UNIVERZITET U BEOGRADU

MEDICINSKI FAKULTET

PETA GODINA STUDIJA

SOCIJALNA MEDICINA

� Jednosemestralni predmet� Ukupan fond časova = 45

NASTAVNICI I SARADNICIU NASTAVI

� Profesorka dr Snežana Simić� Profesorka dr Vesna Bjegović-Mikanović� Profesorka dr Dejana Vuković � Profesor dr Momčilo Babić

2

� Profesor dr Momčilo Babić� Docentkinja dr Bojana Matejić� Docentkinja dr Milena Šantrić-Milićević� Docentkinja dr Zorica Terzić-Šupić� Docentkinja dr Aleksandra Jović-Vraneš� Asistentkinja dr Bosiljka Đikanović � Asistent dr Janko Janković� Asistentkinja dr Željka Nikolić

KATEDRA I UDŽBENIKŠef katedre:Profesorka dr Dejana Vuković

Sekretar katedre:Asistentkinja dr Bosiljka

3

Asistentkinja dr Bosiljka Đikanović

Udžbenik:Viktorija Cucić, urednikSocijalna medicinaBeograd: Savremena administracija, 2000.

RAZVOJ SOCIJALNE MEDICINE I JAVNOG ZDRAVLJA

Kao naučna i stručna medicinska disciplina, socijalna medicina je kritična:

� prema biološkom shvatanju bolesti iteoriji specifične etiologije bolesti,

4

� teoriji specifične etiologije bolesti,

te dolazi sa tezom o:� specifičnosti biloške strukture i funkcije ljudi,� multiploj uzročnosti bolesti, i� potrebi kolektivnih i socijalnih mera u

zdravstvenoj zaštiti, posebno preventivnih mera i aktivnosti.

TERMINSOCIJALNA MEDICINA

Uveo ga je Žil Rene Gerin 1848 godine poznati hirurg –ortoped, zainteresovan da u medicinu uvede neke od progresivnih tokova Francuske revolucije

U časopisu“Medicinske novine” čiji je

urednik bio pokreće rubriku

5

Francuske revolucije

Shvata je kao disciplinu koja se angažovano bavi svim problemima odnosa medicine i društva

Deli je na: � socijalnu fiziologiju, � socijalnu patologiju,� socijalnu higijenu i � socijalnu terapiju

rubriku SOCIJALNA MEDIICNA u kojoj

razmatra pitanja povezanosti zdravlja stanovništva sa socijalno-ekonomskim faktorima.

Počinje da publikuje radove iz ove oblasti.

RAZVOJ SOCIJALNE MEDICINE U NAS

Rastko Nemanjić –Sveti SavaOsnivač i organizator

6

Osnivač i organizator prvih bolnica (Studenica), kao i pisac dokumenata o njihovom organizovanju i ureñenju

Dr Vladan Đorñević (1847-1930)

Najznačajniji reformator u istoriji srpskog zdravstva i utemeljivač njegovih zakonskih i organizacionih postavki.

Tvorac je prvog godišnjeg izveštaja

7

Tvorac je prvog godišnjeg izveštaja “Sanitarni odnošaji u državi” i prvog zdravstvenog zakonodavstva u Srbiji:

� Zakona o samostalnom fondu za čuvanje zdravlja ljudi (1879), i

� Zakona o ureñenju sanitetske struke i čuvanju zdravlja ljudi (1881).

Milan Jovanović - Batut(1847 – 1940)

Najznačajnija aktivnost kojoj je ostao veran celog života je širenje zdravstvene kulture.

8

zdravstvene kulture.� Predsednik društva za

čuvanje narodnog zdravlja� Osnivač i urednik časopisa

“Zdravlje”� Osnivač, profesor i prvi

Dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu

ČASOPIS

“ZDRAVLJE”Dr Milan Jovanović-

Batut je osnivač i urednik časopisa “Zdravlje” koji prvi

9

“Zdravlje” koji prvi put izlazi u Somboru januara 1880 godine

Prva knjiga “Zdravlje i napredak naše dece”,Matica Srpska, 1877 godine

Dr Andrija Štampar(1888 – 1958)

Jedan od najznačajnijih socijalno-medicinskih umova u Evropi koji stvara autentični koncept socijalne medicine.

