SOCIO - DEMOGRAFSKA KARAKTERISTIKA UZORKA...osnaìvanje; kao i da se same ène podstaknu na preduzimanje aktivne uloge u procesima koji vode ka unapre|enju uslova ìvota u sre-dinama

Udruènje èna SABOR - INFORMATOR 2013

Udruènje èna Sabor je nastalo 2000. godine u severnoj Mitro-vici na Kosovu. Osnovala ga je grupa od pet èna sa ciljem da pruè pomo} raseljenim i izbeglim licima, samohranim majka-ma, nezaposlenim i socijalno ugroènim ènama kroz obuku o

tradicionalnim zanatima. Prvi projekat je realizovan ve} 2001. godine uz podršku KWI (Kosovo Women Initiative). Prvi treninzi i kursevi za obuku u oblasti malih i srednjih preduze}a i ekonomskog razvoja na severu Koso-va su organizovani upravo u „SABOR-u“ a sve je to ra|eno u cilju pruànja psihosocijalne podrške ènama u rasejanju i njihovog osposobljavanja za po~etak samostalnog posla. Od osnivanja „SABOR“ se tako|e zalagao i za podizanje nivoa svesti o potrebama za udruìvanje èna i stvaranju mogu}nosti za njihovo samoinicijativno uklju~ivanje u nevladin sektor daju}i osnovne smernice i savete za registraciju novih udruènja.

Vremenom se „SABOR“ specijalizovao za kulturne i etno vrednosti i njihovo o~uvanje uz pomo} velike snage i volje velikog broja svojih ~lan-ica, ali pre svega, zahvaljuju}i Milanki Ordi}, svom prvom menadèru, i njenoj upornosti, entuzijazmu i zalaganju da pomogne zajednici i mar-ginalizovanoj grupi èna.

Od 2004. godine situacija i vreme name}u da se „SABOR“ bavi i dru-gim programima van svoje misije, pa organizuje narodnu kuhinju uz pomo} italijanske organizacije CAV. Volonterski sa svojim ~lanicama po~inje sa spremanjem toplih obroka jednom dnevno za 80 najugroènijih lica u severnom delu Mitrovice. Od 2011.g. se zbog gašenja mnogih kole-ktivnih centara prešlo na mese~nu distribuciju hrane, ode}e i lekova u tri neformalna naselja opštine severne Mitrovice za ukupno 65 lica.

Danas je „SABOR“ prepoznatiljiv po svojoj izradi narodnih nošnji i ostalih odevnih predmeta u etno stilu, gde je nekad bilo više, nekad manje zaposlenih, a u ~ije programe su uklju~ivane i osobe sa invaliditetom. „SABOR“ i njene ~lanice su dobitnice sedam nagrada i zahvalnica za u~eš}e na više od 30 me|unarodnih i lokalnih sajmova, festivala i ostalih manifestacija na Kosovu i šire u regionu.

Lokalna zajednica prepoznaje kapacitet i vrednosti ovog udruènja, pa „SABOR“ od 2008. godine ima svoj izlo`beni i prodajni prostor, koji svakodnevno pose}uju ljudi koji dolaze da kupe predmete napravljene po tradicionalnim tehnikama ru~ne izrade sa etno motivima. Pre svega, etno radionica predstavlja mesto razmene iskustva i interakcije razli~itih ljudi i dobre energije.

U partnerstvu sa Wominnovation Kosovo koje je po~elo novembra 2011. godine Udruènje èna „SABOR“ je organizovalo osam treninga, jedan kurs i zajedni~ke sastanke za ukupno 127 lica, uglavnom èna pre-duzetnica sa podru~ja severnog Kosova. Cilj je bio da se one podstaknu na bavljenje preduzetništvom ili da bi se njihovi ve} postoje}i biznisi unapredili, sticanjem prakti~nih znanja i iskustva iz oblasti preduzetništva, pisanja biznis planova, marketinga i prodaje, brendiranja proizvoda i istraìvanja trzišta, komunikacijskih i prezentacijskih veština i samo-stalne izrade unikatnog nakita.

Ukupno, od osnivanja „SABOR-a“, 473 èna je poha|alo obuku za stare zanate, poslovne veštine, osnovne i specijalne programe informa-tike, u~estvovalo u fokus grupama i ostalim aktivnostima edukativnog sadràja, a pruànje humanitarne pomo}i se nastavlja i sada za ukupno 65 lica uz pomo} mnogih donatora.

Zbog vidljivosti i prepoznatiljivosti svog rada, „SABOR“ je uspeo da svoje proizvode plasira kako na nacionalnom tako i na stranom trìštu. O~ekivanja su da }e i dalje nastaviti ovim putem jer ~lanice raspolaù sa dovoljno veština, a izgra|ena je i strategija sa planom da se proširi trìšte, pove}a broj korisnika, osmisle i izrade novi proizvodi.

Zahvaljujuci novim znanjima i iskustvima, ~lanice „SABOR-a“ su uspele da odgovore izazovima društva u tranziciji i doprinesu psihi~kom i ekonomskom osnaìvanju èna i njihovih porodica, ali }e i dalje nastojati da uti~u na poboljšanje društvenog okvira za razvoj preduzetništva sa posebnim akcentom na unapre|enju poloàja èna i njihovoj ulozi u eko-nomskom razvoju, kao i edukaciji èna i mladih za trìšnu proizvodnju rukotvorina.

SA

BO

R

Udruènje èna

INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR

4 67

89101112

13

14151617

1819

2123.24

25 2627282930

33 51

Rezime............................................................................................................................................ Uvod.............................................................................................................................................. Najva`niji ciljevi projekta......................................................................................................... Metodologija................................................................................................................................Osnovne karakteristike regiona............................................................................................... Opšti društveni faktori koji oblikuju ìvot èna na selu................................................... Rodni odnosi................................................................................................................................Osnaìvanje èna na me|unarodnom planu.........................................................................

a. Starosna struktura..................................................................................................................b. Obrazovna struktura..............................................................................................................c. Struktura zaposlenosti i pristup èna sa sela trìštu rada............................................d. Dominantni prihodi u doma}instvu...................................................................................e. Struktura nezaposlenih èna...............................................................................................f. Neformalno obrazovanje i dodatne veštine.......................................................................

a. Zdravstveno osiguranje.........................................................................................................b. Penzijsko-invalidsko osiguranje.........................................................................................

a. Razlozi slabe zastupljenosti preduzetništva me|u ènama..........................................b. Poèljni programi finansijske i edukativne podrške......................................................c. Zaposlenje u poljoprivredi....................................................................................................

Okvir 1: prepreke u zapo~injanju sopstvenog biznisa........................................................Okvir 2: izazovi u pokretanju poljoprivredne proizvodnje............................................... Okvir 3: potrebe prepoznate od strane èna........................................................................Okvir 4: @ene imaju re~............................................................................................................Zaklju~ak......................................................................................................................................Preporuke......................................................................................................................................

^lan 14..........................................................................................................................................

Literatura......................................................................................................................................

NEKI OD KARAKTERISTI^NIH REZULTATA SPROVEDENE ANKETE

ANKETNO ISTRA@IVANJE

SOCIO - DEMOGRAFSKA KARAKTERISTIKA UZORKA

SOCIJALNA PRAVA @ENA

EKONOMSKI POTENCIJAL I SKLONOST @ENA KA PREDUZETNI[TVU

FOKUS GRUPE

KONVENCIJA O UKLANJANJU SVIH OBLIKA DISKRIMINACIJE @ENA (CEDAW)

PRIÊ O USPE[NIH 15 PREDUZETNICA SA SEVERA KOSOVA

O PROJEKTU

SADR@AJ

Izdava~:Udruènje èna „SABOR“, Severna Mitrovica

Za izdava~a:Vesna Ordi}-Jovanovi}, menadèrka

Urednik:Tijana Gruji}

Tira`:500 primerakaMesec i godina izdanja:Novembar 2013.g.Dizajn i priprema: Zvezdan \ukanovi} [email protected] na Engleski jezik: Ivana Vitas

Adresa: Kralja Petra I 136/39 38220 Kosovska MitrovicaTelefon: +381(0)65 8063 087

E-mail: [email protected] Web: www.saborkm.com

Istraìvanje je finansijski podràno od strane zajedni~kog projekta UN Women/EU/UNDP za ène, mir i sigurnost, sprovedeno od Udruènja èna „SABOR“ od decembra 2012. do decembra 2013.g. Stavovi i mišljenja izraèna u ovoj publikaciji ne predstavljaju stavove UN Women, UNDP ili EU.

Naziv projekta:Ekonomsko osnaìvanje èna u ruralnim podru~jima severnog Kosova - INFORMATOR

Udruènje èna SABOR - INFORMATOR 2013Udruènje èna SABOR - INFORMATOR 20134

Ova studija nastala je kao deo šireg projekta pod naslovom „Ekonomsko osnaìvanje èna u ruralnim podru~jima severnog

Kosova“1 (Economic Empowerment of Women in Rural Area of Northern Kosovo), podrànim od strane zajedni~kog projekta Agencije Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaìvanje èna (UN Women), Evropske Unije (EU) i Programa Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) za ène, mir i sigurnost, a sprovedenim od strane Udruènja èna „SABOR“ u periodu decembar 2012 - decembar 2013.g.

1 Ovde i u daljem tekstu: Kosovo pod Rezolucijom SB UN 1244/99.

Ovim projektom se èlelo da se uloga ène u ruralnom razvoju naglasi i pre-pozna kroz istraìvanje o njihovom

ekonomskom poloàju i mogu}nostima za osnaìvanje; kao i da se same ène podstaknu na preduzimanje aktivne uloge u procesima koji vode ka unapre|enju uslova ìvota u sre-dinama u kojima ìve. Identifikovanje prob-lema treba da posluì kao osnova za razma-tranje mogu}nosti za poboljšanje dostupnosti i kvaliteta programa za ja~anje preduzetni~kog potencijala èna iz ruralnih sredina. U ovom Informatoru }e biti promovisani i prezentovani dobijeni rezultati istraìvanja o ekonomskom poloàju èna u ruralnim podru~jima severa Kosova, kao i potreba i mogu}i na~ini nji-hovog ekonomskog osnaìvanja. Oni }e biti predstavljeni svim relevantnim lokalnim i me|unarodnim faktorima, kao i široj javnosti.

Potreba da se ~itav projekat usmeri na popu-laciju èna sa severnog Kosova proistekla je iz nedovoljnosti podataka koji bi osvetlili brojne aspekte njihovog poloàja i na~ina ìvota u kompleksnoj politi~ko – bezbedonosnoj situ-aciji u ovom regionu. U pojedinim aspektima vrši}e se upore|ivanje sa dostupnim podacima o problemima sa kojima se suo~ava ruralna populacija u ostalim delovima Kosova, u Srbi-ji, uopšte celom regionu pogo|enim tranzici-jskim procesom, u kojem se kao najugroènija kategorija navodi stanovništvo preko 65 go-dina, a me|u njima posebno ène, i šire.

Najva`niji nalaz istraìvanja leì u podaci-ma o radnom statusu èna iz ruralnih krajeva severnog Kosova. Naime, one u zna~ajnoj meri predstavljaju nepoljoprivredno stanovništvo. U ve}ini slu~ajeva nalaze se u statusu zaposlenih radnica i to u dràvnom/društvenom sektoru, dok se ni jedna èna iz uzorka nije izjasnila da je u statusu preduzetnice ili zaposlena u poljo-

privredi. To u potpunosti potvr|uje mišljenje da su prirodni potencijali ovog podru~ja malo ili nimalo iskoriš}eni a poljoprivreda je na ni-skom stepenu razvoja. Me|utim, uzroci dobi-jenih nalaza mogu se traìti u povoljnoj ob-razovnoj strukturi ispitanica, budu}i da su u uzorak ušle ispitanice koje imaju nadprose~no obrazovanje i samim tim su bile u prilici da dobiju nameštenje. Zaposlenost u poljo-privredi se gotovo u potpunosti odvija kroz angaòvanje u poljoprivrednoj proizvodnji u okviru porodi~nog gazdinstva, pa se gotovo dve tre}ine ispitanih èna bavi poljoprivredom kao dopunskom delatnoš}u u okviru vlastitog doma}instva, a gotovo ni jedna za to ne dobija nov~anu nadoknadu.

Ogroman udeo ̀ ena iz uzorka koje pripadaju kategoriji nezaposlenih bi èlelo da se zaposli. Rezultati istraìvanja pokazuju da politika podsticanja zapošljavanja u zna~ajnoj meri zaobilazi ruralne sredine. Samo je neznatan broj èna u~estvovao u nekom od programa podrške koji unapre|uje zapošljivost èna u lokalnoj zajednici. Me|u dodatnim veštinama koje poseduje populacija iz uzorka preovla|uju veštine koje nisu uskla|ene s promenama na trìštu rada. Primetan je nedostatak poslovnih ideja i nedostataka iskustva u preduzetništvu; ni jedna ispitanica nije nikada pisala biznis plan, a svega su dve ispitanice od njih 220 ko-ristile neki program podrške za zapo~injanje vlastitog posla. Zbog navedenog je ova studija posebnu pa`nju posvetila razlozima koji su ih spre~ili da se bave vlastitim poslom.

Problem posedovanja imovine od strane èna je i ovde reprezentovan - ène iz istraìvanja u 84,1% slu~ajeva nisu vlasnice imovine ili sredstava za proizvodnju. Nepo-voljni uslovi za privatno preduzetništvo pred-stavljaju i loš pristup regionalnom trìštu roba

široke potro{nje i finansijskim institucijama (bankama i mikrokreditorskim organizaci-jama), što je presudno kod zapo~injanja vlasti-tog posla. U Informatoru je posebno predstav-ljeno mišljenje èna o tome koji su programi podrške najpogodniji za poboljšanje ekonom-skog poloàja èna na selu ali i koje bi pro-grame obuke za sticanje novih znanja i veština èlele da poha|aju.

Generalno loš ìvotni standard u seos-kim podru~jima potvr|en je ~injenicom da u ukupnom uzorku dominiraju odgovori da su sredstva kojima raspolaù doma}instva samo delimi~no dovoljna za zadovoljenje potreba ~lanova tog doma}instva. U studiji su prezen-tovani i rezultati u pogledu ostvarivanja soci-jalnih prava i zaštite.

Preporuke i mere za poboljšanje poloàja i ekonomskog osnaìvanja èna u ruralnim podru~jima do kojih se došlo u toku ovog istraìvanja, su predstavljene u okviru pet posebnih segmenata:

•Pove}anje dostupnosti finansijskog trìšta,

•Aktivna podrška ja~anju ènskog preduzetništva,

•Osnaìvanje potencijala za ènsko zadrugarstvo,

•Pove}anje socijalne kohezije i unapre|ivanje socijalne uklju~enosti i

•Unapre|enje socijalnih usluga.

U publikaciju su uklju~eni i rezultati dobi-jeni u okviru šest fokus grupa odrànih u pro-teklih godinu dana kao i pri~e o 15 uspešnih èna preduzetnica iz ~etiri opštine na severu Kosova, koje mogu da posluè kao inspi-racija i podstrek svim ènama koje bi èlele da otpo~nu sopstveni posao.

O PROJEKTU

REZIME



Radni status:•nijedna nije preduzetnica i nijedna nije zaposlena u poljoprivredi,•u radnom odnosu ukupno 49,1% (stalno i povremeno – honorarno za-

poslene),• 50,9% èna iz uzorka je radno neaktivno (nezaposlenih èna 24,1%,

penzionerke 7,7% i doma}ice 19,1%),•55,1% nezaposlenih ispitanica izjasnilo se da nije nikada radilo zbog

obaveza u ku}i, tj. brige o deci i porodici,•70,4% èna zaposleno je u dràvnom sektoru, 29,6% u privatnom.

Nezaposlene ène:•gotovo dve tre}ine nezaposlenih – 62,3% ~ine mlade ène od 18-30 go-

dina starosti, •najve}i broj nezaposlenih ispitanica poseduje srednju stru~nu spremu -

75,5%,•upravo dràvni/društveni sektor pruà najviše mogu}nosti za uposlenje

ove najrizi~nije grupe – u ovom trenutku 54,5% zaposlenih u ovom sek-toru ~ine pripadnice sekundarnog nivoa obrazovanja,

•samo 5,9% èna je u~estvovalo u nekom programu namenjenom zapošljavanju.

Preduzetništvo:•privatni sektor na severu Kosova je veoma nerazvijen zbog politi~ko-

bezbedonosne nesigurnosti, nedostatka investicija, ograni~enog kretanja roba i ljudi,

•samo 39,1% èna izjavilo je da ima neku poslovnu ideju,•sopstveni posao bilo je u prilici da vodi svega 5% ispitanica,•nijedna ispitanica nije nikada pripremala biznis plan,•najva`niji razlozi zbog kojih se nisu upuštale u privatno preduzetništvo

predstavljaju: nedostatak finasijskih sredstava 45,7% i nedostatak po-slovne ideje 40,5%.

Poljoprivreda:•brojkom jedno doma}instvo, tj, 0,5%, se izdràva od poljoprivrede,•zaposlenost u poljoprivredi se gotovo u potpunosti odvija kroz

angaòvanje u okviru porodi~nog gazdinstva,•62,7% èna se bavi poljoprivredom pored osnovnog zaposlenja, kao do-

punskom delatnoš}u u okviru vlastitog doma}instva,• 95,8% njih za to ne dobija nov~anu nadoknadu.

Imovina:•84,1% èna iz ispitivanje nisu vlasnice imovine niti sredstava za proiz-

vodnju.Prihodi u doma}instvu:

•u najve}em broju slu~ajeva - 72,7%, dominantni prihodi u doma}instvu poti~u od plata,

•20% ispitanica je navelo da u doma}instvu nema zaposlenih lica i one su u grupi penzionerki i doma}ica,

•ipak 53,1% ispitanica preko 60 godina smatra da su im prihodi toliko mali da ni pribli`no ne zadovoljavaju potrebe ~lanova doma}instva.

Dodatne veštine:•dominiraju tradicionalne ènske veštine i veštine vezane za prete`nu

aktivnost u ruralnim krajevima, iz oblasti poljoprivrede i izrade ru~nih radova,

•iako 72, 7% ispitanica ima ra~unar u doma}instvu, samo 37,3% ga ko-risti. Ispitanice preko 60 godina uopšte ne koriste ra~unar,

•ispitanice iz istraìvanja su u tek 6,4% slu~ajeva poha|ale dodatne ob-like obrazovanja u vidu programa za sticanje novih znanja i veština,

•20,9% ispitanica bi ̀ elelo da poha|a obuku za pokretanje malog biznisa,•preovla|uje interesovanje za dodatnu obuku iz tradicionalnih oblasti kao

što je ru~na radinost (54,5%) i unapre|ene poljoprivredne proizvodnje (50%), za šta je zainteresovano najviše ispitanica starosti preko 60 go-dina - 87,8%.

