PREDMET SOCIJALNE PSIHOLOGIJE: Socijalna psihologija kao posebna empirijska psiholoska disciplina se formira te k 20-ih godina XX veka. Najopstije receno,njen predmet je proucavanje drustvenog ponasanja ljudi!!Ali,iz razom drustveno ponasanje predmet socijalne psihologije nije dovoljno jasno odredjen.Ces to se navodi da drustveno ponasanje proucavaju razne od drustvenih nauka. U nastojanju da se jasnije odredi predmet proucavanja socijalne psihologije isti ce se da taj predmet cini ponasanje pojedinaca u drustvu,u drustvenom kontekstu ili u drustvenoj situaciji!!!Naglasak se stavlja na pojam pojedinac . Zeli se istaci da se socijalna psihologija uvek interesuje za individue,pojedinc e,njihove dozivljaje i postupke;a ne za drustvo i drustvene institucije u celini niti za r ezultate zajednickog drustvenog zivota. # SHVATANJA LAIKA: * ponasanje ljudi u masi * proucavanje agresivnog ponasanja ljudi * proucavanje misljenja i uverenja ljudi o raznim drustveno vaznim pitanjima . Pojam SOCIJALNE SITUACIJE obuhvata druge osobe,grupe ljudi,ustanove i organizacije koje postoje u drustvu,proizvode drustvenog zivota i rada ljudi kak o materijalne(naselja,putevi ) tako i nematerijalne(jezik,umetnost,kultura ). 3 moguca odnosa izmedju pojedinaca i socijalne situacije: a) Neposredne interakcija kako izmedju pojedinaca tako i izmedju grupa b) Uticaj socijalnih situacija na ponasanje ljudi i njihove psihicke f-je i osob ine c) Uticaj psihickih karakteristika ljudi na socijalne situacije i drustvena zbiv anja PROBLEMI IZUCAVANJA: I) PROUCAVANJE RAZLICITIH VIDOVA NEPOSREDNE INTERAKCIJE LJUDI 1) Proucavanje komuniciranja medju ljudima 2) Izucavanje opazanja i ocenjivanja drugih osoba i njihovih osobina 3) Proucavanje tzv.interpersonalne privlacnosti 4) Proucavanje ponasanja ljudi u struktuiranoj i u nestruktuiranoj grupi II) PROUCAVANJE DELOVANJA RAZLICITIH SOCIJALNIH FAKTORA NA OPAZANJE,MISLJENJE,MOTIVACIJU I CELOKUPNU LICNOST 1) Proucavanje procesa socijalnog ucenja putem kojih se ostvaruje socijalizacij a 2) Proucavanje delovanja pojedinih drustvenih cinilaca na promene u ponasanju pojedinaca 3) Proucavanje posledica delovanja socijalnih faktora na psihicke f-je coveka i na njegovu licnost u celini 4) Proucavanje socijalne motivacije ljudi 5) Proucavanje formiranja,menjanja i delovanja socijalnih stavova i vrednosti

III) PITANJA O ULOZI POJEDINIH PSIHICKIH F-JA I POSEBNO LICNOSTI I NJENIH OSOBINA NA DRUSTVENE POJAVE I DRUSTVENO ZBIVANJE 1) Proucavanje politickog ponasanja 2) Javljanje delikventnog i devijantnog ponasanja 3) Psihologija medjunarodnog ponasanja 4) Proucavanje uloge psiholoskih cinilaca u ekonomskom zivotu DEFINICIJE SOCIJALNE PSIHOLOGIJE: *Opisna definicija: naucna disciplina koja proucava uticaj socijalnih cinilaca n a ponasanje pojedinaca,njihovo ponasanje kada su u neposrednoj interakciji,kao i ulogu psiholoskih karakterist ika ljudi u drustvenom zbivanju. * Veoma cesto se socijalna psihologija odredjuje kao naucni studij o tome kako l judi uticu jedan na drugoga. FLOYD ALLPORT: Grana psiholoske nauke koja se bavi proucavanjem ponasanja pojedinaca u multiindividualnim i kolektivnim situacijama ! ! ! BARANOV: Izucavanje psihicke aktivnosti ljudi u kolektivu i masi,a koje se javlj aju na osnovu medjudejstva licnosti Ovakve definicije su preuske!!!Zanemaruju: a) Probleme socijalizacije b) Probleme delovanja psiholoskih cinilaca na drustvene pojave G.ALLPORT: Predmet socijalne psihologije je proucavanje socijalne prirode pojedi nca sa glavnim ciljem da se razume i objasni kako na misao,osecanje i ponasanje pojedinaca utice aktuelno,zamisljeno ili implicitno prisustvo drugih ljudi!!! Time sto navodi ne samo aktuelno prisustvo dugih ljudi nego i implicitno i zamis ljeno njihovo prisustvo, ova definicija ne ogranicava predmet socijalne psihologije na izucavanje aktueln e interakcije medju ljudima!! SHERIF: Predmet socijalne psihologije je naucni studij neposrednog iskustva i po nasanja ljudi u odnosu na socijalnu situaciju ! ! ! Ova definicija je najpogodnija iz nekoliko razloga:

a) Ukazuje da je neophodno izucavati ne samo postupke ljudi nego i ono sto doziv ljavaju

b) Ne ogranicava se na proucavanje neposredne interakcije ljudi nego zahteva proucavanje ponasanja i iskustva u odnosu na socijalnu situaciju c) Formulacijom u odnosu na socijalnu situaciju socijalne psihologije,pored proucavanja interakcije ljudi,i proucavanje uticaja socijalnih faktora na ponas anje pojedinaca,kao i proucavanje uticaja ljudi i njihovih psihickih karakteristika na drustvene pojave i drustve na zbivanja. SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I OPSTA PSIHOLOGIJA: Veza izmedju opste i socijalne psihologije je neosporna.Ali o tome kakav je odno s izmedju opste i socijalne psihologije postoje razlicita misljenja. HAL: Opsta psihologija otkriva osnovne zakonitosti psihickog zivota,a socijalna psihologija te opste vazece zakonitosti primenjuje na probleme kojima se ona bav i.Da bi se otkrile opste zakonitosti socijalnog ponasanja coveka,dovoljno je primeniti s aznanja opste psihologije.Opsta psihologija otkriva opste principe ponasanja,a socijalna psihologija te principe ekstrapolira na odredjene probleme kojima se bavi. A : istice da je nemoguce upoznati principe ljudskog ponasanja ako se ne proucava i odnos izmedju pojedinaca i drugih ljudi,ako se zakljucci donose samo na osnovu posmatranja odnosa coveka i fizicke dra i.Socijalna psihologija nije prosta primen a principa opste psihologije ili deo opste psihologije. . Opsta psihologija proucava one procese kod kojih socijalni faktori nisu odlucujuci,iako imaju ulogu i treba ih uzimati u obzir;a socijalna psihologija proucava one fenomene kod kojih su soci jalni faktori odlucujuci ! ! ! *** Razlozi zbog kojih je socijalna psihologija samostalna psiholoska disciplina : a) Postoji cela oblast pojava kojima se opsta psihologija ne bavi (npr. ponasan je pojedinaca u grupi) b) Socijalna psihologija ima posebne naucne postupke stvorene radi izucavanja socijalno-psiholoskih pojava c) Orijentacija socijalne psihologije je drukcija od orijentacije opste psiholo gije cak i onda kada izucavaju iste psihicke aktivnosti: opsta psihologija se bavi izucavanjem psihickih procesa uopste,posmatrajuci ih dozvoljava tumacenje da je predmet

apstraktno i izucavajuci ih u odnosu na fizicke objekte socijalna psihologija izucava psihicke procese s obziroma na socijalnu situacij u SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I SOCIOLOGIJA:

Razlika izmedju socijalne psihologije i sociologije je u tome sa kog aspekta pos matraju pojave!!! KLAJNBERG ilustruje razliku izmedju socijalne psihologije i sociologije na prime ru proucavanja gangova: *Socilog se interesuje za ekonomske i druge socijalne uzroke koji su doveli do formiranja ganga,za odnose ganga prema raznim socijalnim institucijama,za efekat delovanja ganga na zajednicu. * Socijalni psiholog-njega interesuju psiholoske karakteristike pojedinca i ganga u celini,licni stavovi pojedinaca,kao i stavovi karakteristicni za ceo gang,zivotne istorije pojedinih clanova 1) Socilogija obraca paznju na grupu u celini Socijalna psihologija obraca paznju na psihicke momente u vezi sa grupom(stavov e ,crte licnosti ) 2) Sociolog proucavajuci grupu trazi ono sto je slicno i jednako u ljudskom pona sanju Socijalni psiholog ukazuje na individualne razlike i nastoji da ih protumaci 3) Socilog se zadrzava na sadrzajima ponasanja clanova grupe,na sadrzajima drust venih normi Socijalno psiholog obraca paznju na procese,na to kako dolazi do odredjenog ponasanja i formiranja odredjenih shvatanja SOCIJALNA PSIHOLOGIJA I ANTROPOLOGIJA: ANTROPOLOGIJA= nauka o coveku FIZICKA ANTROPOLOGIJA = deo antropologije koji proucava telesne karakteristike clanova drustva SOCIJALNA ANTROPOLOGIJA= deo antropologije koji proucava pojedine oblike i proizvode drustvenog zivota KULTURNA ANTROPOLOGIJA= bavi se proucavanjem kulture primitivnih drustava,nerazvijenih naroda i plemena ANTROPOLOGIJA VS SOCIJALNA PSIHOLOLGIJA interesuje se za karakteristicne nacinepsihicke procese i aktivnost organizovanja zivota u razlicitim pojedinaca,pripadnika tih zajednica drustvenim zajednicama interesuje se za

3 PERIODA U RAZVITKU SOCIJALNE PSIHOLOGIJE: I) OD ANTICKIH VREMENA DO POLOVINE XIX VEKA To je prvi period u kojem socijalna psihologija ne postoji kao posebna ni teorij ska ni empirijska disciplina.Pojedini socijalno-psiholoski problemi se pretresaju uu okviru filozofije.Ne vrse se sis tematska ispitivanja.Socijalna psihologija u tom periodu ne postoji kao pposebna ni teorijska ni empirijska disciplina. II) OD DRUGE POLOVINE XIX VEKA DO 20-ih GODINA XX VEKA Problemi socijalne psihologije tretiraju se posebno,odvojeno od drugih problema.Postoji socijalna psihologija kao teorijska disciplina,ali ne postoji kao empirijska. III) POCETAK XX VEKA To je period u kome se socijalna psihologija konstruise kao posebna empirijska nauka sa fiksiranim predmetom i razvijenim metodama i tehnikama. PLATON smatra da drustvo nastaje i postoji jer ljudi sami sebi nisu dovoljni.Pot rebna je organizovana aktivnost veceg broja ljudi da bi se mogli odrzati!!!Van drustva pojedinci ne bi mogli zadovoljiti ni svoje osnovne potrebe.Zato ljudi stvaraju drustvo(drzavu) i zato ga odrzavaju.Drzave mogu biti dobre i lose.To zavisi,pre svega,od toga kakvi su ljudi koji drzavaom upravljaju. ARISTOTEL ljudi zive u drustvu zbog toga sto po svojoj prirodi teze za drustveni m zivotom,sto su drustvena bica!! I on,kao i Platon,navodi da je drustvo neophodno da bi se ljudi odrzali.Najsposo bniji treba da upravljaju drustvom.Vecina ljudi je po prirodi lenja i glupa,i bliza zi votinjama nego bozanstvu.Sve ljude je moguce i potrebno vaspitavati za drustveni zivot. HOBS smatra da ljudi zive u drustvu jer je to neophodno za njihovo odrzanje! Drustveni zivot ne proizilazi iz prirode coveka!!!Drustveni zivot je nasilje nad ljudima!!! Covek je po prirodi samoziv i sebican.Smatra da je izvor drustvenih teskoca i dr ustvenog zla u rdjavoj prirodi ljudi. Ljudi su u stalnom medjusobnom ratu.Da taj rat svih protiv svih ne bi doveo do p ropasti

svih ljudi,oni se udruzuju i stvaraju drzavu.