Osnivao je higijenske ustanove i zavode

10

Osnivao je higijenske ustanove i zavodeOsmislio i realizovao ideju o domovima

(narodnog) zdravljaZa njegovo ime se vezuje čuvena

definicija zdravlja koja se nalazi u ustavu SZO

Zajedno sa Batutom i drugim stručnjacima okupljenim oko Ministarstva zdravlja osniva 1923 Institut za socijalnu medicinu koji kasnije ulazi u sastav Centralnog higijenskog zavoda.

SOCIJALNA MEDICINADefinicije stranih autora

Socijalna medicina je primena epidemiologije i socijalnih nauka na

Socijalna medicina je oblast medicine koja proučava uticaj kolektivnog ponašanja

11

socijalnih nauka na istraživanje, kao i na zaštitu zdravlja pacijenata i to kako pojedinaca, tako i celokupnog stanovništva.

(M Susser, 1966)

kolektivnog ponašanja organizovanog društva na pojedince koji pripadaju različitim, često depriviranim grupama.

(McGraw Hill Concise Dictionarz of Modern Medicine, 2002)

SOCIJALNA MEDICINADefinicije domaćih autora

Socijalna medicina je nauka koja se bavi ispitivanjem meñusobnog uticaja

Socijalna medicina znači organizovanu brigu zajednice,

12

meñusobnog uticaja socijalnih odnosa i patoloških pojava u narodu i pronalaženjem mera socijalnog karaktera za unapreñenje narodnog zdravlja.

Andrija Štampar, 1923.

brigu zajednice, države i društva kao celine za zdravlje i dobrobit čitavog naroda.

Radomir Gerić, 1962.

13

Naziv socijalna medicina dugujemo jednom od navedenih lekara:

A. Robertu Kohu B. Andriji Štamparu

C. Žil Rene GerenuD. Milanu Jovanoviću

Batutu

КОНЦЕПТ ЗДРАВЉАРазумевање теоријског концепта здравља је

актуелно од самих почетака развоја медицинске научне мисли.

То је заправо историјат борбе за превласт два различита схватања о концепту медицинске науке и задацима медицине:

1. По једном, примаран задатак медицине јесте да промовише здравље, да превенира болест и да обезбeди здравствену заштиту становништву;

2. По другом, лечење нарушеног здравља (болести) представља основни задатак медицине.

15

МОДЕЛИ ЗДРАВЉА И БОЛЕСТИМОДЕЛИ ЗДРАВЉА И БОЛЕСТИ

� Биомедицински модел � Превентивни и еколошки

модел – “Гордонов еколошки тријас”

16

еколошки тријас”

� Супербиолошки модел или модел адаптације-“ Селијев модел”

� Социjaлномедицински модел

� Биопсихосоцијални модел

БИОПСИХОСОЦИЈАЛНИ МОДЕЛБИОПСИХОСОЦИЈАЛНИ МОДЕЛ

Мултифакторски модел разбољевања који настанак болести посматра као резултат интерактивних система на нивоу ћелија, ткива, органа, на нивоу појединца и на нивоу

17

нивоу појединца и на нивоу животне средине.

Као резултат овог приступа, истраживања здравља и болести би требало да обухвате тело, особу и њено окружење као суштинске компоненте.

ТЕШКОЋЕ У ДЕФИНИСАЊУ ЗДРАВЉА

� Здравље је превасходно нормативни концепт и много се теже објашњава од болести која показује знаке (симптоме), напредује, може се дијагностиковати, лечити и, може се прогнозирати њен исход;лечити и, може се прогнозирати њен исход;

� Здравље је јединствено, један целовит концепт (холистички), док болести има много (преко 4000);

� Карактеристике доброг здравља су недовољно проучене, а његови мерљиви елементи су недовољно дефинисани.

