Godi

na IV

Broj

60

15.

mar

t 2

008.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

General-major Vidosav Kova~evi}na~elnik Vojne akademije

General-major Vidosav Kova~evi}na~elnik Vojne akademije

I n t e r v j uI n t e r v j u

U TRCIS VREMENOM

U TRCIS VREMENOM

1515Specijalni prilog

Specijalni prilog

ARSENALARSENAL

4

I N T E R V J U

General-major Vidosav Kova~evi}, na~elnik Vojne akademijeU TRCI S VREMENOM 8

U F O K U S U

Penzionisawe profesionalnih vojnih licaSADA[WI USLOVI OSTAJU 12

Per asperaVODA @IVOTA 15

T E M A

Uprava za vanredne situacije Ministarstva odbraneOPTIMIZAM S POKRI]EM 16

Kurs za u~e{}e u mirovnim operacijamaPOD PLAVIM [LEMOM 20

O D B R A N A

Informaciona bezbednost savremenog dru{tvaVOJNICI VIRTUELNOG SVETA 22

Vojno obrazovawe u Centralnoj Evropi NA DVOSTRUKOM KOLOSEKU 24

Vojna gimnazija [KOLA KOJA NEMA CENU 26

SA

DR

@A

J

„Odbrana” nastavqa tradicije „Ratnika”,~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.

Izdava~Novinski centar „ODBRANA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Direktor i glavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog urednika Radenko Mutavxi}Urednici Dragana Markovi} (specijalni prilozi)Mira [vedi} (arsenal)

REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik fregate,Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije), mr Sne`ana \oki} (svet), Branko Kopunovi} (dru{tvo),Aleksandar Petrovi}, potporu~nik,Vladimir Po~u~, major (odbrana), Sawa Savi} (internet) Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi}, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi}, dr Aleksandar Mutavxi}, Blagoje Ni~i}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, dr Dragan Simeunovi}

Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Stanislava Struwa{, Branko Siqevski (tehni~ki urednici), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar)

TELEFONIDirektor i glavni i odgovorni urednik 3241-104; 3241-258; 23-809Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808Sekretar redakcije 3241-363; 23-078Redakcija 3241-104; 23-810; 3201-576; 23-576Prelom 3240-019; 23-583Dopisni{tvo Ni{ 018 /509-481; 21-481Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995TELEFAKS 3241-363ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19e-mmailodbrana@beotel.yuredakcija@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NC „Odbrana”PretplataZa pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. [tampa „POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANA ISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

15. mart 2008.

„Odbrana" je ~lan Evropskog udru`ewa vojnih novinara

26

Sni

mio

Nem

awa

PA

N^

I]

Magazin Ministarstva odbrane Srbije

P R I L O G

ARSENAL 15 29

Sa GalerijePLANINA IMA RE^ 53

D R U [ T V O

Usta{ki logor JadovnoPRE]UTANA ISTINA 54

S V E T

Dr Martin van Kreveld, profesor Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu PLANINA I WENA SENKA 57

ParaleleRAT ZA PRA[UMU 61

K U L T U R A

36. FestSVE SVOJE SA SOBOM NOSIMO 62

F E Q T O N

Prijateqska vatra (3)KAD PILOTI GRE[E 66

CENOVNIK VOJNE TURISTI^KE AGENCIJE 76

62

RE^ UREDNIKA

5

16

MARTJ

edva ~ekam da pro|e mart, ne zbog naglog dolaska prole}a imeteoropatskih problema ve} zbog straha da se i ove godineu tom mesecu ne desi neko zlo – re~e mi pro{le nedeqe jedanprijateq, zabrinut zbog situacije u zemqi posle progla{ewanezavisnosti Kosova i Metohije. A onda je, gotovo u jednomdahu, pobrojao i razloge za svoje strepwe. ^etvrtog marta pre ~etiri godine goreo je Hilandar. Ni Pre-

sveta Bogorodica Trojeru~ica, za{titnica svete srpske carskelavre, nije tada mogla da zaustavi plamene jezike, kao {to joj jeto, po predawu, jednom ve} po{lo za rukom.

Godinu dana ranije, 12. marta 2003, svrstali smo se ponovou neslavno dru{tvo naroda koji se sa svojim vladarima obra~u-nava na krajwe brutalan na~in. Ubijen je premijer Zoran \in|i}.Obra~un sa korupcijom i organizovanim kriminalom, budu}nostSrbije u Evropi i kona~no re{avawe statusa Kosova i Metohije,jesu problemi sa kojima se otvoreno suo~io. Na`alost, to su jo{uvek otvorena pitawa i uzroci politi~kih nesuglasica. U wihovomre{avawu, mora se priznati, nismo daleko odmakli.

Sedamnaestog marta 2004. gorelo je Kosovo i Metohija.Preostali Srbi i drugi nealbanci bili su izlo`eni nevi|enomnasiqu, teroru i progonu Albanaca nao~igled brojnih predstav-nika Kfora i Unmika (~ast izuzecima koji su svoj zadatak po`rtvo-vano i krajwe profesionalno obavqali). Pravoslavne svetiwe imnoga obnovqena ogwi{ta ponovo su bila u plamenu, a narod uzbegovima.

Pre devet godina, 24. marta sna{la nas je jo{ te`a muka.Progla{eno je ratno stawe, a vazduhoplovne snage Natoa, bez sa-glasnosti Saveta bezbednosti UN, otpo~ele su besomu~no bom-bardovawe i razarawe Srbije. Operacija „Milosrdni an|eo”, ukojoj je u~estvovalo 19. zemaqa, trajala je 78. dana. Poginulo jevi{e od 2.000 civila i oko 1.000 vojnika, nekoliko hiqada je ra-weno, a mnogi se jo{ uvek vode kao nestali. Posledice razarawai danas su o~ite, a mnoge rane ostale su nezaceqene.

Prebiraju}i po se}awu podsetili smo se jo{ nekih tragi~nihmartovskih doga|aja. Drugog marta 1992. godine, u svadbenoj po-vorci na Ba{~ar{iji u Sarajevu, snajperskim hicem, koji je ispa-lio Ramiz Delali}, ubijen je Nikola Gardovi}. Rastureni su srpskisvatovi i otpo~eo je gra|anski rat u Bosni i Hercegovini, najkrva-vija epizoda u raspadu nekada{we Jugoslavije. Zlo~inac je upam-}en po bizarnom priznawu nedela pred televizijskim kamerama.

I deveti mart 1992. bio je krvav. Dva `ivota su izgubqena uantire`imskim demonstracijama, a tenkovi JNA iza{li su na uli-ce Beograda.

Ni 27. mart ne treba zaboraviti. Potpisivawa Trojnog pak-ta, demonstracije i vojni udar obele`ili su taj dan 1941. godine.[ta je potom usledilo – dobro je poznato.

Nije ni april mnogo boqi. Samo jo{ nije do{ao na red, ka-`e moj prijateq, ophrvan crnim slutwama. Veze izme|u svih ovihdoga|aja mo`da postoje, mada su nama, obi~nim smrtnicima, uglav-nom nedoku~ive. Dovoqno je da razumemo te opomene, da se u zlusabiramo i ne delimo, ali i da ne gubimo nadu, jer mart je i me-sec Velikog posta, mesec pokajawa, pra{tawa i nade.

AKTUELNO

Ministar odbrane Dragan [utanovac sa saradnicima obi{ao je 5.marta gradili{te vojnih stanova na Be`anijskoj kosi. Nadle`ni izVojnogra|evinske direkcije i firmi izvo|a~a radova informisalisu ministra o dinamici izgradwe, problemima i planovima za

zavr{etak radova. Tom prilikom ministar [utanovac je rekao da je zemqi{te namewe-

no izgradwi stambenih zgrada za vojna lica dodeqeno osamdesetih godi-na tada{woj JNA, a da je gradwa zapo~eta 1992, nakon ~ega je ubrzo pre-kinuta. On je istakao da je Ministarstvo krajem 2007. donelo odluku onastavku radova i naglasio da o~ekuje zavr{etak oko 180 stanova do kra-ja jula ove godine, a da se do kraja 2009. okon~a izgradwa ne{to mawe od600 stanova.