RUSO istice da do drustvenog zivota dolazi jer spoljni uzroci(oskudica,napad neprijatelja) nagone ljude na to!!! Iznosi shvatanje slicno Hobsovom da zivot u drustvu nije prirodno stanje coveka.Ali,Ruso nema takvo rdjavo misljenje o prirodi coveka kao Hobs. Po Rusou,covek po prirodi nije rdjav!!!Stvaranjem drustva covek se menja i stice osobine koje se mogu oznaciti bilo kao dobre bilo kao rdjave.Drustveni zivot odlucno men ja coveka jerk ad se menja drustvo menjaju se covek i njegove osobine.Ruso smatra d a je izvor rdjavih osobina ljudi u rdjavom drustvu.Istice da treba menjati drustveni system,a time ce se menjati i ljudi. BENTAM razvio je HEDONISTICKU TEORIJU! Osnovna pokretacka snaga coveka je teznja za postizanjem zadovoljstva i nastojanje da se izbegne bol!!! Covek ocenjuje sta ce mu doneti vise zadovoljstva,a manje nevolje.On se odrice neposrednog uzitka da bi izbegao kasniju neprijatnost ili postigao vece i trajni je zadovoljstvo u buducnosti. ~ Hedonisticku koncepciju mnogi kritikuju ukazujuci na to da se celokupno ljudsk o ponasanje ne moze objasiti teznjom za zadovoljstvom.Veci broj autora ukazuje na to,da pored sebicnosti kao podsticaja aktivnosti,postoji i ljubav prema drugim ljudima,simpatija za druge kao snaga koja pokrece ljude.Osim teznje za licnim zadovoljstvom,postoji i spremnost ljudi da se uduze sa drugim ljudima i da im po mazu. SHVATANJA EVOLUCIONISTA: Osnovna ideja: oblici drustvenog ponasanja ljudi se menjaju i u razlicitim drust venim uslovima su razliciti!!! DARVIN objasnjavajuci covekov drustveni razvitak naglasava dva procesa: a) proce s kooperacije b) proces simpatije On je smatrao da su ova dva momenta bitna za drustveni zivot.Smatra da razvitak coveka zavisi,pre svega,od selekcije u psiholoskom i socijalnom smislu.Afirmisace se ii steci polozaj i ugled u drustvu oni ljudi koji razvijaju osobine koje ce odgovarati dr ustvenim potrebama i koji unapredjuju drustveni zivot ljudi. SPESER iznosi da je zivot process stalnog prilagodjavanja unutrasnjih uslova pojedinaca spoljasnjim uslovima sredine.I on upotrebljava pojam simpatije za obj asnjenje socijalnog ponasanja coveka!Drustvo se formira na bazi seksualnog instinkta koji dovodi do stvaranja porodice koja je osnovna jedinica drustva.U osnovi porodice je simp atija i saradnja.

SHVATANJA KOJA NAGLASAVAJU NADINDIVIDUALNU SVEST: DIRKEM je smatrao da postoje 2 svesti: a) Individualna b) Kolektivna

Ljudi u drustvenoj zajednici imaju odredjene ideje,misli,praksu,iskustvo.Te idej e imaju neku vrstu samostalne egzistencije,nezavisne od individualne.On ove ideje naziva grupna svest jer predstavljaju misli i osecanja grupe. Kolektivne ideje predstavljaju snagu koja prisiljava pojedinca na odredjeno ponasanje.Kolektivnu svest upoznajemo na osnovu kolektivnih,drustvenih manifestacija:pravnog sistema drustva,njegovih moralnih normi Drugi pojam kojim Dirkem operise je solidarnost.Po njemu je solidarnost jedna od osnovnih drustvenih snaga. LAZARUS i TAJNTAL uvode pojam narodnog duha.Pod njime podrazumevaju slicnu svest mnogih pojedinaca!Objektivizacija narodnog duha je folklor,jezik,moral,misljenje.Jezik i obicaji su osnovne manifestacije narodnog duha. Smatraju se osnivacima etnopsihologije. VUNT smatra da treba razlikovati dve grane psihologije: a) fiziolosku psihologij u b) psihologiju naroda Psihologija naroda bi obuhvatala,po njemu,proucavanje svih vi ih mentalnih procesa.Istice vaznost socijalnih faktora za vise mentalne procese.Naglasava pos ebno ulogu triju socijalnih faktora:jezika,motiva i obicaja.Da bi prikazao vise menta lne procese,on proucava ta tri socijalna momenta. SHVATANJA KOJA NAGLASAVAJU IMITACIJU I SUGESTIJU: TARD isticao je da je osnovni socijalni proces-proces imitacije. Istice 3 zakona imitacije: * Zakon silaska socijalno nize klase podrazavaju socijalno vise klase.Ono sto se

dogadja u centru,imitira se na periferiji (npr.moda) * Zakon geometrijska progresije pojedine pojave socijalnog zivota se sire geometrijskom progresijom. (npr.glasine) Sa udaljenoscu od mesta izvora iz kojeg su potekle glasine postaju sve prosirenj e i sve im se vise dodaje i sve se vise po sadrzaju menjaju. * Zakon o unutrasnjem koje se preferira spoljasnjem vise se imitira kultura uze sedine(npr.vlastite nacije),nego sire sredine(neke druge nacije). Tard prihvata da se imitacija bazira na nekoj vrsti somnambulizma i nepotpune sv esti. LE BON je mnoge pojave u socijalnom ponasanju objasnjavao sugestijom i regresijo m na primitivniji stupanj svesti. Po njemu je ponasanje mase osnovna socijalna pojava!Istice da u masi pojedinac u potpunosti gubi svoju svesnu licnost i da se pokorava svim sugestijama koje na n

jega

deluju,te da postupa u suprotnosti sa svojim navikama i svojim karakterom.Pojedi nac se u gomili ponasa kao hipnotisani subjekt. ROS odredjuje socijalnu psihologiju kao naucnu granu koja se bavi proucavanjem interakcije izmedju coveka i njegove socijalne sredine.Smatra za najvazniji drus tveni fenomen sugestiju,ocenjujuci je kao princip drustvenog ponasanja uopste.Pojmove sugestije i imitacije koristi za objasnjenje razlicitih drustvenih pojava(obicaja,mode,javnog mnjenja) INSTINKTIVISTICKO SHVATANJE: MEK DUGAL iznosi shvatanje da osnovu socijalnog ponasanja treba traziti,pre svega,u instinktima!!!Zastupa shvatanje koje u instinktima vidi osnov celokupnog ponasanja coveka.Mek Dugal instinkte odredjuje kao urodjene tendencije.Navodi da je osnovni zadatak psihologije da otkrije koji su osnovni ciljevi kojima covek tezi i koji su osnovni pokretaci(bazicni motivi) koji gone coveka na aktivnost.Mek Dugal smatra da su takve pokretacke snage instinkti.Krajnji uzrok ponasanja ljudi lezi u instinktim a. ~ Njegovo shvatanje je podvrgnuto ostroj kritici jer je pokazano da mnogi pokret aci ljudske aktivnosti,koje on smatra urodjenim instinktima,nisu urodjene tendencije nego su formirane u toku zivota. POCECI SISTEMATSKOG EMPIRIJSKOG ISTRA IVANJA: BEHTJEREV eksperimentalno proverava da li su tacniji sudovi i ocene koji se donose pojedinacno ili sudovi i ocene do kojih se dolazi putem diskusije u grupi.Donoseci sudove i ocene u grupi: a) Tacnije se procenjuje trajanje odredjenih vremenskih intervala b) Sa vecom potpunosti se oznacavaju detalji na pokazanoj slici c) Uspesnije se resavaju zadati problemi MUR. Ispitanici pod uticajem misljenja vecine i saopstenog misljenja strucnjaka u velikoj meri menjaju svoje ranije sudove F.OLPORT. Brzina slozenih aktivnosti se u prisustvu drugih povecava,ali se njiho va vrednost smanjuje RAZVOJ OD 30-ih GODINA XX VEKA: BARTLET vrsi sistematska istrazivanja o uticaju socijalnih faktora na pamcenje i posbno na proces retencije. Utvrdjuje uticaj socijalnih cinilaca na tri karakteristicna momenta u procesu retencije: a) Simplifikacija

b) Racionalizacija uskladjivanje zapamcenog shvatanjima karakteristicnim za kult uru kojoj pojedinac pripada c) Akcentuacija naglasavanje nekih momenata kao posebno vaznih ERIF utvrdjuje da mi ocene i o fizickim i o drustvenim pojavama donosimo na samo na osnovu drazi koje na nas deluju nego i na osnovu naseg referentnog sistema,tj .na osnovu standarda za ocenjivanje odredjene vrste pojava koje smo obrazovali na os novu naseg iskustva. Jedan vazan momenat koji utice na stvaranje referentnog sistema jeste ocena drug ih clanova grupe kojoj pojedinac pripada! ( exp. autokineticki efekat) Ovim svojim istrazivanjem Serif ukazuje na to koliko nasi sudovi zavise od socij alnih momenata!!! RAZVITAK OD 40-ih GODINA; LEVIN pokazuje da je moguce razlikovati 3 tipa rukovodjenja: a) Demokratsko svi clanovi ucestvuju pri donosenju odluke b) Autokratsko vodja resava o svemu i svima namece svoje odluke c) Zanemareno rukovodjenje ( laissez faire ) vodja se ne interesuje za rad grupe . Kao najomiljenije rukovodjenje pokazuje se demokratsko rukovodjenje; Najmanje omiljen i najmanje koristan za ostvarenje zadataka grupe je zanemareno rukovodjenje. Autokratsko rukovodjenje u kriticnim situacijama predstavlja koristan i prihvace n nacin rukovodjenja. # Exp. sa americkim domacicama i promenom nacina ishrane: Do najvece promene stavova prema nacinu ishrane doslo je pri primeni grupne diskusije!!! UZROCI BRZOG 1) PODSTICAJ 2) PODSTICAJ 3) PODSTICAJ RAZVOJA: KOJI JE DOSAO OD OPSTE PSIHOLOGIJE KOJI JE DOSAO OD DRUSTVENIH NAUKA U PRAKTICNIM POTREBAMA DRUSTVA I NASTOJANJU DA SE

UTICE NA SOCIJALNO PONASANJE LJUDI

Rot Y grupa ( 21-86, 139-181, 209-253, 259-260, 262-301, 303-307, 319336) Kolokvijum II RAZLIKOVANJE VRSTA GRUPA Grupa : 1. osobe koje imaju zajednicku karakteristiku, a da medju njima nema ni prostorne, ni akcione povezanosti ( tv pretplatnici ) 2. veci broj lica zainteresovan za isto zbivanje nadje se na istom mestu, a medj u njima nema blizeg medjusobnog kontakta ( publika ) 3. privremeno okupljen veci broj ljudi koji se nasao u stanju povecane uzbudjenosti, pa jedni znatno uticu na druge ( masa, gomila ) 4. vise lica koja se zalazu za ostvarenje istih ciljeva, iako nisu na istom mest u i medju svim ane postoje kontakti ( soc. pokreti ) 5. osobe medju kojim apostoji neposredna interakcija ( porodica ) 6. postoji interakcija, ali ona nije medju svima neposredna ( skola ) 7. velike skupine populacije za koje je karakteristicno osecanje zajednicke pripadnosti ( nacija, drzava ) definicije grupe : 1. Kartrajt & Zender : kao osnovnu karakteristiku grupe isticu uzajamne odnose i zavisnost njenih clanova 2. Homans, Sho : interakcija 3. Sherif & Sherif : struktura grupe ( odnosi u grupi, system vrednosti, norme ) 4. Dzib, sovjetski y : zajednicki cilj, instrumentalnost grupe 6. Krech & Krachfild : razlikuju y grupu i drus. organizaciju - y grupa = 2 ili vise lica koja se nalaze u odnosu uzajamne zavisnosti, i imaju zajednicku ideologiju 2 kategorije grupa : -struktuiranost je jedna od osnovnih karakteristika grupe, I na osnovu nje grupe delimo na : 1. struktuirane grupe ( grupa u uzem smislu ) a) mala grupa b) organizacija c) velika drustvena grupa ( po nekim karakteristikama slicna nestruktuiranoj grupi) 2. nestruktuirane grupe ( grupa u sirem smislu ) a) publika b) masa, gomila c) soc. pokreti ( slicni struktuiranoj grupi )

-Andrejeva : 1. realne grupe a) labaratorijske b) prirodne -velike ( organizovane i neorganizovane ) -male ( grupe u formiranju i razvijene grupe kolektivi ) 2. uslovne grupe = klase populacije sa zajednickom karakteristikom, ali bez ikakve interakcije grupa podrazumeva : 1. odredjen broj osoba 2. neki oblik povezanosti medju njima 3. interstimulaciju, uticaj jednih druge NESTRUKTUIRANE GRUPE Braun : mnostvo = gomila i publika

publika : -namerno okupljena -nenamerno okupljena gomila : -agresivna ( unistava ) -defanzivna ( nastoji da izbegne nesto ) -akvizitivna ( nastoji da se domogne necega ) -expresivna ( manifestuje svoja uverenja Mek Dejvid & Harari : nestruktuirana grupa 1. okupljene pasivno-reaktivne ( posmatraci zgrade u plamenu ) 2. neokupljene pasivno-reaktivne (korisnici masovnih sredstava komunikacije ) 3. okupljene aktivne ( ljudi u panici ) 4. neokupljene aktivne ( soc. pokreti ) Kroner : kolektivno ponasanje # masovni fenomeni -kolektivno ponasanje = ponasanje grupe u celini, a ne pojedinaca koli je cine ) -masovni fenomeni = ponasanje pojedinaca u odredjenim situacijama, odredjeni oblici ponasanja velikog broja ljudi -na granici izmedju ova 2 oblika ponasanja su masovne epidemije ( odredjena uverenja i predstave koje naglo izbijaju, brzo se sire i posle kraceg vremena nestaju ) i pomodno ponasanje ( odredjeni, za neko vreme prosireni, postupci I nacini zivljenja )