Socijalna prava:•98,6% svih èna iz uzorka ima zdravstveno osiguranje,•98% nezaposlenih èna iz uzorka ima zdravstveno osiguranje,•ukupno 58,2% ispitanica je ostvarilo penzijsko – invalidsku zaštitu.


INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR 5


@ene koje ìve na selu, njih 1,6 milijardi, ~ine ~etvrtinu današnje svetske populacije. Uprkos tome što ène ~ine više

od 50% stanovništva Zemlje i u~estvuju u proizvodnji od 60 do 80% hrane, one poseduju manje od 5% zemlje i ostvaruju samo 1% svih poljoprivrednih primanja, što govori o njihovom izuzetno teškom materijalnom poloàju.1 Iako od èna na selu u mnogome zavisi ruralni razvoj i njegovo oìvljavanje u celini, one se još uvek bore za rad koji }e biti pla}en, pra-vo na imovinu, na socijalnu i društvenu uklju~enost a pored toga i sa izraèno tradicionalnim patrijahalnim odnosima u porodici i društvu.

Ruralna ekonomija na Kosovu je i dalje nerazvijena. Posledice se ogledaju u stal-nim migracijama ruralnog stanovnistva u gradske sredine i nestanku seoskih doma}instva, pa je zato neophodno pozabavati se stvaranjem boljim uslova ìvota èna na selu i njihovim pravima, potrebama i mogu}nostima koje nisu dovoljno niti prepoznate niti definisane u praksi.

Da bi osoba bila samostalna i imala kontrolu nad sopstvenim ìvotom eko-nomska sigurnost i ekonomska neza-visnost su neki od osnovnih predus-lova. Neophodno je osnaìti ène da bi pokrenule sopstveno poslovanje, unapre-dile svoje poslovne ciljeve i kvalitet ̀ ivo-ta i u potpunosti u~estvovale u privred-nom ìvotu.

U ruralnim zajednicima ènski poloàj je nezadovoljavaju}i, njihov veliki dopri-nos nije priznat i nije vidljiv, a o njiho-vom ekonomskom osnaìvanju se ne zna dovoljno jer su još uvek marginalizovana društvena grupa. Loša ekonomska situ-acija i nemogu}nost zapošljavanja dovodi do ve}eg nezadovoljstva èna i njihove poja~ane potrebe za ohrabrivanjem i ja~anjem. Zbog toga verujemo da razvoj ruralnih sredina ne sme zaobi}i ène i njihovu ulogu u tom procesu. S obzirom na potencijale seoskih èna, zala}emo se da njihov poloàj bude unapre|en.

1 Saopštenje Pokrajinskog Ombudsmana u Novom Sadu: Povodom Svetskog dana seoskih žena, 15. oktobra - Život žena na selu odraz je razvijenosti društva, Novi Sad 14. 11. 2011.g., http://www.ombudsmanapv.org/ombjo/index.php/sr-YU/najnovije-vesti/arhiva-vestii?start=165

U V O D



NAJVA@NIJI CILJEVI PROJEKTANAJVA@NIJI CILJEVI PROJEKTA

7

Ovim projektom èlimo da predstavimo ène iz ruralnih podru~ja severnog Kosova, koje su do sada mahom bile na marginama društvenih doga|aja. @elimo da prvi put široj javnosti bude pred-stavljen svakodnevni ìvot èna na selu, problemi sa kojima se

one suo~avaju, kao i primeri dobre prakse koji ukazuju na ~injenicu da kod èna na selu postoji spremnost da menjaju svoju ulogu u porodici, zajed-nici i društvu uopšte. Ono što predstoji u narednom periodu je rad na daljoj emancipaciji seoskih èna i njihovom ravnopravnom uklju~ivanju u razvoj sela i društva u celini. Ovaj projekat i jeste deo širih napora za informisanje i zagovaranje mera za unapre|enje poloàja èna iz ruralnih podru~ja u sferi zapošljavanja, a putem podizanja ekonomskog potencijala i stvaranja uslova za ènsko preduzetništvo.

Dugoro~ni cilj je podrška ekonomskom osnaìvanju èna – kroz kreiranje Informatora ~ija }e svrha biti da posluì kao baza i orijentir svim organizaci-jama i institucijama koje se bave ekonomskim osnaìvanjem èna u ruralnim podru~jima na severu Kosova, s tim što se ista strategija moè primeniti i u drugim delovima Kosova pa i šire. Istovremeno Informator }e koristiti i kao sredstvo za promociju preduzetništva kao na~ina samozapošljavanja me|u samim ènama, kao i za predlaganje i sprovo|enje konkretnih mera i pro-grama za rešavanje problema koji od strane èna iz ruralnih sredina Severa Kosova budu odre|eni kao prioritetni za rešavanje.

Neke od aktivnosti koje su preduzete radi postizanja navedenih ciljeva :

1. Priprema i ispitivanje terena – oformljeno i sprovedeno šest fokus grupa u ~etiri opštine na severu Kosova i odràn niz sastanaka sa predstavnicima relevantnih lokalnih i me|unarodnih organizacija i institucija u cilju razmene podataka od va`nosti;

2. Anketirano 220 èna u ruralnim podru~jima na severu Kosova;

3. Pripremljeno 15 pri~a o uspešnim preduzetnicama sa podru~ja sever-nog Kosova;

4. Rezultati istraìvanja o ekonomskom poloàju èna u rural-nim podru~jima severnog Kosova i uspešnim primerima ènskog preduzetništva na Kosovu, statisti~ki i drugi relevantni podaci su prezentovani u okviru ove studije - Informatora, koji je predstavljen putem medija javnosti i distribuiran svim relevantnim institucijama i organizacijama.



ANKE

TNO

ISTRA

@IVAN

JE

S obzirom da o ruralnim podru~jima severnog Kosova ne postoji dovoljno sistemskih podataka, o ~emu }e biti više re~i u delu koji se bavi specifi~nostima ovog

regiona, za ciljeve ovog projekta je u junu 2013. g sprove-deno posebno anketno istraìvanje. Istraìvanjem je obuhva}eno 220 èna iz 38 sela, u tri opštine na severu Kosova – Zve~anu, Zubinom Potoku i Leposavi}u. Broj ~ini cca 0,45% totalne populacije starije od 18 godina. Uzorak je bio strati-fikovani kvotni, sa slede}im kvotnim kriterijumima: sta-rost, obrazovanje, radni status i selo u opštini. Kvote su bile me|usobno nezavisne.

Metodom slu~ajnog uzorka istraìvanje je sprovedeno po principu standardizovanog intervjua koji su vodili aktivisti Udruènja èna „SABOR“. Upitnik se sastojao iz tri dela: sociodemografski podaci, socio-kulturni podaci i imovinska osnova i ekonomski potencijal ispitanica.

MetodologijaAN

KETN

O IST

RA@IV

ANJE

8 Udruènje èna SABOR - INFORMATOR 2013

Grafika 1. Pregled ankete sprovedene u op{tinama


Najpre, odluka da se istraìvanje izvede na teritoriji severnog dela Kosova proistekla je iz dvostrukih razloga: prvi je nepostojanje osnovnih statisti~kih podataka o stanovništvu u

navedenom regionu, pogotovo o populaciji èna sa sela; drugi razlog je što navedena populacija ìvi u uslovima kompleksne politi~ko – bezbedonosne situacije, što dodatno poja~ava ugroènost njihovog poloàja.

Ono što je od suštinskog zna~aja za istraìvanje jeste da su dostupni statisti~ki podaci nastali nezavisno od potreba istraìvanja veoma skromni, pa nema ni osnovnih podataka poput onih o broju i strukturi stanovništva, budu}i da je poslednji zvani~ni popis stanovništva izveden još 1991. godine. Za potrebe studije su koriš}eni profili opština koje Misija OEBS-a objavljuje periodi~no1 kao i odre|ena istraìvanja o rodnom identitetu na ovom podru~ju.2

Geografske odlike regiona jesu prete`no planinska naselja, sa dominantnim ruralnim stanovništvom, u skladu sa ciljem istraìvanja. Teritorija opštine Leposavi} se proteè na oko 750 km2

1 Najnoviji profili opština su objavljeni u januaru 2013.g.2 Npr.: Zaharijevski, D., Petrović, J.: Rodna ravnopravnost i održivi razvoj. U Kosovo i Metohija u civilizacijskim tokovima, knjiga 4. Šuvaković U. (ured.) knjiga 4., Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet u Prištini 357 – 378, 2010; Ivanov, J.: Profil rodnih odnosa na Kosovu i Metohiji: između “poželjnog” i stvarnog, Godišnjak za sociologiju V (5), 155–169, 2009.

i uklju~uje grad Leposavi} i 72 sela.3 Teritorija opštine Zubin Potok se proteè na oko 333 km2 i uklju~uje grad Zubin Potok i 63 sela.4 Zve~an je teritorijalno najmanja od ovih opština i proteè se na 122 km2, uklju~uje grad Zve~an i 35 sela. 5

Ukupna populacija prema podacima iz pomenutih Opštinskih profila, u opštini Leposavi} procenjena je na 18.900 stanovnika. Etni~ka preraspodela je slede}a: 18.000 gra|ana srpske nacional-nosti, 300 gra|ana albanske nacionalnosti, 300 gra|ana bošnja~ke nacionalnosti, 80 Roma i 70 Aškalija. Ukupna populacija u opštini Zubin Potok je 14.900 stanovnika, od ~ega: 13.900 gra|ana srpske nacionalnosti i 1.000 gra|ana albanske nacionalnosti (naseljenih u selu âbra). Opština Zve~an ima oko 17.000 stanovnika: 16.000 gra|ana srpske nacionalnosti, 300 gra|ana albanske, 300 bošnja~ke, goranske i romske nacionalnosti.6 Akcenat u istraìvanju je stavljen na prethodno pomenute tri opštine jer se na teritoriji Severne Mi-trovice nalazi samo jedno selo – Suvi Do. Ciljna grupa navedenog istraìvanja su bile pripadnice ènskog pola srpske nacionalnosti kao prete`nog stanovništva.

3 Municipal Profile of Leposavic, OSCE Mission in Kosovo, 2013.4 Municipal Profile of Zubin Potok, OSCE Mission in Kosovo, 2013.5 Municipal Profile of Zvečan, OSCE Mission in Kosovo, 2013.6 OSCE Municipal Profiles iz 2006. i 2013.g.

Osnovne karakteristike regiona

9INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR

Grafika 2. Nacionalna struktura stanovni{tva u op{tinama6


Dalekose`ne društvene i ekonomske promene koje su se dogodile u Srednjoj i Isto~noj Evropi posle 1989. godine, pra}ene su drasti~nim porastom broja nezaposlenih i urušavanjem ekonomske izvesnosti, podjednako kod èna i muškaraca. Stoga

neodvojiv deo razumevanja poloàja èna u društvu jeste sagledavanje posledica jednog od najkrupnijih društvenih procesa u regionu u poslednjih 20 godina - procesa tranzicije. Tranzicija je poništila gotovo sve prethodno postignute razvojne prednosti koje je bivša Jugoslavija postigla u odnosu na druge dràve Isto~nog bloka. Ove prednosti oli~ene su u višem standardu stanovništva, time ve}om li~nom potrošnjom, višim kvalitetom ìvota, zavidnim nivoom razvijenosti socijalne i zdravstvene zaštite, obrazovanja. Suprotno nave-denom doneo je period tranzicije, koji }e najupam}eniji ostati po zatvaranju velikog broja dràvnih/društvenih preduze}a, odnosno otpuštanju velikog broja radnika. @ene su bile me|u prvima koje su ostajale bez posla. U socijalisti~kom sistemu ène su beleìle visoko u~eš}e u radnoj snazi – njihova stopa aktivnosti kretala se oko 70%, dok se poslednjih godina kre}e oko 58%.1 U skladu sa navedenim, tranziciju karakteriše ogromna socijalna nesigurnost, smanjena socijalna zaštita, opšti društveni haos, pove}ano nasilje (ubistva i samoubistva), gra|anski ratovi na tlu bivše Jugoslavije. Posledice tranzicije najteè su podnela nerazvijena podru~ja i ranjive društvene grupe, ~esto nazivani „gubitnicima tranzicije“. Više studija na ovu temu ukazuje da u grupe najizloènije riziku od siromaštva i socijalne isklju~enosti spadaju: ruralno stanovništvo, osobe sa niskim kvalifikacijama (bez osnovne škole), nezaposleni radnici, stari, deca, velika doma}instva a rizicima od ekonomske isklju~enosti generalno su više izloène ène nego muškarci.2

Istraìvanja koja se bave poloàjem ruralne populacije, te posebno poloàjem èna sa sela,3 isti~u da se seoska podru~ja suo~avaju sa nizom ozbiljnih problema: sna`nim odlivom stanovništva (odlazak u grad), ekonomskom nerazvijenoš}u, porastom siromaštva i generalno nepovoljnim uslovima ìvota. Pritom, pitanje ruralnog razvoja i blagostanja ruralnog stanovništva je jedno od glavnih pitanja celokupnog odrìvog razvoja regiona jugoisto~ne Evrope budu}i da u ovom delu sveta ruralno stanovništvo ~ini gotovo po-lovinu stanovništva uopšte. Prema Anketi o ìvotnom standardu4 siromaštvo je zna~ajnije rasprostranjeno na selu nego u gradu, sa tendencijom da se razlike produbljuju (rezulati izme|u dve ankete o ìvotnom standardu 2002 – 2007). U 2007. godini, skoro dve tre}ine siromašnih ìvelo je u ruralnim sredinama.

Ograni~enja u razvoju ruralnih podru~ja veoma su sli~na u zemljama u okruènju i limitirana gotovo identi~nim faktorima:5

•nedovoljna i neodgovaraju}a zastupljenost agrarnog sektora i ruralnih podru~ja u razvojnim politikama i smernicama,

•niska akomulaciona sposobnost ruralnih doma}instava,•nepovoljno trìšte kapitala i nesiguran investicioni ambijent,•ograni~eno trìšte za plasman proizvoda i usluga u ruralnim podru~jima i•nedovoljno edukovan ljudski potencijal i niì nivo privatnog preduzetništva i dr.

1 Babović M., Vuković, O.: Žene na selu kao pomažući članovi poljoprivrednog domaćinstva: položaj uloge i socijalna prava. Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, 2008.2 Npr.: Studija o humanom razvoju – Srbija 2010: Izvori i ishodi socijalnog isključivanja, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, 2010.3 Npr.: Cvejić i dr.: Socijalna isključenost u ruralnoj Srbiji, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbije, Beograd, 2010; Babović M., Vuković, O.: Žene na selu kao pomažući članovi poljoprivrednog domaćinstva: položaj uloge i socijalna prava, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, 2008; Bogdanov, N., Tomanović, S., Cvejić, S., Babović, M., Vuković, O.: Pristup žene i dece uslugama u ruralnim oblastima Srbije i predlog mera za unapređenje stanja, UNICEF Srbija, Beograd, 2011.4 Republički zavod za statistiku: Izveštaj iz ankete o životnom standardu za 2007, 2008.5 Davis J.R., Bezmer D.: The Development of the Rural Non-Farm Economy in Developing Countries and Transition Economies: Key Emerging and Conceptual Issues, Chatham, National Resources Institut, UK, 2004.

OP[TI DRU[TVENI FAKTORI KOJI OBLIKUJU @IVOT @ENA NA SELU



Rodni odnosi su tradicionalno prvi ~inilac koji uti~e na poloàj èna u jednom društvu. Rodne odnose i poloàj èna u društvu potrebno je najpre prou~avati u svetlu opštih društvenih to-

kova. Socijalisti~ki sistem je i pored razvojnih i modernizacijskih prednosti, pre svega u pogledu obrazovanja i zapošljavanja èna, u sferi svakodnevice koegzistirao sa patrijarhalnim nasle|em. Zbog toga je poboljšanje prava èna, u vidu njihovog sve ve}eg uklju~ivanja u ja-vnu sferu mogu}e tuma~iti dominantnim ekonomskim razlozima koji kategoriju društvenog razvoja vide pre svega u ekonomskim ~iniocima a ne kao emancipatorski proces ukupnog pove}anja kvaliteta ìvota. Is-tovremeno, ènski rad u privatnoj sferi je po svom obimu nadmašivao rad muškaraca, kao što je to i danas slu~aj.1 Intenzivno trošenje ènskih resursa u domenu javne i privatne sfere konstatovano je u svim reprezentativnim nau~nim istraìvanjima.2

To predstavlja univerzalan problem. S istim problemom se suo~avaju ne samo ène sa ovdašnjih prostora, ve} i ène u EU: „Pored svo-jih pla}enih poslova ène i dalje snose glavni deo ku}nih poslova u doma}instvu. Vremenski zahtevni nepla}eni ku}ni poslovi ograni~avaju pa ~ak i isklju~uju mogu}nost èna da se uklju~e u trìšte rada, pogo-tovu u udaljenim podru~jima sa lošom infrastrukturom i nedostatkom vrti}a.“3 Istiskivanje èna iz javne sfere uzrokuje njihovu ekonomsku zavisnost i smanjenje kapaciteta za „pregovaranje“ na nivou porodice, potiskuju}i ène u privatnu sferu. No, nisu samo ène platile visoku cenu tranzicije, ve} i muškarci. Za mnoge je muškarce gubitak posla, tj. profesije i karijere zna~io i li~ni krah i „krizu maskuliniteta“. Povla~enje u svakodnevnu sferu nije za ve}inu muškaraca zna~ilo i prihvatanje, tj. prilago|avanje novonastaloj situaciji, ve} su oni neu~estvovanje u dnevnim obavezama porodice i doma}instva videli kao preostalo uto~ište muškog identiteta, što za sobom povla~i krizu braka i kon-flinktnost u intimnim odnosima.4 Za~arani krug ekonomskih i privatnih kriza za posledicu uspostavlja nisku stopu nataliteta. Pored navedenog, najzna~ajniji problem sela predstavlja intenzivna emigracija ènskog seoskog stanovništva. A bez ìvih ljudi nema društvenog napretka.

