Specifičnosti nastave matematike u školama za decu oštećenog sluha

  • View
    417

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

seminarski rad iz premeta metodika nastave matematike u kolama za gluve, defektoloki fakultet

Transcript

FAKULTET ZA SPECIJALNU EDUKACIJU I REHABILITACIJU

Specifinosti nastave matematike u kolama za decu oteenog sluha

Beograd, 2012.

SADRAJ:

1. Uvod..............................................................................................................................3 2. Bitne karakteristike uenika razredne nastave...............................................................4 3. Mogui efekti gubitka sluha na razvoj vetina u matematici.........................................4 4. Specifinosti i tekoe u savlaivanju matematikih znanja.........................................5 5. Prelaz sa konkretnog na apstraktno matematiko miljenje..........................................8 6. Gestovni znaci i matematiki simboli............................................................................92

7. Opti principi nastave matematike...............................................................................12 8. Specijalni principi nastave matematike u kolama za decu oteenog sluha...............13 9. Nastavne i ivotne strategije u sticanju matematikih znanja gluvih i nagluvih

uenika.........................................................................................................................1510. Literatura......................................................................................................................16

3

UVOD

Specifinost nastave matematike se, pre svega, ogleda u njenoj irokoj primeni, matamatikoj tanosti, logikoj strogosti i apstraktnosti. Pored toga, specifinosti matematikog obrazovanja se ogledaju i u formi znanja, misaonosti i politehnike delatnosti. Svakodnevno smo u prilici da tokom dnevnih, rutinskih aktivnosti koristimo znanja iz matematike (na primer, za orijentaciju u prostoru, robno-novanu razmenu i drugo). Razumevanje matematike nam omoguava da funkcioniemo uspenije i samostalnije. Insistiranje na matematikoj tanosti i logikoj strogosti ogleda se u potrebi da uenici upoznaju ne samo injenice o kojima je re, ve i druge elemente iz kojih te injenice proizilaze. Misaonost u matematici predstavlja sreivanje injenica u sistem matematikih znanja, umenja i navika. Sve ovo se ostvaruje pomou niza misaonih operacija: uporeivanje, analiza, sinteza, apstrakcija, generalizacija, diferencijacija. identifikacija, konkretizacija i specijalizacija, zakljuivanje (indukcija, dedukcija, analogija, intuicija). to se sadraja politehnikih delatnosti tie, njega ine radnje i tehnike operacije u matematici, kao to su pisanje brojeva, crtanje linija, povri i tela, korienje pribora i sprava za merenje. Za ove operacije, vano je njihovo sistematsko i postupno izvoenje uz maksimalnu aktivnost uenika.

4

Znanja iz matematike treba prvo shvatiti, razumeti, a potom uoptiti, a onda, u cilju svrishodne primene, ta znanja treba i mehanizovati. Posebnu treba posvetiti psihofizikim karakteristikama svakog uenika od prvog do etvrtog razreda, koje kvantitativno i kvalitativno razlikuju od psihofizikih karatkteristika odraslih. Poznavanje psihofizikih osobenosti dece ovog uzrasta je neophodan uslov za metodiku organizaciju nastave matematike.

BITNE KARAKTERISTIKE UENIKA RAZREDNE NASTAVE

1. Decu ovu ovog uzrasta treba pokrenuti, zainteresovati i motivisati za uenje matematike 2. Treba negovati i stalno razvijati deiji istraivaki duh, otrkivajui uzronoposledine veze meu matematikim objektima3. Poto su deca ovog uzrasta veoma emocionalna, pa se lako obeshrabruju i demobiliu

4. U zavisnosti od zrelosti deteta za nastavu matematike, nastavnik razredne nastave treba da uspori ritam obrade odreenog sadraja i strpljivije utvruje obraeno gradivo i na taj nain ga prilagodi detovim mogunostima 5. Deca ovog uzrasta ovog uzrasta najbolje ue kada su aktivna. Nastavnik razredne nastave prvo bira elemente koji se lake dovode u matematiki odnos, a potom poveava broj elemenata i njihovu teinu.5

Osim navedenih zajednikih osobina uenika razredne nastave matematike i specifinosti obrazovanja, vano je istai i specifinosti ove dece, koje su posledica oteenja sluha i koje predstavljaju prepreku u sticanju znanja. Vano je utvrditi i sa kojim stepenom predznanja dete raspolae po dolasku u osnovnu kolu.

MOGUI EFEKTI GUBITKA SLUHA NA RAZVOJ VETINA U MATEMATICI

Gluva i nagluva deca mogu da ue matematike koncepte po istom redosledu i na isti nain kao i njihovi ujui vrnjaci. Meutim, razliiti faktori mogu spreiti decu sa oteenjem sluha da uspeno izgrade matematika znanje i oni ukljuujui sledee: 1. Mnoga gluva i nagluva deca nemaju opti vokabular pa samim tim ni osnovni matematiki vokabular koji je potreban za razumevanje matematikih koncepata/proseca. 2. Komunikacija gluvog deteta sa ujuim vrnjacima i odraslima je oteana. Ako dete ne moe da komunicira sa drugim ljudima u svom okruenju, ono nee moi da se ukljui u matematike procese, kao to su reavanje problema i razvoj logikog rasuivanja. Bez komunikacije, dete moe da bude izolovano u nastavnom okruenju i samim tim, ono nee imati mogunosti da uestvuju u grupnim aktivnostima.

