Nai najvei neprijatelji mogu postati nai prijatelji, ako komunikacija postane stvarna- Jaspers

Od kvaliteta nae komunikacije zavisi kvalitet naeg ivota- srea ili nesrea.

Ljudski mozak je drutveni organ, naa ponaanja utiu na na mozak- linost.

Kako sebe promeniti: 1. Promeniti misli- misaone obrasce, 2. Emocije u radost, entuzijazam, I 3. Promeniti ponaanje.

Ko nije sa sobom povezan, ne moe ni sa drugima. Bie zavisi od druge osobe.

Ono to ini drugom, ini I sebi.

Komuniciram, dakle postojim!

Istinski razgovor je onaj koji nas otvara prema drugom, kojim menjamo pogled na svet, to je susret, stvara se nova vrednost razgovaranjem.

Razlike koje dolaze do izraaja samo potvruju uspenost razgovora.

Dok traje razgovor, nije mogu rat!

U usmenoj komunikaciji je svaki put prisutan itav lini kontekst- gestikulacija, ritminost, tonalitet.

Metapatologije

Drajkurs- socijalni psiholog je smatrao da je osnovna ovekova potreba, potreba za pripadnou I prihvatanjem od strane drugih.

Neuronsko obuavanje- omoguava da se refleksnno usvoji etiki nain postupanja.

Svaka aritmetika zadovoljstva obavezuje nas na brigu za drugog- to je definicija jezgra svakog morala

Utivost otvara put ka realizaciji morala- kada smo utivi pokazujemo da vidimo drugog. Ta budnost svesti I panja su vid inteligencije.

Dijalog je mogu samo izmeu ravnopravnih ljudi.

Prvo to pada u oi je urbanitet obrazovanih ljudi, to se ve vidi u tonu izlaganja njihovog linog stava.

Kad raskinem ugovor ili prekrim datu re, delujem ne samo na sebe I osobu koja je direktno pogoena, ve I na sve one koji tome prisustvuju ili uju za to. To su realne posledice koje moraju biti ukljuene u proraun.

Samo naruene civilizacije, koje su na putu da uronu u varvarstvo, ili da nestanu lanano koriste neutivost.

https://www.youtube.com/watch?v=nZskNGdP_zM

Definicija inteligencije: Etimologija- od latinske rei inter- meu + legere- brati, skupljati.

Inteligencija je sposobnost uvianja meusobnih veza I odnosa u pojmovima sa kojima se susreemo I na osnovu kojih gradimo predstavu o svetu koji nas okruuje.

IQ= (mentalni uzrast/kalendarski uzrast) * 100

Emocionalna inteligencija: Ukratko definisana, emocionalna inteligencija je sposobnost da se opaze emocije, da im se prie i da se izazovu, kako bi pomogle procesu miljenja. Emocionalna inteligencija opisuje sposobnost da se efikasno odrava veza izmeu emocija i miljenja, da se upotrebe emocije kako bi se olakalo rasuivanje i da se inteligentno rasuuje o emocijama (Salovej i Majer, 203). Dord dalje navodi da se emocionalna inteligencija usredsreuje na meru u kojoj kognitivne sposobnosti pojedinca dobijaju informacije od emocija i na meru u kojoj se upravlja emocijama (Buontempo).

Prema Golemanu emocionalnu inteligenciju ine nekognitivne sposobnosti, kompetencije i vetine koje utiu na sposobnost osobe da se nosi sa zahtevima i pritiscima okoline. Emocionalna inteligencija se delom stie genetskim nasleem, ali znaajnim delom procesom uenja.

Model emocionalne inteligencije sastoji se od nekoliko bitnih komponenata: samosvest - sposobnost "itanja" sopstvenih emocija i shvatanje kakav uticaj imaju na okolinu donoenje odluka - prouavanje sopstvenih postupaka i poznavanje posledica upravljanje osecanjima - spoznavanje ta je podloga osecanja prevazilaenje stresa - nauiti oputati se i razumeti vanost oputanja empatija - razumevanje tuih osecanja i uvaavanje razliitosti miljenja komunikacija - razgovarati o osecanjima sa razumevanjem i biti dobar slualac samootkrivanje - razumevanje potrebe za otvorenocu i poverenjem, nauiti kada i kako govoriti o svojim osecanjima pronicljivost - prepoznavanje obrazaca u linom i ivotu drugih ljudi samoprihvatanje - umeti prihvatiti svoje mane, umeti ceniti svoje vrline lina odgovornost - preuzeti odgovornost i umeti prepoznati posledice linih odluka i reagovanja samopouzdanje - umeti izloiti svoje brige i osecanja bez ljutnje i pasivnosti grupna dinamika - spoznati kada pratiti, a kada voditi reenje konflikta - model "pobediti / osvojiti" pri pregovarakom kompromisu.