RAZGOVOR SA STEFANOM LENEOMMinistar odbrane

Dragan [utanovac i di-rektor Generalne di-rekcije EU za politi~ko-vojne odnose StefanLene razgovarali su,12. marta u Beogradu, otrenutnoj bezbednosno-politi~koj situaciji uregionu.

Ministar [utano-vac je na sastanku nagla-sio da se Srbija proti-vi uspostavqawu misijeEU na Kosovu i Metohiji bez odluke Saveta bezbednosti UN. On jeistakao da Srbija ra~una na garancije da }e Kfor i Unmik za{ti-titi srpsko i nealbansko stanovni{tvo na Kosovu i Metohiji.

[utanovac i Lene zajedni~ki su zakqu~ili da je veoma va`noda se o~uvaju mir i stabilnost na Kosovu i Metohiji.

SUSRET SA KAI AIDEOM Ministar odbrane Dragan [u-

tanovac i politi~ki direktor Mini-starstva spoqnih poslova Kraqevi-ne Norve{ke Kai Aide, razgovaralisu 3. marta u Beogradu.

Ministar [utanovac je na sa-stanku izlo`io dr`avnu politikuSrbije o pitawu statusa Kosova iMetohije.

[utanovac je naglasio da je naj-va`nije da se o~uvaju mir i stabil-nost i da Srbija ra~una na garancijeda }e snage Kfora za{tititi srpskoi nealbansko stanovni{tvo.

PRIJEM DELEGACIJE UPRAVE ZA VANREDNE SITUACIJE Povodom Svetskog dana civilne za{tite – 1. mart , mini-

star odbrane Dragan [utanovac primio je delegaciju Uprave zavanredne situacije MO, koju je predvodio na~elnik Uprave Mi-lan Popadi}.

Na sastanku je bilo re~i o statusu Uprave za vanredne si-tuacije i ukupnom stawu civilne za{tite u Srbiji. Posebno jeistaknut veliki doprinos Tima za uni{tavawe neeksplodiranihubojnih sredstava za bezbednost gra|ana.

Svetski dan civilne za{tite – 1. mart, ustanovqen je 1990.godine, Odlukom Generalne skup{tine Me|unarodne organiza-cije civilne za{tite, sa sedi{tem u @enevi.

P O M O ] N I K M I N I S T R A O D B R A N E I L

IZ AKTIVNOSTI MINISTRA ODBRANE

O~ekuje se zavr{etak oko 180 stanova do jula ovegodine, a do kraja 2009. jo{ blizu 600 stanova

MINISTAR [UTANOVAC POSETIO GRADILI[T

RADOVI SE N

7

[utanovac je rekao da Ministarstvo namerava da obezbedi izve-stan broj stanova za slu`bene potrebe stare{ina na odre|enim du`no-stima, a ubrzo }e mla|im pripadnicima Vojske biti dostupni i stambenikrediti po stimulativnim uslovima. To zna~i, kako je objasnio ministar,da }e mese~na rata takvih kredita biti otprilike u iznosu stanarine.

Ministar je rekao da nijedno ministarstvo nema sli~an problem sastambenim zbriwavawem, podsetiv{i na veliki broj vojnih lica koji su uSrbiju do{li iz biv{ih jugoslovenskih republika. On je dodao da premapodacima sa kojima Ministarstvo raspola`e, oko 22.000 pripadnikaVojske potra`uje stambeni prostor.

Od ukupno 782 vojna stana na Be`anijskoj kosi, kako je rekao potpu-kovnik Milovan Ostoji}, na~elnik Vojnogra|evinske direkcije Beograd,useqeno je 209. Predstoji nastavak izgradwe preostala 573, od ~ega za394 tek treba da se raspi{e javna nabavka, budu}i da su radovi na wimaprekinuti jo{ u po~etnoj fazi.

A. PETROVI]Snimio D. BANDA

GENERAL PONO[ U POSETI RUMUNIJI Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukov-

nik Zdravko Pono{ boravio je u zvani~noj poseti Rumuniji, gdese 11. marta sastao sa na~elnikom Zdru`enog general{taba

Oru`anih snaga Rumunije admiralom Georgijem Marinom i dr-`avnim sekretarom Kornelijem Dobricojuom. General Pono{je sa sagovornicima podelio iskustva o reformi oru`anihsnaga i razmenio mi{qewa o bilateralnoj vojnoj saradwi iaktuelnoj vojno-politi~koj situaciji u regionu.

Tokom posete Rumuniji, general Pono{ je posetio Univer-zitet nacionalne odbrane „Karoq I“ i specijalne jedinice ru-munske vojske.

Vojske Srbije i Rumunije imaju tradicionalno dobru sa-radwu. U toku pro{le godine realizovano je 16 zajedni~kih ak-tivnosti u Srbiji i Rumuniji, a me|u wima najzna~ajnija je tri-lateralna ve`ba „Dunavska stra`a 07“.

Te`i{te saradwe u ovoj godini bi}e u oblasti obuke i za-jedni~kih ve`bi.

DELEGACIJA MINISTARSTVAODBRANE U OEBSU Delegacija Ministarstva odbrane, koju je predvodio na-

~elnik Uprave za me|unarodnu vojnu saradwu Milorad Peri},u~estvovala je 4. marta na Godi{woj analizi sprovo|ewa me-ra za izgradwu i ja~awe poverewa u sedi{tu Oebsa u Be~u.

Republika Srbija, kao jedna od 56 ~lanica Oebsa, aktiv-no u~estvuje u radu te organizacije, posebno u onim aktivno-stima koje su usmerene ka unapre|ewu bezbednosti. U~estvova-we Ministarstva odbrane ogleda se u sprovo|ewu odredbiBe~kog dokumenta 99, Kodeksa pona{awa za politi~ko-vojneaspekte bezbednosti, Sporazuma o podregionalnoj kontrolinaoru`awa i drugih dokumenata Oebsa, potom i u anga`ovawuvojnog predstavnika u Stalnoj misiji Srbije pri Oebsu u Be~u.

U okviru Godi{we analize odr`an je i drugi po redu sa-stanak na~elnika Verifikacionih centara, na kojem su anali-zirani i unapre|eni prakti~ni aspekti primene Be~kog doku-menta 99.

Delegacija Ministarstva odbrane i odbrambene industrije Srbije,sa pomo}nikom ministra za materijalne resurse Ilijom Pilipovi}em na~elu, boravila je krajem februara u Republici Indiji. Ciq te posete bioje obnavqawe vojnoekonomske i celokupne saradwe u oblasti odbrane.

Delegaciju Ministarstva odbrane primili su dr`avni ministar zaodbranu Palam Raju i visoki predstavnici u Ministarstvu odbrane In-dije, Kopnenoj vojsci i Vazduhoplovstvu indijskih oru`anih snaga.

Ilija Pilipovi} je uru~io pismo ministra odbrane Republike Sr-bije upu}eno ministru odbrane Indije, u kome pozdravqa ponovno uspo-stavqawe vojne saradwe.

Obostrano je zakqu~eno da odnose u oblasti odbrane treba uskla-diti sa tradicionalno prijateqskim odnosima dva naroda. Dogovoreno jeda se u narednom periodu razmeni poseta ekspertskih grupa dva mini-starstva radi konkretizacija dogovorene saradwe.

I J A P I L I P O V I ] P O S E T I O I N D I J U

TE VOJNIH STANOVA NA BE@ANIJSKOJ KOSI

NASTAVQAJU

15. mart 2008.

U T R C IG E N E R A L - M A J O R V I

Povoda za razgovor s prvim ~ovekom Vojne akademije general-majoromVidosavom Kova~evi}emuvek ima na pretek. Ovog puta to je 18. mart,predstoje}i praznikzaposlenih u tojvisokoobrazovnojustanovi, ali i svihdrugih u vojnom {kolstvuSrbije. Prilika je to,ne samo za razgovor o postignutimrezultatima u vremenuiza nas ve} i opogledima u budu}nostqudi koji narednihgodina treba da oja~ajustroj profesionalnihoficira Vojske Srbije.

