Sociologija Drustvenih Devijacija - Kriminalitet

8/8/2019 Sociologija Drustvenih Devijacija - Kriminalitet

1/47

O INTERESOVANJU ZA ZLOIN

Faktori interesovanja za zloin i kriminalitet:

1) emocionalno interesovanje (pre svega strah od zloina i osveta)

2) opasnost koju kriminalitet nosi za ustaljeni poredak etikih i drugih drutvenih

vrednosti

3) ekonomski faktori (neposredna materijalna teta od uinjenog zloina, ali i trokovi

zajednice za izdravanje pravosudnog aparata)

4) prouavanje zloina je koristan izvor za bolje razumevanje ljudi

Principi naune perspektive u prouavanju zloina:

1) iskustvenost

2) objektivnost

3) provizornost (podlonost promeni)

4) skepticizam

5) etika neutralnost

6) ekonominost7) determinizam

PREGLED OSNOVNIH POJMOVA

KRIMINALNI FENOMEN najoptiji pojam; slui kao zajedniki naziv koji obuhvata

delo i njegovog poinioca, rtvu, kriminalitet, i reakciju do koje takva ponaanja dovode

ZLOIN pojedinano kriminalno ponaanje (injenje ili neinjenje); akt kojim se kri

krivini zakon

KRIMINALITET ukupnost svih zloina u odreenom vremenu i prostoru. Za razliku

od zloina, kriminalitet je masovna pojava. Primarni kriminalitet vrenje kanjivog dela

1


2/47

prvi put. Na primarni kriminalitet deluju razni drutveni i psihiki faktori. Sekundarni

kriminalitet ponovno vrenje dela (kriminalitet povratnika); na njega znaajan uticaj

ima i proces socijalne kontrole

SOCIJALNA DEVIJACIJA krenje jedne drutvene norme ponaanja na koje se

reaguje neformalno (od strane drutvenih grupa). Primarna devijantnost posledica

psihikih i drutvenih faktora. Sekundarna devijantnost ponaanje devijanta iji su ivot

i identitet odreeni odstupajuim ponaanjem. Nauka koja se bavi drutvenim

devijacijama je socijalna patologija

DELINKVENCIJA ukupnost u pravnom sistemu zabranjenih dela (delikata). Prekraji

protivpravna ponaanja kojima se vrea javni poredak; ne spadaju u kriminalitet jernemaju crte drutvene opasnosti. Isto vai i za privredne prestupe kojima se naruavaju

pravila o poslovanju privrednih subjekata.

Za oznaavanje lica koja vre kriminalno ponaanje postoje dva izraza:

KRIMINALAC (ZLOINAC) lice koje karakterie kriminalna karijera, tj. vrenje

dela po navici ili tendenciji, te stoga predstavlja zloinaki tip

PRESTUPNIK lice ije je delo plod situacionih inilaca, a ne kriminalne karijere

KRIMINALIZACIJA dva znaenja: 1) individualna kriminalizacija (kriminogeneza)

je proces nastajanja kriminalca; 2) socijalna kriminalizacija krivino pravni proces u

kojem od drutva odreeni subjekti (organi pravosua) ponaanje pojedinca oznaavaju

kao kriminalno

RTVA ZLOINA osoba, organizacija ili pravni poredak koji su ugroeni, povreeni

ili uniteni krivinim delom. VIKTIMIZACIJA proces u ojem neko ili neto postaje

rtva. VIKTIMITET ukupnost kriminalnih viktimizacija u odreenom prostoru i

vremenu

2


3/47

NEFORMALNA SOCIJALNA KONTROLA (neformalan reakcija) skup mera (npr

savet, podsmeh, kritika, ubeivanje) kojima drutvo podstie svoje lanove na

konformizam (prihvatanje normi)

FORMALNA SOCIJALNA KONTROLA (formlana reakcija) delatnost zvaninih

organa krivino pravnog progona koji stvaraju, tumae i primenjuju zakonske norme

PREDMET KRIMINOLOGIJE

Predmet kriminologije: 1) ZLOIN (kao individualna pojava); 2) PRESTUPNIK; 3)

RTVA; 4) KRIMINALITET (kao masovna pojava); 5) REAKCIJA NA ZLOIN

(pojedinana i drutvena)

Razliita shvatanja zloina: 1) zloin i zakon; 2) zloin i greh; 3) zloin kao bolest; 4)

zloin kao izraz drutvene organizacije; 5) zloin kao socijalni proces

IRE ODREENJE ZLOINA vrenje zakonom sankcionisanih dela (delikata)

UE ODREENJE ZLOINA zloin u pravom smislu jeste krenje normi krivinog

prava

BAGATELNI KRIMINALITET dela sa neznatnom drutvenom opasnou. Nastoji se

njihova DEKRIMINALIZACIJA (otklanjanje ovih dela iz krivinog zakona). S druge

strane, tei se INKRIMINALIZACIJI, tj. uvoenju u krivini zakon novih, do tada

nekanjivih ponaanja. Kaiser tako smatra da treba inkriminisati tzv. "zloine bez sudije"

naruavanje ivotne sredine, nemar prema slubenim obavezama, ukidanje radnih

mesta i kriminalitet nosilaca vlasti

3


4/47

ZLOIN I DEVIJANTNOST

RAZLIITA SHVATANJA DEVIJACIJA

Osnovni moderni pristupi devijantnosti koje navodi Alex Thio:

1) funkcionalistiki (Erikson) devijantnost je izraz drutvene dezorganizacije

2) drutvenog definisanja (Tanenbaum, Merton) izvor devijantnosti je u drutvenim

normama ponaanja

3) interakcionistiki (Lamert, Beker) teorja etiketiranja

4) anomiki (Dirkem, Parsons) devijacije objanjava nedovoljnom integracijom

drutvenog sistema

5) drutvenog i kulturnog oslonca (Saterlend, Defri) naglaava znaaj heterogenosti

mnotva kultura

6) drutvenog i kulturnog sukoba (Selin i Turk) devijacija je oblik takmienja u kome

razliiti normativni sistemi tee da ostvare dominaciju

Thio smatra da devijacije moemo svesti na tri grupe definicija: 1) tradicionalne,

apsolutistike (devijacije kao objektivan fenomen); 2) relativistike, novije (kaosubjektivan fenomen); 3) voluntaristike (kao dobrovoljno izabrano ponaanje)

Radulovi shvatanja o devijacijama deli u 3 grupe:

1) devijacije kao prekraj drutvenih pravila

2) devijacije kao drutvena etiketa

3) radikalan pristup, zasnovan na konfliktnom poimanju drutva, koji za objanjenje

devijacija koristi faktore poput moi i nejdenakosti

Ue shvatanje devijacija: ponaanja ljudi koja u znaajnijoj meri odstupaju od drutvenih

normi i izazivaju reakciju neodobravanja

4


5/47

ODNOS ZLOIN-DEVIJANTNOST

Dok kriminalno ponaanje ugroava osnovne vrednosti jednog drutva i sam njegov

opstanak, devijantno ponaanje u uem smislu nema tako izraenu opasnost po zajednicu.

Dalje, zloin prati delovanje mehanizama formalne, a devijacije neformalne socijalne

kontrole

Osim toga, zloin je odreen u apsolutnim kategorijama, jer on ima svoj karakter dokle

god jedno delo egzistira u zakonu nezavisno od toga u kojoj meri se zabrana kri (npr. za

vreme prohibicije konzumiranje alkohola je bilo kanjivo, iako su svi ljokali). Nasuprot

tome, "normalno" i "devijantno" su relativne kategorije, koje zavise od onoga to samodrutvo smatra normalnim ili devijantnim

Devijantno ponaanje je svako neinkriminisano odstupajue ponaanje. Svaki lan

drutva je u izvesnoj meri devijant, ali nisu svi graani samim tim i zloinci.

METODI KRIMINOLOGIJE

I Znaajni metodi:

1) Istorijske studije

2) Komparativne studije:

a) kros-kulturne (razliiti tipovi kultura i drutava)

b) kros-regionalne (1 varijabla u istom vremenu i razliitom prostoru)

3) Studije predvianja za ove studije bitni su PREDIKTORI varijable ije

prouavanje i praenje omoguava da predvidimo budue kriminalno ponaanje

pojedinca ili kretanje kriminaliteta. Poto se ovaj metod oslanja na zvaninu policijsku

evidenciju, problem moe stvarati TAMNA BROJKA KRIMINALITETA broj

5


6/47

izvrenih, ali neregistrovanih krivinih dela. Tekoe kod ovog metoda moemo svrstati

u 3 grupe: a) teorijski (filozofski) problemi; b) metodoloka pitanja; c) etike dileme

II METOD PROUAVANJA POJEDINANIH SLUAJEVA (2 oblika):

1) KLINIKI METOD; PROGNOZA KRIMINALNOG PONAANJA okrenut je pre

svega izdvajanju linih osobina kao psiho-organskog jedinstva. Problem ovog metoda je

to teko moe biti osnova za opta uzrona objanjenja. Kliniki metod sadri 2 aspekta:

kliniko ispitivanje i primenu terapije.

2) ANAMNESTIKI METODI; POSMATRANJE SA UESTVOVANJEM ovaj

metod nastoji da izuava kriminalce u njihovom prirodnom ambijentu, i u tu svrhu koristisredstva kao to su "ivotne istorije" (anamneze), posmatranje i posmatranje sa

uestvovanjem. U ovom metodu analiziraju se psima, dnevnici, biografije, autobiografije;

rade se dubinski intervjui i posmatranja. Posebna panja pridaje se individualnoj istoriji

kako je vidi sam subjekt, kako je on opisuje, ko i njegovo iskustvo u odnosu na okolinu.

Nastoji se istovremeno uoptavanjem saznanja radi njihovog povezivanja sa drutvenim

procesima i strukturom. Najpoznatiji primeri upotrebe ovakvog metoda su oova studija

o kradljivcima ije su rtve usnuli i pijani i Saterlendovo delo o profesionalnom lopovu.

