SONJA BRlSKl

U TRACANJU ZA ADORNOVIM PRISTUPOM SOClOlOClJl

KULTURE I UMETNOSTI

,,Ovo je samo muzika; kako tek mora da ]e napravljen svijet u kojem vec pitanla kontra- punkta sv~edoEe o nepomirljivim konflik-

tima?" Th. W. Adorno, Fzlozofzja nove muzzke

Taj svet danas je takav, kaie Adorno, da je subjekt zanemeo od uiasa; zanerneo je pred uiasom sveopgteg otudenja i postvarenja, ali i zato Sto je on sam izgubio pravo da govori. To je realnost represivnog dru5tvenog tdali- teta u kome su ljadi, njihova delatnwt i pro- izvodi njihove delatnosti postali stvari. A ka- kva treba da bude umetnost tako otudenog sveta, sveta boji je u sebi rastrgan protivref- nostima? Th. W. Adorn1), fija se misao heCe ivmedu filozofije, nauke i umetnosti, odgovara da je u t a k v m svetu istinita samo ona umet- nost koja svesno u sebi sadrii sve njegove anta- goniume. Ali umetnost utoliko taenije odgovara na heteronomiju savremenog sveta, ukoliko se vise odmiEe od njega. Neumoljiva umetnost za-

1) Theodor W. Adorno, 190S1969, nemarki filozof, so- ciolog i estetirar; studirao je i muziku. Jedan od os- nivara Frankfurtske Bkole, koja se vezivala za In- stitut fur Sszialforschung i Zeitschriit iiir Sozial- forschung. Godine 1933. odlazi u emigraciju, ne na- puStajuCi svoj teorijski rad, zatim se vraCa u Frank- furt, gde je do smrti bio profesor na J. W. Goethe

univerzitetu.

stupa druStvenu istinu protiv samog druitva. Umetnost mora. radi ljudskosti, nadmaSiti svet

u njegovoj neljudskosti.

Ovo je samo uvod u Adonnov sistem migljenja. Njegovi spisi liEe na ,,lavirinte aforistiekih mi- sli" (Habemas), koje svoju snagu crpu iz indi- vidualnog, neintegrisanog, specifiEnog, Eiji se sadriaj suprotstavlja lorutoj sistemabskoj formi. Mnogostrukost fenomena se, po Adornu, opire jednodlmenzionalnoj pojmovnoj redukoiji ka- kvu zahteva metodiEko sistematski okvir teo- rije. On negira suvu logiku deduktivnog zaklju- Eivanja, wmatrajufi da opStast logi5ke forme Eini nepravdu individualnom, j e ~ ne valja filo- aofirati o konkretnome, veC Sto & , e iz njaga". Dosledan ovakvom ,,shvatanju filozofiranj a"*), svoju t m ~ i j s k u misao on nigde nije izneo u sistematskom ob l ih . Adornove rasprave, bez obzira na to da li se odnose na urnetnieko delo jednog G&a, Vagnera, Stravinskog ihi filozof- ske s i s tme Hegela, Bloha, LukaEa ili na neke dmge probleme, napisane su u obliku tzv. ,,ma- llh formi (eseji, traktati, aforizmi, meditacije, skice, studije, reflelcsije, fragmenti, teze itd.). A na sbranu to Sto u njegovim spisima ikao da je svaka reeenica, koja obiEno u sebi sadrii po dva, pa i tri, paralelna misaona toka, u sre- diStu painje, tako da se sve one slivaju u jeanu ,,atonalnu muziku misli", zgusnutu argumen-

tacijom.

Svojim ,,shvatanjem filozofiranja" Adorno na- stoji da na nivou savremene teorijsko-metodo- loSki relerantne druStvene misli, ponovo aktua: lizuie onaj oblik saznanja o druStvu koji je Marks utemeljio - kritiku. U kontekstu Sirih idejnih tokova savremene filozofsko druStvene misli, njegova misao se razvijala u maku izra- zite konfrmtacije Marksove revolucionarne kri- tii5ke teorije i pozitivistifkog ideala dbjektivne iskustvene nauke. U suprotstavljanju neopoz:,i- vistibkoj epistemologiii nastalo je osobeno teo- rijskometodoloSko stanoviSte, kritiEka teorija d r ~ S t v a , ~ ) koja, kao racionalna teorijska spo- znaja mora biti istovremeno kritika svog pred- meta, a to maEi i anticipacija optimalnih mo- gufnosti njegove promene, ,,projekt istwijske prakse" (Maxkuze). Ovo nastojanje da se uspo- stavi umno jedinstvo izmedu teorije i prakse jedan je od konstitutivnih elemenata kritiEke teonije, po kome se ona i razlikuje od ,,tradicio- nalne", sistematske, koju Adorno octbaruje upravo zbog toga Sto se n a ssnom takvog shva- tanja teorijskog znanja neda zakljuEiti Sta treba

?) J. Habermas, ,,Ein philosophirender Intellektuer". u: Ueber Th. W. Adorno, Suhrkamp Verlag, Frank-

furtlM, 1968, str. 155.

q, Vid.: V. Milib, ,,Meted kritiEke teorije", Beograd, Filozofija, br. 211969, str. 99-137.