8

Promene u obrazovawu tradicionalno su veoma rizi~ne, jer sueventualne gre{ke vidqive tek za desetak godina. I ~esto ihje gotovo nemogu}e otkloniti. Zato je prvo pitawe na~elnikuVojne akademije upravo ono o prilago|avawu visokog vojnogobrazovnog sistema vremenu u kome `ivimo i promenama kojese odra`avaju na samo bi}e vojnog {kolstva. ΠGospodine generale, Vojna akademija jo{ nije punopravni~lan nacionalnog sistema visokog obrazovawa. To se, svaka-ko, negativno odra`ava i na reformu samog vojnog {kolstva.Dokle ste stigli u prilago|avawu visokog vojnog obrazovawaonom u gra|anstvu?

Prilago|avawe visokog vojnog {kolstva sistemu obrazova-wa u gra|anstvu je, svakako, zna~ajan deo na{ih svakodnevnih napo-ra. S jedne strane, ~uvamo i usavr{avamo one nastavne oblasti ko-je su za nas najva`nije, mati~ne, bitne za Vojnu akademiju, ono {to jesu{tinski va`no za obrazovawe profesionalnih oficira, a s dru-ge po{tujemo zahteve vremena i na{ obrazovni sistem prilago|a-vamo zahtevima Bolowske deklaracije i dr`ave Srbije. To je na{aobaveza, ne samo prema dru{tvu i dr`avi ve} i prema generacija-ma mladi}a koje {kolujemo ne za sada{we ve} za budu}e vreme.

Naravno, razvoj i osavremewivawe onog dela nastavnog pla-na i programa koji se odnosi na vojni poziv jeste na{ stalni prio-ritet. Taj proces, u izvesnoj meri, ote`ava nam ~iwenica {to smo,iz odre|enih, objektivnih razloga, ostali van nacionalnog Zakonao visokom obrazovawu. Uprkos tome, do sada smo, u bilateralnoj,ili multilateralnoj saradwi sa fakultetima Beogradskog univer-ziteta, uspeli da realizujemo zajedni~ke studijske programe i takospasimo dve generacije studenata, koji }e, u me|uvremenu, okon~atisvoje {kolovawe i dobiti ne samo diplomu Vojne akademije ve} itih fakulteta. To }e im omogu}iti da jednog dana, kada im prestane

slu`ba u Vojsci, s diplomom nekog od fakulteta Beogradskog uni-verziteta, rade i u gra|anstvu.

ΠSporazumi o poslovno-tehni~koj saradwi Vojne akademijes fakultetima Beogradskog i Ni{kog univerziteta i s Krimi-nalisti~ko-policijskom akademijom stvorili su okvirne mo-gu}nosti za otvoreniju saradwu, razmenu studijskih programai profesora, osmi{qavawe i realizaciju zajedni~kih proje-kata... To je tek korak do integracije vojnog visokog {kolstva unacionalni sistem obrazovawa?

Dok u drugim zemqama sistem vojnog {kolovawa ~ini deo na-cionalnog obrazovnog sistema, dakle, imaju definisan i priznat sta-tus, mi to jo{ nismo ostvarili. Zato se, vojni~ki re~eno, borimo nadva fronta. S jedne strane, poput svih drugih fakulteta u na{oj ze-mqi, re{avamo probleme implementacije „Bolowe”, a s druge stra-ne, tra`imo svoje mesto pod suncem, odnosno, borimo se za ukqu~i-vawe u nacionalni obrazovni e{elon i Zakonom o visokom obrazo-vawu. Dok to ne postignemo, najboqi na~in za na{e pribli`avawenacionalnom obrazovnom sistemu jeste potpisivawe sli~nih spora-zuma. Oni nam omogu}avaju da lak{e realizujemo na{ nastavni plani program i da racionalno iskoristimo kapacitete koje posedujemo.

ΠPri~a o modernoj Vojnoj akade-miji ne mo`e da zaobi|e predstoje-}u akreditaciju. Zahtevi su veomaslo`eni, vremena za wihovo re{a-vawe je malo. Dokle se stiglo u tomprocesu?

Ovih smo dana podneli prijavuza akreditaciju. To je obiman materijal,od nekoliko hiqada stranica, u kome jedo najsitnijih detaqa definisano apso-lutno sve {to jednu visokoobrazovnuustanovu ~ini modernom, efikasnom ikvalitetnom. Sve je mawe nedoumica.Ostalo je da re{imo nekoliko proble-ma, ali nema nikakve sumwe da Vojnaakademija zaista predstavqa veoma kva-litetnu visokoobrazovnu ustanovu, nesamo u na{im nacionalnim okvirimave} i {ire. O tome svedo~e i na{a is-kustva ste~ena prilikom poseta vojnimakademijama i kolexima drugih zemaqa,kao i mi{qewa predstavnika stranihvisokih vojnih {kola koji su tokom pro-tekle godine boravili na Akademiji. Ni-je sporno da }emo se akreditovati. Mo-gu}nosti postoje, a s koliko studijskihprograma, nastavnih oblasti, profeso-ra, doktora nauka... to }emo videti.

ΠDa li su kvalitetna integracijavojnog obrazovnog sistema u nacio-nalni sistem obrazovawa i wegovoprilago|avawe zahtevima vremenauop{te mogu}i bez objediwavawasvih ~inilaca vojnog {kolstva?

Da bismo se integrisali sa ne-kim u gra|anstvu, u bli`em ili daqemokru`ewu, treba se prvo objediniti unu-

tar sistema. U tom smislu bilo je razmi{qawa i o formirawuUniverziteta odbrane, o objediwavawu Vojne akademije, VMA, VTI,Instituta za strategijska istra`ivawa, Biblioteke... To bi namomogu}ilo i kvalitetniju akreditaciju. Jer tu nisu u pitawu samostudijski programi, profesori, mati~ne oblasti. Treba odgovori-ti i na mnoga druga pitawa, poput sme{tajnih i obrazovnih kapaci-teta, broja profesora s odgovaraju}im nau~nim zvawima, labora-torijskih i kabinetskih prostora. Mi sve to imamo, ali na razli-~itim lokacijama, u razli~itim ustanovama... Zato integracija unu-tar sistema nije lo{a ideja, ali se za sada od we odustalo. Nadamse ne sasvim, jer bi nam to onemogu}ilo efikasniju i kvalitetniju„eksploataciju vojne pameti”, i to u najkriti~nijem periodu.

U vreme velikih promena, reforme i reorganizacije Vojske, ka-da se mewaju profili rodova, slu`bi, mewaju se ili se prilago|ava-ju, vremenu u kome `ivimo, misija i vizija vojske, weni zadaci i ulo-ga. Opasnosti koje prete savremenim dru{tvima veoma su komplek-sne i zato smo smatrali da je integracija na{ih vojnih obrazovnihustanova jedan od najefikasnijih na~ina za pru`awe kompleksnog iuspe{nog odgovora na te, najnovije, izazove, poput terorizma iliregionalnih konflikata. Po{to nemamo vremena da ~ekamo, u akre-

ditaciju kre}emo samostalno, odnosno skapacitetima koje ima Vojna akademija.Objediwavawem sva tri nivoa {kolova-wa, sredweg, visokog i najvi{eg u [NO,pod okriqem Vojne akademije u~inili smoobrazovawe za oficirski poziv ne samokvalitetnijim, racionalnijim i efika-snijim ve} i modernijim, bli`im vremenuu kome `ivimo, vremenu koje karakteri-{u visoka interdisciplinarnost i obje-diwenost obrazovnih ustanova sa sli~-nim nastavnim sadr`ajima.

