, nije Tis", odgovorila je Pija. „Lars."Bodenštajn je pustio Piju da govori. Nerviralo ga je to što mu je toliko

stalo do blagonaklonosti Danijele Lauterbah. Da li je u pitanju bila toplinapuna razumevanja koju je prema njemu pokazala, a u kojoj je on, u svomsadašnjem duševnom stanju, bio sklon da vidi i nešto čega nema? Nijemogao da otrgne pogled od njenog lica i želeo je, što je bilo sasvimbesmisleno, da mu se ona osmehne.

„Otrovao se izduvnim gasovima u svom automobilu", rekla je Pija.„Jutros smo pronašli njegovo telo."

„Lars? Gospode bože."Kada je postala svesna kakva nova loša vest stiže njenoj prijateljici

Kristini, led u očima doktorke Lauterbah se rastopio. Delovala jebespomoćno, ali ubrzo se sabrala.

„Ja ću joj reći", rekla je odlučno. „Bolje je tako. I pobrinuću se za nju.Pozovite me kasnije telefonom."

Okrenula se i otišla do prijateljice, koja sve vreme nije skidala oči sazgrade koja je gorela. Danijela Lauterbah je obema rukama obgrlilaprijateljicu oko ramena, a zatim joj se tiho obratila. Kristina Terlinden jeprigušeno kriknula i zateturala se, ali Danijela ju je čvrsto držala.

„Hajdemo", rekla je Pija. „Njih dve će se već snaći.Bodenštajn je otrgao pogled od prizora dveju žena i krenuo za Pijom

kroz opustošeni park. Upravo kada su stigli do automobila, prišla im jejedna žena za koju nije odmah mogao da se seti ko je.

„Dobar dan, gospođo Frelih", pozdravila je Pija Amelijinu maćehu.„Kako ste?"

„Nisam dobro", priznala je. Bila je veoma bleda, ali delovala jepribrano. „Htela sam da se kod gospođe Terlinden raspitam šta se ovdedesilo, ali onda sam videla vaš automobil. Imate li nekakvih novosti? Da lije vaša koleginica mogla nešto da uradi sa onim slikama?"

„Kakvim slikama?", pitala je Pija zapanjeno. Barbara Frelih jezbunjeno prelazila pogledom između Pije i Bodenštajna.

„A... ali juče je kod mene bila vaša koleginica", promucala je.

„Rekla... rekla je da ste je vi poslali. Zbog slika koje je Tis dao Ameliji."Bodenštajn i Pija su brzo razmenili poglede.„Nismo nikoga poslali", odgovorila je Pija i namrštila se. Čitava ova

stvar postajala je sve čudnija!„Ali ta žena je rekla...", započela je Barbara Frelih, da bi zatim

bespomoćno zamukla.„Da li ste videli slike?", pitao je Bodenštajn.„Ne... Pretražila je čitavu sobu i pronašla je vrata ispod tapeta iza

komode. A iza njih je stvarno bila rolna sa slikama. Mora da ih je Amelijatamo sakrila... Ali nisam videla šta je na slikama. Ta gospođa ih je ponelasa sobom, htela je čak i da mi da priznanicu."

„Kako je izgledala naša navodna koleginica?", raspitivala se Pija.Barbara Frelih je izgleda počela da shvata da je napravila grešku.

Ramena su joj se opustila i morala je da se nasloni na blatobranautomobila, dok je usta pritisla pesnicom. Pija joj je prišla i obgrlila je okoramena.

„Imala je... policijsku legitimaciju", prošaputala je Amelijina maćehaboreći se sa suzama. „Bila je... tako ljubazna i puna razumevanja. Ona...ona... rekla je da ćete pomoću tih slika pronaći Ameliju, a meni je samo tobilo važno!"

„Ne razmišljajte više o tome", pokušala je Pija da je uteši. „Možete lida se setite kako je žena izgledala?"

„Tamna, kratka kosa. Naočari. Vitka." Barbara Frelih je skupilaramena. Oči su joj bile ispunjene golim strahom. „Mislite li da je Amelijajoš uvek živa?"

„Ama, sasvim sigurno", odgovorila je Pija, mada uopšte nije bilaubeđena u to. „Pronaći ćemo je. Nemojte previše da brinete."

* * *„Na Tisovim slikama je prikazan pravi ubica, sigurna sam", rekla je

Pija nešto kasnije svom šefu dok su sedeli u automobilu i vozili se upravcu Nojenhajna. Dao ih je Ameliji da ih čuva, ali Amelija je napravilagrešku i ispričala nekome o tome."

„Tačno." Bodenštajn je mračno klimnuo glavom. „TobijasuSartorijusu. A on je kod Frelihovih poslao nekoga da donese slike.Verovatno ih je već odavno uništio."

„Ali Tobijasu bi bilo svejedno ako je na slikama prikazan on",

usprotivila se Pija. „On je već izdržao kaznu. Šta bi sad moglo da mu sedesi? Ne, nikako, to mora da je neko drugi, neko kome je mnogo stalo dase te slike nikada ne pojave."

„A ko?"Piji je bilo teško da izgovori svoju sumnju. Shvatila je da je prvi utisak

koji je stekla o Klaudijusu Terlindenu bio potpuno pogrešan.„Tisov otac", rekla je.„To je moguće", potvrdio je Bodenštajn. „Ali može da bude i neko

koga uopšte ne uzimamo u obzir, jer ga ne poznajemo. Ovde moraš daskreneš levo."

„Kuda se uopšte vozimo?" Pija je dala levi žmigavac, sačekala daprođu vozila iz suprotnog smera i skrenula u jednu ulicu.

„Kod Hasea", odgovorio je Bodenštajn. „Živi u poslednjoj kući levo,gore na rubu šume."

Kada mu je Pija nešto ranije ispričala za Ostermanov telefonski poziv,Bodenštajn ju je saslušao bezizražajnog lica, ali izgleda da je hteo to daispita bez oklevanja. Nešto kasnije su se zaustavili pred kućicom smaleckom baštom, za koju je znala da će je Andreas Hase otplatiti onogdana kad bude otišao u penziju. Redovno je to spominjao, negodujući zbogplata u javnoj službi, koje su, prema njegovom mišljenju, bile bedne. Izašlisu iz kola i došli do kućnih vrata. Bodenštajn je pozvonio. Otvorio im jesam Hase. Čim ih je video, prebledeo je i oborio glavu. Osterman je,dakle, bio potpuno u pravu. Neverovatno.

„Smemo li da uđemo?", pitao je Bodenštajn. Ušli su u mračnopredsoblje prekriveno izlizanim linoleumom. U vazduhu se osećao mirishrane, pomešan s dimom cigareta. Čuo se radio. Hase je zatvorio vratakoja su vodila prema kuhinji. Ni na trenutak nije probao da poriče, već jeodmah sve priznao.

„Prijatelj me je zamolio za uslugu", rekao je s nelagodnošću. „Misliosam da neće biti ništa strašno."

„Andrease, čoveče, zar si poludeo?" Pija je bila van sebe. „Uzeo sizapisnik iz dokumenata?"

„Nisam mogao da znam da ta stara dokumenta još imaju nekakavznačaj", odgovorio je sumorno. „Hoću da kažem, sve je to prastaro, cela tastvar je odavno okončana..." Kada je shvatio šta govori, zaćutao je.

„Vi znate šta to znači", rekao je Bodenštajn ozbiljno. „Moraću da vassuspendujem i da protiv vas pokrenem disciplinski postupak. Gde su

dokumenta?"Hase je bespomoćno odmahnuo rukom. „Uništio sam ih."„A zašto?" Pija nije mogla da shvati ono što je upravo čula. Zar je

stvarno mislio da niko neće primetiti?„Pija, taj Sartorijus je ubio dve devojke, a sumnjičio je sve ostale - čak

i svoje drugove i njihovog profesora! Video sam ja tog tipa onomad, odsamog početka sam učestvovao u istrazi! To je jedna hladnokrvna svinja -a sada hoće opet da zakuva celu tu priču i da se..."

„Ali to uopšte nije tačno!", upala mu je u reč Pija. „Ja sam ta koja jepočela da sumnja. Tobijas Sartorijus nema s tim nikakve veze!"

„Kako se zove taj prijatelj koji te je zamolio za tako problematičnuuslugu?", hteo je da zna Bodenštajn. Hase se najpre malo ustezao.

„Gregor Lauterbah", priznao je na kraju i oborio glavu.

* * *Crni konj je bio dupke pun. Posle sahrane celo selo se iskupilo na

daći, ali uz kafu i sendviče nije se toliko pričalo o Lauri Vagner, koliko opožaru kod Terlindenovih, uz pretpostavke i nagađanja. MihaelDombrovski je bio šef vatrogasaca u dobrovoljačkom vatrogasnomdruštvu Altenhajna i predvodio je akciju gašenja požara. Na povratku udepo vatrogasne opreme svratio je do Crnog konja, a u kosi i odeći jošuvek je nosio miris dima i vatre.

„Policija polazi od toga da je požar podmetnut", ispričao je svojimdrugovima Feliksu Piču i Jergu Rihteru, koji su smrknutih lica sedeli zamalim stolom u uglu. „Jedino se pitam zašto bi neko zapalio baštenskušupu?" Tek sada mu je u oči palo sumorno raspoloženje njegovih drugova.„Šta je to s vama?"

„Moramo da nađemo Tobija", odgovorio je Jerg. „I da jednom zauvekzavršimo čitavu ovu stvar."

Feliks je klimnuo glavom sa odobravanjem.„Kako to misliš?", pitao je Mihael.„Zar ne vidiš da ovo ovde opet počinje? Isto kao i onda." Jerg Rihter je

već zagriženu zemičku sa sirom vratio na tanjir i zgađeno odmahnuoglavom. „Ne mogu još jednom da prođem kroz to."

„Ni ja", priznao je prijatelju Feliks. „Zapravo, ništa drugo nam nepreostaje."

„Jeste li sigurni?" Mihael je pogledom nelagodno prelazio s jednog na

drugog. „Znate šta to znači. Za svakoga od nas."Feliks i Jerg su klimnuli glavama. Bili su svesni težine onoga što su

naumili.„Šta Nada kaže?"„Ne možemo više da se obaziremo na to", rekao je Jerg i duboko

udahnuo. „Ne možemo više da čekamo. Inače bi se mogla desiti još nekanesreća."

„Bolje užasan kraj, nego užas bez kraja", složio se Feliks. „Sranje."Mihael je protrljao lice. „Ja to ne mogu! Ja... hoću da kažem... bilo je takodavno. Zar ne možemo prosto da pustimo to?"

Jerg ga je netremice posmatrao, a zatim je odlučno odmahnuo glavom.„Ja ne mogu. Nađa je na groblju upravo rekla da je Tobi kod kuće.

Idem sada kod njega i učiniću kraj svemu tome."„Idem i ja", rekao je Feliks.Mihael je još uvek oklevao, očajnički tražeći neku mogućnost da se

izvuče. „Ja moram kasnije još jednom da odem na mesto požara", rekao jekonačno.

„To možeš. Kasnije", odgovorio je Jerg. „Neće toliko dugo trajati.Hajde, idemo."

Danijela Lauterbah je prekrstila ruke na grudima i posmatrala svogmuža s mešavinom neverice i prezira. Kada se vratila od komšinice, sedeoje za kuhinjskim stolom, a lice mu je bilo sivo i kao da je mnogo godinaostario. Nije stigla ni da skine jaknu, a on je već počeo da priča - opretećim pismima, mejlovima i fotografijama. Reči su tekle iz njega kaovodopad, gorke, očajne, prepune straha i samosažaljenja. Slušala je i nijega prekidala, ćutke i sa sve većom nevericom. Od njegove poslednjemolbe potpuno je izgubila moć govora. U kuhinji je prilično dugo vladalapotpuna tišina.

„I šta ti sad očekuješ od mene?", upitala je hladno. „Bog zna da sam tionomad pomogla i više nego dovoljno."

„Voleo bih da nisi to uradila", odgovorio je tupo. Na ove reči obuzeoju je gnev, neobuzdani, vreli gnev koji je svih ovih godina dremao negdeduboko u njoj. Šta sve nije uradila za njega, za tog slabića ibeskičmenjaka, tog lažova, koji je umeo samo da izigrava velikog čoveka ida drži lepe govore! Čim bi se našao u škripcu, dopuzio bi do nje i cvilećise hvatao za njenu suknju. Ranije joj se sviđalo što je slušao njene savete imolio je za pomoć kad nije znao šta da radi. On je bio njen lepi

čarobnjakov učenik, njen izvor mladosti, bio je njeno delo. Prilikom prvogsusreta, pre više od dvadeset godina, brzo je uočila talente tadadvadesetjednogodišnjeg Lauterbaha. Ona je već bila uspešna doktorka,dvadeset godina starija od njega i dobro obezbeđena zahvaljujućipristojnom nasledstvu. Najpre ga je smatrala samo za razonodu u krevetu,ali zatim je siromašnom radničkom sinu finansirala i studije, upoznala gasa umetnošću, kulturom i politikom. Zahvaljujući svojim vezama,obezbedila mu je posao gimnazijskog profesora, utrla mu put koji vodi upolitiku; položaj ministra kulture predstavljao je krunu ovog poduhvata.Ali nakon one stvari od pre jedanaest godina trebalo je da ga izbaci izkuće. Nije bio vredan svega što je za njega činila. Nezahvalni slabić, kojisve do danas nije umeo da ceni njene napore i njena ulaganja.

„Da si me onda poslušao i da si dizalicu za kola zakopao u sumi,umesto da je hvataš golim rukama i bacaš u Sartorijusovu cisternu, ništase ne bi desilo", rekla je. „Ali ti si hteo da budeš pametniji. Zbog tebe jeTobijas otišao u zatvor. Zbog tebe, a ne zbog mene!"

Pod njenim rečima savijao se kao pod udarcima biča. „Pogrešio sam,Dani! Bio sam pod tolikim pritiskom, gospode bože!"

„Spavao si s maloletnom učenicom", podsetila ga je ledenim glasom.„A sada mi tu sasvim ozbiljno tražiš da uklonim svedoka, koji je uz to joši moj pacijent i sin naših suseda! Kakav si ti to čovek?"

„Ja to uopšte ne tražim od tebe", prošaputao je Gregor Lauterbah.„Samo hoću da razgovaram s Tisom. Samo to. On prosto mora i dalje daćuti. Ti si njegova doktorka, tebe će pustiti da ga posetiš."

„Ne." Danijela Lauterbah je odlučno odmahnula glavom. „Neću u tomeda učestvujem. Pusti momka na miru, i tako mu je dovoljno teško. Sve usvemu, verovatno bi najbolje bilo ako bi se ti na neko vreme sklonio svidika. Odvezi se u kuću u Dovilu dok se ovde situacija ne smiri."

„Policija je uhapsila Klaudijusa", pobunio se Gregor Lauterbah.„Znam." Klimnula je glavom. „I pitam se zbog čega. Šta ste Klaudijus i

ti stvarno radili u subotu uveče?"„Molim te, Dani", preklinjao je. Skliznuo je sa stolice i pao na kolena

pred njom. „Pusti me da razgovaram s Tisom."„Neće ti odgovoriti."„Možda ipak hoće. Ako ti budeš bila tamo."„Tek onda neće." Gledala je muža, koji je klečao pred njom kao

nekakav preplašeni mali dečak. Lagao ju je i varao, i to neprestano.

Prijatelji su joj još pre venčanja govorili da će biti tako. Gregor je biodvadeset godina mlađi, sjajno je izgledao, bio je odličan govornik iposedovao je harizmu. Devojke i žene su ga obožavale jer su u njemuvidele nešto što nije bio. Jedino je ona znala koliko je zapravo slab. I iztog znanja i iz njegove zavisnosti crpla je svoju snagu. Oprostila mu je poduslovom da tako nešto ne sme nikada više da se ponovi. Odnos saučenicom je morao da bude tabu. Nasuprot tome, njegove ljubavnice kojesu se stalno smenjivale nisu je zanimale, sve ju je to čak i zabavljalo.Samo je ona znala njegove tajne, njegove strahove i komplekse, poznavalaga je mnogo bolje nego što je sam sebe poznavao.

„Molim te", ponovo je moljakao i molećivo je gledao široko otvorenihočiju. „Pomozi mi, Dani. Ne ostavljaj me na cedilu! Pa ti znaš šta svemogu da izgubim!"

Danijela Lauterbah je duboko uzdahnula. Njena odluka da mu ovogaputa neće pomoći rasplinula se. Kao i uvek. Nikada nije mogla dugo da seljuti na njega. A ovog puta je zaista mnogo toga bilo na kocki, tu je imaopravo. Nagla se ka njemu, potapšala ga po glavi i zaronila prste u njegovugustu, meku kosu.

„Dobro", rekla je. „Videću šta mogu da uradim. Ali sad spakuj svojestvari i odvezi se na nekoliko dana u Francusku, dok sve ne bude sređeno,važi?"

Podigao je pogled ka njoj, dohvatio joj ruke i izljubio ih.„Hvala ti", šaputao je. „Hvala ti, Dani. Stvarno ne znam šta bih bez

tebe."Nasmešila se. Gnev prema njemu je presahnuo. Osetila je kako u njoj

narasta jedna duboka, mirna radost. Sve je bilo dovedeno u ravnotežu, onaće lako ukloniti spoljnu smetnju - sve dok Gregor bude umeo da ceni onošto čini za njega.

* * *„Ministar kulture?" Pija je od svog kolege očekivala sasvim drugačiji

odgovor i bila je zbunjena. „Otkud ga ti poznaješ?"„Moja žena je nekakva rođaka njegovoj", objasnio je Andreas Hase.

„Stalno smo se sretali na raznim porodičnim slavljima. A pored toga smo iobojica članovi muškog pevačkog društva u Altenhajnu."

„Ma, sjajno", rekao je Bodenštajn. „Nemam reči koliko ste merazočarali, Hase."

Andreas Hase ga je pogledao i prkosno isturio bradu. „Stvarno?",odgovorio je drhtavim glasom. „Uopšte nisam znao daja vas mogu darazočaram, toliko ste se malo interesovali za mene."

„Molim?" Bodenštajn je podigao obrvu.A onda je iz Hasea sve pokuljalo, jer mu je konačno postalo jasno da

su mu dani u Odeljenju za krvne i seksualne delikte svakako odbrojani.„Još nikad niste sa mnom progovorili više od tri rečenice. Trebalo je

da ja budem šef u KII, ali onda ste iz Frankfurta došli vi, umišljeni inadmeni, i odmah ste sve izvrnuli naglavce, kao da sve ono što smo miglupi seoski policajci pre toga radili nije valjalo. Vama uopšte nije stalo nido koga od nas! Mi smo samo glupi panduri, a milostivi gospodin fonBodenštajn je kilometrima iznad nas!", roptao je Hase. „Videćete vi šta ćeispasti od toga. Već se pošteno radi na tome da vam izmaknu stolicu nakojoj sedite."

Bodenštajn je gledao u Hasea kao da mu je ovaj pljunuo u lice. Pija jeprva uspela ponovo da progovori.

„Ma jesi li poludeo?", napala je kolegu. Ovaj se samo gorko nasmejao.„I ti se pazi. U komesarijatu već odavno svi znaju da se vas dvoje

potajno muvate! To je u najmanju ruku jednako kršenje propisa kao iFrankov dodatni posao, o kome milostivi gospodin takođe nikad ništa niječuo!"

„Ama, zaveži!", odbrusila mu je Pija. Hase se lukavo iscerio.„Znao sam ja od početka šta se tu radi. Drugi su ukapirali tek otkad

ste prešli na ti."Bodenštajn se bez pozdrava okrenuo i napustio kuću. Pija je rekla

Haseu još nekoliko prilično neljubaznih rečenica, a zatim je krenula zašefom. Nije bio u automobilu. Krenula je niz put i pronašla ga kako gore,na rubu šume, sedi na nekoj klupi, lica zarivenog u šake. Pija je kratkooklevala, da bi zatim ipak otišla gore i bez reči sela pored njega na klupu,koja je blistala od kapljica magle.

„Ama ne slušaj lupetanje tog ogorčenog, frustriranog idiota", rekla je.Bodenštajn je samo sedeo i nije ništa odgovarao.

„Da li još uopšte bilo šta radim kako treba?", promrmljao je tupo posleizvesnog vremena.

„Hase spletkari s ministrom kulture i krade zapisnike iz dokumenata,Benke godinama potajno radi u nekoj krčmi, a ja za to ne znam, moja žename već mesecima vara s drugim muškarcem..."

Podigao je glavu, a Pija je zanemela kada je videla izraz dubokogočajanja na njegovom licu.

„Kako je moguće da ja sve to ne vidim? Jesam li stvarno tolikonadmen? I kako još uopšte treba da radim svoj posao, ako ne mogu više dasredim ni sopstveni život?"

Pija je posmatrala oštre crte njegovog profila i osetila istinskosažaljenje. Ono što su Hase i drugi doživljavali kao umišljenost inadmenost bio je naprosto Bodenštajnov stil. On se nije mešao, nikada nijepokazivao svoj autoritet. Čak i kada je bio više nego radoznao, nikada nijesvojim saradnicima postavljao neumesna pitanja. To nije bilaravnodušnost, nego suzdržanost.

„Pa ni ja nisam znala za Benkeov posao", rekla je Pija tiho. „Aiznenadilo me je i to da je Hase ukrao zapisnike." Iscerila se. „A ništanisam slutila ni o tajnoj vezi koju nas dvoje održavamo."

Bodenštajn je ispustio nekakav neodreden zvuk, između smeha iuzdaha. Zatim je obeshrabreno odmahnuo glavom.

„Imam osećaj da mi se čitav život raspada." Zurio je ispred sebe. „Nemogu više da mislim ni na šta drugo osim na to da me Kozima vara sdrugim. Zbog čega? Šta joj je nedostajalo? Jesam li negde pogrešio?"

Nagao se napred i ukrstio šake iza glave. Pija se ugrizla za usnu. Šta bitrebalo da mu kaže? Da li je za njega u ovoj situaciji uopšte bilo nekakveutehe? Nakon kraćeg oklevanja, stavila mu je ruku na nadlanicu i nežno jestegla.

„Možda si negde i pogrešio", rekla je. „Ali ako u vezi ima problema,nikada nije kriv samo jedan. Umesto da tražiš objašnjenja, bolje bi bilo darazmisliš o tome šta ćeš dalje."

Bodenštajn je protrljao vrat i ustao.„Morao sam da pogledam u kalendar da bih se setio kada sam

poslednji put spavao s njom", rekao je sa iznenadnom ogorčenošću. „Ali touopšte nije jednostavno s malim detetom, koje ti stalno utrčava u krevet."

Piji je postalo neprijatno. Mada je njihov odnos tokom protekle godinepostao mnogo bliskiji nego ranije, ipak joj je još uvek bilo neugodno da sasvojim šefom razgovara o tako intimnim stvarima. Izvadila je paklucigareta iz džepa jakne i ponudila ga. Poslužio se, zapalio cigaretu,povukao par dimova i nastavio da govori.

„Koliko to već traje? Koliko sam noći ležao pored nje kao budala,ništa ne sluteći, dok je ona mislila na drugog? Razbolim se kad pomislim

na to!"Aha, očajanje se postepeno pretvara u gnev. To je dobro! Pija je

takođe zapalila cigaretu.„Prosto je pitaj", posavetovala ga je. „Najbolje je da je pitaš odmah.

Onda nećeš više morati da se praviš lud."„A onda? Ako mi kaže istinu? O, sranje! Najradije bih i ja nju...",

prekinuo je i zgazio cigaretu potpeticom.„Pa onda to i uradi. Možda ćeš se osećati bolje."„Ma kakve mi ti to savete daješ?" Bodenštajn je iznenađeno pogledao

Piju, a ugao usta mu se trzao u nagoveštaju smeška.„Pa, izgleda da su to jedini koje dobijaš", odgovorila je. „U školi sam

jednom imala dečka koji je raskinuo sa mnom. Bila sam toliko nesrećna dasam želela da se ubijem. Moja drugarica Mirijam me je naterala da s njompođem na neku žurku, a tamo sam naletela na nekog tipa koji mi seneprestano udvarao. Da samo znaš koliko sam se bolje osećala posle toga.Što bi rekli, i druge majke imaju sinove. Odnosno, u tvom slučaju, ćerke."

Bodenštajnu je zazvonio mobilni telefon. Najpre nije obraćao pažnju,ali na kraju ga je uz uzdah izvadio iz džepa i javio se.

„Fahingerova", rekao je Piji. „Zvao je Hartmut Sartorijus. Tobijas sevratio kući." Ustao je sa klupe.

„Nadam se da ćemo ga ipak uhvatiti. Sartorijus je zvao još pre dvasata, ali dežurni je tek sada rekao Fahingerovoj."

Kapija koja je vodila u dvorište Sartorijusovih bila je širom otvorena.Prešli su dvorište i zazvonili na vrata, ali ništa se nije dogodilo.

„Vrata su samo prislonjena", primetila je Pija i gurnula ih.„Alo?", povikala je. „Gospodine Sartorijuse?"Odgovora nije bilo. Krenula je nekoliko koraka kroz hodnik i pozvala

još jednom.„Verovatno je ponovo nestao." Razočarano se okrenula i prišla

Bodenštajnu, koji je čekao kraj kućnih vrata. „A ni otac mu nije tu. Kakvosranje."

„Hajde da pogledamo napolju u dvorištu." Bodenštajn je izvukaomobilni telefon. „Pozvaću pojačanje."

Pija je pogledala po kući. Tobijas Sartorijus se na dan sahrane LaureVagner ponovo vratio u Altenhajn. Naravno da nije bio na groblju, ali zavreme sahrane planuo je atelje Tisa Terlindena, a požar je bio podmetnut,kako su ustanovili vatrogasci i kolege iz Odeljenja za požare. Sumnja da je

Tobijas zapalio staklenu baštu, a zatim ponovo nestao, prosto se nametala.„...bez sirene, jeste li razumeli?", čula je Pija Bodenštajna. Sačekala je

da ponovo dođe do nje.„Tobijas je znao da je celo selo na groblju i mogao je neprimećeno da

podmetne požar", izrazila je Pija sumnju. „Jedino ne razumem zbog čeganas je njegov otac pozvao."

„Ne razumem ni ja", priznao je Bodenštajn. Osvrtao se posmatrajućidvorište. Prilikom ranijih poseta kapija i sva vrata uvek su bili pažljivozatvoreni, što je nakon svih onih pretnji i napada na Tobijasa bilo irazumljivo. Kako to da je sada sve stajalo širom otvoreno? Tek što suzašli iza ugla kuće, opazili su nekakav pokret daleko gore u dvorištu. Dvačoveka su nestala kroz gornju kapiju, a nešto kasnije zalupila su se vrataautomobila i zabrundao je motor. Pija je iznenada imala neprijatan osećaj.

„To nisu bili Tobijas i njegov otac." Posegnula je u jaknu i izvuklaslužbeni pištolj. „Ovde nešto nije u redu." Pažljivo su otvorili vratamlekara i pogledali unutra. Odatle su prešli u staru štalu za krave. Naotvorenoj kapiji su se sporazumeli bez reči, pa je Pija podigla oružje iušla. Osvrnula se oko sebe i ukočila se. Na stoličici u uglu sedeo jeTobijas Sartorijus. Oči su mu bile zatvorene, a glava naslonjena na zid.

„Sranje", promrmljala je Pija. „Mislim da smo došli prekasno."

* * *Osam koraka od vrata do zida, četiri koraka od suprotnog zida do

police. Oči su joj se odavno navikle na tamu, a nos na smrad buđi i truleži.Kroz majušnu pukotinu iznad uskog podrumskog prozora, koji je spolja bionečim zatvoren, ulazilo je malo svetlosti. Tako je mogla bar da odredi da lije dan ili noć. Obe sveće su odavno izgorele, ali znala je šta ima u kutiji napolici. Preostale su još četiri flaše vode, koju je morala da štedi jer nijeimala pojma dokle će morati da joj potraje. I keks joj je takode nestajao,baš kao i mesni narezak iz konzerve i čokolada. I to je sve što je imala.Bar će smršati nekoliko kila, gde god da je.

Najveći deo vremena bila je umorna, tako umorna da je naprostospavala i nije mogla tome da se odupre. Kada je bila budna, ponekad bi jepreplavilo duboko očajanje, pa bi udarala pesnicama o vrata, plakala idozivala pomoć. A zatim bi ponovo zapala u otupelu ravnodušnost isatima ležala na smrdljivom dušeku pokušavajući da zamisli život napolju,Tisovo i Tobijasovo lice. Ponavljala je pesmice kojih se sećala, radila

sklekove i vežbala tai či čuan - uopšte nije bilo lako održavati ravnotežu umraku - ili je na sav glas pevala pesme koje je znala, samo da ne poludi uovom vlažnom podrumu. U jednom trenutku neko će doći i izbaviće je.Sasvim sigurno. Čvrsto je verovala u to. Prosto joj nije izgledalo mogućeda bi je dragi Bog pustio da umre sada, pre njenog osamnaestogrodendana. Amelija se skupila na dušeku i zurila u tamu. Na jeziku joj setopio jedan od poslednjih komadića čokolade. Bilo bi rasipnički da gasažvaće i naprosto proguta. Polako su je obuzimali olovna težina i umor,koji joj je isisavao misli i sećanja, kao da tone u neku crnu rupu.Neprestano je razmišljala o tome šta se zapravo desilo. Kako je stigla naovo užasno mesto? Poslednje čega je mogla da se seti bilo je da jeočajnički pokušavala da dođe do Tobijasa. Ali naprosto nije više mogla dase seti zbog čega.

* * *Pija se preplašeno trgla kada je Tobijas Sartorijus otvorio oči. Nije se

micao, samo je ćutke gledao u nju. Krvavi podlivi na njegovom licu suizbledeli, ali i dalje je izgledao bolesno i umorno.

„Šta se desilo?", pitala ga je Pija i ponovo zadenula oružje za opasač.„Gde ste sve vreme bili?"

Tobijas nije odgovorio. Ispod očiju je imao velike podočnjake i mnogoje oslabio otkako ga je poslednji put videla. S mukom je podigao ruku,kao da mu je za to potrebna sva snaga koju je imao, i pružio joj jedansklopljeni list papira.

„Šta je to?"Nije rekao ni reč, pa je zato uzela papir iz njegove ruke i rasklopila ga.

Bodenštajn joj je prišao, pa su zajedno čitali rukom ispisane redove.

Tobi, sigurno se čudiš što ti pišem posle toliko vremena. Za ovihjedanaest godina nije prošao ni jedan jedini dan da nisam mislio na tebei osećao se krivim. Odležao si moju kaznu, a ja sam to dopustio. Postaosam karikatura čoveka, i sam sebe najdublje prezirem. Ne služim Bogu,kao što sam to uvek želeo, već sam postao rob lažnog božanstva.Jedanaest godina sam bežao i prisiljavao sebe da se ne osvrćem naSodomu i Gomoru. Ali sada se osvrćem. Mom belanju je došao kraj.Propao sam. Izdao sam sve što mi je nekada nešto značilo, i sklopio sampakt s đavolom kada sam poslušao očev savet i prvi put slagao. Izdao

sam i prodao tebe, svog najboljeg druga. Cena za to bile su beskrajnemuke. Svaki put kada bih se pogledao u ogledalu, video bih pred sobomtvoje lice. Kakva sam kukavica bio. Ja sam ubio Lauru. Ne namerno, upitanju je bio glup nesrećan slučaj, ali bila je mrtva. Poslušao sam oca ićutao, cak i onda kada je bilo jasno da će te osuditi. Tada sam skrenuo upogrešnom pravcu, koji me je odveo pravo u pakao. Otada nikada višenisam bio srećan. Tobi, oprosti mi ako možeš. Ja sebi ne mogu daoprostim. Neka mi se Bog smiluje.

Lars

Pija je opustila ruku kojom je držala pismo. Lars Terlinden je na svojeoproštajno pismo stavio datum od prethodnog dana, a napisao ga je nazvaničnom papiru banke za koju je radio. Ali šta je bio povod za ovopriznanje i njegovo samoubistvo?

„Lars Terlinden se ubio juče", rekao je Bodenštajn i nakašljao se.„Jutros smo pronašli njegovo telo."

Tobijas Sartorijus nije reagovao, samo je bez reči zurio preda se.„Pa", Bodenštajn je uzeo pismo od Pije, „sada bar znamo zbog čega je

Klaudijus Terlinden preuzeo dugove vaših roditelja i posećivao vas uzatvoru."

„Dođite." Pija je dodirnula Tobijasa po ruci. Nosio je samo majicu ifarmerke, a koža mu je bila hladna. „Ovde ćete se nasmrt prehladiti.Hajdemo u kuću."

„Lauru su silovali kada je izašla iz naše kuće", rekao je iznenadabezizražajnim glasom. „Baš ovde, u ovoj štali." Bodenštajn i Pija surazmenili iznenađene poglede.

„Ko?", pitao je Bodenštajn.„Feliks, Jerg i Mihael. Moji drugovi. Bili su pijani. Laura ih je čitavo

veče izazivala. Situacija je izmakla kontroli. A onda im je Laura pobegla,pravo u naručje Larsu. Saplela se, pala, i bila je mrtva." Govorio je bezosećanja, skoro ravnodušno.

„Otkud to znate?"„Upravo su bili ovde i ispričali mi."„Jedanaest godina prekasno", primetila je Pija. Tobijas je uzdahnuo.„Ubacili su Lauru u prtljažnik mog automobila i bacili je u tank na

starom aerodromu. Lars je pobegao. Nikad ga više nisam video, svognajboljeg druga. A danas sam dobio ovo pismo..."

Njegove plave oči počivale su na Piji. Tek sada je shvatila da jeTobijas Sartorijus nedužan kao što je predosećala, mada to uopšte nijedelovalo razumno.

„A šta je bilo sa Štefani?", pitao je Bodenštajn. „I gde je Amelija?"Tobijas je duboko udahnuo i odmahnuo glavom.„Ne znam. Stvarno ne znam. Nemam pojma."Neko je ušao u štalu iza njih, te su se Bodenštajn i Pija okrenuli. To je

bio Hartmut Sartorijus. Bio bled kao smrt, a svoju uznemirenostsavladavao je samo s najvećim naporom.

„Lars je mrtav, tata", prošaputao je Tobijas. Hartmut Sartorijus ječučnuo ispred svog sina i nespretno ga zagrlio. Tobijas je zatvorio oči inaslonio se na oca. Taj prizor je veoma dirnuo Piju. Hoće li patnjama ovedvojice ikada doći kraj? Bodenštajnov telefon je zazvonio i razbio tišinu.On se javio i izašao u dvorište.

„Hoćete li... hoćete li sad da uhapsite Tobijasa?", upitao je nesigurnimglasom Hartmut Sartorijus gledajući u Piju.

„Moramo da mu postavimo nekoliko pitanja", odgovorila mu je sažaljenjem. „Nažalost, još uvek postoji sumnja da je Tobijas povezan snestankom Amelije Frelih. A sve dok ta sumnja ne bude otklonjena..."

„Pija!", povikao je Bodenštajn iz dvorišta. Okrenula se i izašla napolje.Pojačanje koje je pozvao u međuvremenu je stiglo, dvojica policajaca suizašla iz svog automobila i sada su im prilazila.

„Zvao je Osterman", saopštio joj je Bodenštajn dok je pozivao nekibroj na svom telefonu. „Dešifrovao je tajno pismo u Amelijinom dnevniku.Na jednoj od poslednjih strana piše da joj je Tis u podrumu ispod svogateljea pokazao Snežaninu mumiju... Da... Bodenštajn je ovde... Kregeru,vi i vaši ljudi ste mi potrebni na imanju Terlindenovih u Altenhajnu. Tamogde je danas bio požar. Da, dođite odmah!"

Pogledao je Piju, a ona je razumela šta mu se odvija u glavi.„Misliš da bi i Amelija mogla da bude tamo?"Napeto je klimnuo glavom, a zatim je zamišljeno protrljao bradu i

namrštio se.„Zovi Benkea, reci mu da dođe s dvojicom ljudi i da onu trojicu

odvede u komesarijat", naložio je Piji. „Jedno patrolno vozilo mora da odedo Lauterbaha, do kuće u kojoj živi i do njegove kancelarije u Visbadenu.Hoću još danas da razgovaram s njim. Moramo da razgovaramo i saKlaudijusom Terlindenom, on još uvek ne zna da mu se sin ubio. A ako

stvarno pronađemo taj podrum, biće nam potrebni forenzičari."„Benkea si suspendovao", podsetila ga je Pija. „Ali Katrin može to da

preuzme. Šta ćemo s Tobijasom?"„Reći ću kolegama da ga odvedu u Hofhajm. Neka nas sačeka tamo."Pija je klimnula glavom i posegnula za telefonom da izda odgovarajuća

uputstva. Izdiktirala je Katrin imena Feliksa Piča, Mihaila Dombrovskog iJerga Rihtera, a zatim se vratila u štalu. Gledala je kako Tobijas s mukomustaje i oslanja se na oca.

„Moje kolege će vas sada odvesti u Hohfajm", rekla je Tobijasu.Sačekaće napolju u dvorištu dok ne budete spremni."

Tobijas Sartorijus je samo klimnuo glavom.„Pija!", dozivao ju je Bodenštajn nestrpljivo. „Dođi već jednom!"„Dakle, vidimo se kasnije." Pija je klimnula glavom ocu i sinu i izašla

napolje.

* * *Dok su Pija i Bodenštajn prolazili pored vile Lauterbahovih, pred njom

se upravo zaustavilo patrolno vozilo. Produžili su nekoliko metara dalje ikroz otvorenu kapiju skrenuli na imanje Terlindenovih, gde su izašli izkola i pešice prešli preko travnjaka do ruševina stakiene bašte koje su se idalje pušile. Pocrneli bočni zidovi još uvek su stajali, dok je krov biodopola urušen.

„Moramo odmah da uđemo", rekao je Bodenštajn jednom odvatrogasaca koji su ostali da paze na mestu požara.

„To je potpuno nemoguće." Vatrogasac je odmahnuo glavom. „Zidovisvakog trenutka mogu da se sruše, a krov je klimav. Zasad tu niko ne smeda ulazi."

„Ipak moramo", zahtevao je Bodenštajn. „Sumnjamo da se ispod nalazinekakav podrum. A u podrumu je najverovatnije zatvorena nestaladevojka."

To je potpuno menjalo situaciju. Vatrogasac je telefonom razgovaraosa svojim kolegama. Bodenštajn je takođe nekome telefonirao hodajućiukrug oko spaljene zgrade. Nije mogao da stoji mirno. Prokleto čekanje!Tehničari iz Odeljenja za prikupljanje dokaza su stigli, a nešto kasnijedokotrljali su se vatrogasni kamion i tamnoplavo vozilo tehničke službe.Pija je od kolega iz patrole doznala da kod Lauterbahovih nije bilo nikoga.Zamolila je Ostermana da joj nabavi broj sekretarijata ministra kulture u

Visbadenu, a kada je pozvala, rekli su joj da je gospodin ministar već tridana bolestan i da ne dolazi na posao. Pa gde je onda? Naslonila se nabranik automobila, zapalila cigaretu i čekala da Bodenštajn nakratkoprekine svoje maratonsko telefoniranje. U međuvremenu su vatrogasci iljudi iz tehničke službe počeli da pregledaju ostatke krova i zidovestaklene bašte. Pomoću teške opreme oprezno su rasklanjali šut koji se idalje pušio, a uključili su i reflektore, jer je već počelo da se smrkava.

Katrin Fahinger je zvala da saopšti da je zadatak obavljen: Feliks Pič,Jerg Rihter i Mihael Dombrovski su bili u komesarijatu. Nijedan se nijeopirao hapšenju. Ali imala je još jednu vest koja je Piju strašno uzbudila.Osterman je u međuvremenu pregledao petsto fotografija sa ajpodaAmelije Frelih i među njima našao snimke slika, koje su po svoj prilicibile one koje joj je dao Tis. Pija je krenula da nađe Bodenštajna gacajućipo raskvašenom travnjaku, koji se pod gumama teških vozila pretvorio ublatište. Šef joj je stajao pored staklene bašte, bez ikakvog izraza na licu, ipušio cigaretu. Baš kad je htela da mu ispriča o slikama na ajpodu, ljudikoji su stajali u ruševini počeli su da mašu i da ih dozivaju. Bodenštajn seprenuo iz svoje ukočenosti, bacio opušak i ušao. Pija je krenula za njim. Uzgradi u kojoj je samo pre nekoliko sati buktao požar još je bilo toplo.

„Našli smo nešto!", saopštio im je vatrogasac koji je rukovodioradovima pošto se šef vatrogasne ekipe nije pojavio. „Vrata u podu! I jošmogu da se otvore!"

* * *Drum je bio suv, a gužva na autoputu A5 razišla se nakon skretanja za

Frankfurt. Čim je ograničenje brzine prestalo, Nađa je dala gas i ubrzala nadvesta kilometara na sat. Tobijas je sedeo na suvozačkom sedištu.Zatvorio je oči i nije progovarao još otkako su krenuli. Sve ovo je za njegabilo previše. A misli su mu se vrtele oko onoga što je ovog popodnevadoznao. Feliks, Miha i Jerg. Mislio je da su mu drugovi! A Lars mu je biokao brat! Ubili su Lauru i njeno telo sakrili u tanku na starom aerodromu,ali nikada ništa nisu rekli. Pustili su ga da prođe kroz pakao i jedanaestgodina ćutali. Zbog čega su iznenada odlučili da budu iskreni? Zašto teksad? Razočaranje je bilo beskrajno i duboko. Samo još pre nekoliko danapili su s njim, smejali se i sećali starih dana - a pritom su sve vreme znališta su uradili, i šta su njemu uradili! Duboko je uzdahnuo. Nađa ga jeuhvatila za ruku i stegla je. Tobijas je otvorio oči.

„Ne mogu da verujem da je Lars mrtav", šapnuo je i nekoliko puta senakašljao da se oslobodi knedle koja mu je stajala u grlu.

„Sve to je potpuno neshvatljivo", složila se Nađa. „Ali ja sam uvekverovala da ti nisi kriv."