18

ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА СВЕТСКЕ ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА СВЕТСКЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕЗДРАВСТВЕНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

Здравље је стање потпуног физичког, психичког и социјалног благостања а не

19

социјалног благостања а не само одсуство болести или неспособности.

(Устав СЗО, 1948. године)

ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА СЗОПРЕДНОСТИ НЕДОСТАЦИ

� Све три компоненте здравља су

� Разумевање социјалног благостања;

� Статички, а не здравља су препозанте и једнако вредноване;

� По први пут је уведена социјална димензија здравља.

� Статички, а не динамички концепт (стање!);

� По овој дефиницији тешко је наћи здраву особу;

� Тешко је проценити или измерити здравље помоћу ове дефиниције.

20

СОЦИЈАЛНО БЛАГОСТАЊЕ (СЗО)

Социјално благостање је стање мира и сигурности у коме сваки човек без разлике на расу, веру, политичко уверење и пол има право на школовање и има право на школовање и рад, и који му даје могућност да живи хармонично у здравој околини и који му пружа осигурање у случају болести, изнемоглости и старости.

(World Health Organization – WHO)

21

ПОБОЉШАНА ДЕФИНИЦИЈА ЗДРАВЉА СЗО

СЗО је 1990. године унела нове елементе у своју дефиницију здравља у смислу да је “здравље мултидимензионални феномен у мултидимензионални феномен у коме се интеграција између појединца и његове околине, како социјалне, тако и физичке мора схватити као целовита” и да се термин “стање” мора заменити “динамичком равнотежом”.

22

Poznata definicija zdravlja Svetske zdravstvene organizaicje (SZO)

usvojena je:

A. 1945. godine B. 1948. godine

C. 1978. godine D. 1986. godine

OSNOVNE ODREDNICE ZDRAVLJASTALNESTALNE SOCIJALNO SOCIJALNO

EKONOMSKEEKONOMSKEŽIVOTNA ŽIVOTNA SREDINASREDINA

ŽIVOTNI ŽIVOTNI STILOVISTILOVI

DOSTUPNOST DOSTUPNOST ZDRASTVENE ZDRASTVENE ZAŠTITEZAŠTITE

Genetski kodGenetski kod SiromaštvoSiromaštvo Kvalitet Kvalitet vazduhavazduha

IshranaIshrana Zdravstvena Zdravstvena zaštitazaštita

PolPol ZaposlenostZaposlenost StanovanjeStanovanje PušenjePušenje Socijalne Socijalne uslugeusluge

StarostStarost Socijalna Socijalna isklju čenostisklju čenost

Kvalitet vodeKvalitet vode Fizička Fizička aktivnostaktivnost

TransportTransport

Socijalno Socijalno okruženjeokruženje

Dispozicija Dispozicija otpadnih otpadnih materijamaterija

Seksulanoponašanje

AlkoholAlkohol

DrogeDroge

Izvor: Our Healthier Nation- A contract for health, Department of Helath, London,1998.24

ODREDNICE ZDRAVLJAPrema SZO podela na:

� socijalno-ekonomske

� fizičke

� karakteristike i životni

stilovi pojedinacastilovi pojedinaca

Centar za kontrolu bolesti u Atlanti (CDC) navodi da se osnovni faktori stanja zdravlja nisu promenili poslednjih dvadeset godina – zasluge za zdravstveno stanje se pripisuju

25

PREŽIVLJAVANJE DOBITNIKA OSKARA

D. Redelmeier, kanadski epidemiolog sa Univerziteta u Torontu je pokazao da dobitnici Oskara žive duže gotovo četiri godine od onih koji su godine od onih koji su nominovani, a nisu ga dobili!

To je pokrenulo raspravu o tome šta odreñuje dužinu života i način na koji društveni položaj, ekonomski status i uspeh odreñuju kada će ljudi umreti?