Kada je o posmatranju sa uestvovanjem re, njega su obilato koristili pripadnici ikake

kole (npr. Vajtovo prouavanje "grupa sa ulinih okova")

SVESITUACIONI METOD je kombinacija posmatranja sa uestvovanjem i

eksperimenta. Ovaj metod razvio je Mergen, tako to je prouavao "karnere" specifinu

vrstu prestupnika. Kareneri su bili prestupnici koji su kao ergari lutali sa porodicama u

kolicima i vrili krivina dela. Mergen je ovaj metod nazvao svesituacionim, jer je teio

da ocenu rezultata dovede u vezu sa okolnostima u kojima su ti podaci dobijeni. On

istovremeno ukazuje na faze kroz koje je proao svesituacioni metod:

1) posmatranje pri kome istraiva ivi u grupi kao prihvaeni lan

2) prikupljanje podataka iz zvaninih evidencija

6


7/47

3) klinika ispitivanja lanova grupe, pri emu eksperimentisani zna da ga istrauju

4) koordinacija dobijenih rezultata i njihova primena u terapeutske ili eksperimentalne

svrhe

III NENAMETLJIVA POSMATRANJA

Kao odgovor na manjkavosti navedenih metoda, pokuavaju se razviti tzv.

NENAMETLJIVA POSMATRANJA zasnovana na prouavanju pojedinaca i grupa na

nain koji ne remeti njihove aktivnosti. Ova posmatranja zasnivaju se na pretpostavci o

istraivaevoj sposobnosti da zapaa i trivijalne, ali indikativne injenice u

svakodnevnom ivotu. Postoje 2 oblika ovog metoda:

1) DOKUMENTACIONA ANALIZA za objekat moe imati bilo koji pisani dokument.

Tim May pravi 3 klasifikacije ovakvih dokumenata:

1) primarni (zabeleio ih sam posmatra), sekundarni (to je uinio neko drugi) i tercijarni

(pomau da se doe do daljih podataka)

2) javni i privatni (u zavisnosti od njihove dostupnosti istraivau)

3) traeni i netraeni (primer za netraeni bi bio lini dnevnik do koga je naunik

sluajno doao)

Tekoe dokumentacione analize:

1) selektivnost onog koji belei podatke

2) slubenika aljkavost, koja moe dovesti do upisivanja pogrenih injenica

3) mogunost pogrene interpretacije sadraja dokumenta od strane istraivaa

4) informacije koje pruaju dravni organi mogu biti subjektivne ukoliko se npr. stanje

kriminaliteta eli predstaviti kao (ne)dramatino

2) ANALIZA SADRAJA predstavlja adekvatan postupak u 3 situacije: 1) kada treba

analizirati ogromnu masu informacija; 2) kod istorijskih studija; 3) kada treba razotkriti

7


8/47

(ne)namerne poruke. Dobre strane analize sadraja su 1) AS najmanje uznemirava one

koje elimo da posmatramo; 2) malo kota; 3) kratko trajanje istraivanja. Mane su 1)

tekoa odreivanja reprezentativnog uzorka i 2) relativna nepouzdanost

IV METODI SREDNJEG OBIMA: ovi metodi predstavljaju prelaz izmeu

singularizirajueg modela (izuavanje pojedinanih sluajeva kriminalnog ponaanja) i

masovnog pristupa. Metodi srednjeg obima tee da na osnovu istraivanja samo jednog

odabranog dela ukupne mase kriminalnih ponaanja utvrde pravilnosti koje se odnose na

sve takve pojave. Zajednika taka svih ovih metoda je stvaranje uzoraka (str. 106-107)

1) UZORAK

2) LONGITUDINALNO ISPITIVANJE ili panel ispitivanje ima za cilj prouavanjekarakteristika ponaanja i promena u stavovima odreene grupe ljudi tokom dueg

vremenskog perioda. Ovaj metod primenjuje se kod prouavanja razvoja kriminalnosti i

suzbijanja inkriminisane delatnosti kod lica u razliitim uzrastima, radi predvianja

nastanka i prestanka kriminalne karijere i za istraivanje mehanizama za prenoenje

kriminaliteta sa jedne generacije na drugu. Postoje 2 oblika longitudinalnih studija: 1)

prospektivne (prikupljaju podatke o pojedincima koji ine uzorak, pratei ih i u godinama

koje dolaze) i 2) retrospektivne (zapoinju u trenutku kada se zbiva dogaaj koji nas

interesuje i prouavamo njegovu genezu u prolosti). Prvi poznai primer primene panel

ispitivanja razvili su Glueckovi, dokazavi da najranije vaspitanje i porodini uslovi

snano utiu na odavanje delinkvenciji. Poznata je i Kembrid-somersvilska studija

doktora Cabota, koja je naknadno ustanovila da intenzivan tretman od strane socijalnih

radnika moe spreiti kriminalnu delatnost tienika.

Manjkavost ovog metoda je to ga je veoma teko sprovesti u praksi. Takoe, pominju se

jo 2 problema: 1) efekat prvog ispitivanja (poetni uticaj ispitivaa koji se u kasnijim

etapama ispitivanja ponavlja) i 2) efekat protoka vremena (zamagljuje objanjenje

promena u ponaanju ispitanika)

3) EKSPERIMENT sree se u 2 vida:

8


9/47

1) kontrolisani eksperiment (mane: problem ujednaavanja grupa koje se istrauju kao i

problem odravanja svih ostalih uslova osim nezavisno promenljive u stalnom

intenzitetu)

2) eksperiment u laboratorijskim uslovima (mane: interna validnost nalaza jer je,

upravo zbog stvaranja vetakih uslova sporno mogu li se dobijeni zakljuci uoptavati

tzv. eksterna validnost)

3) eksperiment u prirodnim uslovima (primedbe etikog karaktera, npr. Milgremov ogled

i ponienja i stresovi kojima su ispitanici bili podvrgnuti dok im nije saopteno da je u

pitanju bio samo eksperiment)

PRIMENA STATISTIKE U KRIMINOLOGIJI

U kriminologiji se statistike tehnike koriste za:

1) grupisanje podataka

2) prikazivanje podataka (tabele, grafikoni)

3) opisivanje podataka i utvrivanje veza izmeu pojava

Pri uporednom istraivanju kriminaliteta i drugih pojava tei se raunanje mere njihove

povezanosti kao varijabli. Za to se koristi metod korelacije, kojim se utvruje:

1) postoji li uopte veza izmeu tih pojava

2) veliina i snaga povezanosti

3) priroda odnosa

PODELA STATISTIKIH EVIDENCIJA

S obzirom na prirodu organa koji ih prikupljaju i na vrstu podataka, razlikuju se:

9


10/47

1) evidencije policije (evidentiraju podatke o krivinim delima koja su prijavljena policiji

ili otkrivena od strane policije)

2) evidencije tuilatva (odnose se na podignuta optuenja protiv izvrilaca rivinih dela.

Njih je uvek manje od krivinih prijava, jer krivina prijava moe biti odbaena i sl.)

3) evidencije suda (evidencija pravosnano osuenih lica)

"Gubljenje zloina" je univerzalno pravilo da broj dela i njihovih poinilaca koje

figuriraju u evidenciji opada idui od jednog do drugog organa (prijavljena lica-optuena

lica-osuena lica-lica osuena na bezuslovnu kaznu zatvora; oblik levka str. 120)

Mnoga dananja zakonodavstva stvaraju mogunost diverzifikacije (skretanja) krivinog

postupka, pri emu se (pre svega u sluaju maloletnih poinilaca) krivini postupak

umesto kanjavanja usmerava ka nekom nepenalnom ishodu (naknada tete, poravnanje

sa rtvom itd.)

KRITIKA STATISTIKIH EVIDENCIJA

O tome koja je od navedenih vrsta pravosudne statistike najpouzdanija postoje 2 vienja:

1) legalistiko za njega su najverodostojnije sudske. Jer ono polazi od shvatanja da delo

i uinilac za pravni sistem postoje samo onda kada su utvreni pravosnanom presudom

2) realistiko ima vie pristalica; polazi od "gubljenja zloina", te kao najpouzdanije

smatra policijske evidencije

Ipak, i policijske evidencije imaju niz ogranienja i nedostataka:

10


11/47

1) policijske statistike su pod snanim uticajem politikih faktora, budui da se podaci iz

njih esto koriste u dnevno politike svrhe (npr. za prikazivanje uspenosti aktuelne vlasti

ili za njenu kritiku zasnovanu na istrgnutim faktima iz policijske evidencije)

2) konaan broj dela navedenih u ovim statistikama zavisi i od naina prikupljanja i

obrade podataka, kao i od organizovanosti policije

3) postoji mogunost manipulacije podacima od strane policije, u cilju opravdavanja

zahteva za nabavkom tehnikih sredstava, ili u cilju "dokazivanja" poveane efikasnosti

TAMNA BROJKA KRIMINALITETA

Ketleova podela kriminaliteta:

1) poznata dela iji su uinioci otkriveni

2) registrovana dela ije izvrioce ne poznajemo

3) za zvanine organe potpuno nepoznati kriminalitet

Ferijeva podela zloina:

1) zloini poznati sudu

2) zloini poznati policiji

3) stvarni kriminalitet

Tamna brojka kriminaliteta je razlika izmeu stvarno izvrenog i zvanino evidentiranog

kriminaliteta, a sivi broj je zajednika oznaka za sva prijavljena dela koja nisu

rasvetljena. Nemaki kriminolog Hans Joakim najder daje sledeu podelu:

1) apsolutno tamno polje (ono to smo gore odredili kao tamnu brojku)

2) relativno tamno polje (ono to smo gore odredili kao sivu brojku)

11


12/47

3) tamno polje kriminalnih karijera (neotkrivena ostala dela koja su izvrili poinioci

uhapeni zbog jednog dela)

Najvei deo neregistrovanog kriminaliteta ine dela protiv imovine, posebno "kriminalni

parazitizam" laka dela protiv imovine, izvrena pod naroitim okolnostima, i ije su

rtve turisti, deca, migranti, ene...

Ponti daje tipologiju faktora koji doprinose pojavi skrivenog kriminaliteta:

1) tip dela jer, neka dela je po prirodi stvari teko rasvetliti ("delikti bez rtve", zatim

dela za ije izvrenje je potrebna posebna vetina, itd.)

2) neprijavljivanje dela od strane rtve

3) dranje organa formalne socijalne kontrole koji najee nisu osposobljeni da

rasvetle dela iz oblasti ekonomije, finansija, preduzetnitva

4) svojstva izvrioca dela neka lica se u odnosu na ostale nalaze kao izvrioci u

privilegovanom statusu (lica koja uivaju drutveni ugled, bogatai, voe bandi, politike

linosti...)