U Jugoisto~noj Evropi brojni su izazovi društvenog razvoja,

1 Blagojević - Hjuston M.: Rodni barometar u Srbiji: Razvoj i svakodnevni život, UN Women, Beograd, 2012.2 Milić, A., i dr.: Društvena transformacija i strategije društvenih grupa, Svakodnevica Srbije na početku Trećeg milenijuma, ISI FF i Čigoja Štampa, Beograd, 2004; Milić, A, i dr.: Vreme porodica. Sociološka Studija o porodičnoj transformaciji u savremenoj Srbiji, ISI FF i Čigoja Štampa, Beograd, 2010; Bobić, M., Sekulić, N.: Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou – izveštaj o rezultatima istraživanja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou u Srbiji, 2010.3 EU Agricultural Economic Briefs: Women in EU and agrculture and rural areas: Hard work, low profile, DG Newsletter, Agriculture & Rural Development: Economic analysis of EU agriculture unit, European Union, 2012.4 Bobić, M., Blagojević, M.: O starim i novim populacionim izazovima Srbije, Socioloski pregled, god. XLVI, Beograd, 2012.

uklju~uju}i tu i oblast rodne ravnopravnosti. Pored ve} pomenutih negativnih rezulatata procesa tranzicije, region se suo~ava sa politi~kom nestabilnoš}u i istovremeno je ranjiv u pogledu poštovanja osnovnih ljudskih prava. Me|utim, u kulturološkom smislu leè mo`da i najve}e prepreke, a odnose se na patrijarhalno shvatanje rodnih odnosa.

Obrazac odnosa izme|u muškaraca i èna u zna~ajnoj meri oblikuje grupne karakteristike ali i njihove individudalne ìvote. U literaturi ~esto nazivan „rodnim reìmom“5, ovaj obrazac odnosa, je u zna~ajnoj meri posledica strukturisanih i trajnih odnosa me|u polovima u društvenom kontekstu, a tek u znatno manjoj meri on po~iva na odlu-kama pojedinaca koji stupaju u rodne odnose. Novija istraìvanja isti~u potrebu da se društveni razvoj sagleda u svetlu rodnog aspekta, pre svega u smislu toga da rodni poredak proizvodi i konstruiše društvo, te odre|uje njegov razvoj, smislu da je uspostavljanje rodne jednakosti i uzrok i posledica procesa modernizacije. I obrnuto, retradicional-izacija uporedo sa repatrijarhalizacijom doprinosi usporavanju razvoja i modernizacije i dugoro~no blokira razvojne mogu}nosti regiona. Iska-zanim se ne tvrdi da rodni odnosi i rodni reìmi postaju jedini razvo-jni ~inioci ve} se èli ista}i njihov zna~aj. Rodni odnosi se stvaraju i utvr|uju na nivou svakodnevnog ìvota, tako što praksa i diskursi sva-kodnevice iznova proizvode rodne reìme karakteristi~ne za odre|eni društveni kontekst. U praksi, lakše je uticati na promenu poloàja èna u javnoj nego u privatnoj sferi. Nepovoljna društvena i ekonomska situ-acija odlikuje se zna~ajnim povla~enjem èna iz sfere javnosti, pre sve-ga sa formalnog trìšta rada, u sferu privatnosti u kojoj njihovi resursi bivaju stavljeni u funkciju obezbe|ivanja opstanka porodice i doma}instva. Ova pojava se opisuje kao „samo-`rtvuju}i mikro-matrijarhat“, a ona podrazumeva veliku koncentraciju mo}i na nivou porodice, koja se uspostavlja visokim stepenom „samo-`rtvovanja“, ~ime ène same sebe doìvljavaju kao „heroine“ unutar ideološkog poretka koji kodifi-kuje „`rtvu“ kao smisao ìvota.6

5 Blagojević, M.: Svakodnevica iz ženske perspektive: samožrtvovanje i beg u privatnost, u Društvene promene i svakodnevni život: Srbija početkom devedesetih, Bolčić, S. ur. ISI FF, Beograd, 1995.6 Blagojević - Hjuston M.: Rodni barometar u Srbiji: Razvoj i svakodnevni život, UN Women, Beograd, 2012.

Rodni odnosi

INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR 11


OSNA

@IVAN

JE @E

NA N

A ME

\UNA

RODN

OM P

LANU @ene i muškarci su integralni deo svake dugoro~ne razvojne strategije

i odrìvog razvoja. Zvani~ni globalni i nacionalni razvojni ciljevi sagledavaju se preko brojnih deklaracija, propisa, standarda – koje

je nu`no realizovati uz uspostavljanje mehanizama preko kojih }e biti sprovedeni i kontrolisani. Na Milenijumskom samitu u septembru 2000. godine, koji je okupio najve}i broj svetskih lidera, usvojena je Milenijum-ska deklaracija kojom se dràve obavezuju na saradnju u cilju smanjenja svetskog siromaštva i rešavanja niza problema, pod zajedni~kim nazivom „Milenijumski ciljevi razvoja“ u vremenskom roku do 2015. godine. Tre}i Milenijumski cilj razvoja odnosi se na postizanje rodne ravnopravnosti i osnaìvanje èna. Peti cilj je tako|e posve}en ranjivoj grupi i fokusira se na unapre|enje zdravlja majki. Ova pitanja su klju~na za postizanje Milen-ijumskih ciljeva i uopšte ljudskih prava koja garantuju svim ljudima da postignu svoj puni potencijal, ìve dostojanstveno i doprinose društvu na najbolji na~in.

„Napredak èna u svetu 2008/2009: Ko podnosi ra~une ènama? Rod i odgovornost“ je izveštaj koji pokazuje da ostvarivanje ènskih prava i postizanje Milenijumskih ciljeva razvoja zavisi od ja~anja mehanizama odgovornosti za preuzete obaveze prema ènama i u oblasti rodne ravno-pravnosti. Primeri iz Izveštaja pokazuju da uspostavljanje ravnopravnosti polova zavisi u velikoj meri od aktivnog u~eš}a èna u donošenju odluka na svim nivoima, ali i od adekvatnog reagovanja u situacijama kada im se krše prava ili ignorišu potrebe.

Na me|unarodnom planu najzna~ajniji dokument kojim se štite i unapre|uju prava èna jeste Konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije èna (CEDAW). Usvojena je 1979. godine od strane Generalne Skupštine UN-a i ~esto se opisuje kao me|unarodna povelja o pravima èna. Konvencija definiše oblike diskriminacije nad ènama i postavlja okvire za nacionalne akcije usmerene na otkanjanje nave-denih oblika diskriminacije. Bivša Jugoslavija je ve} 1982. godine rati-fikovala Konvenciju koja predvi|a slede}e obaveze za dràve ~lanice: 1. uspostavljanje mehanizama za obezbe|ivanje rodne ravnopravnosti; 2. ustav koji garantuje rodnu ravnopravnost; 3. zakon o rodnoj ravnopravnos-ti i 4. koriš}enje nediskriminatornog jezika sa stanovišta rodne ravno-pravnosti u zakonodavstvu. Nacionalni izveštaj se Komitetu CEDAW-a podnosi svakih pet godina. Konvencija posebnu pa`nju posve}uje poloàju èna u rualnim oblastima (~lan 14.). Kao mali podsetnik svima koji mogu da uti~u na unapre|enje uslova ̀ ivota ̀ ena iz seoske populacije, pa i samim ènama, ~lan 14. CEDAW Konvencije je pridodat Informatoru i moè se na}i pri kraju publikacije.

OSNA

@IVAN

JE @E

NA N

A ME

\UNA

RODN

OM P

LANU



SOCIO-DEMOGRAFSKA KARAKTERISTIKA UZORKA

b. obrazovna struktura

a. starosna struktura

13

Razvoj i o~uvanje ljudskih resursa u ruralnim sredinama predstavlja jedan od bitnih preduslova za kvalitetan ìvot pojedinaca i doma}instva, ali i vaàn oblik kapitala za razvoj ruralnih zajednica. Elementi ljudskog kapitala koji presudno uti~u na šanse za

ekonomski i socijalni razvoj seoskih zajednica su: zaposlenost, zdravstvena i socijalna zaštita stanovništva, kao i obrazovanost i veštine traène potrebne trìštu rada.

U istraìvanju je u~estvovalo 220 èna; podeljenih u ~etiri starosne grupe, što je u uku-pnom uzorku ~inilo: 19,5% starosti od 18 – 30 godina, 32,7% starosti 31 – 45 godina, 25,5% starosti 46 – 60 godina i 22,3% starosti preko 60 godina.

Prema stepenu stru~ne spreme ispitanice su podeljene na slede}i na~in: po 11,8% bez osnovne škole, 11,8% sa završenom osnovnom školom, najviše je sa srednjim stepenom stru~ne spreme 53,6%, sa višom školom 7,3% i sa visokim obrazovanjem (završeni

fakultet, master ili doktorske studije) 14,5% ispitanica.

SOCIO-DEMOGRAFSKA KARAKTERISTIKA UZORKA


Obrazovna struktura ispitanica


c. Struktura zaposlenosti i pristup èna sa sela trì{tu rada

14

Va`no je sagledati u kojoj je meri ̀ enama dostupna zaposlenost izvan poljo-privrednog gazdinstva, na otvorenom

trìštu rada i u kojim sektorima. Dostupnost trìšta rada je u vezi sa mogu}noš}u da ène sa sela ostvare zaposlenost u nepoljoprivred-nom sektoru, što govori o uklju~enosti samih ruralnih sredina u širu ekonomiju društva. Od ispitanih 220 èna tokom istraìvanja u rad-nom odnosu je 46,4% èna (brojem 102), dok se kao povremeno – honorarno zaposleno iz-jasnilo 2,7% ispitanica (šest), kao nezaposlene 24,1% (53), penzionerke 7,7% (17) i doma}ice 19,1% (42). Uzimaju}i u zbir stalno i povre-meno – honorarno zaposlene, moè se re}i da je 108 ili 49,1% ispitanica u radnom odnosu.

Najva`niji nalaz istraìvanja leì u podaci-ma o radnom statusu èna iz ruralnih krajeva severnog Kosova. Nijedna èna iz uzorka nije u statusu preduzetnice i nijedna nije zaposlena u poljoprivredi. Doduše, ovaj podatak treba uzeti sa rezervom, jer se ve} kod narednih pitanja njih 10, tj. 4,5% izjasnilo da obavlja neku delatnost za koju nije registrovana. Ovaj podatak potv|uje sveprisutnu pojavu „rada na crno“na Kosovu, u regionu ali i šire, ali i ~injenicu da se ve} pomenuta kompleksna bezbedonosno-politi~ka situacija na severnom Kosovu odraàva na sve segmente ìvota, pa i ekonomske aktivnosti lokalnog stanovništva.

Druga istraìvanja o socijalnoj isklju~enosti u ruralnim oblastima isti~u niz karakteristika u pogledu zaposlenosti u nepoljoprivrednom sektoru izme|u èna i muškaraca. @ene se re|e nalaze u statusu preduzetnika i samo-zaposlenih nego muškarci, a ~eš}e u sta-tusu zaposlenih radnika, što je potvr|eno i nalazima ispitivane populacije; nešto ~eš}e rade u dràvnom sektoru; više su zaposlene u stru~nja~kim i slu`beni~kim zanimanjima.1 Tako|e, prema istraìvanju koje se bavilo ènama u statusu pomaù}ih ~lanova poljo-privrednog doma}instva,2 zaposlenost u poljo-privredi se gotovo u potpunosti odvija kroz angaòvanje u poljoprivrednoj proizvodnji u okviru porodi~nog gazdinstva. Zna~ajan deo stanovništva angaòvanog u ovakvom obliku rada nalazi se u statusu pomaù}ih ~lanova doma}instva (37% od ukupno zaposlenih u poljoprivredi ili 19% od ukupno zaposlenih). Izrazitu ve}inu ove kategorije koju predstavlja nepla}enu radnu snagu ~ine ène (74%).

1 Npr.: Cveić, S., Babović, M., Petrović, M., Bogdanov, N., Vuković, O.: Socijalna isključenost u ruralnoj Srbiji, Beograd: Program Ujedin-jenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, 2010.2 Babović M., Vuković, O.: Žene na selu kao pomažući članovi pol-joprivrednog domaćinstva: položaj uloge i socijalna prava, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, 2008.

Me|utim, uzroke dobijenih nalaza moèmo traìti u povoljnoj obrazovnoj strukturi ispi-tanica, budu}i da su u uzorak ušle ispitanice koje imaju nadprose~no obrazovanje i samim tim su bile u prilici da dobiju nameštenje.

Drugi va`ni nalaz iz istraìvanja leì u odnosu izme|u upošljenja ispitanica u dràvnom/društvenom i privatnom sektoru: ~ak 70,4% zaposlenih èna iz uzorka radi u dràvnom sektoru, a 29,6% u privatnom (za-posleno u privatnim firmama 20,4% i 9,3% sa neregistrovanim sopstvenim biznisom). Ako se uzme u obzir ukupan broj ispitani-ca – od njih 220 koliko ih je u~estvovalo u istraìvanju, u dràvnom/društvenom sektoru radi njih 76 ili 34,5% svih anketiranih èna. Ovaj podatak bi svakako trebalo imati u vidu prilikom rešavanja dalje sudbine finansiranja lokalnih institucija.

Obrazovni profil ispitanica iz istraìvanja zaposlenih u dràvnom sektoru upu}uje na zaklju~ak da one uglavnom rade u stru~nja~kim i slu`beni~kim zanimanjima.

Tako, najviše ispitanica ima srednju stru~nu spremu - 54,5%, zatim višu - 28,6% i visoku - 13% ispitanica.

S obzirom na aktuelnu politi~ku situaciju na ovom podru~ju, zanimljiv podatak je koliko godina radnog staà imaju ispitanice zaposlene u društvenom/dràvnom sektoru, najviše iz razloga da bi se ustanovio trend zapošljavanja u ovom sektoru nakon rata 1999. godine. Bro-jevima 36 ispitanica ima manje od 13 godina radnog staà, a 40 više od toliko. Nijedna ispi-tanica nema 13 godina radnog staà, što zna~i da se te godine koju su manifestovali rani sukobi nije bilo zapošljavanja u dràvnom/društvenom sektoru. Me|utim, situacija se o~igledno brzo stabilizovala, lokalne instituci-je su ponovo po~ele da rade, me|u kojima i niz va`nih institucija koje su zbog rata morale da se izmeste iz drugih delova Kosova, npr., Uni-verzitet i Narodno Pozorište iz Prištine. To je stvorilo dodatne mogu}nosti za zapošljavanje za lokalno stanovništvo.

c. Struktura zaposlenosti i pristup èna sa sela trì{tu rada


d. Dominantni prihodi u doma}instvu

U prilog tezi da u navedenom rural-nom regionu dominaciju ~ine nepoljo-privredna doma}instva, ide i nalaz iz

istraìvanja u pogledu izvora dominantnih prihoda u doma}instvu: to su plate u 72,7% slu~ajeva, penzije u 23,6%; brojkom jedno doma}instvo, tj, 0,5%, se izdràva od poljo-privrede i od socijalne pomo}i 3,2% doma- }instva.

Ispitanice koje su navele penziju kao osno-vni prihod u doma}instvu su u 85,7% slu~ajeva u starosnoj kohorti preko 60 godina. Ostale ispitanice iz ove starosne grupe ostvaruju pri-hode po osnovu plate u 14,3% slu~ajeva. Pen-ziju kao osnovni izvor prihoda u doma}instvu je navelo 88,2% ispitanica koje su se deklari-sale kao penzionerke i 73,8% doma}ica.

Pa`nje vredna je i ~injenica da je 20% ispi-tanica istaklo da u doma}instvu nema zapo-slenih ~lanova. Najve}i udeo ovakvih doma}instava odlazi na porodice ispitanica koje su se

deklarisale kao doma}ice i penzionerke. Da-kle, na grupe kojima je osnovni izvor prihoda u porodici penzija. Da nema zaposlenih ~lano-va u svom doma}instvu se izjasnilo 61,9% doma}ica i 47,1% penzionerki. Ovaj podatak potvr|uje da, prema socioekonomskom tipu, ispitanice iz uzorka ìve u nepoljoprivrednim doma}instvima, koja ostvaruju prihode od nepoljoprivrednih delatnosti i nemaju poljo-privredno gazdinstvo.

Kvalitet ̀ ivota ̀ ena sa sela nije bio deo opu-sa istraìvanja, budu}i da se on moè sagle-dati tek putem niza pokazatelja na nivou sva-kodnevnog ̀ ivota, a u sklopu ovog istraìvanja nije bilo mogu}e sagledati tako veliki broj. Prava mera razvoja i pove}anje nivoa kvaliteta svakodnevnog ìvota nikako se ne moè svesti na poboljšanje materijalnih uslova ìvota. Stoga je u istraìvanju segment zadovoljavanja potreba samo na~et pitanjem o subjektivnom ose}aju dovoljnosti prihoda na nivou doma}

instva i stepenu zadovoljenja potreba. Na-mera pitanja je bila da se dobije mali uvid u stanje zadovoljavanja potreba kod najstarijih ispitanica iz istraìvanja, koje dolaze iz kat-egorije doma}ica i penzionerki i predstavljaju jedan od slojeva društva koji je pod najve}im rizikom od siromaštva. Naime, ogroman broj èna iz grupe doma}ica (64,3%), izjašnjava se da su im sredstva kojima raspolaè doma}instvo toliko oskudna da ni pribli`no ne zado-voljavaju potrebe ~lanova doma}instva. Uko-liko ovaj podatak uporedimo prema starosti ispitanica, onda se dobijeni podatak preklapa sa prethodnim, tako da 53,1% ispitanica u grupi preko 60 godina smatra da su sredstva toliko oskudna da ni pribli`no ne zadovolja-vaju potrebe ~lanova doma}instva. S druge strane, u ukupnom uzorku dominiraju odgov-ori (66,8%) da su sredstva kojima raspolaù doma}instva samo delimi~no dovoljna za zadovoljenje potreba ~lanova tog doma}instva.

15

d. Dominantni prihodi u doma}instvu


Grafika 7. Struktura dominantnih prihoda u doma}instvu


e. Struktura nezaposlenih èna

16

âk se 55,1% nezaposlenih ispitanica izjasnilo da nikada nije radilo. Kao ra-zlog navele su obaveze u ku}i, tj. brigu

o deci i porodici. U to se uklapa i u slede}i podatak - da 84,6% èna koje su se deklari-sale kao doma}ice ne traì posao i ne èli da se zaposli, dok bi ostatak èleo da se radno angaùje (15,4%). Ovaj nalaz govori u prilog ~injenici da su rodne razlike veoma izraène

u sferi zapošljavanja ali i da je porodica viso-kovrednovana kategorija na ovim prostorima.

Društvena grupa koja se suo~ava sa viso-kim rizikom od isklju~enosti sa trìšta rada su mladi. Iz istraìvanja se uo~ava da mla|a sta-rosna kohorta (18 – 30 godina) ~ini gotovo dve tre}ine nezaposlenih – 62,3%.

Radno neaktivne ène bi naj~eš}e èlele da se zaposle u oblasti za koju su se školovale.