ΠVojna akademija je kompleksnavisokoobrazovna ustanova, u ~ijemje sastavu i Vojna gimnazija. Pri~eo wenoj predaji Ministarstvu pro-svete i izvla~ewu iz sistema od-brane ponavqaju se, nekad glasni-je, nekad ti{e, kad god se ambicio-znije postavi pitawe ukqu~ivawaVojne akademije u nacionalni si-stem obrazovawa. Da li je to i sa-da tako?

U okviru reforme sistema od-brane celokupno vojno {kolstvo sta-vqeno je pod jurisdikciju Vojne akademi-je, pa tako i Vojna gimnazija. Ona jeostala u sistemu odbrane, iako je biloideja da pre|e u sistem sredweg obra-zovawa u okviru Ministarstva prosve-te, ali to jo{ dovedeno nije do kraja.Procenili smo da je Vojna gimnazija po-trebna sistemu odbrane. Ne u obimu ukakvom je sada, ali s obzirom na wendokazani kvalitet, zna~aj i potrebe kva-litetnog i stru~nog {kolovawa budu}ihstudenata Vojne akademije, smatramo da

9

S V R E M E N O MD O S A V K O V A ^ E V I ] , N A ^ E L N I K V O J N E A K A D E M I J E

AKADEMSKA I VOJNI^KAORGANIZACIJA

Ciq nove orga-nizacije Vojne akade-mije, s dekanatom,prodekanima i kate-drama, jeste da na{sistem obrazovawaorganizacijski prila-godi i pribli`i si-stemu visokog obrazo-vawa u gra|anstvu, od-nosno na univerzite-tima. Sada imamo ne-

uporedivo mawi broj katedri. Od 44, koliko ihje bilo pre tri godine, sveli smo ih na svega de-setak. Racionalnija organizacija omogu}ilanam je da se efikasnije posvetimo i racionali-zaciji nastavnog plana i programa i wegovomprilago|avawu, ne samo univerzitetskoj nasta-vi ve} i savremenim zahtevima Vojske i dr`aveu modernom vremenu. Sve studente smo organi-zovali u tri bataqona Kopnene vojske, Vazduho-plovstva i PVO, te Logistike i u odred Morna-rice. Takva vojni~ka organizacija omogu}avanam ostvarivawe svih onih zadataka koji nisustrogo obrazovni. Naravno da ovde vodimoozbiqnu brigu o celokupnom `ivotu i radu stu-denata. Dakle, ne samo o redu i disciplini ve}i o svim drugim ~iniocima vaspitno-obrazovnogprocesa koji se realizuje u Vojnoj akademiji.Kroz rad u bataqonima studenti se veoma kva-litetno i efikasno pripremaju za sam nastavniproces, o kome u najve}oj meri brine dekanat.

jo{ ne mo`emo u potpunosti da se odreknemo te {kole. Za sadaplaniramo da u Vojnoj gimnaziji zadr`imo dva odeqewa za potrebeMinistarstva odbrane, dok bi ve}i deo kapaciteta predali Mini-starstvu prosvete za stvarawe jedne elitne gimnazije, u kojoj bi se,s obzirom na tradicionalno veoma visok kvalitet ove obrazovneustanove, {kolovali najboqi osnovci iz cele Srbije.

ΠVisoki kvalitet {kolovawa u Vojnoj gimnaziji odavno je po-znat. O tome dovoqno svedo~i i podatak da je nekoliko neka-da{wih u~enika te {kole, a sada studenata Vojne akademije,na {kolovawu u inostranstvu.

I ove godine nastavili smo da {aqemo na{e studente, ne-kada{we najboqe u~enike Vojne gimnazije, u inostranstvo na daqeobrazovawe, tako da sada imamo {estoricu na {kolovawu u Gr~-koj, petoricu u Italiji i jednog u Vazduhoplovnoj akademiji u Kolo-rado Springsu, u SAD. Ti momci su tamo me|u najboqima i tolikosu dobri da svakako zaslu`uju da se o wima ka`e nekoliko re~i.Poznato je da su srpski oficiri i ranije u istoriji {kolovani uinostranstvu, ali sada su to studenti, dakle, mladi}, koji su u stra-ne vojne akademije oti{li veoma mladi, gotovo deca. Takva praksanije retkost u drugim zemqama, ali u Srbiji se to prvi put doga|a.Time je i wihova i na{a odgovornost ve}a nego u ranijim slu~aje-vima. Informacije koje smo do sada dobili o wima, o rezultatimakoje posti`u, o wihovom pona{awu i ugledu koji imaju ne samo me-|u vr{wacima, nego i kod profesora, svakako ohrabruju.

ΠDeo Vojne akademije je i [kola nacionalne odbrane, u ko-joj se usavr{avaju najperspektivniji oficiri Vojske Srbije.Da li je reforma dotakla i tu, sada dvostepenu {kolu?

Neki projekti su u toku, pre svega kad je re~ o izmenama na-stavnih planova i programa u Komandno{tabnoj i General{tabnoj{koli. Ozbiqna reforma je zapo~eta i kad je re~ o izboru kandi-data za oba nivoa {kolovawa, sve su to karijerni oficiri za kojese u Ministarstvu odbrane i G[ VS ve}znaju budu}a postavqewa... Neke orga-nizacione dileme koje sada postoje re-{i}e se posle dobijawa akreditacije zarealizaciju osnovnih studija, tako da jeza sada rano govoriti o tome da li }enivoi {kolovawa u [NO biti kursevi,ili neki drugi oblici stru~nog usavr{a-vawa. U svakom slu~aju, postoja}e ni`i ivi{i nivoi usavr{avawa, mo`da ~etirinivoa, po ugledu na modele stru~nogosposobqavawa u armijama ~ija smo is-kustva do sada razmatrali. Ma kako bi-lo, nezaobilazni u~esnici u nastavi u[NO, pored najvi{ih oficira i koman-danata jedinica Vojske Srbije, bi}e, kaoi do sada, predstavnici dr`avnih orga-na, od dr`avnih savetnika do ministarai wihovih pomo}nika.

ΠDa li }e se neki od predstavni-ka dr`avnih organa i institucijakoje se bave poslovima odbrane ibezbednosti uskoro na}i i u ulozipolaznika [NO, kao {to je ranijebilo?

Za sada to nije u planu, ali s tompraksom bi svakako trebalo da se na-stavi, tim pre {to se, s pove}awem ci-vilne kontrole Vojske, sve vi{e institu-cija bavi poslovima i nadle`nostima izoblasti sistema odbrane i bezbednosti.

Primetili smo da upravo me|u pred-stavnicima tih dr`avnih institucijaima zainteresovanih za sticawe znawaiz oblasti bezbednosti, pa i nekihstru~nih vojnih znawa. Reforma vojnogobrazovnog sistema i wegovo pribli`a-vawe civilnom, svakako }e omogu}itizadovoqavawe i wihovih interesa. Uo-stalom, mi stalno isti~emo da reformaobrazovawa nije ni jednosmeran ni ko-na~an proces. Ona stalno, neprekidnotraje. To je i razumqivo ako se zna da,kad razmi{qamo o modernizaciji i osa-vremewivawu obrazovnog sistema, mirazmi{qamo u ciklusima. Mi ne {kolu-jemo oficire za vreme u kome se oniosposobqavaju ve} za deceniju, ili dvekasnije. To se, pri projektovawu sistemaobrazovawa, nastavnih planova i pro-grama, studijskih i drugih programa mo-ra uzimati u obzir. Zato mi ve} sadarazmi{qamo o 2020, 2030. godini, osistemima naoru`awa koja }emo ondaimati, o bezbednosnim izazovima i ri-zicima tog vremena. U tom smislu raz-mi{qamo i o obrazovawu najodgovor-nijih qudi iz civilnih ustanova i insti-tucija koje se bave sistemom odbrane ibezbednosti, odnosno na{im mati~nimoblastima, da tako ka`em.