Socijalna inteligencija je poseban vid inteligencije, koji obuhvata vie meusobno povezanih sposobnosti kao to su:emocionalna osetljivost,socijalna analitinost,dobra samokontrola,socijabilnost,tolerancija isocijalna adaptabilnost.

Socijalna inteligencija obuhvata i sposobnost tanog prepoznavanja i razumevanja osecanja drugih, kao i pronicljivost u otkrivanju i tumaenju esto skrivenih namera drugih, interpersonalnih stavova na osnovu primetnih znakova u ponaanju.

Hauard Gardner je u svojoj knjizi The Frames of mind (Okviri Uma) ukazao da postoji sedam (a kasnije i osam) kategorija inteligencije, nezavisnih jednih od drugih, i utvrdio osnovne aspekte sposobnosti.Vrste inteligencije su:

1.verbalno-lingvistika,2.logiko-matematika,3.vizuelno-prostorna,4.kinestetika,5.muziko-ritmika,6.intrapersonalna,7.socijalna i emocionalna.

Zajedniko za emocionalnu I socijalnu inteligenciju su: samopouzdanje, donoenje odluka, empatija I grupna dinamika.

Veoma je znaajno i uenje Junga tipovima linosti i njegova klasifikacija ljudi. Jung ljude deli prema dominantom stavu ili orijentaciji libida na: ekstravertni i introvertirani tip, kao i prema dominantnoj psihikoj funkciji na intuitiivni, misaoni, oseajni i senzitivni (perceptivni) tip.

Frojd je govorio o znaaju nesvesnih impulsa u ponaanju, koje smo potisnuli, ali koji ipak oblikuju nae razmiljanje i ponaanje u odreenim situacijama.Poto potisnuti sadraji zadravaju svoju efikasnost, oni utiu na na svesni ivot, na razne skrivene naine. -Dobre odnose najbre postiemo ako se pravimo da ih ve imamo; rei bude oseaje - one nas umiruju ili teraju u oaj; rei su najjae sredstvo uticaja na ljude.

-Knjiga zapoinje primerom amerike invazije na Irak, zbog raspodele materijalne pomoi muslimanima I njihovom vrhovnom voi Svojim amerikim vojnicima je komandant naredio da kleknu na jedno koleno I da se osmehnu, kako bi se muslimani malo opustili. Dolo je do barijere jezika I kulture u poetku, ali je u komandantovom mozgu delovao neuronski sistem u kojoj su bili bitni PODEAVANJE-TUNNING, kao I vremensko usklaivanje, ime su Iraani stekli poverenje u komandanta I u vojnike, I samim tim primili materijalnu pomo, a ne ubili vojnike.

-Drueljubivi mozak: mi smo oieni da se povezujemo- TO CONNECT. to smo jae emotivno povezani s nekim, I uzajamna snaga je vea. Zbog neuronskog povezivanja, oseanja imaju posledice- alju hormone, reguliu bioloke sisteme od srca do imunih elija.

-Socijalna korozija: nasilnost kod najmlaih nastaje kao posledica ekonomskog stresa.

-BOWLING ALONE- ROBERT PUTNAM: PAD U DRUTVENOM KAPITALU- gubitak ljudskog povezivanja- organizacije alju invajtove mejlom, iz toga sledi izolovanost; primer je I pekara u Njujorku, gde svi imaju slualice kojima se izoluju od ostatka sveta

-Tehnologija uvlai ljude u virtuelnu stvarnost, iz ega proistie SOCIJALNI AUTIZAM.

-ZA SVAKIH SAT VREMENA PROVEDENIH NA INTERNETU, KONTAKT S LJUDIMA SE SMANJUJE ZA 24 MINUTA!!!

-Socijalna neuronauka- vretenaste elije kao klasa neurona deluju bre od svih elija i donose nagle socijalne odluke.

Modane elije druge vrste iliti neuroni ogledala-MIRROR NEURONS oseaju kako pokret koji e napraviti druga osoba, nas pripremaju za imitaciju istih I razumevanje oseanja te osobe.

Psiholog Don Kasiopo je uz pomo magnetne rezonance uvideo vezu izmeu munog odnosa i hormona stresa.

to se tie socijalnog mozga, on je zbir neuronskih mehanizama koji usklauju nae interakcije, misli I oseanja o ljudima I odnosima koje s njima uspostavljamo. Na socijalni mozak utiu I unutranja stanja ljudi s kojima smo. Kada se poveemo s nekim, nai socijalni mozgovi se ukopavaju- INTERLOCK.