Najve}i broj nezaposlenih ispitanica poseduje srednju stru~nu spremu (75,5%). U istraìvanju ~iji se nalazi ovde analiziraju, ispitanice koje imaju završenu osnovnu školu se deklarišu u najve}oj meri kao penzionerke (52,9%) i doma}ice (31%), dok se najve}i broj ispi-tanica iz kategorije nezavršene osnovne škole deklariše kao doma}ice, odnosno neaktivne (59,5%).

e. Struktura nezaposlenih èna


f. Neformalno obrazovanje i dodatne ve{tine

17

Pored sistemskih promena u vidu nacio-nalnih strategija za razvoj, potrebno je investirati u razvoj ljudskih resursa seo-

ske populacije, pre svega u smislu podizanja veština i bolje informisanosti. Naime, rezultati istraìvanja pokazuju da politika podsticanja zapošljavanja u zna~ajnoj meri zaobilazi ru-ralne sredine. Samo je 5,9% èna u~estvovalo u nekom od programa podrške koji unapre|uju zapošljivost èna u lokalnoj zajednici. Ostale ispitanice nisu uzimale u~eš}a u navedenim programima pre svega zbog toga što smatraju da takvih programa i nije bilo u njihovim za-jednicama (u 80,9% slu~ajeva), dok 13,2% nije u~estvovalo zbog nedostatka vremena.

Nedostatak takvih programa je evidentniji u opštinama Zubin Potok i Leposavi} – što je

istaklo 95,5% ispitanica iz opštine Zubin Po-tok i 86,2% iz opštine Leposavi}. To potvr|uje i podatak da je 13,4% ispitanica iz opštine Zve~an u~estvovalo u takvim programima, dok u opštini Zubin Potok nije nijedna. Me|u dodatnim veštinama koje poseduje populacija iz uzorka preovla|uju tradicionalne ènske veštine i one koje su vezane za radove u po-ljoprivredi, a koje nisu uskla|ene s promenama na trìštu rada: 50,5% ispitanica je navelo kao dodatnu veštinu znanja o radovima u poljo-privredi, 43,6% veštinu izrade ru~nih radova, 22,3% posedovanje voza~ke dozvole, dok samo 23,6% tvrdi da poseduje znanje stra-nog jezika, a 34,5% da se sluì ra~unarom. Me|utim, zna~ajno je ista}i da se ove posled-nje veštine o~ekivano nalaze kod mla|ih ispi-

tanica iz uzorka. Najve}i broj ispitanica ima ra~unar u doma}

instvu, 72,7%, ali ga znatno manji broj njih upotrebljava u doma}instvu, uklju~uju}i koriš}enje interneta, svega 37,3%. Domi-nantne svrhe koriš}enja interneta su zabavne i društvene mreè - 64,3%, a za potrebe po-sla 35,7%. Kada se uporedi starosna struk-tura ispitanica i koriš}enje ra~unara, odnosno upotreba interneta, onda su nalazi u skladu sa o~ekivanjima, tj. najmla|a populacija do 30 godina naj~eš}e upotrebljava ra~unar i internet (74,4%). Sa godinama starosti ispitanica opada upotreba interneta, tako da ve} u strukturi preko 46 godina iznosi samo 8,9% ispitanica koje koriste ra~unar, dok se ispitanice preko 60 godina uopšte ne koriste kompjuterom.

f. Neformalno obrazovanje i dodatne ve{tine

INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR

Fokus grupa Leposavi}


a. Zdravstveno osiguranje

Stanovništvo severno od Ibra kao i ostalo srpsko stanovništvo na teritoriji ~itavog Kosova, obavezno zdravstveno osiguranje ostvaruje preko Zavoda za zdravstveno osiguranje Republike Srbije. U sever-

nom delu Kosovske Mitrovice postoji regionalna bolnica i jedan Dom zdravlja koji funkcionišu kao deo zdravstvenog sistema Srbije. Ova bolnica sluì kao glavna zdravstvena institucija za le~enje pripadnika srpske za-jednice sa celog Kosova i Metohije.

Ruralno stanivništvo u sklopu ovog Zavoda moè da ostvari pravo na zdravstveno osiguranje prema razli~itim osnovama: na osnovu formalne zaposlenosti, koja podrazumeva pla}ene socijalne doprinose, preko ~lana porodice koji ostvaruje zdravstveno osiguranje, na osnovu penzije ili na osnovu statusa poljoprivrednika.

U pogledu ostvarivanja zdravstvene zaštite rezultati istraìvanja su zado-voljavaju}i, budu}i da ~ak 98,6% ̀ ena iz uzorka navodi da ima zdravstveno osiguranje i to: u 47% slu~ajeva imaju obezbe|eno zdravstveno osiguranje kao zaposlena lica a u 11% slu~ajeva kao penzioneri ili supru`nici penzio-nera, dok ostali ostvaruju zdravstveno kao nezaposlena lica ili preko drugog ~lana porodice. Me|utim, ono što je veoma zna~ajno jeste da ~ak 98% ne-zaposlenih èna ima zdravstveno osiguranje, kao i 95,2% onih koje su se deklarisale kao doma}ice. U ukupnom uzorku onih koji ostvaruju zdravst-veno osiguranje preko drugog ~lana porodice je 24% nezaposlenih i 18,4% doma}ice.

Zdravstveno osiguranje u ukupnom uzorku nemaju samo, u brojevima, 3 ispitanice, ili 1,4%, me|u kojima jedna nezaposlena i dve doma}ice. U pogledu starosti, samo jedna èna starosti preko 60 godina nema zdravst-veno osiguranje.

SOCIJ

ALNA

PRA

VA @E

NA


INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR 19

b. Penzijsko - invalidsko osiguranje

Ovo istraìvanje je obuhvatilo penzijsko-invalidsko osiguranje

koje ispitanice ostvaruju u sklopu Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PiO) Republike Srbije, po osnovu radnog staà, povreda na radu i sli~nih osnova, kao prete`nog penzijsko-invalidskog siste-ma zastupljenog na podru~ju istraìvanja. Starosne penzije koje obezbe|uje Vlada Kosova (u mese~nom iznosu od €60) mogu biti predmet nekog na-rednog istraìvanja.

Pomenuto penzijsko-inva-lidsko osiguranje je ostvarilo 58,2% ispitanica iz istraìvanja (broj obuhvata zaposlene, penzionerke i doma}ice po os-novu nasle|enog osiguranja od supru`nika). Doprinose u ovu svrhu Fondu PiO poslodavac upla}uje u 92,8% slu~ajeva, a veoma mali broj èna sa-mostalno upla}uje penzijsko-invalidsko osiguranje (7,2%). Penzijsko-invalidsku zaštitu nema 41,8% ispitanica radnog uzrasta. Najve}i broj ispitanica koje nemaju PiO osiguranje je iz starosne grupe 18 do 30 godina (42,4%), a najmanji iz grupe èna preko 60 godina (15,2%). Dakle, osim zapo-slenih u nepoljoprivrednim delatnostima, ène iz uzorka su veoma slabo obuhva}ene PiO osiguranjem. Doma}i- ce imaju upla}en PiO u 50% slu~ajeva i on uglavnom poti~e po osnovu nasle|enog osigu-ranja od supru`nika. Na ovaj zaklju~ak upu}uje podatak da 95,2% doma}ica navodi da po-slodavac upla}uje PiO.

Socijalnu pomo} prima 16,4% ispitanica, a pokušalo je da je ostvari 22,7%. Ispitanice koje primaju socijalnu pomo} su dominantno iz kategorije doma}ica (66,7%). Humani-tarnu pomo} prima samo 2,7% ispitanica, dok samo 8,2% upotpunjava ku}ni budèt ne-kim honorarnim poslom.


Uporedo sa tranzicijom, krenuo je i razvitak preduzetništva u regionu, me|utim, i nakon više od dve de-

cenije transformacije ka trìšnoj ekonomiji, razvoj preduzetništva i dalje je obeleèn ve-likim brojem teško}a i slabosti. Situacija na podru~ju koje je bilo predmet istraìvanja je dodatno optere}ena nestabilnom politi~ko – bezbedonosnom situacijom koja sna`no uti~e na ose}anje nesigurnosti kod gra|ana što ostavlja posledice na društveni i ekonomski ìvot regiona, posebno kada su u pitanju eko-nomske investicije i preduzetni~ki potencijal. Ovo je specifi~nost regiona i treba je uzeti u obzir u planiranju razvoja i aktivnosti na ovom konkretnom podru~ju.

Ekonomija severnog dela Kosova se u na-jve}oj meri izdràva sredstvima iz budèta Republike Srbije, manji deo subvencija, ug-lavnom u vidu socijalnih nadoknada, dolazi iz budèta Vlade Kosova, a najmanji deo se ostvaruje preko privatnog sektora i interna-cionalnih organizacija.

Na uopšteno lošu situaciju potrebno je do-dati rodne odnose koje odlikuje tradiciona-lno – patrijarhalni model, o ~emu je ve} bilo re~i, što stvara nepovoljne uslove i kontekst za preduzetništvo èna. @ene sa sela su, i šire, a ne samo na ovom podru~ju, višestruko optere- }ene brojnim i teškim poslovima u doma}in-stvu i van njega. Na primer, nacionalna studi-ja u Francuskoj pokazuju da ène zaposlene u poljoprivredi troše manje vremena na profe-sionalno usavršavanje i rad na farmi u odnosu na muškarce i u odnosu na vreme koje pro-vode u obavezama oko doma}instva.1 Ovakva situacija ne ostavlja ènama vremena i mogu}nosti za individualni razvoj i zadovoljavanje potreba. Problem postaje o~igledan kada po-gledamo veštine koje poseduju ène obuhva- }ene istraìvanjem, ali i mogu}nosti koje im se nude da bi one mogle razvijati postoje}e i

1 Women active in rural development: Assuring the future of rural Europe, European Commission Directorate – General for Agriculture, s.7.

nove veštine koje su traène na trìštu rada. Sve navedeno ne predstavlja podsticajnu klimu za delovanje na polju preduzetništva, što su pokazali i nalazi istraìvanja.

U vezi sa navedenim, namera istraìva~a bila je i da ispita preduzetni~ke inklinacije èna iz ruralnih krajeva severnog dela Kosova, odnosno njihovu spremnost da zapo~nu neki samostalni posao. Od ukupnog broja je 39,1% ispitanica izjavilo da ima poslovnu ideju koju èli da realizuje. Prema stepenu stru~ne spreme one se nalaze prete`no u grupi sa srednjom stru~nom spremom i kre}u se prema onima sa višim obrazovanjem, dok ih je najmanje u grupi sa niìm obrazovanjem. Kad je u pitanju radni status, interesantno je da se one gotovo podjednako nalaze u grupi zaposlenih (50%) i nezaposlenih (52,8%) ispitanica.

Ispitanice su podršku pri zapo~injanju vlastitog biznisa, u vidu bespovratnih sre-dstava u novcu, ocenile kao najzna~ajniju u 73,6% slu~ajeva, pa tek onda donaciju u vidu opreme za rad (24,3%). Pored navedenog, one pokazuju sklonost ka udruìvanju sa drugim ènama u poslovne svrhe u 53,6% slu~ajeva. Samo njih 4,1% je konkurisalo za kredit, pri ~emu je odgovor banke bio pozitivan u 50% slu~ajeva. Nijedna ispitanica nije nikada pri-premala biznis plan.

Privatno preduzetništvo kod èna iz istraìvanja veoma je slabo zastupljeno, ~ak i na nivou percepcije. Ovakvi rezultati mogu se objasniti velikom zastupljenoš}u javnog sektora koji zaposlenima nudi dobre soci-jalne uslove u vidu zadovoljavaju}ih nov~anih nadokanada (koje su ve}e u odnosu na oko-linu u regionu, pa i ostalim delovima Kosova), zdravstvenog i penzijskog osiguranja. S obzi-rom, na veliki broj obaveza koji ène o~ekuje u privatnom ìvotu, vezano za brigu o doma}instvu, deci i starijim ~lanovima doma}i- nstva, zaposlenost u javnom sektoru nudi bolji balans angaòvanja u javnoj i privatnoj sferi kod èna sa sela na ovom podru~ju. EK

ONOM

SKI P

OTEN

CIJAL

I SK

LONO

ST

@ENA

KA

PRED

UZET

NI[TV

U

20


Iako se tokom popunjavanja upitnika po-kazalo da 4,5% èna obavlja neku vrstu neregistrovane delatnosti, nijedna ispi-

tanica se formalno nije deklarisala kao pre-duzetnica. Svega dve ispitanice ili 0,9% je ko-ristilo neki program podrške za zapo~injanje vlastitog posla, dok je 11 ispitanica bilo u prilici da vodi sopstveni posao, tj. 5%. Od toga se najve}i deo, 2,3%, odnosi na sektor trgov-ine, ostali poslovi spadaju u uslu`ne delatnosti. Zbog navedenog, veoma su va`ni razlozi koji su ih spre~ili da se bave vlastitim poslom. U najve}em broju slu~ajeva odgovori su bili:

1. nedostatak finansijskih sredstava za otpo~injanje vlastitog posla - 45,7% i

2. nedostatak poslovne ideje - 40,5%. Razloge za ovako veliki procenat nedostatka

poslovnih ideja smo potraìli u uopšteno ni-skoj preduzetni~koj kulturi, jer preduzetništvo u suštini predstavlja prepoznavanje i iskoriš}avanje poslovnih mogu}nosti, otvorenost ka promenama, inovativnost i spremnost na preuzimanje rizika. Tako|e, tu je i ve} pome-nuta prednost zapošljavanja u dràvnom sek-

toru u odnosu na privatni. Najzna~ajniji razlog koji ène iz istraìvanja

navode kao uzrok zbog koga nisu okušale mogu}nost za pokretanje vlastitog posla, jeste nedostatak finasijskih sredstava. U nastavku analize produbi}emo uzroke nedostatka fi-nasijskih sredstava za zapo~injanje vlasti-tog posla preko grupe odgovora koja ukazuje da ène obuhva}ene istraìvanjem u najve}oj meri nemaju vlasništvo nad pokretnom i nepokretnom imovinom. Bolja imovinska osnova daje povoljniju ekonomsku bazu za osnivanje biznisa ali stvara i povoljniju osno-vu za ravnopravniji odnos u doma}instvu. Upravo vlasništvo, a ne zaposlenost i prihodi, predstavljaju najva`niju meru ekonomskih nejednakosti izme|u muškaraca i èna, i to pre svega u slu~ajevima visoke nezaposle-nosti i niskih primanja. Razlike u vlasništvu izme|u muškaraca i èna proisti~u i iz razlika u nasle|ivanju kao i iz razlika u registrovanju vlasništva. Dominacija vlasništva muškaraca nad pokretnom i nepokretnom imovinom, te poljoprivrednim doma}instvom, nije

specifi~nost regije Balkana. Naime, jedan od pet nosioca farmi u EU je èna.1 Me|utim, ta proporcija se veoma razlikuje me|u dràvama ~lanicama. Tako je npr., u Portugalu samo 16,4% farmi u vlasništvu èna, a u ruralnoj Engleskoj samo je 10% èna vlasnik farme.2 Pored navedenog, farme ~iji su vlasnici ène su manje veli~ine, pa je u Španiji prose~na veli~ina farme koja je u vlasništvu ène 9,9 hektara, a prose~na veli~ina farme u vlasništvu muškarca 15,5 hektara.3

@ene iz istraìvanja u 84,1% slu~ajeva ne poseduju nikakvu imovinu. Iako su u istraìvanju u~estvovale ène sa sela gde na-jve}i broj doma}instava poseduje zemlju, one su vlasnice u tek 1,4% slu~ajeva. Stambeni prostor u svom vlasništvu poseduje svega 2,7% ispitanica. Samo 4,1% ispitanica ima auto.

1 Babović M.: Polazna studija o preduzetništvu žena u Srbiji, UN Women – Agencija Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, Beograd 2012.2 Women active in rural development: Assuring the future of rural Eu-rope, European Commission Directorate – General for Agriculture s.9.3 Women active in rural development: Assuring the future of rural Eu-rope, European Commission Directorate – General for Agriculture s.9.

a. Razlozi slabe zastupljenosti preduzetni{tva me|u ènama


Stambeni prostor i auto istovremeno poseduje 0,9% ispitanica. Samo 6,4% ispitanica je vla-snik i zemlje i ku}e. Te ène su se deklarisale kao udovice, koje naj~eš}e ìve same u doma}instvu, tako da su ovu imovinu stekle nakon smrti bra~nog druga. Samo jedna ispitanica ili 0,5% u svom posedu ima zemlju, stambeni prostor i auto.

Nepovoljni uslovi za privatno preduzetništvo predstavljaju i loš pristup regionalnom trìštu roba široke potrošnje kakvim su ga one oce-nile u 75% slu~ajeva, dok su pristup lokal-nim pijacama okarakterisale kao veoma loš u 37,7% slu~ajeva. Na navedeni nalaz u dobrom delu uti~e navedena kompleksna politi~ko-be-zbedonosna situacija. Tako|e, kao veoma loš ocenile su pristup finansijskim institucijama (bankama i mikrokreditnim organizacijama), što je presudno kod zapo~injanja vlastitog po-sla. Suprotno navedenom, ispitanice su kao dobar okarakterisale pristup zdravstvenim institucijama (53,2%) i obrazovnim (47,7%), te pristup vrti}ima u (51,8%).

Loš pristup finansijskim institucijama vezan je i za vrlo nepovoljne uslove u kojima posluju banke na severu Kosova. Naime, osim Komer-

cijalne banke koja je registrovana u Srbiji i na Kosovu, ostale banke rade samo u „srbijans-kom“ sistemu (Jugobanka i Dunav banka) ili samo u „kosovskom“ (Raiffaisen, ProCredit, NLB i TEB banka), što onemogu}ava ili bar oteàva slobodan protok novca za potrebe po-slovanja. Pored navedenog, nema mogu}nosti za dugoro~ne kredite. Retke banke daju mogu}nost kratkoro~nih kredita i to pod oteàvaju- }im uslovima. @enama koje uglavnom nisu vlasnice imovine (pa ne postoji ni mogu}nost zaloge, npr.) bankovni krediti su apsolutno nepristupa~ni pri zapo~injanju sopstvenog po-

sla, a ~ak i ukoliko jesu, onda su uslovi, kako je ve} napomenuto, nepovoljni.