Metodi za izuavanje tamne brojke:

1) STUDIJE SAMOOPTUIVANJA njima se manjim uzorcima ispitanika (obino

maloletnika) postavljaju pitanja (putem intervjua ili ankete) o neregistrovanim krivinim

delima koja su izvrili i koliko puta su ih izvrili

2) STUDIJE O RTVAMA (viktimoloke studije) ovaj vid razvio je osniva

viktimologije, Hans von Hentig. Kod ovih studija reprezentativni uzorak se ispituje da li

je u odreenom periodu bio rtva krivinog dela, da li ga je prijavio policiji, i (ono to je

12


13/47

posebno vano), ako nije, zato ga nije prijavio? Kao najee razloge za neprijavljivanje,

ispitanici navode sledee:

1) delo je od malog znaaja

2) verovanje da policija ne moe da pomogne

3) verovanje da policija nije zainteresovana

4) rtva se sama snala

5) delo je prijavljeno drugim organima

BROJKA PREUVELIAVANJA

U poslednje vreme u kriminologiji se posveuje panja "fantomskom kriminalitetu" tj.preuveliavanju (preterivanju) u evidencijama o pojavi u kriminalnim statistikama onih

dela kojima tu nije mesto. U literaturi se navode 3 razloga zato do ovog preuveliavanja

dolazi:

1) esto i nevina lica mogu biti i bivaju optuena, pa i osuena za zloine koje nisu

poinili

2) podela delikata kaznenog prava na zloine, prestupe i istupe, prisutna u najveem

broju zakonodavstava, mora biti zasnovana na kriterijumu jasnog razlikovanja izmeu

njih. Ako to nije sluaj, lako se moe dogoditi da jedna radnja bude bez osnova svrstana u

krivino delo

3) "izlivi energije vlasti", tj. povremene kampanje organa formalne socijalne kontrole pri

kojima se pred sudom pojavljuje vei broj izvrilaca odreenih dela, od uobiajenog.

Zatim se u statistikama registruje porast tih dela iako njihov stvarni broj moe opadati u

odnosu na raniji period

13


14/47

TRIANGULACIJA

Razlozi za viestruki prilaz ("posmatranje iz razliitih uglova") predmetu izuavanja:

1) sloenost problema sa kojima se sreemo u kriminolokom istraivanju

2) ogranienosti svakog metoda humanistikih nauka ponaosob

3) razliiti aspekti i dimenzije kriminaliteta kao predmeta istraivanja

4) istraivanja se uglavnom vre ekipno

UI SMISAO TRIANGULACIJE to je upotreba dva ili vie metoda za prikupljanje

injenica, tj. angaovanje dva ili vie istraivaa u istom projektu kako bi se izbegle

greke koje su posledica njihovih predrasuda ili jednostranosti. S obzirom na odnosizmeu kombinovanih metoda i tehnika, moemo razlikovati UNUTRANJU (kada se u

okviru istog zahvata kombinuju razliite tehnike prikupljanja injenica eksperiment,

posmatranje, anketa, intervju...) i SPOLJANJU TRIANGULACIJU (upotreba

raznovrsnih metoda istraivanja za prouavanje istog predmeta)

IRI SMISAO TRIANGULACIJE na osnovu Denzinovih shvatanja, triangulaciju u

irem smislu moemo shvatiti kao upotrebu razliitih strategija u istom istraivanju kako

bi se obuhvatio to iri krug aspekata i dimenzija predmeta istraivanja, njegovi rezultati

uinili proverljivim, a pojava koju izuavamo bila objanjena potpunije

Poseban vid triangulacije koji navodi Denzin jeste TRIANGULACIJA TEORIJA, tj.

upotreba razliitih teorijskih pristupa u datoj studiji. Ovo je od psebnog znaaja, ako se

ima u vidu da je dokazano da nijedan teorijski okvir ne omoguava potpuno i univerzalno

objanjenje zloina i kriminaliteta. Triangulacija teorija korisna je jer:

1) spreava teorijska zastranjivanja kojima kriminolozi podleu pod uticajem opteg

pristupa koji zatupaju

2) rezultati su plodotvorniji kada njima proverimo vie teorija, a ne samo jednu

3) ona omoguava susticanje teorijskih koncepata

14


15/47

TEORIJE U KRIMINOLOGIJI

Postoje 3 velike struje:

1) KLASINA ORIJENTACIJA (poev od Bekarijinih radova, pa preko uenja

Bentama, Kanta i Hegela)

2) POITIVISTIKA ORIJENTACIJA (zaetnik je Lombrozo sa svojim shvatanjem o

zloinu kao izrazu posebne bioloke i psihike konstitucije oveka)

3) KRIMINOLOGIJA DRUTVENE REAKCIJE (nastala sa radovima simbolikih

interakcionista i radikalnih kriminologa, zovu je i "nova kriminologija")

I KLASINA ORIJENTACIJA

1) ZAETNICI I NAJZNAAJNIJI PRDSTAVNICI (Bekarija; Bentam; Fojerbah;

Karara)

2) SAVREMENI NEOKLASICIZAM (eklektika kola; savremeni neoklasicizam)

3) DESNI REALIZAM (Vilson)

1) ZAETNICI I NAJZNAAJNIJI PREDSTAVNICI

1) BEKARIJA u svom delu "O zloinima i kaznama" iz 18. veka kritikuje

srednjovekovno proizvoljno pravosue, istiui da zakoni moraju poivati na moralu, a

da kazne moraju zadovoljiti sledee uslove: nunost; srazmernost; bezizuzetna

primenjivost; hitnost; javnost izricanja; lini karakter. On takoe prevenciju smatra

najboljim nainom borbe protiv neprihvatljivog ponaanja, a kao glavno sredstvo

prevencije istie dobre i jasne zakone. Takoe, zloine deli na osnovu 2 kriterijuma: pokriterijumu drutvene opasnosti dela postoje oni koji su manje opasni (zloini koji

vreaju interese pojedinca) i vie opasni (koji vreaju interese drutva). Po kriterijumu

karaktera dela postoje pravi zloini (koji su takvi po prirodi) i oni kojima je takav

karakter nametnut zakonom

15


16/47


17/47

3) DESNI REALIZAM

Osniva ovog smera je Dejms Vilson. Ovaj pristup se u prouavanju uzroka

kriminaliteta okree bihejvioralnom uenju i teoriji uslovljavanja, apostrofirajui 2 grupe

faktora: 1) bioloke (tip telesne strukture i genetika) i 2) psihike (uenje, osobito

uslovljavanje u porodici). Ove dve grupe faktora odluuju kako e linost proceniti

nagrade i kazne koje sleduju njegovim delima. Predstavnici desnog realizma akcenat zato

stavljaju na prevenciju putem vaspitanja. Takoe, ulogu policije vide u stvaranju takvog

okruenja u kojem kriminal nee oi da cveta, to se po njima postie davanjem

odreenih ruku policiji. Ova gledita kritikovana su zato to su jednostrana (odnose se

samo na ulini kriminalitet zanemarujui ostale), zato to osim biolokih i psihikih

zanemaruju druge faktore (socijalne, ekonomske i dr.) i zbog rizika o davanju odreenihruku policiji

II POZITIVISTIKA ORIJENTACIJA

1) KARTOGRAFSKA KOLA (Ketle)

2) ANTROPOLOKA, ITALIJANSKA KOLA (fiziognomiari i frenolozi; Lombrozo;

Garofalo; Feri)3) BIOLOKA SHVATANJA (zloin i fizika konstitucija; uticaj genetskih faktora)

4) PSIHOLOKA SHVATANJA (psihoanalitika objanjenja; teorije inteligencije)

5) SOCIOLOKA SHVATANJA (kola drutvene sredine; teorija istorijskog

materijalizma; amerike socioloke teorije)

1) KARTOGRAFSKA KOLA

Pozitivisti u naelu ispituju zloin i kriminalitet traei njihove uzrone veze sa drugim

pojavama. Unutar ranih pozitivistikih stavova razlikujemo 2 prisstupa:

17


18/47

1) KOREN ZLOINA JE U DRUTVU stav je KARTOGRAFSKE KOLE iji su

predstavnici Geri i Ketle. Ketle nalazi podatke o uticaju mnogih faktora na kriminalitet:

pola, starosti, klime, obrazovanja...

2) KOREN ZLOINA JE U POJEDINCU, TJ. NJEGOVOJ KONSTITUCIJI kau

Lombrozo, Feri i Garofalo. Po njihovim shvatanjima, prestupnici se po biopsihikoj

konstituciji razlikuju od neprestupnika

2) ANTROPOLOKA, ITALIJANSKA KOLA

1) FIZIOGNOMIARI I FRENOLOZI fiziognomiari su prouavali karakter

kriminalaca u nadi da e proniknuti u odnos fizikih karakteristika i tipa kriminalneaktivnosi jednog lica. Ovime se bavio Porta. Nakon nekog vremena, Lavterovo delo slui

kao osnova za razvoj nove nauke, frenologije. Ona se prvo koncentrisala na lokalizovanje

modanih funkcija koje se razvijaju, i to putem "itanja" voruga na lobanji

2) LOMBROZO osniva antropoloke kole. Njegovo uenje poiva na 2 osnovne teze:

1) da je genijalnost prikriveni oblik epilepsije i 2) da se odreeni ljudi raaju sa

zloinakim instinktom, ti ljudi oliavaju degeneraciju ljudske vrste. Lombrozova teorija

poznata je pod nazivom "evolucioni atavizam". Osobine koje poLombrozu poseduju

zloinci su: bioloke (nesrazmera trupa i udova, oblik lobanje, veliina uiju...) i psihike

(neosetljivost na bol, odsustvo samilosti). Znaajan je i rad njegovih najpoznatijih

sledbenika Garofala i Ferija.