- SONJA BRISK1

6ini1ti. On se u duhu Marksovog dijalektiflro- teorijskog nasleda zalaie za kritiku ,,svega po- stojdeg"; medutim, oStrica ove kritike se ok~p- ljuje neutralisanjem samog Marksovog shvala- nja bitnih suprotnosti i protivrefnosti savre- menog kapitalistiekog dmgtva. Tako on osnovne druStvene protivrefnosti savremenog kapitaliz- ma svodi na apstraktni odnos drugtvo-pojedi- nac, na dominaciju represivnog totall~eta nad pojedincem, ne uspevajuki da teorijski i meto- dololki konhretizuje kategoriju posredovanja (konhetan nafin povezivanja opSteg i pozebnog u druStvenfom iivotu), iako je teorijski svestan sve njene komplelssnosti, jer se, po Adornu, u tradiciji Hegelove filozofije, ,,posredovanje ne odvija spolja u trekem medijumu, izmedu stvari i dmgtva, nego unutar same stvariV4). DoduSe, on nominalno govoni o posredujutem znafaju klasne stmkture drugtva, pre svega u svojim proufavanjima posebnih drugtvenih pojava kao Sto su kultura i umetnost. Tako on u svom sociloSkom tumafenju muzike poatavlja ,,pita- nje o njenom odnosu prema socijalnim klasa- ma"j), ali taj odnos opet odreduje na apstrak- tan naein: ,,Muzika ima posla sa klasama uto- liko ukoliko se u njoj izraiava klasni odnm i n t o t oMs), ili: ,,Autenti6na muzika je, kao i svaka autentifna umetnost, kako kriptogram nepomirljivih suprotnosti izmedu svdbine po- jedinahog 6oveka i njegovog ljudskog odre- den ja, tako i predstavljanje uvek problematit5 nog odnosa antagonistiekih pojedinaenih inte- resa prema celini, i najzad nade na realno

i~mirenje."~)

Adorno je zabrinut vbog rastukih protivrehosti izmedu sve represivnijeg dmStveno~g totaliteta i sve ug~oienije jedinke, smatrajuCi da ovaj proces dovodi do smanjenja individualizacije, SDo opet izaziva regresiju u kulturi. I u rezig- naciiji pred iracionalnogb postojekeg, napugta osnovne postulate svog teorijskomet~doSikog stanovigta, ne uspevajuki da pojmi drugtw, kao konkretan totalitet, kao strukturalnv celinu druStvenoekonomskih i klasnih odnosa i pro- tivreenosti, i svoja saznajna interesovanja pre- teino usmerava na proufavanje modeme kul-

h r e , nar&ito urnetnosti.

Otuda pihnje: Sta je urnelnost, postaje aa Ador- na od odlu&ujvkeg teorijskag mafaja. U dcladu sa svojom pretpostavkm ,,krfti6ke rteofije" on smatra lda se estetieki i socioloSki m o k rmu-

') Th. W . Adorno, Einleitung i n die Muziksoziologie, Suhrkamp Verlag, FrankfurtIM, 1962, str. 221.

9 Isto, str. 6 5 .

6) ~ s t o , str. 79.

7 ) Isto, str. 18.

SONJA BRISK1

meti umetnost ,,samo u lprocesu kritieke samo- svesti", koja svagda ima ~1 vidu ~potrebu celovite

promene postojeteg, koje je negativno.

Njegovo esteticko promigljanje alnetnosti za- snovano je lrao gnchseologija umetnosti, u tra- diaiji ,,veliken filozofije od Platona do Hegela, koja odreduje umebncst kao oblik samanja. Medutim, on istonemeno daleko iza sebe ostav- lja ovaj tradicionalni niw, gnoseoloBke koncep- cije umetnosti. Mada za njega problem spo- znavanja sveta, problem istine, ost.aje i dalje temeljni problem metnoisti, on na bitno druk- fiji naGn odreduje karalder tog spoznavanja i te istine. Umetnost nije ni ,,tek mi%, osjetilni" oblik saznanja (Hegel), a narofito ne ,,kopijan ili ,,odraiavanjen empirijske stvarnosti (socijali- shiEki realizam), vet ,,umjetniEka djela izlaze iz empil-ijskog svijeta i stvaraju njemu nasu- protan svijet vlastite bibi kao da je i on biv- st~ujuCi"~). A ,,svet vlastite biti" umetni6kog dela u isvakoj epohi nalazi se u njenom sazna- nju. PoSto, po Adonmu, ne postoji neko apite, vanistorijsko bite wmetnosti, estetika, kao .pukka refleksija o svcrm predmetu, tj. umetnosti, po- staje istonijski nemocna, a na njeno unesto do- lazi sociologija urnetnoisti, ikao konkretno isto- rijsko (epohalno) gromigljanje umetniekog fe- nomena. PolazeCi sa socijalnoistorijskog stano- vilta, a shodno pastulirmom knitiEkom principu (negacija negacije, koja kod Adorna prelazi u nihilistiEki stav prema svemu pstojeCem), u Adornovim sociolo5kim istraiivanjima umetnosti srediSnji znaEaj dobija njegovo razlikovanje tradicianalne (proSle) i moderne (nove) umeho- sti. U osnovi ovog razliilrovanja leii interes za odnos umetnika, odnosno umetnickog dela, prema realnosti, a i m p 1 i c i t e i za socijalnu fnnkciju 1umetniEkog dela u drustvu. Pro- blem se postavlja u obliku dileme: da li se umetnifko ldelo pojavljuje kao afircmacija po- stojeCe realnosti ili kao njena negacija. Istina tradicionalne umetnosti, po Adornu, bila je upravo u potvrdivanju onog Sto jeste, jer je kao princip njenog zasnivanja va5ila istina hamonije i sklada, 30 se estetifki ispoljavalo u afirmaciji kategorije lepog (prijatnog), a filo- zofski izraiavalo v obliku ideje o zatvorenosti, punoCi, izvesnosbi. A takva slika sveta ne samo da je neistinita za ovo danas, veC: i za ono jufe. U Adornovom sistemu miSljenja m a talk0 po- staje pnivid, ,,laBna svest". Medutim, nova m e t - nost se ,,ne pojavljuje u pojmu lepog nego, da bi ga izvrlila, zahtevala je ruino kao svoju negaci j~"~) . Modema umetnost, dakle, zastvpa 8)Th. W. Adorno, ,,EstetiEka teorija", u: Marksizam i

umjetnost, ,,Komunist", Beograd, 1972, str. 126.

