STKANA 4. — PAGE 4. " R A D N I Č K A B O R B A " BROJ 44. — NO. 44.

SOCIJALISTIČKO REŠETO.

Jedan "boomerang." Pseudokomunistička Slobodna

Reč od 22. okt. piše protiv nas pod naslovom koji je ravan "visi­ni" njene niskosti — "Trocki-etička Gamad," u kojem se trudi iz petnih žila da nas svrsta za­jedno sa "trockistima." I slušajte je šta medju drugim veli:

"Poznato je d.a je Trocki sa svojom gamadi zagovarao da So­vjetski Savez ne treba da gradi svoju silu, svoju industrijsku i oružanu snagu — već da se treba sve sile* uperiti 'na svetsku re­voluciju*." Onda ona oVako za­ključuje ovaj paragraph: "To je što danas zagovara 'Rdnička Bor­ba'."

Pseudokomunistima trfeba da je poznata činjenica da "trockisti" nisu nikada imali niti imaju or­gansku niti idejnu vezu sa S. L. P. Ali se zna da su "trockisti" i Slobodna Reč grane jednog pse-udokomunističkog stabla iz ko­jeg je kuljala smrad od kada bi u ovoj zemlji presadjen.

Ono što su danas "trockisti" to su nekada bili sadašnji stali­nisti oko Slobodne Reči. I kada oni svi behu takvi, S. L. P. je nemilo­srdnom logikom Marksizma njih šibala do mile volje. I samo buda­la može pomisliti da će S. L. P. ljubiti ono što je j uče napadala.

Ne mislite li vi pseudokomunis-ti da ste vi vičniji od nas da li­žete ono Sto ste prekjuče plju­vali!

Revolucionari — "gamad."

Ali stalinistička Slobodna Reč napada nas i zbog toga što danas zagovaramo Proletersku Revoluci­ju ove zemlje i svih kapitalističkih zemalja, odnosno, što zagovaramo "svetsku revoluciju." I zbog toga amo mi "trockistička gamad."

Onda šu Marx i Engels bili Vgamad," jer su svoj Naučni So­cijalizam najcitili sa ubojnltti po­kličem: "Proleteri svih zemalja ujedinite se!" I dalje oci Naučnog Socijalizma rekoše: "U njoj ["ko­munističkoj revoluciji] proleteri nemaju ništa drugo da izgube do svoje lance. Oni imaju čitav svet da dobiju." Jeste li čuli stalinisti Slobodne Reči! Marx i Engels su zagovarali svetsku Proletersku Revoluciju, koju su za njima za­govarali svi pošteni radnički bor­ci. I vi te ljude zovete "gamadi-ma"!

Pa onda, marksistička ideja be­se duša Leninova, čijem se mrt­vom telu klanjaju stalinisti a nje­gov duh nazivaju "gamađom," jer je i Lenin jedva čekao da se ceo svetski proletarijat podigne i o-bori zlikbvski kapitalizam celog sveta.

Nema tako dubokog dna niskos­ti kojeg se ne mogu dotaći pseu-dokomunisti iz čije rupčage oni laju "gamad"! "gamad"! — na borce radničkog osi obod jeo ja!

"Svi Scheidemani, Kaucki, Fr. Adleri — ma koliko se oni medju-sobno razlikovali sa tačke glediš­ta ličnog poštenja — pokazali su se kao sitni buržoi, kao izdajni­ci proletarijata, kao saveznici buržoazije svi se oni danas pokazuju kao sitnoburžoaski de­mokrati, kao pobornici buržoaske republike, kao iluzionisti demo­krat i je kao pomagači kontrarevo-lucionarne buržoazije." I ovako Lenin odbacuje današnje pseudo-komuniste-staliniste:

"Izmedju sitnih buržoa, koji — kao u '48. — obožavaju buržoa-sku demokratiju, i revolucionar­nih proletera nikakav mir nije mo­guć. Oni ne mogu raditi zajedno."