S mukom se osmehnuo. Ispod svih razočaranja, gorčine i gneva klijalaje majušna biljčica nade. Možda će s Nađom i njim ipak sve ispasti dobro.Možda su njih dvoje imali šanse ako se razveju senke prošlosti i ako istinaizađe na videlo.

„Panduri će se ljutiti zbog ovoga", rekao je.„Ma šta", namignula mu je Nađa. „Za nekoliko dana ćeš se vratiti. A

tvoj otac, za svaki slučaj, ima broj mog mobilnog telefona. Svako ćerazumeti da ti je sada potrebno da se od svega malo udaljiš."

Tobijas je klimnuo glavom. Malo se opustio. Sveprisutni bol koji ga jenagrizao iznutra postao je slabiji.

„Tako sam srećan što si tu", rekao je Nađi. „Stvarno. Ti si naprostočudesna."

Ponovo se osmehnula, ali pogled joj je ostao usmeren na drum.„Ti i ja smo stvoreni jedno za drugo", odgovorila je. „To sam oduvek

znala."Tobijas je prineo njenu ruku usnama i nežno je poljubio. Pred njima je

bilo nekoliko dana potpunog mira. Nađa je otkazala sve svoje obaveze.Niko im neće smetati, nikoga ne mora da se boji. Tiha muzika, prijatnatoplina, meke kožne presvlake automobila. Osećao je kako ga savladavaumor. Sa uzdahom je sklopio oči, a malo kasnije je već čvrsto i dubokospavao."

Zarđale gvozdene stepenice bile su uske i strme i vodile su nadole.Pipao je po zidu tražeći prekidač za svetlo. Za nekoliko sekundi sijalica oddvadeset pet vati je sumornom svetlošću obasjala malu prostoriju.Bodenštajn je osećao kako mu srce bije u grlu. Trebalo je nekoliko sati dase ruševina obezbedi i da se u nju uđe bez opasnosti. Bager tehničkeslužbe uklonio je šut, a ljudi su zajedničkim snagama otvorili čelična vratau podu. Tedan od pripadnika tehničke službe u zaštitnom odelu sišao jeniz stepenice i obavestio ih da je dole sve u redu. Podrum nije bio oštećenu požaru.

Bodenštajn je čekao da Pija, Kreger i Hening Kirhof siđu niz strmestepenice, i sada su svi stajali pored njega u majušnoj prostoriji. Spustio jeruku na kvaku teških, gvozdenih vrata. Nečujno su se otvorila. Zapahnuo

ih je topao vazduh, ispunjen slatkastim mirisom uvelog cveća.„Amelija?", pozvao je Bodenštajn. Neko iza njega je upalio baterijsku

lampu i osvetlio zapanjujuće veliku, pravougaonu prostoriju.„Bivši bunker", primetio je Kreger. Pronašao je prekidač i upalio

svetlo, odnosno neonsku cev na plafonu, koja je sinula zujeći i trepereći.„Ovde je struja uvedena zasebno, da bi je podrum imao i ako kuća budeoštećena."

Podrumska prostorija bila je nameštena jednostavno: dvosed, polica sastereo-uređajem. Zadnji deo prostorije bio je odvojen starinskimparavanom. Od Amelije ni traga. Da li je bilo prekasno? „Uf", mrmljao jeKreger. „Baš je vruće ovde unutra."

Bodenštajn je prešao preko prostorije. Niz lice mu se slivao znoj.„Amelija?"Sklonio je paravan u stranu i pogled mu je pao na uski, gvozdeni

krevet. Morao je da proguta pljuvačku. Devojka koja je ležala na njemubila je mrtva. Duga, crna kosa joj je bila raširena po belom jastuku kaolepeza. Nosila je belu haljinu, a ruke su joj bile sklopljene na stomaku.Crveni ruž je delovao groteskno na sasušenim usnama mumije. Poredkreveta je stajao par cipela. Uvelo cveće u vazi na noćnom stočiću, apored nje flaša koka-kole. Trebalo mu je nekoliko sekundi da shvati dadevojka na krevetu nije mogla da bude Amelija.

„Snežana", prošaputala je Pija iza njega. „Najzad smo te pronašli."

* * *Kada je ušla u komesarijat bilo je tek prošlo devet. Pred vratima

čekaonice troje kolega se petljalo s nekakvim bučnim pijancem u pratnjižene koja nije bila ništa manje pijana i koja je pravila jednako velikugužvu. Pija je uzela koka-kolu lajt iz automata i krenula u sobu zasastanke na prvom spratu.

Bodenštajn je stajao nagnut nad stolom i posmatrao fotografije slikakoje je Katrin odštampala. Osterman i Katrin sedeli su preko puta njega.Kada je Pija ušla, Bodenštajn diže pogled. Na licu mu je videla bore odiscrpljenosti, ali znala je da on sada sebi ne sme da dopusti predah. Ne,kad je nadomak cilju, a pogotovo u ovom trenutku, kada je neumornimradom uspeo da potisne svoje privatne brige.

„Saslušaćemo svu trojicu odjednom", odlučio je Bodenštajn i baciopogled na sat. „Moramo da razgovaramo i sa Terlindenom. I sa Tobijasom

Sartorijusom."„A gde je on?", pitala je Katrin zapanjeno.„Pa mislim da je dole, u nekoj od ćelija."„Ja o tome ne znam ništa."„Ni ja", rekao je Osterman. Bodenštajn pogleda u Piju, a ona podiže

obrve.„Valjda si danas u podne rekao momcima iz patrole u Sartorijusovom

dvorištu da ga dovedu ovamo?"„Nisam. Rekao sam im da odu do Lauterbaha", odgovorio je

Bodenštajn. „Mislio sam da ćeš ti pozvati drugu patrolu."„A ja sam mislila da si ti to uradio", rekla je Pija.„Ostermane, pozovite Sartorijusa", naredio je Bodenštajn. „Recite mu

da odmah dođe ovamo."Dohvatio je fotografije i otišao iz sobe za sastanke. Pija je prevrnula

očima i krenula za njim.„Smem li da pogledam slike pre nego što krenemo?", zamolila ga je.

Bez reči joj je dodao fotografije, ne usporivši korak. Bio je ljut jer jepogrešio. Nesporazum je moguć kada se događaji ređaju takvom brzinom.U prostoriji za saslušanje nije bilo nikoga. Bodenštajn je izmarširaonapolje, ali ubrzo se ponovo vratio.

„Ovde baš ništa ne valja", režao je ljutito. Pija je ćutala. Mislila je naTisa Terlindena, koji je jedanaest godina čuvao leš Štefani Šneberger.Zbog čega je to radio? Da li mu je otac naredio? Kako to da je LarsTerlinden baš sad napisao to pismo Tobijasu i ubio se? Zbog čega jedanas spaljen Tisov atelje? Da li je neko znao za Snežanu - ili je trebaloda u požaru izgore Tisove slike? U tom slučaju, iza toga je mogla biti istaosoba koja je kod Barbare Frelih poslala lažnu policajku. I gde je bilaAmelija? Tis je Ameliji pokazao Snežaninu mumiju, a zatim ju je pustio daode, jer inače ne bi o tome mogla da piše u svom dnevniku. Šta je onaispričala Tobijasu? Zbog čega je nestala? Možda njen nestanak uopšte nijeimao veze sa ovim starim slučajem?

U glavi su joj se rojile hiljade misli, bilo je bezbroj podataka kojenikako nije mogla da sredi. Bodenštajn je ponovo telefonirao, ovog putaočigledno Engelovoj. Uglavnom je slušao smrknutog lica, i samo bi svremena na vreme rekao „da" ili „ne". Pija je uzdahnula. Čitav ovaj slučajprerastao je u košmar, ne toliko zbog posla, koliko zbog okolnosti podkojima su morali da vode istragu. Osetila je na sebi Bodenštajnov pogled i

podigla glavu.„Rekla je da će, kada okončamo slučaj, ona ovde zavesti red.

Odnosno, bolje reći, zapretila je." Zabacio je glavu i iznenada se nasmejao,mada bez ikakve veselosti. „Danas je, naime, dobila nekakav anonimnipoziv."

„Aha." Piju to nije ni najmanje zanimalo. Htela je da razgovara sKlaudijusom Terlindenom i da ustanovi šta on zna. Svaka dodatnainformacija smetala joj je da jasno razmišlja.

„Neko joj je ispričao da smo nas dvoje u vezi." Bodenštajn je obemarukama prošao kroz kosu. „Neko nas je, naime, video zajedno."

„Pa, to uopšte nije teško", odgovorila je Pija suvo. „Po ceo dan sezajedno vozimo naokolo."

Neko je pokucao na vrata, i to je okončalo njihov razgovor. Uveli sutrojicu prijatelja Tobijasa Sartorijusa. Oni sedoše za sto, a i Pija zauzesvoje mesto. Bodenštajn je ostao da stoji i posmatrao ih je jednog pojednog. Kako to da ih je sada, nakon jedanaest godina, iznenada obuzelokajanje? Prepustio je Piji da uzme neophodne podatke za saslušanje kojeje snimano. Nakon toga poređao je osam fotografija po stolu. Feliks Pič,Mihael Dombrovski i Jerg Rihter su posmatrali slike i prebledeli.

„Da li su vam ove slike poznate?"Odmahnuli su glavama.„Ali znate šta predstavljaju."Ovog puta su klimnuli.Bodenštajn je prekrstio ruke. Delovao je opušteno i mirno, baš kao i

uvek. Pija nije mogla da se ne divi njegovom samosavladivanju. Niko koga nije bolje poznavao ne bi mogao da nasluti šta se zaista zbiva u njemu.

„Možete li da nam kažete ko i šta se nalazi na ovim slikama?"Trojica muškaraca su na tren ćutala, a zatim je reč uzeo Jerg Fuhter.

Naveo je imena: Laura, Feliks, Mihael, Lars i on sam.„A ko je čovek u zelenoj majici?", upitala je Pija. Oklevali su,

razmenjujući kratke poglede.„To nije čovek", rekao je na kraju Jerg Rihter. „To je Natali. Odnosno

Nađa. Ranije je nosila sasvim kratku kosu."Pija je potražila četiri slike koje su prikazivale ubistvo Štefani

Šneberger.„A ko je ovo?", prstom je pokazala na osobu koja je grlila Štefani. Jerg

Rihter je oklevao.

„To bi mogao biti Lauterbah. Možda je pošao za Štefani."„Šta se tačno dogodilo to veče?", želeo je da zna Bodenštajn.„U Altenhajnu je bio vašar", započeo je Rihter. „Ceo dan smo bili

napolju, puno smo popili. Laura je bila ljubomorna na Štefani, jer je ova,povrh svega, izabrana za mis vašara. Verovatno je htela da Tobija napraviljubomornim, pa je besomučno očijukala s nama. Bolje reći, palila nas je.Tobi je radio za šankom za točenje pića u šatoru, zajedno s Nađom. Ujednom trenutku je otišao, verovatno se posvađao sa Štefani. Laura jepotrčala za njim, a mi za njom."

Napravio je pauzu.„Krenuli smo gore, dakle uz put koji vodi ka šumi, a ne kroz glavnu

ulicu. Posle toga smo sedeli pozadi, u dvorištu Sartorijusovih. Laura jeiznenada kroz mlekar došla u štalu. Plakala je i išla joj je krv iz nosa. Mismo je malo zadirkivali, pa je pobesnela i zalepila Feliksu šamar. I onda jenekako... ne znam više ni kako se to desilo... situacija je izmaklakontroli."

„Silovali ste Lauru", zaključila je Pija službenim glasom.„Čitavo veče nas je neprestano izazivala."„Da li je polni odnos s njom bio sporazuman ili ne?"„Pa", Rihter se ugrizao za donju usnu. „Rekao bih da nije."„Ko je od vas silovao Lauru?"„Ja i... i Feliks."„A šta je onda bilo?"„Laura se ritala i udarala rukama svuda unaokolo. A onda je otrčala.

Ja sam pošao za njom. Onda se iznenada tu stvorio i Lars, a Laura je ležalapred njim na zemlji, i svuda je bila krv. Verovatno je mislila da i on hoćenešto od nje. Pala je i udarila glavom o kamen kojim je bila poduprtakapija. Lars je bio potpuno užasnut, promucao je nešto i pobegao. Mi... mismo se izbezumili, hteli smo da pobegnemo, ali Nađa je bila sasvim mirna,kao i uvek, i rekla je da treba da se pobrinemo da Laura nestane, pa ondaneće biti nikakvih tragova."

„Otkud se sad Nađa iznenada stvorila?", pitao je Bodenštajn.„Ona... ona je sve vreme bila tu."„Nađa je gledala kako ste silovali Lauru Vagner?"„Da."„Ali zbog čega ste hteli da uklonite Laurin leš? Njena smrt je bila

nesrećan slučaj."

„Pa, mi smo je ipak... silovali. A onda je ostala da leži. Sva ta krv. Neznam ni zašto smo to uradili."

„Šta ste tačno tada uradili?"„Tobijasov golf je bio tamo, s ključevima, kao i uvek. Feliks je strpao

Lauru u gepek, a ja sam predložio da je odnesemo na stari aerodrom uEšbornu. Još uvek sam imao ključeve, jer smo nekoliko dana pre toga išlitamo da se trkamo. Bacili smo je u rupu i vratili se. Nađa nas je čekala.Na vašaru niko nije ni primetio da nas nema. Svi su već bili prilično pijani.Kasnije smo se vratili do Tobija i pitali ga da li hoće s nama na vašar, alion nije hteo.

„A šta je bilo sa Štefani Šneberger?"Ova trojica to nisu znala. Na slici je izgledalo kao da je Nađa ubila

Štefani, udarajući je dizalicom za kola. „Nađa je u svakom slučaju mrzelaŠtefani kao kugu", rekao je sada Feliks Pič. „Otkad se ona pojavila, saTobijem skoro više nije moglo da se razgovara, toliko se zaljubio. A ondaje Nađi preotela i glavnu ulogu u tom pozorišnom komadu."

„Štefani se to veče na vašaru muvala s Lauterbahom", prisećao se JergRihter. „Bio je potpuno poludeo za njom, to je mogao da vidi svako ko imaoči u glavi. Tobi ih je napolju pred šatorom uhvatio kako se 'vataju, zatoje posle i otišao kući. Štefani sam poslednji put video pred šatorom sLauterbahom."

Feliks Pič je potvrdio klimnuvši glavom. Mihael Dombrovski seuopšte nije mrdnuo. On još uvek nije progovorio ni jednu jedinu reč, već jesamo sedeo, sav bled, i zurio ispred sebe.

„Da li je Nađa znala za ove slike?", pitala je Pija.„Sasvim je moguće da jeste. Tobi nam je u prošlu subotu ispričao šta

je Amelija doznala. O slikama, I da se na njima navodno vidi Lauterbah.Sigurno je ispričao i Nađi."

Pijin mobilni telefon je zazujao. Prepoznala je Ostermanov broj i javilase.

„Izvini što ti smetam", rekao je, „ali mislim da imamo problem. TobijasSartorijus je nestao."

* * *Bodenštajn je prekinuo saslušavanje i izašao napolje. Pija je prikupila

fotografije, vratila ih u providnu foliju i pošla za njim. Čekao ju je uhodniku, naslonivši se na zid zatvorenih očiju.

„Nađa je morala da zna šta se nalazi na slikama", rekao je. „Jutros jebila na Laurinoj sahrani, a u isto vreme je zapaljen i Tisov atelje."

„Ona je mogla biti i žena koja se kod Barbare Frelih predstavila kaopolicajka", naslućivala je Pija.

„Verujem da je tako." Bodenštajn je otvorio oči. „A da bi bila sasvimsigurna da se neće pojaviti nikakve nove slike, zapalila je staklenu baštudok je ceo Altenhajn bio na groblju."

Odvojio se od zida i krenuo niz hodnik, a zatim uza stepenice.„Njoj nije moglo biti svejedno što je Amelija doznala istinu o nestanku

dveju devojaka", rekla je Pija. „Amelija ju je poznavala, nije imalanikakvog razloga da joj ne veruje. U subotu uveče je lako mogla da je podnekim izgovorom namami da izađe iz Crnog konja i uđe u njenautomobil."

Bodenštajn je zamišljeno klimnuo glavom. Mogućnost da je Nađa fonBredov ubila Štefani Šneberger i da je iz straha da je ne otkriju nakonjedanaest godina otela, a možda i ubila Ameliju, postalaje verovatnapretpostavka. Osterman je sedeo u svojoj kancelariji, s telefonskomslušalicom u ruci.

„Razgovarao sam sa ocem, a istovremeno sam poslao i patrolu.Tobijas Sartorijus se danas po podne odvezao sa svojom devojkom, kojaje starom Sartorijusu rekla da će ga dovesti kod nas. Ali pošto se do sadanije ovde pojavio, mislim da su otišli na neko sasvim drugo mesto."

Bodenštajn se namrštio, ali Pija je brže shvatala.„Sa svojom devojkom?", pitala je. Osterman je klimnuo glavom.„Je l' imaš Sartorijusov broj?"„Da."Pija je imala loš predosećaj. Obišla je oko stola i posegnula za

telefonom. Pritisla je dugme za ponovno biranje prethodnog broja iuključila mikrofon, tako da svi u prostoriji čuju razgovor. HartmutSartorijus se javio nakon što je telefon zazvonio tri puta. Pija mu nije dalada dođe do reči.

„Ko je Tobijasova devojka?", pitala je, premda je već naslućivalaodgovor.

„Nađa. Ali... ona je htela da ga..."„Imate li broj njenog mobilnog telefona. Registarski broj njenog

automobila?"„Da, naravno. Ali zbog čega vi zapravo..."

„Molim vas, gospodine Sartorijuse. Dajte mi broj njenog mobilnogtelefona." Pogled joj se sreo s Bodenštajnovim. Tobijas Sartorijus je negdeputovao s Nađom fon Bredov, a moguće je da nije imao ni najblažegpojma šta je Nađa uradila i šta još planira. Čim je zapisala broj, Pija jeprekinula razgovor i otkucala Nadin broj na svom mobilnom telefonu.

„Pozvani korisnik trenutno nije dostupan..."„Šta sad?" Nije prebacivala Bodenštajnu što je danas u podne poslao

patrolu kod Lauterbaha. To se desilo, i sad se više nije moglo ispraviti.„Odmah ćemo izdati poternicu", odlučio je Bodenštajn. „A onda ćemo

pomoću signala mobilnog telefona utvrditi gde se nalazi, i to što pre. Gdestanuje ta žena?"

„Saznaću." Osterman je ponovo dokotrljao stolicu do svog pisaćegstola i počeo da telefonira.

„Šta je s Klaudijusom Terlindenom?", pitala je Pija.„Moraće da sačeka." Bodenštajn je otišao do automata za kafu,

promućkao posudu s kafom, koja je očigledno još uvek bila puna, i nasuosebi šolju. Zatim je seo na Benkeovu praznu stolicu. „Lauterbah nam jemnogo važniji."

Gregor Lauterbah se 6. septembra 1997. na vašaru u Altenhajnu ljubiosa Štefani Šneberger, ćerkom svojih komšija, a kasnije je s njom bio uSartorijusovom ambaru. Jedna od slika možda nije prikazivala Nađu uborbi sa Štefani, već Lautrerbaha prilikom polnog odnosa s devojkom. Dali je Nađa fon Bredov to saznala, i kasnije, kada joj se ukazala povoljnaprilika, dizalicom za kola ubila suparnicu koju je mrzela? Tis Terlinden jevideo šta se desilo. Ali ko je znao da je Tis bio svedok oba ubistva? Pijintelefon je zazujao. To je bio Hening, koji se već spremao da pregledamumificirani leš Štefani Šneberger.

„Potrebno mi je oružje kojim je ubistvo izvršeno." Zvučao je umorno inapeto. Pijin pogled je pao na zidni sat. Bilo je pola jedanaest, a Hening jejoš na institutu. Da li je u međuvremenu priznao Mirijam svoj neobičniproblem?

„Dobićeš ga", odgovorila je. „Da li misliš da na mumiji još uvekmožeš da pronađeš tuđu DNK? Moguće je da je devojka imala polniodnos neposredno pre smrti."

„Mogu da pokušam. Telo je veoma dobro očuvano. Mislim da je svihovih godina ležala u toj prostoriji, na toj temperaturi, jer skoro uopšte nijezahvaćena truljenjem."

„Koliko brzo možemo da dobijemo rezultat? Ovde smo pod popriličnovelikim pritiskom." To je bilo veoma ublaženo rečeno. Ne samo da su idalje svim sredstvima i angažujući sve raspoložive ljude tragali zaAmelijom već su se spremali i da iznova sprovedu istragu o dva slučajaubistva stara jedanaest godina. Ovo drugo sa samo četvoro ljudi.

„A kad pa niste?", odgovorio je Hening. „Požuriću."Bodenštajn je popio svoju kafu.„Dođi", rekao je Piji. „Nastavljamo."

* * *Nakon što se zaustavio na parkiralištu pred kućom svojih roditelja,

Bodenštajn je najpre još malo posedeo u automobilu. Tek je prošla ponoć,a on je bio potpuno iscrpljen, ali istovremeno isuviše napetih nerava da bimogao da pomisli na san. Nakon što je saslušao Feliksa Piča, JergaRihtera i Mihaela Dombrovskog, hteo je da ih pošalje kući, ali tada mu jena pamet palo najvažnije pitanje: da li je Laura bila mrtva kada su je baciliu ukopani tank? Trojica muškaraca su nekoliko minuta ćutala. Iznenada supostali svesni da se više ne radi samo o silovanju ili o neukazivanjupomoći, već o nečem daleko gorem. Pija je nepristrasno definisala zločinza koji su bili krivi: namerno dopuštanje smrti drugog ljudskog bića radiprikrivanja teškog krivičnog dela. Na to je Mihael Dombrovski briznuo uplač. Bodenštajnu je to bilo dovoljno priznanje, pa je naložio Ostermanuda se pobrine za naloge za hapšenje. Ono što su ova trojica prethodnoispričala bilo je, međutim, i više nego dovoljno da se donesu zaključci.Nada fon Bredov se godinama nije javljala svojim drugarima iz mladosti.Ali neposredno pre nego što je Tobijas pušten iz zatvora, pojavila se uAltenhajnu i na trojicu nekadašnjih drugova izvršila veliki pritisak da ćute.Pošto niko od njih nije želeo da se jedanaest godina nakon njihovog zločinadozna istina, sigurno bi stvarno i dalje ćutali, samo da nije ponovo nestalajoš jedna devojka. Pošto su bili odgovorni za to što im je drug osuđen,savest ih je svih ovih godina teško pritiskala. Čak i kada je u Altenhajnuzapočeo lov na veštice čija je žrtva bio Tobijas, njihov kukavičluk i strahod neizbežnih posledica bili su preveliki da bi se sami predali policiji. JergRihter nije pozvao Tobijasa u prošlu subotu zbog starog prijateljstva, većzato što ga je Nađa molila da ga to veče pozove kod sebe i navede da pije.A to je potvrđivalo Bodenštajnove bojazni. Ali ono što ga je najvišezabrinulo, bio je odgovor Jerga Rihtera na pitanje zbog čega su trojica

odraslih muškaraca slušala sve što im Nađa fon Bredov kaže:„Još onomad je u sebi imala nešto što čoveku može da utera strah u

kosti." Ostali su potvrdili klimnuvši glavom. „Nađa nije bez razloga stiglatamo gde jeste. Kad nešto hoće, ona to i dobije. Ne obazirući se nagubitke."

Nađa fon Bredov je Ameliju Frelih doživela kao pretnju, i uspela je dase domogne devojke koja ništa nije slutila. A to što ne preza ni od ubistva,nije obećavalo ništa dobro.

Bodenštajn je sedeo u svom automobilu, utonuo u misli. Kakav dan!Najpre telo Larsa Terlindena, pa onda požar u Tisovom ateljeu, Haseovaneverovatna podmetanja, susret sa Danijelom Lauterbah... U tom trenutkusetio se da je trebalo da je pozove kasnije, kada Kristini Terlinden budesaopštila nemilu vest o samoubistvu njenog sina. Uzeo je mobilni telefon ikopao po unutrašnjim džepovima mantila dok nije pronašao doktorkinuvizitkartu. Dok mu je srce lupalo, čekao je da joj čuje glas. Ali uzalud.Javila se govorna pošta. Progovorio je nakon zvučnog signala i zamolio jeda mu se javi kada čuje poruku, bez obzira na to koliko je sati. Možda bi idalje ostao da sedi u automobilu da kafa koju je popio nije počela da vršitoliki pritisak na njegovu bešiku. U svakom slučaju, bilo je vreme da sepođe kući. Krajičkom oka primetio je neki pokret, i skoro da se nasmrtprepao kada je neko iznenada zakucao na staklo.

„Tata?" To je bila Rozalija, njegova najstarija ćerka.„Rozi!" Otvorio je vrata i izašao. „Šta radiš tu?"„Upravo sam izašla s posla", odgovorila je. „Ali šta ti radiš ovde?

Zašto nisi kod kuće?"Bodenštajn je uzdahnuo i naslonio se na automobil. Bio je smrtno

umoran i nije imao volje da razgovara s ćerkom o svojim problemima.Čitav dan je uspeo da izbegne da razmišlja o Kozimi, ali sada ga jepreplavilo nepodnošljivo osećanje neuspeha.

„Baka mi je ispričala da si još sinoć spavao ovde. Šta se desilo?"Rozalija ga je zabrinuto gledala. Na slaboj svetlosti jedne jedine svetiljkelice joj je izgledalo sablasno bledo. Zašto da joj ne kaže istinu? Bila jedovoljno odrasla da razume šta se desilo, a pre ili kasnije će i tako saznati.

„Tvoja majka mi je sinoć saopštila da je u vezi s drugim muškarcem.Posle toga mi je bilo draže da nekoliko dana prespavam na nekom drugommestu."

„Šta?" Rozalijino lice se iskrivilo u neverici. „Pa to je... ne, ne mogu

da verujem."Njena zaprepašćenost je bila iskrena, a Bodenštajn je osetio olakšanje

što njegova ćerka nije bila majčin potajni saučesnik.„Tja", slegao je ramenima. „Najpre ni ja nisam mogao. Ali to traje već

izvesno vreme."Rozalija je uzdahnula i zavrtela glavom. A onda je najednom držanje

odrasle osobe spalo s nje i ponovo je bila devojčica, potpuno nemoćna dase suoči sa istinom, koja joj je bila neshvatljiva koliko i njemu. Bodenštajnnije hteo da se pred njom pravi da će sve ponovo biti u redu. Između njegai Kozime ništa više neće biti onako kao što je bilo. Suviše ga je povredilada bi to bilo moguće.

„I šta sad? Hoću da kažem... kako... kako..." Rozalija je ućutala.Zbunjeno. Bespomoćno. Najednom su joj niz lice potekle suze. Bodenštajnje zagrlio uplakanu ćerku i poljubio je u kosu. Zažmurio je i uzdahnuo.Koliko je samo želeo da i on može prosto tako da se prepusti suzama, dase isplače zbog Kozime i čitavog svog života!"

„Naći ćemo već neko rešenje", mrmljao je i mazio je po glavi. „Alinajpre moram sve to da svarim."

„Ali zbog čega to radi?", jecala je Rozalija. „Ne razumem!"Neko vreme su tako stajali, a onda je Bodenštajn šakama uhvatio njeno

lice vlažno od suza.„Idi kući,dušo", rekao je tiho. „Nemoj da brineš. Tvoja majka i ja

ćemo to već nekako rešiti, a?"„Ali ne mogu sad da te ostavim ovde sasvim samog, tata! I... i ubrzo će

biti Božić, a ako ti nisi tu, onda to više nije porodično slavlje!" To jezvučalo očajno i baš je ličilo na Rozaliju. Još kao dete se osećalaodgovornom za sve što se događa u porodici i u krugu njenih prijatelja - itime je sebe često opterećivala više nego što je mogla da podnese.

„Do Božića ima još nekoliko nedelja. A ni ja nisam sam", uveravao juje. „Tu su deda i baka, Kventin i Mari-Luiz. Nije baš tako loše."

„Ali sigurno si tužan."Toj logici nije imao šta da prigovori.„Trenutno imam toliko posla da čak i ne stižem da budem tužan."„Stvarno?" Usne su joj drhtale. „Ne mogu da podnesem pomisao da si

tužan i sam, tata."„Ne brini. U svako doba možeš da me pozoveš ili da mi pošalješ

poruku. Ali sada moraš na spavanje, a i ja. Sutra ćemo ponovo

razgovarati, važi?"Rozalija je nesrećno klimnula glavom i visoko podigla nos. Zalepila

mu je jedan vlažan poljubac na obraz, još jednom ga zagrlila, pa ušla usvoj automobil i upalila motor. A on je ostao na parkiralištu i gledao zanjom, sve dok se zadnja svetla njenog automobila nisu izgubila u šumi.Uzdahnuo je i krenuo. Spoznaja da mu je ostala ljubav njegove dece, čak iako mu se brak raspadne, predstavljala je utehu i olakšanje.

Subota, 22. novembar 2008.

Skočila je. Srce joj je glasno lupalo i gledala je oko sebe širokorazrogačenih očiju, ali bilo je mračno kao i uvek. Šta ju je to probudilo?Da li je zaista čula neki šum, ili je samo sanjala. Amelija je buljila u mraki napeto osluškivala. Ništa. Samo je uobrazila. Uz uzdah je ustala sbuđavog madraca, obuhvatila rukama nožne članke i masirala hladnastopala. Mada je stalno sebi govorila da će je pronaći, da će preživeti ovunoćnu moru, potajno je već izgubila nadu. Ko god da ju je ovde zatvorio,nije nameravao da je pusti. Ameliji je dosad polazilo za rukom da seodbrani od napada strave koji su se u redovnim razmacima ponavljali. Alisada ju je hrabrost sve češće napuštala, i samo je još ležala i čekala daumre. Toliko puta je, kad se naljuti, rekla majci volela bih da sam mrtva!- ali tek sada je shvatala koliko je to bilo lakomisleno. Već odavno sepokajala zbog svega što je iz prkosa i ravnodušnosti radila majci. Samokad bi se živa izvukla odavde, sve, ali sve, baš sve bi radila drugačije.Bolje. Ne bi više bezobrazno odgovarala, nikad ne bi pobegla od kuće nitibila nezahvalna.

Priča se uvek tako završava. Ili bar najčešće. Sledila se kada se setilasvih onih vesti u štampi i izveštaja na televiziji u kojima kraj nije biosrećan. Mrtve devojke zakopane u šumi, zatvorene u sanducima, silovane,mučene do smrti. Dođavola, dođavola, dođavola. Nije htela da umre,pogotovo ne u ovoj prljavoj rupi, u ovom mraku, sama i usamljena. Odgladi neće umreti baš tako brzo, ali od žeđi hoće. Nije preostalo bašmnogo toga za piće, u poslednje vreme je sebi dopuštala samo po gutljajvode.

Iznenada se trgla. Stvarno su se čuli šumovi! Nije uobražavala. Koraci,napolju pred vratima! Sve više su se približavali, da bi zatim prestali. Aonda se u vratima uz škripu okrenuo ključ. Amelija je htela da ustane, alitelo joj je bilo ukočeno od vlage i hladnoće, koje su joj se nakon dana inoći provedenih u tami uvukle u kosti. Sobu je obasjalo jarko svetlo,osvetljavalo ju je nekoliko sekundi, a zatim je utrnulo. Amelija ježmirkala, ali ništa nije mogla da vidi. Vrata su se ponovo zatvorila, ključse uz škripu okrenuo, a koraci se udaljili. Razočaranje ju je ščepalo kaohobotnica i držalo je čvrsto. Nema sveže vode! Iznenada joj se učinilo dačuje disanje. Da li je u prostoriji bio još neko osim nje? Dlačice na vratu

su joj se nakostrešile, a srce lupalo kao ludo. Ko je to? Čovek? Životinja?Od straha joj je skoro ponestajao dah. Priljubila se uz vlažni zid. Najzad jeskupila svu hrabrost.

„Ko je to?", prošaputala je promuklo.„Amelija?"Hvatala je vazduh ne mogavši da poveruje. Srce joj je poskočilo od

radosti.„Tise?", šapnula je i pipajući odmakla se od zida. Uopšte nije bilo

lako održavati ravnotežu u tami, premda je, u međuvremenu, upoznalasvaki kvadratni milimetar ove prostorije. Napravila je tri koraka ispruženihruku, i trgla se kada je dotakla nečije toplo telo. Čula je uzbuđeno disanjei uhvatila Tisovu ruku. Umesto da uzmakne od nje, i on je uhvatio njenu ičvrsto je držao.

„O Tise!" Amelija iznenada više nije mogla da zadrži suze. „Šta tiradiš ovde? O Tise, Tise, tako sam srećna! Tako sam srećna!"

Priljubila se uz njega, zagrlila ga i pustila da joj suze slobodno teku. Ukolenima je osetila slabost, od olakšanja što najzad, najzad više nije sama.Tis joj je dopustio da ga grli. I ne samo to. Iznenada je osetila da je i onnju zagrlio. Oprezno i nevešto. Ali onda ju je čvrsto privukao uz sebe ipoložio obraz na njenu kosu. Iznenada je sav njen strah nestao.

* * *Ponovo ga je probudio mobilni telefon. Ovog puta to je bila Pija,

nemilosrdni ranoranilac. Zvala ga je u 6.20 ujutro, da mu saopšti da je TisTerlinden tokom noći nestao sa psihijatrije.

„Zvala me je šefica odeljenja", objasnila je Pija. „Već sam ovde, napsihijatriji, i razgovarala sam s dežurnim lekarom i noćnom sestrom.Videla ga je u 23.27, kad je poslednji put išla u obilazak, i tad je ležao ukrevetu i spavao. A kada je u 5.12 ponovo pogledala, nije ga bilo."

„Kako to objašnjava?", Bodenštajn se mučio da ustane iz kreveta.Nakon najviše tri sata sna osećao se kao da ga je pregazio kamion. Najprega je zvao Lorenc, tek što je bio zaspao. A onda Rozalija, koju je tek smukom uspeo da odgovori da opet ne sedne u automobil i ne dođe kodnjega. Uz prigušeno stenjanje, nekako je uspeo da se uspravi i ustane.Ovog puta je stigao do prekidača za svetlo na vratima a da se nigde nijeudario.

„Nikako. Sve su pretražili, nigde se nije sakrio. Vrata njegove sobe

bila su zatvorena. Izgleda kao da je ispario poput svih ostalih. Prostoodvratno."

Nije bilo traga ni Lauterbahu, ni Nađi fon Bredov, ni TobijasuSartorijusu, uprkos tome što je poternica raspisana širom savezne države iobjavljena u štampi, na radiju i televiziji.

Bodenštajn se oteturao do kupatila, u kom je sinoć sa mudrompredostrožnošću odvrnuo radijatore i zatvorio polomljen prozor. Njegovolice u ogledalu nije predstavljalo baš lep prizor. Dok je i dalje slušao Piju,misli su mu se rojile u glavi. Lakomisleno je pošao od toga da je Tis nazatvorenom odeljenju psihijatrije bezbedan, mada je trebalo da zna ukolikoj se opasnosti taj čovek nalazi. Morao je da postavi stražu zbognjegove bezbednosti! Već drugi težak propust u roku od dvadeset četirisata. Ako tako nastavi, on će biti sledeći koji može da računa nasuspenziju! Završio je razgovor, svukao oznojenu majicu i gaće i dobro seistuširao. Vreme mu je isticalo. Čitav ovaj slučaj pretio je da mu sklizne izruku. Šta je sad bilo najvažnije? Na šta je morao da se usredsredi? Činilose da su ključne figure u ovoj tragediji Nada fon Bredov i GregorLauterbah. Njih je trebalo pronaći.

* * *Klaudijus Terlinden je vest o samoubistvu svog sina Larsa primio bez

vidljivih znakova uzbuđenja. Nakon četiri dana i tri noći u policijskompritvoru njegova opuštena ljubaznost ustupila je mesto prkosnom ćutanju.Njegov advokat je već u četvrtak uložio protest, ali Ostermanu je pošlo zarukom da sudiju ubedi da postoji opasnost da na slobodi pokuša daprikrije dokaze. Neće, međutim, još dugo moći da ga drže u pritvoruukoliko ubrzo ne pribave neki jači dokaz od činjenice da za period u komje Amelija nestala nije imao alibi.

„Dečko je celog života bio suviše mek", bio je Terlindenov jedinikomentar. S raskopčanom košuljom, čekinjastom bradom i neurednomkosom, harizme je imao koliko i strašilo za ptice.

Pija je uzalud pokušavala da se seti šta ju je to na njemu tolikoopčinilo.

„Ali vi", rekla je zajedljivo. „Vi ste čvrsti, zar ne? Toliko ste čvrsti, davam je potpuno svejedno šta ste svojim lažima i prikrivanjem uradili sinu.Lars se ubio jer nije više mogao da podnese grižu savesti, TobijasuSartorijusu ste ukrali deset godina života, a Tisa ste tako zastrašili, da je

jedanaest godina čuvao mrtvu devojku."„Nikada nisam zastrašivao Tisa." Klaudijus Terlinden je prvi put ovog

jutra pogledao Piju. U njegovim pocrvenelim očima iznenada se pojaviooprezan izraz. „I o kakvoj to mrtvoj devojci govorite?"

„Ama, hajdete molim vas!" Pija je ljutito zatresla glavom. „Nećetevaljda da me ubedite da niste znali šta se nalazi u podrumu vaše staklenebašte?"

„Nisam. Sigurno već dvadeset godina nisam tamo ulazio."Pija je izvukla stolicu ispod stola i sela nasuprot njemu.„Juče smo u podrumu ispod Tisovog ateljea pronašli mumificirani leš

Štefani Šneberger."„Šta?" U očima mu je prvi put blesnula nesigurnost. Na fasadi

gvozdenog samosavlađivanja pojavile su se prve tanke pukotine.„Tis je svojevremeno video ko je ubio obe devojke", nastavila je Pija

ne ispuštajući Terlindena iz vida. „Neko je to saznao i zapretio mu je daće ga smestiti u dom ako ikada o tome kaže i reč. čvrsto sam ubeđena daste to bili vi."

Klaudijus Terlinden je odmahnuo glavom.„Tis je noćas nestao sa psihijatrije, nakon što mi je poverio šta je tada

video."„Lažete", odgovorio je Terlinden. „Tis vam ništa nije rekao."„Tačno. Njegovo svedočenje je bilo neverbalno. Naslikao je zločin

prikazujući ga detaljno kao fotografiju."Klaudijus Terlinden je konačno pokazao nekakva osećanja. Zenice su

mu se širile i sužavale, a njegove nemirne ruke odavale su nervozu. Pija jeiznutra likovala. Hoće li ovaj razgovor konačno doneti onaj proboj koji imje tako neodložno bio potreban?

„Gde je Amelija Frelih?"„Ko?"„Molim vas lepo! Na kraju krajeva, vi ovde sedite zato što je ćerka

vašeg suseda i radnika Arnea Freliha nestala."„Ah, da, tačno. Na trenutak sam zaboravio. Ne znam gde je ta devojka.

Zašto bi Amelija trebalo da me interesuje?"„Tis je Ameliji pokazao mumificiranu Štefani. Dao joj je slike na

kojima je naslikao ubistva. Ta devojka samo što nije otkrila sve mračnetajne Altenhajna. Nije teško zaključiti da vam to nije moglo biti po volji."

„Ne znam o čemu pričate. Mračne tajne!"

Pošlo mu je za rukom da se podrugljivo nasmeje. „Stvarno gledatepreviše sapunica! Uostalom, uskoro ćete morati da me pustite. Osim ako urukama nemate dpkaz, u šta ne verujem."

Pija se nije zbunjivala. „Svojevremeno ste svom sinu Larsu savetovalida ne prizna da ima bilo kakve veze sa smrću Laure Vagner, mada severovatno radilo o nesrećnom slučaju. Upravo proveravamo da li je todovoljno da zatražimo nalog za hapšenje."

„Zato što sam hteo da zaštitim svog sina?"„Ne. Zbog ometanja pravde. Zbog davanja lažnog iskaza. Izaberite

sami."„Sve to je već odavno zastarelo." Klaudijus Terlinden je hladno

odmeravao Piju. Bio je tvrd orah, a Pija je gubila samopouzdanje.„Gde ste vi i Gregor Lauterbah bili nakon što ste napustili klub

Eboni?"„To se vas ne tiče. Nismo videli devojku."„Gde ste bili? Zbog čega ste pobegli kada ste udarili drugi automobil?"

Pijin glas je postao oštriji. „Da li ste bili toliko sigurni da se niko nećeusuditi da vas prijavi?"

Klaudijus Terlinden nije odgovorio. Nije dopuštao da ga isprovocirapa da mu se omakne nepromišljena primedba. Ili je možda stvarno bionevin? Kriminalistička laboratorija nije uspela da u njegovom automobilupronađe išta što bi ukazivalo na Ameliju. Bekstvo sa mesta udesa nije bilorazlog da ga još dugo drže u pritvoru, a što se tiče zastarelosti krivičnogdela, bio je, nažalost, u pravu. Majku mu!

* * *Vozio se niz glavnu ulicu Hauptštrase koja mu je, u međuvremenu,

postala poznata, kraj prodavnice Rihterovih i kraj Zlatnog petla, da bi koddečjeg igrališta skrenuo levo, u ulicu koja je vodila do šume. Uličnesvetiljke bile su upaljene, jer je bio jedan od onih dana tokom kojih senikad stvarno ne razdani. Bodenštajn se nadao da će u subotu rano ujutruzateći Lauterbaha kod kuće. Zbog čega je od Hasea tražio da uništi starezapisnike? Kakvu ulogu je on odigrao septembra 1997? Zaustavio je kolapred Lauterbahovom kućom i ljutito zaključio da, uprkos njegovomnaređenju, nigde na vidiku nema patrolnog vozila, kao ni civilnogpolicijskog automobila. Pre nego što je mogao da telefonira centrali i daoduška svom gnevu, vrata garaže su se otvorila i ugledao je zadnja svetla

nekog automobila. Bodenštajn je izašao i krenuo preko ulice. Srce mu jeposkočilo kada je za volanom tamnosivog mercedesa prepoznao DanijeluLauterbah. Zaustavila je kola kraj njega i izašla napolje. Po licu joj sevidelo da prošle noći nije baš mnogo spavala.