INTERVJU

15. mart 2008.10

NEMA MESTA STRAHOVIMAKad je re~ o na-

{oj sve ve}oj saradwis civilnim fakulteti-ma, nema mesta stra-hovima koji se u Vojsciponekad naslu}uju.Integracija civilnogi vojnog obrazovawajeste zahtev ne samoBolowske deklaracijeve} i moderne Evrope.S druge strane, bar

kad je o Srbiji re~, bliskost civilnog i vojnogobrazovnog sistema nije ne{to nepoznato. Se-timo se samo nekada{wih visokih oficira srp-ske vojske, koji su bili ~lanovi Kraqevske aka-demije nauka, poput generala Jovana Mi{kovi-}a, @ivojina Pavlovi}a i mnogih drugih genera-la, ~lanova SANU. Jo{ u to vreme profesoribeogradskih fakulteta, Pravnog, ili Ekonom-skog, na primer, svoje radove objavqivali su u„Ratniku”, ili su tra`ili da na „wihovim” fa-kultetima svoja predavawa dr`e vojni profeso-ri. Zato ne treba da se pla{imo pribli`avawacivilnog i vojnog {kolstva, kao ni sve ve}e sa-radwe na{e Vojne akademije s visokoobrazov-nim ustanovama drugih armija.

ΠKad je re~ o planovima za budu}-nost, kako vidite ulogu Vojne akade-mije u regionu? Da li su realne {an-se za formirawe regionalnog cen-tra vojnog obrazovawa na Bawici?

Vojna akademija definitivnoima kapacitete i mogu}nosti za osniva-we regionalnog centra u oblasti vojnogobrazovawa, ali je potrebno realnosagledavawe studijskih programa u koji-ma smo, ili mo`emo postati, lideri.Treba prona}i neki prazan prostor, ne-ku oblast za koju nisu zainteresovanezemqe u okru`ewu. I tu je, naime, do-{lo do „podele rada”. Za sada samo {a-qemo decu u inostranstvo, dok na na{imosnovnim studijama nemamo strance. Zavi{e nivoe obrazovawa, me|utim, ima-mo zainteresovanih. U [NO tako ima-mo jednog majora kineske armije, a sle-de}e godine }e i u tom pogledu biti ne-{to boqe, sude}i bar po nekim najava-ma i zahtevima iz inostranih armija daorganizujemo kurseve srpskog jezika zaodre|eni broj wihovih pripadnika.

ΠSaradwa Vojne akademije sa sli~nim obrazovnim ustanova-ma razvijenih armija i razmena iskustava deo su poku{aja da{to bezbolnije stignete do ciqa, do kvalitetnijeg i efikasnijegsistema {kolovawa budu}ih oficira Vojske Srbije. Koje su aka-demije bile najzanimqivije, ~ija su iskustva najperspektivnija?

Tokom protekle godine predstavnici Vojne akademije obi-{li su visoke vojne obrazovne ustanove Gr~ke, Turske, Italije, Ru-sije, Belgije, Norve{ke, SAD, Velike Britanije, ^e{ke... U na{ojVojnoj akademiji bili su predstavnici 52 delegacije visokih vojnih{kola iz Kine, Velike Britanije, Gr~ke, Turske, Italije, SAD,Francuske... Stekli smo dragocena iskustva o vojnom sistemuobrazovawa mnogih zemaqa i neka od wih svakako }emo iskoristi-ti u na{im projekcijama. Nedavno smo potpisali sporazum sa Uni-verzitetom odbrane ^e{ke Republike, koja va`i za lidera vojnogobrazovawa u Sredwoj Evropi i jednu od vode}ih zemaqa u prime-ni Bolowske deklaracije u vojnom {kolstvu. Uspesi koje su oni po-stigli dokazali su da to nije nemogu}e spojiti. Oni su sistem vojnog{kolstva veoma kvalitetno re{ili u okviru svog nacionalnogobrazovnog sistema, {to im je, onda, omogu}ilo lak{u implemen-taciju Bolowske deklaracije u vojnom obrazovawu.

ΠNezaobilazni deo reforme Vojske i vojnog obrazovnogsistema jeste i {kolovawe devojaka na Vojnoj akademiji. Ovegodine, posle stroge selekcije, primili ste 30 predstavnicalep{eg pola. Kako su se sna{le i da li su opravdale o~eki-vawa?

I pored duge istorije vojnog {kolstva u Srbiji, {kolovawedevojaka za nas je novo iskustvo. Posle vi{egodi{weg ispitivawaprakse u drugim armijama, zakqu~ili smo da s tim treba poku{ati.Pokazalo se da su pripadnice ne`nijeg pola do sada bile uskra}e-ne za mogu}nost {kolovawa u vojnim obrazovnim ustanovama bezpravog razloga. Rezultati koje posti`u devojke ne razlikuju se odonih koje bele`e mladi}i. Nekoliko devojaka koje su u{le s mini-mumom bodova te`e se snalazi, ba{ kao i wihove kolege. Nema dru-gih problema. Pokazalo se da, zbog efikasnije i kvalitetnije se-lekcije, treba obezbediti ve}i broj kandidata za {kolovawe u Voj-noj akademiji, ~ime bismo dobili i boqi ulaz. To, naravno, va`i iza mladi}e i za devojke. Nastava u Vojnoj akademiji je veoma kvali-tetna, naporna, na momente i iscrpquju}a. Ne znam za fakultet nakome studenti tokom {kolovawa polo`e 45 do 50 ispita, kao {toto ~ine na Akademiji. Dakle, i devojke i mladi}i imaju isti nastav-ni plan i program, savla|uju iste napore i te{ko}e, realizuju istuprakti~nu nastavu. Devojke mo`da te`e podnose naporne ve`be, te-

rene, rad s oru`jem, ali zato su, pone-kad, boqe u savla|ivawu nekih op{tih,ili stru~nih predmeta. Iskustva su jo{nedovoqna, kvalitetnije ocene ima}emokad u Akademiju primimo jo{ neku gene-raciju devojaka. ΠNa kraju, predstoji vam obele`avaweDana Vojne akademije. Uz ~estitke i pi-tawe da li ste zadovoqni rezultatimapostignutim u godini za nama?

Vreme u kome `ivimo nije vremeza slavqe. Zato mi 18. marta ne}emoprevi{e slaviti, iako za to imamo raz-loga, nego }emo, zarad svih onih qudi ko-ji svoju neiscrpnu energiju, entuzijazam iznawe ula`u u obrazovawe generacija igeneracija mladi}a opredeqenih za ofi-cirski poziv i usavr{avawe ve} iskusnihi dokazanih oficira, na dostojan na~inda obele`imo Dan na{e ustanove. Tomprilikom javnosti }emo predstaviti re-zultate koje smo postigli tokom jednogo-di{weg perioda iza nas i ambiciozneplanove, koje tek treba da ostvarimo, dokonaj iscrpniji izve{taj o rezultatimarada u Vojnoj akademiji, kao {to je pozna-

to, redovno podnosimo prvenstveno na{oj Vojsci, odnosno Mini-starstvu odbrane i General{tabu, a zatim dr`avi i gra|anima Sr-bije, prilikom promovisawa potporu~nika ispred Skup{tine.

Du{an GLI[I]Snimio Zvonko PERGE

11

KASARNAGENERAL JOVAN MI[KOVI]

Od ove godineDan vojnog {kolstvaobele`avamo kao DanVojne akademije, ~imesamo vra}amo dug Ar-tiqerijskoj {koli,formiranoj daleke1850. godine, dok jepri~a o vojnom {kol-stvu u Srbiji jo{ sta-rija i datira negdeoko 1830. Pored to-

ga, kasarna u kojoj je sme{tena Vojna akademijaod 18. marta nosi}e ime generala Jovana Mi-{kovi}a, jedinog predsednika Kraqevske akade-mije nauka iz redova oficira. U okviru Vojneakademije su sada svi nivoi vojnog {kolovawa,{to tako|e opravdava na{e opredeqewe da 18.mart izaberemo za Dan ove visokoobrazovneustanove.

U FOKUSU

15. mart 2008.