#) Th. W. Adorno, Aesthetische Theorie, cit. prema.: S. Petrovit, Estetika i sociologija, ,,IdejeW, Beograd,

1975, str. 128.

-- - SONJA BRISK1

drulkEiji princlp stvaranja - pI.incip ruinog, disonantnog, disharmonihog, jer je to istina sveta - negativno i neizvesno za wo danas i ono sutra. Ona je svagda u protivstavu prema postojeCem, jer mora da pokaie to negativno; ona je kao ,,dnuStvena antiteza druStw i nju se iz druStva ne da nepos~edno deducfrati"l0). I upravo iz tog protivvtavljanja druStw nro- istiEe njen dlrultveni karakter; samo socijalna umetnost Ine optmiuje (npr. socijalistibiEki reali- zarn). Svoje shvatanje moderne umetnosti Ador- no konikretizuje na pmmeru druStvene funkcije avangardne muzike. Ona ne moie nibta drugo, kaie Adarno, nego da u vlavtitoj struktmri pred- stavi druitvene antinomije koje i snose krivicu zbog njene izolacije. I dalje: ona Ce biti utoliko bolja, ukoliko dublje moie da uobliEi u sebi moC tih ~protivreEnasti i nuhos t njihovog druStve- nog pirevazilaienja, ukolirko Eistije u antino&- jama svoje vlastite forme izraiava bedu d.ruS- tvenog stanja i poziva na promenu u Sifrova- nom rukoipisu patnje. Ona ne moie samo uias- nuto i nemo da posmatra d d t v o : ona taEnije ispunjava svoju drultvenu funkciju kada na osnovu vlastitog anaterijala i prema vlastitim zakonima forme iznosi na videlo druStvene probleme koje sama u sebi sadrz d o najdub- ljih Celija svoje tehnike. Zadatak muzike kao umetnosbi tako dolazi u izvesnu analogiju sa dmBtvenom teonjam.li) Ovo se, dakle, odnosi samo na , ,nowv muziku, kojoj je, po A d m u , jedino stalo ,,do razvijamja istine u estetskom objektivitetm" i koja je zbog svog ,,atonalnog rwolta" iskljuEena iz oficijelne h l t u r e . Moie se povuCi paralela i sa modernirn slikarstvom: atonalnosti u novoj muzici odgova~a neped- metnost u apstrruktnam slikarstvu. Ova paralela ima svoje zajedniElke korene u realnom stanju stvari. Do ,.objektivnog raspadanja ideje o iz- razu", odnosno do iSEezavanja predmebno-pri- kazivackog plana doglo je, po Adamu, usled toga S t o pred licem otudene ljudske zbilje pri- kezivanje viBe nema smisla. Prikazivati pred- metnost maHlo bi ,,umetni&ki zastmpati la?", jer je ta predmetnost otudena ljudska s t v a r n d ; iz- raiavati tu realnost zna6ilo bi primati s t a t u s q u o, sveukupnost druBtvenih odnosa koji su subjektu Dudi. Umetnik je toliko okovan svojim uiasom ida vise ne moie reCi Bto bi vredelo da se kaie, pogobvo ne u obliku jednag zaokru- ienog, u rsebi zetvorenog umetniEbg dela, jm je ono estetski privid sklada, a ,,lakoCa te slike danas anaEi neodgovo~nost". ,,Zatvoreno umet- nisko delo je gradanuko."lP) Dilema u kojoj se

lo) Th. W . Adorno, EstetiCka teorija, s tr . 126.

a) Th. W. Adorno, Einleitung in die Muziksoziologie, str. 80.

I=) Th. W. Adorno, Filorofija nove muzike, Nolit, Beo- grad, 1968.

naSla umetnost danas je: ,privid ili istina, igra ili zbilj'a. Ona je postala nova upravo onda, kada je radikalno poEela da sumnja u to da je ,,ovaj svet najlepSi od svih rmogutih". ,,Zapa- njena pred uiasom istorije", ona u najveCoj mo- guCoj meri izrafava obudnje. ,,Dok pu8blici, od- voj moj od ,produkcije, povrSina nove muzike (Eitaj: umetnosti - SB) zvufi tude, ipak njeni najeksponkaniji fenomeni proizlaze iz istih onih druMvenih i antropoloS'kih pl-edpostavki koje su i sluSaofeve. Disonance koje (ga plaSe govore o njegovom vlestitom stanju: samo zato su mu neiadriljive."13) Prva reakcija na Sok koji je t m o d m a umetnost izazvala lkod publike (.,ruinon neprd~metno .slikamtvo, atonaha mu- zika, antiroman, a~a~n~gardna drama itd.) sasto- jala se u odba'civaaju te metnost i kao nera- zumljive. Medutim, taj strah ne potiEe iz njene necramljivosti, veC se, naprotiv, javlja zbog toga Sto je sa,svim t a h o shvabena. ,,Njihova mnuzijka (Senberga i Vebana - SB) oblikuje ,onaj sbrah i uias, onaj uvild u katastrofiEno sta- nje koje ,drugi mogu da inbegnu samo ako re- grediraju. Nazivaju ih in~dividualistima, a ipak je njihovo delo usamljen dijalog sa silama koje raza~aju individualnost - silama Eije ,,nakazne slike" snaino pradiru i u njihovu m~zi lcu" .~~) Ma kolitko isticao knitiliku suStinu ,,istinsken umetnosti, Adonno se uplike u vlastite antino- mije, jer je svestan njene nemoCi: ona s e nalazi u strukturi druStvene zbi'lje, ali po sebi ona tu ne moie niSta bitno. Ona danaSnjem iracio- nalnom svetu prinosi sebe kao irtvu, preuzi- majuCi njegovu krivicu na sebe; m a se ,,odrjEe svoje sreCe da bi -ala nesreCu", ,,svu lepotu nalazi u tome da se odrekne lepog ,prividan, ona je beiipmoCna, ,,zapravo, ona je poruka

u boci Sto pluta 'po ~mom".l~)