„Dobro jutro. Šta vas ovako rano dovodi meni?"„Hteo sam da vas pitam kako je gospođa Terlinden. Cele noći sam

mislio na nju." To je mirne duše slagao, ali pokazivanje saosećajnogzanimanja za stanje u kome se nalazi njena susetka sigurno će mu donetipoene kod Danijele Lauterbah. Nije se prevario. Njene smeđe oči susinule, a preko umornog lica joj je preleteo osmeh.

„Loše joj je. Izgubiti sina na takav način je više nego strašno. A ondajoš i požar u Tisovom ateljeu i leš u podrumu staklene bašte - sve to je zanju bilo previše." Odmahnula je glavom sa žaljenjem. „Bila sam kod njesve dok nije stigla njena sestra, da joj se nađe u ovom trenutku."

„Zaista se divim kako se brinete o svojim prijateljima i pacijentima",rekao je Bodenštajn. „Ljudi kao vi su veoma retki."

Činilo se da ju je njegov kompliment obradovao. Na lice joj se vratioosmeh, onaj topli, majčinski osmeh koji je mogao da izazove potrebu dajoj se u želji za utehom bacite u naručje, potrebu kojoj je teško uspevao daodoli.

„Ponekad me tuđa sudbina zaokuplja više nego što je dobro za mene."Uzdahnula je. „Prosto ne mogu drugačije. Kada vidim da neko pati, moramda mu pomognem."

Bodenštajn se smrzavao, jer je jutro bilo ledeno, a ona je to odmahprimetila.

„Hladno vam je. Ako hoćete još nešto da me pitate, hajdemo u kuću."Pošao je za njom kroz garažu, uz stepenište koje je vodilo u veliki

ulazni hol, čija je reprezentativna beskorisnost predstavljala tipični detaljarhitekture osamdesetih godina.

„Da li vam je muž kod kuće?", pitao je kao uzgred i osvrnuo se okosebe.

„Nije." Oklevala je delić sekunde. „Muž mi je na poslovnom putu."Ako je slagala, Bodenštajn je to za trenutak prihvatio. Ali možda

stvarno i nije znala kakvu igru igra njen muž.„Moram s njim hitno da razgovaram", rekao je. „Ustanovili smo da je

svojevremeno bio u ljubavnoj vezi sa Štefani Šneberger."Okrenula se od njega, a s lica joj je naglo nestao srdačan izraz.

„Znam za to", priznala je. „Gregor mi je to tada priznao, mada tekpošto je devojka nestala." Očigledno joj nije bilo lako da govori omuževljevom neverstvu.

„Pobrinuo se da ga prilikom tog njegovog intimnog izleta uSartorijusovom ambaru neko vidi i optuži." U glasu joj se osećala gorčina.Pogled joj je bio mračan. Uvreda ju je još uvek bolela, što je Bodenštajna iprotiv volje podsetilo na njegovu situaciju. Danijela Lauterbah je prejedanaest godina možda i oprostila mužu, ali svakako nije zaboravilaponiženje.

„Ali zbog čega je to sada važno?", upitala je zbunjeno.„Amelija Frelih je istraživala tadašnje dogadaje i mora da je to

ustanovila. Ukoliko je vaš muž znao za to, moguće je da je Amelijudoživeo kao opasnost."

Danijela Lauterbah je s nevericom zurila u Bodenštajna.„Ne sumnjičite valjda mog muža za Amelijin nestanak?"„Ne, ne sumnjičimo ga", umirivao ju je Bodenštajn. „Ali želeli bismo

hitno da razgovaramo s njim. Uradio je, naime, nešto što bi za njega mogloda ima krivično-pravne posledice."

„Smem li da znam šta je to?"„ Vaš muž je jednog mog saradnika naveo da iz dokumenata iz 1997.

ukloni zapisnike sa saslušanja."Ova vest ju je očigledno prenerazila. Pobledela je.„Ne." Odlučno je odmahnula je glavom. „Ne, ne mogu da verujem u

to. Zbog čega bi tako nešto uradio?"„I ja bih voleo da znam. Dakle, gde mogu da ga nađem? Naime, ako

nam se uskoro sam ne javi, moraćemo da raspišemo poternicu za njim. Atoga bih ga, s obzirom na njegov položaj, rado poštedeo."

Danijela Lauterbah je klimnula glavom. Duboko je udahnula, čeličnomvoljom držeći osećanja pod kontrolom. Kada je ponovo pogledalaBodenštajna, na licu joj je bio drugačiji izraz. Strah, ili gnev - ili oboje?

„Pozvaću ga i reći ću mu za to", rekla je trudeći da joj glas delujeravnodušno. „Mora da je u pitanju neki nesporazum, sasvim sam sigurna."

„I ja verujem da je tako", povlađivao joj je Bodenštajn. „Ali što pre garazjasnimo, utoliko bolje."

* * *Već dugo nije spavao tako duboko i divno, bez ikakvih snova, kao

prošle noći. Tobijas se okrenuo na leđa i zevajući seo u krevetu. Trebaomu je trenutak da shvati gde se nalazi. Sinoć su tek kasno stigli ovamogore. Nađa je uprkos jakom snegu napustila autoput kod Interlakena. Ujednom času zaustavila je vozilo, stavila lance na gume i nesmetanonastavila dalje uz strmi planinski put, sve više i više. Bio je tako umoran iiscrpljen da gotovo uopšte nije opazio kako koliba izgleda iznutra. Nijebio ni gladan, samo se popeo za njom uz neke lestvice i legao u krevet,koji je zauzimao čitavu površinu platforme. Zaspao je čim je spustio glavuna jastuk. Bez ikakve sumnje, ovaj dubok san mu je prijao. „Nađa?"

Odgovora nije bilo. Tobijas je klekao i pogledao kroz majušni prozorkoji se nalazio iznad kreveta. Kada je ugledao jarkoplavo nebo, sneg, iupečatljiv planinski pejzaž u pozadini, zastao mu je dah. Još nikada nijebio u planinama; u njegovom detinjstvu i mladosti nije se išlo na odmor naskijanje, a ni na more. Iznenada je jedva čekao da oseti sneg. Spustio seniz merdevine. Koliba je bila mala i prijatna, zidovi i plafon bili suobloženi drvetom, a u jednom uglu stajali su klupa i sto postavljen zadoručak. Mirisalo je na kafu, a u kaminu je pucketala naložena vatra.Tobijas se osmehnuo. Uskočio je u farmerke, džemper, jaknu i cipele,otvorio vrata i izašao napolje. Na trenutak je oklevao, zaslepljen blistavomvedrinom. Duboko je udahnuo čist i prozračan vazduh. U tom trenutku,posred lica ga je pogodila grudva.

„Dobro jutro!" Nađa se smejala i mahala. Stajala je nekoliko metaraniže od stepenica i blistala toliko da je predstavljala konkurenciju suncu isnegu. I on se široko nasmejao, skočio je sa stepeništa i utonuo do kolenau mek sneg. Pošla mu je u susret. Obrazi su joj bili rumeni, a lice ispodkapuljače obrubljene krznom lepše nego ikad. „Ej, pa ovde je super!",doviknuo joj je oduševljeno.

„Sviđa ti se?"„Nego šta! Ovako nešto video sam samo na televiziji." Gacao je po

snegu oko kolibe, čiji se niski krov priljubio uz strmi obronak. Podcipelama mu je škripao sneg, dubok čitav metar. Nada ga je uhvatila zaruku.

„Gledaj", rekla je. Tamo, preko, nalaze se najpoznatiji vrhovi BernskihAlpa: Jungfrau, Ajger i Menh. Bože, što volim ovaj pogled."

A onda mu je pokazala naniže, u dolinu. Sasvim dole, tako da se golimokom jedva videlo, ležale su zbijene kućice, a nešto dalje na suncu blistaloje plavo, dugačko jezero.

„Koliko smo visoko?", pitao je radoznalo.„1.800 metara. Iznad nas su samo još glečeri i divokoze."Nasmejala se, zagrlila ga oko vrata i poljubila ga hladnim i mekim

usnama. On ju je čvrsto uhvatio i uzvratio joj poljubac. Osećao se takolako i slobodno, kao da je sve brige proteklih godina ostavio negde dalekodole.

* * *Slučaj ga je toliko zaokupljao da mu nije preostajalo vremena da

razmišlja o sopstvenoj nevolji. Bio je srećan zbog toga. Bodenštajn se većgodinama skoro svakodnevno suočavao s ponorima ljudske psihe i odnosa,a sada je po prvi put uočavao paralele sa sopstvenim životom, pred kojimaje ranije zatvarao oči. Cinilo se da Danijela Lauterbah ne zna o svom mužuništa više nego on o Kozimi. Bilo je zastrašujuće, ali čovek je očiglednomogao da provede dvadeset pet godina s nekim, da spava s njim u istomkrevetu, ima decu, a da ga zaista ne poznaje. Često je bilo slučajeva ukojima su članovi porodice, ne sluteći ništa, godinama živeli sa ubicama,pedofilima i silovateljima, i strašno bi se iznenadili ili razočarali kadadoznaju jezivu istinu.

Bodenštajn se provezao pored kuće Frelihovih i pored zadnjeg ulaza naimanje Sartorijusovih, do okretnice na kraju puta koji je vodio do šume, iskrenuo na prilazni put za imanje Terlindenovih. Vrata mu je otvorila nekažena. To mora da je bila sestra Kristine Terlinden, mada nimalo nije ličilana nju. Bila je visoka i vitka, a način na koji ga je odmeravala govorio jeda je samosvesna.

„Da?" Pogled njenih zelenih očiju bio je direktan i ispitivački.Bodenštajn se predstavio i rekao da želi da razgovara s gospođomTerlinden.

„Dovešću je", rekla je žena. „Uzgred, ja sam Hajdi Brikner, Kristininasestra."

Mora da je bila bar deset godina mlađa od sestre, a za razliku od nje,delovala je potpuno prirodno. Sjajnu smeđu kosu uplela je u kiku, apravilno lice bez bora s visokim jagodicama bilo je nenašminkano. Pustilaga je u kuću i zaključala vrata za njim.

„Molim vas, sačekajte ovde."Otišla je i neko vreme je nije bilo. Bodenštajn je temeljno razgledao

slike na zidovima, koje su nesumnjivo bile Tisove. Po svojoj jezivoj

apokaliptičnoj sumornosti ličile su na slike u kancelariji DanijeleLauterbah: iskrivljena lica, usta koja vrište, okovane ruke, oči prepunestraha i bola. Čuo je kako se koraci približavaju, pa se okrenuo.

Kristina Terlinden je izgledala onako kako je se sećao. Savršenoisfrizirana plava kosa, nezainteresovan osmeh na licu bez bora.

„Moje iskreno saučešće", rekao je Bodenštajn i pružio joj ruku.„Hvala. Veoma ste ljubazni." Izgledalo je da mu ne zamera što već

danima drži njenog muža u pritvoru. Ni sinovljevo samoubistvo nije nanjoj ostavilo nikakav vidljiv trag, baš kao ni požar u ateljeu i pronalaženjemumije Štefani Šneberger. Zapanjujuće. Da li je bila majstor upotiskivanju ili je bila pod dejstvom tako jakih sredstava za smirenje dasve to još uvek nije shvatala?

„Tis je jutros nestao iz bolnice", rekao je Bodenštajn. „Da nije slučajnodošao kući?"

„Ne." Zvučala je uznemireno, ali ne preterano zabrinuto. Još uvek jenisu obavestili, što je Bodenštajn smatrao čudnim. Zamolio ju je da muispriča više o Tisu, i da ga odvede u njegovu sobu u suterenu.

Hajdi Brikner ih je sledila na izvesnom odstojanju, pažljiva i nema.Tisova soba je bila prijatna i svetla. Pošto je kuća bila na obronku,

kroz velike prozore pružao se lep pogled na selo. Na policama su stajaleknjige, a na kauču plišane igračke. Krevet je bio namešten, ništa nije bilorazbacano naokolo. Bila je to soba desetogodišnjeg dečaka, a netridesetogodišnjeg muškarca. Neobične su bile samo slike na zidovima.Tis je naslikao portrete članova svoje porodice. I tu se otkrivalo koliko jebio veliki umetnik. Na ovim portretima nije prikazao samo lica tih ljudi,već i njihove ličnosti. Klaudijus Terlinden se na prvi pogled ljubaznosmešio, ali držanje njegovog tela, izraz njegovih očiju i boja u pozadinidavali su slici nešto preteće. Majka je bila naslikana ružičastim i svetlimbojama, ali istovremeno ravno i dvodimenzionalno. Slika bez dubine, zaženu bez prave ličnosti. Upečatljivo. Treću sliku je Bodenštajn smatrao zaautoportret, dok se nije setio da je Lars bio Tisov blizanac. Ova slika jebila naslikana sasvim drugačije, gotovo rasplinuto, i prikazivala je mladogčoveka sa još uvek nedovršenim crtama lica i nesigurnim očima.

„On je bespomoćan", odgovorila je Kristina Terlinden naBodenštajnovo pitanje kakav je Tis. „Ne može sam da se snade u životu inikad nema kod sebe novca. Ne ume ni da vozi. Zbog svoje bolesti nijesmeo da polaže vozački ispit, a i bolje je tako. Nije u stanju da proceni

opasnost."„A ljude?" Bodenštajn je gledao u Kristinu Terlinden.„Kako to mislite?" Zbunjeno se smešila.„Da li može da proceni ljude? Da li zna ko je dobronameran prema

njemu, a ko nije?"„To... ja ne mogu da procenim. Tis, naime, ne govori. On izbegava

druge ljude."„On sasvim dobro zna ko mu misli dobro, a ko ne", rekla je s vrata

Hajdi Brikner. „Tis nije mentalno zaostao. Vi zapravo i ne znate baš tačnood čega stvarno boluje."

Bodenštajn je bio iznenađen. Kristina Terlinden nije ništa odgovorila.Stajala je na prozoru i gledala napolje, u tmurno sivilo novembarskogdana.

„Autizam", nastavila je njena sestra, „predstavlja široko polje. A vi steu jednom trenutku naprosto prestali da ga podstičete, već ste ga umestotoga kljukali lekovima, samo da bude miran i da ne pravi nikakveprobleme."

Kristina Terlinden se okrenula. Njeno već ionako bezizražajno licedelovalo je kao zamrznuto.

„Izvinite me", rekla je Bodenštajnu. „Moram da pustim pse napolje.Već je pola devet."

Napustila je sobu, a sa stepeništa se čulo kuckanje njenih potpetica.„Beži u svoju svakodnevicu", primetila je Hajdi Brikner malodušnim

tonom. „Uvek je bila takva. I verovatno se nikada neće promeniti."Bodenštajn ju je gledao. Među sestrama nije postojala neka velikanaklonost. Ali zašto je onda došla?

„Dođite", rekla je. „Pokazaću vam nešto."Pošao je za njom uz stepenice u ulazni hol. Hajdi Brikner je načas

zastala, da bi se uverila da njena sestra nije u blizini, a onda je brzimkoracima pošla u garderobu i dohvatila njenu tašnu koja je visila načiviluku.

„Ovo sam zapravo htela da dam jednom apotekaru koga poznajem",objasnila je tiho. „Ali pod sadašnjim okolnostima, čini mi se da je boljeako to dam policiji."

„Šta je to?", pitao je Bodenštajn radoznalo.„Recept." Pružila mu je jednu sklopljenu cedulju. „Tis mora da je

godinama uzimao ovo."

* * *Pija je smrknutog lica sedela za svojim pisaćim stolom i kucala je na

kompjuteru izveštaj o saslušanju Piča, Dombrovskog i Rihtera. Ljutila sešto nema nikakvog načina da duže zadrži u pritvoru Klaudijusa Terlindena.Njegov advokat je ponovo došao i zahtevao da mu odmah puste klijenta.Nakon što se posavetovala sa Engelovom, Pija je konačno morala da gapusti. Telefon je zazvonio.

„Devojci je lobanja nesumnjivo razbijena ovom dizalicom za kola",rekao je Hening preskočivši pozdrav, glasom koji kao da je dolazio izgroba. „A u vagini smo zaista našli trag tuđe DNK. Ali potrajaće još nekovreme dok ne budemo mogli da utvrdimo nešto preciznije."

„Pa to je super", odgovorila je Pija. „A šta je s dizalicom za kola?Možete li još uvek da ispitate tragove na njoj?"

„Raspitaću se koliko posla imaju u našoj laboratoriji." Napravio jekratku pauzu. „Pija..."

„Da?"„Da li ti se Mirijam javljala?"„Ne. A zbog čega bi trebalo?"„Zato što joj je ona glupa krava juče telefonirala i rekla da očekuje

moje dete."„Sranje. I šta sad?"„Tja." Hening je duboko uzdahnuo. „Mirjam je bila potpuno mirna.

Pitala me je da li je to moguće. A pošto sam morao da priznam da jeste,nije mi više rekla ni reč, samo je uzela tašnu i otišla."

Pija se čuvala da mu ne drži predavanje o vernosti i avanturama. Nijeimala utisak da bi to trenutno mogao da podnese. Iako je se to više nijeticalo, bilo joj je žao bivšeg muža."

„Da li si možda razmišljao da Leblihova hoće da ti smesti?", pitala gaje. „Ja bih na tvom mestu sve proverila. Da li je stvarno trudna? Ako jeste,da li je moguće da dete nije tvoje?"

„Uopšte se ne radi o tome", odgovorio joj je.„A o čemu se radi?"Hening je oklevao sa odgovorom.„Prevario sam Mirijam, baš sam kreten", rekao je nakon izvesnog

vremena. „I ona mi to nikad neće oprostiti."

* * *

Bodenštajn je posmatrao privatni recept koji je izdala dr DanijelaLauterbah i preleteo pogledom preko prepisanih lekova. Ritalin,droperidol, flufenazin, fentanil, lorazepam. I kao laik znao je da autizamnije bolest koja može da se leči sredstvima za smirenje i lekovima zapsihijatrijske bolesnike.

„Ali lakše je da se problemi rešavaju teškim hemikalijama, umesto dase krene mučnim putem koji zahteva terapija."

Hajdi Brikner je govorila prigušenim glasom, ali nije mogao da prečujegnev u njenim rečima. „Moja sestra je čitavog života išla putem najmanjegotpora. Kada su blizanci bili mali, više je volela da putuje s mužem negoda brine o deci. Tis i Lars su u ranom detinjstvu bili krajnje zanemarivani.

Služavke koje ne govore ni reč nemačkog svakako nisu dobra zamenaza majku."

„Šta time hoćete da kažete?"Nozdrve Hajdri Brikner su se raširile.„Da Tisov problem potiče iz kuće", odgovorila je. „Brzo je bilo jasno

da ima teškoća. Bio je nasilan, sklon izlivima gneva i nije hteo da sluša.Do četvrte ili pete godine nije progovorio ni reč. A i sa kim bi? Roditeljimu skoro nikada nisu bili tu. Klaudijus i Kristina nisu ni pokušali dadečaku pomognu terapijom, oduvek su se oslanjali na lekove. Tis jenedeljama bio potpuno umiren, samo je sedeo i ni u čemu nije učestvovao.Čim bi prestali da mu daju lekove, odlepio bi. Smestili su ga na dečjupsihijatriju i godinama ga ostavili tamo. Prava drama. Dečak je osetljiv iizuzetno nadaren, a morao je da živi među mentalno zaostalima i duševnoporemećenima!"

„Kako to da niko ništa nije preduzeo?", pitao je Bodenštajn.„A ko bi?" To je zvučalo zajedljivo. „Tis nikad nije imao dodira s

normalnim ljudima, ili sa nastavnicima, koji bi možda primetili šta se snjim dogada."

„Vi mislite da on uopšte nije autističan?"„Naprotiv, jeste. Ali autizam nije neka jasno definisana bolest. Ona

seže od stvarno teškog mentalnog poremećaja do slabo izraženogAspergerovog sindroma, kada su oboleli potpuno u stanju da vodesamostalan, mada ograničen život. Mnogi odrasli s autizmom mogu danauče kako da izađu na kraj sa svojim specifičnim stanjem." Vrtela jeglavom. „Tis je žrtva svojih egoističnih roditelja. A sada je to postao iLars."

„Da?"„Lars je kao dete i mladić bio izuzetno stidljiv. Skoro da nije otvarao

usta. A uz to je bio još i duboko religiozan, želeo je da bude sveštenik",objasnila je Hajdi Brikner. „Pošto Tis nije mogao da preuzme firmu,Klaudijus je sve nade polagao u Larsa. Zabranio mu je da studirateologiju, poslao ga u Englesku i naterao da studira ekonomiju. Lars nikadnije bio zaista srećan. A sada je mrtav."

„Kako to da se vi niste umešali, kad već sve znate?", upitao jeBodenštajn začuđeno.

„Pokušala sam, pre mnogo godina." Slegla je ramenima. Pošto s mojomsestrom nije moglo da se razgovara, razgovarala sam sa Klaudijusom. Toje bilo 1994, tačno se sećam, jer sam se tada upravo vratila iz jugoistočneAzije, gde sam obezbeđivala pomoć za razvoj. Ovde se puno togapromenilo. Vilhelm, stariji brat mog zeta, umro je nekoliko godina ranije, aKlaudijus je preuzeo firmu i preselio se u ovu ogromnu sandučinu. Bilasam vrlo raspoložena da neko vreme ostanem, kako bih malo pomoglaKristini."

Prezrivo je huknula.„Klaudijusu to uopšte nije bilo pravo. Nikada me nije podnosio, jer ne

može da me zastraši i kontroliše. Ostala sam dve nedelje i posmatralačitavu dramu. Moja sestra je obilazila igrališta za golf, a brigu o dečacimaprepuštala je jednoj služavci iz sela, i toj Danijeli. Jednog dana je izmeđuKlaudijusa i mene došlo do žestoke svađe. Kristina je bila na Majorci, gdeje i inače često boravila. Tražila je neke stvari za uređivanje kuće." HajdiBrikner se prezrivo nasmejala. „To joj je bilo važnije od njenih sinova. Jasam bila u šetnji, pa sam se kroz suteren neprimećeno vratila u kuću. Kadasam ušla u dnevnu sobu i iznenadila zeta sa ćerkom njihove domaćice,nisam mogla da verujem sopstvenim očima. Devojčica je imala najvišečetrnaest ili petnaest godina..."

Ućutala je, zgađeno odmahujući glavom dok se prisećala tog događaja.Bodenštajn je pažljivo slušao. Njena priča se poklapala sa onim što jeispričao sam Klaudijus Terlinden - osim jednog presudnog momenta.

„Kada sam ušla u dnevnu sobu i počela da vičem na njega, pobesneoje. Devojčica je pobegla. Klaudijus je stajao preda mnom sa spuštenimpantalonama, crven u licu kao rak. Teško da je mogao da porekne. Ondase iznenada tu stvorio i Lars. Nikada u životu neću zaboraviti izraznjegovog lica. Možete da zamislite da od tog dana ovde više nisam bila

poželjna. Kristina nikada nije imala petlju da se pobuni protiv muža. Nijemi čak ni poverovala kad sam joj preko telefona ispričala šta sam videla.Rekla je da joj zavidim i da lažem. Danas smo se videle prvi put poslečetrnaest godina. A da vam iskreno kažem: neću dugo ostati."

Uzdahnula je.„Uvek sam pokušavala da nađem neko opravdanje za svoju sestru",

nastavila je nakon izvesnog vremena. „Možda i zato da bih umirilasopstvenu nečistu savest. Potajno sam se oduvek plašila da će jednog danadoći do katastrofe, ali ipak nisam očekivala ovako nešto."

„I šta sad?"Hajdi Brikner je razumela šta je Bodenštajn mislio.„Jutros sam konačno shvatila da puka pripadnost istoj porodici nije

razlog da se neko štiti. Moja sestra sve prepušta toj Danijeli, kao što jeradila i ranije. Šta ću ja ovde?"

„Ne volite doktorku Lauterbah?", pitao je Bodenštajn.„Ne. I ranije sam smatrala da s njom nešto nije u redu. Ta preterana

briga za sve i svakoga. I to kako se majčinski ponaša prema svom mužu -to mi je izgledalo čudno, skoro bolesno." Hajdi Brikner je sklonilaneposlušni pramen kose sa lica. Bodenštajn je na njenoj levoj ruci ugledaoburmu. Na trenutak je osetio razočaranje, i iste sekunde se začudio zbogtog besmislenog osećanja. Tu ženu uopšte nije poznavao, a kad se istragazavrši, verovatno je nikada više neće videti.

„Otkad sam videla ovu gomilu lekova, dopada mi se još manje",nastavila je Hajdi. „Ja, doduše, nisam apotekar, ali puno znam o Tisovojbolesti. Meni ta žena ne treba ništa da priča."

„Jeste li je jutros videli?"„Da, bila je ovde kratko, da obiđe Kristinu."„A kada ste vi došli?"„Juče oko pola deset. Kada me je Kristina pozvala i ispričala mi šta se

desilo, odmah sam krenula. Iz Šotena mi treba jedan sat da stignemovamo."

„To znači da doktorka Lauterbah nije celu noć bila ovde?", raspitivaose Bodenštajn iznenađeno.

„Ne. Došla je oko pola osam, popila kafu i ponovo otišla. Zašto?"Upitno ga je gledala svojim zelenim očima, ali Bodenštajnjoj nijeodgovorio. Komadići pojedinačnih informacija su se kao sami od sebeuklapali u celinu. Danijela Lauterbah ga je lagala. I to sigurno ne prvi put.

„Evo vam moj broj telefona." Pružio joj je svoju posetnicu. „I punovam hvala što ste bili tako otvoreni. Mnogo ste mi pomogli."

„Drago mi je." Hajdi Brikner je klimnula glavom i pružila mu ruku.Stisak ruke je bio čvrst i topao. Bodenštajn je oklevao.

„Ako budem imao još neka pitanja - kako mogu da vas pronađem?"Preko njenog ozbiljnog lica prešao je brz osmeh. Izvukla je novčanik,

izvadila posetnicu i dala je Bodenštajnu.„Ovde sigurno neću biti još dugo", rekla je. Čim mi zet dođe kući,

odmah će me izbaciti."

* * *Posle doručka su još nekoliko sati gacali kroz dubok sneg i uživali u

predivnom pogledu na zavejane Bernske Alpe. A onda se vreme iznenadapromenilo, što je tipično za visoke planine. Blistavo plavo nebo se u rokuod nekoliko minuta prekrilo oblacima, i odmah je počela vejavica. Otrčalisu do kolibe držeći se za ruke, bez daha su se oslobodili mokre odeće, ipotpuno goli popeli se uz merdevine na platformu. Toplota koju je pećzračila skupljala se pod krovom. Legli su na krevet, priljubljeni jedno uzdrugo, dok je vetar zavijao oko kolibe i tresao prozore. Oči su joj bile jakoblizu njegovih, osećao je njen dah. Tobijas joj je sklonio kosu sa lica izažmurio, dok je ona skliznula preko njegovog nagog tela, lizala mu kožu idražila ga jezikom. Znoj mu je izbijao iz svih pora, stenjao je, a mišići sumu bili napeti do pucanja. Podigao ju je na sebe i gledao njeno liceizobličeno od zadovoljstva. Kretala se sve brže, prepuna želje za njim, anjen znoj je kapao po njemu. Talas opojne sreće ga je zapljusnuo sneočekivanom silinom i činilo mu se kao da se zidovi ljuljaju i da se tloispod njih trese. Neko vreme su samo tako ležali, iscrpljeni i srećni, iubrzano dišući čekali da im se otkucaji srca ponovo vrate u normalu.Tobijas joj je šakama obuhvatio lice i dugo i nežno ioj ie ljubio usne.

„Ovo je bilo čudesno", prošaputao je.„Da. I tako treba zauvek da ostane", odgovorila je Nađa promuklim

glasom. „Samo ti i ja."Usnama mu je dotakla rame i sa osmehom se priljubila uz njega. On je

preko oboje navukao ćebe i sklopio oči. Da, tako treba da ostane. Mišićisu mu se opustili, bio je umoran.

Ali onda je iznenada pred sobom video Amelijino lice. To ga jepogodilo kao udarac pesnice, u trenutku je ponovo bio potpuno budan.

Kako je mogao tako mirno ovde da leži, dok ona još uvek nije pronađena, imožda se čak negde bori za život?

„Šta ti je?", promrmljala je Nađa pospano. Znao je da nije u redu da seu krevetu govori o drugoj ženi, ali Nađa je sigurno takođe brinula zaAmeliju.

„Upravo sam pomislio na Ameliju", odgovorio je stoga iskreno. „Gdeli je? Nadam se da joj se ništa nije desilo."

Na Nađinu reakciju uopšte nije bio spreman. Ukrutila se u njegovimrukama, a zatim je skočila i žestoko ga odgurnula od sebe. Lepo lice joj jebilo izobličeno od gneva.

„Ma ti si lud!", vikala je potpuno izbezumljena. „Jebeš mene, a lupetašnešto o drugoj ženi! Zar ti ja nisam dovoljna?"

Stegla je pesnica i udarala ga u grudi, sa snagom koju nije verovao daima. Tobijas je imao muke da se odbrani. Zurio je u nju, zadihan izaprepašćen ovim napadom.

„Šupčino pokvarena!", vrištala je Nađa, dok su joj suze potocima lileiz očiju.

„Zbog čega uvek misliš na druge žene? I pre sam stalno morala daslušam šta si sve pričao i radio sa ovom i sa onom! Zar nikad nisi pomislioda bi to moglo da me povredi? A sad tu ležiš sa mnom u krevetu i brbljašo toj... toj maloj drolji!"

* * *Gusta, vlažna magla se proredila, a gore na Taunusu se sasvim razišla.

Kada su na autoputu B8 iza Glashitena napustili šumu, sunce ih jepozdravilo jasnim sjajem. Bodenštajn je spustio štitnike za sunce uautomobilu.

„Lauterbah će se pojaviti", rekao je Piji. „On je političar i brine za svojdobar glas. Žena ga je sigurno već odavno pozvala."

„Pa, nadajmo se." Pija nije baš delila optimizam svog šefa. „KlaudijusaTerlindena u svakom slučaju nadgledaju."

Telefonske veze između KII, to jest Odeljenja za krvne i seksualnedelikte, javnog tužilaštva i suda usijale su se nakon priznanja Jerga Rihterada je Laura bila živa kada su je on i njegovi prijatelji bacili u tank zagorivo. Plakala je, vikala i molila da joj poštede život, sve dok na rupunisu stavili poklopac. Bilo je jasno da u slučaju Laure Vagner mora doćido obnavljanja sudskog postupka, tokom kog bi Tobijas Sartorijus bio

oslobođen odgovornosti. Ako se ponovo pojavi. Zasad mu nije bilo nitraga.

Bodenštajn je skrenuo levo i provezao se kroz seoce Kreffel, premaHeftrihu. Neposredno pre Heffriha, nalazilo se seosko imanje koje su predeset godina kupili roditelji Štefani Šneberger. Veliki natpis upućivao jeda na imanju postoji prodavnica u kojoj nude samo organski gajeneproizvode sa svog imanja. Bodenštajn je zaustavio automobil na izuzetnočistom i uređenom imanju. Izašli su i pogledali oko sebe. Od trezvenefunkcionalnosti nekadašnjeg iseljeničkog imanja, kakva su šezdesetihgodina nicala kao pečurke posle kiše, nije ostalo skoro ništa. Sve je bilodograđeno i prepravljeno; pod novom nadstrešnicom središnje građevine, ukojoj se nalazila prodavnica, kupce su čekali jesenji proizvodi. Krovovizgrada su se gotovo isključivo sastojali od solarnih i fotovoltažnih ploča, adve mačke su se protezale na stepeništu koje je vodilo do kućnih vrata,uživajući u sunčevim zracima koji ovih dana nisu bili česti. Prodavnica jeu podne bila zatvorena, a ni u kući niko nije otvarao. Bodenštajn i Pija suušli u svetlu štalu sa velikim boksovima, u kojoj su krave sa svojom teladistajale ili ležale u slami dubokoj do kolena i zadovoljno preživale. Kakavprizor u poređenju sa uobičajenim držanjem stoke u uskim betonskimpregracima! U zadnjem dvorištu, dve devojčice od osam-devet godinazajednički su timarile konja, koji se strpljivo prepuštao njihovoj nezi.

„Zdravo!", pozdravila ih je Pija. Ličile su jedna na drugu kao jaje jajetui očigledno su bile mlađe sestre pokojne Stefani. Ista crna kosa i krupne,smeđe oči. „Da li su vam roditelji kod kuće?"

„Mama je tamo preko, u štali", odgovorila je jedna od njih, pokazujućina dugačku zgradu iza štale za krave. „Tata je odvezao đubre traktorom."

„Tako znači. Hvala vam."Beata Šneberger je upravo čistila prolaz izmedu pregradaka za konje

kada su Bodenštajn i Pija ušli. Podigla je pogled kada je terijer džek rasel,koji je u jednom od praznih boksova lovio miševe, zalajao.

„Dobar dan!", povikao je Bodenštajn i za svaki slučaj stao. Terijer jebio mali, ali svakako ga nije trebalo potcenjivati.

„Slobodno priđite." Žena se ljubazno osmehnula ne prekidajući posao.„Bobi samo galami. Šta mogu da učinim za vas?"

Bodenštajn je predstavio sebe i Piju. Beata Šneberger je prekinulaposao, a osmeh joj je nestao sa lica. Bila je lepa žena, ali briga i patnjaostavile su jasne tragove na njenom pravilnom licu.

„Došli smo da vam saopštimo da je pronađeno telo vaše ćerkeŠtefani", rekao je Bodenštajn.

Gospođa Šneberger ih je mirno gledala krupnim, tamnim očima iklimnula glavom. Slično kao i Laurina majka, bila je mirna i pribrana.

„Hajde da uđemo u kuću", rekla je. „Pozvaću muža. Biće tu zanekoliko minuta."

Prislonila je metlu na vrata jednog boksa i izvadila mobilni telefon izdžepa perjane jakne.

„Alberte", rekla je. „Možeš li, molim te, da dođeš kući? Policija jeovde. Pronašli su Štefani."

* * *Amelija se probudila, jer joj se u snu činilo da čuje tiho žuborenje.

Bila je žedna. Mučila ju je užasna žeđ. Jezik joj se zalepio za nepca, ustasu joj bila suva kao hartija. Pre nekoliko sati ona i Tis su pojeli dvaposlednja keksa i popili svaku kap vode, tako da sada nije bilo višeničega. Amelija je već imala prilike da čuje da su se neki ljudi spasli smrtiod žeđi tako što su pili sopstvenu mokraću. Uska, svetla pruga ispodplafona govorila joj je da je izvan njihovog zatvora dan. Raspoznavala jeobrise police na drugoj strani podruma. Tis je ležao sklupčan na dušekupored nje, s glavom u njenom krilu, i čvrsto i duboko spavao. Kako je ondospeo ovamo? Ko ih je ovde oboje zatvorio? I gde su to uopšte bili?Amelijino očajanje je raslo. Najradije bi počela da plače, ali nije htela dabudi Tisa, mada joj je noga već sasvim utrnula od težine njegove glave.Prešla je suvim jezikom preko sasušenih usana. Evo ga! Ponovo tihopljuskanje i žuborenje! Kao da je negde ostala otvorena slavina. Zaklinjalase sebi da, ako izađe odavde, nikada više neće rasipnički trošiti vodu.Ranije bi prosto bacila dopola ispijenu flašicu kole ako je izvetrela. Šta bisad samo dala za gutljaj mlake, ustajale kole!

Pogled joj je lutao po prostoriji, da bi najzad pao na vrata. Nije moglada veruje sopstvenim očima kada je videla da ispod vrata zaista curi voda.Uzbuđeno je zbacila Tisa sa sebe, i opsovala kada nije mogla da stane nautrnulu nogu. Na sve četiri je prešla preko poda, koji je već bio mokar.Pohlepno je lizala vodu, kao pas, umazala je lice i smejala se. Dragi Bogje čuo njene očajničke molitve. Nije ih pustio da umru od žeđi! Ispod vrataje priticalo sve više vode, koja je kao nekakav lepi, mali vodopad žuborilaniz tri stepenika.

Amelija je prestala da se smeje i uspravila se.„Sada je dosta vode, dragi Bože", prošaputala je, ali Bog je nije čuo.

Voda je nastavila da teče, i već je napravila veliku baru na podu od gologbetona. Amelija je čitavim telom počela da drhti od straha. Ništa niježelela više od vode, a sada joj se ta želja ispunila, ali toliko drugačije negošto se nadala. Tis se probudio. Sedeo je na dušeku, rukama obuhvativšikolena, i njihao se napred-nazad. Grozničavo je razmišljala, a zatim otišlado police i prodrmala je. Bila je zarđala, ali izgledalo je da je čvrsta. Kogod da je ovde zatvorio nju i Tisa, mora da je odvrnuo i vodu. Ovaprostorija je očigledno ležala dublje od ostatka podruma. Na podu nijebilo slivnika, a uska pukotina kroz koju je dopirala svetlost ležala je ispodsamog plafona. Ako voda bude nastavila da pritiče, u jednom trenutkupreplaviće prostoriju. Podaviće se kao pacovi! Amelija se izbezumljenoosvrtala oko sebe. Prokletstvo! Toliko je već uspela da preživi a da nepoludi, da ne umre od gladi i od žeđi, a neće ni sada tek tako dopustiti dase udavi! Nagla se nad Tisa i odlučno ga zgrabila za ruku. „Ustaj!", reklaje oštro. „Hajde, Tise! Pomozi mi da dignemo dušek gore na policu!"

Na njeno zaprepašćenje, Tis je prestao da se ljulja napred--nazad iustao. Zajedničkim snagama uspeli su da dignu teški dušek na najvišupolicu. Možda voda i neće dospeti tako visoko, pa bi tamo gore bilibezbedni. A sa svakim satom rasla je verovatnoća da će ih pronaći. Vodakoja ne prestaje da teče mora privući još nečiju pažnju - suseda,vodovoda, ili već nečiju! Amelija se popela na policu, oprezno, da se neprevrne. Kada je stigla gore, pružila je ruku da pomogne Tisu da se popne.Nadala se da ova stara, zarđala stvar može oboje da ih izdrži! Neštokasnije, on je sedeo pored nje na dušeku. Voda je u međuvremenu većprekrila pod podruma i nesmanjenom brzinom priticala i dalje. Sada im jepreostajalo samo da čekaju. Amelija je rasporedila sopstvenu težinu ipažljivo se ispružila po dušeku.

„Pa", rekla je s nekakvim crnim humorom. „Tako ti je to sa željama!Kada sam bila dete, uvek sam želela krevet na sprat. Sad ga konačnoimam."

* * *Beata Šneberger je povela Bodenštajna i Piju u trpezariju i ponudila im

da sednu za masivni sto, odmah kraj velike kaljeve peći, koja je zračilaprijatnu toplotu. Od više malih prostorija nekadašnje seoske kuće napravili

su jednu veliku, a od pregradnih zidova ostavili su samo drvene grede.Prostorija koju su na ovaj način dobili delovala je moderno, a ipakzapanjujuće udobno.

„Molim vas, sačekajte dok ne stigne moj muž", rekla je gospođaŠneberger. „Skuvaću vam čaj."

Otišla je u kuhinju koja je sa svih strana bila otvorena. Bodenštajn iPija su razmenili poglede. Nasuprot Vagnerovima, koje je nestanak njihovećerke slomio, bračnom paru Šneberger izgleda je pošlo za rukom da,uprkos svojim ranama, nastave dalje i da započnu nov život. Mora da sunakon toga na svet došle bliznakinje.

Nepunih pet minuta kasnije u trpezariju je ušao visok, mršav, sedokosmuškarac u kariranoj košulji i plavim radničkim pantalonama. AlbertŠneberger se najpre rukovao sa Pijom, a zatim s Bodenštajnom. I on je biomiran i ozbiljan. Sačekali su da im gospođa Šneberger posluži čaj, a zatimim je Bodenštajn pažljivo saopštio sve pojedinosti. Albert Šneberger jestajao iza ženine stolice, ruku blago položenih na njena ramena. Njihovatuga bila je razumljiva, ali takođe i olakšanje što su konačno doznali istinuo sudbini svog deteta.

„Da li znate ko je to uradio?", pitala je Beata Šneberger.„Ne, još uvek nismo potpuno sigurni", odgovorio je Bodenštajn.

„Znamo samo da to nije mogao biti Tobijas Sartorijus."„To znači da je nepravedno osuđen?"„Da. Izgleda da je tako."Neko vreme su svi ćutali. Albert Šneberger je kroz veliki prozor

zamišljeno gledao svoje dve ćerke, koje su preko puta složno timarilesledećeg konja.

„Nije trebalo da dopustim da me Terlinden ubedi da se preselim uAltenhajn", rekao je iznenada. „Imali smo stan u Frankfurtu, ali smo tražilikuću na selu, jer je Štefani u gradu pretila opasnost da upadne uproblematično društvo."

„Odakle ste poznavali Klaudijusa Terlindena?"„Zapravo sam poznavao Vilhelma, njegovog starijeg brata. Zajedno

smo studirali, a kasnije smo bili poslovni partneri. Kad je on umro,upoznao sam Klaudijusa. Moja firma je snabdevala njegovu. Umeđuvremenu se među nama razvilo nešto što sam pogrešno smatrao zaprijateljstvo. Terlinden nam je iznajmio kuću koja mu je pripadala, u svomneposrednom susedstvu." Albert Šneberger duboko uzdahnu i sede kraj

supruge. „Znao sam da je veoma zainteresovan da kupi moju firmu. Našetehnološko znanje i naši patenti savršeno su se uklapali u njegove planove,i bili su mu važni. Tada se spremao da svoje preduzeće pretvori uakcionarsko društvo i izađe na berzu. U jednom trenutku mi je daoponudu. Bilo je i drugih ponuđača. Terlinden je u svoje vreme imao velikukonkurenciju."

Napravio je pauzu i otpio svoj čaj.„A onda je naša ćerka nestala." Glas mu je zvučao mirno, ali videlo se

koliko mu je teško da se priseća ovih užasnih zbivanja. „Terlinden injegova supruga bili su vrlo saosećajni i pažljivi. Pravi prijatelji, tako smobar u početku mislili. Ja skoro uopšte više nisam bio u stanju da brinem osvojim poslovima. Svim sredstvima smo tražili Štefani, uključili se urazličite organizacije, pojavljivali se na radiju, televiziji. Kada mi jeTerlinden dao novu ponudu, pristao sam. Do firme mi u tom trenutkuuopšte nije bilo stalo, mislio sam samo na Štefani; još uvek sam se nadaoda će je pronaći."