1.) PUBLIKA ( slucajna i namerna ) -broj ucesnika slucajne publike je vazan faktor od koga zavisi uticaj na druge prolaznike -transformacije slucajne publike : a) moze nestati vremenom b) prerasti u gomilu, masu c) prerasti u struktuiranu grupu -socijalna facilitacija = prosto prisustvo drugih osoba utice na ponasanje pojedinaca ( ponekad pojacava aktivnosti, ponekad koci odredjene f-je ) 2.) GOMILA / MASA - romanska socioloska skola ( Feri, Sigele, Le Bon ) : negativan context, inferiornost gomile / mase -Le Bon : dominacija primitivnog i nesvesnog, javlja se primitivna kolektivna svest karakteristike gomile / mase : 1. homogenost ponasanja 2. intelektualna inferiornost, lakovernost, nesposobnost zakljucivanja 3. preterana emocionalnost ( extremne emocije ) -psihicka zaraza : podredjenost gomile vodji ( hipnoticka sugestibilnost u masovnoj situaciji ) -Frojd : dvostruke libidinozne veze ( 1. medju ucesnicima gomile, 2. izmedju ucesnika i vodje ) -vodja kao ja-ideal ( svi imaju isti ja-ideal sto odvodi do homogenosti u ponasanju ) ontogenetska i filogenetska regresija -Braun : vrste masa 1. agresivna gomila -lincovanje -Majlgram & Toh : mlevenje 2. gomila u panici ( opasnost za sve, a procena da se mogu spasiti samo neki ) -panicno reagovanje je univerzalnije nego agresivno ( vise pojedinaca podleze panici nego sto ih prihvata agresivno ponasanje, do panike moze doci I kada nema mnogo prisutnih ) 3. expresivna gomila 3.) SOCIJALNI POKRETI -zajednicki cilj, nema neposredne interakcije! -cilj : resavanje nekog problema koji se dozivljava kao zajednicki

vrste : 1. akvizirivni ( propagandisticki ) usmereni na postizanje necega sto pripadnici

pokreta nemaju, a smatraju opravdanim da imaju ( npr. pokret za crnacka prava ) 2. defanzivni spasavanje od necega ( npr. grupe koje veruju u skoru propast sveta ) 3. protestni pokreti ( npr. hipi pokret ) 4. agresivni iskazivanje mrznje prema drugima ( npr. rasisticki pokreti ) 5. expresivni manifestacija uverenja i o osecanja 6. kulturni velicanje neke osobe ili verovanja STRUKTUIRANE GRUPE karakteristike : 1. zajednicki cilj ( svi clanovi rade na ostvarenju ) 2. zajednicka akcija / interakcija clanova grupe ( svaki clan ima svoj posao i zadatke ; interstimulacija izrazenija ) 3. podela f-ja ( stabilizuju se odnosi u grupi ) 4. grupne norme ( sistem pravila ponasanja clanova grupe ) 5. svest o pripadnosti grupi i zajednistvu sa ostalim clanovima grupe -struktuirane grupe su trajnije od nestruktuiranih! klasifikacija : 1. po slozenosti : mala grupa, organizacija, velika drus. grupa 2. intenzitet interpersonalnih odosa u grupi : primarne ( porodica ) i sekundarne 3. uticaj grupe na ponasanje clanova : referentne ( prijatelji ) i nereferentne 4. stepen formalizovanosti f-ja clanova grupe : formalne i neformalne grupe 5. ciljevi : socio grupe ( postoje radi ostvarenja nekih objektivnih ciljeva ) i psihogrupe ( potreba i zadovoljstvo pripadanja njima ) -Krech : * radna ( proizvodna ) grupa *diskusione grupe ( grupe za resavanje problema ) * gratifikacione grupe ( grupe radi postizanja zadovoljstva ) * grupe drustvene akcije ( resavanje drus. problema ) 6. nastanak : prirodne i vestacke grupe 7. trajanje : privremene i trajne grupe 8. nas odnos prema grupi : nase ( grupe kojim apripadamo ) i tudje grupe -Andrejeva : a) grupe u formiranju nisu postigle pun stepen razvijenosti

b) kolektivi

grupe razvijene po odnosima i interakciji clanova

-Gorichar : 1. porodicno srodnicke 2. vaspitno-obrazovne 3.kulturne 4.religiozne 5. rekreacijske 6. politicke 1.) MALA GRUPA karakteristike : 1. ogranicen broj clanova ( Kuzmin : 2-20, optimalan broj zavisi od aktivnosti grupe )

2. uzajamno opazanje clanova ( face in face ) 3. neposredna interakcija clanova 4. uzajamna zavisnost i uticaj podela : 1. prema velicini : sasvim male grupe ( dijada i trijada ) i malo vece male grup e 2. delatnost -porodicne -y terapeutske -vrsnjacke - T grupe ( trening, uvezbavanje odredjenog ponasanja ) -proizvodne - diskusione efekat broja clanova grupe : -veci broj clanova, manje zadovoljenje licnih potreba clanova ( u vecim grupama javljaju se podgrupe ) -Slejterov ogled : 5 ( optimalan broj clanova grupe )- resavanje kognitivnih zadataka gde treba objediniti razlicira shvatanja ; vazi samo za diskusionu grup u A) 1. DIJADA ( porodicna, prijateljska ) -po nekim autorima ne poseduje strukturu! 2. TRIJADA -moguce dijade unutar trijade ( izolovanost treceg clana ) -uloga clana : 1. posrednik 2. koristi tenziju za poboljsanje svog polozaja 3. namerno izaziva sukobe da bi osigurao korist za sebe -prednost trijade : grupe sa parnim brojem clanova su podloznije tenziji i antagonizmima! B) PORODICNA GRUPA f-ja : 1. agens socijalizacije 2. reproduktivna ( produzenje vrste ) 3. ekonomska ( briga o nedoraslim i nezbrinutim clanovima )

karakteristike : 1. 2. 3. 4. C) obimna i slozena interakcija medju clanovima emocionalna povezanost intimnost poveravanje, ispoljavanje emocija i crta licnosti trajna grupa VRSNJACKA GRUPA

( adolescentna grupa ) 1. nema zajednickog cilja, vec zajednicke aktivnosti ( kroz zajednicko iskustvo formiraju se simpatije ) 2. formira se radi zadovojenja odredjenih potreba ( za afirmacijom, nezavisnoscu, afektivnom vezanoscu, ) 3. formira se na osnovu uzajamne privlacnosti clanova 4. specificna struktura odnosa ( svako je glavni za nesto ) 5. konformizam u odnosu na norme grupe i antikonformizam u odnosu na norme odraslih -adolescentna grupa # omladina - omladina = sve osobe odredjenog uzrasta ( 15-25 god.) ; nije ni struktuirana, ni nestruktuirana grupa D) PROIZVODNA GRUPA ( kolektiv ) 1. cilj : proizvodnja drus. dobara 2. soc.-emotivni odnosi i veze ( potreba za njihovim zadovoljenjem ) 3. socijalni odnosi determinisani zadacima proizvodnje ( manje intimni, manje trajni ) 4. formalna grupa ( fiksirane obaveze i prava clanova ) , formalin vodja ( biran ili postavljen ) , neformalni odnosi unutar grupe 5. norme : kako i koliko uradilti, kojim tempom E ) GRUPE ZA RESAVANJE PROBLEMA ( diskusione, stvaralacke ) 1. cilj : nalazenje resenja za problem zbog koga se grupa i okupila 2. zadaci se resavaju verbalnom komunikacijom ( ali vazna je i neverbalna izraz lica, pogled, smesak, ) 3. formalna grupa, formalni vodja ( rukovodioc grupe ) 4. interpersonalni odnosi : saveznistva ( koalicije ) medju onima koji se zalazu za isto resenje 5. rukovodioc kontrolise i usmerava tok diskusije ( cilj je da obezbedi demokratsku atmosferu )

Agrajl : osobine rukovodioca 1. da uvidi problem i jasno ga formulise 2. podeli problem na podprobleme koji ce se sukcesivno resavati 3. uvidi gde postoji neslaganje medju clanovima i nastoji da to prevazidje 4. podstice sto veci broj pitanja 5. spreci prenaglo i nezrelo donosenje odluka 6. resenja prihvatljiva za sto veci broj clanova 7. sto vise ponudjenih resenja 8. da obezbedi demokratsku atmosferu -Slejterov ogled ( 5 clanova grupe kao optimalan broj ) ne vazi za sve vrste grupa : slozenija pitanja traze da u resavanju problema ucestvuje i veci broj clanova! F) VESTACKE MALE GRUPE -formiraju se namerno ( od osoba koje obicno pre nisu bile zajedno ) -cilj : putem neposrednog i otvorenog kontakta medju clanovima, i na osnovu svog i tudjeg iskustva, promeniti ponasanje ( uciniti ga boljim i celishodnijim ) vrste : 1. T grupe -cilj; da poprave umesnost saradnje sa drugim osobama, da nauce ucesnike da se demokratskije ponasaju -cini ih 10 20 osoba 2. susretne grupe ( iz Maslovljeve humanisticke y ) -insistiranje na neposrednom izrazavanju emocija ( vrisak, plakanje, klicanje od srece, telesnim pokretom, postojanje i telesnih kontakata ne samo verbalne interakcije ) -podticu na nagost u toku sastanka ( oslobadjenj estetnih stavova prema vlastitom telu ) 3. psihoterapijske grupe -cilj: da dovedu do poboljsanja stanja kod poremecenih osoba -clanovi govore o sebi, o svojim problemima, osecanjima prema drugim osobama, kritikuju se i savetuju medjusobno -Berger : 4 vrste y terapijskih grupa 1. susretne 2. bioenergetske ( Rajh ) 3. gestaltisticke ( Perls ) 4. transakciona analiza ( Bern ) karakteristike : 1. vestacke, namerno izazvane situacije 2. diskusija o ponasanju i problemima clanova

3. ispovedanje 4. specificna interakcija : sukobi medju clanovima, otpor / identifikacija sa vo djom 5. specificna motivacija : zelja da se usvoje pozeljni oblici ponasanja 6. efekat se postize grupnom interakcijom, a ne direktnim uputstvima -spor u vezi sa efikasnoscu vestackih malih grupa ( najvise susretnih : ocene nisu date na osnovu objektivnih kriterijuma ) -ima slucajeva pogorsanja stanja pacijenta DRUGE VRSTE MALIH GRUPA -skolsko odeljenje -vojna jedinica -grupe drus. akcije RAZLIKOVANJE VRSTA GRUPA PREMA POSEBNIM KRITERIJUMIMA A) PRIMARNE GRUPE ( porodica, bracna zajednica, prijateljska grupa, .) 1. intenzivni interpersonalni odnosi 2. jaka emocionalna povezanost 3. osecanje vezanosti za grupu 4. trajna, ziva interakcija svih sa svima 5. kontakt licem u lice 6. uticaj grupe n aponasanje clanova -termin uveo Kuli ! -Kuzmin : prvobitni kolektivi B) REFERENTNE GRUPE -sluze kao modeli i merila za uporedjivanje i ocenjivanje valastitog ponasanja -Keli : 2 f-je 1. normativna f-ja ( izvor ideologije i usvajanja normi, vrednosti i stavova, i njihovog prihvatanja kao da su vlastiti ) 2. informaciona = f-ja uporedjivanja ( ne postoji tendencija da stavovi budu ist i kao grupe, vec zelimo da utvrdimo koliko su slicni ili razliciti ) C) NEFORMALNE GRUPE 1. nisu utvrdjeni ciljevi ipravila ponasanja 2. formiraju se na osnovu slicnosti interesovanja i potreba 3. intimni, personalni odnosi medju clanovima

-Kuzmin : neformalne u okviru formalnih grupa ( doprinose boljoj atmosferi i vecoj produktivnosti rada ) -klike = neformalne grupe koje ometaju funkcionisanje organizacije (obrazovane radi ostvarenja interesa odredjenog broja clanova ) D) VLASTITE I TUDJE GRUPE ( ingroups i outgroups )

-moguce je da grupe kojima objektivno pripadamo mi ne dozivljavamo kao svoje -pojam vlastite i tudje grupe je y pojam, a ne socioloski! -Samner : strana grupa se dozivljava kao pretnja i potencijalni neprijatelj, to je opsta i urodjena tendencija i u njoj je osnova etnocentrizma, etnofobije i ksenofobije ( neprijateljstvo je vece sto nam je druga etnicka grupa prostorno bliza ) 2.) ORGANIZACIJA 2 znacenja : 1. svojstvo organizovanosti ( podela i racionalizacija rada, hijerarhijski siste m rukovodjenja ) 2. grupa koja poseduje to svojstvo organizovanosti -Argajl : veci broj clanova kao uslov da se moze govoriti o organizaciji -Krech : ne brojnost koliko slozenost grupe ! ( male grupe = y grupe ; sistem y grupa = socijalne organizacije, tj.drus.organizacije ) y izucavanje organizacija : Aktivnost clanova malih grupa odvija se u okviru sireg soc.sistema u koji su mal e grupe ukljucene. -industrijska y, y rada, organizacijska y -dvosmerna interakcija grupe i organizacije ( i grupa i organizacija su otvoreni sistemi ) Vrom : 3 grupe problema 1. ponasanje pojedinaca clanova organizacija ( odnos prema organizaciji i organizacionim ulogama, zadovoljstvo poslom, motivacija, .) 2. proucavanje procesa u malim grupama ( oblici interakcije, pitanje rukovodjenja, kohezivnost, saradnja i konflikti, .) 3. organizacija kao celina ( podela rada i koordinacija aktivnosti, odnos moci i autoriteta, efektivnost, .)