Da bi misao ostala adekvatna svom predmetu, temeljna teorijska orijentacija, koja je dovela Adarna do uvida u drugtvenoistorijsku suStinu danaHnjeg sveta i otkrivanja mssta metnost i u njemu, zahteva osoben metcdslki pristup predmetu p~ouEavanja. Shvatajufi kritiEku teorijsku misao kao oblik celovite racionalne samosvesti, on se zalaie za jedan celovit oblik saznanja, nasuprot parcijalnom, instrumentalno tehniakom obliku, Eija rascepkanost oteiava sagledavanje Eoveka kao celovitog ljudskog bifa i dmStva ~kao celine. kao i razumevanje posebnih odnasa i pojava, naroEito takvih kao Sto je umetnost. U tom kontelcstu on kritikuje empirijsku orijentaciju u sociologiji umetnosti na Eelu sa Zilbermanom i Lazarsfeldom, koja,

w)lsto, str. 38.

") Th. W. Adorno. ,,0 fetiSu u muzici i regresiji slu- Sanja". Trefi program, Beograd, zima 1970, str. 266.

") Th. W. Adorno, Filozofija nove muzike, str. 155.

SONJA BRISK1

svodeci predmet socioloSko-umetniekih istraii- vanja na ispitivanje efekta, d'oiivljaja u~metnif - kog dela, ogranieava saznajne ciljeve na tehni- Eki upotrebljivo znanje koje se sastoji iz utvr- denih pravilnosti izmedu pojedinih promenlji- vih. Ovakvom pretvaranju teorije u neauto- n o m o orude druitvene prakse Adorno suprot- stavlja svoje hritieko stanoviite sociologije umetnosti @ri Emu su teorijske pretpstavke dalako Sire od same koncepcije socioloSkoumet- niekog istraiivanja), koje se zasniva na celo- vitoj .predmetno-saznajnoj analizi umetnihkog dela, jer se na tom planu, po njegovim refima, kristalizuje najdublji odnos izmedu uunetnosti i druitva. Sociologiju umetnosti nemogute je ogranifiti samo na prwfavanje druStvenog uti- caja umetnihkih ,dela, jer je ,,ovaj ubicaj Sam po sebi samo jedan momenat u totalitetu odno- sa". ..Sociologija umetnosti, prema smislu ter- mina obuhvata sve aspekte odnosa umetnosti i druStva",16) a ne samo ,,umetniEki doiivljaj" i ,,socijalnu recepciju". Kritikujuci njeno suia- vanje na proufavanje toga kako se doiivljavaiu i ~prihvataju umetnihka dela, Adorno ukazuje na Einjenicu da je Eak i to prihvatanje viSe- struko posredovano bezbrojlni~m mehanizmima rasprostiranja, ,druitvenom kontrolom i auto@- tetom, druStveno uslovljmim stanjem svesnosti ili nesvesnosti onih na koje se vrii uticaj, naj- zad s a m m druStvenom strukturom. A i sam p o j m umetnifkog doiivljaja je teSko odrediti; on je v e m a difuzan, subjektivan, opire se ver- balieaciji. ,,Takvo istraiivanje - na jednpm mestu17) Adomo navodi Hegelovo miiljenje - ne vodi daleko, jer osjekanje je neodredena, tamna regija duha; ono Sto se osjeka zavijeno je u f o m u naja~pstra~ktnijeg pojedinafnog sub- jeilrtiviteta, i zato su i razlike u osjekanju sa- s v h apstraktne, a nisu razlike same stvari . . . Refleksija o osjetanju zadovoljava se posma- tranjem subjektivne afekcije i njenih osobitosti, umjesto da se zagnjuri i udubi u samu stvar, u urnjetnick0 djelo i time digne ruke od golog subjektiviteta i njegovih stanja." Zatim, ,,pro- blemi vekeg sociolo5kog znafaja" ne mogu se jednostavno ob'uhvatiti samo ,,subiektivno ori- jentisanim metodama". Adorno je skeptifan prema ovom obliku parcijalnog socioloikog em- pirizma, jer se tako ostaie na nivou opisnog ispitivasnja ..reakcijaU (dakle, na povrSini stva- ri), bez njihovog dubljeg teorijs~kog poimanja u kontak'stu drugtveno relevantnih uslova i bez postavljanja pitania o niihovom objektivnom smi,slu. Naidrastifniji obli'k teh'niziranog empi- rizma svodi se na naufno i praktifno bezna- ") Th, W. Adorno. ,,Thesen zur Kunstsoziologie", u: Ohne Leitbild - Pol'va Aesthetica. Suhrkamp Verlag,

FrankfurtiM, 1967, str. 94.

*') Cit. prema: Th. W. Adorno, Filozofija nove muzike, str. 41.