Nakašljao se, pokušavajući da ostane pribran. Žena ga je uhvatila zaruku i lagano je stegla.

„Dogovorili smo se da Terlinden ne menja strukturu preduzeća i dazadrži sve radnike", nastavio je Šneberger nakon izvesnog vremena. „Alidesilo se upravo suprotno. Terlinden je pronašao slabo mesto u ugovoru.Izašao je na berzu, moju firmu razbio na delove, prodao sve što mu nijetrebalo i otpustio osamdeset od sto trideset zaposlenih. Ja više nisam bio ustanju da se branim. Bilo je... užasno. Svi ti ljudi, koje sam tako dobropoznavao, iznenada su ostali bez posla. Sve to se ne bi desilo da sam u tovreme bio u stanju da razmišljam pribrano."

Prešao je šakom preko lica.„Beata i ja smo odlučili da odemo iz Altenhajna. Postalo nam je

nepodnošljivo da živimo pored tog... tog čoveka i da iz neposredne blizinedoživljavamo njegovu pritvornost. I kako vrši pritisak na ljude u svompreduzeću i selu, kako manipuliše njima, a sve pod plaštomvelikodušnosti."

„Da li verujete da je moguće da je Klaudijus Terlinden nešto uradiovašoj ćerki da bi se dokopao vaše firme?", pitala je Pija.

„Pa, pošto ste Štefanino... telo našli na njegovom imanju, sasvim jemoguće." Šnebergeru je zadrhtao glas, pa je odlučno stegao usne. „Iskrenorečeno, moja žena i ja nikada nismo mogli da poverujemo u to da je

Tobijas ubio našu ćerku. Ali tu su bili svi ti dokazi, svedočenja. U jednomtrenutku ni sami više nismo znali u šta da verujemo. Najpre smo sumnjalina Tisa. Uvek je pratio Štefani kao senka..."

Bespomoćno je slegao ramenima.„Ne znam da li bi Terlinden išao tako daleko", rekao je. „Ali mirne

duše je iskoristio našu situaciju. Taj čovek je gadan špekulant i lažov, bezimalo savesti. A bukvalno gazi preko leševa da bi dobio ono što hoće."

* * *Bodenštajnov mobilni telefon je zazvonio. Prepustio je volan Piji i

javio se, ne gledajući na displej. Kada je neočekivano čuo Kozimin glas,trgao se.

„Moramo da razgovaramo", rekla je Kozima. „Razumno."„Nemam sadvremena", odgovorio je Bodenštajn. „Usred smo

saslušanja. Taviću ti se kasnije." Prekinuo je razgovor ne pozdravivši se.To još nikada nije uradio.

Napustili su dolinu, prijatni sunčev sjaj je naglo nestao, i ponovo ih jeokružila siva, sumorna magla. Ćutke su se vozili kroz Glashiten.

„Šta bi ti uradila na mom mestu?", upitao je Bodenštajn iznenada. Pijaje oklevala. Živo se sećala svog razočaranja kada je doznala za Heningovuvezu sa advokatom Valerijom Leblih. A pritom su u tom trenutku već višeod godinu dana živeli odvojeno. Ali Hening je stalno poricao, sve dok gaPija nije uhvatila in flegranti s Leblihovom. I da im brak nije već biopropao, to bi svejedno bio kraj. Da je na Bodenštajnovom mestu, nikadviše ne bi mogla da veruje Kozimi. Na kraju krajeva, ona ga je stvarnobezočno lagala. A veza je ipak nešto drugo od obične prevare, koja pododređenim okolnostima može da se oprosti.

„Trebalo bi da razgovaraš s njom", predložila je svom šefu. „Vi ipakimate malo dete. A ni dvadeset pet godina braka se ne odbacuje tek tako."

„Odličan savet", odgovorio je Bodenštajn podrugljivo. „Mnogo tihvala. A šta zaista misliš?"

„Stvarno hoćeš da znaš?"„Jasno. Inače te ne bih ni pitao."Pija je duboko udahnula.„Kad je nešto razbijeno, onda je razbijeno. Ma koliko ga lepio, nikada

više neće ponovo biti celo", rekla je. „To je moje mišljenje. Žao mi je akosi očekivao nešto drugo."

„Nisam." Na njeno zaprepašćenje, Bodenštajn se čak i osmehnuo,mada je taj osmeh bio sve drugo samo ne srećan. „Tvoja iskrenost je onošto kod tebe posebno cenim."

Telefon mu je ponovo zazvonio. Ovog puta je prethodno pogledao nadisplej da bi sebe poštedeo novih iznenađenja.

„Osterman", rekao je i javio se. Nekoliko sekundi je slušao i klimaoglavom. „Pozovite Engelovu. Treba da bude prisutna kada budemorazgovarali s njim."

„Tobijas?"„Ne." Bodenštajn je duboko udahnuo. „Gospodin ministar kulture se

pojavio i čeka nas sa svojim advokatom."

* * *Dogovarali su se pred vratima prostorije za saslušanja, u koju je

Bodenštajn naložio da dovedu Gregora Lauterbaha i njegovog advokata.Nije želeo da atmosfera bude ljubazna i opuštena; Lauterbahu je moralo dabude jasno da ne može da očekuje nikakav poseban tretman.

„Kako nameravate da postupite?", raspitivala se Engelova.„Izvršiću na njega veliki pritisak", odgovorio je Bodenštajn. Nemamo

više vremena za gubljenje. Amelija je nestala još pre nedelju dana, a akoželimo da je pronađemo živu, ne smemo više ni sa kim da postupamo urukavicama."

Nikola Engel je klimnula glavom. Ušli su u jednostavno uređenuprostoriju, u kojoj je čitav jedan zid zauzimalo veliko ogledalo, koje je sadruge strane bilo providno. Za stolom u sredini sobe sedeo je ministarkulture Lauterbah sa svojim advokatom, koga su Bodenštajn i Pija odličnopoznavali i koji im nije bio nimalo simpatičan. Dr Anders je gotovo bezizuzetka branio poznate ličnosti umešane u slučajeve ubistva. Nije musmetalo da gubi procese, jer je žudeo samo za tim da mu se ime pojavljujeu štampi i da svoje slučajeve po mogućstvu iznese pred Vrhovni sudsavezne države.

Gregor Lauterbah je shvatao ozbiljnost situacije i delovao jepredusretljivo. Bled i vidno potresen, tihim glasom je ispričao šta sedogodilo 6. septembra 1997. Te večeri se, navodno, sastao sa svojomučenicom Štefani Šneberger u ambaru na imanju Sartorijusovih, kako bi jojjasno dao na znanje da on ne namerava da se s njom upušta u ljubavnuvezu. A nakon toga je otišao kući.

„Narednog dana sam saznao da su Štefani i Laura nestale bez traga",rekao je Lauterbah. „Neko nas je pozvao telefonom i ispričao nam dapolicija sumnjiči Štefaninog dečka Tobijasa Sartorijusa za ubistvo obedevojke. Moja supruga je u našoj kanti za smeće pronašla okrvavljenudizalicu za kola. Tada sam joj ispričao da sam razgovarao sa Štefani, jerme je čitavo veče na vašaru gnjavila i nabacivala mi se. Oboma nam jebilo jasno da je Tobijas sigurno bacio dizalicu u našu kantu nakon što jenjome ubio Štefani. Danijela je htela da spreči da o meni počnu da kružepriče. Rekla mi je da dizalicu negde zakopam. Ni sam ne znam zašto samto uradio - verovatno mi je u glavi nastao kratak spoj - ali ja sam je baciou cisternu Sartorijusovih."

Bodenštajn, Pija i Nikola Engel su ćutke slušali. Ni dr Anders ništanije rekao. Kao da ga se sve to ne tiče, zurio je u veliko ogledalo prekoputa, prekrštenih ruku i stisnutih usta.

„Ja... bio sam ubeđen da je Tobijas ubio Štefani", nastavio jeLauterbah. „Video nas je zajedno, a onda je još i Štefani raskinula s njim.Time što je dizalicu bacio u našu kantu za smeće hteo je da osumnjičimene. Iz osvete."

Bodenštajn ga je oštro pogledao. „Lažete."„Ne, ne lažem." Lauterbah je nervozno progutao pljuvačku. Pogled mu

je skliznuo ka advokatu, ali je ovaj još uvek zaneto posmatrao svoj lik uogledalu.

„U međuvremenu smo doznali da Tobijas Sartorijus nema nikakveveze sa ubistvom Laure Vagner." Bodenštajn je bio nasrtljiviji nego što jeinače imao običaj. „Pronašli smo Štefanino mumificirano telo. A uzeli smoi dizalicu za kola iz našeg skladišta dokaznog materijala i poslali smo je ulaboratoriju. Na njoj još uvek mogu da se nađu otisci prstiju. Pored toga,sudski forenzičari su u vagini pronađenog tela otkrili tragove tuđe DNK.Spermu. Ako se ispostavi da je vaša, bićete u velikoj nevolji, gospodineLauterbah."

Gregor Lauterbah se vrpoljio na stolici nervozno prelazeći vrhovimaprstiju preko usana.

„Koliko je Štefani tada imala godina?", pitao je Bodenštajn.„Sedamnaest."„A vi?"„Dvadeset i sedam." Lauterbah je gotovo šaputao. Bledi obrazi su mu

jako pocrveneli i oborio je glavu.

„Da li ste 6. septembra 1997. spavali sa Štefani Šneberger ili ne?"Lauterbah se ukočio.„Blefirate", konačno mu je priskočio u pomoć njegov advokat. „Ta

devojka je mogla da spava s bilo kim."„Šta ste obukli 6. septembra 1997?" Bodenštajn se nije zbunjivao, i

nije skretao pogled sa Lauterbaha. Ovaj ga je zbunjeno pogledao i slegaoramenima.

„ Ja ću vam reći. Nosili ste farmerke i svetloplavu košulju, a ispod njezelenu majicu s vašara i svetlosmeđe cipele."

„Kakve to veze ima sa ovim?", pitao je Lauterbahov advokat.„Evo." Bodenštajn mu nije poklanjao nimalo pažnje. Izvukao je iz

dokumenata kopije Tisovih slika i poređao ih jednu za drugom ispredLauterbaha. „Ovo su slike koje je naslikao Tis Terlinden. Bio je svedokoba ubistva, a ovo ovde je njegov način da to saopšti."

Vrhom prsta je pokazivao na jednu od naslikanih prilika.„Ko bi to mogao da bude?", pitao je. Lauterbah je buljio u slike i

slegao ramenima.„To ste vi, gospodine Lauterbah. Vi ste se sa Štefani Šneberger ljubili

ispred ambara, a onda ste spavali s njom."„Ne", mrmljao je Gregor Lauterbah, lica mokrog od znoja. „Ne, ne, to

nije tačno, morate da mi verujete!"„Vi ste bili njen profesor", nastavio je Bodenštajn mirno. „Iskoristili ste

svoju poziciju moći. Ono što ste uradili je kažnjivo. Toga ste iznenadapostali svesni. Mora da ste se uplašili da bi Štefani mogla da se izbrblja.Profesor koji spava s maloletnom učenicom je gotov."

Gregor Lauterbah je odmahivao glavom. „Ubili ste Štefani, dizalicu stebacili u cisternu i otišli kući. Tamo ste sve ispovedili ženi, a ona vas jeposavetovala da ćutite. Računica joj je ispala dobra, mada ne potpuno.Policija je zaista za ubistvo okrivila Tobijasa, uhapšen je i osuđen.Postojao je samo jedan mali problem: Štefanino telo je nestalo. Neko morada je posmatrao vašu Štefani."

Lauterbah je još uvek neprestano odmahivao glavom.„Sumnjali ste da Tis Terlinden zna sve. Da bi ćutao, vaša žena je - kao

Tisova doktorka - mladića bukvalno drogirala i zastrašivala ga. To sepokazalo kao uspešno. Tokom jedanaest godina. Sve dok TobijasSartorijus nije pušten iz zatvora. Od svog poznanika Andreasa Hasea,našeg saradnika u KII, doznali ste da se interesujemo za stare slučajeve, pa

čak i da smo pribavili dokumenta. Zato ste od Hasea zatražili da izdokumenata ukloni zapisnike sa saslušanja."

„To nije tačno", prošaputao je Lauterbah promuklo. Na čelu su mublistale graške znoja.

„Tačno je", umešala se sad i Pija. „Hase je već priznao i zbog toga jesuspendovan s posla. Uostalom, da to niste uradili, sada ne biste sedeliovde."

„Šta sve ovo treba da znači?", umešao se i dr Anders. „Čak i ako jemoj klijent tada spavao sa svojom učenicom, krivično delo zloupotrebepoložaja odavno je zastarelo."

„Ali ubistvo nije."„Nisam ubio Štefani!"„A zbog čega ste onda nagovorili Hasea da uništi zapisnike sa

saslušanja?"„Zato što... zato što... jer sam mislio da ćebitibolje da se moje ime u

svemu tome ne pominje", priznao je Lauterbah. Znojio se toliko da mu seznoj slivao niz obraze. „Mogu li da dobijem nešto za piće?"

Nikola Engel je bez reči ustala, izašla iz prostorije i malo kasnije sevratila sa flašom vode i čašom. Obe je stavila na sto pred Lauterbaha iponovo sela. Lauterbah je otvorio flašu, nasuo vodu i iskapio je.

„Gde je Amelija Frelih?", pitala je Pija. „I gde je Tis Terlinden?"„Kako ja to da znam?", pitao je Lauterbah.„Znali ste da je Tis onomad sve video", odgovorila je Pija. „Pored

toga, saznali ste i da se Amelija interesuje za događaje iz 1997. Oboje suza vas predstavljali pravu opasnost. Pomisao da imate nekakve veze snjihovim nestankom prosto se nameće. A vi i Terlinden ste se u trenutkukada je Amelija nestala nalazili upravo tamo gde je poslednji put viđena."

Na jarkoj svetlosti neonskih svetiljki Gregor Lauterbah je izgledao kaozombi. Lice mu se sijalo od znoja, a dlanovima je nervozno trljao butine,sve dok mu advokat nije spustio dlan na ruku.

„Gospodine Lauterbah."Bodenštajn je ustao, oslonio se rukama na sto i nagao se napred.

Preteći ton njegovog glasa bio je delotvoran. „Uporedićemo vašu DNK saonom koja je pronađena u vagini Štefani Šneberger. Ako se nalazi poklope,moraćete da odgovarate za zloupotrebu položaja i odnos sa maloletnomučenicom, bez obzira na ono što vaš advokat priča o zastarelosti dela.Zbog tih optužbi sasvim sigurno nećete više biti ministar kulture. Uradiću

sve što je u mojoj moći da vas izvedem pred sud, to vam sada i ovdeobećavam. A šta će štampa s vama uraditi kada se dozna da je zbog vašegćutanja jedan mlad čovek, uz to još i vaš bivši učenik, nedužan proveodeset godina u zatvoru, to verovatno ne treba ni da vam pričam!"

Ućutao je i pustio da njegove reči deluju. Gregor Lauterbah je drhtaočitavim telom. Šta ga je više plašilo - kazna koju je mogao da očekuje ilijavno pogubljenje u štampi?

„Večeras ću vam pružiti još jednu šansu", rekao je Bodenštajn, ovogputa mirnijim glasom. „Pod ovim okolnostima odustaću od podnošenjatužbe javnom tužilaštvu ako nam pomognete da pronađemo Ameliju i Tisa.Razmislite o tome i porazgovarajte sa svojim advokatom. A sada ćemonapraviti pauzu od deset minuta."

* * *„Svinja!", rekla je Pija, smrknuto posmatrajući Lauterbaha kroz

providno ogledalo. „To je bio on. On je ubio Štefani. A sad se dočepao iAmelije, sasvim sam sigurna."

Nije mogla da čuje šta Lauterbah razgovara sa svojim advokatom, jerje dr Anders zahtevao da se mikrofon isključi.

„Zajedno sa Terlindenom". Bodenštajn je zamišljeno namrštio čelo isrknuo vodu iz bokala. „Ali kako je došao do toga da Amelija nešto zna?"

„Nemam pojma." Pija je slegla ramenima. „Možda je Amelija ispričalaTerlindenu nešto o slikama? Ali ne, ne verujem."

„Ne verujem ni ja. Tu još nešto nedostaje. Mora da se desilo nešto štoje Lauterbaha uplašilo."

„Hase?", predložila je iz pozadine Nikola Engel.„Ne, on o tim slikama nije znao ništa", usprotivila se Pija. „Pronašli

smo ih tek nakon što je suspendovan."„Hm. Onda nam zaista nedostaje neka veza."„Čekajte malo", reče Bodenštajn. „A šta je s Nađom fon Bredov? Ona

je bila prisutna kada su momci silovali Lauru. A vidi se u pozadini i naslici na kojoj su Štefani i Lauterbah."

Nikola Engel i Pija su ga radoznalo pogledale.„Šta ako je ona sve vreme bila na imanju? Nije se odvezla s momcima

da bi sakrili Lauru. A Nađa je sasvim sigurno znala za slike. Tobijas joj jelično ispričao!"

Engelova i Pija su istovremeno shvatile na šta Bodenštajn cilja. Da li

je Nađa fon Bredov ucenjivala Lauterbaha onim što zna i na taj način gaprisilila da nešto učini?

„Hajdemo ponovo unutra." Bodenštajn je svoju veliku plastičnu čašubacio u đubre. „Time ćemo ga pritisnuti."

* * *Voda je rasla. Centimetar po centimetar. Na poslednjem dnevnom

svetlu Amelija je videla da se već popela do trećeg stepenika. Njenpokušaj da debelim vunenim ćebetom spreči da voda i dalje prodire uprostoriju bio je uspešan samo dok pritisak vode nije izbacio ćebe. Sada jebilo potpuno mračno, ali i dalje je neprestano čula kako voda žubori ucevima. Uzalud je pokušavala da izračuna kada će stići do najviše daskena polici. Tis je ležao pribijen uz nju, i mogla je da oseti kako mu se grudipodižu i spuštaju. S vremena na vreme bi se zakašljao, gubeći vazduh.Koža mu je bila vrela kao da ima temperaturu, a vlaga i hladnoća u ovojrupi verovatno su učinile da se sasvim razboli. Amelija se setila da je većizgledao bolesno. Kako će on sve ovo izdržati? Tis je bio tako osetljiv!Nekoliko puta je pokušala da razgovara s njim, ali nije joj odgovarao.

„Tise", prošaputala je. Nije joj bilo lako da to uradi jer su joj zubitoliko cvokotali da je jedva mogla da otvori usta. „Tise, molim te, recinešto!"

Nije joj odgovorio. I tu je konačno izgubila hrabrost. Njeno čvrstovladanje sobom, koje je proteklih dana i noći sprečavalo da ne potone utamu, nestalo je. Briznula je u plač. Nema više nade. Umreće ovde,podaviće se kao pacovi! Ni Snežanu nikada nisu pronašli. Zašto bi onatrebalo da ima više sreće? Strah ju je savladao. A onda se iznenada trgla.

Na leđima je osetila dodir. Tis ju je obgrlio jednom rukom, prebacio jejednu nogu preko njene i priljubio se uz nju. Vrelina koju je njegovo telozračilo ju je zagrejala.

„Nemoj da plačeš, Amelija", šaputao joj je na uvo. „Nemoj da plačeš.Pa ja sam tu."

* * *„Kako ste doznali da te slike postoje?" Bodenštajn nije pravio dugačak

uvod. Sigurnim pogledom procenio je stanje Gregora Lauterbaha.Gospodin ministar nije bio naročito čvrst čovek, a pritisak ga je slomio.Nakon iscrpljujućih događaja tokom proteklih dana, neće izdržati još dugo.

„Dobijao sam anonimna pisma i mejlove", odgovorio je Lauterbahućutkujući slabašnim pokretom ruke svog advokata koji je hteo da sepobuni. „One noći sam u ambaru izgubio sam ključeve, a u jednom odpisama nalazila se njihova fotografija. Tada mi je bilo jasno da je nekoposmatrao Štefani i mene."

„Posmatrao vas dok ste radili šta?"„Znate već." Lauterbah je podigao pogled, a Bodenštajn u njegovim

rečima nije mogao da pročita ništa osim samosažaljenja. „Štefani me jeizazivala sve vreme. Ja... ja nisam hteo da s njom... spavam, ali ona me jetoliko spopadala dok... naprosto nisam pristao." Bodenštajn je ćutke čekaodok Lauterbah nije nastavio da govori plačnim glasom.

„Kada sam... kada sam primetio da sam izgubio ključeve, hteo sam daih potražim. Žena bi mi zbog toga glavu otkinula, na privesku su bili iključevi od njene ordinacije!"

Podigao je pogled moleći za razumevanje. Bodenštajn je morao da senapregne da iza bezizražajnog lica sakrije prezir koji je narastao u njemu.

„Štefani je rekla da je bolje da odem. Rekla je da će ona potražitiključeve i da će mi ih doneti kasnije."

„A vi ste onda to i uradili?"„Da. Otišao sam kući."Bodenštajn je sačekao jedan trenutak.„Dakle, dobijali ste pisma i mejlove", rekao je. „Šta je u njima

pisalo?"„Da Tis sve zna. I da policija neće doznati ništa ako ja i dalje budem

ćutao."„O čemu je to trebalo da ćutite?"Lauterbah je slegao ramenima i odmahnuo glavom.„Šta mislite, ko vam je pisao ta pisma?"Ponovo bespomoćno sleganje ramenima.„Mora da ste na nekog ipak sumnjali! Gospodine Lauterbah!"Bodenštajn se ponovo nagao napred. „Ćutanje je sada zaista najgore od

svih rešenja!"„Nemam pojma!", odgovorio je Lauterbah u bespomoćnom očajanju,

koje očigledno nije glumio. Prepušten sam sebi i priteran uza zid, pokazaoje svoju pravu prirodu: Gregor Lauterbah je bio slabić koji se bez ženinepodrške pretvarao u čovečuljka bez kičme. „Ništa više ne znam! Žena mije ispričala da navodno postoje neke slike, ali teško da je Tis mogao da

piše i da šalje pisma i mejlove."„Kada vam je ispričala o tome?"„ Jednom." Lauterbah je oslonio čelo na šake i odmahivao glavom.

„Ne mogu više tačno da se setim."„Probajte da se setite", navaljivao je Bodenštajn. „Pre nego što je

Amelija nestala ili nakon toga? I odakle je vaša žena znala za to? Ko jemogao da joj ispriča?"

„Gospode bože, pa ne znam!", cvileo je Lauterbah. „To stvarno neznam!"

„Razmislite!" Bodenštajn se ponovo zavalio u stolicu. „Te suboteuveče, kada je Amelija nestala, bili ste na večeri u klubu Eboni uFrankfurtu, sa svojom suprugom i bračnim parom Terlinden. Vaša žena iKristina Terlinden su oko pola deset krenule kući, a vi ste se vratili saKlaudijusom Terlindenom. Šta ste radili nakon što ste napustili klubEboni?"

Gregor Lauterbah je napregnuto razmišljao i činilo se da shvata dapolicija zna mnogo više nego što je on pretpostavljao.

„Pa, mislim da mi je žena tokom vožnje do Frankfurta ispričala da jeTis devojci iz komšiluka dao nekakve slike na kojima sam navodnoprikazan ja", priznao je nevoljno. „Ona je to doznala tog poslepodneva odneke nepoznate žene koja ju je zvala telefonom. Posle toga nismo višeimali prilike da razgovaramo. Danijela i Kristina su se oko pola desetodvezle kolima. Ja sam pitao Andreasa Jagilskog za Ameliju Frelih, jersam znao da radi kao kelnerica u Crnom konju. Jagilski je pozvao svojuženu, a ona je potvrdila da je Amelija na poslu. Onda smo se Klaudijus ija odvezli u Altenhajn, i čekali Ameliju na parkiralištu ispred Crnogkonja, ali ona se nije pojavila."

„Šta ste hteli da je pitate?"„Da li mi je ona slala ta pisma i mejlove."„Da li je?"„Nisam imao prilike da je pitam. Čekali smo u automobilu, bilo je

negde oko pola jedanaest ili pola dvanaest. A onda se pojavila Natali.Hoću da kažem Nađa. Nađa fon Bredov, tako se sada zove."

Bodenštajn je na trenutak podigao pogled i susreo se s Pijinim.„Obilazila je parkiralište", nastavio je Lauterbah, „gledala u žbunje i na

kraju otišla preko, na autobusku stanicu. Tek tada nam je palo u oči datamo sedi neki čovek. Nađa je probala da ga probudi, ali uzalud. Na kraju

je otišla. Klaudijus je sa svog mobilnog telefona pozvao kod Crnog konjai pitao za Ameliju, ali žena Tagilskog mu je rekla da je već odavno otišla.Onda smo se Klaudijus i ja odvezli do njegove kancelarije. Bojao se da bipolicija uskoro mogla početi da njuška. Nimalo mu ne bi odgovaralo damu pretresu kuću, pa je zato hteo da nekoliko nezgodnih dokumenataskloni na neko drugo mesto."

„Kakvih dokumenata?", pitao je Bodenštajn.Gregor Lauterbah se malo opirao, ali to nije potrajalo dugo. Klaudijus

Terlinden je svoju moć i položaj tokom godina osigurao podmićivanjem uvelikom stilu. Oduvek je, doduše, bio imućan, ali do zaista velikog novcadošao je tek krajem devedesetih godina, kada je proširio firmu i izašao naberzu. Time je stekao veliki uticaj na privredu i politiku. Nakon toga jenajbolje poslove pravio sa državama koje su bile pod ekonomskimsankcijama, recimo sa Iranom i Severnom Korejom."

„Te večeri je hteo da ukloni dokumenta o tome", zaključio jeLauterbah. Sada, kada se nije radilo direktno o njemu, postao je sigurniji.„Ali pošto nije hteo da ih uništi, odneli smo ih u moj stan u Idštajnu."

„Aha."„Nemam nikakve veze sa Amelijinim ili Tisovim nestankom",

uveravao ga je Gregor Lauterbah. „A nisam nikoga ni ubio."„To ćemo tek videti." Bodenštajn je skupio slike i vratio ih u fasciklu

sa dokumentima. „Možete da idete kući. Ali bićete pod policijskomprismotrom, a prisluškivaćemo vam i telefon. Pored toga, molim vas danam u svako doba budete na raspolaganju. U svakom slučaju, javite mi sepre nego što napustite kuću."

Lauterbah je pokorno klimnuo glavom. „Možete li bar za sada dasprečite da mi se ime pojavi u štampi?", zamolio je.

„To ni uz najbolju volju ne mogu da vam obećam." Bodenštajn jepružio ruku. „Zamolio bih vas da mi date ključeve svog stana u Idštajnu."

Nedelja, 23. novembar 2008.

Pija je provela besanu noć i već je bila na nogama kada je u 5.15stigao poziv ekipe koju su zadužili za osmatranje Nađinog stana: Nađa fonBredov se upravo vratila u svoj stan u Frankfurtu. Sama.

„Odmah dolazim", rekla je Pija. „Čekajte me."Ubacila je seno koje je držala pod rukom preko vrata jednog pregratka

za konje i sklonila telefon u džep. To što je loše spavala nije bilo slučajno.Znala je da sledećeg dana u pola četiri po podne ima zakazanu posetugrađevinske inspekcije grada Frankfurta na svom imanju u Birkenhofu.Ako se odluka o rušenju ne povuče, ona, Kristof i životinje ubrzo će ostatibez krova nad glavom.

Kristof se prethodnog dana time prilježno bavio, a njegov početnioptimizam brzo je splasnuo. Ljudi koji su joj prodali Binkenhof prećutalisu Piji da na zemljištu gde se nalazi kuća, zbog blizine dalekovoda visokognapona, uopšte nije dozvoljena gradnja. Prodavčev otac je u jednomtrenutku posle rata tu podigao šupu, a ovaj ju je tokom godina, bez ikakvedozvole, ozidao i proširio. Šezdeset godina niko to nije primetio, sve dokPija, nemajući pojma da je građevina nelegalna, nije podnela zahtev da jojse dozvoli proširenje. Pija je brzo nahranila živinu, a zatim pozvalaBodenštajna. Kada se nije javio, napisala mu je SMS i zamišljeno ušla ukuću, koja joj se iznenada učinila tuđom. Na prstima se ušunjala uspavaću sobu.

„Moraš da ideš?", pitao je Kristof.„Da. Jesam li te probudila?" Upalila je svetlo.„Ne. Ni ja nisam mogao da spavam." Naslonio se na ruku i posmatrao

je. „Pola noći sam razmišljao šta bismo mogli da uradimo ako postaneozbiljno."

„I ja." Pija je sela na ivicu kreveta. „U svakom slučaju, tužiću onuđubrad što su mi prodala imanje. Sasvim je jasno da su me gadno ipokvareno prevarili!"

„Ali to ćemo tek morati da dokažemo", upozorio ju je Kristof. „Danasću o tome razgovarati s jednim prijateljem koji se razume u takve stvari.Pre toga ništa nećemo da preduzimamo."

Pija je uzdahnula. „Tako sam srećna što si ti tu", rekla je tiho. „Neznam šta bih u ovoj situaciji radila sama".

„Da se ja nisam pojavio u tvom životu, ne bismo nikad podneli zahtevza proširenje kuće, i sve ovo se ne bi ni desilo." Kristof se kiselonasmejao. „Ali sad glavu gore. Radi svoj posao, a ja ću se za ovopobrinuti, važi?"

„Važi." Piji je pošlo za rukom da se osmehne. Nagla se ka Kristofu ipoljubila ga. „Nažalost, nemam pojma kada ću doći kući."

„Za mene nemoj da brineš." Kristof se takođe nasmešio. „I ja imamposla u Zoološkom vrtu."

* * *Još izdaleka je prepoznao dobro poznatu priliku. Stajala je na svetlosti

ulične svetiljke, pored njegovog automobila na parkiralištu, a njena crvenakosa bila je jedina mrlja boje u ovoj izmaglici i tami. Bodenštajn je natrenutak oklevao, a zatim joj je odlučno prišao.

Kozima, naime, nije bila žena koja bi tek tako dopustila da nekoprekine razgovor s njom i da joj se zatim ne javi. Zapravo je morao daračuna da će ga pre ili kasnije pronaći, ali slučaj ga je previše zaokupio.Zbog toga se sada osećao nepripremljeno i u nepovoljnijem položaju uodnosu na nju.

„Šta hoćeš?", pitao je neljubazno. „Nemam sad vremena."„Nisi mi odgovorio na poziv", uzvratila je Kozima. „Moram da

razgovaram s tobom."„Sad, odjednom?" Stao je ispred nje i odmeravao je njeno bledo,

pribrano lice. Srce mu je žestoko udaralo i samo je s mukom uspevao daostane miran. „Nedeljama nisi imala tu potrebu. Ako ti je do razgovora,razgovaraj sa svojim ruskim prijateljem."

Izvukao je ključeve automobila, ali ona se nije pomakla s mesta iostala je da stoji ispred vrata.

„Hoću da ti objasnim...", počela je. Bodenštajn joj nije dopustio dapriča. Te noći je slabo spavao i hitno je morao da krene, što su bili najgorimogući preduslovi za važan razgovor poput ovoga.

„Ali ja neću da slušam", prekinuo ju je. „I sada zaista nemamvremena."

„Ali, molim te, veruj da nisam htela da te povredim!" Kozima je pružilaruku prema njemu, ali kada je on uzmakao, ponovo ju je pustila da padne.Dah joj je na hladnom jutarnjem vazduhu delovao poput belog oblaka.„Uopšte nisam htela da odem tako daleko, ali..."

„Prestani!", povikao je iznenada. „Jesi me povredila! Povredila si mekako me niko nikad nije povredio! Neću da slušam nikakva izvinjenja iopravdanja, jer šta god sad da kažeš, sve si pokvarila! Sve!"

Kozima je ćutala.„Ko zna koliko puta si me već prevarila, tako rutinski, kako si me

obmanjivala i lagala", nastavio je kroz stisnute zube. „Šta si sve radila natim svojim putovanjima? U koliko kreveta si se valjala, dok je tvoj glupi,naivni, dosadni muž mirno sedeo kući sa decom i čekao te? Možda si mise čak i smejala što sam tako glup da ti verujem!"

Reči su iz njegovog uvređenog bića navirale kao otrovna lava; konačnoje iz sebe izbacio nagomilano razočaranje. Kozima je podnela njegov izlivgneva ne promenivši izraz lica.

„Sofija verovatno uopšte i nije moje dete, nego nekog od tih vetropira,neozbiljnih filmadžija koje toliko voliš da imaš oko sebe!"

Zamukao je kada je postao svestan kako je ova optužba strašna. Alisada, kada ju je izgovorio, nije više mogao da je povuče.

„Ja bih za naš brak stavio obe ruke u vatru", rekao je prigušenimglasom. „Ali ti si me lagala i varala. Nikada više neću moći da tiverujem."

Kozima je ispravila ramena.„Mogla sam da pretpostavim da ćeš tako reagovati", odgovorila je

mirno. „Beskompromisno, i kao da si ti jedini u pravu. Celu stvar gledašsamo iz svog egoističnog ugla."

„A iz kog da gledam? Iz ugla tvog ruskog ljubavnika, ili šta već?",rekao je. „Egoista si ti! Dvadeset godina te nije bilo briga za mene inedeljama si bila na putu. To mi se nikada nije dopadalo, ali ipak samprihvatao, jer je tvoj posao deo tebe. A onda si ostala u drugom stanju.Uopšte me nisi pitala da li hoću još jedno dete, sama si odlučila, a mene sistavila pred svršen čin. A pritom si dobro znala da s malim detetom višene možeš da jurcaš po svetu. Iz puke dosade si se bacila u ljubavnu vezu -i sad ti meni prebacuješ da sam egoista? Da nije toliko tužno, morao bihda se nasmejem!"

„Kada su Lorenc i Rozi bili mali, mogla sam da radim. I ti si ponekadpreuzimao odgovornost", prigovorila je Kozima. „Ali uopšte neću da seraspravljam s tobom. Desilo se što se desilo. Napravila sam veliku grešku,ali sasvim sigurno se neću posipati pepelom dok se ti ne smiluješ da mioprostiš."

„A zbog čega si onda došla?" Mobilni telefon u džepu kaputa mu jezvonio i vibrirao, ali on nije obraćao pažnju.

„Posle Božića idem na četiri nedelje u ekspediciju koju Gavrilov vodikroz Severni morski put", obavestila ga je Kozima. „Za to vreme ćešmorati da se brineš o Sofiji."

Bodenštajn je bez reči buljio u svoju ženu, kao da ga je upravo udarilau lice. Kozima nije došla da ga zamoli za oproštaj, ne, ona je već odavnodonela odluku o svojoj budućnosti. Bila je to budućnost u kojoj je za njegaočigledno predviđen samo još posao dadilje. Kolena su mu postala mekakao puter.

„Ne misliš valjda ozbiljno?", prošaputao je.„Mislim. Još pre nekoliko nedelja potpisala sam ugovor. Znala sam da

ti se neće dopasti." Slegla je ramenima. „Žao mi je što je ovako ispalo,zaista. Ali proteklih meseci sam mnogo razmišljala. Do kraja života bih sekajala ako ne bih snimila ovaj film..."

Nastavila je da govori, ali on više nije razumeo reči. Shvatio je ononajvažnije: iznutra ga je još odavno napustila, odbacila je njihov zajedničkiživot. Zapravo nikada nije ni bio baš sasvim siguran u nju. Svih ovihgodina mislio je da je potpuna suprotnost njihovih karaktera ono što je unjihovoj vezi posebno, da to predstavlja njen začin, ali sada mu je postalojasno da više naprosto nisu jedno za drugo. Srce mu se bolno zgrčilo.

A ona je ponovo radila isto što i toliko puta ranije: donela je odlukukoju je on morao da prihvati. Ona je bila ta koja je određivala pravac. Onaje imala novac kojim su kupili zemljište u Kelkhajmu i sagradili kuću. Onsve to nikada i nipošto ne bi mogao sebi da priušti. Bolelo ga je, ali togsumornog novembarskog jutra u Kozimi prvi put više nije video svojulepu, samosvesnu, uzbudljivu životnu saputnicu, već samo ženu kojabezobzirno sprovodi svoju volju i planove. Kako je samo sve vreme bioglup i slep!

Krv mu je bubnjala u ušima. Ona je prestala da govori i mirno gaposmatrala, kao da čeka njegov odgovor. Trepnuo je. Njeno lice,automobil, parkiralište - sve mu se rasplinjavalo pred očima. Ona će otići,i to s drugim muškarcem. Živeće svoj život, u kome više nije bilo mesta zanjega. Iznenada su ga preplavile ljubomora i mržnja. Zakoračio je premaKozimi i zgrabio je za ručni zglob. Uplašila se i pokušala da uzmakne odnjega, ali on ju je držao čvrsto kao mengele. Njeno smireno i nadmoćnodržanje u trenutku je nestalo, preplašeno je razrogačila oči i otvorila usta

da vrisne.

* * *U pola sedam Pija je odlučila da sama ode do stana Nađe fon Bredov.

Bodenštajn se nije javio na mobilni telefon, a nije odgovorio ni na njenSMS. Upravo kada je htela da pritisne kvaku, vrata zgrade su se otvorila iizašao je neki čovek. Pija i dvojica kolega u civilu koji su nadgledali stanprošli su pored njega.

„Stanite!" Onaj čovek, prosedi pedesetogodišnjak sa okruglimnaočarima sa okvirom od roga, preprečio im je put. „Ne može to tako! Kodkoga idete!"

„To se vas ne tiče", grubo je odgovorila Pija.„I te kako me se tiče." Čovek se isprsio ispred lifta prekrstivši ruke i

nadmeno ih je odmeravao. „Ja sam predsednik kućnog saveta ovogstambenog kompleksa. Ovde ne može bilo ko tek tako da se ušeta."

„Mi smo iz policije."„Stvarno? Imate li legitimacije?"Pija je ključala od besa. Izvukla je legitimaciju i poturila mu je pod

nos. A zatim je bez ijedne reči krenula ka stepeništu.„Ti čekaj tu dole", naložila je jednom od kolega. „Nas dvoje ćemo se

popeti."Tek što su stigli do ulaza u Nadin penthaus, vrata su se otvorila. Preko

lica Nađe fon Bredov na trenutak je preleteo strah.„A rekla sam vam da sačekate dole", rekla je ne baš preterano

ljubazno. „Ali kad ste već ovde, možete da mi ponesete kofer."„Putujete?" Pija je shvatila da je Nađa fon Bredov nije prepoznala i da

je verovatno mislila da je taksistkinja. „Ali tek ste se vratili kući."„A šta se to vas tiče?", odvratila je Nada razdražljivo.„Pa, mislim da me se mnogo tiče." Pija je izvadila svoju legitimaciju.

„Pija Kirhof, kriminalistička policija Hofhajma."Nađa fon Bredov ju je odmeravala isturivši donju usnu. Nosila je

tamnosmeđu jaknu velenstin, sa okovratnikom od krzna, farmerke i čizme.Plavu kosu je skupila u strogu pundu, ali čak ni debeo sloj šminke nijemogao da prikrije podočnjake pod njenim pocrvenelim očima.

„Došli ste u nezgodnom trenutku. Moram hitno na aerodrom."„Pa, onda ćete morati da odložite let", odgovorila je Pija. „Moram da

vam postavim nekoliko pitanja."

„Nemam sad vremena za takve stvari." Nađa je pritisla dugme ipozvala lift.

„Gde ste bili?", pitala je Pija.„Na putu."„Aha. A gde je Tobijas Sartorijus?"Svojim očima zelenim kao trava Nađa fon Bredov je zaprepašćeno

pogledala Piju.„A odakle bih ja to trebalo da znam?" Njeno iznenađenje delovalo je

iskreno, ali nije džabe bila jedna od najboljih nemačkih glumica.„Zato što ste se nakon pogreba Laure Vagner negde odvezli s njim

umesto da ga dovedete kod nas na saslušanje.„A ko to tvrdi?"„Tobijasov otac. Dakle?"Lift je stigao, a klizeća vrata su se otvorila. Nađa fon Bredov se

okrenula Piji i podrugljivo se osmehnula.„Nadam se da ne verujete sve što priča." Ugledala je i Pijinog kolegu.

„Policajac, tvoj prijatelj i pomagač. Da li biste mi pomogli da unesemprtljag u lift?"

Kada je ovaj zaista krenuo da dohvati kofer, Pija je pobesnela.„Gde je Amelija? Šta ste uradili s tom devojkom?"„Ja?" Nađa fon Bredov je podigla pogled. „Baš ništa! Zašto bi trebalo

nešto da radim s njom?"„Zato što je Tis Terlinden dao Ameliji slike koje nedvosmisleno

dokazuju ne samo da ste bili prisutni dok su vaši drugovi silovali Lauru,nego i da ste gledali kako Gregor Lauterbah ima seksualni odnos saŠtefani Šneberger u ambaru Sartorijusovih. A nakon toga ste ubili Štefanidizalicom za kola."

Na Pijino iznenađenje, Nađa fon Bredov je počela da se smeje.„Ma, odakle vam sve te gluposti?"Pija je samo još s mukom uspevala da se savlada. Najradije bi tu ženu

zgrabila i išamarala.„Vaši drugovi Jerg, Feliks i Mihael su sve priznali", rekla je. „Laura je

bila živa kada ste vi toj trojici naredili da je uklone. Mora da vas je bilostrah da je Amelija, zahvaljujući Tisu i njegovim slikama, doznala istinu.Zbog toga vam je bilo u interesu da je sklonite s puta."

„Gospode bože." Nađu ovo uopšte nije doticalo. „Takvu neverovatnubesmislicu ne bi mogli da izmisle ni pisci scenarija. Tu Ameliju sam

videla samo jedan jedini put i ne znam gde se sada nalazi."„Lažete. U subotu ste bili na parkiralištu ispred Crnog konja i bacili

ste Amelijin ranac u žbunje."„Ma stvarno?" Nađa fon Bredov je gledala Piju podignutih obrva, kao

da joj je nepodnošljivo dosadno. „Ko to tvrdi?"„Videli su vas."„Ja svašta umem", odgovorila je Nađa zajedljivo, „ali još uvek ne

mogu da budem u isto vreme na dva mesta. U subotu sam bila uHamburgu, za to imam svedoke."