SADA[WIUSLOVIOSTAJU

PENZIONISAWEPROFESIONALNIH VOJNIH LICA

Nacrt novog zakona o penzijsko-invalidskomosigurawu predvi|a da sesada{we odredbe Zakona o Vojsci Srbije, koje se odnosena sticawe prava na penzijuprofesionalnih vojnih lica i utvr|ivawe wenog iznosa,primewuju do kraja 2010.godine, a Ministarstvo odbraneinsistira da ti povoqnijiuslovi va`e i posle tog roka

12

Dr`avni sekretar Igor Jovi~i}: Interes sistema odbrane je da

penzionisawe profesionalnih vojnihlica bude pod povoqnijim uslovima u

odnosu na ostale kategorije zaposlenih

Profesionalna vojna lica koja ove i u naredne dve godine sti-~u pravo na penziju, ostvari}e to pravo prema odredbama no-vog Zakona o Vojsci Srbije, koji je stupio na snagu 1. januara2008. godine. U razgovoru sa dr`avnim sekretarom Ministarstva odbrane

Igorom Jovi~i}em saznali smo da Nacrt novog zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu, koji reguli{e tu materiju, predvi|a da sa-da{we odredbe Zakona o Vojsci Srbije, koje se odnose na sticaweprava na penziju profesionalnih vojnih lica i utvr|ivawe wenevisine, ostaju da va`e do kraja 2010. godine. Jovi~i} isti~e daMinistarstvo odbrane insistira da i kasnijim regulisawem ovogpitawa penzionisawe profesionalnih vojnih lica bude pod po-voqnijim uslovima u odnosu na ostale kategorije zaposlenih.

„Takva povoqnost dala bi vi{estruke prednosti u predvidi-vosti vojne karijere, uticala bi na ve}e opredeqivawe mladih qu-di za vojni poziv i u~inila bi efikasnijim upravqawe qudskim re-sursima. Sve to istovremeno daje pozitivne efekte u ja~awu siste-ma odbrane”, ka`e Igor Jovi~i}.

PENZIJA KAO POSLEDWA PLATADa podsetimo, prema va`e}im propisima vojni osiguranik

sti~e pravo na starosnu penziju kada navr{i 60 godina `ivota, za`ene je to 55 godina, i najmawe 20 godina penzijskog sta`a.

Pravo na prevremenu penziju vojni osiguranik ostvaruje sa 35godina penzijskog sta`a i 55 godina ̀ ivota, a ̀ ene sa 30 godina pen-zijskog sta`a i 50 godina ̀ ivota. Treba imati u vidu da se propisanastarosna granica srazmerno smawuje za vreme provedeno na du`no-stima na kojima se sta ̀osigurawa ra~una sa uve}anim trajawem.

Pored prethodnih uslova, oficiru i podoficiru slu`ba mo-`e prestati sa pravom na penziju sa navr{enih 20 godina penzij-skog sta`a, od kojih najmawe 10 u svojstvu profesionalnog vojnoglica, ako to zahtevaju potrebe slu`be nastale usled organizacij-sko-mobilizacijskih promena.

U tom slu~aju visina penzije iznosi 55 posto (za `ene 57,5posto) od penzijskog osnova. Za svaku godinu preko 20 godina, pen-zija se uve}ava 2,5 posto, a preko 30 godina 0,5 posto od penzij-skog osnova.

Aktuelni propisi daqe ka`u da do dono{ewa zakona o penzij-sko-invalidskom osigurawu vojnih osiguranika, penzijski osnov zaobra~un vojne penzije ~ini mese~ni iznos plate, bez poreza i do-prinosa, koji vojnom osiguraniku pripada u mesecu u kojem mu pre-staje slu`ba.

Po{to je najavqeno da }e se izmene zakona o penzijsko-inva-lidskom osigurawu primewivati od aprila 2008. godine, vojna licakojima se bli`i penzionisawe su u neizvesnosti pod kojim uslovima}e oti}i u penziju. Svakako da su povoqniji oni koje propisuje Zakono Vojsci Srbije, nego oni koji va`e za ostale kategorije zaposlenih.

Ta bojazan, prema uveravawima dr`avnog sekretara IgoraJovi~i}a, nema osnova. „Radi se o kompleksnoj i osetqivoj materi-ji, koja tra`i oprezan pristup, uz uva`avawe interesa pojedinacai samog sistema odbrane, ali i specifi~nosti i zna~aja vojne slu-`be. Zato nagla{avam da sada ne}e biti nikakvih promena u meto-dologiji obra~una i visini penzija. Nacrt novog zakona o penzij-sko-invalidskom osigurawu ostavqa sada{we uslove na snazi dokraja 2010. godine”, isti~e Jovi~i}. On dodaje da je takav odnos iprema pravima iz zdravstvenog osigurawa, gde su predstavniciMinistarstva odbrane tako|e ukqu~eni u odgovaraju}a tela za iz-radu novih propisa, sa jasnim instrukcijama kako da i ubudu}e za-{tite prava vojnih osiguranika.

Predstavnici Ministarstva odbrane iz Fonda SOVO iUprave za kadrove, koji su ukqu~eni u rad radne grupe Ministar-stva za rad, zapo{qavawe i socijalnu politiku, za izradu novogzakona, saglasili su se sa predlogom da izmene zakona va`e odaprila ove godine i da od 1. januara 2009. to ministarstvo preu-zme nadle`nosti, imovinu, sredstva i zaposlene u Fondu SOVO.Predlo`ili su, i to je va`no ista}i, da se na profesionalna voj-na lica trajno primewuju sada{we odredbe Zakona o Vojsci Srbi-je u pogledu prava iz penzijsko-invalidskog osigurawa, jer je to presvega interes sistema odbrane.

Kao argumenti navedeni su i brojni objektivni razlozi, kao{to su nepostojawe baze podataka o ispla}enim zaradama za ceoradni vek i razlikovawe sistema plata i socijalnog osigurawa uodnosu na Republiku Srbiju do 1. januara 2008, zbog ~ega je nemo-gu}e na profesionalna vojna lica primeniti op{ti re`im utvr|i-vawa prava na penziju. [to se ti~e perioda posle penzionisawa,stupawem na snagu novog Zakona o Vojsci Srbije prestale su da va-`e odredbe prethodnog zakona koje se odnose na uskla|ivawe pen-zija prema kretawu plata profesionalnih vojnika. Penzije vojnihosiguranika uskla|iva}e se po dinamici i na na~in utvr|en zako-nom kojim se ure|uje penzijsko i invalidsko osigurawe.

NORMATIVNA REGULATIVAU nastavku razgovora sa dr`avnim sekretarom Igorom Jovi~i-

}em zanimalo nas je dokle se stiglo sa izradom normativne regula-tive koja proisti~e iz Zakona o odbrani i Zakona o Vojsci Srbije.

„To je veoma obiman posao, proistekao iz ta dva sistemskazakona koji su temeq daqe izgradwe sistema odbrane. Sledi dono-{ewe 109 razli~itih op{tih akata, od kojih je 13 iz nadle`nostiSkup{tine Srbije, kao {to su zakoni i strategijsko-doktrinarnidokumenti, 19 iz nadle`nosti predsednika Republike, 37 iz nadle-`nosti Vlade, 42 iz nadle`nosti ministra odbrane i osam iz nad-le`nosti na~elnika General{taba”, poja{wava Jovi~i}.

Tako su u finalnoj fazi izrade nacrti Zakona o vojnoj, radnoji materijalnoj obavezi, Zakona o civilnom slu`ewu i Zakona o ci-vilnoj za{titi. Formirana je radna grupa za izradu zakona o Voj-noobave{tajnoj i Vojnobezbednosnoj agenciji. Ministarstvo od-brane je iniciralo izradu niza propisa ~iji su predlaga~i drugaministarstva, a odnose se na sistem odbrane.

„Iz ovoga se vidi da je normativna aktivnost veoma bogata,radi se mnogo, ali mi koji smo anga`ovani na tome znamo da jeefekat postignut tek kada se zakon ili uredba usvoji. Ali smo uve-reni da }emo i na tom poslu biti podjednako uspe{ni, kao i na do-no{ewu ova dva sistemska zakona koja nam omogu}avaju daqu re-formu sistema odbrane”, zakqu~uje Igor Jovi~i}.