Eto, pseudokomunisti! Vama je Lenin objavio rat do kraja. A Le­nin se borio protiv gamadi!

I Z Ž I V O T A F E D E R A C I J E . Večerinka u Milwaukee, Wis.

U subotu 1. novembra Bugarski Ogranak Milwaukee priredjuje večerinku u svome lokalu, GOS

S. 5th St. Početak u 7:30 uveče. Biće muzike, ukusne zakuske, pića i raznih zabavnih igara. Za sve drugo vodi brigu ;—Odbor.

Večerinka u Lackawanna, N. Y* U nedelju 9. novembra KLUB WEEKLY PEOPLE Lackawanna, održaće večerinku u svome loka­

lu, 83 Ridge Rd. Početak u 7:30 uveče. Biće domaćeg ukusnog jela, pića i ostale razonode. Ulaz bes­platan. Za sve ostalo vodi brigu — Odbor.

r , Večerinka u Cleveland, O. U nedelju 9. novembra Ogranak Cleveland pri r< djuje večerinku u stanu drugova Slepčević, 582

E. 105th St. Početak u 7 sati uveče. Na ovoj večerinki drugarice će prirediti "chicken paprikaš". Po­sle večere sledu zabavne igre. Za sve ostalo vodi brigu — Odbor.

Skupština u Lackawanna, N. Y. U nedelju 9. novembra Ogranak Lackawanna priredjuje javnu skupštinu u svome lokalu, 83 Ridge

Rd. Početak u 2:30 po podne. Tema: Svetska Situacija i Radnička Klasa. Govornik: P. Bogdan. Ulaz slobodan. Pitanja su dozvoljena. — Odbor.

Netačne tvrdnje. Pseudokomunistička Slobodna

Reč odlazi dalje i veli nama da mi tražimo da se "ukine sovjetska vlada," "da Sovjetski Savez ne tre­ba da gradi svoju silu, svoju in­dustrijsku i oružanu snagu " i "da se ubije vodja Sovjetskog naroda, Staljin."

Nigde neće niko naći u spisima naše štampe i literature da smo mi ikada zagovarali ukinuće Sov­jetske Vlade. Ali će čitaoc naći, obratno onome što krivo tvrde pseudokomunisti, da smo mi bra­nili i branimo Sovjetski Savez od svake kapitalističke navale, po­čevši od gradjanskog rata, inter­vencije, poljske navale, japanske navale do sadašnje nacističke navale protiv SSSR.

Nigde mi nismo ustajali protiv jačanja i razvitka Sovjetskog Sa­veza, nego smo pozdravljali nje­gove petogodišnje postiže. Mi smo! takodjer pozdravljali njegov otpori koji je dao onda kada Japan poku-1 ša da se sa Crvenom Armijom su-| kobi, kao sve druge otpore kao što pozdravljamo današnji herojski ptpoj? Crvene Armije. Dakle, i' ov­de nas .krivo prtdštavljijh pk£đ-dokomunisti.

Nigde mi nismo tražili Stalino-vu glavu. Samo budala će tvrditi da se S. L. P. slaže sa metodima anarhizma. Kada bi mi verovali u takve anarhističke metode zar mi ne bi zagovarali i ubistvo Roo-sevelta! Obratno tome mi veruje­mo u akciju cele radničke klase, koja predstavlja većinu u svim krupnijim kapitalističkim zemlja­ma, a u SSSR, akcija radnog naro­da što znači u akciju njenog celog stanovništva.

Ali zašto pseudokomunisti laž­no prikazuju naše stanovište? Zbog toga što su oni sami jedna velika prevara!

Večerinka u Detroit, Mich. U subotu 1. novembra Ogranak Detroit priredjuje večerinku u svome lokalu, 5444 Russell St. Poče­

tak u 6:30 uveče. Biće pečene guske za večeru, a posle večere razne igre i razonode. Za sve drugo vo­di brigu — Odbor.