„Koga?"„Mogu da vam dam njihova imena i brojeve telefona."„Šta ste radili u Hamburgu?"„Radila sam."„Nije tačno. Vaš menadžer nam je rekao da to veče niste imali

zakazano snimanje."Nađa fon Bredov je pogledala na svoj skupi ručni sat i iskrivila lice,

kao da joj je dosta ovog traćenja vremena.„Bila sam u Hamburgu i tamo sam pred oko četiristo gostiju, zajedno s

kolegom Torstenom Gotvaldom, vodila program jedne svečanosti, koju jeprenosila i televizija NDR", rekla je. „Ne mogu, doduše, da vam dambrojeve telefona svih prisutnih gostiju, ali mogu režiserov, Torstenov, i jošnekih. Da li je to dovoljan dokaz da u to vreme nisam mogla da se motampo parkiralištu u Altenhajnu?"

„Poštedite nas vašeg sarkazma", odvratila je Pija oštro. „Odaberitejedan kofer, a moj kolega će vam ga rado poneti do našeg automobila."

„Pa to je super. Policija preuzima posao taksi službe."„I to s najvećim zadovoljstvom", odgovorila je Pija hladno. „A vozimo

vas pravo u zatvor."„Pa to je smešno!" Činilo se da Nađa fon Bredov počinje postepeno da

shvata da je u ozbiljnom škripcu. Između pažljivo počupanih obrvapojavila joj se duboka bora. „Imam jednu važnu obavezu u Hamburgu."

„Sada je više nemate. Privremeno ste uhapšeni."„A zašto, ako smem da pitam?"„Zato što ste mirno gledali smrt svoje školske drugarice Laure

Vagner." Pija se samozadovoljno osmehnula. „To vam je sigurno poznatoiz vaših scenarija. Zove se saučesništvo u ubistvu."

* * *

Nakon što su dvojica kolega u civilu, s Nađom na zadnjem središtu,krenula ka Hofhajmu, Pija je ponovo pokušala da pozove Bodenštajna.Konačno se javio.

„Ma gde si ti?", pitala ga je Pija ljutito. Telefon je držala uklještenizmeđu uva i ramena, dok se rukama borila da dohvati sigurnosni pojas.„Već sat i po pokušavam da te dobijem! U Frankfurt ne moraš da ideš,Nađu fon Bredov sam upravo uhapsila i poslala u komesarijat."Bodenštajn joj je nešto odgovorio, ali govorio je tako nejasno da ništa nijerazumela.

„Ništa te ne čujem", rekla je razdraženo. „Šta se dešava?"„...imao udes... čekam šlep-službu... prilazni put do sajma... pumpa..."„Samo je još to falilo! Čekaj me onda tamo. Dolazim po tebe." Pija je

psujući zatvorila telefon i krenula. Imala je osećaj da stoji sama u širokomhodniku, i to baš u trenutku u kom nikakva greška nije dopuštena i ne smeda se izgubi pregled. Najsitnija nepažnja i slučaj je propao! Dala je gas.Vozila je kroz otmenu četvrt do glavne železničke stanice - gradske ulicesu ovako rano u nedelju ujutru bile potpuno prazne - a odatle je skrenulaka sajmu, do koga bi joj radnim danom trebalo pola sata, ali sada je stiglaza nepunih deset minuta. Sa radija se čula nekakva pesma Emi Mekdonald,koja se Piji u početku dopadala; ali otkad su je radio-stanice vrteledvadeset četiri sata dnevno, dok se svima nije ogadila, počela je da joj idena živce. Nešto pre osam sati videla je kako na suprotnoj traci kolovoza, ujutarnjem sivilu koje se polako gubilo, trepću narandžasta svetlaupozorenja vozila šlep-službe, koje je upravo tovarilo ostatkeBodenštajnovog BMW-a. Kod zapadnog ukrštanja promenila je smer, takoda se za nekoliko minuta našla pred vozilom šlep-službe i jednimpatrolnim policijskim kolima. Bodenštajn je sedeo u zaustavnoj traci, bledu licu, s laktovima na kolenima, i buljio u prazno.

„Šta se desilo?", pitala je Pija jednog od uniformisanih kolega kojimase prethodno predstavila, dok je krajičkom oka posmatrala svog šefa.

„Navodno je skrenuo da izbegne neku životinju", odgovorio jepolicajac. „Auto je upropašćen, ali njemu nije ništa. U svakom slučaju,neće da ide u bolnicu."

„Ja ću se pobrinuti za njega. Mnogo vam hvala."Okrenula se. Vozilo šlep-službe je krenulo, ali Bodenštajn nije čak ni

podigao glavu.„Ej!" Pija je stala ispred njega. Šta da mu kaže? Kući - gde god to sad

bilo - verovatno neće hteti da ide. Bez obzira na sve, u ovom trenutku nijesmeo još i on da ispadne iz tima. Bodenštajn je duboko uzdahnuo, saizgubljenim izrazom na licu.

„Ide s njim na put oko sveta od četiri nedelje, odmah posle Božića",rekao je bezizražajnim glasom. „Posao joj je važniji od mene, ili od dece.Još u septembru je potpisala ugovor."

Pija je oklevala. Neka glupava fraza kao što je srediće se to već iliglavu gore ovde nikako ne bi bila na mestu. Bilo joj je iskreno žao, alinisu imali vremena za gubljenje. U komesarijatu ih nije čekala samo Nađafon Bredov, već i svi službenici Regionalne policijske uprave koji sutrenutno bili na raspolaganju.

„Dođi, Olivere." Mada bi ga najradije uhvatila za ruku i uvukla uautomobil, prisilila se da bude strpljiva. „Ne možemo da sedimo ovde uzaustavnoj traci."

Bodenštajn je zatvorio oči i protrljao koren nosa palcem i kažiprstom.„Već dvadeset šest godina se bavim ubistvima i krvnim deliktima",

rekao je promuklim glasom. „Ali nikada nisam mogao stvarno da zamislimšta čoveka nagoni da nekog ubije. Jutros sam shvatio kako to izgleda.Verujem da sam mogao da je zadavim na onom parkiralištu da se moj otaci brat nisu umešali."

Obuhvatio je grudni koš rukama, kao da mu je zima, i pogledao je Pijuočima podlivenim krvlju. „Nikad u čitavom svom životu nisam se osećaoovako posrano."

U sobu za sastanke su jedva mogli da stanu svi policajci koje supozvali Osterman i Regionalna policijska uprava. Pošto Bodenštajn nakonudesa nije bio u stanju da rukovodi ovim sastankom, reč je uzela Pija.Zamolila je za mir, u kratkim crtama prikazala situaciju, pobrojalačinjenice i podsetila kolege na ono što ima najveći prioritet, pronalaženjeAmelije Frelih i Tisa Terlindena. U Benkeovom odsustvu, Pijin autoritetniko nije dovodio u pitanje, i svi su je pažljivo slušali. Pija je pogledala uBodenštajna, koji je stajao sasvim pozadi, pored Engelove, i oslanjao se ozid. Na pumpi mu je donela kafu u koju je sručila i bočicu konjaka. Popioju je bez reči, i činilo se da mu je sada malo bolje. Ali očigledno je jošuvek bio u šoku.

„Glavni osumnjičeni su Gregor Lauterbah, Klaudijus Terlinden i Nađafon Bredov", rekla je Pija, i prišla platnu na kome je Osterman projektovaomapu Altenhajna i okoline. „To troje mogu najviše da izgube ako se dozna

šta se u Altenhajnu stvarno dogodilo. Terlinden i Lauterbah su to večedošli iz ovog pravca." Pokazala je na sporedni put koji vodi kroz polja.„Prethodno su bili u Idštajnu, ali tu kuću smo već pretresli. Sada ćemo seusmeriti na Crnog konja. Vlasnik gostionice i njegova žena su u istomposlu s Terlindenom, sasvim je verovatno da su mu učinili uslugu.Moguće je da Amelija uopšte nije napustila gostionicu. Pored toga, svekoji stanuju oko parkirališta ispitaćemo još jednom. Kaje, da li su naloziza hapšenje već izdati?"

Osterman je klimnuo glavom. „Dobro. Jerga Rihtera, Feliksa Piča iMihaela Dobrovskog dovešćemo ovamo, to će preuzeti Katrin s kolegamaiz patrole. Dva tima od po dva čoveka će istovremeno razgovarati sKlaudijusom Terlindenom i Gregorom Lauterbahom. Za njih dvojicutakođe imamo naloge za hapšenje."

„Ko će otići do Lauterbaha i Terlindena?", pitao je jedan odpolicajaca.

„Glavni inspektor Bodenštajn i glavna policijska savetnica dr Engel ćepreuzeti Lauterbaha", odgovorila je Pija. „Ja ću otići kod Terlindena."

„S kim?"Dobro pitanje. Benke i Hase su bili suspendovani. Pija je posmatrala

lica kolega koji su sedeli pred njom, a zatim je donela odluku. „Sven ćepoći sa mnom."

Kolega kome se obratila, jedan od ljudi iz Odeljenja za krađe,zapanjeno je raširio oči i upitno pokazao prstom na sebe. Pija je klimnulaglavom.

„Imate li još pitanja?"Nije ih bilo. Okupljeni su se razišli, galameći i lupajući stolicama. Pija

se progurala do Bodenštajna i Nikole Engel.„Da li je bilo u redu što sam i vama dala zaduženje?", pitala je.„Da, naravno." Glavna inspektorka je klimnula glavom, a zatim odvela

Piju u stranu.„Zbog čega ste se odlučili za inspektora Jansena?"„Spontana odluka." Pija je slegla ramenima. „Često sam od njegovog

šefa slušala kako je zadovoljan Svenom."Nikola Engel je klimnula glavom. Zagonetni izraz u njenim očima bi

pod drugim okolnostima naveo Piju da posumnja u svoju odluku, ali sadnije bilo vremena za to. Inspektor Sven Jansen im je prišao. Dok susilazili, Pija je brzo objasnila šta očekuje od istovremenog saslušanja

obojice osumnjičenih i kako namerava da postupi. Na parkiralištu su serazdvojili. Bodenštajn je na trenutak zaustavio Piju.

„Dobro si ovo obavila", rekao je. „I - hvala ti."Bodenštajn i Nikola Engel su ćutke čekali u automobilu, dok ih Pija

nije pozvala telefonom i saopštila im da se ona i Jansen nalaze pred kućomTerlindenovih. Tada su i oni izašli iz vozila i zazvonili kod Lauterbaha istesekunde kada je Pija zazvonila kod Terlindena. Gregoru Lauterbahu jetrebalo par trenutaka da otvori vrata. Bio je u frotirskom ogrtaču, na čijemse džepu isticao logo jednog međunarodnog lanca hotela.

„Šta hoćete?", upitao je odmeravajući ih naduvenim očima. „Sve samvam već rekao."

„Volimo više puta da postavljamo pitanja", učtivo je odgovorioBodenštajn. „Supruga vam nije kod kuće?"

„Ne. Otišla je na kongres u Minhen. Zašto pitate?"„Onako."Nikola Engel je još uvek držala mobilni telefon kraj uva i sad je

klimnula glavom Bodenštajnu. Pija i Sven Jansen su u međuvremenutakođe ušli u predvorje vile Terlindenovih. Kao što su se dogovorili,Bodenštajn je postavio prvo pitanje ministru kulture. „GospodineLauterbah", počeo je. „Ponovo se radi o onoj večeri kada ste sa svojimkomšijom čekali Ameliju na parkiralištu ispred Crnog konja."

Lauterbah je nesigurno klimnuo glavom. Pogled mu je odlutao kaNikoli Engel. Činilo se da mu smeta što ova razgovara telefonom.

„Tamo ste videli Nađu fon Bredov?"Lauterbah je ponovo klimnuo glavom.„U to ste potpuno sigurni?"„Da, jesam."„Po čemu ste prepoznali gospođu Fon Bredov?"„Ja... pa ne znam. Prosto je poznajem." Nervozno je progutao

pljuvačku kada je Nikola Engel telefon dodala Bodenštajnu. Bodenštajn jepreleteo pogledom SMS koji im je poslao Sven Jansen. KlaudijusTerlinden je tvrdio da te subote uveče - za razliku od Lauterbaha - naparkiralištu ispred Crnog konja nije video nikog poznatog. Kaže da jevideo više ljudi kako ulaze u gostionicu i izlaze iz nje. Pored toga, video jei da na autobuskoj stanici neko sedi, ali nije prepoznao o kome se radi.

„Tja." Bodenštajn je duboko udahnuo. „Možda je trebalo da se vi igospodin Terlinden malo bolje dogovorite. Nasuprot vama, gospodin

Terlinden, naime, tvrdi da tamo nije prepoznao nikoga."Lauterbah je pocrveneo. Neko vreme je petljao, tvrdio da je video

Nađu fon Bredov, čak je hteo i da se zakune.„Ona je to veče bila u Hamburgu", presekao ga je Bodenštajn. Sada je

bio gotovo siguran da Gregor Lauterbah ima nekakve veze sa Amelijinimnestankom. Ali u istom trenutku je ponovo počeo i da sumnja. Šta akoNađa fon Bredov laže? Da nisu njih dvoje možda zajedno uklonili s putamoguću opasnost? Ili je lagao Klaudijus Terlinden? U Bodenštajnovojglavi su se rojile misli, a onda ga je iznenada ispunila poražavajućaizvesnost da je prevideo nešto izuzetno važno. Pogled mu se susreo supitnim pogledom Nikole Engel. Šta je, dođavola, upravo hteo da kaže?Kao da je osetila njegovu nesigurnost, Engelova je preuzela reč.

„Lažete, gospodine Lauterbah", rekla je mirno. „Zašto? Kako ste došlido toga da je na parkiralištu bila upravo Nada fon Bredov?"

„Neću više ništa da kažem bez svog advokata." Lauterbahu su živcibili pri kraju i naizmenično je bledeo i crveneo.

„To je vaše pravo." Nikola Engel je klimnula glavom. „Pozovite ga dadođe u Hofhajm. Sada ćete, naime, poći s nama."

„Ne možete jednostavno da me uhapsite", bunio se Lauterbah. „Imamimunitet."

Bodenštajnu je zazvonio mobilni telefon. Katrin Fahinger je zvučalakao da će dobiti histerični napad.

„...ne znam šta da radim! Iznenada je uruci imao oružje i pucao je sebiu glavu! Sranje, sranje, sranje! Ovde su svi poludeli!"

„Katrin, ostanite mirni!" Bodenštajn se okrenuo dok je Nikola Engelpokazivala Lauterbahu nalog za hapšenje. „Gde se trenutno nalazite?"

U pozadini se čula nekakva gužva i galama.„Hteli smo da uhapsimo Jerga Rihtera." Glas Katrin Fahinger je drhtao.

Nije znala kako da postupi u ovako vanrednim okolnostima. „Odvezli smose do njegovih roditelja i pokazali smo mu nalog za hapšenje. A njegovotac je odjednom otišao do fioke, izvukao pištolj, prislonio ga uz glavu iopalio! A sad majka drži pištolj u ruci i hoće da nas spreči da odvedemosina! Šta da radim?"

Panika u glasu njegove najmlađe koleginice trgla je Bodenštajna izsopstvene pometnje. Iznenada mu je mozak ponovo proradio.

„Nemojte ništa da radite, Katrin", rekao je. „Stižem za nekolikominuta."

* * *Glavna ulica u Altenhajnu bila je zatvorena. Pred prodavnicom

Rihterovih stajala su dva vozila hitne pomoći sa upaljenim svetlima, a naulici se poprečilo nekoliko policijskih patrolnih automobila. Radoznalci suse gurali iza traka kojima je ulica bila zatvorena. Bodenštajn je pronašaoKatrin Fahinger u dvorištu. Sedela je na stepeništu koje je vodilo do kućeiza prodavnice, u licu bela kao kreč, i nesposobna da se pomeri. Kratko jojje stavio ruku na rame i uverio se da nije povređena. U unutrašnjosti kućevladao je beznadežni haos. Lekar i bolničar hitne pomoći zbrinjavali suLuca Rihtera, koji je u lokvi krvi ležao na pločicama u predsoblju, dok jedrugi bolničar ukazivao pomoć njegovoj ženi.

„Šta se desilo?", raspitivao se Bodenštajn. „Gde je oružje?"„Evo ga." Jedan od policajaca iz patrole pružio mu je plastičnu

vrećicu. „Signalni pištolj. Muškarac je još živ, a žena je u šoku."„Gde je Jerg Rihter?"„Na putu za Hofhajm."Bodenštajn se osvrnuo oko sebe. Kroz debelo brušeno staklo

zatvorenih vrata rasplinuto su se videle narandžaste i bele uniforme hitnepomoći. Otvorio je vrata i na trenutak se ukočio kada je ugledao dnevnusobu. Bila je puna sve do plafona, na zidovima su visili lovački trofeji inajrazličitiji vojni rekviziti - sablje, stare puške, šlemovi i oružje - a nakomodi, u otvorenom ormanu, na niskom stočiću, na većem broju manjihstočića i na podu ležale su gomile metalnog posuđa, baloni sjabukovačom, i toliko svakakvog krša da mu je na trenutak zastao dah. Ujednoj plišanoj naslonjači je, okamenjenog lica, sedela Margot Rihter, saiglom za infuziju u veni. Pored nje je stajala bolničarka koja je držala kesusa infuzijom.

„Može li da govori?", pitao je Bodenštajn. Lekar hitne pomoći jeklimnuo glavom.

„Gospođo Rihter." Bodenštajn je čučnuo ispred nje, što s obzirom nasav krš koji je ležao unaokolo uopšte nije bilo jednostavno. „Šta se ovdedogodilo? Zbog čega je vaš muž to uradio?"

„Ne smeju da uhapse mog sina", mrmljala je gospođa Rihter. Cinilo seda su sva energija i zloba napustile njeno mršavo telo, a oči su joj bileduboko upale. „On ništa nije uradio."

„Kako to?"„Moj muž je kriv za sve." Pogled joj je lutao unaokolo, kratko

okrznuvši Bodenštajna, da bi zatim ponovo odlutao u daljinu. „Jerg je hteoda izvuče devojku odande, ali moj muž je rekao da treba da je ostavi, da jebolje tako. Onda se odvezao tamo, zatvorio je tank i nabacao zemljuodozgo.

„Zašto je to uradio?"„Da bi konačno bio mir. Ta Laura bi momcima upropastila čitav život,

a pritom se ništa nije ni desilo. Samo su se zabavljali."Bodenštajn nije mogao da veruje sopstvenim ušima.„Ta mala drolja je htela da prijavi svoje drugove, da ode u policiju. A

pritom je za sve bila sama kriva. Čitavo veče je izazivala momke." Bezikakve pauze, sa prošlosti je prešla na sadašnjost. „Sve je bilo u redu, aliJerg je baš morao svima da ispriča šta se desilo! Kakva budala!"

„Vaš sin ima savesti", odgovorio je Bodenštajn mirno i ustao. Nijeosećao više nimalo sažaljenja prema ovoj ženi. „Baš ništa nije bilo u redu -naprotiv! Ono što je vaš sin uradio nije bio nekakav sitan prestup.Silovanje i saučesništvo u ubistvu su krupni zločini."

„Pih!" Margot Riter je prezrivo odmahnula rukom i glavom. „Niko višenije ni spominjao tu staru priču", rekla je ogorčeno. „A onda su se usrali,samo zato što se Tobijas ponovo pojavio. Ali svejedno se ništa ne bidesilo, samo da su držali jezik za zubima, ti... ti slabići!"

* * *Nađa fon Bredov je samo ravnodušno klimnula glavom kada joj je Pija

saopštila da je njen alibi za subotu uveče proveren i da je u redu.„Dobro." Bacila je pogled na sat. „Sad valjda mogu da idem."„Ne, još uvek ne možete." Pija je odmahnula glavom. „Imamo još

nekoliko pitanja za vas."„Pa dobro. Navalite." Nađa je svojim krupnim očima gledala Piju kao

da se dosađuje i kao da tek s mukom uspeva da priguši zevanja. Nijedelovala ni najmanje uzrujano, a Pija nije mogla da se odupre utisku daigra nekakvu ulogu. Kakva li je bila prava Natali, koja se krila iza lepe,besprekorne fasade umetničkog lika Nade fon Bredov? Da li je uopšte jošuvek postojala?

„Zbog čega ste Terga Rihtera molili da Tobijasa uveče pozove kodsebe i da se pobrine da kod njega ostane što duže?"

„Brinula sam za Tobija", odgovorila je Nađa mirno. „Nije dovoljnoozbiljno shvatio napad u ambaru. Prosto sam htela da budem sigurna."

„Stvarno?" Pija je otvorila fasciklu s dokumentima i tražila dok nijepronašla šifrovani zapis iz Amelijinog dnevnika koji je Ostermandešifrovao. „Hoćete li da čujete šta je Amelija napisala o vama uposlednjem zapisu u svom dnevniku?"

„Verovatno ćete mi to svejedno pročitati." Nađa je prevrnula očima iprekrstila svoje dugačke noge.

„Hoću." Pija se osmehnula. „...Bilo mi je prosto smešno kako se taplavuša bacila na Tobijasa. I kako me je pogledala! Skroz ljubomorno, kaoda bi me najradije pojela. Tis se izbezumio kad sam spomenula ime Nađa.Izgleda da nešto nije u redu sa tom..."

Pija je podigla pogled.„Nije vam odgovaralo što je Amelija tako bliska sa Tobijasom", rekla

je. „Iskoristili ste Jerga Rihtera da pazi na njega, a onda ste se pobrinuli daAmelija nestane."

„Glupost!" Sa Nađinog lica nestao je ravnodušni osmeh. Iz očiju su jojiznenada sevale gnevne varnice. Pija se setila primedbe Jerga Rihtera da jeNađa još kao devojčica u sebi imala nešto što je drugim ljudima moglo dautera strah u kosti. Opisao ju je kao bezobzirnu.

„Bili ste ljubomorni." Piji je sadržaj Amelijinog dnevnika bio poznat.„Možda vam je Tobijas ispričao da je Amelija povremeno dolazila kodnjega. Verujem da ste se naprosto plašili da bi između Tobijasa i Amelijenečega moglo da bude. Sasvim iskreno, gospođo Fon Bredov, Amelijaprilično liči na Štefani Šneberger. A Štefani je bila njegova velika ljubav."

Nađa fon Bredov se malo nagla napred.„Šta vi uopšte znate o velikoj ljubavi?", prošaputala je dramatično

dubokim glasom i široko otvorenih očiju, kao da je dobila uputstvo odrežisera. „Ja Tobijasa volim otkako se znamo. Deset godina sam gačekala. Moja pomoć i moja ljubav su mu bili potrebni kako bi poslezatvora mogao ponovo da se snađe u životu."

„Vi tu svakako nešto uobražavate. Vaša ljubav očigledno nije bilauzajamna", izazivala ju je Pija, i sa zadovoljstvom je mogla da zaključi dasu njene reči pogodile pravo u metu. „Ako niste mogli da mu verujete čakni dvadeset četiri sata."

Nađa fon Bredov je stisla usne. Njeno lepo lice se na delić sekundeiskrivilo.

„Ono što između Tobijasa i mene postoji vas se uopšte ne tiče!",odgovorila je žustro. „I čemu uopšte to glupavo ispitivanje o suboti uveče?

Nisam bila tu, i ne znam gde je ta devojka. Kraj. Gotovo."„A gde je sada zapravo vaša velika ljubav?", nije odustajala Pija.„Pojma nemam." Užarenim zelenim očima je ne trepćući gledala Piju

pravo u oči. „Ja ga, doduše, volim, ali nisam mu dadilja. Dakle, smem lida idem?"

Pija je počela da oseća razočarenje. Nije mogla da dokaže da Nađa fonBredov ima nekakve veze sa Amelijinim nestankom.

„Kod gospođe Frelih ste se predstavili kao policajka", javio se izpozadine Bodenštajn. „To se naziva lažno predstavljanje i izdavanje zaslužbeno lice. Ukrali ste slike koje je Tis dao Ameliji. A kasnije stezapalili staklenu baštu, kako biste bili sigurni da se neće pojaviti nekenove slike."

Nađa fon Bredov se nije osvrnula da bi pogledala Bodenštajna.„Priznajem da sam iskoristila policijsku legitimaciju i periku iz

rekvizita za snimanje da bih pronašla slike u Amelijinoj sobi. Ali nisam japodmetnula požar."

„Šta ste uradili sa slikama?"„Isekla sam ih na sitne komadiće i propustila kroz mašinu za

uništavanje papira."„Jasno. Jer bi slike pokazale da ste vi ubica." Pija je iz dokumentacije

izvukla fotografije slika i poređala ih je po stolu.„Naprotiv." Nađa fon Bredov se zavalila u stolici i hladno se

osmehnula. „Slike dokazuju da sam nedužna. Tis je zaista fantastičanposmatrač. Za razliku od vas."

„Kako to?"„Za vas je zelena majca - zelena majca, a kratka kosa je kratka kosa.

Pogledajte malo pažljivije osobu koja udara Štefani. Uporedite je saosobom koja je gledala kako siluju Lauru." Nagla se napred, kratko jeposmatrala slike i kucnula prstom po jednoj figuri. „Vidite, ovde. Osobana slici sa Štefani očigledno ima tamnu kosu, a ako pogledate ovu sliku saLaurom - kosa je mnogo svetlija i kovrdžava. Pored toga, moram da vamobjasnim i da su to veče u Altenhajnu skoro svi imali ovakve zelenemajice sa vašara. Ako se dobro sećam, na njima je ispisana i neka izreka."

Bodenštajn je uporedio dve slike.„Imate pravo", priznao je. „Ali ko je onda ta druga osoba?"„Lauterbah", rekla je Nađa fon Bredov, čime je samo potvrdila ono što

je Bodenštajn već mislio. „Čekala sam Štefani u dvorištu iza ambara, jer

sam obavezno htela da razgovaram s njom o ulozi Snežane. Njoj do teuloge zapravo uopšte nije bilo stalo, to je uradila samo da bi imalazvaničan izgovor da provodi više vremena sa Lauterbahom."

„Samo trenutak", prekinuo ju je Bodenštajn. „Gospodin Lauterbah namje rekao da je sa Štefani polno opštio samo jedan jedini put. Te večeri."

„Lagao je." Nađa je frknula. „Njih dvoje su bili u vezi čitavo leto,mada je ona zvanično bila sa Tobijasom. Lauterbah je potpuno poludeo zanjom, a njoj je to bilo super. Dakle, stajala sam pored ambara kada jeŠtefani izašla iz kuće Sartorijusovih. Baš kad sam htela da joj se obratim,pojavio se Lauterbah. Sakrila sam se u ambar i nisam mogla da verujemsopstvenim očima kada su ušli unutra i počeli da rade ono u senu, nepunmetar od mog skrovišta. Nije bilo šanse da se izgubim, pa sam moraladobrih pola sata sve to da gledam. I da slušam kako me njih dvojeismevaju."

„Pa ste se toliko razbesneli da ste na kraju umlatili Štefani",pretpostavio je Bodenštajn.

„O, ne, nisam ni pisnula. Lauterbahu je iznenada palo na pamet da jeprilikom seksa izgubio svoj privezak s ključevima. Histerično se bacio nasve četiri i počeo da puzi unaokolo tražeći ih, skoro da se rasplakao.Štefani ga je ismevala. A on se razbesneo." Nađa fon Bredov se zluradonasmejala. „Grozno se bojao svoje žene, lova je ipak bila njena, a i kuća.On je bio samo bedni, mali, napaljeni profesor koji je pred svojimučenicima izigravao velikog čoveka. Kod kuće nije imao pravo glasa!"

Bodenštajn je morao da proguta pljuvačku. Sve mu je to izgledalopoznato. Kozima je imala pare, a on se nije mnogo pitao. A jutros, kada jetoga postao svestan, došlo mu je da je ubije.

„Štefani se u jednom trenutku naljutila. Verovatno je sve toromantičnije zamišljala, a sad je shvatila kakav je u stvari plašljivimalograđanin njen veliki ljubavnik. Predložila je da dovede njegovu ženu,pa da mu ona pomogne da nađe ključeve. Naravno da se šalila, aliLauterbah više nije imao smisla za šalu. Štefani je verovatno mislila davlada situacijom. Sve više ga je izazivala, pretila mu da će obelodanitinjihovu vezu, sve dok nije odlepio. Kada je htela da ode iz ambara, on jojnije dozvolio. Borili su se, ona ga je pljunula, a on je nju ošamario. Ondase Štefani naljutila, pa je Lauterbahu zapretila da će zaista prekinuti s njimi otići kod njegove žene. A on je na to dohvatio prvu stvar koja mu je palašaka i udario je po glavi. Tri puta."

Pija je klimnula glavom. Na mumificiranom telu Štefani Šnebergerpostojale su tri frakture lobanje. Doduše, to još uvek nije bio dokaz da jeNađa nedužna, mogli su da je optuže za prikrivanje krivičnog dela.

„Posle toga je pobegao kao da ga davoli gone. I to u zelenoj majici.Fensi košulju od džinsa svukao je dok su se tucali. Ja sam pronašlaprivezak s ključevima. A kada sam izašla iz ambara, Tis je klečao nazemlji pored Štefani. „Sad lepo čuvaj svoju dragocenu Snežanu", reklasam mu pre nego što sam otišla. Dizalicu za kola sam bacila uLauterbahovu kantu za đubre. Bilo je baš tako, i nimalo drugačije."

„Vi ste, dakle, znali da Tobijas nije ubio ni Lauru ni Štefani",zaključila je Pija. „Kako ste mogli da dopustite da ode u zatvor ako ste gatoliko voleli?"

Nađa fon Bredov nije odmah odgovorila. Sedela je ukočeno, a prsti sujoj se igrali jednom od fotografija.

„Bila sam užasno besna na njega", rekla je tiho. „Godinama sammorala da slušam šta je pričao i radio sa ovom i sa onom, kako jezaljubljen ili nije više zaljubljen. Od mene je tražio savete kako da svojeribe odvuče u krevet ili kako da ih se otarasi. Bila sam mu najboljadrugarica, pih!"

Gorko se nasmejala.„Kao žena ga nisam zanimala. Za njega sam bila nešto što se

podrazumeva. A onda je bio sa Laurom, a ona nije želela da ja idem snjima u bioskop, na bazen ili na žurke. Bila sam trinaesto prase, a Tobi touopšte nije primećivao."

Nađa fon Bredov je stisla usne, a oči su joj bile pune suza. Iznenada jeponovo bila povređena, ljubomorna devojčica, koja kao drugaricanajpopularnijeg mladića u selu nije imala nikakve šanse da ga ikadapridobije za sebe, uvek u drugom planu. Uprkos svim uspesima koje je umeđuvremenu doživela, ta razočaranja su na njenoj duši ostavila ožiljkekoje će čitavog života nositi.

„A onda se iznenada pojavila ta odvratna Štefani." Glas joj je biomiran, ali su prsti kojima je pocepala jednu od fotografija pokazivali šta seu njoj zbiva. „Ugurala se u našu ekipu i otela Tobija. Iznenada je sve bilodrugačije. A onda je još i Lauterbahu zavrtela mozak i dobila uloguSnežane, koju je obećao meni. S Tobijem više nije moglo da se razgovara.Nije hteo da čuje više ni za koga, za njega je postojala samo Štefani,Štefani, Štefani!"

Nadino lice se iskrivilo od mržnje i odmahnula je glavom.„Niko od nas nije mogao ni da nasluti da će policija biti tako glupa i

da će Tobija stvarno osuditi. Mislila sam da je taman zaslužio nekolikonedelja u istražnom zatvoru. Kad sam ukapirala da će mu suditi, većodavno je bilo prekasno da se još nešto kaže. Svi smo već previše lagali iprećutali. Ali ja ga nikad nisam ostavila na cedilu. Redovno sam mu pisalai čekala ga. Htela sam sve da mu nadoknadim, jeste, htela sam sve daučinim za njega. I da ga sprečim da se ponovo vrati u Altenhajn, ali on jebio tako tvrdoglav!"

„ Vi niste hteli da ga u tome sprečite", primetio je Bodenštajn, „vi stemorali da ga sprečite. Jer moglo je da se dogodi da prozre vašu ulogu utoj žalosnoj pozorišnoj predstavi. A upravo to nije smelo da se dogodi. Jerste glumili dobru i vernu prijateljicu."

Nađa fon Bredov je ćutala i ledeno se smeškala.„Ali Tobijas je otišao svom ocu", nastavio je Bodenštajn. „Niste mogli

u tome da ga sprečite. A onda se pojavila još i Amelija Frelih, koja kobnopodseća na Štefani Šneberger."

„Ta glupa mala krava je gurala nos u stvari koje je se uopšte ne tiču",šištala je Nađa ljutito. „Tobi i ja bismo negde u svetu započeli nov život.Imam dovoljno novca. U jednom trenutku Altenhajn bi postao samo ružnauspomena."

„A vi mu nikada ne biste rekli istinu." Pija je odmahnula glavom.„Kakva odlična osnova za vezu."

Nađa je nije udostojila nijednog pogleda.„U Ameliji ste prepoznali pretnju", rekao je Bodenštajn. „Pa ste

Lauterbahu počeli da pišete anonimna pisma i mejlove. Jer ste znali damožete da računate s tim da će on nešto preduzeti kako bi se zaštitio."

Nađa fon Bredov je slegla ramenima.„Time ste izazvali nešto strašno."„Htela sam da sprečim da Tobijas bude ponovo povređen", tvrdila je.

„Već je dovoljno propatio, a ja..."„Pričam ti priču!", presekao ju je Bodenštajn u pola reči. Prišao je

stolu i seo pored nje, tako da je morala da ga pogleda. „Hteli ste dasprečite da sazna šta ste onda uradili - odnosno, bolje rečeno: šta nisteuradili. Vi ste bili jedini koji ste mogli da sprečite da bude osuđen i da odeu zatvor, ali niste to učinili. Zbog povređene sujete i detinjaste ljubomore.Mirno ste gledali kako u tom selu ponižavaju i uništavaju njegovu

porodicu, iz čistog egoizma svojoj velikoj ljubavi ukrali ste deset godinaživota, samo zato da bi jednoga dana pripao samo vama. To su najnižepobude s kojima sam se sreo u skorije vreme!"

„Vi to ne razumete!", uzvratila je Nađa fon Bredov s iznenadnomogorčenošću. „Nemate pojma kako je to kad vas stalno odbijaju!"

„A sada vas je ponovo odbio, zar ne?" Bodenštajn je oštro posmatraonjeno lice, i primetio kako se na njemu smenjuju osećanja koja su sezalaod mržnje, preko samosažaljenja, do nemog prkosa. „On misli da vammnogo duguje, ali to nije dovoljno. Ni danas vas ne voli ništa više negoonda. A vi ne možete uvek da se nadate da će vam neko uklanjatisuparnice s puta."

Nađa fon Bredov je s mržnjom zurila u njega. U prostoriji za saslušanjeje na trenutak zavladala mrtva tišina.

„Šta ste uradili s Tobijasom Sartorijusom?", pitao je Bodenštajn.„Dobio je ono što je zaslužio", odgovorila je. „Ako ja ne mogu da ga

imam, neće ga imati nijedna druga."

* * *„Ova je potpuno luda", rekla je Pija s nevericom dok je nekoliko

policajaca odvodilo Nađu fon Bredov. Kada je shvatila da je neće pustiti,počela je da besni i da vrišti. Bodenštajn je nalog za hapšenje obrazložioopasnošću da osumnjičena pobegne, jer je Nađa fon Bredov posedovalakuće i stanove u inostranstvu.

„Psihopata", potvrdio je. „Nema nikakve sumnje. Kada je shvatila daje Tobijas Sartorijus i dalje ne voli, uprkos svemu što je učinila za njega,ubila ga je."

„Misliš da je mrtav?"„Bojim se da jeste." Bodenštajn je ustao sa stolice u trenutku kada je

policajac uveo Gregora Lauterbaha. Nekoliko sekundi kasnije pojavio se injegov advokat.

„Hoću da razgovaram sa svojim klijentom", zahtevao je dr Anders.„To možete da učinite kasnije", odgovorio je Bodenštajn odmeravajući

Lauterbaha, koji se na plastičnoj stolici skupio kao šaka jada. „Pa,gospodine Lauterbah, sada ćemo razgovarati bez rukavica. Nađa fonBredov vas je upravo teško optužila. Ona tvrdi da ste 6. septembra uveče1997. pred ambarom na imanju Sartorijusovih dizalicom za kola ubiliŠtefani Šneberger, jer ste se bojali da će vašoj ženi ispričati da ste bili u

vezi. Prema njenim rečima, Štefani vam je time pretila. Šta imate da kažetena to?"

„Na to nema da kaže baš ništa", odgovorio je advokat umestoLauterbaha.

„Sumnjali ste da je Tis Terlinden bio svedok vašeg zločina i izvršili stena njega pritisak kako bi ćutao."

Piji je zazvonio mobilni telefon. Bacila je pogled na displej, pa jeustala i udaljila se nekoliko metara od stola. To je bio Hening. Analiziraoje lekove koje je doktorka Lauterbah već godinama prepisivala Tisu.

„Razgovarao sam s kolegom sa psihijatrijske kardiologije", rekao jeHening. „On se odlično razume u autizam i bio je šokiran kad sam mufaksom poslao recept. Ti lekovi su potpuno kontraindikovani za lečenjeAspergerovog sindroma."

„U kojoj meri?", pitala je Pija, dok je rukom poklopila drugo uvo jer jenjen šef podigao glas i iz svih oružja napao Lauterbaha i njegovogadvokata, koji je neprestano uzvikivao „bez komentara", kao da se većnalazi među novinarima pred zgradom suda.

„Kada se benzodijazepin kombinuje s drugim lekovima koji deluju nacentralni nervni sistem, kao što su neuroleptici i sedativi, njihovo dejstvose uzajamno pojačava. Ovi neuroleptici koje ste pronašli zapravo seprepisuju kod akutnih psihotičnih poremećaja sa halucinacijama i manijomgonjenja, sedativi za smirenje, a benzodijazepin za ublažavanje straha. Alion ima još jedno dejstvo, koje bi moglo da bude interesantno za vas:izaziva amneziju. To znači da pacijent gubi dugotrajno pamćenje. Usvakom slučaju, lekaru koji je nekom s autizmom tokom dužeg vremenapripisivao takve lekove trebalo bi oduzeti dozvolu za rad. To je unajmanjem slučaju nanošenje teške telesne povrede."

„Može li tvoj kolega da nam napiše stručno mišljenje?"„Da, sigurno."Kada je shvatila šta to znači, Piji je srce od uzbuđenja brže zakucalo.

Doktorka Lauterbah je Tisa jedanaest godina kljukala drogama kojemenjaju stanje svesti, da bi ga držala pod kontrolom. Njegovi roditelji sumožda verovali da prepisani lekovi koriste njihovom sinu. Nije bilo nimaloteško pogoditi zašto je Danijela Lauterbah to radila. Htela je da zaštitisvog muža. Ali iznenada se pojavila Amelija, a Tis je prestao da uzimalekove.

Bodenštajn je upravo otvorio vrata; Lauterbah je zario lice u šake i

jecao kao malo dete, dok je dr Anders pakovao svoju akten-tašnu. Jedanpolicajac je ušao i izveo Gregora Lauterbaha, koji je i dalje plakao.

„Priznao je." Bodenštajn je delovao veoma zadovoljno.„On je ubio Štefani Šneberger, sada nije bitno da li u afektu ili s

predumišljajem. Tobijas je u svakom slučaju nedužan."„Ja sam to sve vreme znala", odgovorila je Pija. „Ali još uvek ne

znamo gde su Amelija i Tis. Ali sada mi je jasno ko ih je uklonio s puta.Sve vreme smo bili na pogrešnom tragu."

* * *Bilo je hladno, hladno, hladno. Ledeni vetar je zavijao i besneo, nežne

pahuljice su ga bole po licu kao majušne igle. Ništa više nije video, sveoko njega bilo je belo, a oči su mu suzile toliko da je oslepeo. Stopala,nos, uši i vrhove prstiju više uopšte nije osećao, posrtao je kroz snežnuoluju od jednog do drugog stubića s mačjim okom kraj puta, samo da ne bipotpuno izgubio orijentaciju. Osećaj za vreme odavno više nije imao, kaoni nadu da će slučajno naići neko vozilo za raščišćavanje snega. Zbog čegaje uopšte išao dalje? Kuda je hteo da stigne? Jedva mu je polazilo zarukom da iz snega izvlači stopala u tankim sportskim patikama, koja su sepretvorila u kocke leda, a bio mu je potreban nadljudski napor da bi sekorak po korak probijao kroz ovaj beli pakao. Ponovo je pao u sneg našake i kolena. Suze su mu tekle niz lice i odmah su se ledile. Tobijas jepao na stomak i ostao da leži. Svaki delić tela ga je boleo; leva podlaktica,po kojoj ga je udarila gvozdenim žaračem, potpuno mu je utrnula. Bacilase na njega kao da je poludela, udarala ga je, šutirala i pljuvala, besna ipuna mržnje. A onda je istrčala iz kolibe i prosto se odvezla, ostavljajućiga usred ničega u Švajcarskim Alpima. Satima je ležao go na podu,nesposoban da se pomeri, kao da je u šoku. U isto vreme se nadao i bojaoda će se ipak vratiti po njega. Ali to se nije dogodilo.