R. MUTAVXI]

13

NAGRA\ENI U^ESNICI VE@BE SRETEWE-08Za uspe{nu organizaciju i realizaciju intervidovske ve`be

Sretewe-08, koja je povodom Dana Vojske Srbije izvedena 15. fe-bruara u Ni{u, ministar odbrane Dragan [utanovac nov~anomnagradom nagradio je pukovnika Neboj{u \ukanovi}a iz KomandeVazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, pukovnika Voji-na Jondi}a iz Komande Kopnene vojske i potpukovnika Zorana Na-skovi}a na du`nosti u Tre}oj brigadi Kopnene vojske. Nov~anu na-gradu dobili su i major Aleksandar Ikodinovi} iz Tre}e brigadei kapetan Neboj{a Nedeqkovi}, pripadnik Me{ovite artiqerij-ske brigade.

Istim povodom, na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik Zdravko Pono{ nov~anom nagradom nagradio je potpu-kovnika Gorana Pra{tala iz Komande Kopnene vojske, potpukovnikeMiroquba Do{ovi}a i Zorana Prodanovi}a, pripadnike 98. avija-cijske baze, kapetana Gorana Stojkova na du`nosti u Specijalnojbrigadi i starijeg vodnika Ivana Mili~i}a iz 250. raketne briga-de. Potpukovnik Sava Milenkovi} iz 250. raketne brigade, majorRobert Jelen i stariji vodnik prve klase Predrag Cicmilovi} iz204. avijacijske baze pohvaqeni su za anga`ovawe tokom ve`be.

Komandant Kopnene vojske general-potpukovnik Mladen ]ir-kovi} nov~anom nagradom nagradio je kapetana Gorana Coli}a izSpecijalne brigade, potpukovnika Sr|ana Ili}a, na du`nosti uKomandi Kopnene vojske, majora Milo{a Risti}a iz 36. tenkovskogbataqona Tre}e brigade, zatim, starijeg vodnika Sr|ana Stanko-vi}a i civilno lice ̂ edu [kori}a, pripadnike Me{ovite artiqe-rijske brigade. Nagradnim odsustvom nagra|eni su potpukovnik Bo-ra Stankovi} iz Komande Kopnene vojske, major Dragan Gligi}, nadu`nosti u 3. bataqonu vojne policije, poru~nici Milan Devi} izKomande Tre}e brigade i Mali{a Milo{evi}, pripadnik 246. ba-taqona ABHO, kao i desetar po ugovoru Boban Stojanovi} iz Me-{ovite artiqerijske brigade. General ]irkovi} pohvalio je pot-pukovnika Nikolu @ulovi}a iz Komande Kopnene vojske, starijegvodnika Sa{u Jovanovi}a i desetara po ugovoru Nenada Vasi}a,na du`nosti u 246. bataqonu ABHO. V. P.

OFICIRI VOJSKE SRBIJEU MISIJI UN U LIBERIJIPripadnici Vojske Srbije, major Veroqub Milenkovi} i ka-

petan korvete Nikola Stamenkovi}, otputovali su u mirovnu misi-ju Ujediwenih nacija u Liberiji – UNMIL. Time je zapo~elo wihovojednogodi{we anga`ovawe na du`nosti vojnih posmatra~a u misiji.

Od decembra 2003. godine, kada su upu}ena dva vojna posma-tra~a iz VSCG, kontingent je uve}avan do {est oficira, koji sesmewuju jednom godi{we. Do sada su u misiji UNMIL anga`ovana 24pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.

Mirovna misija Ujediwenih nacija u Liberiji uspostavqena jeRezolucijom SB UN 1509, usvojenom 19. septembra 2003. godine.

DOGA\AJI

15. mart 2008.

Delegacija Ministarstvaodbrane Srbije, koju jepredvodio dr`avni sekretarmr Du{an Spasojevi},u~estvovala je 11. marta uSofiji na sastankuministara odbrane u okviru Procesa saradwejugoisto~ne Evrope (South EastEurope Cooperation Process)

14

VOJNA SARADWA SA BUGARSKOMPrilikom susreta sa bugarskom delegacijom potpisan je

Plan bilateralne vojne saradwe izme|u Srbije i Bugarske za2008. godinu. Plan su potpisali na~elnici uprava za me|una-rodnu vojnu saradwu ministarstava odbrane Srbije i Bugarske– Milorad Peri} i Jordan Bo`ilov.

}u rezoluciju Saveta bezbednosti UN, i izrazio uverewe da suKfor i Unmik u stawu da spre~e bilo kakvo nasiqe protiv srpskei drugih nealbanskih etni~kih zajednica, te da za{tite verskeobjekte i spomenike kulture na Kosovu i Metohiji.

Du{an Spasojevi} je istakao da je saradwa Vojske Srbije iKfora veoma dobra i u funkciji odr`avawa mira i stabilnostiu tom delu Srbije. Tako|e, on je izneo ~vrsta uveravawa da }eSrbija nastaviti da daje punu podr{ku i u~estvuje u regionalniminicijativama.

Spasojevi} je razgovarao sa ministrom odbrane Rumunije,te ministrom odbrane Moldavije, {to je ujedno bio i prvi susretna tom nivou izme|u predstavnika dva ministarstva, zamenikomministra odbrane Bugarske i dr`avnim sekretarom Ministar-stva odbrane Hrvatske. Dr`avni sekretar Spasojevi} je posebnozahvalio ministru odbrane Rumunije Teodoru Maleskanuu, nagla-{avaju}i principijelan stav Rumunije da ne prizna jednostranoprogla{ewe nezavisnosti Kosova. Ministar odbrane Rumunijejo{ jednom je preneo stav i dao ~vrsta uveravawa da Rumunijaostaje na svojim pozicijama da ne}e priznati nezavisnost Koso-va i da podr`ava napore koje ula`e Srbija u za{titi svojih in-teresa.

Na sastanku ministara odbrane u okviru Procesa saradwe ju-goisto~ne Evrope u~estvovale su i delegacije zemaqa regiona, kojesu predvodili ministri odbrane Bosne i Hercegovine, Turske, Gr~-ke, Albanije, Rumunije, Moldavije, potom zamenici ministra Make-donije, Crne Gore i dr`avni sekretar Ministarstva odbrane Hr-vatske. Pored predstavnika zemaqa regiona, u~estvovali su i pred-stavnici Evropske unije, Natoa, Saveta za regionalnu saradwu –Pakta stabilnosti jugoisto~ne Evrope, Centra za regionalnu sa-radwu – RACVIAC, Centra za kontrolu streqa~kog naoru`awa i la-kog oru j̀a u jugoisto~noj Evropi (SEESAC), Inicijative za za preven-ciju i delovawe u slu~aju katastrofa (DPPI) i Centra za demokrat-sku kontrolu oru`anih snaga (DCAF).

Uuvodnom govoru premijer Bugarske Sergej Stani{ev posebnoje naglasio veliki potencijal zemaqa regiona za aktivnou~e{}e u postizawu op{teg mira i stabilnosti i {irim inte-gracijama. Na sastanku je ponovqena privr`enost nastavku promovi-

sawa i intenzivirawa regionalne saradwe, dobrosusedskih od-nosa i integracija, te potreba preuzimawa sopstvene odgovor-nosti za razvoj regiona. Izra`ena je sna`na voqa da se izna|uzajedni~ki odgovori na regionalne izazove i asimetri~ne pret-we, a u skladu sa op{teusvojenim principima i zajedni~kim vred-nostima. Zakqu~eno je da transformacija u sektoru bezbednostii oblasti odbrane nesumwivo doprinosi op{tem razvoju svakezemqe pojedina~no i regionu u celini. Posebno je istaknuta po-treba za boqom koordinacijom zajedni~kih aktivnosti radi iz-begavawa wihovog duplirawa i usmeravawa napora i resursana nacionalne i regionalne prioritete.