3) GAROFALO razlikuje prirodni kriminalitet (koji vrea samilost i potenje 2

osnovna moralna oseanja) i zakonski kriminalitet (zavisi od trenutnog odnosa snaga u

drutvu). Po Garofalovom tumaenju prirodnog kriminaliteta, ono to je za njega

karakteristino je vei uticaj psihikih nego telesnih anomalija. Pritom, najvaniji faktor

je odsustvo moralnih oseanja. Po stepenu u odsustva moralnih oseanja u odreenim

krivinim delima moemo razlikovati: a) ubice (potpuni nedostatak moralnih oseanja);

18


19/47

2) nasilnike (ne oseaju samilost); 3) kradljivce (ne oseaju potenja); 4) pohotljive

(poseduju nizak nivo "moralne energije")

4) FERI istie vanost dva zakoan: 1) zakon kriminalne zasienosti (kao to se data

koliina vode na odreenoj T pretvara u tano odreenu koliinu hemijskih elemenata,

tako e i u datim drutvenim uslovima, uz odreene psihike karakteristike pojedinca, biti

izvren tano odreen broj zloina) i 2) zakon koji se odnosi na periode u kojima se vre

znaajne drutvene promene. Po Feriju, u razdobljima velikih drutvenih potresa stvaraju

se uslovi za porast broja zloina. Poznata je i njegova podela kriminogenih faktora na 1)

individualne ili antropoloke (uzrast, pol, brano stanje, zanimanje...); 2) fizike (rasa,

klima, plodnost zemljita...); 3) drutvene (gustina naseljenosti, migracije, obiaji,

religija...). feri prestupnike deli na: a) lude; b) roene; c) iz navike; d) iz strasti; e)sluajne. Od zatitnih mera osobito istie znaaj prevencije

3) BIOLOKA SHVATANJA

1) ZLOIN I FIZIKA KONSTITUCIJA:

a) shvatanja da su zloinci organski inferiorni u odnosu na ostale graane (Huton)

b) shvatanja da prestup zavisi od grae linosti (eldonova klasifikacija na

ektomorfni, endomorfni i mezomorfni tip grae)

2) UTICAJ GENETSKIH FAKTORA:

a) prouavanje porodinih istorija (Glikovi)

b) izuavanja blizanaca i usvojenika (Kristijansen)

c) hromozomska nenormalnost

(OPIRNIJE U KNJIZI, STR. 165-169)

4) PSIHOLOKA SHVATANJA

19


20/47

1) PSIHOANALITIKA OBJANJENJA Frojd i njegovi saradnici su zakljuili

nekoliko stvari: najpre, zloinac se odlikuje antidrutvenim karakterom, tj. u sukobu koji

se u njemu odvija izmeu linih instinkata i zahteva drutvene grupe, on se odluuje da

zadovolji ove prve, zbog toga to u njegovom normativnom sistemu (super ego) postoje

praznine, usled nesvesnog ohrabrivanja kriminalnih sklonosti dece od strane njihovih

roditelja. Dalje, zloin je vid neuroze, a takoe i posledica poremeaja u psihikoj

ravnotei (zloinci su emocionalno frustrirani pojedinci koji nasiljem nesvesno tee da

ree emocionalne probleme koje nose iz porodice). Konano, zloin generie i drutvena

struktura, zbog postojanja onih pojedinaca koji nisu u stanju da joj se prilagode. Hili

naprimer smatra da se uzrok zloina nalazi u frustracijama nastalim u fazi detinjstva kada

dete ne moe da zadovolji svoje osnovne potrebe.

2) TEORIJE INTELIGENCIJE razvio ih Gudard, smatrajui da su kriminalnost i

slaboumnost izraz istog stanja degeneracije, iz ega izvlai zakljuak da su maloumna

lica potencijalni kriminalci. Ovakve teorije umnogome su odbaene. Ono to je za nas

znaajno (OVO JE BILO I PITANJE NA TESTU!) jeste da ipak postoje neki zloini

povezani sa niskom intelignecijom. To su tzv. "impulsivna dela", u koja ubrajamo

nasilnika, seksualna i ona laka imovinska dela koja su plod prilika i okolnosti koje su

im neposredno prethodile.

5) SOCIOLOKA SHVATANJA

1) KOLA DRUTVENE SREDINE (Tard i Dirkem)

TARD osnovni inilac na kojem Tard zasniva svoje objanjenje zloina je podraavanje

(imitacija). On je konstruisao i 3 zakona imitacije:

a) dva oblika imitacije moda (u gradu) i navika (na selu) meusobno se proimaju i

menjaju u nepravilnom ritmu. Zloin se javlja kao moda i vremenom postaje navika.

b) nii na drutvenoj lestvici redovno oponaaju one vie

20


21/47

c) princip supstitucije: kad se dva oblika ponaanja sukobe, stari po pravilu biva

zamenjen novim.

Tard poseban znaaj pridaje dvema vrstama prestupnika: 1) profesionalnom zloincu

(lice koje zloin smatra zanimanjem i za njega se priprema) i 2) maloletnom delinkventu

Bitna je i Tardova psihosocijalna teorija moralne odgovornosti. Po ovoj teoriji, da bi neko

odgovarao za uinjeno delo, potrebno je zadovoljenje sledeih uslova: 1) seanje na

moralne vrednosti svest pojedinca da svojim ponaanjem naruava moralne vrednosti i

2) drutvena prilagoenost ukoliko je pojedinac doao u sredinu u kojoj je normativni

sistem drukiji nego u njegovoj ranijoj sredini, treba mu ostaviti vremena da se adaptira

Tard kriminalitet poredi sa rakom u organizmu, tvrdei da je to pojava koja nastaje iz

drutva i okrenuta je protiv njega. Takoe, on se zalae i za primenu smrtne kazne, kao i

za elijski sistem zatvora. Osnovni nedostatak Tardove koncepcije je apsolutizacija

podraavanja kao faktora kriminaliteta.

DIRKEM po Dirkemu, oblik socijalne reakcije na kriminalitet uslovljen je razvijenou

drutvene podele rada u datom drutvu. U primitivnim drutvima, onaj ko kri norme

upozorava se na prezir s kojim lanovi zajednice gledaju na njegov in. U isto vreme

norme igraju i ulogu kohezionog faktora koji drutvo dri na okupu. S druge strane, u

modernim civilizovanim drutvima sa razvijenom podelom rada, pojedinci su

personalizovani, a normativni sistem nema ulogu ouvanja drutvene solidarnosti, ve

omoguava naknadu tete ili nepravde rtvi. To je ujedno i razlog zbog kojeg opada

otrina reagovanja.

Za razvoj kriminaliteta veoma bitan faktor u modernim drutvima jeste pojava anomije,

tj. stanja koje ne moe da omogui drutvenu solidarnost, niti koheziju.

2) TEORIJA ISTORIJSKOG MATERIJALIZMA (Marks, Engels, Lenjin i Bonger)

21


22/47

MARKS I ENGELS uzrok kriminaliteta vide u drutvenim nejednakostima izazvanim

protivrenostima kapitalistikog sistema. Pritom, istiu da vrenje zloina nije vezano

samo za jednu klasu, jer je u uslovima buroaskog drutva rat svakog protiv svih

otvoreno objavljen. Obojica smatraju da je radikalna, revolucionarna transformacija

samog drutva najbolji nain da se zloinu stane na put.

LENJIN po njemu, uzroci kriminaliteta u kapitalistikom drutvu su eksploatacija, beda

i nevolja, a u sovjetskom unutranje protivrenosti i ostaci starog sistema. Kao vid

preventivnog delovanja, Lenjin predlae organizovanje "svenarodne evidencije i

kontrole", kao i davanje irokih ovlaenja i autonomije lokalnim organima vlasti.

BONGER izvor kriminaliteta vidi u sredini koja okruuje oveka, otro kritikujui

buroasko drutvo koje po njemu motivie na vrenje takvih dela. Pritom posebno izdvaja

dva faktora siromatvo, ali i alkoholizam. Loim ekonomskim i socijalnim uslovima on

objanjava i poveani kriminalitet nekih rasnih i etnikih grupa (Jevreja u Evropi i crnaca

u SAD). Naravno, zamera mu se apsolutizacija ekonomskih faktora nautrb ostalih.

3) AMERIKE SOCIOLOKE TEORIJE

A) EKOLOKA TEORIJA stvorili je Shaw i McKay, pripadnici ikake kole. Ovi

autori kriminalitet objanjavaju promenom gradske okoline i ekolokog razvoja grada

(ikaga). Primeuju da je najvea stopa kriminaliteta u unutranjoj zoni nastanjenoj

doseljenicima, i da opada idui od centra ka periferiji. Bitno je spomenuti i istraivanje

ikakih gangova koje je sproveo Frederik Treer (Trasher)

B) TEORIJE O UENJU

TEORIJA DIFERENCIJALNE ASOCIJACIJE (Saterlend) po ovoj teoriji kriminalitet

je proizvod diferencijalne asocijacije (razliitog povezivanja) sa kriminalnm i

nekriminalnim normama. Kriminalno ponaanje se ui kroz interakciju sa drugim licima

22


23/47

u bliskim grupama, ako u njima preovlauju prestupniki modeli ponaanja. Svako

asimiluje kulturu koja ga okruuje, pod pretpostavkom da to drugi obrasci ne spreavaju.

TEORIJA DRUTVENOG UENJA (Akers) knjiga, str. 187-189

C) TEORIJE KULTURNOG KONFLIKTA I RASKORAKA

Po zastupnicima teorije kulturnog konflikta (Selin), uzrok zloina je sukob izmeu

kulturnih normi razliitih drutvenih grupa. U sri kulturnog konflikta je neslaganje

izmeu normi propisanih zakonom i shvatanja potinjenih drutvenih grupa, koje dovodi

do sukoba. Sukobi mogu biti primarni (nastaju izmeu normi razliitih kulturnih sistema)

i sekundarni (unutar iste kulture, izmeu razliitih drutvenih grupa). Pritom, sekundarnise smatraju uzrokom kriminaliteta. Teorija kulturnog raskoraka istie znaaj

neujednaenog menjanja delova kulture, to dovodi do disproporcije i remeenja

ravnotee kulturnog sistema u celini.

Poznata je i Koenova teorija sukoba sa kulturom srednje klase. U sri ove teorije je sukob

vrednosti i obrazaca koje srednja dominantna klasa namee i nemogunost radnike

omladine da te modele usvoji, iz socioekonomskih razloga. Tako se stvara frustracija

meu radnikom omladinom, koja odbacuje ponuene vrednosti, i udruuje se u

maloletnike bande.

Milerova teorija o kulturi nie klase takoe je znaajna. Po njoj, delinkvencija gangova

odreena je kulturom nie (radnike) klase, i poiva na tzv. "fokusnim interesovanjima"

njenih lanova. Ta fokusna interesovanja su: nevolja, ilavost, prepredenost, uzbuenje,

sudbina, autonomnost.