1920. Torndajk je dao formulaciju socijalne inteligencije: SPOSOBNOST RAZUMEVANJA LJUDI I UPRAVLJANJA NJIMA, ali je ta definicija doputala da se talenat za interpersonalne odnose smatra I manipulacijom, a takoe je dodao da je to I MUDRO POSTUPANJE U ODNOSU S DRUGIMA.

Emocionalna ekonomija, objanjenje se nalazi u klipu, ali ukratko: emocije su zarazne, ba kao I virus- zadravamo raspoloenje posle nekog susreta imamo ili EMOCIONALNI ODSJAJ- kada su lepe emocije, ili EMOCIONALNO SMRKNUE, kada su nam preneli rune emocije.Ekonomija je neto dobit ili neto gubici, a neto bilans je kada na kraju dana shvatimo da nam je to bio ili dobar ili lo dan.

Amigdalu, od celog opsega oseanja najjae nadrauje strah.

-NISKI PUT- CENTRALA ZARAZE: emocionalna zaraza je modani niski put na delu. NISKI PUT JE sistem kola koja dejstvuju ispod praga nae svesnosti I brzo. Primeri su naa panja koja se zadrava na neijem privlanom licu ili zajedljivoj primedbi.VISOKI PUT- mi smo ga svesni, daje nam kontrolu nad unutranjim ivotom; kako prii nekoj osobi ili odgovor na neiju zajedljvost. Niski put nam prenosi sirova oseanja, a visoki put je razumevanje onog to se deava.

Prenosni mehanizmi raspoloenja: kada vidimo na slici osmeh I mi se malo osmehnemo.IZRAZI NAIH LICA POKREU U NAMA OSEANJA KOJA POKAZUJEMO.

EDGAR ALAN PO: KADA POELIM DA OTKRIJEM TA NEKO MISLI U DATOM TRENUTKU, ILI DA LI JE DOBAR ILI POKVAREN, ONDA NAMETAM IZRAZ LICA PREMA NJEGOVOM, A ONDA EKAM DA VIDIM KOJE SE MISLI I OSEANJA BUDE U MOJOJ SVESTI ILI SRCU.

Zarazne su ak I emocije na ekranu.

Amigdala automatski skenira svakog koga sretnemo, a naa sposobnost za sumnjiavost je veoma bitna za opstanak, kao I za poverenje I saradnju.

Pol Ekman kae da laovi vie panje posveuju izboru rei I onom to kau, a manje izboru izraza lica, takoe I zbog smiljanja lai e odgovoriti tek posle 2, 3 sekunde, jer laganje zahteva mentalni napor I vreme. Visoki put je mesto gde se ulae mentalni napor, zbog koncentrisanja. Miiima lica upravlja niski put, a visoki put izborom lai.

FROJD je istakao da se podeavanjem sopstvenog tela omoguava psihoanalitiarima prozor u emocionalni svet njihovih klijenata- to vie telo osobe koja je posmatra oponaa telo posmatrane, to je taniji odnos posmatraa o oseanjima posmatrane osobe.

Onaj ko osea empatiju, na tanan nain deli fizioloko oseanje osobe prema kojoj se podesio ili natimovao- ATTUNE.

Recept za skladan odnos- RAPPORT: poloajem I pokretima se osobe koje su u skladnom odnosu meusobno oponaaju.

Zraenje srdanosti: primer je kada su ili profesoru Bobu u kabinet smrknuti, a izlazili su sasluani, shvaeni, bez teskobe Bob ih je emotivno dizao, a I njegova nauna oblast su bie neverbalne veze koje grade skladan odnos.

Skladan odnos je kad god se oseamo prijatno, ukljueno, nesmetano. Kad su ljudi u skladnom odnosu, zajedno mogu biti kreativniji I efikasniji u odluivanju

SKLADAN ODNOS- RAPPORT je prijatan, stvara oseaj prijateljstva u kom svaka osoba doivljava toplinu, razumevanje, neizvetaenost, stvara harmonino zraenje srdanosti- SIMPATICO, koje se sastoji od uzajamne panje, pozitivnog oseanja I koordinacije neverbalnih pokreta.

Prema Rozentalu, ta osobena povezanost iziskuje 3 elementa: UZAJAMNA PANJA, ZAJEDNIKO POZITIVNO OSEANJE I DOBRO KOORDINISAN NEVERBALNI DUET. 1. Panja- uzajamno interesovanje, zajedniko sredite zanimanja. Uzajamna empatija je doivljavanje drugog, a gledanje u oi otvara put za empatiju.2. Prijatnost- GOOD FEELING- budi se uglavnom preko tona glasa I izrazima lica. Neverbalne poruke znae vie od rei.3. Koordinacija- sinhroninost- SYNCHRONY- ritam i vremenska usklaenost razgovora I telesnih pokreta.