-

SONJA BRISK1

Pajnu faktografiju preteino statistifkog tipa i on je obifno neposredno ,podreden adrninistra- tivnim potrebama. Ovakve podatke je ,,kao in- ventar tzv. objektivnog Einjenifkog stanja teSho razlikovati od prednauEne infomacije za admi- nistrativne ~iljeve"'~). To je, po Adornovom milljenju, slufaj sa Lazarsfeldovim istraiivaE- kim projektima o sredstvima masovnog opite- nja, gde se pazi samo na to da se vtvrde ,,reak- cije" u okvku vladajuteg ,,commercial syste- ma", a ne analizira se struktura i implikacije samog sistema. Oni u najboljem slufaju daju podatke o ,,subjektivnim reakcijama i efektima" delovanja pomenvtih sredstava, ali ne pokazuju koliko se u ovakvim subjektivnim shvatanjima neki objektivni sadriaji druBtvenog iivota ne- potpuno i iskrivljeno izraiavaju, koliko su sama obaveitenja objektivna, zatim koji 6u drultve- ni ruslovi pogodovali nastajanju ovih ~skrivlja- vanja. (Da li, pita se Adorno, ,,ispitivanje sta- tistiEki preovladujute evidencije, da radnici vise ne wnatrajru sebe za radnihe i lporiiu da joS uop5te tpostaji negto kao proletarijat", moie da se navede kao dokaz nqostojanja proleta- rijata.) Dalje, ova(ko usko shvatenoj funikoio- nalno-empirijskoj amalizi izmiEu mertmi6ka dela ,,viSe vredncnsti", koja ,,prema luritwijrumima njlhovog kvamtitativnog delovanja d ~ b v e n o ne igraju neku znaEajnijru ulagu i koja W Zilber- man stoga dosledno morao da isMju& iz raz- ma%ranjanlg). Sa stanovilta takve, dosl&o shvatene, primenjene, sociolo~kournetolifke ana- lize, umetni5ka dela ,.viSe vrednosti" rpostaju irelevamtna, jer se njihov hvalitet Eesto (wvile Eesto) nalarzi, ,,nasuprot kolnvmcianalnim i ofvrslim formama svasti, upravo u p r o t e s t u probiv drdtvenog prihvatanjaWz0) te i to (takav ,,efekat kolmunikacije") postaje prevashcndno so- cioldki problem. Dakle, ,,kultura je stanje - kaie Adorno - kaje iskljueuje po~huSaje da bu- de merena. Merena ku l tu~a je vet neito dmgo, zbir draii (Reizen) d Informacija, nespojivih sa

samim p o j m m kdture."21)

Medutim, Adorno ne porife Einjeniau da ipolne- kad ~zolovane, pa~oijalne studije (kada n j i h o i kvantitativni rezultati nivu sami sabi cilj) mogu da lruldu Ikcnrhne u Yrmislu davanja jedne iscw- ne sliike njenog makog ~prcnblema. Ali mogute je 1 pot reho Bire teorijslco rtumaEenje rezulkata pvaikvih ~studija, da a e bi propale kao irele- vantne il\i apologetske. Dakle, ne treba a p r i-

*) T h . W . Adorno, ,,Soziologie und empirische For- schung", u : Der Pozitivismusstreit in der deutschen Soziotogie, Luchterhand Verlag, Neuwied und Berlin,

1969. str. 85.

") T h . W . Adorno, Thesen zur Kunstsoziologie, str. 97.

z') Isto, str. 97.

i Isto, str. 101.

SONJA BRISK1

o r i dbacivati ,,social research" i u tom smi- slu Adorno govlori o empirij~skim i~straiivanjima kao ,,kordktivu teorije". Tako ,jkiriti&a poveza- nost sociololkih metoda koje ukazujru j e h a na drulgu gostaje sadriinska, lnju zahteva oilj sa- znanja""). Prema tome, da ~bi Ise dasegao ,,kva- li~tet", suStha urnetnifkog dela (tj. ,jk& se druSrtvo objektivira u umetmiEkirn delima"), po- trelrno je povezivanje snptilnog znanja (ne Eilsto infarmativnog) o umetni6ko imanenltnim ,pita- niima ~sa ..dmgtvmim. a takode i filozofskim raaumevanjem". ~efiu'tim, u ovako wedimen- zionirano svedbuhvatnom amaflitiakom ~ r r i s t u ~ u preti opa~snout 'da ae dzgube graaice lizmedu teo- rije umetnosti, sociolorgije umetaosti i estetike

(filozofije umetnosti).

Sam Aidorno se u svoijSm so~cioloi3k~metn~i8~im proufavanjima .najviSe bavio strukturalno-pred- metnom a~nalizom uticaja ,druStva ma delo. Po- kuSavajuki da ,prodre a ,,realnu b,it" ovih pro- blema on tpolazi od Marksovih opStih ~pojmova o radu, rabi, razmeni itd. i ajihovi'h fprotivreE- nasti (,i ne milEe se dalje ad nji'hove crp5t.e pni- mene), i aestoji, sledeti hkaEa , da ikokolnkretno pakaie b-anspoziciju fenornena gostvarenja b ekonoms'ke oblesti u oblesct estetke. Adoano ,is- tiEe znaf aj Maalusove analize problems robe kao centralinog stmluturalnog problema kapita- 1isti'Ekog drugtva u svim ajegovim iivotn~i~m ma- nifesta,cijarna, jer u stmktuai ~ro~bnog odnosa se otlcriva prasl'ika svih abhblilka predmetnosti .i svih nji,ma ordgovarajufih obltka subjektivnosti u gradaniskom druBtvu. Univerzalnu glodno~st ideje o fetis5kom ka~ekteru robe .i njoj 'odgova- rajuCe postvarene svesti on je stvaralaeki p ~ i - menfivao u svojim prm'Eavanj,ha ~ k u l h e i urnelmasti, nafroEito muzi~ke. ,,Nij'e mogao da se zavarava time - kaie Adorn10 za sebe - da je urnjetnost na kojoj ,se 5k,olovao, Eak i u svom Ei.stom i ibeskomprorni~snom oblku, izuzeta od sveopteg postvarenja, nego da ona, upravo u teiinj,i da svoj integritet odbrani, groiznosi iz sebe svoistva ,i!ste one .s'uStbne koioj se suprat- .s,tavlia. Htio je da sponna ,one objektivne anti- nomiie u koje se umjebnolst., ostajuti vjerna svo- joi vlastitoj teinji, a ne gledajufi a a posledice, pasred heteronomne stvannosti n u k o zaplife, a koie se me mom drugaEije prevladati nego da se bez iluuija .iadrie ldo 'k~-aja."*~) Jer, celokug- nirn danebnjim umetni6kim iivobm odadao je robni ablilk: i to utoliko drastiihiie (ukoltko pr'ncip prometne vrednasti neumoljiviie l ibva liilde 4 u ~ a h r ~ b n e vrednoati. ..Kulturna dobra" sa- svim npadaju u svet robe, praizvade se za trii- Ste i ~ a v n a j u ,prema triiStu, a time otuduju i od