Zabava u New York, N. Y. U subotu 1. novembra Ogranak New Vork priredjuje domaću Zabavu s igrankom u "Czehoslovak

Workers House", 347 E. 72nd St. Ulaz dobrovoljni prilozi. Početak igranke (plesa) u 8:30 uveče. Za dobru hranu i piće, kao i za program postaraće se — Odbor.

Večerinka u Steuhenville, O. U nedelja 2. novembra Klub Weekly People O'Jižaće većeriuku u lokalu, 537 Wells St. Početak u 6

sati uveče. Biće servirana domaća ukusna večera (piletina) i domaćih kolača. Posle večere nastaje igranka i razonoda, čist prihod namenjen je za "Thanksgiving Bazaar Weekly Peop!e"-a. Za sve dru­go vodi brigu — Odbor.

N A S I D O P I S I .

Mary Mrvoš.

The wine of life keeps oozing drop by drop.

The Leaves of life k e e p f a l l i n g

one by one. —Omar Kahyyam.

Detroit, Mich. U utorak SO. septembra umrla

je drugarica Mary Mrvoš, član O-granka Detroit. Pokojna Mary ro­dila se u selu Bašaid, Banat 1892. godine. Došla je u Americi 1907., a 1918. ona stupi za člana Ogran­ka Akron, O. Pokojna je došla u Detroitu 1923., i od tada pa do njene smrti beše lojalan član našeg Ogranka.

Pogreb beše izvršen u četvrtak 2. oktobra. Kod pogrebnika, u ime Ogranka, govorio je pisac ovih re­dova. U ime Bugarske Grupe govo­rio je drug Pankoff, a u ime Sek­cije drug J. Sim. Na grobu je go­vorio drug P. čotić.

Pokojna drugarica Mary Mr­voš ostavlja svoju rodbinu u kra­

ju a ovde ostavlja svoju ćerku M i levu Mrvoš.

Sa smrću pokojne Mary Mrvo« naš Ogranak gubi lojalnog čla­na.

Ogranak Detroit šalje svoje d rugarsk o saučešće Milevi Mrvoš.

U ime Ogranka Detroit Ć. Šćepović.

*

U dopisu o smrti pokojne Tereze Ilieff, koji se pojavio u 38. broju R. B. stoji da je pokojna umrla 18. avgusta, a treba da stoji 24. av­gusta. Pored toga, tamo stoji da je telo pokojne Tereze Ilieff spa­ljeno u sredu 20. avgusta, a treba da stoji u sredu 27. avgusta. Po­grešno je javljeno > ime mesta u kojem se pokojna drugarica Ilieff rodila. U dopisu stoji Jakov, Srem, a treba da stoji Djakovo, Slavoni­ja.

Umoljavam čitaoce Radničke Borbe da gornje ispravke uzmn u obzir.

Ć. &

Uvodna beseda Medjunarodnog Radničkog Udruženja

A šta su pseudokomu­nisti.

Kada se neko usudi da drugoga n a z i v a g r d n i m i m e n o m k a o š t o je naziv "gamad," čovek sa strane može pomisliti da se pseudoko­munisti osećaju da su jako zdrav elemenat, da oni imaju zdravu ideju . adničke sreće. Da vidimo:

Poznata je stvar da su se oni sada pridružili Roseveltovoj Ad­ministraciji i sto po sto podupi­ru njenu politiku. Poznato je da su se oni pridružili osobama ko­je sazivaju da se održi sveslaven­ski kongres. Slobodna Reč ima o poslednjem uvodnik u istom broju u kojem nas naziva "gamad." U njemu ona pohvalno redja imena osoba koje su na čelu tog svesla­venskog kongresa medju kojima se nalaze sledeći agenti buržoa­zije:. S. Vrlinić, B. pekić, M. Tr-buhović, vladika Dionisije i "D. Košić — urednik 'Slobodne Re­či'." Prva tri su članovi uprave Srpskog Narodnog Saveza.