vrste organizacija : a) Ecioni : vrsta moci ( autoriteta ) na kojoj organizacija pociva 1. moc prisile ( zatvori, logori ) 2. organizacije koje postoje radi pomoci koju pruzaju clanovima ( privredne organizacije ) 3. normativne organizacije ( politicke partije, vaspitno-obrazovne institucije ) b) Blau & Skot : prema tome kome koriste 1. 2. 3. 4. c) uzajamna korist svih clanova ( sindikati, sekte, politicke partije ) koriste osnivacima, vlasnicima, rukovodiocima ( banke , robne kuce ) usluzne organizacije ( koriste onima koji im se obracaju ) bolnice organizacije za opste dobro ( policija ) Kac &Kan: na osnovu f-je u drustvu ( genotipske f-je )

1. stvaranje dobara ( ekonomske organizacije ) 2. odrzavanje drustva i njegovo normalno funkcionisanje ( skola, zdravstvo ) 3.prilagodjavanje ( univerziteti ) 4. upravljanje ( drzava i njene institucije ) karakteristike organizacije kao grupe : 1. SLOZENOST -glavne f-je koj eclanovi organizacij etreba da obavljaju da bi ona uspesno delovala -Kac & Kan : 5 podsistema za 5 osnovnih f-ja 1. proizvodni ( tehnicki ) podsistem 2. strukture odrzavanja ( zadatak je odrzavanje organizacije ) : selekcija radnika, sistem nagradjivanja, napredovanja i kaznjavanja, ) 3. podsistem nabavljanja i raspodele 4. adaptivne sluzbe 5. upravljacka struktura ( f-je upravljanja i rukovodjenja ) 2. PODELA RADA ( zadataka i f-ja ) -postoji ne samo medju podsistemima, vec i u okviru svake od tih f-ja - omogucava ekonomicnu serijsku proizvodnju - organizacione uloge = ponasanje vezano za odredjene polozaje -negativne posledice : 1. monotonija pri radu 2. y zamor usled jednolicnosti posla 3. demotivisanost, nezadovoljstvo -ublazavanje : 1. informacije o toku proizvodnje

2. menjanje radnog mesta nakon nekog vremena 3. participacija radnika 3. KOORDINACIJA AKTIVNOSTI I F-JA a) unutar podsistema koji cine organizaciju b) izmedju podsistema - obezbedjuje se statutom, propisima, hijerarhijom autoriteta -horizontalna i vertikalna komunikacija -neformalna komunikacija i koordinacija ( posebno medju rukovodiocima delova organizacije ) 4. FORMALIZOVANOST AKTIVNOSTI I ODNOSA -fiksirani i unapred utvrdjeni propisi o : ciljevima i zadacima sistema, odnosim a medju delovima, radnim mestima, obavezama i pravima svakog clana, . - organizacija kao sistem uloga ( ponasanje predvidjeno za clanove ) : postoji odstupanje od propisanih uloga ( propisane i izvrsavane uloge ) pozeljna je sto manja razlika! -2 kategorije ponasanja : zahtevano i zabranjeno ( kod hijerarhijski visih uloga moguca je i veca varijabilnost ) -interakcija organizacije i sredine ( norme i uloge se menjaju sa potrebom za adaptacijom ) SHVATANJA O ORGANIZOVANJU ORGANIZACIJA I grupa shvatanja -Aristotel : samo je manji deo ljudi sposoban da rukovodi drzavom, vecina je za to nesposobna -Mek Dugal : drus. zivot zavisi od instikata ( instinkt za sticanjem je najvazni ji drustvo koje pociva na zadovoljenju tog instinkta, kapitalisticko drustvo, se uspesno odrzava jer odgovara ljudskoj prirodi ) II grupa -ljudske osobine se menjaju kako se menjaju drustva u kojima ljudi zive ( Ruso, Furije, Oven, Prudon ) III grupa -u zavisnosti od pretpostavljenih ljudskih karakteristika treba izgraditi ljudsk o drustvo ( Hobs, Platon, From, Marks ) shvatanja o sustini organizacija : 1. ostvarenje sto veceg profita ( Tejlor ) 2. tzv. motivacione teorije organizacija ( Mejo, Mek Gregor ) : -vaznost specificnih ljudskih potreba medjuljudski odnosi, soc. i emoc. potrebe, samoaktuelizacija,

3. sistematske teor. organizacija ( org. su slozeni sistemi sastavljeni iz delov a koji imaju svoje f-je ) -Merch & Sajmon : akcenat na donosenju odluka -Kac & Kan : povezanost organizacije sa sredinom KOHEZIVNOST ( povezanost ) 1. privlacnost grupe za clanove grupe 2. jedinstvo clanova po raznim pitanjima 3. moral grupe 4. stepen koordinacije napora koji clanovi ulazu u izvrsenje zadataka 5. stepen motivisanosti clanova da izvrse zadatke Festinger : rezultanta svih snaga koje deluju na clanove da ostanu u grupi! # solidarnost ( Feger ) # kompatibilnost ( Sho ) IZVORI KOHEZIVNOSTI : Kartrajt : 4 grupe cinilaca 1.) motivaciona baza clanova ( da li clanstvo u grupi moze da zadovoljinjihove potrebe? ) 2.) karakteristike grupe : 1. dobra sociometrijska struktura 2. slicnost clanova u karakteristikama vaznim za funkcionisanje grupe -simbioticke grupe = clanovi se razlikuju i dopunjavaju u svojim karakteristikama -konsesualne grupe = uspesno funkcionisu usled slicnosti clanova 3. grupni ciljevi 4. odnos medju clanovima ( kooperacija / kompeticija ) 5. aktivnost u grupi ( da li su clanovi zadovoljni poslom koji obavljaju? ) -zadovoljstvo i nezadovoljstvo poslom su 2 nazavisne pojave ( Hercbergova dvofaktorska teorija zadovoljstva poslom ) -zadovoljstvo zavisi od vrste posla i samoaktualizacije -nezadovoljstvo ne zavisi od sadrzaja posla, vec od uslova u kojima se radi 6. nacin rukovodjenja i donosenja odluka 7. strukturalne karakteristike grupe 8. grupna atmosfera 9. velicina grupe 3.) ocekivanja clanova

4.) uporedjivanje zadovoljstva koje se postize u grupi sa mogucim drugim clanstvom EFEKTI KOHEZIVNOSTI : 1. snaga grupe da zadrzi svoje clanove 2. moc da utice na clanove 3. participacija u grupnoj aktivnost i i lojalnost clanova 4. osecanje sigurnosti clanova 5. efikasnost grupe -Kakrtrajt : navodi prva cetiri faktora, ne pominje uticaj na produktivnost rada ! -Sishor : produktivnost rada zavisi od standarda koje je grupa postavila ( a oni mogu biti visoki ili niski ) INDIKATORI KOHEZIVNOSTI : 1. zelja da se ostane u grupi 2. identifikacija sa grupom 3. zalaganje za zadatke 4. usvajanje grupnih ciljeva 5. lojalnost grupe prema clanovima MERENJE KOHEZIVNOSTI : 1.) na osnovu privlacnosti grupe za clanove : ( upitnici ) -koliko vole grupu? -kolika je korist od clanstva? -da li je njihova grupa bolja od druge grupe iste vrste? 2.) na osnovu identifikacije sa grupom : -koliko su vezani za clanove grupe i grupu u celini? index kohezivnosti = S stvarni uzajamni pozitivni izbori S moguci pozitivni izbori -krece se od0 do 1 -kritika : 1. moguca je kohezivnost i kada medju clanovima ne postoji izrazena povezanost 2. moguca je povezanost clanova, a bez kohezivnosti 3. moguce su antagonisticke grupe, svaka za sebe cvrsta

PRIRODA STRUKTURE GRUPE pojam grupne strukture : - struktura = relativno trajan raspored delova u relativno stabilnoj celini -elementi iz kojih se sastoji struktura grupe? Kartrajt & Zender : 1. struktura kao sistem pozicija 2. sistem uloga vezanih za pozicije 3. sis. medjulicnih odnosa 4. sis. rangovanja clanova po nekom kriterijumu -sociolozi : podela f-ja i polozaji koji treba da postoje da bi se te f-je obavi le -psiholozi : zahtevano i ocekivano ponasanje vezano za odredjene polozaje predvidjena i ostvarena struktura : -struktura organizacije = podsistemi, njihova f-ja i medjusobna povezanost -uze strukture u okviru podsistema ( polozaji i uloge ) -uloge : 1. propisane ( ponasanja vezana za odredjene polozaje ) 2. izvrsavane ( realno manifestovano ponasanje) zavise od ocekivanja, karakteristika clanova, kulture i tradicije -opazene, ocekivane, predskazane ( verovatne ) uloge -uzajamni uticaji izmedju svih vrsta uloga vrste struktura : 1. propisani sistem polozaja i uloga ( normama fiksirana struktura ) 2. realna struktura ( stvarni sistem polozaja i uloga u grupi ) zavisi od propisanih polozaja i uloga aspekti realne strukture : 1. struktura moci 2. komunikaciona struktura 3. sociometrijska ( afektivna ) 4. struktura s obzirom na prestiz -prve dve zavise od formalne strukture polozaja i uloga -druge dve zavise od licnih karakteristika

1. vertikalna struktura = odnosi medju clanovima grupe koji sun a hijerarhijski razlicitim polozajima 2. horizontalna strukt. = odnos medju clanovima istog hijerarhijskog stupnja Kartrajt & Zender : determinante grupne strukture 1. zahtev za efikasnoscu 2. karakteristike clanova 3. fizicka i socijalna okolina -iste ove faktore Sho navodi kao uzroke postojanja moci u grupi! -nestabilnost strukture nastaje usled : 1. unutrasnji razlozi ( sukobi medju clanovima ) 2. spoljni pritisci i uticaji -produzena destabilizacija dovodi do raspada grupe! STRUKTURA MOCI -postoji u svim vrstama grupa ( od porodice do organizacije ) -instrumentalna f-ja ( omogucava funkcionisanje organizacije, ili sluzi pojedinc u da obezbedi odredjenu prednost ) srodni pojmovi : 1. uticaj ( moc je potencijalni uticaj, uticaj je manifestovana moc ) 2. kontrola ( obim, domet kontrole! ) -domet = broj pojedinaca na koje ko ima moc ostvaruje uticaj - obim = oblici i vrste ponasanja koje moze da izmeni koriscenjem svoje moci 3. autoritet ( odredjena vrsta moci, formalno propisana, a ne moc uopste ) 4. rukovodjenje ( odredjen nacin koriscenja moci ) Levin : -moc jedne osobe nad drugom = kvocijent snage koju moze manifestovati osoba A ( ona koja ima moc ) nad osobom B, i max otpora koji osoba B moze pruziti -kasnije odnos suptrakcije Kolins & Rajven : -moc = potencijalni uticaj osobe P na osobu Q ( dolazi do promene u y stanju osobe Q ) -ne govorimo samo o uticaju jedne osobe na drugu, vec i o odnosu grupe prema pojedincu ili grupe prema drugoj grupi - centri moci = grupe, podgrupe i pojedinci koji imaju mogucnost uticaja ( distribucija, raspodela moci )

tipovi moci : a) - odnos medju pojedincima - odnos medju grupama b) -formalna ( uz odredjen polozaj ide moc odredjenog obima i dometa ) -neformalna ( prizilazi iz licnih karakteristika osoba, ne iz polozaja ) c) na osnovu izvora ili sredstava moci : 1. moc nagradjivanja = mogucnost osobe O da osigura neku korist ili neko zadovoljstvo za osobu P ( npr. licni dohodak, manifestovaje naklonosti, ) 2. moc prisile = procena osobe P da ce je osoba O kazniti ako se ne povinuje njenom zahtevu - ovo nisu razliciti oblici iste vrste moci, vec razlicite vrste moci! ( stav os obe P prema osobi O je drugaciji zavisno da li ona koristi nagradu ili kaznu ) -zajednicko : upravljanje sudbinom drugih osoba -prisilom se kontrolise spoljasnje ponasaje ( ponasaje koje se kazjava se samo prikriva, a ne dolazi do trajnog usvajanja zeljenog ponasanja ) 3. referentna moc = pozitivan odnos osobe P prema osobi O ( ili odredjeni ponasaju osobe O ) temelji se na identifikaciji -# referentna f-ja grupe -negativan referentan uticaj = P sebe smatra razlicitom od O, ili je ne voli pa es ponasa suprotno njenom ponasanju 4. strucnjacka moc = ocena osobe P da osoba O poseduje znanje znacajno za zadatak / aktivnosti P -ne zavisi samo od kolicine znanja, vec i od nacina na koji O iznosi svoje struc no znanje 5. legitimna moc = od strane osobe P prihvaceno i priznato pravo osobe O da odredjuje nacin njenog ponasanja -najvazniji osnov moci u organizacijama! -sa leg. moci su povezane : a) moc zavisnosti = pravo nekoga u nevolji, ko zavisi o dpomoci drugog, da pomoc trazi b) moc obavezivanja = ako P vise puta ucini uslugu O, O ce se osecati obaveznim da kasnije ucini sta P bude od nje trazila c) moc experimentatora 6. moc informisanosti = uticanje na druge na osnovu obavestenosti ( bitna ubedljivost, argumentovanost podataka )