Kao slede}i razlog odustajanja od ove mogu}nosti za samostalnoš}u je komplikova-na administrativna procedura za zapo~injanje vlastitog posla, ~emu treba dodati specifi~nosti podru~ja o ~emu je ve} bilo re~i. Slede nepo-voljni uslovi kreditiranja, te psihološki faktori u vidu nedostatka samopouzdanja (kao što je nedostatak iskustva/znanja/veština) i strah da }e izgubiti uloèno (strah od neuspeha). Nije zanemarljiv ni rodni problem zbog ko-jeg ène nisu u mogu}nosti da se angaùju u preduzetništvu jer imaju previše obaveza u porodici. Na prvi pogled iznena|uje ovako mali postotak odgovora koji odraàvaju rodni problem u ènskom preduzetništvu ali se to moè tuma~iti ~injenicom da neke druge oko-lnosti smatraju više oteàvaju}im nego što to predstavlja prevelika optere}enost obavezama oko porodice i doma}instva. Iz istog razloga se i realno nestabilna politi~ko - ekonomska situacija nalazi na poslednjem mestu razloga. Da sumiramo, na pitanje koji su ih razlozi u najve}oj meri spre~ili da se bave vlastitim po-slom, ispitanice su odgovorile:4

Upore|uju}i nalaze iz istraìvanja sa rezultatima drugih studija o ènskom preduzetništvu u regionu, moè se zaklju~iti da se ispitanice iz oba istraìvanja slaù oko najve}ih problema sa kojima se suo~avaju ène u preduzetništvu. Najve}e prepreke pred-stavljaju obezbe|ivanje po~etnih finansijskih sredstava, potom komplikovane procedure registracije preduze}a, iza koga slede teško}e u pronalaènju klijenata i poznavanje propisa o finansijskim obavezama.

4 Ukupni procenat slučajeva prelazi 100%, zbog toga što su ispitanice mogle izabrati više različitih odgovora.

Grafika 11. Naj~e{}i razlozi zbog kojih se ispitanice ne bave preduzetni{tvom

22


Kada su u pitanju programi finansijske prirode koje bi trebalo pokrenuti da bi se poboljšao ekonomski poloàj èna na selu, ispitanice su kao najedakvatnije ozna~ile slede}e:1

Ekonomski potencijal èna sa sela severnog KiM, se moè posmatrati i preko ljudskog kapi-tala koji obuhvatanja znanja i veštine. Ve}i nivo kapitala, bilo da je re~ o visokom formalnom obrazovanju ili alternativnim formama obrazovanja, uti~e na stavove i vrednosti koji se nalaze u osnovi ve}e ili manje spremnosti na preduzetni~ko ponašanje ali i pove}ava šanse da se ène otisnu u preduzetništvo opremljene dobrim poslovnim idejama i na osnovu prepoznatih dobrih poslovnih šansi. Ispitanice iz istraìvanja su u tek 6,4% slu~ajeva poha|ale dodatne oblike ob-razovanja u vidu programa za sticanje novih znanja i veština. Posmatrano prema opštinama, najmanji procenat ispitanica koje su poha|ale ovakve programe je iz opštine Zubin Potok (2,3%), dok ih je u opštini Zve~an bilo u 13,4% slu~ajeva. Pri deklarativnoj spremnosti za ovakvu vrstu edukacije kod ispitanica iz uzorka dominira interesovanje za tradicionalne oblasti kao što su ru~na radinost (54,5%) i unapre|enje poljoprivredne proizvodnje (50%).2 Ovde je uo~ljivo da se one ~vrsto drè „poznatog terena“, budu}i da odabiraju edukaciju iz istih oblasti za koje su iskazale da ve} poseduju odre|ene veštine, ali i oblasti koje se u tradicionalnom smislu vezuju za ène. Za navedene teme zainteresovane su uglavnom ispitanice starosti preko 60 godina, 87,8%. Ukupno gledano, ispitanice su svoju zainteresovanost za kurseve i obuke na razli~ite teme, odgovorile na slede}i na~in:3

Najviše ispitanica zainteresovanih za edukaciju o pokretanju malog biznisa je u starosnoj dobi od 30 - 45 godina. Zainteresovanost za ovu edukaciju najve}a je kod visoko obrazovanih ispi-tanica, a najmanja kod onih bez i sa sa osnovnom školom. Najmla|e ispitanice (18 do 30 godina) prednja~e me|u zainteresovanima za obuku za pisanje radne biografije i motivacionog pisma - 79,1%. Isti je slu~aj i kada su u pitanju rad na ra~unaru i u~enje stranih jezika. Tako|e, me|u najzainteresovanijima su ispitanice višeg nivoa obrazovanja.

1 Ukupni procenat slučajeva prelazi 100%, zbog toga što su ispitanice mogle izjasniti i za više različitih programa.2 Ukupni procenat slučajeva prelazi 100%, zbog toga što su ispitanice mogle izjasniti i za više različitih edukacija.3 Ukupni procenat slučajeva prelazi 100%, zbog toga što su ispitanice mogle izjasniti i za više različitih edukacija.

23

Grafika 12. Najpoèljniji programi za upo{ljavanje èna u ruralnim sredinama

Grafika 13. Zainteresovanost ispitanica za programe edukacija

b. Poèljni programi finansijske i edukativne podr{ke

nega starih i nemo}nih lica

proizvodnja zdrave hrane

plasteni~ka proizvodnja ranih povrtarskih kultura

sakupljanje lekovitog bilja

poslovi iz doma}e radinosti

uzgoj cve}a

seoski turizam

razne uslu`ne delatnosti


Zna~ajan broj èna sa sela se bavi poljoprivredom pored osnovnog zaposlenja (62,7%) i to kao do-

punskom delatnoš}u u okviru vlastitog doma}instva za šta ne dobijaju nov~anu nadoknadu (95,8%). Poljoprivredom u okviru doma}instva se bave ispitanice iz sve tri opštine u poprili~no jednakoj meri, raspore|eno prema opštinama u kojima ìve: Zve~an 56,7%, Zubin Po-tok 63,6% i Leposavi} 66,1% ispitanih èna. Poljoprivredom se najmanje bave najmla|e ispitanice, (18 do 30 godina), 25,6%, a najviše najstarije ispitanice (preko 60 godina), 93,9%. Kada se posmatra nivo njihovog obrazova-nja, poljoprivredom se bave najmanje obrazovane ispitanice što se obrnuto proporcionalno smanjuje sa rastom ob-razovanja. Ako se to uporedi sa gore navedenim podacima o zainteresova-nosti za edukaciju o unapre|enju po-ljoprivrednih veština, vidimo da se ti podaci poklapaju, te ukoliko bi ovakve edukacije bile organizovane, navedeno bi se trebalo uzeti u obzir.

Osnovni ograni~avaju}i ~inioci koji uzrokuju odsustvo ve}e preduzetni~ke inicijative me|u ènama iz ruralnih podru~ja severnog dela Kosova su ne-dovoljna informisanost, oteàn pristup finasijskom trìštu i oteàn pristup regionalnom trìštu roba i usluga. Ti problemi su sli~ni onima sa kojima se susre}u i ène iz ruralnih podru~ja širom Evrope, pa je politika Evro-pske Unije u tom smislu da paralelno subvencioniše raznovrsne programe edukacije, razmenu iskustava, kao i infrastrukturne radove. Ove mere imaju jednak tretman kao i podrška investicijama u nove biznise. Takva politika izazvana je ~injenicom da u ruralnim oblastima zemalja Evropske Unije, koje predstavljaju skup zemalja sa vrlo razli~itim politi~kim, istori-jskim i socijalnim uslovima, dominira slika o nejednakom poloàju èna u ja-vnom sektoru u odnosu na muškarce, ali i o teèm poloàju èna iz ruralnih oblasti u odnosu na urbane regije. Tako npr., u ruralnim oblastima Danske ima više èna bez adekvatnih veština potrebnih savremenim uslovima trìšta rada nego u urbanim oblastima.1

1 Women active in rural development: Assuring the future of rural Europe, European Commission Directorate – General for Agriculture, s. 7

c. Zaposlenje u poljoprivredi

24

INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR 25INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR

U okviru projekta, u periodu od januara do juna 2013.g. formirano je i odràno šest fokus grupa sa ukupno 87 u~esnica u: opštini Zve~an (grad i selo Banjska), opštini Leposavi} (grad i naselje Lešak), Zubinom Potoku i severnom delu Mitrovice. Grupe su bile sa~injene od èna razli~ite sta-

rosne dobi, obrazovanja, zanimanja, radnog statusa, prebivališta, sa i bez iskustva u vo|enju sopstvenog biznisa.

Tokom sesija je diskutovano na slede}e teme: nezaposlenost èna, poloàj ène u porodici i društvu, obrazovanje èna, da li èna moè da se bavi privatnim biznisom, sa kojim izazovima i preprekama bi se tom prilikom suo~ila, šta im je potrebno da otpo~nu biznis, šta misle o pokretanju biznisa u poljoprivredi, o biznis asocijacijama i koristima od udruìvanja, o vlasništvu èna nad imovinom, ìvotnom standardu, razlici u poloàju èna na selu i u gradu, infrastrukturi u ruralnim podru~jima, i sli~no.

Nalazi i zaklju~ci sa grupnih diskusija u fokus grupama bi}e predstavljeni u ~etiri dela: Prepreke u zapo~injanju sopstvenog biznisa, Izazovi u pokretanju poljoprivredne proizvodnje, Potrebe prepoznate od strane èna i ène imaju re~.

Ve}ina u~esnica fokus grupa smatra da je ìvot teì na selu nego u gradu i da se grad-ska èna izborila za svoju slobodu i neza-

visnost. Glavni problemi u zapo~injanju vlastitog posla na koje su u~esnice fokus grupnih diskusija ukazale su:

•nedostatak materijalnih i finansijskih resursa;

•nedostatak veština potrebnih za vo|enje posla;

•nedostatak informacija o eventualnim pro-gramima podrške za samozapošljavanje;

•nezadovoljavaju}a infrastruktura;•malo i suèno trìšte, problemi sa slobodom

kretanja ljudi i roba;•ène nemaju imovinu u svom vlasništvu;•finansijske institucije nisu dostupne

ènama, pogotovo onima bez imovine;•komplikovanost administrativnih proce-

dura, kao što je registracija preduze}a;•slab socijalni kapital;•nedostatak udruènja (zadruge) koje bi ih

predstavljalo i zastupalo njihove interese;•preveliko koriš}enje ènskih resursa u

obavezama oko doma}instva, zbog ~ega nemaju vremena za angaòvanje u privat-nom poslu;

•prednost se daje zapošljavanju u dràvnom

sektoru kao garanciji za redovnija, bolja i stabilnija primanja;

•kod najugroènijih èna, onih u sta-tusu pomaù}eg ~lana poljoprivrednog doma}instva, nivo zainteresovanosti za preduzetništvo i samozapošljavanje je veo-ma nizak;

•tradicionalno-patrijarhalni odnosi u po-rodici nisu blagonakloni prema preduz-imljivosti èna i njihovoj samostalnoj angaòvanosti u poslu;

•privatno preduzetništvo je nesigurno polje za ènu, jer pove}ani rizik u poslovanju iziskuje njenu stalnu prisutnost i maksimal-nu kontrolu, a ~esto nema podršku partnera – supruga;

•seoska èna se veoma retko odlu~uje za preduzetništvo jer se ose}a nesigurno, ne veruje u uspeh, prisutan je snaàn strah od neuspeha;

•veliki broj èna je po prvi put prisustvovao ovakvoj vrsti skupa i po prvi put slušao o tome kako ène mogu da podrè jedna drugu i da se samoorganizuju.

Zajedni~ki je stav da prilikom odlu~ivanja za vrstu privatnog biznisa ène uglavnom odabiraju: ugostiteljstvo, proizvodnju hrane i trgovinu, ali i oìvljavanje starih tradicionalnih zanata.

Okvir 1: prepreke u zapo~injanju sopstvenog biznisa

FOKUS GRUPE

Fokus grupa severna Mitrovica


Kao glavne prepreke u organizovanju poljoprivredne proiz-vodnje identifikovani su: •nedostupnost i nepouzdanost informacija o tome šta treba

proizvoditi i nepoznavanje trìšta. Proizvodi se ono što se tradicionalno proizvodilo u datom doma}instvu ili datom kraju uz povremeno eksperimentisanje sa razli~itim ku-lturama i krajnostima (primeri zaokreta od proizvodnje povr}a u plastenicima do p~elarstva, uzgoja pe~uraka);

•udaljenost trìšta i ograni~ena sloboda kretanja ljudi i roba predstavlja veliki problem, posebno u selima udaljenim od grada. U takvim uslovima otkupljiva~i lako uspostavljaju monopolski poloàj. Lokalni proizvo|a~i zbog odsustva znanja i udruìvanja nisu u mogu}nosti da pregovaranjem poprave svoj poloàj;

•ène su u poljoprivrednu proizvodnju uklju~ene kao pomo}na, besplatna radna snaga;

•èna nije ekonomski samostalna i stoga nema uticaja na to šta }e se proizvoditi i gde plasirati, odluke o poslu donose muškarci;

•ène prepoznaju geografske i klimatske uslove svog okruènja kao pozitivne preduslove za bavljenje agrarom, posebno vo}arstvom u Zubinom Potoku;

•prepoznate su mogu}nosti za seoski turizam.

Okvir 2: Izazovi u pokretanju poljoprivredne proizvodnje


U~esnice fokus grupa su prepoznale slede}e potrebe kao najzna~ajnije za poboljšanje ekonomskog poloàja èna u

ruralnim podru~jima:•edukacija o mogu}nostima i na~inima udruìvanja;•edukacija o zadrugarstvu i podrška za njihovo osnivanje;•edukacija prilago|ena ènama sa sela u oblasti osnivanja i

vo|enja privatnog biznisa;•edukacija za unapre|enje i nova saznanja iz oblasti poljo-

privredne proizvodnje i veština;•obuka èna u oblasti seoskog turizma;•edukacija iz oblasti rada na ra~unaru i obezbe|ivanje pro-

stora i opreme informacionog centra;•uskla|ivanje misija i programa donatora sa potrebama

èna;•obezbe|ivanje trìšta za plasman ru~nih radova;•obuka o proizvodnji organske hrane;•uspostavljanje rada slu`be za rodnu ravnopravnost;•osnivanje socijalnih slu`bi za skrb o stara~kim seoskim

doma}instvima;•biznis centri koji bi pruàli informacionu i tehni~ku

podršku ̀ enama koje se odlu~e da se bave preduzetništvom;•obezbedjivanje bolje infrastukture u selima.

Okvir 3: potrebe prepoznate od strane èna


U ovom segmentu su preneta neka od najkarakteristi~nijih mišljenja i izjava

u~esnica fokus grupa u vezi pomenutih tema: •„Svaka èna ovde ima smisla da se bavi

preduzetništvom, ali u ovoj ekonoms-koj i politi~koj situaciji, bez finansijske podrške, to je veoma teško“.

•„Nismo ~ule za neki program podsticaja, da ène budu podràne u ne~emu što rade“.

•„Kada je re~ o novcu i po~etnom kapita-lu, trenutno stanje na Kosovu je da banke više nisu podsticajne, sve manje je firmi ili donatora koji imaju èlju da finansi-raju po~etni biznis, što zna~i da moramo sami da se organizujemo, unutar svojih

porodica ili da udruìmo rad u konkretnom smislu“.

•„Me|usobno kritikujemo jedna drugu, same izme|u sebe smo problem u društvu, kako npr., drugoj èni njen mu` dozvoljava da se bavi biznisom, a i ja bih mogla time da se bavim i da budem samostalana da mi mu` dozvoljava“.

•„Kada je ̀ ena spremna, kada oseti potre-bu da se bavi preduzetništvom, ima puno okolnosti od kojih }e zavisiti uspeh. To zavisi od njene sposobnosti, od sredine i mnogobrojnih drugih faktora. Kada je finansijska situacija u pitanju, svaka èna voli da ima svoj doprinos, da bude svoja direktorica, a sa druge strane svaka èna

je cenjena onoliko koliko doprinosi u svojoj porodici“.

•„Bolje je bilo nekad, a sad da ima neki posao i da ima pomo} od nekoga svaka èna bi radila. Investicija neka manja, da ima pomo} da krene od ne~eg, da ima neku delatnost, ali toga nemamo“.

•„Ja sam izbeglica iz Prištine, sa decom sam se doselila u Leposavi}, jako je bilo teško, ali sam ja isto imala strah da li }u ja to mo}i da iznesem, nisam se obazirala na mišljenja drugih. Ovde nije postojalo ništa konkretno, programa raznih je bilo u Mitrovici. Ja sam tada po~ela svoj bi-znis, radila sam i spavala u svojoj radion-ici i ìvela sam mnogo bolje nego danas“.

Okvir 4: @ene imaju re~

28


@ivot èna sa severa Kosova i Metohije ob-likuju delikatna bezbedonosno – politi~ka situacija, sa jedne strane, a sa druge strane,

rodni odnosi sa prete`no tradicionalnim stilom ìvota i patrijarhalnim vrednosnim orijentaci-jama. Istraìvanje se dominantno bavilo javnom sferom èna sa sela, dok se o rodnim odnosima u svakodnevnom ìvotu moglo prosu|ivati samo preko posrednih indikatora kao što su: u~eš}e èna u vlasni~koj strukturi; dominantni razlozi za nezaposlenost kod èna koje nikada nisu ra-dile, u vidu odricanja ovakve mogu}nosti zbog vo|enja doma}instva i brige o deci; i dominacija tradicionalnih veština karakteristi~nih kod starije populacije sa sela. U istraìvanju razloga za sve izraèniju depopulaciju sela i nizak natalitet nisu zanemarljive kategorije iz sfere privatnog ìvota i rodni odnosi utemeljeni u odre|enim uslovima ìvota. Ipak, u ovom istraìvanju zanimala nas je prevashodno javna sfera društvenog ìvota èna iz ruralnih podru~ja severnog Kosova i Meto-hije i to pre svega dostupnost nepoljoprivrednog trìšta rada ̀ enama sa sela i njihov preduzetni~ki potencijal.

Dominanta karakteristika javne sfere ìvota anketiranih èna jeste visok nivo zaposle-nosti u nepoljoprivrednom sektoru, što za so-bom povla~i visok nivo zdravstvenog i penzi-onog osiguranja kod ispitanica iz istraìvanja. Nepoljoprivredna zaposlenost odvija se u najve- }oj meri u dràvnim/društvenim firmama, dok je zaposlenost u privatnom sektoru izrazito ni-ska, a privatno preduzetništvo kod ispitanica gotovo zanemarljivo. Razloge ovome moèmo traìti u visokoj zastupljenosti dràvnih insti-tucija Republike Srbije na ovom podru~ju koje su silom prilika, nakon rata, izmeštene na sever iz ostalih delova Kosova. Pored navedenog, priva-tno preduzetništvo suo~ava se sa izrazito nepo-voljnim uslovima kakvi su veoma komplikovani administrativni uslovi poslovanja u kojima se zahteva poštovanje paralelnih i me|usobno nekompatibilnih standarda (Republike Srbije i UNMIK administracije). Generalno, visoka za-stupljenost dràvnih institucija Srbije predstavlja pozitivne socijalne uslove za ìvot stanovništva na ovom prostoru, budu}i da je privatno preduzetništvo teško razvijati u uslovima koji ne garantuju politi~ku stabilnost i slobodu kretanja ljudi i roba. Me|utim, ovako visoka zavisnost od dràvnog sektora u politi~kim uslovima u kojima ove institucije imaju neizvesnu budu}nost ujedno je i faktor rizika za lokalno stanovništvo. Uko-liko politi~ki i ekonomski uslovi budu nalagali reorganizaciju, restruktuiranje, privatizaciju i smanivanje broja zaposlenih potrebno je pa`ljivo izraditi i primenjivati mere prevencije za zapo-slene ène koje su u opasnosti da kao tehnološki višak ostanu bez posla budu}i da takva situacija

kod èna sa sela moè dovesti do zatvaranja u sferu svakodnevnog ìvota i prelazak u sta-tus pomaù}ih ~lanova poljoprivrednog doma}instva. Ovakva kategorija generalno u regionu beleì izuzetno loše socijalne uslove ìvota. Zato je va`no da se ène kojima preti opasnosnost da postanu tehnološki viškovi pravovremeno, preventivno, kreiraju odgovaraju}e mere kako bi se bolje snašle na trìštu rada i ostale zapo-slene. Kod kreiranja ovakvih mera valja imati u vidu nalaze iz istraìvanja koji govore u prilog neuskla|enosti veština i znanja koje poseduju ispitanice iz istraìvanja sa potrebama trìšta rada.