Neka pseudokomunisti proguta­ju sledeće što reče, o takvim kao što su oni, neumrli Lenin:

"Nacionalni front." Slušajte dalje kako Slobodna

Reč završava svoj "gamadski" čla­nak:

" 'Radnička Borba", kao god i Trockisti, svojim radom namera­va da otruje jedinstvo radnika, njihovih organizacija, da razbija Nacionalni front, da pomogne fa­šizmu i Hitleru." I onda nas za­vršno napada sa vrlo familijar­nim pseudokomunističkim i nji­hovim "praistorijskim" pseudo-socijalističkim jezikom: "Ali u to­me, ona šaka jada na čelu S. L. P. neće uspeti."

U toj čitavoj gomili pseudo-komunističkih napada nalazi se je­dan koji je jasno tačan, a drugi koji je smućkan.

Uzećemo poslednjega. Danas se radnici nalaze u fekerima ogrez­lim junijama, jer da su one pra­ve radničke junije mi danas ne bi imali kapitalizam na vlast. Mi smo zaista za tim da se radnici sprema klasnosvesno da na ruše­vinama ovih junija podignu Soci­jalističku Industrijalnu Juniju ce­le američke radničke klase. Mi od­bijamo da danas postoji radničko jedinstvo, nego tvrdimo ono što jeste da su radnici danas podeleni sa fekerskim junionizmom CIO i AFL i zbog toga se oni daju vodi­ti na tanak led. U ovoj svetlosti, mi jesmo protiv postojećeg rad­ničkog "jedinstva", jer je ono ka-

(Nastavak sa 3. strane.)

odbegoše u očaju u Prekookean-sku Republiku i kratkotrajni san slobode iščeze u eposi industrijske groznice, moralne ukočenosti i po­litičke reakcije. Poraz radničke klase Kontinenta, u nekom delu pomognut diplomatijom engleske vlade, koja je tada. kao i sada, radila u bratskoj solidarnosti sa petrograđskim kabinetom, nasko­ro je otpravio svoj zarazni učinak bW)j ŠtHitti Mahala. fcJokie je .po­raz njihove braće na Kontinentu obezhrabrio engleske radnike i os­labio njihovu veru u sopstvem' im moć, on je oporavio još jednom nešto uzdrmano samopoverenje veleposednika i novčanih gospo­dara. Sa besramnom drskošću ovi povukoše one ustupke, koji već behu javno obznanjeni. Otkriće novih zlatnih poljana odvelo je o-rijaškom iseljivanju, koje je os-tvilo za sobom u redovima britan­skog proletarijata jaz, koji se nije mogao popuniti. Drugi od njego­vih najenergičnijih članova doz­volili su sebi da budu korumpisa-ni mamcem privremenog boljeg posla i veće najamnice, te su "u-zeli postojeće prilike u račun" u svojim aktivnostima. Svi pokušaji! d a s e o ž i v i i l i o b n o v i č a r t i s t i č k i j

pokret, putpuno promašiše; organi ; radničke klase u štampi popadaše jedan za drugim poradi manjka­nja potpore od masa i engleska radnička klasa izadje u stvari da je, kao nikada pre potpuno zado­voljna sa položajem političke ni­štavnosti, u koji je pala. Ako pre nije bilo nikakvog jedinstva ak­cije izmedju radnika Velike Bri­tanije i onih evropskog glavnog kopna, sada bar postoji zajedni­štvo poraza.

Pa ipak period posle revolucije od 1848. na ovamo nije bez svoje

pitalističko jedinstvo, jer smo mi za pravo radničko jedinstvo — revolucionarno jedinstvo politič­ki i industrijalno organizovane radničke klase.

Mi smo takodjer protiv "Naci­onalnog fronta," jer on predstav­lja klasnu saradnju. A one osobe koje se udaraju u prasa da su radnički prijatelji a odlaze "naci­onalnim frontovima," njih Lenin nazva izdajicama proletarijata!