-dejstvo razlicitih vrsta moci nije aditivno, vec inerakciono! ( primena jedne v rste moci moze znacajno da pojaca dejstvo druge vrste moci, ili da ga znacajno smanji ) posledice koriscenja moci : 1. primarni efekti = primenom moci se ostvaruje nek apromena ponasaja, ali sa prestankom primene prestaje i promena 2. sekundarni efekti = kada posle ponavljane primene moci zeljeno ponasanje ostaje trajno -teznja za moci ( izvori ) : 1. poreba za samostalnoscu i nezavisnoscu 2. zelja za moci sama po sebi KOMUNIKACIONA STRUKTURA -komunikacija = prenosenje informacija posredstvom znakova ( najcesce verbalnih ) -komunikaciona struktura = kanali kojima teku informacije, njihov pravac, obi mi sadrzaj tipovi komunikacione mreze : 1. krug neposredna komunikacija samo sa dva susedna clana 2. lanac 3. slovo Y centralizovane 4. tocak 5. poprecni krug6. mreza potpune povezanosti decentralizovane Sho : centralizovane i decentralizovane komunikacione mreze -jednostavni zadaci ( prosto sabiranje informacija ) -slozeni zadaci ( traze obradu odataka ) 1. u centralizovanim mrezama brze se resavaju jednostavni zadaci, a u decentralizovanim slozeni 2. u centralizovanim mrezama pravi se vise gresaka kada su zadaci slozeni, a u decentralizovanim kada su jednostavni 3. u decentralizovanim mrezama se prenosi vise poruka i veca je aktivnost clanova, bez obzira na tezinu zadatka 4. u decentralizovanim mrezama vece je zadovoljstvo clanova

VODJSTVO ( istaknut uticaj jednog ili vise pojedinaca na ostale clanove grupe ) -vodjstvo = pojava u celini -vodja = osoba koja iam posebnu ulogu u grupi -rukovodjenje = osnovne aktivnosti vodje Votson : 1. demokratske vodje 2. autoritativne vodje -harizmaticne v. -v. na osnovu tradicije -v. koje koriste silu definicije vodje : Dzib : 1. osoba koja ima dominantan polozaj u grupi, koji joj omogucava da deluje na ponasanje ostalih clanova 2. osoba koja predstavlja centralnu figuru za clanove grupe ( ja-ideal ) 3. osoba sa najpozitivnijim sociometrijskim statusom 4. osoba koja utice na druge ( nepodesna definicija ) 5. osoba ciji se uticaj dobrovoljno prihvata ( # staresina ) 6. osoba koja utice na sintalitet grupe ( specificnost grupe ) 7. osoba koja se angazuje u aktivnostima vodje + 8. osoba koaj poseduje odredjene osobine licnosti koje karakterisu svakog vodju i samo vodju odlike vodje u sruktuiranim grupama : 1. poseban polozaj u strukturi grupe 2. uticaj na clanove grupe i grupu u celini 3. rukovodjenje vrste vodja : -naki autori smatraju vodjom samo onog clana grupe ciji se uticaj dobrovoljno i spontano prihvata -vodja # staresina ( polozaj mu je dodeljen ) -formalne i neformalne vodje

-razlikuje se vodjstvo u malim grupama i organizacijama ( u org. uvek veci broj vodja razlicitog stepena moci ) -postavljene, izabrane i u grupi iznikle vodje -demokratske i autokratske vodje uslovi koji podsticu pojavu vodje : 1. porast broja clanova grupe 2. problemi u funkcionisaju grupe ( opasnost za opstanak grupe ) Kac &Kan : -u organizacijama vodje su neophodne! ( 4 razloga ) : 1. nepotpuni propisi o organizovanju organizacija 2. uslovi u kojima organizacija funkcionise se menjaju 3. interna dinamika ( org. se menja i prilagodjava ) 4. promenjivost potreba i motiva clanova teorije o vodjstvu : 1. vodjstvo zavisi od odredjenih karakteristika licnosti ( uglavnom su urodjene, mada neke mogu bit ii stecene ) - za : Karlajl

a) pojedinci koji imaju spoljasnje uslove da postanu vodje, a to nikada ne postanu ili nisu uspesni b) pojedinci koji se u svim sredinama i situacijama namecu kao vodje 2. vrsta zadataka i uslovi sredine odredjuju vodju ( vodja postaje onaj ko se ponasa kako to uslovi zahtevaju ) 3. interakcione teorije : uslovi sredine + crte licnosti ( Dzib ) 4. transakciona teorija : vodjstvo kao dvosmerni transakcioni proces ( vodja utice na clanove i obrnuto ) Holender -u autokratskom rukovodjenju transakcija je ogranicena, dok je u demokratskom izrazena! licnost i situacija kao determinante vodjstva : a) crte licnosti -2 postupka : 1. testovima licnosti ispituju se crte licnosti svih clanova grupe, pa se poredi sa crtama licnosti vodje grupe 2. LGD postupak ( grupna diskusija bez vodje ) grupi se zada da resi neki problem i posmatra se ponasanje svih, a posebno onog ko stice polozaj vodje -pokusaj generalizacije crta licnosti vodje : inteligentan, extravertiran, inici jativan,

-diskusione grupe : kolicina verbalnog ucesca odredjuje vodju ( bitan kvantitet, a ne kvalitet izgovorenog! ) -Man : superiornost inteligencije, samopouzdanje, fleksibilnost, dominantnost, extravertnost, interpersonalna osetljivost, manja konzervativnost ( osobine vodj e) b) situacioni faktori -svaki od clanova grupe moze da bude vodja, a da li ce to postati zavisi od sticaja okolnosti, pri cemu licne karakteristike nisu vazne 1. zauzimanje polozaja vodje ( onaj ko postane vodja menja svoje ponasanje, a te promene dovode i do razvoja karakteristika koje se navode kao osobine vodje) 2. vrsta grupe ( razlikuju se vodje u formalnim i neformalnim grupama ) 3. velicina grupe ( u sasvim maloj grupi vodja i nije neophodan ) 4. sastav i karakteristike grupe 5. ciljevi grupe 6. nacionalna i regionalna pripadnost 7. poklapanje politickih stavova sa vlascu AKTIVNOSTI I F-JE RUKOVODJENJA aktivnosti : Kako ispitati? -2 postupka : 1. traziti od clanova grupe i vodje da opisu sta sve vodja treba da radi 2. sisitematsko neposredno posmatranje -ustanovljene 2 oblasti ponasanja : 1. dijagnoza i interpretacija ponasanja 2. pokretanje aktivnosti koju situacija zahteva ( imenovani vodja kao koordinato r aktivnosti, a izabrani vodja vrsi razne poslove nastojeci da bude prihvacen ) Hemfil : aktivnosti ( dimenzije ponasanja vodje ) -inicijacija - dominacija -interakcija sa clanstvom - rekognicija -integracija - reprezentacija - organizacija - produkcija -komunikacija 2 osnovne f-je rukovodjenja : ( isto sto i 2 osnovne f-j e grupe ) Halpin & Vajner : -faktorskom analizom utvrdili 4 osnovna faktora na koje je moguce svesti brojne aktivnosti vodje 1. vodjenje racuna o ljudima

2. iniciranje strukture ( utvrdjivanje oslova i zadataka koj etreba izvrsiti ) 3. naglasavanje produkcije (podsticanje na izvrsavanje zadataka i ostvarivanje ciljeva grupe ) 4. osetljivost ( pazljiv odnos prema clanovima ) -2 osnovna faktora : 1. aktivnosti u kojima dolazi do izrazaja vodjenje racuna o ljudima 2. organizovanje izvrsenja zadataka i ostvarenja ciljeva -2 vrste vodja u malim grupama : 1. specijalista za zadatak ( ima najvise ideja i doprinosi resavanju problema o kome se diskutuje ) 2. socijalno-emocionalni specijalista ( zasluzan za odrzavanje dobre atmosphere u grupi ) -2 osnovene f-je rukovodjenja odgovaraju dvema osnovnim f-jama grupe : 1. izvrasavanje zadataka i ostvarivanje ciljeva 2. odrzanje grupe i njeno funkcionisajne kao grupe rukovodjenje organizacijom : -neposredni rukovodioci ( vodje prve linije ) i tzv. visi rukovodioci Kac & Kan : -3 bazicna tipa rukovodstva : 1. karakteristicno uvodjenje strukturalnih promena ( rukovodioci najviseg nivoa ) 2. interpolacija strukture ( razrada i dopuna postojece strukture ) 3. koriscenje formalno predvidjene strukture -2 dimenzije ponasanja vodje : 1. kognitivna dimenzija ( karakterise je sistemska perspektiva ) -vodjenje racuna o buducnosti organizacije kao sistema -glavna aktivnost je razvijanje podsistema -primena propisanih nacina delovanja 2. afektivna dimenzija -nastojanje da se odrzi poverenje u vodjstvo, harizmatican odnos prema vodji - odrzavanje dobrih odnosa sa ljudima -korektnost u odnosima, bez privilegovanih clanova nacini rukovodjenja : 1. demokratsko rukovodjenje : ukljucivanje clanova u planiranje zadataka, podsticanje samostalnosti, uvazavanje potreba clanova, . 2. autokratsko : centralna i dominantna uloga vodje, naglasavanje poslusnosti, razvijanje ugrozenosti i nesigurnosti clanova, .

a) paternalizam odnos slican odnosu oca patrijarhalne porodice i njenih clanova b) tehnika prodaje vlast vodja obezbedjuje demagogijom uspesno rukovodjenje : -Levin : demokratsko r. stvara najbolju atmosferu -Sho, Moris, Rajmer : autokratsko -drugi autori : nema razlike u efikasnosti Kac &Kan : -dobar poslovodja : 1. ostvarivanje uloge vodje 2. nenametljiv i umeren nadzor 3. orjentacija na zaposlene FIDLEROV MODEL EFEKTIVNOSTI RUKOVODJENJA -vodja = pojedinac koji usmerava i koordinira aktivnosti grupe vazne za ostvarenje njenog zadatka -efektivnost = produktivnost grupe -nacin rukovodjenja vidi se kroz odnos vodje prema clanovima grupe ( kako opaza najboljeg, a kako najslabijeg clana grupe? ) -vazno biti strpljiv i obazriv i sa najslabijim radnicima -ASO = ocena najboljeg ocena najslabijeg -LPC ( last perfered coworker ) -korelacija ASO i LPC veoma visoka ( 0.70 0.93 ), pa koristi samo LPC -vodje sa visokim LPC ponasaju se demokratski ( permisivni, nedirektivni nacin rukovodjenja ) i imaju veci ucinak -vodje sa niskim LPC ponasaju se kao autokratske i na zadatak orjentisane vodje ( direktivan nacin rukovodjenja ) situacione varijable od koih zavisi da li ce rukovodjenje biti tesko ili lako : 1. afektivni odnosi medju clanovima 2. struktuiranost zadatka 3. stepen moci kojom vodja raspolaze -kada su navedeni uslovi izrazito jako ili izrazito slabo izrazeni, uspesnije je nepermisivno i na efekat na poslu usmereno rukovodjenje -kada su srednje razvijeni, uspesnije je permisivno i na ljude usmereno rukovodjenje -kritika :

1. trebalo proveriti dejstvo jos nekih relevantnih situacionih varijabli ( npr. dejstvo teskoca, motivisanost , ) 2. ima stanja u kojima ovaj model ne vazi ( slucajevi izrazitog neprijateljstva ) GRUPNA DINAMIKA -grupa je dinamicki sistem ( promene u jednom delu izazivaju promene u ostalim delovima ) -Levin : izucavanje grupe nazvao grupnom dinamikom ( promene i procesi u grupi su predmet y interesovanja za grupu ) -grupna dinamika = proucavanje grupnih procesa, aktivnosti i promena koje se odvijaju u grupi i na osnovu kojih grupa postoji i deluje procesi u grupi : 1. koji dovode do trajnih promena u karakteristikama clanova grupe ( efekti socijalizacije ) 2. koji dovode do privremenih promena u ponasanju pojedinaca, u odnosima medju njima, u izvrsenju grupnih zadataka 2 osnovne odlike grupe : 1. grupna struktura 2. grupne norme -socijalne norme ( opste-drustvene ) karakteristicni, ocekivani ili zahtevani oblici ponasanja koji se odnose na velike drus. grupe -grupne norme pravilnosti ponasanja koje vaze za clanove malih grupa i organizacija -soc. norme su zajednicke za sve clanove nekog drustva, grupne norme sudelom zaj ednicke delom razlicite u razlicitim grupama! -soc. norme su siri pojam od grupnih normi -uloge su grupne neorme! ( to je ocekivano i prihvaceno ponasanje koje se vezuje za odredjene polozaje ) formiranje grupnih normi : Sherif : konvergencija kao put formiranja grupnih normi! -konvergencija = priblizavanje tokom boravka u grupi i tokom interakcije, u pocetku razlicitih stavova, i prihvatanje slicnih stavova i ocena 3 nacina formiranja grupnih normi : 1. na osnovu prvo fixiranih, a potom prihvacenih pravila ponasanja 2. tokom boravka u grupi dogovorena pravila ponasanja 3. bez svesnog plana, uzajamnim uticajem i konvergencijom