Šta se uopšte desilo? Proveli su predivan dan na snegu, pod plavimnebom, zajedno su kuvali i jeli, zatim su strastveno vodili ljubav. A ondaje Nađa bez ikakve najave pobesnela. Ali zbog čega? Pa ona je bilanjegova prijateljica, njegova najbolja, najbliža, najstarija prijateljica, kojaga nikada ne bi ostavila na cedilu. Sećanje ga je iznenada pogodilo kaomunja. „Amelija", promrmljao je ukočenim usnama. Spomenuo jeAmelijino ime, jer je brinuo za nju, a Nađa je na to pobesnela. Tobijas jepritiskao slepoočnice pesnicama i prisilio se da razmišlja. Njegov

ošamućeni mozak postepeno je počeo da uspostavlja veze koje do tadanije hteo da vidi. Nađa je i ranije bila zaljubljena u njega, ali on to nikadnije kapirao. Koliko mora da ju je bolelo kad joj je pričao sve pojedinostisvojih brojnih avantura! Ali ona nikada nije dopuštala da se to primeti,savetovala ga je i usmeravala, kao što to obično radi dobar drug. Tobijasje slabašno podigao glavu. Oluja nije popuštala. Odupro se porivu daprosto ostane da leži u snegu, i stenjući se podigao na ukočena kolena.Protrljao je oči. Stvarno! Dole u dolini mogao je da vidi svetlo! Prisilio jesebe da nastavi dalje. Nađa je bila ljubomorna na njegove devojke, pa i naLauru i na Štefani. Kada ga je nedavno na rubu šume pitala da li mu seAmelija svida, on je, ništa ne sluteći, odgovorio: „Da." Ali kako bi uopštei mogao da pomisli da bi Nađa, čuvena glumica, mogla da budeljubomorna na jednu sedamnaestogodišnju devojku? Da li je Nada neštouradila Ameliji? Gospode bože! Očajanje ga je podiglo na noge i teralo gaje da nastavi da korača prema dolini. Nađa je imala prednost od jednogdana i jedne noći. Ako se Ameliji nešto desilo, onda je za to kriv jedinoon, jer je Nađi ispričao o Tisovim slikama i o tome da Amelija hoće da mupomogne. Stao je, otvorio usta i ispustio gnevni, neobuzdani krik, koji seodbio od planine i vratio mu se kao odjek. Vikao je sve dok ga glasne žicenisu zabolele i dok ga glas nije izdao.

* * *Doktorka Danijela Lauterbah kao da je u zemlju propala. U njenoj

ordinaciji su mislili da je na kongresu lekara u Minhenu, ali istraga jepokazala da se tamo uopšte nije pojavljivala. Mobilni telefon joj je bioisključen, njenom automobilu nije bilo ni traga. Da poludiš. Na psihijatrijisu rekli da je moguće da je Lauterbahova odvela Tisa. Ona je bila lekarkasa svojim stalnim pacijentima u ovoj bolnici, i nikom ne bi palo u oči akobi ušla na neko odeljenje. One subote uveče kada je Amelija nestala,Lauterbahova nije bila dežurna. Glumila je da ima poziv, a onda je zauzelabusiju ispred Crnog konja. Amelija ju je poznavala i sigurno je bezikakvih sumnji ušla u njen automobil. Da bi sumnju bacila na Tobijasa,Danijela Lauterbah mu je Amelijin mobilni telefon gurnula u džeppantalona kada ga je kasnije te večeri odvezla kući. Sve je bilo savršenozamišljeno, a tu i tamo joj je još i slučaj išao na ruku. Verovatnoća daAmelija Frelih ili Tis Terlinden budu pronađeni živi sve više se bližilanuli.

Bodenštajn i Pija su oko deset uveče sedeli u sobi za saslušanja igledali na televiziji večernji dnevnik Savezne pokrajine Hesen, u kome jeobjavljena poternica za doktorkom Danijelom Lauterbah i vest o hapšenjuNađe fon Bredov. Pred komesarijatom su još uvek stajali novinari i dvetelevizijske ekipe, željni novih vesti o Nađi.

„Mislim da ću sad kući." Pija je zevnula i protegnula se. „Hoćeš datebe negde odvezem?"

„Ne, ne. Samo ti idi", odgovorio je Bodenštajn. „Ja ću uzeti službenovozilo."

„Jesi li bar donekle dobro?"„Donekle jesam." Bodenštajn je slegao ramenima. „Valjda će sve već

nekako doći na svoje."Pija mu je dobacila još jedan sumnjičav pogled, a onda je dograbila

svoju jaknu i tašnu i izašla je napolje. Bodenštajn je ustao i ugasiotelevizor. Čitav dan mu je polazilo za rukom da grozničavim radom potisneiz glave nemili susret sa Kozimom, ali sada mu se sećanje vratilo kaonekakav neprijatan talas, gorak kao žuč. Kako je mogao tako da izgubiprisebnost? Ugasio je neonsku sijalicu i lagano pošao kroz hodnik kasvojoj kancelariji. Soba za goste u kući njegovih roditelja nije mu delovalanimalo primamljivo, baš kao ni neka gostionica. Skoro da bi mu draže biloda prenoći za svojim pisaćim stolom. Zatvorio je vrata za sobom i natrenutak neodlučno stajao usred prostorije, koja je zahvaljujući uličnomosvetljenju bila obasjana slabom svetlošću. Bio je neuspešan, kaomuškarac i kao policajac. Kozima mu je pretpostavila ljubavnika odtrideset pet godina, a Amelija, Tis i Tobijas su verovatno već odavnomrtvi, zato što ih on nije na vreme pronašao. Prošlost je ležala iza njega uruševinama, a ni budućnost mu nije delovala ništa ružičastije.

* * *Ako bi se nagla i ispružila ruku, vrhovima prstiju je mogla da dodirne

površinu vode. Voda se pela mnogo brže nego što je Amelija mislila,očigledno nigde nije mogla da otiče. Neće proći još mnogo, a oni će i ovdegore, na polici, sedeti u vodi. A čak i ako se ne udave, jer će voda početida otiče kroz gornju pukotinu, smrznuće se. Bilo je odvratno hladno. Poredtoga, i Tisovo stanje se dramatično pogoršalo. Drhtao je i znojio se, a telomu je gorelo od temperature. Uglavnom se činilo da spava, sa rukomprebačenom preko nje, ali kada je bio budan, govorio je. A ono što je

rekao bilo je tako strašno i jezivo, da bi se Amelija najradije rasplakala.Kao da joj je u glavi sklonjena crna zavesa, sećanja na događaje koji

su je doveli do ove rupe od podruma ponovo su postala potpuno jasna.Mora da joj je Lauterbahova stavila nekakav otrov u vodu i u keks, jer bizaspala svaki put pošto bi ih pojela ili popila. Ali sada joj je ponovo svebilo jasno. Doktorka Lauterbah ju je pozvala telefonom i čekala je naparkiralištu, ljubazna i zabrinuta, zamolivši je da s njom pođe do Tisa, jermu nije dobro. Amelija je bez oklevanja ušla u doktorkin auto - aprobudila se u ovom podrumu. Mislila je da je u kućama određenim zarušenje, u domovima za beskućnike i na ulicama Berlina već videla sve zlokoje postoji na ovom svetu, a pritom nije imala ni blagog pojma kolikojezivi ljudi mogu da budu. U Altenhajnu, tom idiličnom seocetu koje jesmatrala tako dosadnim i nezanimljivim, živela su nemilosrdna, brutalnačudovišta, zamaskirana malograđanskom bezazlenošću. Ako se ikad živaizvuče iz ovog podruma, nikada više u svom životu nikome neće verovati.Kako čovek može drugom čoveku da uradi nešto tako užasno? Zbog čegaTisovi roditelji nikad nisu shvatili šta fina, ljubazna susetka radi njihovomsinu? Kako je čitavo selo moglo ćutke da posmatra kako jedan nedužanmladić odlazi na deset godina robije, dok su pravi krivci ostali nekažnjeni?Tokom ovih dugih sati u tami, Tis je polako ispričao sve što je znao ojezivim zbivanjima u Altenhajnu, a toga je bilo baš mnogo. Nikakvo čudošto je doktorka Lauterbah želela da ga ubije. U istom času kad je topomislila, Amelija je osetila i poražavajuću izvesnost da će se upravo to idogoditi. Lauterbahova nije bila glupa.

Sasvim sigurno se pobrinula da ih ovde niko ne pronađe. Ili da ih nađutek kad bude prekasno.

* * *Bodenštajn je naslonio bradu na šaku i posmatrao praznu čašu od

konjaka. Kako je mogao toliko da se prevari u Danijeli Lauterbah? Njenmuž je u afektu ubio Štefani Šneberger, ali ona je bila ta koja jehladnokrvno prikrila njegov zločin i koja je Tisu Terlindenu godinamapretila, kljukala ga lekovima i zastrašivala ga. Dopustila je da TobijasSartorijus ode u zatvor i da njegovi roditelji prođu pravi pakao. Bodenštajnje posegao za flašom remi martina koju je nekom prilikom dobio na pokloni koja je više od godinu dana stajala u njegovom ormanu. To piće mu segadilo, ali sada je bio raspoložen za nekakav alkohol. Čitav dan nije pojeo

ni zalogaj, a uz to je pio i mnogo kafe. Naiskap je ispraznio već treću čašuu proteklih četvrt sata pa je napravio grimasu. Konjak je zapalio malu,prijatnu vatru u njegovom stomaku, strujao mu je kroz vene i opuštao ga.Pogled mu je odlutao do Kozimine uramljene fotografije kraj telefona.Smešila mu se, kao i godinama pre toga. Zamerao joj je što ga je jutrossačekala i isprovocirala da kaže i uradi odvratne stvari. Već odavno sepokajao što je izgubio prisebnost. Mada je ona bila ta koja je sve uništila,osećao je da nije bio u pravu. A to ga je ljutilo u najmanju ruku isto tolikokao i sopstveno nadobudno verovanje da živi u savršenom braku. Kozimaga je prevarila s mlađim jer je kao muškarac više nije zadovoljavao. Bilojoj je dosadno s njim i zbog toga je potražila drugog, avanturistu kao što jei ona sama. Ta pomisao je njegovom doživljaju sopstvene vrednostinanosila mnogo veću štetu nego što bi ikad poverovao da je moguće. Kadaje sručio i četvrti konjak, neko je zakucao na vrata. „Da?"

Nikola Engel je promolila glavu. „Da li smetam?"„Ne. Uđi." Protrljao je koren nosa palcem i kažiprstom. Ona je ušla u

kancelariju, zatvorila vrata za sobom i prišla.„Upravo su me obavestili da su Lauterbahu ukinuli imunitet. Sud je

izdao naloge za hapšenje za njega i gospođu Fon Bredov." Zastala je prednjegovim pisaćem stolom i odmeravala ga. „Gospode bože, kako toizgledaš? Zar te slučaj toliko zaokuplja?"

Šta je trebalo da joj odgovori? Bio je previše umoran za neki odmereni pametan odgovor. Još uvek nije mogao pravilno da proceni Nikolu. Da lito pita iz pravog ljudskog interesovanja, ili zato što od njegovih grešaka ineuspeha hoće da isplete uže kojim će najzad okončati njegov rad na čeluOdeljenja?

„Opterećuju me prateće okolnosti", priznao je na kraju. „Benke, Hase.Sve te glupe priče o Piji i meni."

„U tome nema nikakve istine?"„Ma kakvi." Zavalio se u stolici. Vrat ga je boleo pa je iskrivio lice.

Njen pogled je pao na konjak. „Imaš li još jednu čašu?"„U ormanu. Dole levo."Okrenula se, otvorila vrata ormana, izvadila čašu i sela na jednu od

stolica za posetioce naspram njegovog pisaćeg stola. Nasuo joj je otprilikejedan prst, a sebi punu čašu. Nikola Engel je podigla obrve, ali ništa nijerekla. Nazdravio joj je i ispio, naiskap.

„Šta se stvarno događa?", pitala je. Bila je dobar posmatrač, a i

poznavala ga je. Već vrlo dugo. Pre nego što je upoznao Kozimu i ubrzo senjome oženio, Nikola i on su dve godine bili par. Što da je laže? Ubrzo ćeionako svi znati, a najkasnije kad bude dao novu adresu.

„Kozima ima drugog", rekao je pokušavajući da mu glas zvuči onolikoravnodušno koliko je to moguće. „Sve vreme sam sumnjao. Pre nekolikodana mi je priznala."

„Ah." Nije zvučalo zlurado, ali ipak nije mogla da se natera da kažežao mi je. I tako mu je bilo svejedno. Dohvatio je flašu i ponovo napuniosvoju čašu. Nikola ga je nemo posmatrala. Ispio je. Osećao je dejstvoalkohola na prazan stomak i mogao je da razume zbog čega ljudi podnekim okolnostima postaju pijanci. Kozima je nestala negde daleko upozadini njegove svesti, a zajedno s njom, rasplinule su se i misli oAmeliji, Tisu i Danijeli Lauterbah.

„Nisam dobar policajac", rekao je. „I nisam dobar šef. Trebalo bi dapotražiš nekog drugog ko će raditi moj posao."

„Ni u kom slučaju", odgovorila je odlučno. „Priznajem da mi je to bilanamera kada sam prošle godine došla ovde. Ali imala sam godinu dana daposmatram tvoj način rada i način na koji vodiš svoje saradnike. Ovde bimi trebalo još nekoliko takvih kao što si ti."

Ništa nije odgovorio, hteo je sebi da sipa još jedan konjak, ali flaša jebila prazna. Nemarno ju je bacio u korpu za otpatke, a odmah za njom iKoziminu fotografiju. Kad je podigao glavu, susreo se sa Nikolinimispitivačkim pogledom.

„Trebalo bi da završiš za danas", rekla je pogledavši na sat. „Uskoroće ponoć. Dođi, odvešću te kući."

„Ta više nemam kuću", setio se. „Ponovo živim kod roditelja. Smešno,je l' da?"

„Bolje nego u hotelu. Hajde, dođi. Ustani."Bodenštajn se nije ni pomakao. Nije skretao pogled s njenog lica.

Iznenada se setio kako ju je svojevremeno, kada im je bilo dvadeset sedamgodina, upoznao na žurki jednog kolege. On i nekoliko momaka su skorocelo veče prestojali u majušnoj kuhinji pijući pivo. Skoro uopšte nijeprimećivao devojke, jer je razočaranje zbog njegove mladalačke ljubavi,Inke, još uvek bilo suviše sveže da bi mogao da razmišlja o nekoj novojvezi. Nikola ga je presrela pred vratima vecea. Odmerila ga je od glave dopete, i na svoj neponovljivo direktan način rekla mu nešto što ga je naveloda smesta ode sa žurke zajedno s njom, ne oprostivši se od domaćina. I

tada je bio slično pijan i slično povređen kao i danas. Talas vreline mu jeprostrujao čitavim telom i slio se u donji deo stomaka kao užarena lava.

„Sviđaš mi se", ponovio je promuklim glasom svoje tadašnje reči. „Dali si raspoložena za seks?"

Nikola ga je iznenađeno gledala, s majušnim osmehom na uglu usta.„Zašto da ne?" I ona se sećala njihovog prvog razgovora jednako dobro

kao i on. „Moram samo začas u vece."

Ponedeljak, 24. novembar 2008.

„Juče si imao istu ovu košulju i kravatu", primetila je Pija oštrimpogledom kada je Bodenštajn ušao u još uvek praznu sobu za sastanke. „Anisi se ni obrijao."

„Tvoj dar zapažanja je stvarno zapanjujuć", odgovorio je suvo i otišaodo automata za kafu. „Otišao sam na brzinu i, nažalost, nisam mogao daponesem kompletnu garderobu."

„Dobro, dobro." Pija se iscerila. „Uvek sam te smatrala za nekog ko bičak i u rovu svakog dana oblačio čistu odeću. Ili si možda poslušao mojpametan savet?"

„Molim te, bez neprimerenih zaključaka." Bodenštajn je nabacioneproziran izraz lica i dodao malo mleka u kafu. Pija je upravo htela neštoda mu odgovori, kada se na vratima pojavio Osterman.

„Kakve mi loše vesti donosite, gospodine viši inspektore?", pitao jeBodenštajn. Osterman je razdražljivo pogledao najpre svog šefa, a zatimPiju. Ona je samo slegla ramenima.

„Tobijas Sartorijus se sinoć javio ocu. Leži u nekoj bolnici uŠvajcarskoj", odgovorio je. „O Ameliji, Tisu i doktorki Lauterbah i daljenema ništa novo." Za njim je ušla Katrin Fahinger, a potom Nikola Engel iSven Jansen.

„Dobro jutro", rekla je Engelova. „Dovodim obećano pojačanje.Inspektor Jansen će privremeno raditi u timu KII, Bodenštajne. Ako se vislažete."

„Da, slažem se." Bodenštajn je klimnuo glavom kolegi iz Odeljenja zakrađe, koji je juče bio sa Pijom kod Terlindena, i seo za sto. Ostali susledili njegov primer, samo se Nikola Engel izvinila i otišla do vrata.Tamo se još jednom okrenula. „Mogu li s vama još jednom kratko daporazgovaram u četiri oka?"

Bodenštajn je ponovo ustao, pošao s njom napolje u hodnik i zatvoriovrata za sobom.

„Benke je uložio prvostepenu žalbu protiv svoje suspenzije iistovremeno otvorio bolovanje", rekla je tiho Nikola Engel. „Pravnizastupnik mu je jedan od advokata iz kancelarije dr Andersa. Kako to sebimože da priušti?"

„Anders takve stvari rado čini i besplatno", odgovorio je Bodenštajn.

„Stalo mu je samo do naslova u novinama."„Pa, sačekajmo da vidimo šta će se desiti." Nikola Engel je

odmeravala Bodenštajna. „Upravo sam doznala još nešto. Zapravo samhtela da ti kažem u nekom boljem trenutku, ali pre nego što vest procuri išto čuješ od nekog drugog..."

Pažljivo ju je pogledao. Sada je moglo da usledi baš sve, počevši odnjegove suspenzije, pa do novosti da će ona doći na čelo savezne policije.Jedna od Nikolinih tipičnih karakternih osobina bila je ta da nikom nedozvoljava da joj zaviri u karte.

„Čestitam ti na unapređenju", obavestila ga je na njegovo iznenađenje.„Prvi glavni kriminalistički inspektor Oliver fon Bodenštajn. Uključujući ipovećanje platnog razreda. Šta kažeš na to?"

Nasmešila mu se s očekivanjem.„Da li bih sada morao da imam osećaj da sam napredovao preko

kreveta?", odgovorio je. Engelova se iscerila, ali odmah se ponovouozbiljila.

„Kaješ se zbog prošle noći?", upitala je. Bodenštajn je nakrivio glavu.„Ne bih rekao", odgovorio je. „A ti?"„Ni ja. Mada inače ne volim podgrejano." Nasmejao se i okrenuo se da

ode. „Ah, gospođo glavna policijska savetnice..." Zastala je.„Možda... možda bismo povremeno mogli da ponovimo to."Onda se i ona nasmejala.„Razmisliću o tome, gospodine glavni kriminalistički inspektore.

Vidimo se kasnije!"Gledao je za njom sve dok nije nestala sa vidika, a onda se uhvatio za

kvaku. Iznenada i sasvim neočekivano, ispunilo ga je bolno osećanjesreće. Ne zato što se osvetio i što je sada i on prevario Kozimu - i to jošsa svojom šeficom, koju ona nikako nije volela - nego zato što se u tojsekundi osetio slobodnim kao još nikad u životu. Prethodne noći njegovabudućnost se otvorila pred njim s jasnoćom od koje zastaje dah,otkrivajući mu neslućene mogućnosti nakon što je nedeljama bauljao udolini suza, duboko povređen i pun samosažaljenja. Stvar nije bila u tomeda se kraj Kozime ikada osećao zarobljenim, ali sada mu se činilo da se sapropašću njegovog braka ne okončava sve. Naprotiv. Ne dobija svako jošjednu priliku sa skoro pedeset godina.

* * *

Ameliji su noge bile hladne kao led, ali uprkos tome se preznojavala.Svom snagom je pokušavala da zadrži Tisovu glavu nad vodom. Samozahvaljujući potisku vode, koja je u međuvremenu narasla već dobrihdeset centimetara iznad poslednje daske na polici, uspela je da postavinjegovo telo u sedeći položaj. Na sreću, polica je bila čvrsto zašrafljena zazid, jer bi se inače verovatno već prevrnula. Amelija je teško disala ipokušavala da opusti zgrčene mišiće. Desnom rukom je čvrsto držala Tisa,a levom pokušavala da dotakne tavanicu. Ostalo je samo još oko polametra vazduha.

„Tise!", šaputala je blago ga drmusajući. „Tise, molim te, probudi se!"Nije reagovao. Nije imala snage da ga podigne još više. Nakon

nekoliko sati glava će mu biti pod vodom. Amelija je bila gotovo spremnada odustane. Bilo je tako hladno! A ona se tako užasno plašila davljenja.Na pamet su joj stalno padale scene iz Titanika. Taj film je gledaladesetak puta i plakala je kao kiša kada je Leonardo di Kaprio skliznuo sadaske i nestao u morskim dubinama. Voda u severnom Atlantika nijemogla biti hladnija nego ovo govno ovde!

Drhtavim usnama neprestano je nešto govorila Tisu, molila ga,drmusala, štipala za ruku. Naprosto je morao da se probudi!

„Neću da umrem", jecala je iscrpljena, naslonivši glavu na zid. „Majkumu, neću da umrem!"

Hladnoća joj je paralisala pokrete i misli. S velikim naporom je mahalanogama po vodi, ali u jednom trenutku ni to više neće moći. Samo da nezaspi! Ako pusti Tisa, on će se udaviti, a i ona sa njim.

* * *Klaudijus Terlinden je nevoljno podigao pogled s dokumenata koji su

ležali na njegovom pisaćem stolu kada je sekretarica u kancelariju uvelaBodenštajna i Piju Kirhof.

„Jeste li pronašli mog sina?" Nije ustao sa stolice i nije se potrudio daprikrije svoju zlovolju. Gledajući ga izbliza, Pija je primetila da sudogađaji proteklih dana ostavili traga na Terlindenu, mada je spoljadelovao mirno. Bio je bled i imao je tamne podočnjake. Da li beži usvakodnevnu rutinu da bi zaboravio svoje brige?

„Ne", rekao je Bodenštajn sa žaljenjem. „Nažalost, nismo. Ali znamoko ga je oteo sa psihijatrije."

Klaudijus Terlinden ga je upitno pogledao.

„Gregor Lauterbah je priznao ubistvo Štefani Šneberger", nastavio jeBodenštajn. „Njegova žena je to zataškala, da bi zaštitila njega i njegovukarijeru. Znala je da je Tis bio svedok zločina. Mnogo je pretila vašemsinu i godinama ga lečila psihofarmacima koji mu uopšte nisu bilipotrebni. Kada se uplašila da bi Amelija Frelih i vaš sin mogli biti opasniza njenog muža i nju samu, morala je nešto da preduzme. Bojimo se da jeoboma nešto uradila."

Terlinden je buljio u njega. Lice mu je bilo kao okamenjeno.„Šta ste vi zapravo mislili, ko je ubio Štefani?", pitala ga je Pija.

Klaudijus Terlinden je skinuo naočari i prešao rukom preko lica. Dubokoje udahnuo.

„Stvarno sam mislio da je to bio Tobijas", priznao je nakon izvesnogvremena. „Pretpostavio sam da je video Gregora s devojkom i da je nakontoga odlepio od ljubomore. Bilo mi je jasno da je moj sin Tis morao neštoda vidi, ali pošto on ne govori, nikada nisam doznao šta je video. Sada mi,naravno, neke stvari postaju jasne. Zbog toga je Danijela bila tolikozabrinuta za njega. I zbog toga se Tis tako strašno plašio nje."

„Pretila mu je da će ga zatvoriti u neku ustanovu ako ikada kaže makari reč o tome", objasnila je Pija. „Ali čak ni ona nije znala da Tis upodrumu staklene bašte drži sakriven Štefanin leš. To mora da je doznalaod Amelije. Zbog toga je doktorka Lauterbah podmetnula požar u staklenojbašti. Nije htela da uništi slike, već mumificiranu Snežanu."

„Gospode bože!" Terlinden je ustao sa stolice, prišao prozorima izagledao se napolje. Da li je slutio koliko je tanak led po kome hoda?Bodenštajn i Pija su razmenili poglede iza njegovih leda. Moraće daodgovara zbog bezbroj prestupa, između ostalog i zbog velike afere sapodmićivanjem, koju je Gregor Lauterbah razotkrio u kukavičkompokušaju da opere sebe. KJaudijus Terlinden o tome još uvek ništa nijeznao, ali verovatno da je postepeno shvatio kako je na sebe natovarioogromnu krivicu politikom prećutkivanja i zataškavanja.

„Luc Rihter je juče pokušao da se ubije kada su mu naše kolegeuhapsile sina", rekao je Bodenštajn narušivši tišinu. „On je pre jedanaestgodina organizovao neku vrstu narodne odbrane, kako bi zataškao ono štose stvarno dogodilo. Laura Vagner bila je živa kada su je Rihterov sin injegovi drugovi ubacili u prazan tank za gorivo na aerodromu u Ešbornu.Rihter je znao za to i zatrpao je tank zemljom."

„A kad je Tobijas izašao iz zatvora, Rihter je ponovo uzeo stvari u

svoje ruke i organizovao napad na njega", dopunila je Pija. „Da li ste vi tonaredili?"

Terlinden se okrenuo. „Ne. Čak sam im izričito zabranio", odgovorioje promuklim glasom.

„Manfred Vagner je Tobijasovu majku gurnuo s mosta", nastavila jePija. „Da svojevremeno niste svog sina Larsa naterali da prećuti istinu, sveto se ne bi desilo. Vaš sin bi možda još uvek bio živ, porodica Sartorijusne bi bila upropašćena, Vagnerovi bi u nekom trenutku mogli da prevaziđucelu tu stvar. Da li vam je jasno da ste isključivo vi krivi za patnju koju susve te porodice morale da podnesu? Nezavisno od vaše sopstveneporodice, koja je zbog vašeg kukavičluka prošla kroz pakao!"

„Kako to mislite ja?" Terlinden je zapanjeno odmahivao glavom. „Pa jasam se samo trudio da ograničim štetu!"

Pija nije mogla da shvati. Klaudijus Terlinden je očigledno pronašaoopravdanja za svoje postupke i svoje propuste i godinama je sam sebelagao. „Kakva je to gora šteta koju ste hteli da sprečite?", upitala ga jezajedljivo.

„Pretila je opasnost da se seoska zajednica raspadne", odgovorio jeTerlinden. Moja porodica već decenijama, a možda već i vekovima imaveliku odgovornost u ovom selu. Ja sam morao da budem na visini svegatoga! Momci su napravili glupost, bili su pijani, a devojka ih je izazivala."

Počeo je nesigurnim glasom, ali zatim je nastavio s iskrenimuverenjem.

„Mislio sam da je Tobijas ubio Štefani. Dakle, u svakom slučaju će ićiu zatvor. Kakve veze onda ima da li je osuđen za jedan ili za dva zločina?Zbog toga što u celu stvar nije uvukao svoje prijatelje, pomagao samnjegovu porodicu i uvek sam brinuo..."

„Ama, sad prestanite!", prekinuo ga je Bodenštajn. „Jedino što ste htelibilo je da vaš sin Lars ne bude umešan u to! Bilo vam je stalo samo dazaštitite sopstveno ime, koje bi neizbežno dospelo u štampu da je Larsdoveden u vezu sa ubistvom. Za mladića i seljane vas uopšte nije bilobriga. A koliko vas nije bilo briga za porodicu Sartorijus vidi se već i potome što ste otvorili Crnog konja, kao konkurenciju Zlatnom petlu, a kaozakupca ste postavili Sartorijusovog kuvara."

„Pored toga ste još i hladnokrvno iskoristili okolnosti", nastavila jePija. „Albert Šneberger nikako nije hteo da vam proda svoju firmu, ali viste u toj za njega užasnoj situaciji vršili pritisak sve doknije pristao.

Nakon toga ste, suprotno ugovoru, otpustili zaposlene i rasparčali firmu.Vi ste jedini koji je od sve te nesreće tada profitirao - u svakom smislu!"

Klaudijus Terlinden je isturio donju usnu i neprijateljski gledao Piju.„Ali sada je sve ipak ispalo sasvim drugačije nego što ste mislili da je

moguće." Pija nije dopuštala da je zastraši. „Ljudi u Altenhajnu nisu čekalivaša nova uputstva, već su sami preduzeli akciju. A onda se pojavila još iAmelija, i počela da istražuje na svoju ruku, čime je nehotice pola seladovela u situaciju da nešto moraju da urade. A vi odavno više niste imalidovoljno moći da zaustavite lavinu koja se pokrenula Tobijasovimpovratkom."

Terlindenovo lice se smrklo. Pija je skrstila ruke i, ne trepnuvši,uzvratila mu ljutit pogled. S najvećom preciznošću pogodila ga je u slabutačku.

„Ako Amelija i Tis umru", rekla je preteći, „samo ćete vi za to bitiodgovorni!"

„Gde bi njih dvoje mogli da budu?", pitao je Bodenštajn. „Gde jedoktorka Lauterbah?"

„Ne znam", procedio je Klaudijus Terlinden kroz stisnute zube. „Opetvam, dođavola, kažem da stvarno ne znam!"

* * *Tamni sivi oblaci koji su se spustili nisko iznad Taunusa obećavali su

sneg. Tokom poslednja dvadeset četiri časa temperatura je pala za skorodeset stepeni. Ovog puta sneg će se zadržati. Pija je u Kenigštajnu vozilakroz pešačku zonu ne obazirući se na ljutite poglede malobrojnihprolaznika. Parkirala je ispred juvelirnice, iznad koje je bila ordinacijadoktorke Danijele Lauterbah. Tamo je medicinska sestra srednjih godinahrabro branila položaj, strpljivo se javljajući na telefon koji je neprestanozvonio i tešeći ljute i nezadovoljne pacijente koji su tog dana imalizakazano.

„Doktorka Lauterbah nije tu", odgovorila je na Bodenštajnovo pitanje.„Ne mogu da je dobijem telefonom."

„Ali nije ni na kongresu u Minhenu."„Ne, tamo je bila samo tokom vikenda." Žena je bespomoćno digla

ruke kada je telefon ponovo zazvonio. „Zapravo je nameravala da danasponovo dođe. Vidite šta se ovde dešava!"

„Pretpostavljamo da se krije", rekao je Bodenštajn. „Verovatno je

odgovorna za nestanak dvoje ljudi i zna da smo joj na tragu."Medicinska sestra je odmahnula glavom razrogačivši oči.„Ali to nije moguće!", usprotivila se. „Ja s doktorkom radim više od

dvanaest godina. Nikada nikome ne bi naškodila. Hoću da kažem ja je...ipak je poznajem."

„Kada ste poslednji put videli doktorku Lauterbah ili razgovarali snjom? Da li se tokom proteklih dana ponašala drugačije nego obično, ili ječešće bila odsutna?" Bodenštajn je bacio pogled na pločicu sa imenomprikačenu na gornji desni džep uštirkanog belog mantila. „GospođoVajsmajer, molim vas da razmislite. Vaša šefica je možda napravilagrešku, mada je imala dobre namere. Sada biste joj mogli pomoći pre negošto se desi nešto gore."

Lično obraćanje i prizvuk hitnosti u Bodenštajnovom glasu postigli suželjeno dejstvo. Valtraud Vajsmajer je razmišljala toliko usredsređeno, dasu joj se na čelu pojavile bore.

„Čudila sam se što je doktorka Lauterbah prošle nedelje otkazala svetermine za obilazak vile gospođe Šajthauer", rekla je nakon izvesnogvremena. „Mesecima se trudila da nađe kupca za tu staru ruševinu, a sadase konačno pojavio jedan, koji je u četvrtak hteo da dođe u Diseldorf. Alimorala sam da ga pozovem telefonom, kao i dvojicu agenata za nekretnine,i da im otkažem. To je bilo veoma čudno."

„Kakva je to kuća?"„Stara kuća na putu Grinenveg, s pogledom na dolinu Vogtal. Gospođa

Šajthauer je bila doktorkina dugogodišnja pacijentkinja. Nije imalanaslednika, a kad je u aprilu umrla, celokupnu imovinu ostavila je jednojfondaciji, dok je doktorki Lauterbah ostavila vilu." Zbunjeno se nasmešila,„Mislim da bi doktorki bilo draže da je obrnuto."

* * *„...izjavio je predstavnik Ministarstva kulture na konferenciji za

štampu koja je jutros održana, objasnivši iznenadnu ostavku ministrakulture Gregora Lauterbaha ličnim razlozima...", čuo se glas spikera saradija u kolima, dok je Pija sa druma Elmilveg skretala na put Grinenveg.Lagano je vozila kraj novogradnji, da bi konačno skrenula na puteljak kojise završavao pred velikom kapijom od kovanog gvožđa.

„...kabinet predsednika vlade zasad još uvek nije zauzeo zvaničanstav. Vladin predstavnik za štampu..."

„Mora da je ovo!" Bodenštajn je otkopčao sigurnosni pojas i izašao izautomobila čim je Pija zakočila. Kapija je bila obezbeđena lancem skatancem koji je izgledao potpuno nov, a od vile se mogao videti samokrov. Pija je prodrmala rešetke na kapiji i pogledala levo i desno. Zid okoimanja bio je visok dva metra i opremljen gvozdenim šiljcima.

„Pozvaću bravara i pojačanje." Bodenštajn je izvukao mobilni telefon.Ako se Danijela Lauterbah nalazi u vili, trebalo je računati s tim da seneće predati bez borbe. Pija je, međutim, krenula duž zida prostranogimanja, ali naišla je samo na jednu zatvorenu malu kapiju, zaraslu u korovi trnje. Bravar je stigao nakon nekoliko minuta; gore uz drum su sezaustavila i dva patrolna vozila iz kenigštajnske oblasti, a policajci supešice došli do njih.

„Vila je prazna već nekoliko godina", obavestio ih je jedan odpolicajaca. „Stara gospođa Šajthauer je živela u Rozenhofu u Kronbergu.Imala je preko devedeset, a umrla je u aprilu."

„I ostavila je kuću s imanjem svojoj doktorki", primetila je Pija. „Kakoto neki ljudi imaju toliko sreće?"

Bravar je završio posao i hteo da krene, ali Bodenštajn ga je zamolioda pričeka još malo. Dok su išli niz pošljunčani prilazni put, provejavalesu prve sićušne pahulje. Ruševina zamka na brdu nestala je u oblacima, ičinilo se kao da je čitav okolni svet prestao da postoji. Usput su ihprestigla još jedna patrolna kola, koja su se zaustavila pred ulazom ukuću. Kućna vrata su bila zaključana, pa se bravar dao na posao.

„Čujete li ovo?", pitala je Pija, koja je imala oči kao soko, i takav sluhda je mogla da čuje kako raste trava. Bodenštajn je osluškivao, ali čuo jejedino šum vetra u visokim jelama pred vilom. Odmahnuo je glavom.Vrata su se otvorila i ušli su u prostran i mračan ulazni hol. Mirisalo je nabuđ a vazduh je bio ustajao.

„Ovde nikoga nema", rekao je razočarano. Pija je prošla kraj njega ipritisla prekidače za svetlo. Razlegao se prasak, iz šaltera su sevnulevarnice, a dvojica kolega iz kenigštajnske oblasti uhvatila su se za oružje.Bodenštajnu se srce popelo u grlo.

„Samo kratak spoj", rekla je Pija. „Izvinjavam se."Krenuli su dalje, iz prostorije u prostoriju. Nameštaj je bio prekriven

belim čaršavima, a kapci na velikim prozorima bili su zatvoreni.Bodenštajn je prošao popreko preko velike prostorije, koja se sa levestrane nadovezivala na ulazni hol. Parket je škripao pod njegovim

koracima. Pomakao je u stranu zavesu izjedenu od moljaca, ali nijepostalo ništa svetlije.

„Tu nešto ipak žubori", rekla je Pija pred vratima. „Stišajte se malo!"Policajci su zaćutali. I stvarno, sada je i Bodenštajn mogao da čuje.

Dole, u podrumu, žuborila je voda. Vratio se i pošao za Pijom do jednihvrata ispod zavojitog stepeništa.

„Da li možda slučajno imate baterijsku lampu?", pitala je kolegepokušavajući da otvori vrata, ali ona se nisu pomakla ni za milimetar.Tedan od policajaca iz patrole pružio joj je dugačku baterijsku lampu.

„Nije zabravljeno, a ipak ne može da se otvori." Pija se saglaosvetljavajući pod. „Pogledajte ovamo! Ovde je neko zapušio pukotineizmeđu vrata i dovratka silikonom. Da mi je znati zbog čega?"

Kolega iz Kenigštajna je klekao i zagrebao silikon svojim džepnimnožićem. Pija je drmusala vrata, sve dok se nisu naglo otvorila. Žubor jepostao jači. Pet ili šest brzih senki promaklo je kraj njih i nestalo udubinama kuće. „Pacovi!" Bodenštajn je uzmakao i toliko jako udariojednog kolegu iz patrole da ga je gotovo oborio na pod.

„To nije razlog da me udarite i nokautirate", požalio se kolega uuniformi. „A, uzgred, još mi stojite na nozi."

Pija ih nije slušala. Misli su joj išle u sasvim drugom pravcu.„Zbog čega li su vrata podruma zadihtovana silikonom?", pitala se

naglas dok je silazila niz stepenište, osvetljavajući put baterijskomlampom. Nakon deset stepenika stala je kao ukopana.

„Sranje!", opsovala je. Ugazila je u ledenu vodu do članaka. „Pukla jevodovodna cev! Otud i onaj kratak spoj. Verovatno se i kutija saosiguračima nalazi dole."

„Pozvaću vodovod", rekao je jedan od policajaca iz Kenigštajna.„Moraće da zatvore glavnu vodovodnu cev.

„Najbolje je da odmah pozovete i vatrogasce." Bodenštajna nimalo nijeradovala mogućnost da sretne još nekog pacova. „Hajdemo odavde, Pija.Lauterbahova nije ovde."

Pija ga nije slušala. U glavi joj je zvonilo za uzbunu. Kuća je bilaprazna i pripadala je Danijeli Lauterbah, koja je prošle nedelje iznenadaotkazala davno planirane termine za obilazak. I to ne zato što je u ovojkući htela sama da se sakrije! Pošto su joj cipele i pantalone i tako većbile mokre, Pija je krenula dalje niz stepenište. Voda je klokotala, ahladnoća ju je pogodila kao šok.

„Šta to radiš?", povikao je Bodenštajn za njom. „Izlazi odatle!"Pija se sagla i osvetlila mračni prostor iza ugla. Voda je stigla do oko

četvrt metra ispod plafona podruma. Sišla je još jedan stepenik, jednomrukom se čvrsto držeći za gelender. Sada je bila do kukova u vodi.

„Amelija!", povikala je dok su joj zubi cvokotali. „Amelija? Alo?"Zaustavila je dah i napeto osluškivala, dok su joj od hladnoće suzenavirale na oči. Iznenada se ukočila. Talas adrenalina joj je prostrujaotelom tako žestoko kao da je doživela strujni udar.

„Upomoć!", čula je uprkos ravnomernom žuboru vode. „Upomoć!Ovde smo!"

* * *Pija je špartala ulaznim holom nervozno pušeći. Bila je toliko

uzbuđena da skoro uopšte nije osećala mokru odeću i cipele. Bodenštajnje više voleo da na snegu pred kućom sačeka da poplavljeni podrumponovo postane pristupačan. Užasavala ga je pomisao da boravi pod istimkrovom s čitavom vojskom pacova. Vodovod je zatvorio glavni dovodvode, a ljudi iz dobrovoljnog vatrogasnog društva Kenigštajna su svimraspoloživim sredstvima ispumpavali vodu iz podruma dole niz obronak, upark zarastao u korov. Zahvaljujući pomoćnom agregatu, imali su i svetlo.Stigla su i tri vozila hitne pomoći, a policija je zatvorila pristup imanju.

„Svi prorezi kroz koje je voda mogla da otiče zatvoreni su izadihtovani silikonom", izvestio je vođa vatrogasaca. „Neverovatno."

Ali istinito. Za Bodenštajna i Piju nije bilo sumnje ko je to uradio.„Možemo da uđemo!", objavio je jedan od vatrogasaca. I on je, kao i

dvojica kolega, nosio vodootporne pantalone koje su sezale do struka.„Idem i ja!" Pija je nemarno bacila cigaretu na parket i zgazila je.

„Ne, ostani tu!" povikao je s vrata Bodenštajn. „Na smrt ćeš seprehladiti!"

„Obucite bar gumene čizme." Vođa vatrogasaca se okrenuo ka Piji.„Sačekajte, doneću vam jedne."

Pet minuta kasnije Pija je krenula za dvojicom vatrogasaca u podrum,kroz vodu koja je bila visoka do kolena. Pod svetlošću ručnih reflektoraredom su otvarali podrumska vrata, sve dok nisu pronašli ona prava. Pijaje okrenula ključ u bravi i gurnula vrata, koja su se uz prodornu škripuotvorila ka unutrašnjosti prostorije. Srce joj je lupalo kao ludo, a kolena sujoj klecnula od olakšanja kada je snop svetlosti reflektora osvetlio jedno

bledo i prljavo devojačko lice. Amelija Frelih je žmirkala, zaslepljenasvetlošću. Pija se nesigurno spustila niz dva stepenika koja su vodila u jošdublju prostoriju, raširila je ruke i zagrlila devojku koja je histeričnojecala.

„Smiri se", mrmljala je milujući je po ulepljenoj kosi. „Sada će sve bitidobro, Amelija. Ne moraš više da se plašiš."

„Ali... Ali Tis", jedva je izgovorila Amelija. „Mislim... mislim da jemrtav!"

Olakšanje svih u Regionalnoj policijskoj upravi bilo je ogromno.Amelija Frelih je deset dana u podrumu stare vile u Kenigštajnu preživelabez većih povreda. Bila je iscrpljena, dehidrirala je i smršala, ali užasnidoživljaji nisu kod nje ostavili psihičke posledice. Tisa i nju su smestili ubolnicu. Terlindenov sin nije bio baš tako dobro. Bio je u vrlo lošemstanju i imao je jake simptome apstinencije zbog lekova koje je uzimao.Bodenštajn i Pija su se nakon sastanka u odeljenju KII odvezli u bolnicu uBad Zodenu i prilično su se iznenadili kada su u foajeu sreli HartmutaSartorijusa i njegovog sina Tobijasa.

„Bivša supruga mi se probudila iz kome", objasnio je Sartorijus.„Upravo smo kratko porazgovarali s njom. S obzirom na njeno stanje,dobro je."