Ljudi u skladnom odnosu su ivahni, slobodno izraavaju emocije

Postizanje te sinhroninosti: dok jedan prijatelj govori, disanje drugog se usklauje s ritnom disanja onog prvog, smeh u istom trenutku, uparivanje iliti MATCHING poloaja- to su im sliniji poloaji, jae se osea ta usklaenost, a samim tim I RAPPORT- skladan odno I vii je nivo ukljuenosti.

Preko spontanih izraza lica, gestova I pogleda pokazujemo svoja oseanja.

Kad dvoje elista sviraju isti muziki takt, ritmovi neuronskog paljenja- NEURONAL FIRING u desnoj hemisferi njihovog mozga su bliski, isto vai I za tranje maratona, u plesuKad se naemo u takvom skladu s nekim- moemo zahvaliti oscilatorima, neuronskim sistemima koji dejstvuju kao satovi.

Majinski govor zvui uvek prijateljski I vedro, s izrazitom visinom od 300Hz, majka I beba tada imaju puls od oko 90 otkucaja u minutu, jer su uzbuene I razdragane.

NEURONSKI WiFi: ovaj deo je opisan u klipu.Mi aljemo I primamo unutranja stanja I kad su dobra I kada su loa, bilo to smeh, nenost ili napetost I mrnja.Najvea I najdua mogua reakcija izmeu 2 tela koja su u reakciji- RAZGALJENOST- AFTER GLOW.Niski put omoguava da bude brz to je automatski, npr. Amigdala primeuje strah na neijem licu, to dokazuje hiperbrzinu niskog puta, a to svesni um ne opaa.

Neuronska ogledala- MIRROR NEURONS: kada se smei, itav svet se smei s tobom zajedno. Primer primalne empatije u akciji: neuroni se pale kada osoba oekuje bol zbog uboda igle, a I kada je videla da neko drugi dobija ubod iglom.

akomo Rizolati je italijanski neuronaunik koji je otkrio neurone ogledala.Stanje uzajamnog uticanja je kada oseamo da trenutak delimo s drugim- empatika rezonanca je veza mozak na mozak, koja preko niskog puta tvori kolo izmeu 2 osobe.

Prenost srenog lica: Pol Ekman je uz ogledalo uio da kontrolie svaki od 200 miia lica. Ekman je tako identifikovao 18 vrsta osmeha. Parovi koji su se smejali oseali su jaku bliskost. Smeh je najkraa veza izmeu 2 mozga, nezaustavljiva zaraza koja smesta gradi povezanost.

Kada neko izgovori ono to smo hteli da kaemo, to je verbalni ekvivalent emocionalne zaraze.Takva emocionalna prisnost govori o emocionalnoj bliskosti. to je neki par zadovoljniji I komunikativniji, to e tanije njegovi lanovi itati misli jedno drugom.

MIND MELD- kada opaamo, mislimo I oseamo isto to I druga osoba.

Ludilo rulje: Elijas Kaneti u knjizi Masa I mo: masu pojedinaca u gomili stapa to to njima vlada jedna jedina strast koja je svima zajednika- zajednika emocija koja vodi ujedinjenoj akciji, tzv. KOLEKTIVNA ZARAZA.

Instinkt za ALTRUIZAM-injenje nesebino dobrih dela.Primer su 40 studenata teologije, koji su ekali da odre propoved o Dobrom Samarianinu, koji je pomogao povreenom strancu. Naravno, naili su I studenti na povreenog stranca I jako mali broj njih je zastao da mu pomogne, jer su se ili pravili da ga ne vide, ili urili mislei da kasne na propoved.

Za altruizam su presudni vreme I panja.Ljudi na prometnim gradskim ulicama potpadaju pod URBANI TRANS. Sociolozi smatraju da na ulicama prepunim sveta je kolektivno stanje utonulosti u sebe.

Kada se mora ponuditi pomo: Na metro stanici, ljudi preskau telo odrpanca, a kada je tom istom Goleman pomogao, svi su se odjednom okupili I kolektivno pomagali. Ti ljudi su osetili EMPATIKU RAZNEENOST.

ELEVACIJA- stanje kako se oseaju ljudi kada vide spontani in hrabrosti, tolerancije, samilosti. Elevacija je zarazna, kada vide dobro delo, ljudi poele I sami da ga uine. Elevacija se kree niskim, nesvesnim putem.

Fino podeavanje: sin I tata u Brazilu, prvo od drugih oseaju nadutost I uzdranost, a posle toplinu, jer se istopila sopstvena napetost I odbrambena uzdranost.

Empatija se moe prevesti kao uoseavanje- FEELING INTO, to sugerie unutranje podraavanje tuih emocija.

Teodor Lipps je empatiju uveo u engleski jezik; to su aktivniji sistemi neurona ogledala, to je empatija jaa.