KONFORMIRANJE ( prihvatanje ponasanja grupe ili vecine, zato sto grupa takvo ponasanje zahteva ocekuje ili zato sto ga naprosto reprezentuje kao nacin ponasanja ) -nezavisno ponasanje stvarna suprotnost konformistickom ponasanju ( samostalno odlucujemo na osnovu raspolozivih podataka, a ne na osnovu pritiska grupe ) -antikonformizam ponasanje koje proizilazi iz negativnog odnosa prema svakoj vrsti grupne norme ( bila ona opravdana ili ne ) Dojch & Dzerard : 1. normativni socijalni uticaj konformiranje zato sto to grupa zahteva -prakticno konformiranje ( Krech ) 2. informacioni socijalni uticaj grupno ponasanje kao orjentacija za vlastito ponasanje -pravo konformirajne ( Krech ) -konformiranje je vrsta soc. ucenja -karakteristike : 1. izvor promene ponasanja je ponasanje vecine, referentne grupe 2. do promene dolazi jer to grupa ocekuje ili zahteva 3. promene u ponasanju su uvek u pravcu grupnog ponasanja Ashova istrazivanja konformiranja : -standardna linija i linije za uporedjivanje -uticaj neispravnih grupnih sudova na ispitanike je bio znatan -1/3 sudova izmenjena pod pritiskom grupe - ispitanika ostali nezavisni uprkos pritisku -1/3 podlegla je pritisku grupe i pola ili vise ocena -3 kategorije ispitanika koji su podlegli pritisku : 1. oni kod kojih je doslo do poremecaja percepcije 2. izjavili da su videli drugacije nego vecina, ali da smatraju da j eocen aveci ne tacna 3. ostali su uvereni da je njihova procena tacna uprkos sto je razlicita od veci ne

-saopsteno misljenje ( cak i kada ocigledno odstupa od objektivnih podataka ) znacajno utice na ponasanje ljudi, cak i onda kad intimno ne menjaju svoje sudove! 1.) SITUACIONI FAKTORI koji uticu na konformiranje 1. u vezi sa sadrzajem : -nejasni, neodredjeni,nestabilni sadrzaji lakse konformiranje -tezi zadatak, ucestalije konformiranje -visa ocena tudje kompetentnosti, vece konformiranje 2. u vezi sa grupom : -privlacnost grupe i stepen jedinstvenosti -broj clanova ( povecanje do 4 dovodi do veceg konformiranja, ali povecanje iznad 4 ne menja stvar ) -status ( razlicito ponasanje clanova sa visokim i niskim statusom ) 2.) INDIVIDUALNI FAKTORI konformiranja -uzrast -pol -kultura -crte licnosti ( IQ i konformizam negativno koreliraju, kao i samopostovanje i konformizam ) KOOPERACIJA, KOMPETICIJA -kooperacija ( saradnja ) = oblik interakcije gde osobe u interakciji podrzavaju jedna drugu u aktivnostima koje izvode ( ljudi jedan drugom olaksavaju izvodjenje ciljeva ) -kompeticija ( nadmetanje ) = kada neko ulaze napor da postigne vise i bolje nego nek adruga osoba, ili kada to zeli da postigne na stetu druge osobe -suparnistvo ( rivalstvo ) = kontinuirano nastojanje da se postize vise nego neka druga odredjena osoba -konkurencija = trajno nastojanje da se postigne nesto na stetu rugoga izvori kompeticije : 1. teznja za licnom afirmacijom 2. potreba za prestizom 3. motiv za sticanjem imovine - dilema zatvorenika faktori od kojih zavisi da li ce prevladati kooperativnost ili kompetitivnost :

1. reciprocnost ponasanja 2. mogucnost sporazumevanja i komuniciranja 3. pocetna orjentacija 4. uticaj personalnih karakteristika 5. kultura koju su pojedinci usvojili -Maler : kompeticija snazniji motiv, dovodi do veceg ucinka nego kooperacija -Dojch : uticaj kooperacije i kompeticije na socijalne procese posledice kooperacije i kompeticije : ( Dojch ) 1. zamenljivost ponasanja spremnost da prihvatimo ono sto radi neko drugi, a da drugi prihvataju nas posao 2. povezanost sa drugima razvijanje pozitivnih, odnosno negativnih stavova prema drugima 3. prijemcivost spremnost da se prihvati tudji uticaj -kooperacija utice povoljnije od kompeticije na sva 3 spomenuta procesa ( bolja koordinacija napora u ostvarivanju zadataka, veca podela aktivnosti, veci pritis ak da se postignu ciljevi grupe, vise uzajamnog uvazavanja i prijateljskog ophodjenja, vise komuniciranja i razumevanja za tudja shvatanja i ideje, veca produktivnost grupe i pozitivnija evaluacija i grupe i ucinka grupe ) -kompeticija je snazan motivacioni faktor, cesto mocniji od kooperacije ( sredstvo podizanja produktivnosti ) KONFLIKTI -kad tenzija postane intenzivna i kad se nesalaganj emanifestuje u vidljivim i ostrim suprotnostima i sukobima -Dojch : konflikt postoji kad god dodje do inkopatibilne akcije (neuskladjenost, suprotnost akcija koje preduzimaju pojedini clanovi ) indikatori : 1. borba za uticaj na donosenje odluka 2. cesto odbijanje predloga koje neko drugi daje 3. nepriznavanje tudjih zasluga za resenje problema 4. napregnuta i neprijatna atmosfera 5. vise kritikovanja iznetih misljenja i grupne aktivnosti, nego dobronamernog iznosenja predloga klasifikacija : 1. s obzirom na to ko su subjekti konflikta -intrapsihicki konflikti ( konflikt u licnosti ) izvor je sukob motiva i ciljeva

-interpersonalni koji nisu vezani za grupu, konfl. medju licnostima -konflikti vezani za grupu -intergrupni konflikti medju grupama razlicite vrste -intragrupni otvoren sukob medju clanovima grupe u vezi sa grupnim odnosima i procesima 2. s obzirom na sadrzaj konflikta -konflikti interesa -konflikti vrednosti i uverenja -realisticki konflikti imaju izvor u stvarnim, neuskladivim suprotnostima -nerealisticki k. suprotnosti nisu neuskladive i neizbezne ( uslovni konflikt ) -manifestni konfl. sadrzaj oko koga se spori je nebitan, na njega sessamo prenosi stvarni dublji sukob ( pomereni konflikt ) -latentni k. osnovni konflikt destruktivni i konstruktivni konflikti : -destruktivan k. kada konflikt dovodi do trajnih negativnih posledica za pojedince ili za grupe, trajno ometaju funkcionisanje grupe ili cak ugrozavaju njeno odrzanje -grupe i organizacije su dinamicke zajednice, njima su potrebne promene koje ce doprineti njihovom boljem funkcionisanju, a te promene su uglavnom pracene konfliktima -konflikti disfunkcionalni za dati nacin funkcionisanja grupe, mogu biti funkcionalni za njen dalji razvoj ( sprecavaju stagnaciju, revidiranje grupnih normi) -bihejvioristi, gestalt, psihoanaliza : apsolutna destruktivnost i nenormalnost svakog konflikta, svaki konflikt negativna pojava -dijalekticko shvatanje : znacaj konflikta za razvitak i napredak dejstvo konflikta u grupi : -interpersonalni k. izmedju pojedinaca, koji po prirodi nisu grupni ( nisu vezan i za ciljeve i zadatke grupe ili za polozaj, vec nastaju usled inkopatibilnosti osoba koje se, radeci u istoj grupi, neizbezno srecu, ne trpe se i sukobljavaju ) -intragrupni k. zavise od kohezivnosti grupe -2 glavne vrste organizacionih konflikata : 1. horizontalni organizacioni konflikt sukob dela organizacije koji se bavi planiranjem proizvodnje i onog dela koji proizvodi i koji bi trebao da menja svo j nacin proizvodnje 2. vertikalni ( hijerarhijski ) konflikt nacini resavanja konflikata : 1. glasanje prihvata se resenje za koje je vecina -nije uvek izraz stvarnog stava svih koji su se izjasnili

-konflikt i posle glasanja ostaje neresen, jer manjina i dalje zadrzava svoj sta v 2. pregovaranje i dogovaranje svaka strana popusta i odrice se nekih svojih prvobitno postavljenih zahteva 3. postepeni reciprocni ustupci ( Ozgud ) jedna strana ucini izvesnu koncesiju, pa se moze ocekivati da i druga strana reaguje popustanjem u svojim pretenzijama 4. nalazenje nadredjenih ciljeva ( Sherif ) zajednicki cilj koji ce obema stranama doneti korist PREGOVARANJE -kada su interesi strana medju kojima postoji spor delimicno zajednicki, a delimicno suprotni strategije : 1. diskusija licem u lice 2. ubedjivanje -jace dejstvo imaju argumenti izneti na pocetku i pri kraju izlaganja, nego oni koji se iznose posto diskusija jos traje ili se produzava -cesto deluje ubedljivo iznosenje nekih podataka na vlastitu stetu, i priznanje da postoje slabe tacke u vlastitoj poziciji 3. obmanjivanje ( blefiranje ) -iznosenje laznih podataka i argumenata u korist svoje pozicije -efekat zavisi od toga koliko partneri jedan drugog znaju 4. pretnja 5. obecavanje 6. razne taktike ustupaka Dojch : faktori od koji zavisi da li ce doci do kompromisa : -priroda konflikta -intenzitet konflikta -procena mogucnosti i izgleda za sporazumevanje -uzjamno poverenje -karakteristike osoba u konfliktu -najefikasniji nacin pregovaranja je reagovanje na tudji ustupak jednakimvlastit im ustupkom! Adams : -treba voditi racuna i o karakteristikama organizacije u cije ime pregovaraci istupaju i osobama koje su u tim organizacijama mocne i uticajne ( od toga zavise norme za pregovore ) KOALICIJE

-udruzivanje dva ili vise clanova, ili dve ili vise podgrupa u okviru neke grupe , a sa namerom da oni koji se udruzuju postignu cilj koji bez udruzivanja ne bi mogl i postici, i koji se razlikuje od ciljeva ostalih clanova grupe -do koalicije dolazi kada postoji konflikt uslovi da bi smo mogli govoriti o koaliciji : 1. najmanje 3 osobe ili 3 podgrupe sa razlicitim shvatanjima o tome kako resiti problem 2. najmanje 2 osobe ili 2 podgrupe se udruzuju i deluju protiv ostalih 3. njihova zajednicka akcija za svaku od udruzenih snaga pruza korist koju ni jedna da je delovala sama ne bi postigla teorije formiranja koalicije : 1. teorija minimalnih izvora u koaliciju ce uci one osobe koje poseduju najmanje izvora, ali udruzeni mogu da postignu potrebnu premoc ( udruzice se oni sa najmanje sredstava 2. teorija najmanje moci udruzili bi se oni koiji su s obzirom na moc najslabiji , a udruzeni mogu postici vecinu i premoc i iskljuciti mocnije od sebe 3. antikompetitivna teorija glavna tendencija je da se u grupi odrze dobri odnosi ( udruzice se oni koji su najvise spremni na saradnju ) 4. teorija konfuzije ko ce uci u koaliciju zavisi od slucajnih uslova GRUPNO RESAVANJE PROBLEMA I DONOSENJE ODLUKA U GRUPI -socijalni uticaj = uticaj drugih osoba na ocene i sudove, na osecanja i motivaciju, na postupke i na ponasanje uopste -socijalna facilitacija ( nije posledica postojanja grupe, ni grupni efekat, iza zvana je prostim prisustvom drugih osoba ) Behtjerev : uticaj grupne situacije, iznetih sudova i ocena clanova grupe na individualne ocene i sudove svakog od pojedinih clanova -svi rezultati posle razmatranja u grupi su bolji : povecava se broj tacno registrovanih detalja, uocava se vise tacnih konstatacija slicnosti i razlicitos ti, vise tacnih matematickih resenja, tacnij eprocene trajanja prezentovanih vremenskih intervala, -grupno resavanje problema je uspesnije od individualnog! grupno resavanje problema # grupno odlucivanje -grupno resavanje problema na osnovu grupne diskusije donet stav grupe kako da se resi neko pitanje koje je moguce neposredno verifikovati kao objektivno tacno ili netacno, moguce objektivno proveriti resenje

-grupno odlucivanje interakcija clanova grupe koja rezultira u zakljucku cele grupe i u ime grupe grupna diskusija i menjanje ponasanja : Levin : akcioni experiment ( menjanje navika u ishrani ) -na grupno odlucivanje treba gledati kao na sredstvo u sprovodjenju socijalnih promena -pretpostavka da ce grupna diskusija biti odlucujuci faktor za menjanje ponasanja, konkretno za menjanje stavova donosenje odluke u grupi : -razlozi za lakse menjanje ponasanja grupnom diskusijom nego kada osobe nisu u grupi : 1. aktivno ucestvovanje clanova u grupi, pa se tako javlja postepeno slabljenje argumenata za staro i postepeno prihvatanje argumenata za novo ponasanje 2. nase odluke su rezultat konstelacije citavog sisitema motiva, a ne samo jednog motiva 3. clanovi grupe uocavaju da se postojece norme i standardi dovode u pitanje i od strane drugih clanova Levin : teorija polja -nasi stavovi predstavljaju kvazistabilnu ravnotezu ( rezultanta su vise snaga koje deluju istovremeno snaga za stav i snaga protiv njega ) -menjanje ponasanja ostvaruje se menjanjem snaga -da bi doslo do promene ponasanja, treba snage za novo ponasanje ucinitijacim od snaga za staro! - 2 su nacina za to : 1. dodavanjem snaga za nov nacin ponasanja 2. slabljenjem snaga koje odrzavaju stari nacin ponasanja Edit Benet Pelc : u Levinovim ogledima 4 faktora su mogla da dovedu do promene ponasanja 1. grupna diskusija 2. javno izjasnjavanje 3. visok stepen saglasnosti 4. donosenje odluke -u Levinovim istrazivanjima odluku je svaki clan donosio za sebe, ali ju jedonos io u grupnoj situaciji ( u situaciji gde se prethodno u grupi raspravljalo o sadrzaju odluke, a individualna odluka saopstavana javno ) -nije se radilo o grupnom odlucivanju, ali je postojalo donosenje odluke ugrupi