SPECIFINOSTI I TEKOE U SAVLAIVANJU MATEMATIKIH ZNANJA

1. Stvaranje pojma o broju Deca dugo ne mogu da apstrahuju broj kao vrednost broja;

dugo identifikuju predmet s prstom; broj predstavljaju na konkretno- oigedan nain; u raunskoj operaciji se najvie oslanjaju na pismeno-brojano izraavanje, a retko na usmeno. Nastavnik treba kod deteta da formira pojam broja i uz to da mu da jezinogovornu oznaku. Ta dva elementa: re i matematika operacija, permanentno e pratiti gluvo dete tokom itavog kolovanja. Nastavnik mora poeti ispoetka da6

izgrauje matematike predstave i renik, stvarajui temelj za kasnije matematike operacije. Iako se postupak za formiranje pojma broja izvodi u procesu celokupne nastave, ipak postoje odreene etape, odnosno metodske postupnosti, kako se od pojma skupa dolazi do pojma broja. Dakle, formiranje broja, tee po sledeim etapnim nastavnim jedinicama: upoznavanje i imenovanje predmeta i pojava iz neposredne okoline, razvijanje, opaanje, panja, pamenje i miljenje; uoavanje (razlike meu predmetima i slinosti meu predmetima); stvaranje grupa predmeta na osnovu razliitih kritarijuma; voenje dece od intuitivnog ka logikom pojmu skupa; obrazovanje skupova konretnih predmeta iste vrste uz razvijanje saznanja da je skup celine jedno i da skup sainjavaju njegovi elementi; obrazovanje skupova uz vrenje klasifikovanja predmeta na osnovu jednog izdvojenog svojastva i potpunije pripadanje predmeta datom skupu; uoavati i izdvajati elemente skupa i razvijati saznanje da skup ine elementi i da se skup moe rastaviti i opet sastaviti; stvarati interes ka kvantitativnim odnosima i formiranje pojmova jedan i mnogo; formirati, diferencirati pojmove: mnogo, malo, vie, manje; uoavanje elemenata grupe i pridruivanje; uoavati ekvivalentnost izmeu grupa predmeta i naslikanih predmeta; formirati i diferencirati pojmove jednako, manje, vie; predstavljanje skupa grafikim izraajnim sredstvima; razvijanje kod dece interesa za kvantitativnim odnosima u skupu ili u pojavama; uoavati skupove od jednog i dva elementa; postepeno uvoditi decu u shvatanje da je broj osobina klase ekvivalentnih skupova; dalje razvijati prva saznanja o ekvivalentnosti skupova; oslobaati dete od neposredne percepcije na procesu kvantitativnih odnosa i razvijanje posredne, zrelije naine procenjivanja; razvijati pojam vie i manje u pojmove vie za jedan i manje za jedan; na saznanju o kvantitativnoj odreenosti skupa razviti pojam o broju; objasniti deci da shvate da je svaki naredni broj vei za jedan od prethodnog broja; ukazati na jednaku, ekvivalentnu vrednost skupova koje ine predmeti razliiti po veliini; nauiti gluvo i nagluvo dete da prilikom formiranja broja zanemaruje sva kvalitativna svojstva skupa i njihov raspored u prostoru i izgraditi saznanje da je broj nezavisan od ovih faktora; uoptavanjem voditi dete od imenovanog do neimenovanog broja.

7

2. U osnovi obrade imenovanih brojeva, lee dva elementa: a) neminovnost

posedovanja veeg renikog fonda - Deca oteenog sluha usvajaju i koriste samo one rei koje im se daju, kojima su nauena. Usled toga se u njihovom reniku esto javljaju pojmovi ije znaenje nije potpuno i koje gotovo nikada ne koriste u svakodnevnoj komunikaciji. Nedovoljno jasni pojmovi uslovljavaju njihovu neadekvatnu upotrebu. Da bi se obavila bilo koja matematika operacija, prvo se mora oformiti kod gluve i nagluve dece odreini aktivni i pasivni matematiki renik. Njegova izgradnja mora da pone paralelno sa davanjem pojmova. i b) stvaranje pojma o razliitim jedinicama merenja

3. Deca lake savlauju proste nego redne brojeve, jer se u savlaivanju rednih brojeva

trai vii nivo govornog razvoja i ve odreena apstrakcija. Specifinost u govornojezikom razvoju usporava razvoj apsraktnog miljenja koje posebno dolazi do izraaja pri reavanju tekstualnih matematikih zadataka.

4. Raunskim radnjama gluvi uenici relativno brzo i lako ovladaju, meutim, i ovde se,

posebno u prvom i drugom razredu, javljaju neke specifinosti. Uenici se dugo zadravaju na brojenju putem dodavanja u okviru prve desetice. Gluva deca sa lakoom savlauju tablicu mnoenja, ali zato vrlo teko savlauju tablicu deljenja. Tablicu mnoenja u glavnom ue mehaniki i zbog toga umeju da pomnoe dva broja bez tekoa, ali ne umeju da ih rastave postupkom sabiranja. Usmeno sabiranje predstavlja poseban problem. ak i nakon savlaivanja svih aritmetikih radnji, ova deca ipak pokazuju sklonost da upotrebljavaju osnovnu operaciju dodavanja odnosno zbrajanja, u koju su najsigurnija.

5. Gluvi uenici imaju znatna odstupanja u pravilnom zapisivanju raunskih radnji koje

vre, a posebno radnji sa imenovanim brojevima. Kako kod gluvih, tako i kod ujuih

8

se naroito javljaju problemi u izraunavanju povrine, zapremine, odnosno kubne i kvadratne mere.

6. Gluvi