EMPATIJA- znanje o tuim oseanjima, oseanje onoga to osea drugi, saoseajno reagovanje na nevolju drugog.

3 VARIJETETA EMPATIJE: primeujem te, oseam se s tobom I delam da ti pomognem.

OGLEDANJE- MIRRORING- nae opaanje nekoga automatski aktivira u naem mozgu sliku ili oseaj onoga to ta druga osoba radi ili izraava.

Na mozak je unapred podeen na dobrotu- mi pomaemo detetu koje vriti od straha... Takvi emocionalni impulsi su nadmoni, u nama izazivaju instikntivne I nepripremljene reakcije.

U dananje doba imejla, putovanja na posao, estih selidbi- razdaljine sve vie onemoguavaju automatsko I tano opaanje emocionalnih stanja drugih, bez ega je I empatija nemogua.

Krajem 50-ih godina prolog veka, Dejvid Veksler, uticajni psiholog koji je stvorio ono to je I danas instrument za merenje IQ, odbacio je socijalnu inteligenciju, smatrajui je samo optom inteligencijom primenjenom na socijalne situacije.

Komponente socijalne inteligencije I kategorije socijalne svesnosti- kad imamo oseaj o drugima I socijalna spretnost, kada postupamo shodno toj svesnosti.

3.Primalna empatija je sposobnost da se brzo osete tue emocije. Kao sposobnost niskog puta, deava se ili se ne deava, brzo I automatski. Neuronaunici smatraju da se ova intuitivna empatija- empatija iz utrobe aktivira neuronima ogledala.

Profil neverbalne senzitivnosti- PONS- interpersonalno osetljiviji su bolji I uspeniji na poslu. ene koje imaju decu su bolje u neverbalnom dekodiranju.

itanje uma na testu oiju- Sajmon Baron-Koen, strunjak za autizam kae da su oni s visokim ocenama na itanju poruka iz oiju obdareni empatijom. U poetku je svima uspenost bila oko 50%.

Podeavanje-natimavanje-ATTUNEMENT: panja koja ide dalje od trenutne empatije I stie do punog dugotrajnog prisustva koje potpomae skladan odnos. Najbolji menaderi, nastavnici I lideri su dobri sluaoci. Ovo je spomenuto u klipu.

Empatika tanost: glavno umee socijalne inteligencije. Vilijam Ajks, psiholog I pionir u tim istraovanjima kae da se ovom sposobnou empatike tanosti odlikuju najtaktiniji savetnici, najvee diplomate, najuspeniji pregovarai, politiari s najvie uspeha, najproduktivniji prodavci, nastavnici, terapeuti s najvie razumevanja.Osnova empatike tanosti je primalna empatija, ali postoji I izrino razumevanje onoga to neko drugi osea I misli- zakljuci o neizgovorenim mislima I oseanjima druge osobe, primer 2 volontera u SAD u ekaonici I ko ta misli o tome ta drugi misli dok priaju u ekaonici

Socijalna kognicija: znanje o tome kako stvarno funkcionie socijalni svet. Ljudi upueni u socijalnu kogniciju znaju ta se oekuje, kakvi su maniri u poznatom restoranu, a veti su I u semiotici I veeto dekodiraju socijalne signale koji otkrivaju koja osoba u kojoj grupi bi mogla imati najveu mo. Ispoljava se sposobnou da se nau reenja za socijalne dileme: kako smestiti protivnike za stolom, kako stei prijatelje kad se preselimo u novi gradNajbolja socijalna reenja nalaze oni koji umeju da prikupe relevantne informacije i najhladnije razmisle o reenjima.Ukoliko nam je socijalna kognicija loa, neemo uspeti da primetimo zato je nekome neprijatno, zato e neko neije rei I primedbe shvatiti prezrivim

Disemija- izostanak tumaenja neverbalnih znakova koji upravljaju glatkom interakcijom.Disemija je prouavana kod dece, jer su ona odbaena. Dete koje ima taj problem ne gleda u ljude koji mu neto govore, stoji preblizu dok pria s nekim, pravi izraze lica koji ne odgovaraju njegovom emocionalnom stanju ili deluje netaktino ili neosetljivo prema tuim oseanjima.

Samopredstavljanje: prefesionalni glumci su posebno veti u tome da se predstave tako da ostave eljeni utisak.Jedan aspekt samopredstavljanja je harizma: sposobnost da u nama zapale iskru emocija kojom I sami zrae, da nas uvuku u sopstveni emocionalni spektar.

Harizmatini ljudi imaju prirodnu izraajnost koja povlai ostale u sinhroninost s njihovim ritmom mi zahvata njihova oseanja. Postaju odailjai emocija, a publika je primalac te zaraze.