Društvena situacija ugroène politi~ke i eko-nomske bezbednosti vodi efektu poznatom kao „krug propadanja“ (eng. circle of decline). Ova-kva situacija ve} je vi|ena ne samo u zemljama u tranziciji ve} i u razvijenim zemljama. Niska gustina naseljenosti stvara nedostatak kriti~ne mase za stvaranje sektora usluga i proizvodnje, što dovodi do tek sporadi~nih poslovnih podu-hvata, usled ~ega izostaje i generisanje radnih mesta. Slabost trìšta rada predstavlja meha-nizam za pove}anje migracija u pravcu urbanih centara, a time i dodatnu redukciju stanovništva

kojoj treba dodati i starenje lokalne populacije. Pojava propadanja poznata je i u ruralnim sre-dinama EU ali su poznate i politike koje su prekinule krug propadanja. One se ogledaju u: unapre|enju infrastrukture, privla~enju investicija koje omogu}avaju da se ove oblasti regenerišu i razviju industrijske i uslu`ne dela-tnosti ali i da se unapredi poljoprivredna proi-zvodnja razvojem odgovaraju}ih klastera u proizvodnji (OECD, 2006). Ovakve mere valjalo bi integrisati u instrumente nacionalne strategije za regionalni razvoj ~ime bi se delovalo u pravcu prekidanja opisanih lan~anih trendova koji vode propadanju ruralnih zajednica.

Pored strukturalnih promena potrebno je raditi na pove}anju socijalnog kapitala èna sa sela putem podizanja kulture udruìvanja i organizovanja. Veoma je va`no proširiti ponu-du neformalnog obrazovanja za seosku popu-laciju alternativnim obrazovnim programima povezanim sa potrebama trìšta rada (kursevi jezika, umetnosti, informatike i sl.). I na kraju, potrebno je pomagati odràvanje autenti~nih kulturnih aktivnosti koje }e ~lanovima za-jednice doneti zabavu i zadovoljstvo u~eš}a u ìvotu zajednice.

29

ZAKLJUÂK

Kurs krojenja u etno radionici SABOR


PREP

ORUK

E

Ova studija ispunjava svoju svrhu ozna~avanjem najva`nijih segmenata i predlaganjem aktivnosti i mera koje bi ukupno mogle doprineti poboljšanju ekonomskog poloàja ali i kvaliteta ìvota èna u ruralnim podru~jima na severu Kosova, što bi se svakako odrazilo i na njihove porodice. Predloène mere, sugestije, podaci i nalazi ovog istraìvanja imaju svoju

prakti~nu svrhu - da posluè kao orijentir svim relevantnim faktorima koji mogu da uti~u na ekonomsko osnaìvanje ènske seoske populacije, ali i samim ènama, kako bi one mogle da preuzmu aktivniju ulogu u sopstvenom razvoju. Verujemo da se zbog univerzalnosti problema sa kojima se suo~ava ènska populacija i koji su ovde izloèni, ove preporuke mogu primeniti i šire, a ne samo na teritoriji severnog Kosova.

Bitan preduslov za aktiviranje razvojnih po-tencijala èna je uspostavljanje finansijskog trìšta primerenog specifi~nostima poljo-privrede i kreditnim sposobnostima èna bez privatnog vlasništva. Po pravilu, iz finansijsk-og trìšta su isklju~ene ène bez imovine zato što nemaju mogu}nost pruànja neophodnih garancija bankama za kreditne zajmove.

Mera 1.1•Poboljšanje informisanosti. Ogroman

broj èna je izjavio da nema nikakvih informacija o dostupnim finansijskim izvorima i programima podrške.

Mera 1.2

•Pruànje tehni~ke i savetodavne pomo}i u pripremi biznis planova, kao ~estog „kamena spoticanja“ prilikom apliciranja za kredit ili neki program finansijske podrške.

Mera 1.3•Jednostavni i primereni uslovi

kreditiranja, razmotriti mogu}nost osmišljavanja posebnog programa za kreditiranje ènskih biznisa.

Nedostatak znanja, veština i iskustva èna u vo|enju sopstvenog biznisa je evidentan, što potvr|uje i karakteristi~an podatak iz istraìvanja – da ni jedna èna od njih 220 ni-

kada nije pisala poslovni plan, što bi se moglo anulirati kvalitetnim i prakti~nim programima obuke iz ovih oblasti. Nedostaju i odrìve po-slovne ideje, pa je neophodno pruìti mogu}nost seoskim ènama da se upoznaju sa uspešnim primerima ènskog preduzetništva, ali i drugih uspešnih biznisa. Ovo su samo osnovne smernice za dublju analizu i razradu pomenute problematike:

Mera 2.1•Aktivna pomo} i savetodavne usluge u

administrativnim/poreskim poslovim pri zapo~injanju biznisa.

Mera 2.2•Omogu}iti poha|anje treninga u oblasti

kreiranja biznis planova, finansijskog menad`menta, marketinga, vo|enja malih i srednjih preduze}a i drugih sli~nih tema.

Mera 2.3•Omogu}iti posete i u~estvovanje na saj-

movima, studijske posete uspešnim è- nskim privatnim firmama, jer se po-kazalo da je prakti~no iskustvo najed-nostavniji i najefikasniji na~in u~enja.


POVE]ANJE

DOSTUPNOSTI

FINANSIJSKOG TR@IŠTA

AKTIVNA PODRŠKA

JAÂNJU @ENSKOG

PREDUZETNIŠTVA


Mera 2.4•Razmotriti mogu}nost osnivanja

ènskog biznis centra u okviru koga bi pomenute usluge mogle biti objedinjene.

Potrebno je posebnu pa`nju posvetiti po-tencijalu za zadrugarstvo zbog toga što slabi ekonomski potencijali ènske populacije ne predstavljalju dobru polaznu osnovu za preduzetništvo, pa ni za samozapošljavanje.

Zadruge su zna~ajne jer ènama iz ruralnih podru~ja omogu}avaju pristup trìštu, stvaraju bolju ekonomsku osnovu udruìvanjem resu-rsa i smanjuju rizike. Zadru`ne forme nipošto ne treba da budu ograni~ene na poljoprivredne aktivnosti, ve} treba da omogu}e organizacio-ni okvir za razli~ite aktivnosti koje bi bile u skladu sa diversifikacijom ruralne ekonomije, poput neposrednih usluga seoskog turizma, ponuda proizvoda i usluga koje su relevantne za razvoj seoskog turizma, razli~itih socijalnih usluga i sl. Aktivnosti usmerene na podršku zadrugarstvu treba da budu usmerene u neko-liko pravaca:

Mera 3.1•Informisanje. Potrebno je informisati

ène sa sela o prednostima zadrugarstva, proceduri osnivanja zadruga, poreskim obavezama.

Mera 3.2•Studijske posete uspešnim ènskim

zadrugama.

Mera 3.3•Potrebno je osnivati fondove za ènsko

zadrugarstvo.

Mera 3.4•Obezbe|ivanje poreskih olakšica za

ènske zadruge, posebno onih iz rura-lnih sredina.

Individualizacija kulturne potrošnje putem masovnih elektronskih medija udaljava stanovnike sela jedne od drugih i potrebni su

novi podsticaji umreàvanju kako bi se po-digao stepen uklju~enosti èna u lokalnu za-jednicu. Ovo je veoma va`no jer je za uspešan lokalni razvoj i porast socijalne uklju~enosti na selu neophodan proaktivan pristup, a tamo gde su socijalne institucije i trìšte rada slab integrativni faktor, gra|ani imaju šanse na uspeh samo ako udruè, formalno ili nefo-rmalno, svoje aktivnosti oko zajedni~kih cilje-va. Stoga se predlaù slede}e mere:

Mera 4.1•Pove}anje socijalnog kapitala èna u

ruralnim podru~jima moè se posti}i podizanjem kulture udruìvanja i orga-nizovanja.

Mera 4.2•Podsticaj udruènja i organizacija èna

na selu - potrebno je podràvati njihov rad, podsticati njihovo umreàvanje i povezivanje sa obrazovnim ustanovama i lokalnom administracijom.

Mera 4.3•Kulturni objekti i profilisanje mesta

za okupljanje. Potrebno je pomagati uspostavljanje ili opremanje objekata ove namene.

Mera 4.4•Promocija aktivne participacije u

kulturnom ìvotu i aktivnije potrošnje slobodnog vremena.

Mera 4.5•Potrebno je razviti razmenu iskustva

izme|u organizacija unutar regiona i

OSNA@IVANJE

POTENCIJALA ZA @ENSKO

ZADRUGARSTVO

POVE]ANJE

SOCIJALNE KOHEZIJE

I UNAPRE\IVANJE

SOCIJALNE

UKLJUÊNOSTI


izme|u regiona. Iskustva EU pokazuju da je unapre|enje ljudskih resursa od izuzetnog zna~aja za ostvarivanje povoljnih stopa ekonomskog rasta u ruralnim sredinama. Kao preduslov unapre|enja ljudskih resursa, pruànje socijalnih usluga se moè poboljšati putem slede}ih mera:

Mera 5.1•Uklju~ivanje èna iz ruralnih krajeva

u srednje i visoko obrazovanje, putem boljeg informisanja, podizanja moti-vacije za obrazovanjem, stipendiranja,

povoljnih pozajmica i sl.

Mera 5.2•Proširenje obrazovne ponude za ène u

ruralnim podru~jima. Veoma je va`no pove}ati mogu}nosti za edukaciju èna alternativnim obrazovnim programima, kako onim koji su ~vrš}e povezani sa potrebama trìšta rada, tako i onima koji podiù opštu pismenost, obrazovanost i kapacitete za doìvotno u~enje vetera- nske populacije (kursevi jezika, ume-tnosti, informatike i sl.).

Mera 5.3•Pove}anje ponude socijalnih usluga.

Potrebno je razviti ovu vrstu usluga, posebno prema ènama iz ruralnih kra-jeva, jer su izloène visokim rizicima od socijalne isklju~enosti i lošim uslovima ìvota. U ovom cilju potrebno je podràti organizacije civilnog društva kao i osnaìvati partnerstva izme|u tih orga-nizacija i organizacija èna sa sela, kao i lokalnih institucija socijalne zaštite da razviju/prošire ponude usluga na lokalnu ènsku populaciju.

UNAPRE\IVANJE

SOCIJALNIH USLUGA


• dràve ~lanice uze}e u obzir posebne probleme s kojima se suo~ava èna na selu, kao i zna~ajnu ulogu koju ona ima u ekonomskom opstanku svoje porodice, uklju~uju}i njen rad u sektorima privrede u kojima se ne ostvaruje dohodak i preduze}e sve odgovaraju}e mere kako bi osigurale da se odredbe ove konvencije primenjuju na ène iz ruralnih oblasti.

• dràve ~lanice }e preduzeti sve odgovaraju}e mere radi eliminacije diskriminacije èna u ruralnim podru~jima kako bi osigurale, da one na osnovu ravnopravnosti muškaraca i èna, u~estvuju u razvoju sela i da od toga imaju koristi, posebno da bi osigurale nji-hovo pravo na:

•u~eš}e u izradi i sprovo|enju planova razvoja na svim nivoima;

•pristup odgovaraju}oj zdravstvenoj zaštiti, uklju~uju}i informacije, savete i usluge u vezi sa planiranjem porodice;

•direktno koriš}enje programa socijalne zaštite;

•sticanje svih vrsta obuke i obrazovanja, formalnog i neformalnog, uklju~uju}i opismenjavanje, kao i pristup svim uslugama u okviru mesne zajednice, kao i savetodavnim uslugama, inter alia, radi proširenja njihovih opštih tehni~kih znanja;

•organizovanje grupa za samopomo} i zadruga kao bi ostvarile jednak pristup privrednim delatnostima putem zapošljavanja ili obavljanja samostalne delatnosti;

•u~eš}e u svim aktivnostima mesne zajednice;

•dostupnost poljoprivrednih kredita i zajmova, olakšica za pro-daju proizvoda, odgovaraju}e tehnologije i jednakog tretmana u zemljišnoj I agrarnoj reformi, kao i programa za ponovno naselja-vanje;

•adekvatne ìvotne uslove, posebno u pogledu stanovanja, higijen-skih uslova, elektri~ne energije i snabdevanja vodom, saobra}aja i veza.

33

~lan 14. @ENE IZ RURALNIH OBLASTI

konvencija o uklanjanju svih oblika diskriminacije ènaCEDAW


PRIÊ

O U

SPE[

NIH 15

PRE

DUZE

TNICA

SA

SEVE

RA KO

SOVA


U ovom delu }e biti predstavljeno 15 uspe{nih preduzetnica iz sve ~etiri op{tine na severu Kosova. U pri~ama o njima, izme|u ostalog, one govore o razlozima iz kojih su se ove ène odlu~ile da zapo~nu svoj biznis, najve}im i naj~e{}im pote{ko}ama na koje su nailazile tom prilikom, svojim uspesima ali i tome da li su i od koga imale podr{ku. Sve preduzetnice su slo`ne u jednome – da treba vredno raditi, slediti svoj san i biti uporan.

34


Veselinka Markovi} (52), poznatija svojoj okolini i kupcima kao Cica, se u privatni porodi~ni biznis upustila pre gotovo 30 godina, pošto ni mu` ni

ona nisu imali posao. Prvu deceniju su se bavili proi-zvodnjom sokova, da bi kasnije promenili delatnost u proizvodnju sirišta. Postigli su uspeh na oba polja i od toga kupili zemlju u selu Srbovac (opština Zve~an) i sa-gradili farmu, gde su prvo gajili pili}e, tovne i koke no- silje, a posle toga i svinje i prasi}e. Onda je Cica zapo~ela sopstveni biznis u ~emu joj je pomogao i pomaè još uvek suprug, a od nedavno i sin:

- Pre ~etiri godine po~ela sam da radim sa 20 koza, videla da od toga imam dobiti i da mogu na našem trìštu da prosperiram, jer nema kozjeg sira i mleka, u nekim ve}im koli~inama u prodaji. To je zdrava hrana, organska, pogodna za svaki uzrast. Moje proizvode mogu da ko-riste i deca i stari, zdravi i bolesni, nema konzervansa i ni~ega vešta~kog u sebi. Sada sam proširila proizvodnju, vidim da mi plasman robe ide, samo mi treba bolji marketing. Imam svoju prodavnicu u severnom delu Mitrovice. Trenutno sam zadovoljna jer pored lokalnih kupaca, moje proizvode naru~uju i ljudi iz Prištine, Beograda, Crne Gore. Ove godine sam kupila još 10 koza od svojih para, a volela bih da se još

proširim i da imam bar 100 koza.Kao najteì period u poslovanju Cica pamti period

posle rata jer su izgubili poslovne partnere iz Prištine a u bombardovanju su stradali i vredna oprema i alat.

Sada Cica na svojoj farmi ima 1.500 pili}a, 50 }urki, 40 koza i 15 jari}a, a pre dva meseca rešili su da se opro-baju i u proizvodnji šitaki pe~uraka.

PROIZVODNJA KOZJEG SIRA, MLEKA I SURUTKE, SELO SRBOVAC (OP[TINA ZVEÂN) „Ako ne voli{ svoj biznis, nemoj da ga radi{”

Veselinka Markovi}, okolini poznatija kao Cica, planira da uskoro pro{iri stado koje poseduje

Veselinka Markovi},”ako ne voli{ svoj posao, nemoj da ga radi{.”

„Iz srca radim ovaj posao. Nekad je i na-porno. Radim u prodavnici, pa onda deci spremam ru~ak, po 24 sata radim. Svaka èna koja misli da uspe mora da radi. Ako jednom stane{, ne moès da se pokrene{.”

„U svakom biznisu ima i uspona i padova. Ako ne{to ne voli{, ako ne{to radis na silu, onda od toga nema ni{ta. Zna~i, mora{ da radi{, da bude{ uporan, da radi{ 24 sata na svim poljima i vide}es svoj uspeh. Ako nisi uporan, nema ni{ta.”

U ovom delu }e biti predstavljeno 15 uspe{nih preduzetnica iz sve ~etiri op{tine na severu Kosova. U pri~ama o njima, izme|u ostalog, one govore o razlozima iz kojih su se ove ène odlu~ile da zapo~nu svoj biznis, najve}im i naj~e{}im pote{ko}ama na koje su nailazile tom prilikom, svojim uspesima ali i tome da li su i od koga imale podr{ku. Sve preduzetnice su slo`ne u jednome – da treba vredno raditi, slediti svoj san i biti uporan.

35


STUD

IO „F

OTO

MOMA

” KO

SOVS

KA M

ITROV

ICA„@elja i ljubav”

Pre više od pola veka, ta~nije 1960.g., je otvorena je radnja “Foto Moma”. Današnja vlasnica, Lu-cija Spahi}, je u radnju došla 1976.g., kada je kao

student prve godine knjièvnosti napustila fakultet, udala se i krenula da se uz supruga bavi fotografijom. U po~etku je bila pomo}nik, a nešto kasnije je polagala i stekla zvani~nu diplomu fotografa. U to vreme je bila i jedina èna fotograf.

- Uglavnom su to muškarci radili. ~ak i sada, na primer, na svadbama doìvim da ~ujem: „Jao, èna fotograf”, i sli~no.