OGRANICENA RACIONALNOST DONOSENJA ODLUKA -pri donosenju odluka ljudska racionalnost je ogranicena i uslovljena karakteristikama organizacije i sirom sredinom -na proces odlucivanja uticu i mnogi y faktori : motivi, zelje i ocekivanja, preferencije i predrasude, raspolozenja i druga emocionalna stanja Kac &Kan : 7 razloga zbog kojih proces misljenja moze dovesti do pogresnih sudova 1. odredjenost misljenja polozajem u soc. prostoru sredina i vreme u ko zivimo 2. identifikacija sa raznim grupama koje postaju referentne 3. projektovanje vlastitih stavova i vrednosti 4. globalno i neizdiferencirano misljenje 5. dihotomizirano misljenje sve se vidi i ocenjuje ili kao dobro ili kao rdjavo 6. kognitivna kratkovidost uzima se u obzir samo ono sto je neposredno uocljivo 7. uproscenost pojmova o uzrocnosti cesce nego je to opravdano, uzrok problemima se pronalazi u licnosti -kada pojedinci donose odluke, retko biraju strstegiju optimalne odluke -tzv. suboptimalno resenje = resenje koje je slabije od najboljeg, pri kome se naglasava vrednost jednog od ciljeva i razmatra mogucnost njegovog postizanja, a zanemaruju se ostali ciljevi organizacije -karakteristike : 1. zadovoljava se time da se resenjem osigura samo ogranicen broj zahteva 2. ogranicen broj razmatranih alternativa, svaka alternativa se pri odlucivanju proverava onako kako se pojavi, i prva koja zadovoljava minimalne zahteve se prihvata bez traganja za daljim resenjem 3. proveravanje alternativa je ograniceno samo jednom i to slucajnim redom 4. gleda se samo da li je resenje ispod ili iznad granice minimalnih zahteva GRUPNO ODLUCIVANJE I STEPEN RIZICNOSTI -cim se cilj teze postize, njegovo ostvarenje predstavlja veci uspeh, ali je istovremeno i veca verovatnoca da se cilj ne postize ( izlazemo se vecem riziku ) -Stoner : C.D.Q. ( Choice Dilemmas Questionaire ) upitnik izbora u dilemama -veca rizicnost grupnih odluka nego individualnih ( polazna pretpostavka je bila suprotna ! ) - objasnjenja promene stepena rizicnosti : 1. uloga vodje oni koji se zalazu za majrizicnija resenja, najubedljiviji su u s vom izlaganju i samim tim najuticajniji 2. podela odgovornosti za moguci neuspeh

3. rizikovanje u kulturama u koijma je obavljeno istrazivanje predstavlja drustvenu vrednost ( Braun ) 4. polarizacija uverenja kao efekat grupne diskusije -Miler : treba se cuvati teorijskog sovinizma shvatanje da za neku pojavu postoji samo jedno objasnjenje, i to ono koje autor koji ga iznosi prihvati - teorijski oportunizam prihvata se postojanje brojnih razliga i opravdanost svih ponudjenih objasnjenja 5. delovanjem drustvenih vrednosti 6 difuzijom i smanjenjem osecanja odgovornosti u grupi Braun : grupna odluka manje rizicna od individualne kada je rec o zivotu ismrti i egzistenciji dece i porodice! PRITISAK KA UNIFORMNOSTI uslovi : 1. visoka kohezivnost grupe 2. izolovanost grupe od svakog misljenja i svih argumenata van vlastite grupe 3. direktivno rukovodjenje 4. nepostojanje razradjenog sistematskog postupka odlucivanja 5. strah da bi svaki izraz neslaganja izazvao neodobravanje 6. uveravanje samih sebe da je malo izgleda da se moze naci bolje resenje od onoga za koje se zalazu vodje i istaknuti clanovi grupe -pristrasna selekcija argumenata -neobjektivna interpretacija mogucih posledica razmatranih resenja -prenaglasavaju se pozitivne posledice alternative koja se zeli, a neosnovano umanjuju negativne Denis : simptomi defektnog odlucivanja 1. nepotpun pregled alternativa 2. nepotpun pregled ciljeva koji se odlukom zele postici 3. propust da se ispita mogucnost stete od preferiranog izbora 4. nedovoljno traganje za informacijama koje bi trebalo uzeti u obzir pri odlucivanju 5. selekcija raspolozivih informacija na osnovu predrasuda 6. propust da se pazljivo procene alternative 7. nepostojanje plana postupka u odlucivanju uskladjenog uslovima u kojima se donosi odluka PREDNOST GRUPNOG ODLUCIVANJA 1. dopunjuju se i povezuju znanja i sposobnosti veceg broja pojedinaca 2. pojacana motivacija u grupi

3. razlicitost pristupa, razliciti uglovi gledanja 4. cvrsce angazovanje svih koji su ucestvovali u donosenju odluke da se grupna odluka realizuje 5. davanje mogucnosti da clanovi grupe ucestvujuci u donosenju odluka zadovolje vazne ljudske potrebe za aktivnoscu i potvrdjivanjem sebe kao angazovane i drustveno vazne i korisne licnosti 6. osecanje zadovoljstva u tome sto mi sami donosimo odluku o tome kako cemo se ponasati ( odluka nije nametnuta ) to nas cini sigurnijim u sebe i zadovoljnijim poslom koji obavljamo kritika : donosenje nerealnih i pogresnih odluka

Rot Osnovi socijalne psihologije kolokvijum III ( 66 213.) PROCESI SOCIJALIZACIJE -ljudska jedinka socijalizacijom stice ogroman fond znanja, navika i vestina, razvija cesto veoma slozene osobine i sposobnosti, i stice sve one kvalitete kojima se razlikuje od drugih zivih bica 2 grupe efekata socijalizacije : 1. formiranje osobina i nacina ponasanja vaznih za zivot i funkcionisaje u drust vu 2. razvitak od bioloske jedinke u licnost sa mnogim klarakteristikama zajednicki m za sve ljude, ali i sa svojim specificnim osobinama -antropolozi dali jedan od prvih podsticaja za sistematsko izucavanje socijalizacije ( socijalizacija = mehanizam putem koga su zahtevi kultura prenoseni na pojedince, clanove odredjene kulturne zajednice ) -izucavanje nacina podizanja dece -problem socijalizacije obuhvata i psiholoske cinioce ( zasto i kako covek manifestuje odredjene oblike ponasanja? kako dolazi do odredjenih osecanja, sudova, motiva, stavova ili crta licnosti? ) pojam socijalizacije : 1. uza definicija ( sociolozi i antropolozi ) : naglasava vaznost socijalizacije za osposobljavanje jedinke za drustveni zivot - ovakve def. su preuske -izjednacava pojam konformiranja i pojam socijalizacije -rezultat soc. bi uvek bio formiranje drustveno pozitivnih socijalnih osobina, a to nije slucaj 2. sira definicija ( psiholozi ) : vaznost socijalizacije za formiranje licnosti -Rot : socijalizacija = proces socijalnog ucenja kojim jedinka stice socijalno relevantne oblike ponasanja i formira se kao licnost sa svojim specificnim karakteristikama -kulturalizacija ( akulturacija ) = usvajanje odredjenog sadrzaja neke kulture -pojam soc. je siri pojam ( oznacava proces nastajanja ljudskog socijalnog bica ) problemi socijalizacije : 1. procesi socijalizacije vrste i oblici ucenja putem kojih se ostvaruje socijalizacija 2. izvori i agensi socijalizacije porodica, skola, masovni mediji 3. efekti socijalizacije stavovi i vrednosti

metode istrazivanaj u soc. y : 1. sistematsko experimentalno istrazivanje 2. sis. neexperimentalno istrzivanje TEORIJE SOCIJALIZACIJE : A) S - R TEORIJE ( BIHEJVIORISTICKE TEORIJE ) -do ucenja dolazi na osnovu stvaranja veza izmedju drazi i odgovora, a putem asocijacija -svako ucenje je ucenje uslovljavanjem -postoje razlike u shvatanju koij su mehanizmi uslovljavanja: 1. Pavlovljev princip uslovljavanja povezivanje UD i BR -mehanicka asocijativna veza po dodiru 2. princip instrumentalnog uslovljavanja - redukcija tenzije je osnovni pokretac ucenja -vaznost spoljnjeg potkrepljenja ( nagrade i kazne ) i tzv. medijacionih varijab li (ocekivanje nagrade ) 3. Bandura teorija opservacionog uslovljavanja -na osnovu posmatranja tudjeg ponasanja i efekata tog ponasanja zamerka: -zanemarivanje znacaja razvoja i razvojnih stadija -na svim uzrastima istim principima ucenja objasnjavaju sve pojave socijalizacij e B) KOGNITIVNE RAZVOJNE TEORIJE -isticu znacaj maturacije i razvitka ( Gezel ) -vaznost iskustva i sredinskih ( posebno socijalnih ) faktora 1. Pijaze 4 faze u razvoju inteligencije ( SM, PO, KO, FO ) -kognitivne strukture se razlikuju, i na razlicitim uzrastima postoje razlike u mogucnostima i nacinima shvatanja -razvitak moralne svesti i proces soc. zavise od kognitivnih f-ja ( dete na odredjenom uzrastu ne moze da shvati i prihvati sve zahteve okoline ) -postoji interakcija izmedju jedinke i sredine, a ne samo uticaj sredine na jedi nku 2. Kolberg SOCIJALNO UCENJE ( ucenje pri kome vaznu ulogu imaju socijalni faktori, pre svega druge osobe ) -3 glavne vrste : ucenje uslovljavanjem ( klasicno, instrumentalno, opservaciono), ucenje po modelu, ucenje uvidjanjem 1.a ) KLASICNO USLOVLJAVANJE -asocijacija po dodiru ( stvaranje asocijativne veze izmedju jedne fizicke drazi S i reakcije organizma R, stvaranje tzv. S - R veze ) -Voston : uslovni refleks kao osnovna jedinica ucenja i ponasanja

-F. Olport : na tom principu dete uci da govori ( Na odredjenom stupnju razvoja ono refleksno pocinje da proizvodi glasove i kombinacije glasova. Kad se uz odredjene, slucajno proizvedene glasove, pojavi nek areakcija odraslih, i ova veza odredjen broh puta ponovi, stvorice se odredjena veza izmedju glasova i objekta ) -ucenje deteta da se suzdrzi od reakcija koje drustvo smatra nepozeljnim( npr. i spoljavanje agresivnosti ) -ucenje deteta na cistocu -Ajzenk : uzrok suzdrzavanja od nepozeljnog ponasanja je asocijacijom uspostavljena veza izmedju autonomne reakcije koja izaziva neprijatnost i nezeljenog ponasanja ( a ne to sto dete postize nesto sto zeli i to mu donosi nagradu ) -formiranje tzv. moralne svesti i moralno ponasanje se mogu objasniti klasicnim uslovljavanjem -ako se kod deteta deluje sa kaznom neposredno posle pocinjenog zabranjenog akta ( i to praktikuje dovoljno cesto i dovoljno rano ) vec pomisao na zabranjen i akt izazvace slicnu autonomnu reakciju, formirace se unutrasnji policajac (stvara se unutrasnji otpor da se cini sto je zabranjeno ) 1.b) INSTRUMENTALNO USLOVLJAVANJE -uci se zbog toga sto se tim novim stecenim oblikom ponasanja postize neki cilj, njime se moze zadovoljiti neka potreba ( a ne zato sto postoji ponavljanje m uspostavljena veza ) -Tornadajk : zakon efekta organizam brze uci one reakcije kojima dolazi do zadovoljenja potreba, koje imaju odredjeni efekat ( da bi doslo do ucenja potrebno je da organizam bude motivisan i aktivan, da jedna od njegovih slucajnih reakcija dovede do nagrade, da se nagradjivanje dovoljno puta ponovi ) -Hal : neophodan uslov svakog ucenje je postojenje potrebe ( motiva ) i zadovoljenje te potrebe ( da bi neki oblik ponasanja bio naucen on mora dovesti do redukcije tenzije potkrepljenja ) -Miler & Dolard : teorija imitacije u dijadnoj situaciji u kojoj je ponasanje jednog pojedinca draz ( diskriminativni znak ) za drugog pojedinca ( drugi pojedinac vrsi istu reakciju kao i model, jer ta reakcija i kod njega dovodi do nagrade ) -transfer ucenja : nauceno ponasanje se ne ogranicava na ucvrscenu vezu izmedju savim odredjene D i pozeljnog reagovanja, vec se prosiruje i na mnoge druge slicne situacije -ponasanje koje je drustveno nepozeljno moze, ako se bude nagradjivalo, da se ucvrsti i postane za tog pojedinca karakteristicno -ponasanje kojim je moguce izbeci kaznu ( ne samo ono kojim se postize nagarda ) moze biti instrumentalno ponasanje ( tu imamo ucenje negativnim potkrepljenjem ) -instrumentalnim uslovljavanjem se ostvaruje sticanje novih oblikaponasanja, a k lasicnim uslovaljavanjem ucenje suzdrzavanja odnepozeljnih reakcija !