„Pa, to je stvarno lepo." Pija se nasmešila. Pogled joj je pao naTobijasa, koji je delovao nekoliko godina starije. Izgledao je bolesno iimao je velike podočnjake.

„Gde ste vi bili?", obratio se Bodenštajn Tobijasu Sartorijusu. „Mnogosmo brinuli za vas."

„Nađa ga je ostavila u nekakvoj planinskoj kolibi u Švajcarskoj",objasnio je umesto njega Hartmut Sartorijus. „Moj sin je peške išao krozsneg do najbližeg sela."

Položio je šaku na Tobijasovu ruku. „Još uvek ne mogu da shvatim dasam se toliko prevario u Nađi."

„Gospodu Fon Bredov smo uhapsili", rekao je Bodenštajn. „A GregorLauterbah je priznao da je ubio Štefani Sneberger. Narednih danapodnećemo zahtev za obnavljanje sudskog postupka koji je vođen protivvas. Bićete oslobođeni krivice."

Tobijas Sartorijus je samo slegao ramenima. Očigledno mu je bilosvejedno. Nikakva naknadna oslobađajuća presuda neće moći da munadoknadi deset izgubljenih godina života i propast njegove porodice.

„Laura je još uvek bila živa kada su je trojica mladića bacila u tank zagorivo", nastavio je Bodenštajn. „A kad su osetili grižu savesti i hteli da jeizvuku napolje, Luc Rihter je to sprečio tako što je tank zatrpao zemljom.On je takođe bio taj koji je u Altenhajnu osnovao narodnu odbranu ipobrinuo se da svi drže jezik za zubima.

Tobijas nije reagovao, ali njegov otac je prebledeo kao smrt.„Luc?"„Da." Bodenštajn je klimnuo glavom. „Rihter je organizovao i napad na

vašeg sina u ambaru, a on i njegova žena stoje iza natpisa na vašoj kući ianonimnih pisama. Svim sredstvima su hteli da spreče da se istina dozna.Kada smo uhapsili njegovog sina, Rihter je pucao sebi u glavu. Toš uvekje u komi, ali preživeće, a zatim će biti izveden pred lice pravde."

„A Nađa?", prošaputao je Hartmut Sartorijus. „Da li je možda i onasve znala?"

„I te kako", odgovorio je Bodenštajn. „Svojim očima je videla kada jeLauterbah ubio Štefani. A pre toga je drugovima naredila da Lauru bace utank. Mogla je da spreči da Tobijas bude osuđen, ali je ćutala. Jedanaestgodina. Kada je izašao iz zatvora, svim sredstvima je htela da ga spreči dase vrati u Altenhajn."

„Ali zbog čega?" Tobijasov glas je zvučao promuklo. „To nerazumem. Ona... uvek mi je pisala, čekala me je i..."

Ućutao je odmahujući glavom.„Nađa je bila zaljubljena u vas", odgovorila je Pija. „A vi ste je uvek

odbijali. Odgovaralo joj je da Laura i Štefani nestanu sa lica zemlje.Verovatno nije računala s tim da će vas stvarno osuditi. A kada se todesilo, odlučila je da će vas čekati i na taj način pridobiti za sebe. Alionda se pojavila Amelija. Nađa ju je doživela kao suparnicu, ali pre svegai kao istinsku pretnju, jer je Amelija očigledno nešto otkrila. Zato seprerušila u policajku i otišla kod Frelihovih da traži slike."

„Da, znam za to. Ali nije ih našla", rekao je Tobijas.„O, naprotiv, našla ih je", odgovorio je Bodenštajn. „Ali ih je uništila,

jer biste inače odmah shvatili da vas je lagala."Tobijas je zurio u Bodenštajna, ništa ne shvatajući. S mukom je

progutao pljuvačku kada je shvatio ogromne dimenzije Nađinih laži iobmana. To je bilo skoro više nego što je mogao da podnese.

„Svi u Altenhajnu su znali istinu", nastavila je Pija. „KlaudijusTerlinden je ćutao da bi zaštitio sina Larsa i svoje ime. A zbog griže

savesti finansijski je pomagao vaše roditelje i vas i..."„To nije bio jedini razlog", prekinuo ju je Tobijas. U njegovo ukočeno

lice vraćao se život. Bacio je pogled na oca. „Ali sada polako počinjemsve da shvatam. Bilo mu je stalo samo do sopstvene moći i do..."

„Do čega?"Tobijas je samo nemo odmahnuo glavom.Hartmut Sartorijus se zaljuljao na nogama. Istina o njegovim susedima

i nekadašnjim prijateljima ga je porazila. Čitavo selo je ćutalo i lagalo, i izegoističnih razloga mirno gledalo kako propada njegov posao, njegov brak,njegov ugled, i čitav njegov život. Klonuo je na jednu od plastičnih stolicakraj zida i zario lice u šake. Tobijas je seo kraj njega i zagrlio ga.

„ Ali imamo i dobre vesti." Bodenštajn se tek sada ponovo setio zbogčega su on i Pija uopšte došli u bolnicu. „U stvari, upravo smo pošli doAmelije Frelih i Tisa Terlindena. Danas u podne smo ih oboje pronašli upodrumu jedne kuće u Kenigštajnu. Doktorka Lauterbah ih je otela i držalaih tamo zatvorene i sakrivene."

„Amelija je živa?" Tobijas je skočio kao da je naelektrisan. „Da li jedobro?"

„Jeste. Uostalom, dođite s nama. Amelija će se radovati da vas vidi."Tobijas je na trenutak oklevao, ali zatim je ipak ustao. I njegov otac je

podigao pogled i stidljivo se nasmešio. Ali samo nekoliko sekundi kasnijeosmeh mu se ugasio, a lice mu se iskrivilo od gneva i mržnje. Skočio je ibacio se, brzinom koja je Piju iznenadila, na čoveka koji je upravo stupiou bolnički foaje.

„Ne, tata! Nemoj!", začula je Pija Tobijasov glas, da bi tek zatim učoveku koji je ušao prepoznala Klaudijusa Terlindena, njegovu suprugu ibračni par Frelih. Očigledno su došli da posete svoju decu. HartmutSartorijus je zgrabio Terlindena za vrat i počeo da ga davi, dok su KristinaTerlinden, Arne i Barbara Frelih stajali pokraj njih kao oduzeti.

„Svinjo jedna!", režao je Sartorijus prepun mržnje. „Prljava, pokvarenasvinjo! Nosiš na savesti moju porodicu!"

Klaudijus Terlinden je pocrveneo i očajnički mahao rukama unastojanju da se odbrani od napadača. Bodenštajn je shvatio situaciju ikrenuo da nešto učini, a i Pija je htela da se umeša, ali Tobijas Sartorijusju je grubo gurnuo u stranu, tako da je udarila u Barbaru Frelih, izgubilaravnotežu i pala. Ljudi su stajali i posmatrali otvorenih usta. Tobijas jestigao do oca i upravo je hteo da ga uhvati za ruku, kada je Klaudijusu

Terlindenu uspelo da se oslobodi iz njegovog stiska; smrtni strah mu jedao nadljudsku snagu. Odgurnuo je Sartorijusa od sebe. Pija je ponovostala na noge i kao na usporenom snimku posmatrala kako HartmutSartorijus posrće nakon što ga je Terlinden žestoko gurnuo, i kako idućiunatraške udara u otvorena vrata požarnog stepeništa. Tobijas je počeo daviče i bacio se preko oca. Iznenada je svuda unaokolo bilo krvi. Pija seprobudila iz obamrlosti. Strgla je šal sa vrata Barbare Frelih, klekla poredSartorijusa, ne obraćajući pažnju na lokvu krvi koja je sve brže rasla, ipritisla svetloplavi šal od tankog kašmira na razjapljenu ranu naSartorijusovom potiljku, u očajničkoj nadi da bi nekako mogla da zaustavižestoko krvarenje. Sartorijusove noge su se grčevito trzale, a dok jestenjao, osećalo se da u grlu ima krvi.

„Pozovite doktora! Brzo!", vikao je Bodenštajn. „Dodavola, pa ovdemora da ima nekih doktora!"

Klaudijus Terlinden je uzmakao u stranu s rukama oko vrata, kašljući igušeći se. Činilo se da će mu oči iskočiti iz glave.

„Nisam to hteo", mucao je neprestano. „To... to nisam hteo. Bilo je...bilo je slučajno..."

Pija je čula korake i galamu, kao da dolaze iz velike daljine. Farmerke,ruke i jakna su joj bili natopljeni krvlju. U njenom vidnom polju pojavilesu se nečije bele papuče i nogavice.

„Odmaknite se", vikao je neko. Povukla se unazad, a kad je podiglapogled, oči su joj se susrele s Bodenštajnovim. Bilo je prekasno. HartmutSartorijus je bio mrtav.

* * *„Ništa nisam mogla da uradim." Pija je šokirano odmahivala glavom.

„Sve se odigralo užasno brzo."Još uvek je drhtala čitavim telom i s mukom je držala kolu koju joj je

Bodenštajn gurnuo u šake umazane krvlju.„Nemoj to sebi da prebacuješ", odgovorio je Bodenštajn.„Ali prebacujem, majku mu njegovu. Gde je Tobijas?"„Maločas je bio tu." Bodenštajn se osvrnuo oko sebe tražeći ga

pogledom. Prilaz u foaje bio je zatvoren, ali ipak je sve bilo prepuno ljudi.Bili su tu policajci, lekari napetih i zaprepašćenih lica i pripadniciOdeljenja za prikupljanje dokaza u belim kombinezonima, koji su upravosmeštali telo Hartmuta Sartorijusa u pocinkovani sanduk. Za Tobijasovog

oca svaka pomoć je stigla prekasno. Klaudijus Terlinden ga je tako udarioda je nesrećno pao na staklena vrata i smrskao potiljak. Nije mu bilopomoći.

„Sedi tu." Bodenštajn joj je položio ruku na rame i ustao. „PotražićuTobijasa i pobrinuću se za njega."

Pija je klimnula glavom buljeći u lepljivu osušenu krv na svojimrukama. Ustala je i duboko uzdahnula. I srce joj se postepeno smirivalo iponovo je mogla jasno da razmišlja. Pogled joj je pao na KlaudijusaTerlindena, koji je klonulo sedeo na plastičnoj stolici i buljio u prazno,dok je pred njim stajala neka policajka i očigledno pokušavala da sastavizapisnik o onom što se dogodilo. Smrt Hartmuta Sartorijusa jepredstavljala nesrećan slučaj, u to nije bilo nikakve sumnje. Terlinden jepostupio u nužnoj odbrani i bez namere da ga ubije, ali ipak je izgledapostepeno počinjao da shvata kolika krivica leži na njegovim plećima.Jedna mlada lekarka priđe Piji i čučnu kraj nje. „Hoćete li da vam damnešto za smirenje?", pitala je zabrinuto.

„Ne, dobro sam", odgovorila je Pija. „Ali mogu li negde da operemruke?"

„Naravno. Pođite sa mnom."Pija je krenula za lekarkom dok su joj kolena drhtala. Osvrtala se

tražeći Tobijasa Sartorijusa, ali njega nigde nije bilo. Gde je nestao? Kakoli je podneo ovaj užasni događaj, prizor oca koji umire pred njegovimočima? Pija je zapravo umela da i u kriznim situacijama sačuva prisebnosti trezveno razmišlja, ali sudbina Tobijasa Sartorijusa ju je dubokopotresla. Postepeno je gubio sve što čovek uopšte može da izgubi.

* * *„Tobi!" Amelija se uspravila u krevetu i osmehnula se s nevericom na

licu. Tokom proteklih užasnih dana i noći tako često je mislila na njega,razgovarala s njim u mislima i neprestano zamišljala kako bi bilo kad bi gaponovo videla. Sećanje na toplinu u njegovim očima plavim kao moresprečavalo ju je da poludi, a sada je on živ stajao pred njom. Srce joj je odsreće poskočilo kao ludo. „Tako sam srećna što si došao da me posetiš!Imam toliko..."

Osmeh joj se ugasio kad je u polutami primetila izbezumljeni izrazTobijasovog lica. Zatvorio je za sobom vrata bolničke sobe, nesigurnimkoracima prišao do njenih nogu i stao. Izgledao je užasno, bled kao smrt, s

očima podlivenim krvlju. Amelija je shvatila da se dogodilo nešto užasno.„Šta se desilo?", upitala ga je tiho.„Moj otac je mrtav", prošaputao je promuklo. „To se desilo maločas...

dole... u foajeu. Naišao je Terlinden... moj otac... i on..."Zanemeo je. Teško je disao, a usta je pritiskao pesnicom, boreći se da

se savlada. Ali uzalud.„O bože." Amelija je zurila u njega, užasnuta. „Ali kako... hoću da

kažem zašto..."Tobijasovo lice se iskrivilo u grimasu, sav se skupio, a usne su mu

zadrhtale.„Tata se... bacio na tu svinju." Glas mu je bio bezizražajan. „A on ga

je... gurnuo na staklena vrata..."A onda se slomio. Niz upalo lice su mu potekle suze. Amelija je

zbacila pokrivač i pružila mu ruke. Tobijas se svom težinom sručio na rubkreveta dopuštajući da ga Amelija privuče sebi. Priljubio je lice uz njenvrat, a telo mu se treslo od neobuzdanih, očajničkih jecaja. Amelija ga ječvrsto držala. Grlo joj se steglo kada je shvatila da Tobijas osim nje naovom svetu nema nikoga kome bi mogao da ode i da s njim podeli svojbeskrajni jad.

* * *Tobijas Sartorijus je bez traga nestao iz bolnice. Bodenštajn je poslao

patrolu do kuće njegovih roditelja, ali tamo se zasad nije pojavljivao.Klaudijus Terlinden se sa suprugom odvezao kući. Nije snosio neposrednukrivičnu odgovornost za Sartorijusovu smrt, u pitanju je bila nesreća,nesrećan slučaj s tragičnim ishodom. Bodenštajn je bacio pogled na sat.Bio je ponedeljak, što je značilo da će Kozima biti kod svoje majke.Večeri posvećene bridžu u kući Rotkirhovih predstavljale su pouzdan,višedecenijski ritual, pa je zato mogao biti prilično siguran da je nećesresti ako ode kući da pokupi čistu odeću pre nego što se vrati ukomesarijat. Bio je prljav i oznojen i čeznuo je da se dobro istušira.

Na njegovo olakšanje, kuća je bila u tami, gorela je samo mala lampana komodi kod ulaza. Pas ga je pozdravio neobuzdano se radujući.Bodenštajn ga je pomilovao i pogledao unaokolo. Sve je delovalo takonormalno i tako bolno poznato, ali znao je da ovde više nije kod kuće. Prenego što je mogao da se razneži, odlučno je krenuo uza stepenice dospavaće sobe. Upalio je svetla i uplašio se kada je ugledao Kozimu kako

sedi u fotelji kraj prozora. Srce mu je poskočilo od iznenađenja.„Što sediš tu u mraku?", upitao je, jer mu ništa bolje nije palo na

pamet.„Htela sam da razmislim na miru." Trepnula je na svetlu, ustala i

sklonila se iza fotelje, kao da hoće da se zaštiti od njega.„Žao mi je što sam jutros onako izgubio prisebnost", rekao je

Bodenštajn nakon kraćeg oklevanja.„Sve... to je bilo malo previše za mene."„U redu je. I ja sam kriva što se to desilo", odgovorila je Kozima.

Gledali su se u tišini, sve dok ćutanje nije postalo neprijatno.„Došao sam samo da uzmem nešto odela", rekao je Bodenštajn i izašao

iz spavaće sobe. Kako je moguće da prema osobi prema kojoj je više oddvadeset pet godina osećao samo naklonost, odjednom ne oseća višeništa? Da li je to bila obmana, neka vrsta zaštitnog mehanizma njegoveduše - ili prosto i jednostavno dokaz da su se njegova osećanja premaKozimi već odavno pretvorila u puku naviku? Pri brojnim sitnim svađamatokom proteklih nedelja i meseci nestajao je po komadić naklonosti.Bodenštajn se čudio trezvenosti s kojom je analizirao situaciju. Otvorio jeugrađen plakar u hodniku i zamišljeno posmatrao kofere koji su tamostajali. Nije želeo da ponese nijedan od onih koji su već putovali sKozimom po svetu. Zbog toga se odlučio za dva prašnjava, ali potpunonova kofera od čvrstog materijala koje je Kozima smatrala previšekabastim. Kada je došao do vrata Sofijine sobe, zaustavio se. Imao jedovoljno vremena da baci pogled na malecku. Ostavio je kofere i ušao usobu, koja je bila osvetljena lampicom pored kreveta. Sofija je mirnospavala, s prstićem u ustima, okružena svojim plišanim igračkama.Posmatrajući najmlađu ćerku, Bodenštajn je uzdahnuo. Nagao se nadkrevet, pružio ruku i blago pomilovao toplu glavicu usnulog deteta.

„Žao mi je, cakana", prošaputao je. „Ali čak ni tebi za ljubav ne moguda se pravim kao da se ništa nije desilo."

* * *Tobijas nikada neće zaboraviti kako je ona policajka klečala usred

ogromne lokve krvi. Osetio je da mu je otac mrtav, još pre nego što je ikoizgovorio tu najkonačniju od svih reči. Stajao je kao skamenjen, gluv iotupeo, dopustio je da ga lekari, medicinsko osoblje i policajci potisnu ustranu. Nakon svih užasnih vesti, u njemu više nije bilo mesta za bilo

kakvo osećanje. Kao kod broda koji je već pun vode, poslednji sigurnosniventili su se zatvori, kako bi sprečili da potone. Tobijas je napustiobolnicu i otišao. Niko nije ni pokušao da ga zaustavi. Brzim korakom jeišao kroz mračnu hrastovu šumu, a hladnoća je postepeno unosila jasnoćuu njegove zbrkane misli. Nađa, Jerg, Feliks, tata. Svi su ga napustili, izdaliili razočarali, nije bilo više nikoga kome bi mogao da ode. Kroz krutosivilo njegove bespomoćnosti provejavale su jarkocrvene iskre gneva. Sasvakim korakom koji bi napravio, rasla je njegova ogorčenost na ljude kojisu mu uništili život, istiskivala mu vazduh iz pluća i naterala ga da se savzadihan zaustavi. Srce mu je vapilo za osvetom zbog svega što su učinilinjemu i njegovim roditeljima. Nije imao ništa više da izgubi, ama bašništa. Sve više nepovezanih stvari mu se povezivalo u glavi, i iznenada jesve dobilo smisao. U trenutku je postao svestan da je nakon očeve smrtion verovatno bio poslednji koji je znao tajnu Klaudijusa Terlindena iDanijele Lauterbah. Tobijas je stegao pesnice kada se setio događaja odpre dvadeset godina i kako im je njegov otac pomogao da ga zataškaju.

Tada mu je bilo sedam ili osam godina, i veče je provodio u prostorijipored gostionice, što je inače često radio. Majka mu nije bila tu, pa se zatoniko nije setio da ga pošalje na spavanje. U jednom trenutku probudio seusred noći na sofi gde je zaspao. Ustao je, došunjao se do vrata, i čuorazgovor koji tada sebi nije umeo da objasni. Za šankom su sedeli samojoš Klaudijus Terlinden i stari dr Fuhsberger, koji je skoro svako večevečeravao u Zlatnom petlu. Tobijas je dovoljno često viđao pijance da bimogao da zna da je cenjeni javni beležnik i doktor prava dr HerbertFuhsberger mrtav pijan.

„Pa u čemu je problem?", pitao je Klaudijus Terlinden dajući znaknjegovom ocu da ponovo napuni beležnikovu čašu. „Mom bratu je ionakosvejedno, on je mrtav."

„Ako se dozna", mrmljao je Fuhsberger nerazgovetno, „imaću gadnihproblema!"

„A kako bi to trebalo da se dozna? Niko ne zna da je Vili promeniotestament."

„Ne, ne, ne, i ne." Ne mogu to da uradim", kukao je Fuhsberger.„Povećavam ulog", odgovorio je Terlinden. „Ne, udvostručujem ga.

Sto hiljada. Zar je to ništa?"Tobijas je video kako je Terlinden namignuo njegovom ocu. Tako se

nastavilo još neko vreme, sve dok starac u jednom trenu nije popustio.

„Dobro", rekao je. „Ali ti ostaješ ovde. Neću da te neko slučajno vidiu mojoj kancelariji."

Nakon toga je Tobijasov otac nestao, praćen doktorom Fuhsbergerom,a Klaudijus Terlinden je ostao da sedi za šankom. Tobijas verovatnonikada ne bi razumeo šta se to veče dogodilo da godinama kasnije nije uočevoj radnoj sobi, tragajući za nekakvom polisom osiguranja, u sefupronašao testament. Na trenutak se začudio što se testament VilhelmaTerlindena nalazi u očevom sefu, ali u tom trenutku mu je dozvola zanjegov prvi sopstveni automobil bila beskrajno važnija. Svih ovih godinaTobijas nije više pomišljao na to, sećanje je potisnuo i konačno zaboravio,ali šok zbog očeve smrti kao da je otvorio neku tajnu pregradu u njegovommozgu i iznenada je sve opet bilo tu.

„Kuda idemo?" Amelijin glas je trgao Tobijasa iz sumornihrazmišljanja. Pogledao ju je, stavio šaku na njenu, a oko srca mu je postalotoplo. Njene tamne oči bile su ispunjene istinskom brigom za njega. Bezsve one gvožđurije na licu i one uvrnute frizure, bila je prelepa. Mnogolepša nego što je Štefani ikad bila. Amelija ni sekunde nije oklevala da snjim tajno napusti bolnicu kada je rekao da ima da izmiri još jedan račun.Njen drski, provokativni nastup bio je samo maska, to je shvatio većprilikom njihovog prvog susreta ispred crkve. Nakon što su ga toliko putarazočarali i izdali, Tobijas je neprestano bio zapanjen Amelijinomnesebičnom iskrenošću i nedostatkom svake proračunatosti.

„Prvo ćemo se nakratko odvesti do moje kuće, a onda moram darazgovaram s Klaudijusom Terlindenom", odgovorio je. „Ali ti ćeš za tovreme ostati u automobilu. Neću da ti se još nešto desi."

„Ama, neću te pustiti samog sa tom svinjom", usprotivila se Amelija.„Ako smo zajedno, neće ti ništa."

Uprkos svemu, Tobijas je morao da se osmehne. Pored svega, bila jejoš i hrabra. U srcu mu je zatreperila majušna nada, kao sveća čija svetlostobasjava put kroz maglu i tamu. Možda je za njega ipak još uvek bilobudućnosti, jednom kada sve ovo prođe.

Kozima se nije pomakla s mesta. Još uvek je stajala iza fotelje i sadaje gledala kako Bodenštajn otvara kofere i u njih pakuje svoju odeću.

„Ovo je tvoja kuća", rekla je nakon izvesnog vremena. „Ne moraš dase odseliš."

„Ali hoću." Nije je ni pogledao. „Ovo je bila naša kuća. Neću višeovde da stanujem. Mogu da dobijem stan u staroj kočijaševoj kući na

našem imanju, već neko vreme je prazan. To je najbolje rešenje. Kada tibudeš odsutna, Sofiju će moći da čuvaju moji roditelji ili Kventin i MariLuiz."

„Pa, to je bilo brzo", rekla je Kozima jetko. „Već si, dakle, ispod svegapodvukao crtu."

Bodenštajn je uzdahnuo.„Ne, nisam ja", odgovorio je. „Ti si to uradila. Ja sam samo prihvatio

tvoju odluku, kao što sam to oduvek radio, i pokušavam da se uklopim unovu situaciju. Odlučila si se za drugog muškarca i ja tu ne mogu ništa.Ali nameravam da bez obzira na to nastavim sa svojim životom."

Na trenutak je razmišljao da li da Kozimi ispriča o noći koju je proveosa Nikolom. Setio se nekih zajedljivih primedbi koje je Kozima pravila naNikolin račun kada je doznala da radi sa svojom nekadašnjom devojkom.Ali to bi bilo jeftino i ispod svakog nivoa.

„Aleksander i ja zajedno radimo", rekla je Kozima. „Ja se nisam zanjega... odlučila."

Bodenštajn je nastavio da slaže svoje košulje u kofer.„Ali možda ti on bolje odgovara nego što sam ti ja ikad odgovarao."

Podigao je pogled. „Zašto, Kozima? Zar ti je u životu toliko nedostajalaavantura?"

„Ne, nije zbog toga." Kozima je slegla ramenima. „Nema nikakvograzumnog objašnjenja. I nikakvog opravdanja. Aleks mi je jednostavnonaleteo u pogrešnom trenutku. Bila sam ljuta na tebe, onda na Majorci."

„I odmah si uskočila u krevet s njim. Zato što si bila ljuta na mene?"Bodenštajn je odmahnuo glavom, zatvorio jedan kofer i uspravio se.„Super!"

„Olivere, molim te, nemoj sve da odbaciš." Kozimin glas je zvučaomolećivo. „Znam da sam napravila grešku. Stvarno mi je žao. Ali imatoliko toga što nas vezuje."

„A još više toga što nas razdvaja", odgovorio je. „Nikada više nećumoći da ti verujem, Kozima. A bez poverenja neću i ne mogu da živim."

Bodenštajn ju je ostavio da stoji gde se zatekla i otišao preko ukupatilo. Zatvorio je vrata za sobom, svukao se i stao pod tuš. Zgrčenimišići su mu se opustili pod toplom vodom, a napetost je malo popustila.Misli su mu odlutale do prošle noći, i još mnogih noći koje će doći unjegovom životu. Nikada više neće morati da leži budan i da se mučibrigama šta Kozima trenutno radi na drugom kraju zemljine kugle, da li je

dobro, da li je u nekoj opasnosti, da nije imala neku nesreću, ili možda ležiu krevetu s nekim drugim. Iznenadilo ga je što na tu pomisao nije osetionikakvu setu, već samo duboko olakšanje. Nije morao više da živi poKoziminim pravilima. I nikad više neće, to je u ovom trenutku čvrstoodlučio, živeti po ma čijim pravilima osim po svojim sopstvenim.

* * *Nadao se da nisu stigli prekasno, ali nakon što su skoro petnaest

minuta čekali u automobilu, crni mercedes se pojavio i stao pred kapijompreduzeća Terlindenovih sa šiljcima na vrhu. Kapija se pomerila u stranu,kao da ju je otvorila neka nevidljiva ruka. Stop svetla mercedesa su seugasila, krenuo je i nestao.

„A sad brzo!", šapnuo je Tobijas. Iskočili su iz automobila, potrčali iuspeli da se provuku kroz kapiju, u poslednjem trenutku pre nego što seponovo zatvorila. Portirova kućica bila je prazna. Noću su fabrički krugnadgledale samo kamere, nekadašnje obezbeđenje više nije postojalo.Tobijas je to doznao od svog druga Mihaela, koji radi kod Terlindena.Odnosno koji je radio, ispravio se Tobijas u mislima. Mihael je sada uzatvoru, baš kao i Jerg, Feliks i Nađa. Počeo je redak sneg. Njih dvoje sućutke pratili tragove guma koje je Terlindenov mercedes ostavio zasobom. Tobijas je malo usporio korak. Amelijina ruka koju je držao bilaje ledena. Tokom dana provedenih u zatočeništvu mnogo je smršala izapravo je bila previše slaba za poduhvat poput ovog. Ali zapela je dapođe s njim. Ćutke su prošli kraj jedne velike fabričke hale. Kada suskrenuli za ugao, videli su kako se na gornjem spratu upravne zgrade palisvetlo. Dole, pred ulazom, pod narandžastim noćnim osvetljenjem stajao jecrni mercedes. Tobijas i Amelija su šmugnuli preko neosvetljenogparkirališta i stigli do ulaza u zgradu.

„Vrata su otvorena", šapnula je Amelija.„Više bih voleo da ti sačekaš ovde", rekao je Tobijas i pogledao je.

Na uskom, bledom licu oči su joj izgledale ogromne, i ona odlučnoodmahnu glavom.

„Ni u kom slučaju. Idem s tobom."„Pa dobro." Duboko je udahnuo, a zatim ju je kratko i snažno zagrlio.

„Hvala ti, Amelija. Hvala ti na svemu."„Ne lupetaj", odgovorila je grubo. „Hajde da uđemo."Osmeh mu je preleteo preko lica i klimnuo je glavom. Prešli su veliki

ulazni hol, prošli pored lifta i krenuli stepeništem, koje je takođe bilonezaključano. Klaudijus Terlinden se izgleda nije bojao provalnika. Načetvrtom spratu Amelija je ostala bez daha i na trenutak se oslonila nagelender da dođe sebi. Teška staklena vrata su kliknula kada ih je Tobijasotvorio. Kratko je zastao i osluškivao da li se nešto čuje iz tamnihhodnika, slabo osvetljenih samo lampicama smeštenim blizu poda. Držećise za ruke, oprezno su krenuli kroz jedan hodnik. Tobijas je osećao kakomu od uzbuđenja srce udara o grudni koš. Zastao je kada je kroz jednapoluotvorena vrata u dnu hodniku začuo glas Klaudijusa Terlindena.

„.. .požurimo. Ako sneg bude još jače padao, možda uopšte neće moćida poleti."

Tobijas i Amelija su razmenili kratke poglede. Činilo se da Terlinden snekim razgovara telefonom. Očigledno su ipak stigli na vreme, jer jezvučalo kao da namerava da negde otputuje avionom. Krenuli su dalje.Iznenada su začuli i drugi glas. Na zvuk ovog glasa, Amelija se preplašenotrgla i zgrabila Tobijasa za ruku.

„Šta ti je?", pitala je doktorka Danijela Lauterbah. „Zašto tako stojiš?"Vrata su se sasvim otvorila, a jarka svetlost preplavi hodnik. Tobijasu

je u poslednjem trenutku pošlo za rukom da iza sebe otvori vrata jednekancelarije. Ugurao je Ameliju u mračnu prostoriju i stao kraj nje dok muje srce ubrzano tuklo.

„Sranje, šta ova tu radi?", prošaputala je Amelija ništa ne shvatajući.„Ona je htela da ubije mene i Tisa. Terlinden to zna!"

Tobijas je napeto klimnuo glavom. Grozničavo je razmišljao kako dazaustavi ovo dvoje. Morao je da spreči da otputuju i zauvek nestanu. Daje bio sam, naprosto bi se suočio s njima. Ali Ameliju ni u kom slučajunije smeo da dovodi u opasnost! Pogled mu je pao na pisaći sto.

„Sakrij se ovde, ispod ovoga", rekao je tiho. Amelija je htela da sepobuni, ali Tobijas je ostao nepokolebljiv. Sačekao je dok se nije uvuklapod sto, a zatim podigao slušalicu i prislonio je na uvo. Na slaboj svetlostikoja je dopirala spolja jedva da je mogao da vidi telefon. Pritiskao jedugme za koje se nadao da predstavlja izlaz iz fabričke telefonskecentrale. Pogodio je! Čuo se signal koji označava slobodnu liniju, i ondrhtavim prstima pozva policiju.

* * *Stajao je pred otvorenim sefom, jednom rukom zamišljeno masirajući

vrat koji ga je boleo i zurio ispred sebe. Od nesreće koja se dogodila ubolnici bio je potpuno pometen. Neprestano mu se činilo da mu srcezastajkuje i preskače. Da li je to bilo zbog kratkotrajnog nedostatkakiseonika? Sartorijus se bacio na njega kao pomahnitao i neočekivanomsnagom počeo da ga davi, tako da su mu pred očima iskočili svici. Nanekoliko sekundi bio je siguran da mu je kucnuo zadnji čas. Nikada ganiko nije napao, a izraz „samrtni strah" za njega je do danas bio praznafraza. Ali sada je znao kakav je osećaj pogledati smrti u oči. Nije mogaoda se seti kako mu je pošlo za rukom da se oslobodi iz stiska onog ludaka,ali Sartorijus se iznenada našao na podu, u lokvi krvi. Prosto užasno,apsolutno užasno! Klaudijus Terlinden je postao svestan da je još uvek ušoku.

Pogled mu je pao na Danijelu, koja je klečala ispod njegovog pisaćegstola i sa usredsređenim izrazom lica ponovo zatvarala kućište njegovogkompjutera. Hard disk koji je zamenila novim već je bio u jednom odkofera. Danijela je zahtevala da to učine, iako je on smatrao da je tonepotrebno. U kompjuteru nije sačuvao ništa što bi moglo da zanimapoliciju. Sve je ispalo drugačije nego što je planirao. Iz ove perspektive,Klaudijus Terlinden je sebi morao da prizna da je zataškavanje Larsoveumešanosti u ubistvo Laure Vagner bilo pogrešna odluka s teškimposledicama. Nije predvideo šta će to povući sa sobom kada je momkasklonio na sigurno. Ta jedna, sama po sebi beznačajna odluka, izazvala jena desetine drugih; splet laži postao je tako gust i neprohodan da je došlodo žalosne ali neizbežne usputne štete. Pa ipak, samo da su ga ti glupiseljaci slušali, umesto što su radili na svoju ruku! Ništa se ne bi desilo!Ali ovako je od uske pukotine koja je nastala povratkom TobijasaSartorijusa brzo nastala ogromna rupa, crni zjapeći ponor. I čitav njegovživot, njegova pravila, svakodnevne rituale koji su mu davali sigurnost -sve je to povukao i odneo sa sobom taj vrtlog paklenih događaja.

„Šta ti je? Što tako stojiš?" Danijelin glas ga je trgao iz misli. Ponovoje stala na noge, teško dišući, i odmeravala ga s prezirivim izrazom lica.Klaudijus Terlinden je primetio da se još uvek drži za grlo, pa se okrenuo.Ona mora da je već odavno računala s tim da bi sve moglo da odedođavola. Njen plan za beg je bio savršen i promišljen do najsitnijihdetalja. Njega je, naprotiv, sve to iznenadilo. Novi Zeland! Šta će tamo?Težište njegovog života bilo je ovde, tu, u ovom selu, u ovoj zgradi, u ovojprostoriji! Nije hteo da ode iz Nemačke, ćak iako je to u najgorem slučaju

moglo da znači nekoliko godina zatvora. Pomisao da sa lažnim identitetomsedi u nekoj stranoj zemlji izazivala mu je nelagodnost, pa čak i strah.Ovde je bio neko, tu su ga znali i poštovali, i sve će se sigurno ponovosmiriti. Na Novom Zelandu bi bio niko i ništa, bezimena izbeglica, za svavremena.

Pogled mu je lutao velikom prostorijom. Da li sve ovo danas zaistavidi poslednji put? Zar nikad više neće ući u svoju kuću, posetiti grobovesvojih roditelja, baba i deda na groblju, gledati poznatu panoramuTaunusa? Ta pomisao mu je bila nepodnošljiva i zaista mu je terala suzena oči. Toliko se borio da bi životno delo svojih predaka pretvorio u jošveći uspeh - a sada to treba da napusti tek tako?

„Klaudijuse, čoveče, hajde već jednom!" Danijelin glas je zvučaoodsečno. „Napolju sve jače pada sneg! Moramo da idemo!"

Gurnuo je u sef dokumenta koja je nameravao da ostavi ovde. Pritomje rukom dodirnuo kutiju u kojoj je čuvao pištolj.

Neću da idem, mislio je. Radije ću se ubiti.Ukočio se. Kako mu je ova misao došla u glavu? Nikad nije razumeo

kako neko može da bude takva kukavica i da samoubistvo vidi kao jediniizlaz. Ali sada, nakon što mu se smrt iscerila u lice, sve se promenilo.

„Da li je, osim nas, još neko u zgradi?", pitala je Danijela.„Ne", s mukom je odgovorio Terlinden izvlačeći iz sefa kutiju s

oružjem.„Ali jedna od direktnih telefonskih linija je zauzeta." Nagla se nad

telefonski uređaj koji je stajao nasred njegovog pisaćeg stola. „Linija 23."„To je knjigovodstvo. Tamo sad više nema nikoga."„Da li si zatvorio vrata za sobom kada si ušao?"„Ne." Probudio se iz svoje obamrlosti, otvorio kutiju i posmatrao

beretu.

* * *Restoran iznad Opelovog zoološkog vrta kod Frankfurta bio je pun.

Lokal je bio mračan, bučan i dobro zagrejan, što je Piji baš i odgovaralo.Kristof i ona su sedeli za stolom kraj samog prozora, ali Pija nije mogla dasluša šta su ljudi iz građevinske inspekcije govorili, niti da gleda svetlaKronberga i blistavu panoramu Frankfurta u daljini. Na tanjiru pred njomležala je goveđa šnicla koja je primamljivo mirisala, savršeno ispečena nažaru, ali želudac joj se stegao.

Iz bolnice se odvezla pravo kući, odeću je stavila u mašinu i tuširala sesve dok nije potrošila svu toplu vodu iz bojlera. Uprkos tome, još uvek seosećala prljavo i ukaljano. Pija je navikla na leševe, ali ne i na to da jojčovek umre na rukama. Uz to, u pitanju je bio čovek koga je poznavala, skojim je još minut pre toga razgovarala i s kojim je duboko saosećala.Naježila se.

„Da li bi više volela da odemo kući?", upitao je Kristof u tomtrenutku. Zabrinutost u njegovim tamnim očima dovela je Piju do ruba daizgubi prisebnost. Iznenada se borila sa suzama. Gde li je samo Tobijas?Nadala se da neće sebi naneti neko zlo!

„Ne, dobro je ovde." Prisilila je sebe da se osmehne, ali pogled našniclu koja je u sopstvenom soku ležala na tanjiru izazivao joj je želju zapovraćanjem. Odgurnula je tanjir. „Žao mi je što danas nisam baš zabavnodruštvo. Stalno sebi prebacujem."

„Razumem te. Ali šta je trebalo da uradiš?" Kristof se nagao ka njoj,ispružio je ruku i dodirnuo je po obrazu. „Sama si rekla da se sve desilomunjevitom brzinom."

„Da, naravno. Sve je to glupost. Nisam mogla ništa da uradim, ama bašništa. Ali ipak...", uzdahnula je duboko. „U trenucima kao što je ovajmrzim svoj posao iz dubine duše."

„Ma hajde, dušo. Otići ćemo kući, otvorićemo flašu vina i...Pijin telefon je zazvonio i on je ućutao. To veče je bila dežurna ako je

pozovu.„Pa, zanimalo bi me to što ide posle 'i'." Pija se slabašno nasmejala, a

Kristof je značajno podigao obrve. Uzela je mobilni telefon i javila se.„Neki Tobijas Sartorijus je pre sedam minuta uputio hitan poziv",

saopštio joj je dežurni iz centrale za hitne slučajeve. „Nalazi se u zgradifirme Terlinden u Altenhajnu i kaže da je tamo i gospođa Lauterbah. Većsam poslao patrolu..."

„O, sranje", prekinula je Pija kolegu. Misli su joj se rojile ogromnombrzinom. Šta Danijela Lauterbah radi kod Klaudijusa Terlindena? Zašto jeTobijas tamo? Da li je hteo da se osveti? Tobijas Sartorijus je, bez ikakvesumnje, nakon svega što se dogodilo prava tempirana bomba. Skočila je.„Molim te, odmah obavesti momke radiom. Reci im da tamo odu bezuključenih sirena i rotacionog svetla. I da čekaju Bodenštajna i mene!"

„Šta se desilo?", pitao je Kristof. Pija mu je ukratko objasnila dok jena mobilnom birala broj Bodenštajnovog telefona. Na njeno olakšanje,

javio se već nakon nekoliko sekundi. Kristof je za to vreme vlasnikurestorana, koga je, kao direktor obližnjeg zoološkog vrta, dobro poznavao,znacima pokazao da će kasnije navratiti da namiri račun.

„Ja ću te odvesti", rekao je Piji. „Sačekaj sekund, dok uzmem našejakne."

Klimnula je glavom, izašla napolje i nestrpljivo ga čekala na vratimarestorana uprkos vejavici. Zašto je Tobijas uputio hitan poziv? Da mu senešto nije desilo? Valjda neće stići prekasno!"

* * *„Prokleti bili", prošaputao je Tobijas, bespomoćan i ljut. Klaudijus

Terlinden i Danijela Lauterbah su napustili kancelariju, natovarenikoferima i akten-tašnama, i krenuli kroz hodnik prema liftu. Šta je mogaoda uradi da ih zaustavi? Koliko će pandurima trebati da stignu? Prokleti,prokleti bili! Okrenuo se Ameliji, koja je virila ispod pisaćeg stola.

„Ostani tu", rekao joj je glasom promuklim od uzbuđenja.„A gde ćeš ti?"„Moram da ih zagovaram dok ne stigne policija."„Nemoj, Tobi, molim te!" Amelija se izvukla iz svog skrovišta, a na

slaboj svetlosti koja je dopirala spolja oči su joj izgledale ogromne.„Molim te, Tobi, pusti ih da idu! Bojim se!"

„Ne mogu prosto da ih pustim da zbrišu, posle svega što su uradili!Moraš to da razumeš!", odgovorio je odlučno. „Ostani ovde, Amelija!Obećaj da ćeš ostati!"

Progutala je knedlu, obavila ruke oko grudnog koša i lagano klimnulaglavom. Tobijas je duboko udahnuo i uhvatio se za kvaku.

„Tobi!"„Šta je?"Prišla mu je i rukom ga dodirnula po obrazu.„Čuvaj se", šapnula je. Iz oka joj je potekla suza. Tobijas je zurio u

nju. Na delić sekunde bio je u iskušenju da je zagrli, poljubi i prostoostane s njom. Ali onda ga je preplavila neobuzdana želja za osvetom, kojaga je ovamo i dovela. Ne sme da pusti Terlindena i Lauterbahovu daumaknu. Ne sme, nikako!

„Odmah se vraćam", promrmljao je. Pre nego što bi mogao da sepredomisli, izašao je u hodnik i potrčao. Lift je već krenuo dole, pa je zbogtoga otvorio vrata koja vode na požarno stepenište i potrčao preskačući po

četiri stepenika odjednom. U ulazni hol stigao je baš u trenutku dok su njihdvoje izlazili iz lifta.

„Stanite!", povikao je, a glas mu je odjeknuo po praznoj prostoriji. Njihdvoje su se trgli kao da ih je udarila struja i piljili su u njega ništa neshvatajući. Terlinden je ispustio kofer. Tobijas je osetio kako drhti čitavimtelom. Mada bi se najradije bacio na njih i izudarao ih, morao je da sesavlada i ostane miran.