26

Definicija socijalno- ekonomskih odrednica zdravlja

� Socijalne karakteristike od posebnog značaja za život ljudi (Tarlov, 1996);

� Odreñuju stepen do kojeg osoba poseduje fizičke, � Odreñuju stepen do kojeg osoba poseduje fizičke, socijalne i lične resurse za identifikaciju i postizanje ličnih aspiracija, zadovoljavanje potreba i suočavanje sa sredinom (Rafael, 2004);

� Predstavljalju socijalno-ekonomsko stanje u kojem ljudi žive i rade (Komisija za socijalne odrednice zdravlja, 2005).

27

SocijalnoSocijalno--ekonomske odrednice zdravljaekonomske odrednice zdravlja

...čine ekonomski i socijlani uslovi koji utiču na zdravlje;

Predstavljalju socijalno-socijalno-ekonomsko okruženje u kome ljudi žive i rade i osnovni su uzročnici nejednakosti u zdravlju

28

ZNAČAJNE PUBLIKACIJE/IZVEŠTAJI U KOJIMA JE ISTAKNUT ZNAČAJ SOCIJALNO –EKONOMSKIH ODREDNICA ZDRAVLJA

� Čedvikov i Šatukov izveštaj (1840 – 1850) po prvi put se napominje da socijalno-ekonomske odrednice imaju poseban značaj na zdravlje ljudi ;

� Lalonde - ov izvešzaj 1974 - Novi pogled na zdravlje � Lalonde - ov izvešzaj 1974 - Novi pogled na zdravlje Kanañana se po prviput razmatraju odrednice zdravlja van zdravstvene službe;

� Blekov izveštaj, 1980 – ističe da pripadnost socijalnoj klasi jeste značajna za zdravlje i smrtnost od odreñenih bolesti

� Ačisonov izveštaj, 1998 –navodi da u Velikoj Britaniji postoje nejednakosti u zdravlju i da je siromaštvo značajna socijalno -ekonomska odrednica zdravlja

29

JEDNAKOST I PRAVEDNOST U ZDRAVLJU

Jednakost (equality)-vrednosno i etički neutralan pojam koji

Pravednost (equity)-vrednosno i moralno aktivan pojam koji neutralan pojam koji

označava istost:

a) ista prava, privilegije, položaj, mogućnosti, rang, status;

b) istu količinu, vrednost, broj.

aktivan pojam koji izražava vrednosnu i moralnu procenu pojedinca, grupe, društva, zajednice

30

SMRTNOST NA TITANIKUPrema putničkim klasama za žene i decu –

(Izvor: Broom L. and Selznick P, 1968)

60

7080 ŽeneŽene DecaDeca

Smrtnost u %Smrtnost u %

0

10

20

30

4050

PrvaPrvaklasaklasa

DrugaDrugaklasaklasa

TrećaTrećaklasaklasa

Prva i drugaPrva i drugaklasaklasa

Treća Treća klasaklasa

Putničke klasePutničke klase

31

SOLIDNE ČINJENICEDeset poruka o socijalnim determinantama zdravljaZato što uzroci uzroka nisu toliko očigledni, SZO je zamolila

grupu eksperata da sumira dokaze o socijalnim determinantama zdravlja:

1. Socijalna klasa (gradijent)2. Stres2. Stres3. Detinjstvo – rani period života4. Socijalna isključenost5. Radno mesto i okruženje6. Nezaposlenost7. Socijalna podrška8. Zavisnost9. Ishrana10. Transport

32

“JAVNOZDRAVSTVENI PARADOKS”Public Health Paradox

Nejednakosti u zdravlju i dalje rastu unutar zemalja,čak i kada je više resursa na raspolaganju i uprkos raspolaganju i uprkos primeni najboljih interevcija zasnovanih na dokazima;

Drugim rečima, dolazi do smanjenja, ali nejednakosti još uvek postoje.

33