Uticaj: najbolji policajci su uspeni u sprovoenju uticaja, uz primenu takta I samokontrole. Oni ljudima koji zaas planu prilaze s profesionalnim dranjem, mirno I paljivo.

Briga: to jae oseamo empatiju s osobom u nevolji I to jae oseamo brigu, to e vea biti naa potreba da joj pomognemo, a to je veza koja se vidi kad god se ljudi pokrenu da ublae tuu patnju.

Vaspitanje niskog puta: U sreditu Ekmanove obuke nalaze se mikroizrazi- emocionalni signali koji preleu licem za manje od jedne treine sekunde. Upravo zato to su spontani I to se daju nesvesno, takvi emocionaln signali I jesu putokaz za prava oseanja neke osobe u datom trenutku, uprokos utisku koji ona eli da ostavi.Izrazi koji mogu afektivno sevnuti na licu: srdba, strah, iznenaenje, gaenje, prezir, srea.

Psiholog Lorens Kolberg je tvrdio da nastojanje da se iz socijalne inteligencije odstrane ljudske vrednosti osiromauje pojam te inteligencije- tad se ona sroava na pragmatiku uticaja I kontrole. U ovo vreme bezimenosti I usamljenosti potrebno je da se jo vie borimo protiv irenja tog bezlinog stava.

Uticaj osobina linosti na ponaanje:

1. Frojd: Tvorac psihoanalize je Frojd- Dete je otac oveka.Istie znaaj detinjstva za proces razvoja I formiranja linosti, od 3-5 godina ivota. Prvi govori o nesvesnim sadrajima. -ovek je santa leda iji je manji deo iznad povrine vode. Strukturu linosti ine: id- ono, ego-ja, super-ego iliti nad-ja.Id je instinktivni, amoralni, nasleeni deo linosti. ine ga nesvesni sadraji.Ego- zadovoljavanje impulsa iz Ida. Svesni sadraji- opaanje, miljenje, pamenje, voljne funkcije, motorika.Super-ego- socijalni usvojeni standardi o tome koji je prihvatljiv nain za zadovoljenje impulsa Ida, od strane Ega.Id se rukovodi principom zadovoljstva. Super-ego se sastoji od: ego ideala- uzori, ciljevi i savesti.

Oralni stupanj deteta: 0-1 godina libido je fokusiran na ustaAnalni 2,3 ako su prestrogi roditeljiFalusni 3-6 autoerotika, infantilna seksualnost, Edipov kompleksLatentni 6-12 prigueni libidoGenitalni interes se pomera sa sebe na druge, heteroseksualnost se formira.

2. Alfred Adler: pridaje vei znaaj drutvenim odrednicama linosti u odnosu na bioloke.Osnovno oseanje je oseanje manje vrednosti- inferiornosti. Osnov sveukupne motivacije je tenja da se prevazie inferiornost I postigne superiornost.Osnovni mehanizam za postizanje superiornosti je kompenzacija.2 vida kompenzacije: zamena I vebanje- primer Demosten.Inferiornost mmoe biti stvarna ili umiljena. Za razliku od Frojda, izvor problema I konflikata u ranom detinjstvu su u stvarnoj infantilnosti, a ne seksualnoj infantilnosti. Neuronski poremeaji nastaju kaa tenja ka savrenstvu ostane nezadovoljena.

3. Karl Gustav Jung: iveo je u vajcarskoj, kao mali je preiveo rayvod roditelja I ponovni brak, vie puta je I sam bio na granici neuroze. U njegovom uenju se stalno potenciraju psihiki I metapsihiki problemi. Tvorac je testa asocijacija- 100 rei u nizu. Jungovo shvatanje o strukturi nesvesnog: u nesvesnm su 3 grupe sadraja: 1. Oni koji su bili u svesnom, ali su sada manje vani, 2. Raniji sadraji svesti koji su zbog sukoba sa moralnim normama preli u nesvesno I koji su potisnuti I 3. Sadraji koji su putem subliminalne percepcije dospeli u nesvesno- oni koji slabe da bi preli prag svesnosti, deluju na ponaanje, a da toga nismo ni svesni.Uveo je kolektivno nesvesno- iskustvo koje su nai preci sticali generacijama, a koje doivljavamo kao deo vlastite linosti.Ukazao je I na svojstvo linosti da se ralanjava I cepa na delove. Pojedini delovi mogu dobiti autonomiju, kao kod izofrenije.Govorio je o arhetipovima: sopstvo, persona, senka I anima.Jung govori I o arhetipu pod kojim podrazueva opteoveanski tip reakcije ljudske psihe koja preko simboa koji imaju snani energetski potencijal, prenose duboka seanja itavog ljudskog rada, nataloena u dubinama kolektivnog nesvesnog.