Lucija je u~ila klasi~nu fotografiju, crno - belu i njome se i bavila, a kada se pojavila prva kolor fotografija onda je uklju~ila I nju u svoj rad. Nabavljali su potrebne mašine. Doduše, tada je bilo malo druga~ije, svadbe su se slikale tako što mladenci obavezno do|u u studio i tu obave slikanje. Sa novom tehnologijom su stigli i novi obi~aji, pa danas uglavnom fotograf ide kod mladenaca i tamo se rade fotografije. U samom studiju sve je manje klijenata. Ali, jedno ne bi smelo da se promeni, kvalitet:

- Fotografija na àlost odumire. Foto-grafi su se pretvorili u, kako bih rekla, u prodavnice ramova, albuma. Najstarija slika u radnji je iz 1955.g. Zamislite kada je to slikano. Ja nisam ni ro|ena tad. To je to. Zna~i, nije stvar u tome da dobijete fotografiju koja }e za pet godina izbledeti

kao polaroid.Radnja “Foto Moma” se do rata nalazila na ju`noj

stani grada, odakle je Lucija bila prisiljena da se iseli sa porodicom u severni deo. Za sve to vreme nije presta-jala sa radom, ~ak ni za vreme bombardovanja. Danas Lucija vodi posao uz pomo} svoje dve }erke, i njih tri ~ine, kako ona kaè, pravu „ènsku ekipu“.

Lucija Spahi} u digitalizovanoj laboratoriji studija „Foto Moma”

[ta biste poru~ili ènama, koje nameravaju da zapo~nu neki svoj biznis?

„Pa, samo velika èlja, volja, upornost, a i snaga. Nema ne mogu, ne}u, ne znam. Na primer, kada su do{li stranci iz zemalja koje su ispred nas u razvoju, ovde jo{ nije stigla digitalna fotografija, oni su ve} imali i digitalne foto aparate, meni je prosto bilo ne-prijatno kada mi do|e, na primer, neki vojnik, i kad pita – „da li moète da uradite fotografije”, a mi ne radimo to. I onda sam se potrudila da savladam i tu

tehniku i da nabavim opremu.”

36


CVE]ARA „NARCIS” SEVERNA MITROVICA

„Svaka èna ima neki svoj talenat”

Jelena Avdijenko (31) je od malih nogu po~ela da radi u cve}ari koju je otvorila njena majka Mileva sada davne 1991.g.

Profesionalno je po~ela da se bavi cve}arst-vom pre desetak godina. Biznis je proširila pre pet, otvorivši još jednu cve}aru u Koso-vskoj Mitrovici. Bavi se izra|ivanjem cvetnih aran`mana za razne prilike – ven~anja, razna slavlja, sahrane ali i zvani~ne prijeme visokog ranga.

Pre rata, ova cve}ara je imala sopstveni rasadnik cve}a i drugog bilja na oko 50 ari, u selu Svinjare (ju`ni deo Mitrovice) gde je bilo upošljeno oko 30-oro ljudi, me|u kojima oko 10 èna. Danas je u ovoj firmi zapošljeno šest radnika: dvoje stalnih i ~etiri sezonska, od ko-jih su ~etiri ène. Pored smanjenja obima, po-sao je oteàn jer se cve}e sada više ne proiz-vodi ve} kupuje od nabavlja~a.

Jelena je poha|ala niz kurseva i u~estvovala na brojnim izlo`bama u zemlji i inostranstvu – Holandiji, Austriji, Francuskoj i Nema~koj. Edukacija nje i osoblja se i dalje nastavlja u saradnji sa Garden centrom iz Beograda. Njena cve}ara je sponzor raznih kulturnih, duhovnih i sportskih doga|aja. Me|u ret-kim je cve}arama koja sara|uje sa me|unarodnim lancem za slanje cve}a TELEFLOR koji posluje u 185 zemalja širom sveta. Jelena se vremenom srodila sa ovim poslom i tvrdi da }e se uvek baviti njime.

Jelena Avdijenko u cve}ari Narcis u Kosovskoj Mitrovici

37

„Potrebne su volja, inspiracija i ma{ta za svaki aran`man. U budu}nosti planiramo pro{irenje delatnosti. @enama savetujem da budu samostalne i da ne odustaju lako, jer sva-ka èna ima neki svoj talenat u sebi, koji mora da isproba.”


SALO

N VE

NÂN

ICA „G

ALA”

SE

VERN

A MI

TROV

ICA„Najbolja reklama je zadovoljna mu{terija”

San Mirjane Kosovac (39) je oduvek bio da se bavi nekim poslom vezanim za šivenje, gde }e mo}i da ispolji svoju kreativnost. A po~elo je spo-

ntano, kada je njeno društvo po~elo da se èni i udaje,

pa je šila dosta stvari, na zadovoljstvo svojih prijate-lja. Kada je rešila da se ozbiljno bavi ovim poslom, pre punih 13 godina, jednoga dana otišla je u Novi Pazar (~uven po mnogobrojnim radnjama ove vrste), predstavila se vlasnicima pojedinih salona ven~anica i odnela im svoje proizvode. Oni su se oduševili i ve} prvog dana je imala naru~enih 90 bidermajera.

- Tako sam po~ela, saloni iz Novog Pazara su po~eli da naru~uju u velikim koli~inama. Od tog novca, jer nije bilo mogu}nosti za podizanje kredita, ni za donaciju, jer je bio posleratni period, ja sam sebi napravila lokal i tada sam ve} po~ela da šijem

ven~anice i više se posve}ujem tome nego ranije – kaè Mirjana.

U salonu se sada mogu kupiti, iznajmiti, naru~iti sva oprema koja je vezana za obi~aje svadbenog veselja, dekoraciju, cvetove, korpe. Ovde se mogu iznajmiti i ven~anice poznatih svetskih brendova. Mirjana }e u skoroj budu}nosti preseliti salon u ve}i i bolji poslovni prostor, a èli da stvori i svoj modni brend i da prodaje svoje kreacije i završava razgovor sa osmehom:

- Moja najbolja reklama je zadovoljna mušterija.

Mirjana Kosovac u svom salonu ven~anica u severnoj Mitrovici

38

„@enama koje bi èlele da se bave sop-stvenim biznisom poru~ila bih da ne odustaju, da stvore jaku viziju i da budu

uporne, rade i samo rade.”

„Ja nisam bila toliko smela, ali je moj mu` prepoznao moj talenat, volju, èlju i on je bio taj koji je insistirao na tome, a ja sam se pla{ila. On mi je bio velika podr{ka. Ali poznajem i neke ène koje imaju i ve}i talenat od mene, ali nemaju

podr{ku svojih muèva.”


Zorica Borisavljevic (54) sa svojom porodicom na poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi sve od povr}a i vo}a. Kada je ostala bez posla, 2002.

godine, suprug je otišao u penziju, tri studenta je bilo u ku}i i onda su po~eli da traè na~in da zarade za njihovo školovanje. Prvu pomo} su dobili od IOM-a, zatim od Belgijskog Caritas-a. Poha|ali su obuku za p~elarstvo, povrtarstvo, malinarstvo. Prodavali su proizvode na pijacama u Leposavi}u, Lešku, Mitrovici, snabdevali obdaništa, studentski dom. Danas se bave proizvodnjom, ali ne u koli~inama kao tada, sada imaju dva plastenika od 50m2 i 25 m2 i imaju proizvodnju na otvorenom.

- Vodili smo jedne godine evidenciju i bilo je oko 2.000 kg krastavca, 1.800 kg paradaiza, oko 600 kg paprika plus dodatnog zimskog spana}a u velikim koli~inama. Snabdevali smo picerije, burekdìnice u Mitrovici, prodavali zelenu salatu na veliko. Sada ide manje jer ima poreme}aja na trìštu, postoji i uvozni~ki lobi, dovozi se sa svih strana, niko ne pita za kvalitet, nego šta je jeftinije. U pogledu povr}a je veliki poreme}

aj izazvala Bošnjacka mahala u Severnoj Mitrovici, jer se tamo prodaje u bescenje, ~udno je za koju cenu tamošnji trgovci nabavljaju robu – objašnjava ona.

Zorica je imala podršku porodice, svi su pomagali u berbi i transportu. Pored njih petoro, upošljavali su i do osam radnika u sezoni. O ovom porodi~nom gazdinstvu je više puta izveštavano na televiziji i u štampi.

POLJOPRIVREDNO GAZDINSTVO SELO DREN (OP[TINA LEPOSAVI])

„Bez hrabrosti i rada nema ni{ta”

Zorica Borisavljevi} na svom poljoprovrednom dobru

[ta bi ste poru~ili ènama koje èle da zapo~nu svoj biznis?

„Da imaju hrabrosti, dobro da razmisle i odaberu, naprave biznis plan, ali bez

hrabrosti i rada nema ni{ta.”

39


POLJ

OPRIV

REDN

O GA

ZDINS

TVO

ZUBIN

POT

OKPovr}e bez pesticida

Dodatni izvor prihoda za svoju porodicu Lucija Kompirovi} (46), izbeglo lice iz Hrvatske, je pronašla u poljoprivredi. Ve} deset godina proi-

zvodi spana}, paradaiz, papriku, krastavac i drugo povr}e u plastenicima i na otvorenom. Prvi plastenik je dobila od Mercy Corpsa, a onda je posao proširila sa još dva plastenika.

- Preko zime uzgajamo spana}, paradaiz, papriku i krastavac u plastenicima na površini od 3,5 ari. Tokom leta gajimo sve. Za jednu sezonu proizvedemo 800 kg spana}a, ali trpimo velike štete jer ne koristimo pesticide zbog nas samih ali i zbog mušterija, pa je prinos manji nego što bi trebalo. Povr}e prodajem ovde, na licu me-sta i u lokalnim prodavnicama. Imam i kupce iz oko-lnih sela koji kupuju samo kod mene, njima razdaljina ne predstavlja problem, jer znaju da se radi o doma}im, zdravim proizvodima – objašnjava Lucija.

Najve}i problem u poslovanju je bio da se prona|e trìšte:

- Na po~etku sezone povr}e se prodaje dobro, a kada se pojavi svuda onda je loše. Teško je kada proizvedem nešto u velikim koli~inama a nemam gde da prodam. Ovde na àlost, nema prodavnica zdrave hrane. Ljudi imaju ponekad predrasude - gledaju kako izgleda na oko,a ne da li je to zdravo. Ali, posao ima i dobrih strana jer u plasteniku moèš da poseješ i u najgoroj godini šta god èliš, zato što ne zavisiš od vremenskih uslova.

Lucija je imala podr{ku porodice i prijatelja, u prvim godinama je i kom{iluk pomagao.

Uprkos pote{ko}ama, Lucija nastavlja sa svojim biznisom i na pitanje {ta bi poru~ila ènama koje èle da se bave preduzetni{tvom, odgovara: „U ìvotu se treba boriti, bez obzira na konkurenciju, ne treba se predati. Ne valja ne raditi ni{ta, pa ako je neki posao i manje pla}en.”

Lucija Kompirovi} u jednom od svojih plastenika u Zubin Potoku

40


Preduzetništvom je Svetlana Dimitrijevi} (43) po~ela da se bavi još 1993.g., kada je sa muèm, pošto su oboje bili bez posla, otvorila pe~enjaru.

Kako su sinovi stizali, njih trojica, uklju~ili su se u posao. Biznis su proširili kroz svoju farmu, gde da-nas imaju 20 krava muzara, a bave se i tovom bikova i junadi, kojih ima 40-ak. Od mleka proizvode sir i kajmak, a vremenom su kupili i neophodnu opremu. Planira da proširi biznis proizvodnjom jogurta, a nešto kasnije i ka~kavalja. Pored peto~lane porodice, ova firma zapošljava još pet radnika. Snabdevaju niz radnji na severu i drugim delovima Kosova, ali i Beo-gradu, Kruševcu…

Firma je registrovana i u „srbijanskom“ i u „kosovs-kom“ sistemu. Dnevno, od 400- 450 litara mleka proizvode oko 90kg sira i 15 kilograma kajmaka.

Kako Svetlana kaè, teško je bilo zapo~eti jer je bilo potrebno puno ulaganja, a pomo}i niotkuda, nikakve donacije ili povoljnog kredita:

- Kad smo po~injali, imali smo po pet prasi}a naru~enih za slavu i druge praznike, pa onda 10, pa 15, 20… Sad, recimo za ovu slavu smo imali poru~enih 150 prasi}a. Sredimo, zna~i, zakoljemo, ispe~emo, i sve isporu~imo. Pa smo napravili i klanicu, pa nabavi-li mašine. Malo po malo nabavljali, pa ti je lakše sad da spremiš 150 prasi}a, nego pre pet.

Svetlana Dimitrijevi} u svojoj mlekari u Leposavi}u

MLEKARA I PEÊNJARA „Milk Pro” LEPOSAVI]

„Kad ima posla, bukvalno 24 sata radimo”

„Truda, rada i ne odustajati odmah, nego… I ako bude nekad manje, mora{ da se trudi{ i da razmisljas da }e uvek da bude dobro...”

„Mi, recimo, kad ima posla, bukvalno 24 sata radimo.”

41


POSL

ASTI^

ARNIC

A „M

OSKV

A”

SEVE

RNA

MITR

OVICA

Biljana Vi}entijevi} (43) je radila od 1992. do 2000. godine u dràvnoj firmi, ali je sa po~etkom ratnog stanja ostala bez posla. Izvesno vreme

nakon toga je pokušavala da prona|e posao, ali nije uspela, pa je odlu~ila da se bavi sopstvenim biznisom i kako kaè, „zaradi bar platu koju bi mogla da prima i u dràvnim firmama“. Pre tri godine je otvorila svoju poslasti~arnicu u severnom delu Mitrovice, koja je vrlo brzo postala popularna me|u lokalnim stanovništvom. Kaè da se uvek bavila preduzetništvom, najpre trgo-vinom, kojom se i dalje bavi (još uvek ima prodavnicu prehrambene robe). Peto~lanoj porodici sa troje dece i uz primanja njenog muà koji je zaposlen, uvek treba više, pa se ukazala potreba za dodatnim izvorom prihoda:

- Znala sam da ovakve poslasti~are nema u gradu i onda sam krenula u posao. Malo smo se zaduìli, ali smo krenuli. Prvo smo samo donosili robu iz Kragu-jevca, a onda vremenom po~ela da dopunjujem tortama i kola~ima iz moje radionice. Pravim ro|endanske i svad-bene torte, nekih 10 vrsta, slavske kola~e po porud`bini. Koristim svoje recepte, a koristim i deo recepture poznate poslasti~are “SRCE” iz Kragujevca.

Pored ~etiri radnice, uglavnom je Biljana glavni ma-jstor, a pomaè joj i prijateljica. Mu` i ona rade sve, u biznisu, kako kaè ne dele obaveze na muško-ènske poslove. Kako naglašava, prvih godinu dana je radila samo da bi otpla}ivala kredit, ali sada ve} ima solidnu platu. Imala je izvesnu podršku od strane USAID-a.

Poslasti~ara „Moskva”

Biljana Vi}entijevi}

„Zaradim platu, bar kao u dràvnoj firmi”

„Kada sam po~ela da se bavim ovim pos-lom, imala sam punu podr{ku od porodice,

od muà i svoje dece.”

„@enama bih poru~ila: Svaka èna koja ima neku ideju treba da je proba, da krene da radi. Ne moè da o~ekuje da }e za mesec, dva ili tri da zaradi, ali je

najbitnije da radi, pa }e zarada sti}i.”

42


Danijela Jakši}-Boòvi} (36) nije sigurna šta ju je navelo da se pre sedam godina upusti u privatni biznis. Ono što zna je

da je bila oduševljena dekoracijom za svadbe i sli~ne prilike i ~esto bi fotografisala ono što joj se dopalo. Kaè da to smatra jednim vidom umetnosti, koju ina~e voli i da se uvek trudi da uradi dekoraciju bolje i lepše.

Pored Danijele, studio ima dve stalne i dve povremeno zaposlene radnice, koje se angaùju po potrebi. Lokal je isprva otvoren u Mitrovici, a onda premešten u Zubin Potok:

- Najteè u poslovanju je bilo izboriti se sa konkurencijom, ali sada sam uspela. U stvari, ja sam radila i ranije ovaj posao u ku}i, ali u za-tvorenom prostoru, gde ne moè ništa da vidi, tako da sam shvatila da je poslovni prostor gde ljudi mogu da vide šta radim jako bitan. Bila je teška nabavka repromaterijala, sve dok nisam po~ela da sara|ujem sa mojim koleginicama koje se bave istim poslom u Mitrovici. Razme-na iskustva u pogledu nabavke repromatetrijala mi je zaista pomogla.

Dekorativni studio „Romansa“ nudi dekorac-iju i cvetne aran`mane za sve~ane prilike i re-promaterijal na malo ukoliko neko èli nešto za sebe da napravi, a Danijela daje svoje ideje be-splatno mušterijama, ukoliko one to èle.

- Najbolje u poslovanju je to što taj neko ko me unajmi da radim dekoraciju bude zaista zadovoljan, oduševljen, jer ljudi ponekad ne veruju kako obi~na sala moè tako dobro da izgleda nakon ura|ene dekoracije. Zadovoljstvo mušterija mi je jako bitno – naglašava Danijela.

Danijela Jak{i} - Boòvi} prilikom dekoracije sale za ven~anje i svadbeno veselje

DEKORATIVNI STUDIO „ROMANSA” ZUBIN POTOK

„Cilj mi je bio da uìvam u ne~emu {to volim”„Ja sam bila zaposlena, ali zbog kreativnosti i ma{tovitosti za koje nisam imala prilike da ih ispoljim, po~ela sam da radim ovaj posao. Nije mi bio cilj novac, ve} da uìvam u ne~emu {to volim

i {to radim.”

„@enama bih poru~ila da se trude, jer se trud stvarno isplati, da imaju cilj i da se maksimalno

bore da do|u do cilja.”


Pre šest godina je Dragana Komadina (50) uz pomo} supruga, otpo~ela proizvodnju torti i kola~a. Nisu imali nikakvu finansijsku

podršku, a snabdevala je svega dve prodavnice sa nekoliko vrsta kola~a, tek da ispita trìšte:

- Nikakav kredit ili donacija, ništa. Raseljena smo lica, i krenuli smo to da radimo iz nu`de jer smo i ja i mu` ostali bez posla. Trebalo nam je da preìvimo, da pla}amo stan i da bi smo imali bolji kvalitet ìvota. Skrpili smo neki no-vac i onda smo krenuli sa minimalnim ulaganjim. Kupci su bili zadovoljni, i ja još uvek imam

mušterije koje kupuju od tog prvog dana i koje kupuju i sada. Kada smo malo ispitali trìšte, kada smo videli da to moè da ide, onda smo krenuli sa proširenjem, sa tortama.

Pored njih dvoje, upošljene su još dve radnice. Trenutno proizvode izme|u 20 – 30 vrsta torti, uklju~uju}i i svadbene, i 15 vrsta kola~a doma}ih kola~a po sopstvenim receptima, ali mogu}e je naru~iti i nešto drugo, po sopstvenoj èlji. U me|uvremenu, od zara|enog novca, kupili su i stan.