Pogledajte se u ogledalo pseu-dokomunisti-stalinisti oko Slobod­ne Reči i drugih vaših organa i vi ćete se suočiti lice u "lice" sa po­magačima fašizma i hitlerizma jer sa vašim šovinističkim "nacional­nim frontom" vi negirate klasnu borbu, koja negacija vodi y*»vo u fašizam! .

svetle strane. Ovde ćemo posmo-; triti dva velika dogadjaja. Nakon j jedne tridesetogodišnje borba. vo-J djene sa najdivnijom upornošću, j engleska radnička klasa beše u stanju, koristeći se privremenim rascepom izmedju veleposednika i gospodara novca, da ozakoni pred­log za Desetosatni Rad. Velike te­lesne, moralne i duševne koristi,, koje su fabrički radnici dobili od ove mere, a o kojima se čovek mo­že os>:edočiti riH polugodišnje izveštaje' Fabričkih Inspektora, sada su priznati na svima stranama. Većina kontinen­talnih vlada nalaze se prisiljene da uvedu engleske fabričke zako­ne u više ili manje ismenjenom obliku, i sam engleski Parlamenat je prisiljen svake godine da pro­širuje njihovu sferu uticaja. No kada se metne na stranu praktič­na važnost ovih mera za reguli-sanje rada, njihov jedinstven us-j peh ima još jedan viši značaj, j Buržoazija je posredom Dra. Ure-a, Profesora Seniora i drugih mu­drih ljudi izlazila s izjavom u svojim najpoznatijim znanstve­nim organima, i to dokazala na svoje sopstveno potpuno zadovolj­stvo, da bi svako zakonsko ogra­ničenje radnog vremena engleske industrije bilo njen samrtni zvon i da ona može opstojati samo kao vampir, koji sisa ljudsku krv, a naročito krv dece. U starim vre­menima je decomorstvo bilo taj­na ceremonija religije Moloha, ko­ja je praktikovana možda samo jedanput godišnje prigodom veli­kih proslava; i povrh svega, Mo-loh nije izrazito polagao prvenst­vo na decu siromaha.

Ova borba oko zakonskog ogra­ničenja radnog dana bila je u to­liko žešća, u koliko je, pored suzbijanja lakomstva pojedinog poslodavca, stvarno intervenisala u velikom anatgonizmu izmedju slepe vladavine zakona ponude i tražnje, političke ekonomije bur­žoazije, i načela društvene regu­lacije proizvodnje, političke eko­nomije radničke klase. I zbog to­ga razloga Zakon o Desetsatnom Radnom Danu ne beše samo je­dan veliki politički napredak — on u isto vreme beše pobeda jed­nog načela. Po prvi put u jarkoj svetlosti dana, politička ekono­mija buržoazije pretrpela je poraz od ruku političke ekonomije rad­ničke klase.

Ipak, jedna još veća pobeda po­litičke ekonomije rada nad politič­kom ekonomijom kapitala stoji pred našim očima. Govorimo o zadrugarskom pokretu, osobito o zadrugarskim fabrikama, koje su

neke smele "ivke" bez bilo kakve druge pomoći ustanovile. Vred­nost ovih velikih društvenih opita teško da se može dosta visoko o-ceniti. Dalima, a ne argumentima, cvi su radnici dokazali, da se pro­izvodnja na velikim terazijama i u skladj sa progresom društvene znanosti može voditi bez opstan­ka vlađajuće klase, koja uposliva: j e d n u k l a s u " r u k u " ; d a z a r e a l i - j

potrebno da sredstva ?a rad bu­du monopolisana kao sredstvo do­miniranja i izrabljivanja radni­ka; da kao Ropstvo i Kmetstvo, isto tako je i Najamni Rad tek pro­lazan, podloženi društveni oblik, kome je sudjeno da nestane pred udruženim radom, koji će vršiti svoj posao voljne ruke, snažna uma i vesela srca. U Engleskoj je seme zadrugarskih načela posejao Robert Owen; radni opiti na Kon­tinentu behu u stvari praktični iz­danak teorije, koja ako nije ot­krivena godine 1848., tada je po svaku cenu veleglasno proklamo-vana.