D) TEORIJE DRUTVENOG PRITISKA

MERTONOVA TEORIJA ANOMIJE knjiga, str. 191-193 ukljuujui i doradu Olina i

Klauarda

23


24/47

TEHNIKE NEUTRALIZACIJE Maca i Siks su traili odgovor na pitanje zato mnogi

delinkventi koji pripadaju takvoj subkulturi esto imaju oseanje krivice i stida zbog

onoga to su uradili. Oni odgovor trae u tzv. tehnikama neutralizacije, koje delinkventi

primenjuju, a kojima se nastoji opravdati sopstveno devijantno ponaanje. Neki tipovi tih

tehnika su:

1) poricanje odgovornosti

2) poricanje nanesenih povreda

3) poricanje postojanja rtve

4) osuda onih koji osuuju

5) pozivanje na viu lojalnost

Budui da ove tehnike esto ne mogu da zatite u potpunosti delinkventa, kod njih se

javlja oseanje krivice i kajanja zbog uinjenog dela.

E) KONTROLNE TEORIJE

TEORIJA SUZDRAVANJA njen krator Rekles polazi od stava da jako unutranje i

ojaano spoljanje suzdravanje pojedinca ini otpornim na normativnu devijantnost.

Unutranje suzdravanje se sastoji od unutranjih regulatora (ego, super ego,

odgovornost...), a spoljanje se nalazi u neposrednom drutvenom okruenju linosti

(drutvena kontrola, norme, ogranienja...)

KONTROLNA TEORIJA Hiri je njen autor. Delinkventi akti su po njemu rezultat

slabljenja ili kidanja veze pojedinca i drutva. Ta veza ima sledee elemente: povezanost;

obavezanost; angaovanost; verovanje. ovek kri pravila u koja veruje iz dva razloga: ili

zato to se verovanja smatraju praznim reima, ili devijant racionalizuje svoje ponaanje

tako da moe istovremeno da prekri pravilo, i da nastavi da veruje u njega (slino

tehnikama neutralizacije)

Prigovori koji se mogu staviti na teret svim ovim ranim amerikim teorijama su sledei:

24


25/47

1) nedovoljno preciziranje kategorija kojima se bave

2) preterano psihologiziranje

3) metodoloki pristup

4) uslovna vrednost ovih teorija za spreavanje i suzbijanje kriminaliteta

4) NOVIJE SOCIOLOKE TEORIJE

TEORIJA RUTINSKE AKTIVNOSTI (Koen i Felson) pokuava da objasni zato je

kriminal u SAD rastao i onda kada je najvie ulagano u borbu protiv kriminala. U tom

kontekstu istiu 3 faktora: 1) motivisani prestupnici; 2) pogodne mete objekti i 3)

odsustvo osposobljenih zatitnika od prestupa (ovaj inilac posebno naglaavaju, nemislei pritom samo na specijalizovane slube, ve i na mnoge procedure kojima graani

svakodnevno tite sebe i svoju imovinu)

TEORIJA REINTEGRATIVNOG POSTIIVANJA (Brejtvejt) zalae se za primenu

reintegrativnog postiivanja (postiivanje koje prestupniku prua ansu da se ponovo

integrie u sistem) umesto kanjavanja, i to na svim nivoima od vaspitanja deteta, do

sankcionisanja kriminala. Postiivanje, po njemu, moe reintegrisati pojedinca u sistem,

dok kanjavanje stvara neprijateljski odnos prema sistemu. U okviru drutvene kontrole

stid deluje na 2 nivoa: odvraa od protivzakonitog ponaanja i u sadejstvu sa pokajanjem

izgrauje savest

III KRIMINOLOGIJA DRUTVENE REAKCIJE

1) INTERAKCIONIZAM I TEORIJA ETIKETIRANJA

2) RADIKALNA KRIMINOLOGIJA (levi realizam; postmodernizam; mirotvorni

pravac; abolicionizam/anarhizam; feministiki pristup)

25


26/47

1) INTERAKCIONIZAM I TEORIJA ETIKETIRANJA

Teorija etiketiranja (Lemert, Beker) zasniva se na premisi da devijantno ponaanje nije

rezultat delovanja pojedinaca (devijanata), ve da ga stvaraju dominantne drutvene

grupe, tako to formirju drutvene norme, i onom ko ih prekri prilepe etiketu (stigmu)

devijanta. Devijant je onaj kome je stigma uspeno prikaena. Po interakcionistima,

postoje 3 razloga zbog kojih ljudi igou jedni druge: 1) mehanizam projekcije

(unutranja napetost i negativizam smanjuju se igosanjem drugih); 2) tehnika

neutralizacije (krivica se prenosi na druge, to omoguava da se sauva slika o sebi kao

asnom) i 3) igosanje predstavlja i in moi pojedinca ili grupe. Downes i Rock istiu 5

faktora ije je dejstvo u procesu etiketiranja odluujue:

1) drutvena razdaljina stigmatizatora i stigmatizovanog

2) vidljivost dev. ponaanja

3) postojanje rtve

4) motivi dev. ponaanja

5) drutveni ugled devijanta u odnosu na stigmatizatora

Od ovih faktora, prvi i peti u obzir uzimaju drutvenu (klasnu) pripadnost.

U teoriji etiketiranja bitan je i stereotip kriminalca kao lica koje pripada niem

drutvenom sloju, i poseduje odreene bioloke, psihike i drutvene osobine. Ovakav

stereotip nameu vladajue drutvene grupe, i njegova drutvena funkcija ogleda se u

izazivanju odbojnosti kod viih slojeva prema niim, kao i razvijanju oseaja ugroenosti

od takvih lica i borbe protiv njih.

Za interakcionistiko objanjenje ljudskih ponaanja znaajan je i pojam sekundarne

devijacije, koja se moe posmatrati na 2 nivoa: grupnom (to je drutvo manje spremno

da prihvati razlike u ponaanjima, to e njihov vei deo biti smatran neprihvatljivim) i

26


27/47

individualnom (nakon primarne devijacije i kanjavanja, drutvo u svakoj sledeoj fazi

sve vie onemoguava devijantu povratak meu konformiste)

2) RADIKALNA KRIMINOLOGIJA ("KRITIKA", "NOVA" KRIMINOLOGIJA)

Radikalna kriminologija nastaje na temelju kritike prema tradicionalnoj kriminologiji, sa

ciljem da izvri kritiku reinterpretaciju osnovnih vrednosti koje treba da budu zatiene

krivinim pravom. Teorijski model koji radikalni kriminolozi preuzimaju jeste konfliktna

teorija (najee marksizam). Dve bitne novine koje je radikalna kriminologija donela

jesu shvatanje kriminaliteta i njegovo znaenje u buroaskom drutvu.

Kada je o ovom prvom re, pomena vredna je Nagelova distinkcija izmeukonvencionalnog (uobiajena krivina dela iz krivinih zakona) i nekonvencionalnog

kriminaliteta (ovde bi spadale sve pojave koje su retko inkriminisane u krivinim

zakonima, a i kada jesu, njihovi uinioci ostaju nekanjeni zbog privilegovanog poloaja.

Ovde bi spadala dela tajnih slubi, nasilje dravnih organa, ekonomske malverzacije

banaka, genocid i dr.)

Kada je o znaenju kriminaliteta u buroaskom drutvu re, radikalni kriminolozi polaze

od marksistikog shvatanja kriminaliteta kao izraza klane borbe. Quinney naprimer

razlikuje 1) kriminalitet represije (zarad uspostavljanja dominacije buroaske klase) i 2)

kriminalitet eksploatisanih drutvenih klasa, koji ine a) dela prilagoavanja uglavnom

imovinska dela, koja predstavljaju pokuaj preraspodele mat. dobara i b) dela otpora

kao vid klasne borbe.

U dananjoj kritikoj kriminologiji dominira 5 meusobno prilino razliitih pravaca:

A) LEVI REALIZAM nastao u eri taerizma, glavni predstavnici: Jang i Dons.

Osnovni zadatak levog realizma jeste empirijsko zasnivanje znanja o zloinu i

policijskom delovanju koje e se suprotstaviti konzervativnom pristupu kontroli

kriminaliteta. (KVADRAT ZLOINA STR. 206 VEOMA BITNO). Kada govore o

27


28/47

uzrocima zloina, posebno istiu "relativnu deprivaciju" kada ljudi osete koliki je nivo

nekorektnosti u raspodeli bogatstva, pa koriste individualna sredstva kako bi ispravili

takvo stanje.

B) POSTMODERNIZAM po ovim teoretiarima, bitne odlike postmodernog stanja u

svim oblastima, pa i u kriminalitetu, jesu neistorinost, beskonana sadnjost i reforme

bez promena. Predstavnici: Fuko, Henry i Dragan Milovanovi. Henry i Milovanovi su

razvili koncept konstitutivne kriminologije, koja polazi od shvatanja zloina kao izraza

drutvene energije usmerene na izazivanje nejednakosti meu ljudima ili iskljuivanje

drugih, koji trenutno ne mogu da izraze svoju ljudskost. Nastoje da razviju praksu

"kriminologije stvaranja vesti", nasuprot stvaranju stereotipa i mitova o zloinu.

C) MIROTVORNI PRAVAC zasnovali ga Quinney i Pepinski. Zasniva se naistraivanju razliitih naina za smanjenje nasilja u svim aspektima drutvenih interakcija

i osmiljavanje puteva koji e usmeravati razmiljanje i praksu. Skloni su kritikovanju

SAD zbog njenih pohoda po svetu.

D) ABOLICIONIZAM/ANARHIZAM abolicionistiku perspektivu uobliili su Kristi i

Hulsman. Oni se zalau za model restorativne pravde, koji poiva na obeteenju. Ovo

stoga to smatraju da pojaano kazneno reagovanje na drutveno tetna ponaanja

doprinosi porastu kriminaliteta. Anarhistiki pristup su formulisali Ferel i DiKristina, i on

se zasniva na suprotstavljanju svakom obliku nametanja moi.