1.c) OPSERVACIONO ( VIKARIJSKO ) USLOVLJAVANJE -Bandura : ucenje samo na onovu posmatranja tudjeg ponasanja, bez pokusaja da se uvezbava i uci takvo ponasanje, naprosto direktnim podrazavanjem ponasanja nekog modela -takvim ucenjem se sticu i drustveno pozeljni i drustevno nepozeljni oblici ponasanja -vaznu ulogu imaju medijacioni procesi ( predstave ili implicitne verbalne reprezentacije ) -Skiner : sticanje novih oblika ponasanja sukcesivnom aproksimacijom, pri kojoj se potkrepljuju samo one od postojecih reakcija koje su slicne obliku ponasanja za koji se zeli da bude usvojeno ogledi sa sticanjem agresivnog ponasanja : ( Bandura ) -treba razlikovati znanje o nekom ponasanju ( da ono postoji i da je moguce ) od primene tog znanja u sopstvenom reagovanju -daleko vise pokazuju agresivno ponasanje deca koja su gledala film u kome je agresivno ponasanje bilo nagradjeno ili nije imalo nikakvih posledica, nego deca koja su gledala varijantu u kojoj je agresivno ponasanje kaznjavano -agresivno ponasanje vise manifestuju decaci, nego devojcice ( u svim varijantama ) -posmatrano ponasanje postace sopstveno ponasanje tek ako budepotkrepljeno ! -posmatranjem se ne usvajaju samo oblici ponasanja, vec i stavovi, predrasude, -karakteristike modela i razlicite interpersonalne varijable mogu znacajno da uticu na obim, nivo i tip reagovanja koji se sticu takvim opservacionim uslovljavanjem 2. UCENJE PO MODELU -ponasanje koje je steceno na osnovu ugledanja na ponasanje drugih osoba -modeli su cesto samo simbolicki, ikonicki ( slike ) ili verbalna uputstva -cak i kada ne postoji namera da tudje ponasanje bude model, ono cesto postaje takav model ( tv, film, radio ) -Bandura : svi oblici ucenja po modelu predstavljaju u osnovi jedan isti oblik ucenja ( ucenje opservacionim uslovljavanjem ) ovo misljenje nemaju svi autori -3 oblika ucenja po modelu : ucenje identifikacijom, ucenje imitacijom, ucenje ucenjem uloga -Rot : opravdano govoriti o 3 oblika ucenja, ali da li su to zaista 3 zasebne fo rme koje se ne mogu svesti ni na jedno drugo ucenje? -ucenje uloga je jedan slozen postupak u koji je ukljuceno i ucenje uslovljavanjem i ucenje identifikacijom i imitacijom, kao i ucenje uvidjanjem ( ali ne predstavlja autonoman i samostalan nacin ucenja ! ) -vazna uloga motivacionih i emocionalnih faktora kod ucenja identifikacijom! -Masen : imitacija # identifikacija

identifikacija : 1. usvajanje slozenih, integrisanih oblika ponasanja ( do kojih dolazi bez posebnog treninga i bez direktnog nagradjivanja manifestovanog ponasanja ) 2. licna vezanost za model, pozitivan emocionalan odnos prema modelu 3. usvojeni oblici ponasanja su trajni imitacija : 1. usvajanje specificnih oblika ponasanja ( opservaciojom, bez treninga i nagradjivanja ) 2. ne mora da postoji emocionalna vezanost za model 3. usvojen segment ponasanja moze da se upraznjava samo u toku ogranicenog perioda vremena A) UCENJE IDENTIFIKACIJOM : -nije rezultat neposrednog potkrepljivanja i postepenog uvezbavanja, pojavljuju se spontano, bez svesne namere -Frojd : prvi sisitematski ukazao na postojanje takvog ugledanja koje je nazvao identifikacija 2 vrste identifikacije : 1. defanzivna identifikacija -vezuje se za razresenje edipalnog komplexa -strah od kastracije i identifikacija sa ocem ( otac kao super- ego ), cime se smanjuje anxioznost -identifikacija sa agresorom ( agresivna identifikacija ) ili defanzivna ( odbrambena ) identifikacija -razlicita objasnjenja porekla def. identifikacije: 1. Vajting : zelja da se ima polozaj koji ima model ( zavisi sto se nema isti st atus koji ima model ) 2. Kagan : zelja da se ima status drugoga, ali zbog toga sto se uocava da ta osoba ima neke karakteristike koje bi dete zelelo da su njegove 2. anakliticka identifikacija -tzv. razvojna identifikacija -def. identifikacijom nemoguce objasniti socijalizaciju devojcica, jer kod njih ne postoji strah od kastracije -strah devojcice da ne izgubi ljubav majke -postojanje razvojne identif. treba traziti tamo gde postoji trajna vezanost mod ela i subjekta, a ne samo kratkotrajni odnosi ! ( po nekim autorima ) -Maurer : osnova identifikacije lezi u pomoci i podrsci koju roditelji pruzaju detetu ( dete se oseca zavisnim od roditelja i zato se kod njega javlja spremnos t da usvoji nacine ponasanja roditelja koje voli )

-takvo usvajanje ponasanja roditelja mozemo objasniti principom sekundarnog uslovljavanja ( UD se povezuje sa nekom novom D, drugom UD ili sekundarnom UD ) -uloga verbalnog ponasanja : majka tepa detetu, proizvodi odredjene glasove, dete te glasove podrazava, i samo to podrazavanje izaziva u njemu zadovoljstvo jer stvara situaciju sigurnosti ( dete to dozivljava kao prisutnost majke ) empirijska istrazivanja procesa identifikacije : 1. slicnost ponasanja modela i onasanja subjekta u odredjenim globalnimoblicima ponasanja -tesko na osnovu posmatranja globalnog ponasaja utvrditi slicnost izmedju odraslih i dece 2. ispitanici resavaju razlicite testove licnosti, a potom se trazi da oznacekak o bi model odgovarao na iste testove ( broj identicnih odgovora govori o stepenu identifikacije ) -moguce primeniti tek sa decom starijeg uzrasta 3. utvrdjivanje slicnosti u shvatanjima o ulogama, vrednostima i stavovima -tesko uporedjivati stavove i vrednosti odraslih i dece B) UCENJE IMITACIJOM : -tako se objasnjava slicnost u ponasanju clanova pojedinih grupa, zajednica, kao i oupste pojava konformiranja u ljudskom drustvu -Tard : drustvo je u sustini imitacija ( proces imitacije slican je hipnotickom stanju, somnambulizmu ) -instinki kao izvor imitacije ( instinkt za imitacijom ) -MekDugal : deca uspevaju da relativno recizno podrazavaju glasove modela i nauce govor ma koje sredine ( to podrazavanje je moguce objasniti empatijom u cijoj osnovi je automatska motorna mimikrija ) ideja o nekoj akciji sama po sebi podstice -Dzems : ideomotorne aktivnosti na izvrsenje akcije -bihejvioristi : imitaciju objasnjavaju uslovljavanjem ( kritika : tako je nemog uce objasniti sticanje novih reakcija! dete bi tako moglo da nauci samo ono sto na neki nacin vec ima u svom repertoaru ) - objasnjenje imitacije instrumentalnim ( operantnim ) uslovljavanjem : slucajan oblik ponasanja potkrepljivan dovoljan broj puta usvojice se kao vlastiti oblik ponasanja -kao modeli ne deluju samo roditelji, vec i osobe iz detetove sredine, kao i sredstva masovnih komunikacija Posmatranjem ponasanja modela moguce je izazvati inhibitorne idezinhibitorne efe kte! -tamo gde se model suzdrzava od ispoljavanja odredjenih impulsa ( npr. agresivnog ) subjekti izlozeni modelu pokazivace inhibiciju tih impulsa

-tamo gde model manifestuje izrazito nekontrolisano ponasanje subjekat ce manifestovati ne samo to ponasanje, vec i druge oblik edo tada inhibiranog onasanja -do inhibitornih i dezinhibitornih efefkata dolazi na osnovu posmatranja odredjenih oblika ponasanja cak i kada se ne uocavaju posledice takvogponasanja, ali jos vise kada se uocavaju pozitivne posledice! -imitacijom je moguce da dodje do manifestovanja ranije naucenogponasanja, a koj e nije u medjuvremenu manifestovano! Sta utice na stepen imitacije ? 1. posledica koju posmatrano ponasanje modela ima za model -cak i posledice koje se ne mogu neposredno osmotriti, ali o kojima je moguce zakljuciti 2. karakteristike osoba koje posmatraju ponasanje modela -vise ce model podrazavati osobe koje imaju nisko samopouzdanje, koje su vec ranije imale uspeha manifestujuci ponasanje koje je ispoljio model, zavisne osobe, . 3. odredjena emocionalna stanja C) UCENJE UCENJEM ULOGA : -uloga = ocekivano ponasanje vezano uz odredjeni polozaj -karakteristike ucenja uloga : 1. uce se organizovani sistemi ponasanja, a ne specificne reakcije 2. uloge uvek imaju interakcioni karakter 3. uvek su komplementarne sa nekom drugom ulogom faktori koji olaksavaju ( otezavaju ) ucenje uloga : 1. jasnoca o ocekivanom ponasanju koje se vezuje uz odredjenu poziciju 2. saglasnost medju clanovima drustva o tome kakvo se ponasanje vezano uz odredjeni polozaj ocekuje 3. lakse se uci ponasanje vezano za odredjeni polozaj tamo gde se svi slazu da neka osoba zaista ima odredjeni polozaj i ima pravo na takav polozaj 4. ako je shvatanje o ocekivanom ponasanju vezano uz odredjeni polozaj, uskladjeno sa shvatanjem o ponasanju vezanom za komplementarni polozaj, sticanje uloga bice olaksano 5. pervazivnost uloga pojava da se ponasanje vezano ua polozaj manifestuje u velikom broju odnosa i prilika 5. motivisanost da se odredjeno ponasanje vezano uz neki polozaj usvoji

3. UCENJE UVIDJANJEM -Tolman : vaznost kognitivnih elemenata u ucenju ( ucenje nije naprosto S - R veza, ono se sastoji u znanju o odredjenim odnosima izmedju drazi ) zivotinja kada uci prolaz kroz lavirint, uci raspored pojedinih mesta, uci kognitivnu mapu ( uci da ocekuje da ce u odredjenoj situaciji, kad se javi odredjen znak, ako se na odredjeni nacin ponasa, doci do odredjenog cilja ) -Keler : ogledi sa simpanzama -karakteristike : 1. do upeha dolazi naglo, odjednom 2. posto je jednom resen problem, pokusavanje se vise ne ponavlja 3. nadjeno resenje se ne koristi samo u istim, vec i u slicnim situacijama -u osnovi takvog ucenja je prestruktuiranje opazajnog polja -Maurer : vaznost emocionalnog stanja koje on naziva nada ( ocekivanje neke buduce koristi za organizam koji uci ) i nij esamo emocionalno stanje, vec i zamisljanje i zakljucivanje -ucenje uvidjanjem imamo onda kada je uvidjanje relacija sustina ucenja -Pijaze : vaznost visih kognitivnih procesau procesu socijalizacije sticanje moralnog ponasanja ( moralnost se postepeno razvija i prolazi kroz odredjene faze 1. heteronomna moralnost moralno je ono sto mora da se uradi jer to zahtevaju odrasli, nemoralno je ono za sta slede sankcije -objektivni efekat kriterij za ocenjivanje moralnosti 2. autonomna moralnost postupci se ne ocenjuju prema tudjim propisima, vec prema sopstevnim principima ( tek od 9 godina ) -namera kriterij za ocenjivanje moralnosti -Kolberg : razvoj moralnosti traje duze i ide dalje nego sto je to smatrao Pijaz e USLOVI SOCIJALIZACIJE 1. DISKRIMINACIJA I GENERALIZACIJA DRAZI -sticanje sposobnosti da se u odnosu na odredjene drazi ponasa drugacije nego u odnosu na druge drazi ( razlikovanje drazi i razlicito reagovanje na razlicite drazi ) diskriminisanje drazi -naucen oblik ponasanje se po pravilu oupstava, generalizuje ( primenjuje se i u situacijama koje nisu kao ona u kojoj je ponasanje nauceno, nego su samo slicne) 2. INTERNALIZACIJA -inhibicija = uzdrzavanje od manifestovanja impulsa cije manifestovanje drustvo smatra nepozeljnim

-internalizacija = usvajanje odredjenih od drustva zahtevanih principa ponasanja kao stalnih sopstvenih pravila ponasanja, ne usled vanjskog pritiska vec iz unutrasnjih razloga ( internalizacija obuhvata i inhibiciju ) -prvobitno je kontrola ponasanja bila spoljasnja ( nagrada, kazna ) a onda je postepeno postala ponasanje nezavisno od spoljnih sankcija ( jedinka sama manipulise nagradama i kaznama prema sebi ) -jedinka to cini anticipirajuci neku drustven