U isto vreme iskustvo perioda od 1848. do 1864. godine potvr-djuje bez sumnje (što su najinte­ligentniji voditelji radničke klase u godini 1851. i 1852. već mislili o zadrugarskom pokretu u Engles­koj), da ma kako ispravan u prin­cipu i koristan u praksi zadrugar-ski rad bio, ipak, dok je on ogra­ničen na mestimične opite uskih krugova izolovanih radnika, on ne može nikada dobiti nužnu sna­gu da suzbija geometrično-progre-sivan porast monopola, niti da o-slobodi mase, pa čak ni toliku, ko­liko je potrebna za znatno olakša­nje težine njihove mizerije. Možda je ovo baš razlog zašto se neke vrste aristokrati, čovekoljubivi zlatousti buržoazije i čak neki od lukavijih trgovaca političke ekono­mije naglo okretoše unaokrug i sada na odvratan način koketira­ju sa ovim istim zadrugarskim sistemom, koji su ranije uzalud mislili "da ubiju u klici, izrugiva-jući ga kao puku utopiju sanjala ili proklinjući ga kao socijalistič­ku jeres. Da bi oslobodio radnike, zadrugarski sistem treba da se razvije na nacionalnim terazija­ma i, polazeći odatle, mora biti podstican nacionalnim sredstvi­ma. Sa svoje strane, gospodari zemlje i gospodari kapitala pro-dužiće da stalno iskoriščavaju svoje političke povlastice za od-branu i ovekovečenje svoga mo­nopola. Umesto da podstiču oslo-bodjenje radnika, oni će raditi ta­ko, kako da stave svaku moguću prepreku na njegov put. Govore­

no je iz dubine srca, kada je Lord Palmerston, branioc prava irskih seljaka, u poslednjem zasedanja Parlamenta uzviknuo sa naglas­kom: "Narodna Kuća je kuća ve­leposednika."

Otuda, da osvoji političku vlast, — to je sada veleđ.'žnost radnič-

I ke klase. Ovo se izgleda razumelo, ' jer se istovremeno u Engleskoj, Francuskoj, Nemačkoj i Italiji znaci oživljavanja mogu videti i u svima ovih zemljama pokušaji za političko reorganizovanje radnič­ke partije sada se čine.

Jedan elemenat za uspeh pose-duju radnici: svoj veliki broj. Ali masa može dati važnost svom pri­tisku samo kada ju je jedna orga­nizacija okupila zajedno i dala joj jedno inteligentno vodjstvo. Predjašnje iskustvo je pokazalo, kako zanemarivanje veza brat­stva, keje mogu sjediniti i okura-žiti radnike raznih zemalja u svi­ma njihovim borbama za slobodu da čvrsto stoje jedan uz drugoga, vodi kažnjavanju radnika posre­dom raspršivanja njihovih nepo­vezanih pokušaja. Podsticani po­znavanjem ove potrebe, radnici raznih zemalja su na 28. sentem-bra 1864. godine, na jednom jav­nom zboru u St. Martin Halli, o-snovali Medjunarodno Udruženje.

Još jedan princip daje nadahnu­ća zboru. Ako oslobodjavanje rad­ničke klase raznih nacija zahteva njihov zajednički rad, kako će se ovaj veliki cilj postići dok se vodi jedna takva inostrana politi­ka, koja je upravljena ka unapre-djivanju nečasnih svrha, koja uz-budjuje nacionalne predrasude i u lopovskim ratovima rasipa bla­go i krv naroda? Ne mudrost vla­đajuće klase, nego herojska opozi­cija engleske radničke kase spas-la je Zapadnu Evropu od sramote izašiljania jedne vojne ekspedici­je za ovekovečivanje i proširiva­nje ropstva na drugoj strani oke-ana.