E) FEMINIZAM fale strane

DRAVE SA VISOKOM STOPOM KRIMINALITETA

1) SAD drava sa najvie izvrenih zloina; najea dela su krae (obine, provalne i

motornih vozila). Ovo se objanjava sledeim faktorima:

a) jedna od najviih stopa nezaposlenosti je u SAD

28


29/47

b) veliki broj ekonomski, drutveno i politiki diskriminisanih lica imaju status podklase

zbog rasnog i etnikog porekla

c) lo sistem obrazovanja, socijalne i zdravstvene zatite

d) uticaj kapitalizma koji jaa motivaciju za zaobilaenjem pravnih pravila u cilju sticanja

e) sistem krivinog pravosua u SAD, koji je jedan od najpunitivnijih kontrolnih

mehanizama u svetu

2) ENGLESKA I VELS takoe pri vrhu; najee se sree automobilski imovinski

kriminalitet (kraa vozila ili stvari iz vozila)

3) RUSIJA

4) DRAVE U TRANZICIJI (eka, Maarska, Poljska, Slovaka, Slovenija)

dramaian porast kriminaliteta u odnosu na stanje komunizma; najvii u Slovakoj,

najmanji u Sloveniji. Ovde se sreu i uestali zloini mrnje, motivisani rasnom mrnjom

i netrpeljivou. Ovo se objanjava padom ivotnog standarda graana u prvom periodu

tranzicije, te pogoranjem u domenu socijalnog staranja, zdravstva i obrazovanja. Ljudi

se zato oseaju manje sigurnim nego ranije. Kambovski apostrofira 3 faktora: a) brze

promene u socijalnim odnosima; b) konkurencija na tritu; prevlast politike nad pravom

DRAVE SA NISKOM STOPOM KRIMINALITETA

1) VAJCARSKA

2) JAPAN

3) REPUBLIKA IRSKA

PROGNOZIRANJE KRIMINALITETA KAO MASOVNE POJAVE

I po kriterijumu vremenskog perioda za koji se prognoziranje vri, postoje sledee

prognoze:

29


30/47

1) kratkorone (3-5 god)

2) srednjorone (6-10)

3) dugorone (preko 10)

4) ekstremno dugorone (preko 15)

II prema podruju na kojem se kretanje predvia:

1) lokalne prognoze

2) nacionalne

3) regionalne

4) kontinentalne

III prema obuhvatnosti kriminalne aktivnosti koja se prognozira:

1) totalne prognoze (kretanje svih vrsta kriminaliteta)

2) parcijalne (kretanje odreene vrste kriminaliteta npr. nasilniki ili imovinski)

Joakim Jager smatra da u prognozama kriminaliteta i identifikovanju prediktora treba

posebno uzeti u obzir sledea 3 faktora:

1) starosna struktura stanovnitva jer smatra da su mukarci od 14-24 god

najzainteresovaniji za vrenje kriminalne delatnosti

2) broj motornih vozila kao indikator bogatstva drutva, ali i kao sredstvo i(li) objekat

izvrenja krivinih dela

3) stepen prilagoenosti gradskom ivotu

TIPOLOGIJA DELA I UINILACA

Ponti predlae 4 mogue podele dela i uinilaca:

1) zakonsku

30


31/47

2) drutveno ambijentalnu u okviru nje, moemo govoriti u daljem razvrstavanju, i to

prema:

a) tipu potkulture (potkultura nasilnika, bandi ili narkomana)

b) privrednom ambijentu

c) politikom okruenju

d) porodinoj sredini

3) kliniku

4) psiholoko motivacionu u literaturi se kao najbitniji motivi zloina istiu sledei:

a) koristoljublje

b) seksualno zadovoljstvo

c) agresivnost

d) strast

e) ideologija

f) igra ili zabava (ovaj motiv je posebno bitan za razumevanje tzv. "ludikog

kriminaliteta" (lat. ludus - igra), tj. kriminalnih dela preduzetih u elji da se sebi priredi

zabava)

ZLOINI MRNJE nisu navedeni u Pontijevoj emi. Re je o delima koja se vre iz

mrnje, odbojnosti ili negativne nastrojenosti izvrioca prema grupi ili kolektivitetu

kojima rtva, po njegovom miljenju, pripada. Ovde spadaju rasistika, seksualna

krivina dela, antisemitizam, pa i etniko ienje i genocid. Specifine odlike koje

zloine mrnje izdvajaju od ostalih vidova kriminaliteta su sledee:

1) izazivaju snaan oseaj nesigurnosti kod manjinskih grupa, pa su im posledice

opasnije

2) brutalnost i odsustvo saaljenja prema rtvi

31


32/47

3) rtve su najee potpuno nepoznate uiniocu, a uinioci su najee u grupama

NEKI OSNOVNI TIPOVI KRIMINALITETA

NASILNIKI KRIMINALITET

Ovde spadaju sva dela kod kojih se radi odreenog cilja koristi napad na rtvu ili se njime

preti. Koreni nasilja su bioloki i psiholoki (stvaraju predispozicije za neke ljude da se

nasilno ponaaju u odreenim situacijama), instinktivistiki i subkulturni. Oblici

nasilnikog kriminaliteta:

1) TRADICIONALNI OBLICI

a) ubistva i nanoenje telesnih povreda

b) silovanje

c) razbojnitvo i razbojnika kraa (razlika je u tome da li se sila koristi da bi se do

odreenih dobara dolo ili da bi se ona zadrala)

2) NOVIJI OBLICI (nasilje u porodici)

a) kriminalitet partnera

b) meugeneracijski kriminalitet: 1) zanemarivanje; 2) fiziko i 3) seksualno zlostavljanje

dece

IMOVINSKI KRIMINALITET

Ovde spadaju sva dela uperena protiv imovine, a njihov izvrilac nastoji da delom sebi ili

drugom pribavi korist ili da nekom prouzrokuje tetu. Oblici imovinskog kriminaliteta:

1) SITUACIONI (AMATERSKI), KONVENCIONALNI (POLUPROFESIONALNI) I

PROFESIONALNI

32


33/47

2) KRIMINALITET POZIVA, UKLJUUJUI I KRIMINALITET BELOG

OKOVRATNIKA

Najpoznatija je Saterlendova definicija kriminaliteta belog okovratnika to su zloini

izvreni od lica sa prestinim i visokim drutvenim statusom u okviru zanimanja koje

obavljaju, osobenosti ovog oblika kriminaliteta su: 1) oblast u kojoj se vri (poslovanje,

berza, bankarstvo, osiguranje); 2) status prestupnika (pripadnici najviih socijalnih

slojeva); 3) zatienost uinilaca od progona i kanjavanja. Glavni oblici kriminaliteta

belih okovratnika su: a) korupcija i b) kompjuterski kriminalitet (softverska piraterija,

hakiranje, spemovanje)

3) KRIMINALITET KORPORACIJA

Slian je kriminalitetu belih okovratnika, pa ga mnogi svrstavaju u tu grupu. Predstavlja

dela kojima korporacije kre norme koje reguliu njihovo poslovanje. Ovde je osobito

poznat ekoloki kriminalitet, usmeren protiv ivotne sredine (bacanje ubreta u Trei

svet)

4) ORGANIZOVANI KRIMINALITET

Finandanca navodi 4 uslova koji moraju biti zadovoljeni da bismo neku delatnost nazvali

organizovanim kriminalitetom:

a) organizaciona dimenzija (postojanje kriminalne organizacije)

b) organizovanje delatnosti u cilju sticanja i maksimizacije profita (posluju kao

kriminalne korporacije)

c) upotreba nasilja u cilju ouvanja monopola, irenja profita, i finansiranje ubistava radi

spreavanja primene prava ili donoenja politikih odluka koje ih ugroavaju

d) korupcija vlasti

33


34/47

U pogledu organizacije, kao ilustracija se dugo navodio model ustrojstva Mafije, odnosno

Cosa nostre (njene amerike filijale) slika 31 na str. 276

Sve kriminalne grupe koje uestvuju u organizovanom kriminalitetu moemo podeliti na

nacionalne i meunarodne. Kada govorimo o ovim potonjim, re je o transnacionalnom

organizovanom kriminalitetu. Primeri ovakvih organizacija su Mafija (Cosa nostra),

Jakuze, kolumbijski narkokarteli, kineske Trijade i dr. Osnovne aktivnosti ovih

organizacija su krijumarenje droga, oruja i municije, kulturnih dobara, trgovina

ljudima, prostitucija, falsifikovanje i pranje novca, korupcija, ilegalno unoenje opasnih

materija.

TRGOVINA LJUDIMA jedna je od najopasnijih delatnosti transnacionalnogorganizovanog kriminaliteta. Sastoji se u dovoenju ljudskih bia u ropski status koji

podrazumeva vlasnitvo nad njima. Treba razlikovati trgovinu ljudima od krijumarenja

ljudi (prebacivanja onih koji dobro plate u zemlju destinacije, njihovom voljom). Pa ipak,

izmeu ova dva oblika moe postojati veza, koja se sastoji u tome da onaj ko nema novca

da plati prebacivanje moe biti prinuen da odradi tu sumu, postajui vlasnitvo onoga ko

finansira njegovo krijumarenje (duniko ropstvo)

U vezi sa organizovanim kriminalitetom esto je prisutna "teorija zavere stranaca" kada

se u zemljama u kojima se ne negira postojanje organizovanog kriminaliteta tvrdi da je taj

kriminalitet u njihovu sredinu unesen spolja.

POLITIKI KRIMINALITET

To su vidovi kriminaliteta povezani sa politikim odnosima u drutvu. Postoje dva vida.

U prvu grupu spadaju dela koja predstavljaju napade na dravu, shvaenu kao vlast. To

su: izdaja zemlje, pijunaa, oruana pobuna i sl. Osobeni tip ovog tipa kriminaliteta jeste

terorizam (vidi ispod). U drugu grupu spadao bi tz. Kriminalitet vladajuih, ili po Haganu

zloini vlasti. To su sve one zloupotrebe vlasti zarad protivzakonitog bogaenja ili

obrauna sa neistomiljenicima. Hagan ovde ubraja: a) tajne policije; b) krenje ljudskih

34


35/47

prava politikih protivnika; c) genocid: d) zloine policije; e) nezakonito praenje,

prislukivanje i eksperimentisanje

TERORIZAM je sistematsko ubijanje i razaranje (ili pretnja da e oni biti primenjeni)

kojim se zastrauju pojedinci, grupe, zajednice ili vlasti da bi se iznudili odreeni zahtevi.