- Ovaj posao je jako teàk, zahteva velike `rtve i odricanja, i fizi~ki je jako teàk i treba mnogo vremena. Sto puta sam bila gladna, al’ sam bila toliko umorna da nisam mogla da je-dem. Koliko puta se desilo da ostanem do kasno, da se u 4h ujutru vra}am ku}i – kaè Dragana.PR

OIZVO

DNJA

TORT

I I KO

LAÂ

„GAG

A”

KOSO

VSKA

MITR

OVICA

„Za svaki posao treba vremena”

Proizvodnja kola~a u radionici „Gaga”

Dragana Komadina

„Nije krenulo odmah, jer u Mi-trovici za svaki posao treba vremena. Ali, ne samo ovde, nego i svuda, za svaki posao, je potrebno vreme, da se vidi

kako ide.”

„[ta bih poru~ila ènama koje èle da zapo~nu svoj samostalni biznis? Da budu uporne i da moraju da imaju neka pravila od kojih ne treba nikako da odstupaju. Bez obzira da li je u pitanju mizerna ili visoka cena, mora da ima kvalitet, jer on mnogo zna~i. A mora biti i neka cena koja je pristupa~na stanovni{tvu. Ne moè{ preko no}i da

stekne{ velike pare.”

44


Kada su pre ~etiri godine Nevenka Pavlovi} (40) i njen suprug izgradili objekat u kome se danas nalazi njihov restoran “Hajdu~ki konak”, nisu

slutili da }e se baviti ugostiteljstvom. Kako sama kaè, ideja je došla sama po sebi, pa su kasnije objekat morali da dogra|uju. I pre toga su se bavili preduzetništvom i to trgovinom, ali ovo je bila potpuno nova vrsta posla za njih. Uprkos tome vrlo ubrzo su izašli na dobar glas i njihov restoran je postao nadaleko ~uven po dobroj hrani ali još boljem i lepšem ambijentu:

- Ciljna grupa su nam bili porodi~ni ljudi i takve vrste okupljanja, pa smo zato i napravili igralište za decu, jezerce, ulagali smo u takve detalje. U unutrašnjem pro-storu restoran moè da primi 80 gostiju, a u bašti 40. Planiramo da napravimo bungalove koji }e biti okruèni prirodom, neku stazu za šetanje...sve smo sami osmi-slili, moj mu` prvenstveno.

Da bi pokrenuli posao, Nevenka i njen mu` su prodali stan i zaduìli se, kredite otpla}uju još uvek. U restoranu je zaposleno osam radnika od kojih su njih pet ène.

- Ovaj posao ima i prednosti i mane, zahteva odri-canje u smislu slobodnog vremena sa jedne strane, a sa druge, pruà mogu}nost da upoznamo razli~ite ljude – naglašava Nevenka.

RESTORAN „HAJDU^KI KONAK” SELO BANOV DO (OP[TINA ZVEÂN)

„Privatni biznis da bi se opstalo”

Nevenka Pavlovi} u basti restorana „Hajdu~ki konak”

„U ovim uslovima i ovakvoj situaciji jako je te{ko dobiti dràvni posao, pa da bi se opstalo, neophodno je

pokrenuti sopstveni biznis.”

45


PROIZ

VODN

JA D

OMA]

EG A

JVAR

A LE

POSA

VI] Zlata Bojovi} (54) se upustila u privatni biznis kada ju je jedan kupac upitao da mu sprema zimnicu. Svidelo mu se, ali i gostima koji su mu došli na

slavu. Tako je krenulo - “Ko vam je spremao, moè li njen broj telefona”? Iz godine u godinu se pove}avao broj mušterija i broj naru~enih tegli ajvara. Danas, Zlata godišnje spremi i tri hiljade tegli ajvara, barene paprike, turšije, kuvanog paradaiza, kornišona, dèma… Njeni kupci dolaze iz raznih krajeva od Mitrovice do Beo-grada, a njene tegle stiù i u Italiju do onih koji su èljni

doma}e zimnice.Najteè joj je bilo ove godine jer je cena paprike

sko~ila, pa je morala da malo koriguje cenu ajvara, ali je i dalje ostala na ivici isplativosti. Povremenu pomo} u odre|enim fazama posla dobija od supruga, ina~e sve radi sama.

- Samo bih poru~ila svima koji mogu, da pomognu ènama da otpo~nu svoj biznis. Da im daju donaciju ili da pruè podršku na neki drugi na~in, poru~uje Zlata.

Od zimnice do privatnog biznisa

Zlata Bojovi}, priprema ajvara

„U ovom poslu moè da radi, na primer, sedam-osam èna. Ima posla, ve} je sve automatski, ja svakodnevno mogu da pla}am ènu po satu, kako kome odgovara.”

46


Marijana Petrovi} (38) se bavi aranìranjem, pravi ukrase i poklone, a ovim poslom se bavi desetak godina. Prilikom rada najviše vodi

ra~una o tome da reciklira materijal, odnosno, da za izradu svojih proizvoda upotrebljava materijal koji se obi~no baca posle upotrebe, poput PVC plastike i papira:

- Ideja koja me je vodila u svemu ovome je da skoro ni iz ~ega napravim nešto lepo, da nekome sluì za ukras, za poklon. Po~ela sam da se bavim ovim poslom iz ljubavi, a pre svega zato što nisam mogla nikako da se zaposlim. Po~ela sam iz hobija, pa sam sve preokrenula u neki svoj mali biznis koji, kako se pokazalo, veoma lepo funkcioniše i nadam se da }e i dalje biti tako.

Najviše posla Marijana ima za vreme novogodišnjih i Boì}nih praznika, Uskrsa, 8. Mart-a, i sli~nih doga|aja

i kupci je ve} poznaju na lokalnoj pijaci u Mitrovici gde u tim prilikama prodaje svoje proizvode. Pored toga, svoje radove prodaje i preko interneta, što tako|e lepo funkcioniše.

Marijana izra|uje i predmete dekupa` tehnikom, po porud`bini. Kaè da joj se najviše prodaju korpice sa

suvim biljem, kutije za nakit i sli~ne namene, flaše za rakiju i vino u dekupa` tehnici, koju najpre oplete pru}em, pa onda ofarba i ukrasi dekupaòm.

Najteè u poslovanju je bila nabavka repromateri-jala, jer materijal za dekupa` mogu da nabavim samo u Kraljevu i Beogradu. Volela bih da unapredim i proširim posao, da obezbedim prodajni prostor i da za-poslim nekog ko bi mi pomagao bar u osnovnim fazama obrade – nada se Marijana.

IZRADA SUVENIRA I POKLONA JO[EVIK (OP[TINA ZVEÂN)

Stvara od recikliranog materijala

Marijana Petrovi} u svojoj radionici

„@enama bih poru~ila da budu uporne, da imaju volje i sve }e do}i na svoje mesto.”

47


Marija Jakši} (25) ìvi u Zubinom Potoku, završila je ekonomski fakultet, zatim i master studije na istom fakultetu. Izradom nakita je po~ela slu~ajno

da se bavi, pre ta~no godinu dana, na nagovor drugarica, de~ka i porodice.

- Najpre sam napravila par komada nakita za sebe, i kasnije odlucila da osnujem Facebook stranicu MJ de-sign - izrada unikatnih komada nakita, kako bih svoj na-kit predstavila širokom auditorijumu. Inspirisana svetskim trendovima, a posebno tadašnjom kolekcijom brenda Dolce & Gabbana, i njihovim statement ogrlicama, brzo sam na-lazila inspiraciju za svoje ogrlice i ideje su same navirale – kaè Marija.

Od materijala naj~eš}e koristi aluminijumske lance, plasti~ne perlice, resin smolu, kao i kristale i poludrago kamenje. Mnogi komadi njenog nakita (ogrlice, na-rukvice i min|uše) otišli su u ruke devojaka iz oko-

lnih zemalja, poput Crne Gore, Hrvatske i Bosne... Marija smatra da internet prodaja nudi mnogo mogu}nosti bez mnogo ulaganja, i dalje }e unapre|ivati svoju stranicu. Tako|e joj je u planu da svoje ogrlice izloì u nekoj od beogradskih radnji kako bi svako mogao da ih pogleda i proba. Izra|uje nakit i po porud`bini, tako da, pored nakita koje sama dizajnira, i kupci mogu osmisliti svoj komad nakita, izabrati boju i model, i uz njenu po-moc uskladiti ogrlicu sa svojom garderobom, trenutnim raspoloènjem i svojim stilom.

- Imam malo problema sa dostavom, upra-vo zato što je na Kosovu ograni~en transport kurirskim slu`bama, pa nailazim na poteško}e, kao i nemogu}nost nabavljanja reproma-terijala za nakit bez odlaska u Beograd ili naru~ivanja preko interneta. Kao svoj najve}i uspeh vidim to što sam uspela da doprem do kupaca iz cele bivše Jugoslavije. Moj nakit je zapazila i Rada Šari}, mlada peva~ica. Zatim me je pozvala urednica Grand Revije, Ivana \or|evi}, koja je moj nakit videla na Radi i predloìla mi saradnju. Tako je i intervju sa mnom dospeo na stranice ovog lista – pono-sno zaklju~uje Marija.

Iako je Marija završila studije, i mukotrpno u~ila, ovim hobijem je, kako kaè, uspela da ispuni vreme do zaposlenja u struci, mada naravno, ne planira da prestane da se bavi izradom nakita i kada ga na|e.


Marija Jak{i}

IZRAD

A NA

KITA

ZUBIN

POT

OKInternet – mogu}nost prodaje bez mnogo ulaganja

„Poru~ila bih svim ènama, da nikada ne gube nadu, i da, ma koliko se ~inilo da nema posla, uvek ga mora biti, jer je Bog svima dao neki talenat koji radom i uporno{}u moèmo da razvijemo, i tako

zaradimo i ostvarimo se u ne~emu....”


STUDIO JOGE SEVERNA MITROVICA

Damira Krivoši} (25), student psi-hologije, je jogom po~ela da se bavi pre nekih godinu dana. Kako sama kaè,

pokušala je da na neki na~in poveè jogu i psihologiju u jednu celinu, jedno psihi~ko stanje. Onda se igrom slu~aja zadesila u Kra-gujevcu gde je tokom šetnje gradom ugledala reklamu za ~asove joge. Devojka koja je dràla ~asove joge joj je u potpunosti izašla u susret i posvetila joj puno vremena. Tom prilikom je završila kra}u obuku, odnosno, po~etnu ili Hatha jogu koja podrazumeva uspostavljanje kontrole disanja sa poloàjem tela:

- Kako je vreme prolazilo, ja sam zavolela jogu i pošto sam stalno radila ve`be, bukvalno je i telo zahtevalo istezanje i rad na sebi. Raspi-tivala sam se i ~ula za akademiju joge u Beogra-du, koju sada poha|am i trebalo bi da diplomi-ram u martu slede}e godine. Kasnije planiram još da se usavršavam jer postoje razli~iti pravci kao sto je Jart joga koja podrazumeva ples uz muziku i odre|ene pokrete tela.

Sve je po~elo spontano sa drugaricama - kada se vratila u Kosovsku Mitrovicu, Dami-ra je po~ela da pokazuje ve`be svojim pri-jateljicama kojima se to dopalo. Dobar glas se ubrzo pro~uo, usledili su pozivi velikog broja onih koji su traìli da im drì ~asove. Uprkos teškoj bolesti ~lana porodice u tom momentu, uz punu podršku roditelja, brata i prijatelja, Damira je uspela da pokrene sopstveni biznis i trenutno ima 25 polaznika.

Damira Krivo{i}

Kurs joge u studiju Damire Krivo{i}

„Ne odustajte, jer na taj na~in odustajete od sebe”

„Poru~ila bih ̀ enama da, {ta god im padne na pamet da se ne pla{e da zapo~nu, da se ne ustru~avaju, da

ne odustaju, jer na taj na~in odustaju od sebe.”

49

Udruènje èna SABOR - INFORMATOR 201350 Udruènje èna SABOR - INFORMATOR 2013

INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR 51INFORMATOR 2013 - Udruènje èna SABOR

• Anketa o potrošnji doma}instva – nacrt metodološkog materi-jala, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, 2005.

• Babovi} M.: Polazna studija o preduzetništvu èna u Srbiji, UN Women – Agencija Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaìvanje èna, Beograd, 2012.

• Babovi} M., Vukovi}, O.: ène na selu kao pomaù}i ~lanovi poljoprivrednog doma}instva: poloàj uloge i socijalna prava, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Beo-grad, 2008.

• Blagojevi} - Hjuston M.: Rodni barometar u Srbiji: Razvoj i svakodnevni ìvot, UN Women, Beograd, 2008.

• Blagojevi}, M.: Svakodnevica iz ènske perspektive: samo`rtvovanje i beg u privatnost, Društvene promene i sva-kodnevni ìvot: Srbija po~etkom devedesetih, Bol~i}, S. ur. ISI FF u Beogradu, 1995.

• Bobi}, M., Blagojevi}, M.: O starim i novim populacionim iza-zovima Srbije, Socioloski pregled, god. XLVI, 1995.

• Bobi}, M., Sekuli}, N.: Rodna ravnopravnost na lokalnom nivou – izveštaj o rezultatima istraìvanja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou u Srbiji, 2010.

• Bogdanov, N.: Mala ruralna doma}instva u Srbiji i ruralna nepoljoprivredna ekonomija, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Beograd, 2007.

• Bogdanov, N., Tomanovi}, S., Cveji}, S., Babovi}, M., Vukovi}, O.: Pristup ène i dece uslugama u ruralnim oblastima Srbije i predlog mera za unapre|enje stanja, UNICEF Srbija, 2012.

• Cvei}, S., Babovi}, M., Petrovi}, M., Bogdanov, N., Vukovi}, O.: Socijalna isklju~enost u ruralnoj Srbiji, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, 2010.

• Davis J.R., Bezmer D.: The Development of the Rural Non-Farm Economy in Developing Countries and Transition Econo-mies: Key Emerging and Conceptual Issues, Chatham, National Resources Institut, UK, 2004.

• Development Agenda 2006-2009 for municipality of Zvecan, Supported by UNOPS and financed by the Government of Italy, Pristina, 2006.

• EU Agricultural Economic Briefs: Women in EU and agrculture and rural areas: Hard work, low profile, DG Newsletter, Agri-culture & Rural Development: Economic analysis of EU agri-culture unit, European Union, 2012.

• Has peacebuilding made a difference in Kosovo, Care Interna-tional Kosovo, July 2006.

• Ivanov, J.: Profil rodnih odnosa na Kosovu i Metohiji: izme|u “poèljnog” i stvarnog, Godišnjak za sociologiju V (5): 155–169, 2009.

• Mili}, A, i dr.: Vreme porodica. Sociološka Studija o porodi~noj transformaciji u savremenoj Srbiji, Beograd: ISI FF i ~igoja Štampa, 2010.

• Municipal Development Agenda 2006-2009, Municipality of Leposavic, UNOPS, Pristina, 2006.

• Municipal Profile of Leposavic, OSCE Mission in Kosovo, 2006, 2013.

• Municipal Profile of Mitrovice/Mitrovica, OSCE Mission in Kosovo, 2006, 2013.

• Municipal Profile of Zubin Potok, OSCE Mission in Kosovo, 2006, 2013.

• Municipal Profile of Zvecan, OSCE Mission in Kosovo, 2006, 2013.

• Petrovi}, R.: Društvo i stanovništvo, makrosociološki i demo-grafski aspekti razvoja SR Srbije, Ekonomski institut, Beograd, 1978.

• Petrovi}, R.: Odlike braka u Jugoslaviji, u Mili}, A. i dr.: Doma}instvo, porodica i brak u Jugoslaviji, ISI FF, Beograd, 1981.

• Petrovi}, R., et al: Samoubistva u Jugoslaviji, ISI FF, Beograd, 1990.

• Petrovi}, R., i M. Blagojevi}: Seobe Srba i Crnogoraca sa Koso-va i iz Metohije, ANU, Beograd, 1989.

• Republi~ki zavod za statistiku: Izveštaj iz ankete o ìvotnom standardu za 2007, Beograd, 2008.

• Stojanovi}, D.: U senci „velikog narativa“: Stanje zdravlja èna i dece u Srbiji po~etkom XX veka u Srbija u modernizacijskim procesima 19. i 20. veka: ène i deca, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd, 2006.

• Studija o humanom razvoju – Srbija 2010. Izvori i ishodi so-cijalnog isklju~ivanja, Program Ujedinjenih Nacija za Razvoj (UNDP) Srbija, Beograd, 2010.

• Studija o ìvotnom standardu 2002 – 2007, Republi~ki zavod za statistiku, Beograd, 2007.

• Women active in rural development: Assuring the future of rural Europe, European Commission Directorate – General for Agri-culture and Rural Development, 2000.

• Zaharijevski, D., Petrovi}, J.: Rodna ravnopravnost i odrìvi razvoj. U Kosovo i Metohija u civilizacijskim tokovima, knjiga 4. Šuvakovi} U. (ured.) knjiga 4., Kosovska Mitrovica: Filozofski fakultet u Prištini 357 – 378, 2010.

•• Izvori sa interneta:• Association of Kosovo Municipalities, http://www.komunat-ks.

net/eng/html/index.php• Banking and Payments Authority of Kosovo, http://www.cbak-

kos.org/english/Currency1.ht• Business Start-up Centre Kosovo, http://en.bsckosovo.org.digi-

mak.org/index.php• Economic Initiative for Kosova, http://www.eciks.org/• European Stability Initiative, Chronology of all ESI pub-

lications – Reports, http://www.esiweb.org/index.php?lang=en&id=156&document_ID=61

• Kosovo Energy Corporation, http://www.kek-energy.com/• Kosovo Enterprise Program, http://80.80.162.35/WebSiteKEP/

index.aspx?l=1&p=1• Kosovo Railways, http://www.kosovorailway.com/• Kosovo Trust Agency, http://kta-kosovo.org/html/• Leposavic Municipality, http://www.leposavic.org/• Ministry of Local Self Government of Kosovo http://www.ma-

pl-ks.net/• Ministry of Trade and Industry Kosovo, http://www.mti-ks.org/• Statistical Office of Kosovo, http://www.ks-gov.net/ESK/• United Nations Development Programme –UNDP in Kosovo,

http://www.kosovo.undp.org/• Zubin Potok online, http://www.zubin-potok.org.yu/• Pokrajinski Ombudsman u Novom Sadu, http://www.ombuds-

manapv.org/ombjo/index.php/sr-YU/najnovije-vesti/arhiva-vestii?start=165

Literatura

UDRU@ENJE @ENA „SABOR“, SEVERNA MITROVICA

Adresa: Kralja Petra I 136/39 38220 Kosovska MitrovicaTelefon: +381(0)65 8063 087

E-mail: [email protected] Web: www.saborkm.com

Documents

SOCIO - DEMOGRAFSKA KARAKTERISTIKA UZORKA...osnaìvanje; kao i da se same ène podstaknu na preduzimanje aktivne uloge u procesima koji vode ka unapre|enju uslova ìvota u sre-dinama