„Tobijase!" Klaudijus Terlinden se prvi sabrao. „Ja... meni... meni jestrašno žao zbog onog što se desilo. Moraš da mi veruješ da stvarno nisamhteo..."

„Prestani!", povikao je Tobijas i obišao oko njih dvoje, ne ispuštajućiih iz vida.

„Ne mogu više da slušam sranja i laži! Ti si za sve kriv! Ti i ova... ovapodmukla veštica."

Optužujući je, upro je prstom u Danijelu Lauterbah.„Uvek ste se pravili tako puni razumevanja, a pritom ste sve vreme

znali istinu! Pa ipak ste dopustili da me pošalju u zatvor. A sad bi samo danestanete, je l' tako? Posle mene potop, a?! Ali ne dolazi u obzir. Pozvaosam policiju, svaki čas može da stigne."

Nisu mu promakli brzi pogledi koje su Terlinden i Lauterbahovarazmenili.

„Ispričaću vam sve što znam o vama. A znam mnogo! Moj otac jemrtav, tako da ne može više ništa da kaže, ali ja znam šta ste sve vremeradili!"

„Smiri se", rekla je Danijela Lauterbah i uputila mu ljubazan osmeh,kojim je uspevala da zavara čitav svet. „O čemu to uopšte govoriš?"

„Govorim o tvom prvom mužu." Tobijas je prišao i stao tačno isprednje. Hladne smeđe oči su ga netremice posmatrale. „O Vilhelmu, ujkaViliju, Klaudijusovom starijem bratu, i njegovom testamentu."

„Aha." Danijela Lauterbah se i dalje ljubazno osmehivala. „A zaštomisliš da bi to moglo da zanima policiju?"

„Zato što to nije bio pravi testament", odgovorio je Tobijas. „A pravitestament je mom ocu dao advokat Fuhsberger, pošto ga je Klaudijusnapio i obećao mu 100.000 maraka."

Osmeh na licu Danijele Lauterbah se ukočio.„Muž ti je bio smrtno bolestan, ali ipak mu se nije dopalo što ga varaš

s rođenim bratom, pa je zato dve nedelje pred smrt izmenio testament i

oboje vas lišio nasledstva. Za jedinu naslednicu odredio je ćerku svogšofera, jer je neposredno pred smrt doznao da joj je Klaudijus u maju1976. napravio dete, koje je po njegovom naređenju pobacila."

„Je li ti otac ispričao tu besmislicu?", umešao se Klaudijus Terlinden.„Nije." Tobijas nije ispuštao iz vida Danijelu Lauterbah. „Nije ni

morao. Fuhsenberger mu je dao testament da ga uništi, ali otac to nijeuradio. Sačuvao ga je, sve do danas."

Sada je pogledao Klaudijusa Terlindena.„Zbog toga si se ti pobrinuo da ostane u Altenhajnu, zar ne? Zato što je

sve znao. Firma ti u stvari ne pripada, kao ni kuća. A ni gospođaLauterbah ne bi dobila svoju kuću i sav taj novac, da je njen prvi mužmogao da sprovede svoju volju. Po testamentu, sve pripada ćerki bivšegšofera Vilhelma Terlindena, Kurta Kramera..." Tobijas je frknuo. „Aliotac, nažalost, nikada nije imao hrabrosti da ponovo potegne taj testament.Što je zapravo šteta..."

„Da, stvarno šteta", rekla je Danijela Lauterbah. „Ali upravo mi jenešto palo na pamet."

Terlinden i Lauterbahova su bili leđima okrenuti stepeništu i nisumogli da vide Ameliju koja je izašla na vrata, ali primetili su da jeTobijasu pažnja na trenutak popustila. Danijela Lauterbah je dohvatilakutiju koju je Terlinden držao pod rukom, i Tobijas je iznenada gledao ucev pištolja koji je uperila u njega.

„Da me nisi upravo podsetio, skoro sam već zaboravila na tu odvratnunoć. Sećaš se, Klaudijuse, kako se Vilhelm iznenada pojavio na vratimaspavaće sobe i uperio u nas isti ovaj pištolj..." Osmehnula se Tobijasu.„Hvala ti što si mi dao ideju, mala budalo."

Ne oklevajući ni sekunde, Danijela Lauterbah je povukla oroz.Zaglušujući prasak je narušio tišinu. Tobijas je osetio žestok udarac ičinilo mu se da će mu grudi eksplodirati. S nevericom je gledao udoktorku, koja mu je već okrenula leđa. Čuo je kako ga Amelija očajničkidoziva piskavim glasom, hteo je nešto da kaže, ali nije imao vazduha.Noge su ga izdale, ali kada je udario u granitni pod, više ništa nije osećao.Sve oko njega bilo je crno i vladala je potpuna tišina.

* * *Upravo su se dogovarali kako bi mogli da uđu kroz zatvorenu kapiju

na posed firme Terlindenovih, kada je iz suprotnog pravca velikom

brzinom naišla crna limuzina sa ugašenim farovima. Kapija je nečujnoskliznula u stranu.

„To je on!", povikala je Pija i dala znak kolegama. KlaudijusTerlinden, koji je sedeo za volanom svog mercedesa, morao je naglo daukoči kada su mu put iznenada preprečila dva policijska patrolna vozila.

„Sam je u automobilu", zaključio je Bodenštajn. Pija je stala porednjega sa oružjem na gotovs i rukom dala Terlindenu znak da otvori prozor.Dvojica policajaca koji su izašli iz automobila sa izvučenim oružjem dalisu Pijinom zahtevu veću težinu.

„Šta hoćete od mene?", pitao je Terlinden. Sedeo je kao okamenjen, aruke su mu stezale volan. Uprkos hladnoći, lice mu je bilo sjajno od znoja.

„Izađite iz vozila i otvorite sva vrata i prtljažnik", naredio jeBodenštajn. „Gde je Tobijas Sartorijus?"

„Otkud ja to treba da znam?"„A gde je gospođa Lauterbah? Izađite već jednom iz vozila!"Terlinden se nije ni pomakao. U njegovim razrogačenim očima nije bilo

ničega osim strave.„Neće izaći", začuo se glas iz unutrašnjosti automobila, skriven

zatamljenim staklom. Bodenštajn se nagao malo unapred i na zadnjemsedištu ugledao Danijelu Lauterbah. Kako je Terlindenu uperila pištolj upotiljak.

„Odmah oslobodite put, jer ću ga inače ubiti."Bodenštajn je osetio kako se i sam preznojava. Nije sumnjao u

odlučnost Danijele Lauterbah. Ta žena je držala oružje u ruci i nije imalaviše šta da izgubi - što je krajnje opasna kombinacija. Kod mercedesa suse nakon nekoliko metara vožnje vrata sama zaključavala iznutra, tako dani Bodenštajn ni policajci sa druge strane nisu mogli prostom silom da ihotvore i savladaju doktorku.

„Ona ozbiljno misli", prošaputao je Terlinden promuklim glasom.Donja usna mu je drhtala i očigledno je bio u šoku. Bodenštajn jegrozničavo razmišljao. Teško će moći da im pobegnu. Po ovakvomvremenu, ni mercedes S klase sa zimskim gumama ne može da vozi bržeod sto dvadeset kilometara na sat.

„Pustiću vas da odete", rekao je konačno. „Ali najpre mi recite gde jeTobijas."

„Verovatno na nebu kod svog tatice", odgovorila je umesto TerlindenaDanijela Lauterbah i hladno se nasmejala.

Bodenštajn i jedno patrolno vozilo pratili su crni mercedes kad jeizašao iz zanatske i industrijske četvrti, uzbrdo do autoputa B-8, dok jePija pozvala pojačanje preko radija i zatražila da se u fabriku pošaljevozilo hitne pomoći. Terlinden je na putu saveznog ranga sa četiri trakeskrenuo udesno, u pravcu autoputa. Već kod Bad Zodena priključila su imse dva patrolna vozila, a nekoliko kilometara dalje još tri. Na svu sreću,već je prošla saobraćajna gužva petkom uveče. U koloni bi sve moglo dase završi tragično, mada Danijela Lauterbah verovatno ne bi pucala svomvozaču u glavu za vreme vožnje. Bodenštajn je pogledao u retrovizor. Umeđuvremenu je za njim išlo već desetak interventnih vozila sa uključenimrotirajućim plavim svetlom, koja su zaprečila preostale tri trake na putu zasaobraćaj.

„Idu u grad", kazala je Pija kada je crni mercedes kod Ešbornoskogtrougla skrenuo udesno. Ne obazirući se na zabranu pušenja u svimslužbenim vozilima, zapalila je cigaretu. Iz policijskog radija dopirala jegrozničava zbrka različitih glasova. Kolege u Frankfurtu su obaveštene iobećale su da će pokušati da oslobode ulice ukoliko Terlinden zaista budekrenuo u centar grada.

„Možda hoće do aerodroma", naglas je razmišljao Bodenštajn.„Nadajmo se da neće", odgovorila je Pija, koja je čekala vesti o

Tobijasu Sartorijusu. Bodenštajn je bacio kratak pogled na lice svojekoleginice, bledo od napetosti. Kakav dan! Ogroman pritisak pod kojim suproteklih nedelja bili tek što je popustio kada su otkrili Tisa i Ameliju, adogađaji su ponovo počeli da se nižu vrtoglavom brzinom. Da li se stvarnojutros probudio u krevetu Nikole Engel?

„Idu u grad!", povikala je Pija u tom trenutku u radio, jer je Terlindenupravo velikom brzinom prošao kraj skretanja za zapad, umesto da skrenena put A-5. „Šta li su naumili?"

„Hoće da nas uvuku u centar grada i da nas se tamo otarase",naslućivao je Bodenštajn. Brisači su velikom brzinom leteli prekošoferšajbne. Sneg se pretvorio u jaku kišu, a Terlinden je vozio brzinomznatno većom od dozvoljene. Verovatno neće stati ni na crveno, aposlednje što bi im sada trebalo bilo bi da pregaze nekog pešaka!"

„Trenutno je kod sajma, skreće desno u Ulicu Fridriha Eberta Anlagea,javljala je Pija. „Vozi najmanje osamdeset na sat, obezbedite namslobodan prolaz!"

Bodenštajn je morao da se usredsredi. Na kolovozu mokrom od kiše

ogledala su se crvena stop svetla automobila na rubu puta i plava svetlapolicijskih vozila, koja su zaista blokirala sve bočne ulice.

„Mislim da će mi uskoro trebati naočari", promrmljao je i nagazio gas,da ne izgubi iz vida Terlindena, koji je prošao već treći semafor s crvenimsvetlom. Šta to Lauterbahova namerava? Kuda ide?

„Da li si možda mislio da oni..", započela je Pija, da bi već u sledećemtrenutku vrisnula: „Skreći! Desno! On skreće!"

Bez ikakve najave, ne smanjujući brzinu, pa čak i ne uključivšižmigavac, Terlinden je na Trgu Republike skrenuo na Majncer landštrase.Bodenštajn je takođe naglo okrenuo volan udesno i stegao zube kada senjegov opel zaneo i zamalo sudario s tramvajem.

„Majku mu, ovo je bilo blizu", prosiktao je. „Gde je nestao? Ne vidimga!"

„Levo! Levo!" Pija od uzbuđenja nije mogla da se seti imena ulice,mada je mnogo godina radila tačno preko puta, u staroj policijskoj upravi.Mahala je prstom ispred Bodenštajnovog lica. „Tamo je otišao, tamo!"

„Gde?", čuo se izobhčeni glas iz policijskog radija. „Gde su?"„Skrenuli su u Otoštrase", odgovorio je Bodenštajn. „Opet ih vidim, ne,

ipak ih ne vidim. Dođavola!"„Neka ostali nastave da voze pravo do železničke stanice", vikala je

Pija u radio. „Možda samo hoće da nas se otrese!"Nagla se unapred.„Desno ili levo?", povikao je Bodenštajn kada su ušli u Postštrase sa

severne strane Glavne železničke stanice. Morao je da nagazi kočnicu, jerje zdesna velikom brzinom naišao automobil. Psujući je dao gas i nagonskiodlučio da skrene levo.

„Gospode bože", rekla je Pija ne skrećući pogled sa ulice. „Nisamimala pojma da znaš sve te psovke!"

„Pa, imam decu", odgovorio je Bodenštajn naglo usporivši. „Vidiš linegde njihov automobil?"

„Ovde su parkirane stotine automobila", požalila se Pija. Spustila jeprozor i zurila u tamu. Dalje napred bila su patrolna vozila sa uključenimplavim svetlima, a prolaznici su, uprkos kiši koja je pljuštala, zastajali iradoznalo gledali preko.

„Tamo!", iznenada je povikala Pija, tako glasno da se Bodenštajnprepao. „Tamo su! Izlaze s parkirališta!"

I stvarno! Nekoliko sekundi kasnije crni mercedes je ponovo bio ispred

njih i vozio kroz Bazelerštrase takvom brzinom da je Bodenštajn tek smukom uspevao da ga prati. Jurili su preko Trga Bazelerplac, do mostaFridenbrike, a Bodenštajn se u sebi molio Bogu. Pija je neprestanoostalima javljala njihov položaj. Mercedes je brzinom od sto dvadesetkilometara na sat jurio Kenedijevom alejom, praćen kolonom policijskihvozila. Kolege su u međuvremenu vozile ispred njih, ali nisu pokušavaleda ga zaustave.

„Ipak idu na aerodrom", rekla je Pija kada su stigli do Hipodroma uNiderrederu. Tek što je to izgovorila, Terlinden je svojim automobilom sadesne strane prešao ukoso preko tri vozne trake skroz nalevo, prešaoivičnjak i kratko se zaneo na tramvajskim šinama. Pija je jedva uspevalada govori onoliko brzo koliko je često Terlinden menjao pravac. Patrolnovozilo ispred njega već je bilo u ulici koja vodi za aerodrom i nije višemoglo da skrene, ali Bodenštajn i Pija su ostali iza mercedesa kada je uvratolomnom manevru skrenuo u Izenburger šnajze. U ovoj potpuno pravojulici Terlinden je bezobzirno dao gas, a Bodenštajn se sto puta preznojio unastojanju da ga silom prilika prati. Iznenada su se, međutim, pred njimuključila stop svetla, a teški mercedes je zakrivudao i dospeo u voznutraku suprotnog smera. Bodenštajn je zakočio, tako žestoko da jeautomobil počeo da proklizava. Da li je Lauterbahova možda ipak ubilasvog taoca pri punoj brzini?

„Pukla mu je zadnja guma!", povikala je Pija, koja je odmah shvatilašta se dešava. „Sad neće stići daleko!"

I stvarno - Terlinden je nakon sulude jurnjave pristojno dao desnižmigavac i skrenuo ka stanici Oberšvajnštige u gradskoj šumi. Vozio jekroz šumu brzinom od četrdeset kilometara, prešao železničku prugu, ikonačno se zaustavio nekoliko stotina metara dalje, na šumskom stajalištu.Bodenštajn je takođe stao, a Pija je iskočila iz automobila i dala znakkolegama u patrolnom vozilu da okruže mercedes, da bi zatim ponovo ušlau kola. Bodenštajn je preko radija svima dao uputstvo da ostanu uvozilima. Danijela Lauterbah je bila naoružana; nije želeo da se izlaženikakvom nepotrebnom riziku i da stavlja na kocku živote svojih kolega,pogotovu kada je znao da će ubrzo stići specijalci. Ali na mercedesu seiznenada otvoriše vrata vozača. Bodenštajn je prestao da diše i uspraviose. Terlinden je izašao iz kola, pomalo se teturajući, uhvatio se zaotvorena vrata automobila i pogledao oko sebe. A zatim je podigao rukeuvis i nepomično stajao pod svetlošću reflektora.

„Šta se to tamo dešava?", čulo se iz radija.„Stao je i izašao iz vozila", rekao je Bodenštajn. „Sad izlazimo i mi."Klimnuo je Piji, pa su izašli i prišli Terlindenu. Pija je držala oružje

upereno u mercedes, spremna da na najmanji pokret pritisne obarač.„Ne morate ni na koga da pucate", rekao je Klaudijus Terlinden i

spustio ruke. Pijini živci su se zategli do pucanja kada je otvorila zadnjavrata mercedesa ciljajući u unutrašnjost. Ali napetost je istog trenutkasplasnula i pretvorila se u ogromno razočaranje. Zadnje sedište je biloprazno.

* * *„Iznenada je stajala preda mnom u mojoj kancelariji i pretila mi

pištoljem." Sedeo je za uskim stolom u policijskom autobusu, bled iklonuo, i očigledno je bio u teškom šoku.

„Nastavite", zatražio je Bodenštajn. Terlinden je hteo da pređe rukompreko lica, i tek tada je shvatio da ima lisice. Uprkos alergiji na nikl,cinično je pomislila Pija, dok ga je posmatrala bez ikakvog sažaljenja.

„Ona... ona me je naterala da otvorim sef", nastavio je Terlindendrhtavim glasom. „Ne mogu više tačno da se setim šta se desilo. Dole uholu se odjednom pojavio Tobijas. Sa devojkom. On..."

„S kakvom devojkom?", prekinula ga je Pija„Sa onom... onom... ne mogu da se setim kako se zove."„Amelija?"„Da. Da, mislim da se tako zove."„Dobro. Pričajte dalje."„Danijela je pucala u Tobijasa, bez oklevanja, i on je pao. A onda me

je naterala da uđem u automobil."„Šta je bilo sa Amelijom?"„Ne znam." Terlinden je slegao ramenima. „Ništa više ne znam. Samo

sam stalno vozio dalje. Kao što mi je ona naredila."„A ona je izašla kod Glavne železničke stanice", rekao je Bodenštajn."„Da. Vikala je: sad desno! Pa onda: sad levo! Radio sam sve što mi je

govorila."„To mogu da razumem."Bodenštajn je klimnuo glavom, a zatim se nagao unapred i glas mu je

postao oštar. „Ali ono što ne razumem je zbog čega vi niste izašli iz vozilana železničkoj stanici! Čemu još i ta opasna potera kroz čitav grad? Imate

li predstavu kako je lako moglo da dođe do neke nesreće?"Pija je grickala donju usnu i nije ispuštala Terlindena iz vida. Upravo

kada se Bodenštajn okrenuo ka njoj, Terlinden je napravio grešku. Uradioje nešto što niko ko je u teškom šoku ne bi uradio: pogledao je na ručnisat.

„Lažete kao pas!", skočila je Pija na njega, besna. „Sve je to bilaproračunata igra! Hteli ste samo da dobijete na vremenu. Gde jeLauterbahova?"

Terlinden je još nekoliko minuta pokušavao da se pretvara, ali Pija nijepopuštala.

„Imate pravo", priznao je najzad. „Hteli smo zajedno da pobegnemo.Avion poleće u 23.45. Ako požurite, možda ćete je uhvatiti."

„Kuda? Kuda ste hteli da pobegnete?" Pija je morala da se savladavada ovog čoveka ne bi zgrabila za ramena i počela da ga drmusa. „Govoriteveć jednom! Ta žena je ubila čoveka! To se zove ubistvo. Ako odmah nekažete istinu, odgovaraćete zajedno s njom, to vam obećavam! Dakle,hoćete li skoro? Kojim avionom leti Danijela Lauterbah? I pod kojimimenom?"

„Avionom za Sao Paolo", šapnuo je Terlinden i zatvorio oči. „KaoKonsuela la Roka."

* * *„Ta ću otići na aerodrom", odlučio je Bodenštajn napolju ispred

policijskog vozila. „Ti nastavi sa Terlindenom."Pija je klimnula glavom. Bila je vrlo nervozna što još uvek nije bilo

vesti od kolega iz Altenhajna. Šta je bilo sa Amelijom? Da li jeLauterbahova možda pucala i na devojku? Zamolila je jednog policajca upatroli da se raspita gde je Amelija, i ponovo se popela u policijskiautobus marke folksvagen.

„Kako ste samo mogli to da radite?", pitala je Terlindena. „Malo jefalilo da Danijela Lauterbah ubije vašeg sina Tisa, nakon što ga jegodinama drogirala!"

Terlinden je na trenutak zatvorio oči.„Vi to ne razumete", odgovorio je umorno i skrenuo pogled.„Onda mi vi objasnite", zatražila je Pija. „Objasnite mi zašto je

Danijela Lauterbah toliko zlostavljala Tisa i zbog čega je zapalila staklenubaštu."

Klaudijus Terlinden je otvorio oči i zurio u Piju. Prošao je minut, azatim i drugi. „U Danijelu sam se zaljubio kada ju je moj brat prvi putdoveo u kuću", rekao je bez ikakvog uvoda. „Bila je nedelja, 14. jun 1976.Ljubav na prvi pogled. Uprkos tome, godinu dana kasnije udala se za mogbrata, mada uopšte nisu bili jedno za drugo. Zajednički život im je bionesrećan. Danijela je imala puno uspeha u svojoj profesiji, a moj brat jebio u njenoj senci. Sve češće ju je tukao, čak i pred osobljem. U leto1977. imala je pobačaj, a godinu dana kasnije još jedan. Moj brat je hteonaslednika, bio je besan i krivio je nju. Kada je nakon toga još i moja ženarodila blizance, oni su se potpuno udaljili."

Pija ga je slušala ćutke i dobro je pazila da ga ne prekida.„Danijela bi se možda i razvela, ali nakon nekoliko godina, brat mi se

razboleo od raka. Neizlečivo. Nije htela da ga napusti u takvom stanju.Umro je u maju 1985."

„Veoma zgodno za vas dvoje", rekla je Pija jetko. „Ali to neobjašnjava zašto ste hteli da joj pomognete da pobegne, iako je otelaAmeliju i Tisa i držala ih u podrumu. Da ih slučajno nismo pronašli,udavili bi se, jer je gospođa Lauterbah pustila vodu u podrum."

„Ma o čemu to pričate?", Klaudijus Terlinden ju je razdraženopogledao.

Piji je iznenada svanulo da Terlinden možda i nije znao šta je DanijelaLauterbah uradila. Prethodno je bio u bolnici, krenuo je da poseti sina, alizbog tragičnog događaja verovatno nije ni razgovarao s njim. Bez obzira nato, Tis verovatno ne bi mogao ocu ništa ni da ispriča. Pija je stoga kratkoobavestila Klaudijusa Terlindena o tome kako je Danijela Lauterbahpodmuklo pokušala da ubije Ameliju i Tisa.

„To nije istina", šaputao je neprestano, sa sve većom nevericom.„Naprotiv, istina je. Danijela Lauterbah je htela da ubije Tisa, zato što

je video kada je njen muž ubio Štefani Šneberger. A Amelija je trebalo daumre zato što je preko Tisa doznala tu tajnu."

„Gospode bože!" Terlinden je obema rukama prešao preko lica.„Čini mi se da niste zaista dobro poznavali svoju veliku ljubav, ako ste

stvarno hteli da pobegnete s njom." Pija je odmahnula glavom.Terlinden je zurio ispred sebe.„Kakav sam idiot. Ja sam kriv za sve! Ja sam u svoje vreme lično

ponudio kuću Albertu Šnebergeru."„Kakve veze s tim ima Šneberger?"

„Ta Štefani je potpuno zaludela Tisa. Bio je lud za njom, a onda je ujednom trenutku video kako se ona s Gregorom... pa... znate već. Dobio jenapad besa i napao Gregora, morali smo da ga smestimo na psihijatriju.Nedelju dana pre nego što se nesreća dogodila vratio se kući. Ponovo jebio sasvim razuman. Lekovi su kod njega učinili čudo. A onda je Tisvideo kako je Gregor ubio Štefani."

Piji je zastao dah, malo je nedostajalo da joj padne donja vilica.„Gregor je hteo da pobegne, ali Tis se iznenada našao ispred njega.

Samo je stajao, buljio u njega i nije rekao ni reč, onako kako on to inačeradi. Gregor se izbezumio, otrčao je kući plačući kao malo dete."Terlindenov glas je dobio prezriv prizvuk. „Danijela me je pozvala, sastalismo se u Sartorijusovom ambaru. Tis je sedeo pored mrtve devojke. Utom trenutku mi se činilo da je najbolje da leš negde sakrijemo, i pao mi jena pamet stari bunker ispod staklene bašte. Ali Tisa je bilo nemogućeskloniti odatle. Čvrsto je stezao Štefani za ruku. Onda je Danijela došla naideju da mu kaže kako treba da pazi na Štefani. To je donekle bilo opasno,ali upalilo je. Jedanaest godina. Sve dok se nije pojavila ta Amelija. Taradoznala mala krava sve je pokvarila."

On i Danijela Lauterbah su svih ovih godina znali i prećutkivali istinuo Lauri i Štefani. Kako su samo mogli da žive s tim užasnim saznanjem?

„A šta ste mislili", pitala ga je Pija, „ko je oteo devojku i vašeg sina?"„Nađa", odgovorio je Klaudijus tupo. „Video sam je u ambaru ono

veče kad je Gregor ubio Štefani, ali nikom nisam ispričao o tome."Duboko je uzdahnuo.„Kasnije sam razgovarao s njom", nastavio je. „Bila je potpuno

razumna, a kada sam je preko jednog starog prijatelja povezao s ljudima nateleviziji, obećala mi je da o tome nikada neće reći ni reči. Otišla je izAltenhajna, kao što je oduvek nameravala, i napravila sjajnu karijeru.Time se u Altenhajn vratio mir. Sve je bilo u redu." Protrljao je oči. „Dasu se svi držali pravila igre, ništa se ne bi dogodilo."

„Ljudi nisu šahovske figure", odvratila je Pija oštro.„Naprotiv", usprotivio se Terlinden. „Većina ljudi je srećna i

zadovoljna ako neko preuzme odgovornost za njihov sićušni život i akodonosi odluke za koje oni sami nisu sposobni. Neko mora da ima preglednad celinom, da vuče konce ako je to neophodno. A taj neko sam ja." Nalicu mu se pojavio osmeh, u kom je bilo i ponosa.

„Grešite", odgovorila je Pija trezveno, pošto je sad razumela sve veze i

odnose. „To niste bili vi, već Danijela Lauterbah. I vi ste na njenojšahovskoj tabli bili samo pion, kog je pomerala kako joj se prohte."

Terlindenov osmeh je nestao.„Nadajte se da će je moj šef uhvatiti na aerodromu, jer ćete u

suprotnom vi biti jedini koji će dobiti udarne naslove u štampi i provestiostatak života u zatvoru."

„Neshvatljivo." Osterman je odmahivao glavom i gledao u Piju. „Akosam dobro shvatio, Tobijasovoj majci s pravom pripada pola Altenhajna."

„Tačno." Pija je klimnula glavom. Pred njima je na stolu ležaotestament Vilhelma Julijusa Terlindena na tri strane, sastavljen i overen usudu 25. aprila 1985, u kome lišava nasledstva svoju suprugu DanijeluTerlinden, rođenu Kroner, i svog brata Klaudijusa Paula Terlindena.Amelija je ovaj dokument u debeloj koverti predala jednom policajcu prenego što je ušla u kola hitne pomoći koja su Tobijasa Sartorijusa odvezlau bolnicu. Mladi čovek je imao sreću u nesreći, jer oružje kojim jeDanijela Lauterbah na njega pucala, zbog svoje male probojne moći, nijemoglo da mu nanese smrtonosne povrede. Ipak je izgubio puno krvi, a čaki nakon što su ga hitno operisali, još uvek nije bio van životne opasnosti.

„Ne razumem baš sasvim zašto je testament Vilhelma Terlindena biokod Hartmuta Sartorijusa", rekla je Pija. „Sastavljen je samo nekolikonedelja pre njegove smrti."

„Verovatno je tek tada doznao da su ga ono dvoje godinama varali."„Hm." Pija je s mukom suzbila zevanje. Izgubila je svaki osećaj za

vreme, bila je mrtva umorna, a istovremeno i nervozna. Tobijas i njegovaporodica bili su žrtve podmuklih spletki, pohlepe za moći i novcem, alizahvaljujući testamentu koji je Hartmut Sartorijus sačuvao, za Tobijasa injegovu majku na pomolu je bio srećan kraj, bar u finansijskom pogledu.

„Hajde, idi već jednom odavde", rekao je Osterman Piji. „Papirologijamože da se sredi i sutra."

„Zbog čega Hartmut Sartorijus nikada nije obelodanio ovajtestament?", pitala se Pija.

„Možda se bojao posledica, ili ni sam nije bio baš sasvim čist. Doovog testamenta je na neki način došao, a to sigurno nije bilo legalnimputem", odgovorio je Osterman. „Pored toga, u takvim selima važedrugačiji zakoni. Ja to dobro znam."

„Otkud znaš?"Osterman se široko nasmejao i ustao.

„Nije valjda da u pola četiri ujutro hoćeš da slušaš moju životnupriču?"

„Pola četiri? Gospode bože..." Pija je zevnula i protegla se. „Znaš daje Franka ostavila žena? I da se Hase družio s ministrom kulture?"

„Prvo znam, drugo ne znam", odgovorio je Osterman i ugasio svojkompjuter. „Što pitaš?"

„Ne znam ni sama." Pija je zamišljeno slegla ramenima. „Ali mi ovdeviše vremena provodimo s kolegama nego sa svojim životnim partnerima, aipak jedni o drugima ne znamo ništa. Zbog čega je to tako?"

Mobilni telefon joj se oglasio posebnom melodijom koja je bilarezervisana za Kristofa. Čekao ju je dole na parkiralištu. Pija je zastenjaladok je ustajala, pa je posegnula za svojom tašnom.

„To me baš baca u bedak."„Ma hajde, nemoj sad da mi padaš u filozofsko raspoloženje", rekao

joj Osterman pred vratima. „Sutra ću ti ispričati o sebi sve što želiš daznaš."

Pija se umorno nasmejala.„Stvarno sve?"„Naravno." Osterman je ugasio svetlo. „Ja bar nemam šta da krijem."Za vreme kratke vožnje od Hofhajma do Unterliderbaha Pija je od

iscrpljenosti zadremala. Nije ni primetila da je Kristof izašao da otvorikapiju. Tek kad ju je blago prodrmao za rame i poljubio u obraz zbunjenoje otvorila oči.

„Treba li da te unesem u kuću?", ponudio je Kristof.„Bolje nemoj." Istovremeno je zevnula i nasmejala se. „Ako se

iskilaviš, iduće nedelje ću morati sama da vučem vreće sa hranom zaživotinje."

Izašla je iz kola i oteturala se do kućnih vrata. Psi su je pozdraviliradosnim lajanjem i gurali su se oko nje da ih malo pomazi. Kada jesvukla jaknu i zbacila čizme sa nogu, Pija se setila zakazanog sastanka sgrađevinskom inspekcijom.

„Šta je zapravo bilo s tim?", upitala je Kristofa dok je palio svetlo ukuhinji. „Nažalost, ništa dobro", odgovorio je ozbiljno. „Ni za kuću ni zaambar nikada nije izdata dozvola. A gotovo je nemoguće naknadno dobitidozvolu zbog električnih vodova."

„Nemoguće!" Pija je imala osećaj kao da joj je neko izmakao tlo ispodnogu. Ovo je bila njena kuća, njen dom! Kuda da ode sa svim ovim

životinjama? Preneraženo je buljila u Kristofa. „I šta sad?"Prišao joj je i zagrlio je.„Nalog za rušenje ostaje na snazi. Ako uložimo prigovor, odložićemo

ga za izvesno vreme, ali ne zauvek, nažalost. A pored toga postoji jošjedan mali problem."

„Molim te, samo ne još i to", promrmljala je Pija na ivici suza.„Kakav?"

„Pokrajina Hesen zapravo ima pravo prvenstva pri kupovini placa, jerje ovde planirana izgradnja trake za priključivanje autoputu", odgovorio jeKristof.

„Ama super. Još će mi oduzeti i plac!" Pija se izvukla iz njegovogzagrljaja i sela za kuhinjski sto. Jedan od pasa ju je gurnuo njuškom, a onaga je rasejano pomilovala po glavi. „Sav novac sam bacila u vetar!"

„Ama, ne, slušaj me samo." Kristof je seo preko puta nje i uhvatio jeza ruku. „Ima i jedna veoma dobra vest. Ti si platila tri evra pokvadratnom metru. A pokrajinska vlada plaća pet."

Pija ga je gledala u neverici.„Odakle ti to?"„Pa, poznajem mnogo ljudi. A i mnogo sam telefonirao danas." Kristof

se osmehnuo. „I pritom doznao neke zanimljive stvari."Sada je Pija morala da se osmehne.„Koliko te ja poznajem, mora da si već pronašao novo imanje."„Moram da zaključim da me dobro poznaješ", odgovori joj Kristof

veselo, a zatim se uozbilji. „Veterinar koji je ranije vodio brigu o našimživotinjama u zoološkom vrtu hoće da proda svoju nekadašnju kliniku zakonje na Taunusu. Pre izvesnog vremena pogledao sam imanje jerzoološkom vrtu treba mesto gde bi boravile životinje koje su u karantinu.Imanje nije pogodno za tu svrhu, ali... za tebe, mene i tvoje životinje bilobi savršeno. Danas sam uzeo ključ. Ako hoćeš, možemo sutra tamo da seodvezemo, a?"

Pija se zagledala u njegove tamne oči. Iznenada je osetila kako jepreplavbuje duboko, toplo osećanje sreće. A bez obzira šta se desilo - čakiako joj sruše kuću i ako bude morala da napusti Birkenhof - nije bilasama. Kristof je bio uz nju, onako kako Hening nikad nije bio. On jenikada ne bi ostavio na cedilu.

„Hvala ti", rekla je tiho i pružila mu ruku. „Hvala ti, dušo. Stvarno sineverovatan." Prihvatio je njenu ruku i stavio je na svoj neobrijani obraz.

„Sve to radim samo zato jer hoću da se uselim kod tebe", odgovorio je sosmehom. „Verovatno ti je jasno da me se nećeš brzo otarasiti."

Pija je osetila kako joj se grlo steglo.„Nadam se da neću nikada", prošaputala je i uzvratila mu osmeh.

Utorak, 25. novembar 2008.

Kada je Bodenštajn izašao iz bolnice, bilo je skoro pet ujutru. PrizorAmelije koja strpljivo sedi kraj postelje Tobijasa Sartorijusa i čeka da seon probudi iz narkoze duboko ga je dirnuo. Bodenštajn je visoko podigaokragnu kaputa i krenuo ka službenom vozilu. U poslednjem trenutku mu jepošlo za rukom da uhapsi Danijelu Lauterbah. Nije bila u avionu za JužnuAmeriku, nego za Australiju. Utonuo u misli, obišao je oko bolničkezgrade. Svež sneg mu je škripao pod cipelama. Činilo mu se kao da sumeseci prošli od dana kada je na aerodromu u Ešbornu pronađen kosturLaure Vagner. Dok je ranije svaki slučaj posmatrao iz trezveneperspektive čoveka sa strane, koji je dobio uvid u život potpunih tuđinaca,ovog puta mu se činilo da je u događaje bio lično umešan. Nešto se unjegovom stavu promenilo, i znao je da se nikada više neće osećati kaoranije. Stao je ispred automobila. Osećao se kao da je iz mirnog, dosadnogtoka života skliznuo pravo u vodopad i da sada plovi ka nekim potpunodrugačijim, uzburkanim vodama, u nekom sasvim novom pravcu. Apomisao na to ga je istovremeno plašila i uzbuđivala. Bodenštajn je ušao uautomobil, uključio motor i sačekao da brisači sklone u stranu sneg saprednjeg stakla. Juče, dok su se pozdravljali, obećao je Kozimi da ćenavratiti na doručak i na miru popričati o svemu ukoliko mu posaodopusti. Zapanjeno je primetio da više nije ozlojeđen i da je sasvim ustanju da o čitavoj situaciji trezveno porazgovara. Izašao je s parkirališta ikrenuo u pravcu Kelkhajma, kada se pištanjem oglasio njegov mobilnitelefon, koji u bolnici i oko nje nije imao domet. Izvukao je telefon izdžepa i pogledao poruku. U 3.21 imao je propušten poziv sa broja koji munije bio poznat. Odmah je pozvao broj prikazan na displeju. Veza jeuspostavljena.

„Halo?" Pospan, njemu nepoznat ženski glas.„Ovde Bodenštajn", rekao je. „Izvinjavam se što vam smetam ovako

rano, ali imam propušten poziv sa ovog broja na svom mobilnom telefonu imislio sam da je možda hitno."

„O... Dobro jutro", odgovorila je žena. „Zadržala sam se sa sestrom ubolnici kod Tisa i upravo sam došla kući. Htela sam da vam zahvalim."

Bodenštajn je tek sada shvatio s kim razgovara, a srce mu je radosnoposkočilo.

„Da mi zahvalite na čemu?", pitao je.„Spasli ste život Tisu", rekla je Hajdi Brikner. „A verovatno i mojoj

sestri. Na televiziji smo videle da ste uhapsili mog zeta i Lauterbahovu."„Hm. Da."„Pa da." Iznenada je zvučala zbunjeno. „Zapravo, to je sve što sam

htela da vam kažem. Imali ste... imali ste nekoliko napornih dana,verovatno ste umorni i..."

„Ne, ne", zabrzao je Bodenštajn. „Potpuno sam budan. Ali ne sećam sekada sam nešto pojeo i sad bih hteo da odem negde na doručak."

Nastala je kratka pauza, i već se pobojao da bi to mogao biti krajrazgovora.

„I ja bih mogla da doručkujem", odgovorila je, međutim, Hajdi.Bodenštajn je bukvalno mogao da vidi njen osmeh, pa se i sam osmehnuo.

„Hoćemo li onda nekuda zajedno na kafu?", predložio je nadajući se dazvuči opušteno. Bio je sve drugo samo ne opušten, imao je osećaj da musrce pulsira u vrhovima prstiju. Činilo mu se da radi nešto zabranjeno.Kada je zadnji put zakazao sastanak s nekom privlačnom ženom?

„To bi bilo super", odgovorila je Hajdi Brikner, na njegovo olakšanje.„Ali ja sam se, nažalost, vratila kući. U Šoten."

„Bolje nego u Hamburg." Bodenštajn se nasmejao i s napetošću ječekao njen odgovor. „Mada bih se iz ovih stopa odvezao i u Hamburg dabih s vama popio kafu."

„Pa onda bolje svratite do Fogelsberga", odgovorila je. Bodenštajn jeusporio, jer je pred njim išlo vozilo za raščišćavanje snega. Nakon jednogkilometra bilo je skretanje za put B-8, koji je išao za Kelkhajm. KodKozime.

„To je malo neprecizno", rekao je, mada je na posetnici koju mu jedala zapravo imao njenu adresu. „Ne mogu da vas tražim po celomFogelsbergu."

„Tačno, izgubili biste puno vremena." Nasmejala se. „Šlosgase 19.Usred starog dela grada."

„U redu. Naći ću vas", odgovorio je.„Odlično, onda se vidimo. I pazite kako vozite."„Pazim. Vidimo se." Bodenštajn je završio razgovor i duboko

uzdahnuo. Da li je ovo bila dobra ideja? U kancelariji ga je čekala gomilapapirologije, a kod kuće ga je čekala Kozima. Vozilo za raščišćavanjesnega i dalje je milelo ispred njega. Desno je skretao put za Kelkhajm. Ali

posao je mogao da čeka. A ozbiljni razgovor sa Kozimom pogotovo.Bodenštajn je duboko udahnuo i dao žmigavac. Levi. Skrenuo je naautoput.

www.balkandownload.orgGlitterBaby i volter

Izrazi zahvalnosti

Od prve ideje do završene knjige uvek mora da se pređe dug, mada iuzbudljiv put. Zahvaljujem svom suprugu Haraldu na razumevanju, kao isvojim sestrama Klaudiji Koen i Kamili Altfater, svojoj nećaci KaroliniKoen, Simoni Šrajber, Ani Pfeninger, Vanesi Miler-Rajt i Suzani Heker,koje su čitale tekst i davale mi korisne primedbe u različitim fazamanastanka ove knjige. Zahvaljujem i Kristi Tabor i Iski Peler na divnojsaradnji.

Gospodinu profesoru dr Hansjirgenu Brackeu, šefu Centra za sudskumedicinu na Univerzitetu u Frankfurtu, zahvaljujem na savetima i podršci usvim pitanjima vezanim za sudsku medicinu.

Moram da zahvalim i timu KII Regionalne policijske uprave uHohfajmu, koji uvek ljubazno ustupa svoja radna mesta Bodenštajnu, Piji iostalima. Bez saveta policijskog predstavnika za kontakte s javnošćuPetera Ema, prvog glavnog policijskog inspektora Bernda Bera, višegpolicijskog inspektora Johena Adlera, a pre svega više inspektorke AndreeŠulce, posao policije i istražnih službi bio bi prikazan u mojim knjigamadaleko manje realno.

Veoma sam zahvalna i svim stanovnicima Altenhajna, koji mi, nadamse, neće zameriti što sam njihovo selo odabrala za mesto radnje svojeknjige. Ovde izjavljujem da su sve ličnosti i događaji u knjizi samo plodmoje mašte.

Najsrdačnije zahvaljujem svojim lektorkama Marion Vaskez i KristiniKres. Marion zato što me je ohrabrila da ovu knjigu napišem i što je pratilamoj rad, a Kristini Kres zato što je doterala konačnu verziju knjige. Bilo jepravo zadovoljstvo sarađivati s njima.

Na kraju bih želela da zahvalim i svim mojim divnim čitaocima ičitateljkama, kao i knjižarima koji vole moje knjige i tako me podstiču danastavim da pišem.

Nele Nojhaus, novembra 2009.

O autorki

Nele Nojhaus je rođena 1967. u gradu Minsteru, u nemačkoj Saveznojpokrajini Vestfaliji, a od detinjstva živi na planini Taunus. Radila je ureklamnoj agenciji i studirala pravo, istoriju i germanistiku. Nakon udajepomaže mužu u porodičnom preduzeću, a već izvesno vreme, poredkriminalnih romana, piše i knjige za mlade. Zahvaljujući seriji kriminalnihromana, koje je najpre objavljivala u sopstvenom izdanju, a čiji su glavnijunaci inspektori Oliver fon Bodenštajn i Pia Kirhof, Nele Nojhaus jepostala poznata i izvan granica Taunusa.