Prema sredstvima koja se koriste i objektima koji se napadaju, Sigel navodi sledee

vidove terorizma:

a) revolucionarni

b) politiki

c) nacionalistiki

d) ciljnie) od drave sponzorisani

f) nuklearni

g) kriminalni

h) protiv ivotne sredine

Prema kriterijumu sredstva delovanja terorizam moe biti podeljen na onaj koji koristi:

a) bioloko i hemijsko oruje

b) dostignua visoke tehnologije (sajber terorizam)

c) transportna sredstva

d) oruja manje snage

Tomaevska navodi 3 karakteristike teroristikih akata:

1) komunikacija predstavljaju in prenoenja poruke javnosti

2) zastraivanje

3) amoralnost

4) protivzakonitost

35


36/47

SAOBRAAJNI KRIMINALITET

Ovde spadaju sva dela kojima se u javnom saobraaju ugroavaju i povreuju ljudski

ivot i imovina veeg obima. Kaiser ova dela razvrstava u 2 grupe: nehatna i ona kod

kojih uinilac namerno preduzima neku radnju ili pristaje na posledicu koja je nastupila

Osobine saobraajnih prestupnika:

1) prosene opte intelekualne sposobnosti

2) slabija sposobnost predvianja ponaanja drugih

3) ukoenost u reagovanju i strepnja udruuju se sa agresivnou

4) nizak nivo kulture5) nizak nivo saobraajne i tehnike kulture

6) esto rade prekovremeno

7) konformizam i potinjavanje autoritetu

8) razdraljivost, sklonost ispadima

9) neoseanje krivice

ETIOLOKA DIMENZIJA KRIMINALNE POJAVE

2 pristupa uzronosti u kriminologiji:

1) monokauzalistiki (monofaktorski) povezivanje zloina i kriminaliteta sa jednim,

osnovnim faktorom

2) multikauzalistiki (multifaktorski) ravnopravno tretiranje niza faktora pri objanjenju

uzroka zloina i kriminaliteta. Osniva ovog pristupa je Ferri.

Milan Milutinovi, osniva kriminologije na naim prostorima, smatra da na kriminalitet

deluju 2 grupe inilaca: opti uslovi razvoja klasnog drutva ili koreni kriminaliteta (gde

na otuenje linosti utiu: a) protivrenost izmeu drutvenih potreba i mogunosti

njihovog zadovoljenja; b) tenja za sticanjem profita; c) lini interesi i individualistika

36


37/47

psihologija). Ti koreni kriminaliteta ostvaruju svoj uticaj na pojedinano nedopustivo

ponaanje posredstvom kriminogenih faktora, kao neposrednih izazivaa kriminalne

delatnosti, a autor ih deli na sociogene i individualne. Prema kauzalnom uticaju na

kriminalitet, razlikuje uzroke, uslove i povode.

Ono to se sa sigurnou moe rei, to je da svako kriminalno ponaanje izaziva spoj dve

grupe inilaca: lini inioci i spoljni inioci. Odnos udela koji ove dve grupe inilaca

imaju varira od sluaja do sluaja. Interesantno je pitanje koje Felson postavlja o

vedskom primeru, a glasi: Zato su u vedskoj stope kriminaliteta toliko porasle otkad je

vlada donela tolike socijalne programe u nameri da smanji socijalne razlike i zatiti

siromane? Odgovor koji Felson nudi je sledei: zloin ima svoju logiku odvijanja, koja

je nezavisna od socijalne pravde, nejednakosti, siromatva itd.

DELOVANJE INILACA KRIMINALNOG PONAANJA

I SPOLJNI, AMBIJENTALNI INIOCI

1) DEJSTVO KRIMINOGENIH FAKTORA U RAZDOBLJIMA RELATIVNOG

DRUTVENOG MIRA:

a) status pojedinca i uskraivanje anse od strane drutva

b) zloin kao izraz politikog bunta

c) postojanje razliitih kontrakulturnih grupa

d) nedelotvornost mehanizama socijalizacije porodice i kole

e) uticaj medija

f) delovanje mehanizama drutvene represije ("legalistiki determinizam" pojava kada

rad krivinog zakonodavca i reenja koja on u zakonu predlae doprinose porastu broja

zloina, npr. razvoj organizovanog kriminaliteta u SAD nakon uvoenja prohibicije)

2) DEJSTVO KRIMINOGENIH FAKTORA U RAZDOBLJIMA SOCIJALNIH

POTRESA:

37


38/47

a) nagle promene ekonomske strukture: krize i privredni lomovi

b) migracije

c) ratovi i revolucije (zloini, maroderstvo, ratno profiterstvo)

II UNUTRANJI, INDIVIDUALNI INIOCI

1) LINOST PRESTUPNIKA (neuroze, endogene psihoze, itd.)

2) BOLESTI ZAVISNOSTI (narkomanija, alkoholizam)

3) NEDOSTATAK SAMOKONTROLE

4) KRIMINALNA KARIJERA (sistematsko kriminalno ponaanje usvojeno kao stil

ivota. Bitne crte koje karakteriu zloince od karijere su: a) identifikacija sa zloinom;

b) koncept o sebi kao kriminalcu; c) grupna podrka i udruivanje sa drugim

kriminalcima; d) progresija u kriminalnoj aktivnosti; e) zloin kao nain ivota)

VIKTIMOLOKA DIMENZIJA KRIMINALNE POJAVE

Prouavanja su pokazala da rizik viktimizacije nije na isti nain rasporeen meu

ljudima, te da postoje neke linosti koje imaju VIKTIMOGENE PREDISPOZICIJE. EzaFatah ove predispozicije deli na:

1) biofizioloke uzrast, pol, fiziko stanje lica

2) socijalne profesije (rizine profesije: policajci, radnici obezbeenja, taksi vozai

itd.), status (stranci, emigranti, etnike i rasne manjine), bogatstvo, nain ivota

3) psihike snaan polni nagon, seks. devijacije, pohlepa, krtost......

TEORIJA O IVOTNOM STILU koju su formulisali Garofalo i ekipa, nudi originalno

objanjenje zbog ega su odreene drutvene grupe vie izloene riziku. Po ovoj teoriji,

ivotni stilovi su odreeni 1) drut. ulogama pojedinca u drutvu, 2) njegovim poloajem

u drut. strukturi i 3) racionalnim odlukama o tome koja su ponaanja eljena. Na osn.

38


39/47

drut. uloge i poloaja u strukturi, pojedinac donosi odluku da ogranii svoje rutinske

aktivnosti na one koje su relativno sigurne, ili da prihvati one koje nose rizik.

PODELA RTAVA

(po Guloti)

1) LANE RTVE

a) rtve simulante

b) umiljene rtve

2) STVARNE RTVE

a) sluajne rtve one koje svojim delovanjem nisu doprinele sopstvenoj

viktimizaciji (npr. pljaka banke upotrebi pitolj da zaplai blagajnika i njime povredi

sluajnog prolaznika). Postoje i nebitne rtve (npr. rtve terorizma, prema kojima autori

dela nemaju nikakav stav)

b) rtve sauesnici, meu kojima razlikujemo rtve zbog neopreznosti (pijanci, u

saobraaju...), alternativne rtve (kod duela, gde svaki od uesnika pristaje na tu ulogu),

rtve provokatori (bivaju viktimizovane zbog svoje poetne agresivnosti) i namerne rtve

(npr. eutanazija)

DELIKTI BEZ RTVE

Ovi zloini nisu zloini po sebi, ve voljom zakonodavca. Bedau navodi njihove odlike:

1) lica koja su akteri dela deluju saglasnou volja, kod pobaaja (ako se zaetak ne

smatra licem)

2) akteri dela ne prijavljuju ga policiji, mada to mogu uiniti drugi

3) sami akteri dela ne smatraju da su delom oteeni, iako to drugi misle

4) ova dela sadre saglasnost volja odraslih, pri emu su eljena dobra i usluge zakonom

zabranjeni (osim u sluaju javnog opijanja i intoksikacije)

39


40/47

Konkretna dela koja ovde spadaju su:

1) opijanje i zloupotreba droga

2) skitnja i prosjaenje

3) kockanje

4) prostitucija

5) delikti maloletnikog doba (beanje od kue npr.)

SOCIJALNA REAKCIJA NA ZLOIN I KRIMINALITET

Dva inioca bitno odreuju nain reagovanja formalnih i neformalnih mehanizama

kontrole. To su imid zloina i mitovi o njemu.

IMID ZLOINA I MITOVI O NJEMU

I na formalnu i na neformalnu drutvenu reakciju na zloin mnogo vie od rezultata

naunih istraivanja utie slika (imid) stvorena o zloinu i kriminalitetu, premda takva

slika uopte ne odgovara stvarnom stanju. Jedan od primera stvaranja imida razraujeBox. On navodi kako se kod laika formira pogrena slika o tiinom "neprijatelju

drutva" kao o mladom mukarcu, neobrazovanom i nezaposlenom, koji je uz to i

pripadnik etnike manjine. Funkcionalnost ovakve slike je u tome to ona kanalie

emocionalni naboj ljudi u odnosu na dela odreene vrste, usmeravajui ga na zalaganje za

drakonsko kanjavanje prestupnika. Tvorci mitova su:

1) mediji radi poveanja tiraa ne prezaju ni od senzacionalizma i namernih

iskrivljavanja

2) dravni organi jer nastoje da odre dominantnu socijalnu definiciju zloina i stav da

neke drutvene grupe i pojedinci ugroavaju osnovne drutvene vrednosti

40


41/47

Jedan od vanih elemenata mitova je stvaranje utiska kod javnosti da je problem

kriminaliteta dobio razmere epidemije, kako bi se kod graana izazvao oseaj ugroenosti

i straha. Da bi ostvarili svrhu, mediji moraju imati sledee elemente:

1) jasno razdvajanje obeleene grupe od dominantne

2) "nedune i bespomone" rtve

3) hrabre heroje

4) ozbiljnu pretnju drutvenim normama, vrednostima i ivotnom stilu

U ovom poslednjem elementu mitovi se pribliavaju "moralnoj panici". Ovaj izraz

skovao je Jang da bi oznaio spiralan efekat interakcije izmeu medija, javnog mnjenja,

interesnih grupa i vlasti (npr. poveana zabrinutost kod graana zbog porastanarkomanije izazvana od strane medija dovodi do osnivanja posebnih odeljenja za borbu

protiv narkomanije, to rezultira poveanim brojem uhapenih koji imaju veze sa

narkoticima). Koen navodi kljune osobine moralne panike:

1) definisanje nekog ili neega kao pretnje vrednostima drutva

2) pretnja se predstavlja u uproenoj formi

3) nagli porast zabrinutosti javnosti

4) reakcija vlasti ili onih koji utiu na stvaranje javnog mnjenja

5) povlaenje moralne panike ili promene u drutvu kao ishodi

I u stvaranju moralne panike kao kljuni faktor izdvajaju se mediji, a drugi faktor je

ukazivanje na znaaj "moralnih aktivista" koji se bore za "pravednu stvar". Konano,

trei faktor su vladajue grupe.