4. Karen Hornaj: optimistika psihologija. U osnovi njenih teorijskih postavki je koncept bazine strepnje. Izvor osnovne strepnje je u deijoj nesigurnosti, pogotovo onoj iz nesreenih porodinih odnosa: dominantno ponaanje roditelja, nedosledno ponaanje roditelja, previe zahtevni roditelji, pa dete doivljava frustraciju, hladni, neodgovorni I ravnoduni roditelji, razvod, alkoholizam u porodici, delikvetno ponaanje roditelja.Ukoliko se izvori strepnje produe, dete se prilagoava neurotinim potrebama. Karen Hornaj govori o 3 neurotine tendencije- od ljudi, ka ljudima I protiv ljudi.Tendencija ka ljudima treba da se razlikuje od osnovne potrebe za socijabilnou. Dok normalna osoba u kontaktu s drugima I prima I daje, neurotik vodi rauna samo o svojim potrebama. Neurotiku su drugi samo sredstvo za ublaavanje osnovne strepnje.Zadatak terapeuta nije usmeren samo na bolesne delove linosti, ve I na to da ojaa ouvane snae kako bi dolo do izleenja. Njeno uenje je znaajno I za inkluziju zbog ouvanja zdravih delova linosti.

5. Bihejviorizam- Don Votson, model S-R; predmet prouavanja u psihologiji je ponaanje emocioja, uslovljenih eksperimentom sa zvukom I belim miem.

6. Abraham Maslov: polazi od idje da je ovek po prirodi dobar, da u sebi nosi pozitivne humane potencijale. Proces kojim ovek moe da realizuje svoje sopstvene potencijale je samoaktuelizacija, ona vue ovekov razvoj napred.U procesu samoaktuelizacije, potrebe oveka su poreane po hijerarhiji- od egzistencijalnih, do viih:1. Na dnu su osnovne, egzistencijalne- glad, e, san, odmor, seks.2. Potrebe za sigurnou I pripadanjem3. Potrebe za ljubavlju4. Potreba za samoaktuelizacijom5. Estetske- potrebe za lepim I one su na samom vrhu.

Pravilo je da ne mogu biti aktuelizovane potrebe vieg nivoa, ako nisu zadovoljene potrebe nieg reda.

7.Olportova teorija linosti: dao je ogroman doprinos psiihologiji stvorivi teoriju crta I teoriju motivacije. Tvrdio je da linost treba izuavati kao celinu, a takoe I njen odnos sa drugim individuama. Tvorac je uenja o interaktivnim strukturama, pomou kojih moemo objasniti individualnost, usmerenost I doslednost u ponaanju I miljenju svake osobe.Linost je organizacija osobina ili crta koje se u ponaanju ispoljavaju na taj nain to ovek u slinim situacijama postupa na slian nain. Osobine linosti imaju motivacioni karakter, tj. Pokreu pojedinca na odreeno ponaanje. Zreo ovek zma ta I zato to radi. Vei deo motivacije je u sferi svesnog. Koncipira I uenje o integrativnim strukturama pomou kojih se moe objasniti individualnost, usmerenost I doslednost u ponaanju.

8.Erih From: njegovo uenje je izmeu sociologije I psihoanalize. Istie da je osnovno ovekovo oseanje usamljenost I izolovanost.U svom razvoju ovek tei autonomiji I slobodi, a kada stekne slobodu, javlja se uznemirenost, kao posledica odvajanja od svoje bioloke prirode. Oseanje unutranje neravnotee izaziva nove impulse koji tee uklapanju individue u drutvenu sredinu u kojoj ivi. Potinjavanje oveku I gomili je u suprotrotnosti sa ljudskom prirodom, pa je pravi put za ostvarivanje odnosa pojedinca I drutva- saradnja I ljubav meu ljudima. Sutinu linosti ini karakter koji je odreen fiziolokom konstitucijom, temperamentnom I ukupnou drutvenih uticaja.Linost je mogue razumeti samo ako poznajemo odreeni drutveni sistem.Najpoznatija Fromova teorijska postavka je razrada autoritarnog karaktera- sadizam I mazohizam. Sutina obe tendencije je nadoknaditi nedostatak linog integriteta stapanjem sa objektom dominacije ili potinjavanja.Pridavao je ogroman znaaj udelu saznajnih-kognitivnih inioca u procesu integrisanja linosti. ovek je integrisana linost ako se rukovodi razumom, a ne iracionalnim silama. ovekov osnovni problem nije nezadovoljeni libido, ve opasnost da se otui I postane stvar. ovek postaje zreliji ukoliko uspeva da prevazie otuenost, usamljenost I mrnju, I zameni ih ljubavlju, saradnjom I tolerancijom.

ltruizam(lat.alter- drugi) je nesebina briga za dobrobit drugih.Terminoznaavaivotnistav koji ukljuuje nesebinost, naklonost,ljubavprema drugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu line tete i rtve, bez ikakve naknade ili spoljanje nagrade[1]. To je ono ponaanje koje se obino opisuje kao nesebino jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa. Altruistini postupci su svesni i sadre nameru da se nekome pomogne i zahtevaju odreeno rtvovanje i odricanje. Stoga bi, prema ovom odreenju, altruistiko ponaanje bilo jedna odreena vrsta prosocijalnog (za drutvo) ponaanja.Pojam je sainioOgist Kontoko1830. Protivan pojam jeegoizam.