") Th. W. Adorno. Soziologie und empirische FOT- schung, str. 93.

") Th. W. Adorno. Filozofija nove muzike, str. 29.

SONJA BRISK1

proizvodafa i od potroSaEa - odnosno od ,,ljudiN. DoduSe, prometna vrednost se u oblasti kulturnah dobara (umetnifkih dela) javlja na poseban nafin - uz privid nepasrednosti, tj. kao neposredan odnos prema ddbrima, kao neSto izuzeto od sile raz- mene; a tu iluviju Q Cisto upotrebnoj vrednosti kulburne tvorevine moraju da odriavaju u jed- nom potpmo ~kapitalizovanam s v h , jer toj ilu- zijli ona zapravo duguju svoju prornetn~u vred- nost. Diktat profita nad kultunam dovodi do stvaranja svemocne Industrije kullture sa svim njenim zastrs5ujuCim posledicama. Adolrna na- rofito u torn procasu za'brinjava gojava napu- Stanja i raspadanja individualnchsti, jm ,,danas intdividue zai~sta ne pripadaju same sebi", one - rastngane, degradirane, uplaSene, ,,jog jed- nom same od (sebe lpotvrcTuju, potpiwju, pmav- ljaju" takvo stanje. ,,Dovoljno je podsetiti na to koliko manje pati anaj ~koji mi j&u misao ne midi advise, koliko se zaista ,,realnije0 po- naSa anaj lkoji realnost potvrduje kao ilapravnu, kolilko ima moci da raspolaie rnehanizmom jog samo onai ko mu se apsolutno pokorava, pa ce kores~pmdencija ivmedv svesti sluSalaca i feti- Sizovane muzike biti razumljivija i onda kad se ta svest n e moie jednoznaCno sveslti na feti- Sizovanu m u z i k ~ . " ~ ~ ) Dak radlkalna moderna muzilka ,,da ne bi sudjelovala u 'optem Meja- nju, diie kuku grobiv slu5atelja i nagoni u la2 uobifaiene psedodiibe o neposrednosti i narav- n o ~ t i " , ~ ~ ) dotle se fetigizevana, odnosno tzv. aa- bavlna muzilka, poput nienih regrediranih, zadr- ianih na infan(ti1nom stupnju, primudno sputa- vanih sluSallaca, prilagodava, sprebnto po~puSta, funkcioniBe u savremenom ,,masovlncrm" drustvu. Pred realitetam sveopgte reiflkacije i ani~stifika- cije sadakjeg istorijis$og trenuitka umetinick se, dakle, nalazi red dilemom: da negira ili da (se lprilagodi pGstoje6oj situaciji. OW-dimenziju vroufavania. kiritifkoideolo5ku. DO Adornovom kii l jenj u, - ne bi smela da zanemari sociologija umebnosti, jer je ona usko povezana sa proble- mom ideologlje, a kritieko razotkriva~nie ideo- logilje je bitna prebpostavlka abjektivncg nauf- nog iskustva o drubtvenoj stvamosti i umet- pasti u mjoi. Ukolilko se sociollogiia umetnosti bavi ideolo5kim sadrialem i ideologkim delova- njem umetnosti, ukliufuje se u tritifko ufenje o ldrw5tvu. To je obavezuie da s l d i isttinu umetnosti, i tek tako ona stife svoje teorijsko dosbojamstvo. U svojoj sociologiji muzilke Ador- no se posebno bavio ovim aspekrtom analize. da bi pokazao vladavinu druStvenog totaliteta Calk i u ,,prividno izvedenim p o d d j i m a lkao -30

Th. W. Adorno, ,,0 fetlSu u muzlci i regresljl slu- Sanja", str. 254

Th. W. Pdorno. ,,TeSkoCe u shvatanju nove glazbe". u: Nova filozofiia urnjetnosti, Nakladni zavod MH,

Zagreb, 1972, str. 152.

SONJA BRISK1

ie muziEko". PoSto je problem istino~sti muzike povezan ea pitsnjem odnosa izmedu tnjene dve najvainije oblasti - o~bi l jne 1 lalke, za~bavne muzike - potrebno je, smatra Adolrno, prouEa- vati ovu zabavmu mmiku, koja kao obllk ideo- logije, dobija ve6i socioloS-ki, nego imanentno muziEki znaEaj. Tako se an pita: ,,Koga joS mu- zhka za razanodu razonoduje? Ona pre izgleda kcmpiemantanna onemelosti ljudi, odumiraniu govora kao izraza, nesposobnosti saopStavanja srbe. Ona ispunjava praznine Cutanja, koje na- staju m e d ~ ljudima, defonnisanim strahom, po- slovno8i.a i bezprigovornom pri~lagod1ji~oSi.u."~) Adolrna upl-avo zato i interesuje ova sfelra tzv. zabavne muziike: da bi pokazao kako se otudeni 1 rapresivmi druStveni totalitet abjektivira u njoj, Sta m u t a t i s m u t a n d i s vaii za sve obllke masovne kulture. A ovo ik a k o, pre svega se odnasi na konkretno istraiivanje mno- Stva razliEit~h ablika posnedovanja. Pri tome ne bi trebalo odbaciti empirijsko ispitivanje, vet ga treba kriti6ki povezati sa teorijskom smi-

slenom analizom.