Besramne odobravanje, sramna simpatija ili idijotska nemarnost sa kojima su više klase Evrope primile aneksiju oblasti Kavkas­kih Planina od strane Rusije i po­gubljenje herojske Poljske; mon­struozna, bezotporna nadiranja o-ve varvarske sile, čija je prestoni-ca Petrograd i čiji uticaj postoji u svakoj vladi Evrope, naučiše radničku klasu, da njena dužnost leži u savladjivanju tajni medju-narodne politike, u motrenju ak­tivnosti njenih vlada i, kada je po­trebno, suzbijanju takvih aktiv­nosti sa svom silom u njenom do­mašaju. A kada su ove osnove vla­đajuće klase osujećene, radnička klasa mora istupiti napred na uje­dinjeni način sa jednovremenim zahtevom: da jednostavni zakoni morala i pravice, koji se smatraju pravim u odnosima privatnih oso­ba, imaju biti priznati kao vrhov­ni zakon, koji vlada opštenjem na­cija. Borba za takvu jednu ino­stranu politiku obuhvaćena je u univerzalnoj borbi za emancipaci­ju radničke klase.

"Proleteri svih zemalja, ujedi­nite se!"

Kako da se spasemo od nacističke opasnosti.

(Nastavak sa 1. s t r a n e . )

ustrašivo beznslovnu predaju kar pitalističke klase. Ali pre no što će ona biti u stanju postići takvo je­dinstvo ona mora biti zapoznata sa programom Socijalističke Rad­ničke Partije, koji je uči kako se ona može snažno ujediniti da ne­će biti te zemaljske sile koja bi je mogla pokoriti. Prvo, radnici tre­baju da u sve većem broju stupa­ju pod revolucionarni barjak S-L. P. zbog političke agitacije ko­ja je nužna da bi se obrazovali ostali radnici klasnosvesno i zbog osvajanja i razaranja političke d r ž a v e . D r u g o , f a d n i c i s e imaju organiaovati industrijalno u svim zemaljskim industrijama da su spremni da poslednje u ma koji čas zauamu i iz njih isteraju privatno po&eđ&tvo ; kapitalističke klase. Takvo političko i industri­jalno jedinstvo radničke klase bi nagnalo kapitaliste da pobegnu u svojim ukradenim čizmama, kao što to reče nazad 36 godina ne­umrli otac Indu stri jalnog Junio-nizma, Daniel De Leon.

Kapitalisti su, kao svake kuka­vice. jaki, zlikovački pred mnogo slabijim radnicima kada su ovi kao što su danas stvarno razjedi­njeni u postojećim junijama koje su ogrezle sa fekerima. Pred u-jedinjenom radničkom klasom oni postaju emm Sto jesu ništa i nit­kovi.

Radnici-taoci plaćaju sa glavom u Francuskoj.

(Nastavak sa 1. strane.)

se u Francuskoj i dan danas na­lazi ona ista kukavička "demo­kratska" kapitalistička klasa. Ako buntovne radnike nisu poznavali nemački nacisti, prst "demokrat­skih" kapitalista je njih nacistima pokazao. "Demokratska" buržoa­zija se pobrinula da u svom zapis­niku drži imena "nepoželjnih" radnika, kao što to čine sve kor­poracije "demokratskih" zemalja. Pa onda, tu su i rekordi policije koji sadrže imena i onih radnika koji nisu bili nikada pred ikakav sud dovažanL

Francuska radnička klasa je gr­dno pogrešila što nije iz svoje sredine izbacila pravi marksisti­čki pokret da je 1936, odvede u re­voluciju, nego se dala vući od strane domaćih fekera i stalinistič-kih "strategista". Ali to ne znači da je za radničku klasu zve za na-vek izgubljeno, jer je cela borba rada protiv kapitala puna grešaka. Radnici udaraju glavom od zida do zida i jednom će oni naći vra­ta proleterske revolucije — naro­čito ako im ih što pre pokaže a-merička radnička klasa sa usvaja­njem revolucionarnog programa Socijalističke Radničke Partije.

Nedaj da knjiga tobom gospo­dari nego gospodari ti njom. Ko­me knjiga gospodari, taj je mr­tav um. — Bnlver.