Egoizam(latinski:ego-ja) je stanje prevelike samovanosti, samoljublja i uzdizanja sebe.Egocentrinostje promatranje svega iz svojeperspektive. To je tenja pojedinca da sve stvari usmerava prema sebi, poimajui sebe kao "sredite svemira", svoje ja kao jedinu stvarnost, a sve ostalo u odnosu na sebe.Egoizam esto pratekompleks vie vrednosti,mesijanski kompleksikompleks Boga.Egocentrizamjenesposobnostlinostida svet posmatra iz ugla drugogpojedinca, ve iskljuivo iz sopstvenog, koji se apsolutizuje. Karakterie ga ekscesivna preokupacija sobom i preterani stav prema sopstvenoj vanosti i nezamenljivosti. Takoe, normalno stanje u detinjstvu koddetetado est godina starosti koje jo nije nauilo da u obzir uzima potrebe drugihljudi, ve samo svoje sopstvene.

Narcisoidnost, reenarcizamilinarcisizam,termin je koji vodi poreklo iz poznatog grkog mita o lepom mladiuNarcisu. Oznaava stanje samozaljubljenosti u kojem je sva ljubavusmerena na sopstveniego, dok jo nisu uspostavljene ili su prekinute veze sa spoljnim objektima. Osim preuveliane slike o samom sebi izavisnostio fantaziji, narcisoidnost karakterie sklonost osobe da potcenjuje druge ili da ih iskoriava. PremaFrojdu, ova pojava je normalan stupanj u razvojudeteta, ali se smatra poremeajem kada se pojavi nakonpuberteta.

1. Opiite situaciju u kojoj ste pomogli nekoj osobi, ali opiite I Vaa oseanja?2. Opis situacije u kojoj ste svesno odbili da pomognete, svi imamo takve situacije, iskreno?3. Da li umete da se kontroliete u stresnoj situaciji?4. Da li ste imali poremeaj prilagoavanja- adolescentsku krizu, kratak opis?5. Da li ste odsutni u tuem prisustvu ili omoguavate drugima da se oseaju prijatno pored Vas, jer im pruate punu panju?6. Da li ste skloni predrasudama I prema kome?7. Da li posedujete dozu altruizma, iji je tvorac Ogist Kont, a to je suprotno egoizmu?8. Koje vrste inteligencije mislite da posedujete?9. Da li imate samopouzdanja, da li zraite harizmom I da li se oseate nelagodno pri javnom nastupu, ili mislite da vladate publikom?10. Kako vidite sebe, a kako druge?11. Da li umete da sluate?12. Da li mislite da ste empatini I zato, primer?13. Smatrate li se omiljenima u drutvu, da li uivate u velikom drutvu I panji velikog broja ljudi?14. Imate li uticaj na druge ljude, kako vrite taj uticaj I da li volite da manipuliete drugima?15. Da li marite za druge, da li primeujete druge ljude ili ste fokusirani samo na sebe?16. Da li ste dobri u samopredstavljanju?17. Kako se borite protiv predrasuda okrenutih ka Vama I ljudima za koje znate da gaje predrasude prema Vama?18. Da li ste nekad doiveli emocionalni odsjaj ili smkrnue, opis?19. Da li ste se osetili nekad smehom povezanim s drugima?20. Da li ste bili svedok urbanog transa, kako ste se tad oseali?21. Da li ste impulsivni?22. Kako komunicirate s drugima na drutvenim mreama I kako sebe predstavljate?23. Da li se ee viate s ljudima preko Interneta, ili izlazite sa drutvom na kafu, bez da gledate u telefon?24. Da li brinete o tuim oseanjima I potrebama uz primere?25. Da li ste ikada pali u stanje elevacije?26. Kakvu muziku sluate, rei u Vam neto o Vama na osnovu muzikog ukusa, kao psihologija muzike koju sam uila u muzikoj koli?27. Kako reagujete na kritiku?28. Umete li da primenite asertivnu komunikaciju?29. Da li ste uspeni u odravanju veza s ljudima I na koji nain stupate u interakciju s ljudima, bilo to drugarstvo, veza?30. Da li ste iskreni?19