NEFORMALNA REAKCIJA

STRAH OD ZLOINA na oseanje straha kod graana da su u opasnosti da budu

viktimizovani deluju dve grupe faktora: 1) makro (ekoloki) inioci (ranija dela,

pogodnosti za zloin, sredina u kojoj se ivi...) i 2) mikro (lini) inioci (saznanje o

41


42/47

viktimizaciji drugih, raspoloiva sredstva za odbranu od napada itd.) Od posebnog su

znaaja 2 inioca koja necivilizovanost sredine i njena kohezija.

STOKHOLMSKI SINDROM javlja se u sluajevima otmice, kada se kod taoca javlja

specifian emotivan proces sa sledeim fazama:

-gnev i prezir prema otmiarima (poetna faza)

-strah od smrti

-bekstvo od realnosti i simbioza sa otmiarima

-razmatranje mogunosti bekstva (jedni ele da pobegnu odmah; neki, pak, to uopte ne

ele)

Stokholmski sindrom karakteriu sledee crte:

1) pozitivne emocije talaca prema otmiaru

2) negativne emocije talaca prema vlasti

3) klima saradnje izmeu talaca i otmiara

Pozitivan efekat "Stokholmskog sindroma" je taj to uva ivot taocu

NEFORMALNA KONTROLA OD STRANE ZAJEDNICE postoje 2 nalaza. Prvo da

slaba drutvena integracija utie na smanjenje drutvene kontrole delinkventnih

aktivnosti. Drugi smatraju da se neformalna kontrola moe ostvariti i arhitektonskim

oblikovanjem gradskih naselja, stvaranjem "branjivog prostora" tako to se jasno podele

stambene jedinice, da je lako razlikovati stanare od stranaca.

KOLEKTIVNI ODGOVOR NA ZLOIN:

1) uzimanje pravde u svoje ruke od strane graana (lin) to se deavalo u Brazilu i

Detroitu (spaljivanje kua droge)

42


43/47

2) samoorganizovanje graana (njihovo dobrovoljno uee u organizovanoj volonterskoj

samozatiti)

U SAD postoje 2 specifine strategije preventivnog delovanja zajednice:

1) susedsko nadziranje graani kontroliu sve sumnjive pojave i njihov je zadatak samo

da o tome obavetavaju policiju

2) gradske patrolne grupe sastavljene od nenaoruanih civila; njihov je zadatak da

krue kolima i obavetavaju policiju o zloinima ili izgredima. Najpoznatija ovakva

grupa su "Aneli uvari" koji (za razliku od ostalih ovakvih grupa) mogu da hapse

prestupnike i obueni su u borilakim vetinama.

FORMALNA REAKCIJA

Formalna socijalna kontrola odvija se u 2 faze:

1) otkrivanje i rasvetljavanje kriminalnog akta i uinioca, kao i pretkrivini i krivini

postupak

2) izvrenje izreenih sankcija

3 kljuna organa formalne socijalne kontrole su policija, sudovi i zatvorske ustanove

DELOVANJE POLICIJE

VRSTE I OBLASTI POLICIJSKE AKTIVNOSTI

Delatnost policijskih organa moe biti:

-profilaktika

-represivna

43


44/47

Prema kriterijumu ko inicira delatnost policije, ona moe biti:

-reaktivna (ine je graani)

-proaktivno delovanje policije (pokrenuto od strane pripadnika slube)

STRATEGIJE POLICIJSKOG DELOVANJA

1) DELOVANJE UZ SARADNJU LOKALNE ZAJEDNICE cilj ovog delovanja je

podizanje stepena bezbednosti, a time i kvaliteta ivota u lokalnim zajednicama, policajci

treba da budu rasporeeni tako da due vremena pokrivaju isto podruje kako bi

uspostavili prisne odnose sa graanima. Dugoroni cilj ove strategije jeste stvaranje

jakih, samodovoljnih zajednica sposobnih da se same zatite od kriminaliteta.

2) STRATEGIJA "RAZBIJENIH PROZORA" koristi se da se razvije teorija o ulozi

policije u uspostavljanju sigurnosti u lokalnoj zajednici kroz smanjenje straha od zloina.

Metafora razbijenih prozora je sledea: jedan nepopravljeni razbijeni prozor simbolizuje i

onima koji zakon potuju i prestupnicima da nikome nije stalo da se suprotstavi

prestupnitvu. Nereagovanje na sitnija protivpravna ponaanja povlai za sobom krenje

puta tekim vidovima kriminaliteta. Naprimer, pojava nepoznatog prosjaka u kraju moe

se poimati kao prvi "razbijen prozor". Ako sredina ne reaguje, postae zahvalno podruje

za naseljavanje dilera droge, prostitutki i sl. Starosedeoci koji to mogu sele se u skuplje

delove grada, a oni koji ostaju pretvaraju stanove u tvrave koje naputaju samo kada

moraju.

3) PRISTUP NULTE TOLERANCIJE od policajaca se zahteva da sa maksimalnim

angaovanjem suzbijaju i najsitnije delikte (prosjaenje, vercovanje u prevozu) sa istom

odlunou sa kojom suzbijaju najtee vidove kriminaliteta. Ovaj pristup podrazumeva

striktnu i agresivnu primenu zakona. Prestupnici se zastrauju, sve sumnjive osobe se

legitimiu, pretresaju i ispituju o kriminalnim aktivnostima u datoj sredini. Kritiari u

ovakvom pristupu vide stimulisanje policajaca na agresivnost pa i diskriminaciju prema

grupama koje nemaju drutvenu mo.

44


45/47

4) STRATEGIJA REAVANJA PROBLEMA policijske snage su pozvane da

analiziraju inioce grupa kriminalnih dogaaja radi nalaenja skrivenih uzroka

kriminaliteta i reavanja istih.

5) SITUACIONA PREVENCIJA KRIMINALITETA cilj je da se utie na

smanjenje uestalosti vrenja kriminalnih dela kroz takvo oblikovanje proizvoda, usluga

ili okoline koje ih ini nepodobnim za zloin (npr. uklanjanje pia u staklu tamo gde

moe biti zloupotrebljeno, kamere za nadzor, planska izgradnja stambenih etvrti itd.).

bitna odlika ovog pristupa je da on ne tei da izmeni sklonosti ili motive nekoga da izvri

odreeno delo, ve ih uzima kao date i bavi se okolnostima koje utiu na konkretnu

odluku da se delo izvri OVDE i SADA.

PROTIVRENOST ZAHTEVA I SUKOBI ULOGA

Jedan od najveih problema sa kojim se policijski organi susreu jeste taj to drutvo ne

zna ta od policije eli u odreenim situacijama. Stoga se esto kod policije javlja dilema

poveati progon ili ignorisati neke prestupe?

Strategija ograniene neintervencije je jedan od moguih naina da se rei problem. Re

je o tome da policija svesno odustaje od onih intervencija koje bi uticale negativno na

njen imid u javnosti, ak i u sluajevima dela osetnije drutvene opasnosti. Time se

manji ciljevi rtvuju zarad ostvarenja bolje saradnje sa graanima. Treba rei da ova

strategija moe biti opasna, jer teta esto bude vea od koristi.

STRES I POTKULTURA POLICAJACA

Posao policajca je emocionalno i psihiki jedan od najteih poslova u nae doba. Stresne

situacije kojima su policajci izloeni esto utiu i na n jihovu okolinu, prvenstveno

porodicu. Neki pisci smatraju da je ugroenost porodinih odnosa logina posledica

izvesnih autoritarnih crta linosti kod policajaca (autoritarizam, sigurnost, rasizam,

45


46/47

konzervativizam...). kao specifina grupa izloena opasnostima, policajci izgrauju

sopstvenu potkulturu, ije su bitne odlike:

1) velika solidarnost izmeu lanova grupe

2) zatvorenost. Iz ovog razloga Neiderhoffer njihovu potkulturu naziva "subkulturom iza

plavog zastora".

Policijska potkultura sastoji se od podrke odreenim vrednostima, shvatanja sopstvenog

statusa i prihvatanja kolektivnog identiteta grupe. Centralno mesto u njoj ima koncept

"dobrog policajca" kao ideal kojem se tei.

Maning je naao interesantan podatak da je ovaj model potkulture vie zastupljen kodpatrolne slube i pozornika, nego kod obrazovanijih policajaca iz toga se moe zakljuiti

da su upravo oni koji su u najveem dodiru sa graanima pripadnici potkulture koja se u

mnogo emu kosi sa onim to isti ti graani od policije oekuju.

ZAMERKE POLICIJSKIM ORGANIMA

1) IZDVAJANJA ZA POLICIJU I NENA EFIKASNOST (u policiju se sve vie ulae, a

to ne prati podizanje efikasnosti njenog rada niti pad kriminaliteta, naprotiv)

2) BIROKRATIZACIJA

3) POLITIZACIJA

4) PREKORAENJA I ZLOUPOTREBE OVLAENJA bitno je razlikovati ova 2

pojma. Prekoraenje imamo kada odreena sredstva i postupci nisu upotrebljeni u skladu

sa pravilima kojima je regulisana njihova primena. Zloupotreba (policijska brutalnost) je

korienje tih sredstava i postupaka u svrhe koje nisu povezane sa slubom. Razlozi zbog

kojih dolazi do zloupotrebe su sledei:

a) pogrena procena situacije i koraka koje treba preduzeti

b) potreba da se upotrebom sile povrati autoritet i ponovo doe u stanje da se kontrolie

situacija

46


47/47

Documents

Sociologija Drustvenih Devijacija - Kriminalitet