U tom smislu zalaganja za 'kritihku povezan~st sociolo&iih metoda (a koju zehteva Sam cilj sa- znanja), Adorno pakuSava da da i neke ,,pred- loge" u abliku ,,skiciranog nacrta" za ovakva Istraiivanja. Ovaj ,,nacrtl' nema oblik sistemat- ske rnetodo~lo5ke sasprave u kojoj bi op&ta me- todolo3ka naEela bila kmlkretizovana razradom posebnih istraiivaakih tpristupa 1 pcstupaka, vei. su to samo, lkako i Sam Adorno kaie, neki pro- sto nabacani predlozi o tome Sta i kako bi trebalo is~traiivati. PoSlto se npr. sociologija muzike ne sme zadovoljiti samo konstatovaniem struktuiralne saglasnasbi izmedu muzike i dru- Stva, i po8to je ,,umetnost uvek poisredovana", treba ispitati t e razliEite oblllke posredovanosti. Konkretno treba pmEi t i ,,ekonomsku bazu muzilke", ,.momenat u kome se odnos muzike i druStva aktualimje". Ovo traganje za .,ekonom- skom bazom muzlke" ne 'de kod Adoma u smislu vulgarnomanksistiEkog uEenja o odrazu, veC se javlja u abliku svesti da ise mwika ne moie razumeti iz sebe same, vei. samo u nje- nom odnolsu prema dmStvu, ali da ovaj odnos ona ipak posreduje samom sobom. Ova ideja se dalje konlkretizuje analizom dijalektiEk2g odmosa ,,nmziEkih proizvodnih snaga (u koje spa~daju ,,ne samo proizvodnja u uiem muzix- k m smislu, ~dakle komponovanje, nego i iivi umetniirki rad izvodaEa i ukupaa u sebi neha- inageno strukturisana tehnika' muzi6kokompo- zitorska, moguCnosti izvodaEa i postupci meha- niEke reprodukcije") i proizvodnih odnosa"

?#) Th. W. Sanja",

Adorno, , , 0 fetisu u muzici i regresiji slu- TreCi program, Beograd, 1970, str. 240.

.- SONJA BRISK1

(,,privredai i ideoloSki 2liulovi u koje je sapet svaki ton i ~reakcija na s~aki").~') A muzika, go Atdomu, postaje ideolog,ija kada ,;proizvdni od- nosi u njoj dobijlu primat triad proizvodnirm ma- gama": trebalo bi sa'da ispitati i empirijmski pro- veriti zaSto li kako to m a postaje. U ova p ~ o - ufavanj a moie se 8uk:ljuEhti i anaLiza recepcije, pri femu treba imati na um.u ineke tegkote ,,sub- jektivnog" istraiiva'nja recepcije; pre svoga, ve6 pomenutu strukturno uslovljenu ne~po~sobnost veClne ljudi 'da svoja muzifka iskustva verba- lizuje, jer ,,muzika nema neposredni predmetni sadriaj", ona se ne iskavuje pojmovno. ,,Bilo bi jed,nostavmije dozvoliti ispitanicima da opibu m,uziku, teda uporediti cvpifse sa sezultetima objektivmo utsmerenih andiza i lpri tom uofiti ideolobk'e momente u recep~i j i . "~~) Sa sveolpBtim delovmjem zakona vrednosti, sa koncentraci- jom druBtvenopoliti%ke moCi, sa razvojem i uti- cajem isawemene teh,nologije (,,fetiSizam sred- stava" u umetnosti), postaje urgentam problem istraiivanja monopolist$Eke maaipulacije u umetnosti: ,,kroz reprodukciju koja ih name- nj~uje triiStu dela menjaju svoju funkcijq, i principdjelno je moguce da ,Eitava viSa muzicxa sfera, sa imzetkom najtvrdoglavijih avangard- nih dala , postane zabavna m ~ z i k a " ~ ~ ) . U vezi sa problemom mmip~lac i j~e ~trebalo bi :se baviti istraiivaln'jem ~ek lame , uzimajuci 'u obzir ,,fi- t a w shemu dirigovafne masovne ihlture", ,,)w tebnike koje upotrebljava pevaf i politifar nisu bitno razlifite". Adomo dalje smatra d a bi tre- balo, ,poSto je o'dnos i m e d u pojedinca i druStva sredignji socialoloiki p,roblem, proueiti i sonijal- nopsiholoSike a s p ~ k t e ,tog odnosa; a jedan od izvora ~svedofanstva za ovalkva proufavanja je umebnost, pwsebno oblast masovne akulture. Kao izraz teorijskog infteresovanja za ovaj ~probslem moie se naaesti Asdo~nov pokuSaj 2atraiivanja prdble,ma tipova rnuaiaog ponasenja. Nas ovom prilikom nece i'nteresovati saznajao-sadriinski aspekt proufavanja ,,muzi&og ponabanja", vek upravo metodolo5ki: kacko Ad'orno metodski odreduje t i p o v e muzifkog panasanja. Do ,,saunaaja o odncnsu izmedu isluialaca muzike kao podrugtvenih pojedinaca i same muzike" moie se doCi empi'rijskim istraiivanj,ima; medu- tim, ono prestaje ,da bu~de obirno skuajanje Einjenica tek onda ,kada se zna 5ta je relwaat- no i 5ta hoce da se objasni. A za temijsku za- snovanost nisu dov~ l j~na samo aajuopbtenija raz- matranja o ,odnosu mruzike i d r d t v a : potrebno je .dalje razra,diti osnov,ne teorijske pretpostavke. Jedan od nabha ,,teorijskog ~strukturilsanja pro-

=") Th. W . Adorno, Einleitung i n die Muziksoziologie, s tr . 234.

SONJA BRISK1

blema" je 'stvaranje tipulogije. ,,Namera je ti- polo~gij'e, po A~dornu, da sa sveSCu o dr'stvenirn antagonizmima zasnovano ,gmpiSe diskoatinui- tet o stvari, naime o r n ~ z i c i " ~ ~ ) . O.na .ne sme da se shvati u empirijskom smifslu vef, Sto on e x lp 1 i c i t e nagla'gava, u Eisto idedno-tipskom,

znaEi Veberovom smislu.

ZnaEajan je A'dornov doprinos hermeneutici, jer se o'n ne zalaie samo ap8straktnmo za ideo- 1oSlkolkritiEki pristup kultunni'm (metnickim) tvorevinama, vet po'kugava i da konikretno me- todolo5ki dopri.nese stvaranju ova,kvog pris~tupa da'lj e razvijajlubi i'deju d a je ,preDpo~stavka ade- kvatnog, u smislu objektivnag, teorijskog pristu- pa ispitivanje subjektivnog i objektivnog smisla sadrianog 11 kultumim (umetnifikim) tvorevinama i tumaEenju stvarno,sti uopSte. IdeoloSkokritiClki pristup u s t ~ a r a n j u nauEnog iskustva je preduslov ,,umnog razumevanj a" postojeCih drugtveni~h prilika, a 1po5to je ono 'usmereno ,,ka budub- nosti dru;kE,ijoj ud :sadakjosti", ~ljegov kmsti- tutivni element pastaje magta. Ovaj kvalitet duha Adorno posebno istiEe lkao nuino svojstvo svakog istraiivalfa, naroEito u dana8njen-1 veku kada se ,,nedostatak duha slavi kao vrlina".

U asnovi Adornove teorijske i metodologke ori- jentacij e n socido'giji umetnosti, nalazi se ideja o vlredno~sno usmerenoj nauci, jer ,,wednosna neutralsno!st i dru:Stveno kritiEka funikaija su nespojive". OgraniEavanje nauke n a neutralno opi,sivanje postojeCeg druStvenog stanja je oblik ideologije, ,,prividM, ,,laina svest", isto kao Sto je i umetnost, u okv,iru Adornovog vrednoano- normativnog odredenja umetniEkog fenome- na, ,,!socijalno neodgovoma" ukoliko potvrduje samo ono Sto je dat,o (ipri Eemu moderna umet- nast ovu svoju ,,socijalnu cdgovornost" ne iz- raiava u neposrednoj f o m i - n a g l m u sadrii- ne, ve t posredno - na cpla,nu f m e , na planu ,,svoje imanentne strukture"). Tato Adonno po- stavlja m d n o s t i najviSi zahtev beskompromis- nag tragamja za istino~m (ne uvidajubi d a tu leii i opasnoat po njen~u ontonomiju), doduSe aps,traktno, jer je to odgovornosrt ,,epohalnoig snbjekta". Ali vratimo se joS jednom izvwnom Adomu: ,,Autenti~ba su danas verovatno m a dela koja PO ,svom unultraSinjem isklcnpu izra- iavaju saznanje najvefeg uiasa, a na to se jedva sme da ulsudi neko ko nije Senberg ili Pikaso. I,pak, postavlja se pitonje, nije li i oz- biljnast, koja bi od umetnosti ,pre .sasvim odu- stala inego da je na ~bi,lo koji na,&in stavi-u slruiih 5danaSnje realnosti, samo preruSeni oblilk prilagodavanja ovom veC univerzalnom duhu jedne prakse koja se smi'ruje u pastojeCem sta- nj'u i ,niEim ga ne prevazilazi. Mada umetnost danals ima, i uk'oliko neCe da se pravi luda,

*) Istn, 13.

SONJA BRISK1

mo'ra da ima neeistu save,st, bilo bi ipa8k loge odstraniti je iz jednog sveta u kom jog vlada ano Sto zahteva korektiv umetnosti, a to je suprotnost izmedu onoga &to jeste i istine, iz- medu ustrojstva Eoveka i EoveEanstva. Ali sna- gu umetniEkog ot.pora moie ponovo da stekne ,same onaj koga ne zastraBuje ni Einjenica da se on0 Sto je objelktivno, Sto na kraju druStvo zzhteva, pcnnoka'd adriava u beznadnoj usam- ljenosti. Tek o,nome ko bi b i ~ spreman da to ostvaruje sasvim 'Sam, bez oslo,nca na bilo ka- kve neminovnosti i zakone kojima ga zavara- vaju, biCe mo5da 3dato ,da bude viSe nego ogle-

dalo bespomoene ~samJjeaoslti."~~)

Sa svim iarom jodne ,,istinoljubive i nesreene Kasandre", govoreCi o protivreEnostirna u koje se uplelo ~savremano umetnirko stvaranje, Adorno ukazuje (I opominje) na situaciju IU kojoj se naSao savremeni ,,integr~sani svet" (venvaltete Welt) sa svojom kulturom i i d e a l m humanosti. Adonnova kritika kulture i m e t - nosti potstaje tako utopijski zasnovana kritika

druStva.

Th. W. Adorno, ,,Starenje nove muzike", TreCi program, Beograd, zima 1970, str. 285.