Dr`avni sekretar mr Du{an Spasojevi}, u svom govoru jepotvrdio interes i spremnost Srbije da i daqe bude aktivan ~i-nilac u postizawu mira i stabilnosti u regionu, te da nastaviproces integracije Srbije u Evropu. On je ukazao da je za Srbijuneprihvatqivo jednostrano i nelegalno progla{ewe nezavisno-sti Kosova i Metohije, koje je u suprotnosti sa Poveqom UN, Re-zolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i Helsin{kim zavr{nimdokumentom. On je naglasio da Srbija ne}e prihvatiti nametawere{ewa za status Kosova. Istakao je i da je za Srbiju prihva-tqivo eventualno anga`ovawe EU na Kosovu, samo uz odgovaraju-

ODGOVORNOST ZA RAZVOJ REGIONA

DELEGACIJA MINISTARSTVA ODBRANE NA SASTANKU MINISTARA ODBRANE U SOFIJI

P E R A S P E R A

Pi{e Qubodrag STOJADINOVI]

15

VODA @IVOTA

Nekolikoevropskih instituta

za strate{ka istra`ivawa i projekcije

nagovestilo jemogu}nost

„~istih“ ratova u skoroj

budu}nosti.[to }e re}i da

nema govora osukobima za

dominaciju nadnacijama

i prostorima,nego samo

za energiju i vodu.

C

N

H

ena nafte je davno prekora~ila razaumnu gra-nicu od 100 dolara po barelu. Malo koji Sr-bin ta~no zna koliko litra staje u barel, i

uglavnom misli da ga se to ne ti~e. Ali svako pove}a-we cena udara ga po nov~aniku. Svaki pumpaxija ne-ma druga posla nego prati rast vrednosti svetske,uglavnom arapske nafte. O akcizama ovde ne govori-mo, to je ugodna nadle`nost dr`avnih vlasti.

Navikli smo na neiscrpne izvore energije. Uizan|alim ameri~kim filmovima nisu retke ovakvescene: neki smuvani farmer kopa jarak da mu ne be-`i stoka, kad ispod a{ova {ikne nafta. On sav za-mazan i zama{}en radosno tr~i da javi doma}ici ide~ici. Sve se mewa, mister Slim je upravo nai{aona `icu zlata!

Jedan biv{i ameri~ki dr`avni sekretar, mi-slim da se zove Henri Kisinxer, siguran je da }e u bu-du}nosti biti mnogo ratova. Pre svega zbog energijei vode. Bogate nacije su svoj procvat zasnovale najeftinoj nafti. Ako taj izvor socijalnog spokojstvapo~ne da presu{uje, ta teku}ina se jednostavno mo`eoteti. U stvari, ne ba{ jednostavno. Potrebno jemnogo licemerja, nasilne diplomatije i neubedqivihdokaza, kako bi se „nacionalni interesi“ ostvari-vali hiqadama miqa od sopstvene obale.

Ali izgleda da dolaze vremena u kojima ne}ebiti takve hipokrizije. Ratovi za pristup izvorimaenergije i pitke vode izbija}e „otvorenih karata“.Otprilke ovako: mi smo ja~i, nemamo dovoqno vode,dolazimo da je uzmemo od vas!

Sve to zvu~i kao nadrifantasti~na basna iz bu-du}nosti. Mada u su{tini nije. Voda koju pijemo nemo`e da do|e niotkuda. Ima procena da je ~ovek, sverade}i za svoj smrtonosni progres, nepovratno zaga-dio skoro tre}inu najboqe pitke te~nosti. Ako ne ra-~unamo gle~ere, ka`e se da tu dragocenost koju ne po-{tujemo, bez velike strepwe od nestanka, mo`emo datro{imo negde do 2050. Ili jo{ koju godinu pride. Aposle toga, hteli ili ne, moramo da pre|emo na pivo!Mada ni vino sa sifonom sode nije lo{e. I to je sa-mo hedonisti~ka nostalgija za srpskom ~ar{ijom pro-{loga veka.

estanak vode ugrozi}e najslabije narode. Onekoji imaju vodu, ali ne mogu da je odbrane. U Sa-udijskoj Arabiji i Kuvajtu litar pitke vodice

triput je skupqi od kile benzina. Taj }e se odnos vrto-glavo mewati u korist te~nosti bez boje mirisa i uku-sa, koju toliko potcewujemo kad je imamo na pretek.

Amerika je u svojoj istoriji, pored Henrija Ki-sinxera, imala mnogo koloritnih dr`avnih sekre-tara. Na primer, Medlin Olbrajt, ̀ enu koja je svo-ju karijeru napravila grade}i sebe kao autisti~-nog militaristu. U Srbiji, ona je lik sa zastra{u-ju}e politi~ke karikature, omrznuti simbol nasi-qa bez razuma.

E, ta osoba se ponova javila sa svojim projekci-jama rata i mira, kao maneken onog prvog fenomenau me|udr`avnim odnosima. Mo`e biti da se jo{ jed-nom oku{a na mestu dr`avne sekretarice, ako Hila-

ri Klinton zasedne u Belu ku}u. Ne kao prva dama,naravno, nego kao predsednica.

Za{to je mogu}i povratak Medlinke tako va`anza budu}u istoriju sveta? Pa, jeste, ta ̀ ena je najavi-la nova i te{ka zao{travawa, posebno u „kontrolienergije“. Wena geostrate{ka razmi{qawa u najma-wu ruku vra}aju svet u hladni rat. Ako ne i u ne{togore. Ona je najava one politike u kojoj nema diplo-matskih prenemagawa nego se ide bizonskim ili bul-do`er (Holbruk) stilom, u sam centar stvari. Dakle,pre oko mesec dana, Olbrajtova je negde rekla da„nije pravedno da Rusija tolika bogatstva Sibiraeksploati{e sama!“

o}e li Medvedev i Putin lepo priznati kako jenepristojno da se Rusi sami bave tolikim Si-birom i wegovim blagom, pa kao dobri doma}i-

ni pozvati Va{ington na zajedni~ku eksploataciju ipodelu na|enog? Pitawe bi bilo sasvim bezveznoda nije izazvano suludom eksplikacijom MedlinOlbrajt.

I bez dr`ava koje su ~inile Sovjetski Savez,Rusija je jedna od (prostorno) najve}ih imperija uistoriji. Sibir je bio beskona~ni azil za progowe-ne u carskoj Rusiji, i zastra{uju}a destinacija u Sta-qinovom SSSR-u. Videli smo kako izgleda Sibir uvizuri Nikite Mihalkova: beskona~na {uma sa li-{}em iz mihoqskog leta.

Olbrajtova govori samo jezikom mogu}e agre-sivne politike, jer nije u vlasti. No, pre desetak da-na, nekoliko evropskih instituta za strate{ka is-tra`ivawa i projekcije nagovestilo je mogu}nost „~i-stih“ ratova u skoroj budu}nosti. [to }e re}i da ne-ma govora o sukobima za dominaciju nad nacijama iprostorima, nego samo za energiju i vodu. A to zna~iupravo najsuroviju dominaciju u oblastima koje su in-stituti negirali. Dodu{e, oni su naveli i mogu}nostsukoba oko elementarnog `ivotnog prostora, zbogfenomena koji se zove globalno otopqavawe.

Ako se rastope zemqini polovi, kao {to je ve}po~elo, milioni qudi }e be`ati prema jugu i severu,zavisno gde su se na{li, kako bi se spasli od novogpotopa. Kopno }e biti san svih snova, kao u doba Noai wegove Arke.

Sve se, kao i uvek, kre}e u granicama apsurda.Istovremena borba svih protiv svih, za kopno, vodui energiju. Mo`da ovde treba dodati i hranu, jer iwe ne}e biti kad ni~eg drugog nema.

Bo`e sa~uvaj da sam ovim tekstom `eleo nekogada prepadnem. Ali, kako re~e stari dobri AlfredHi~kok, strah ne izazivaju ni nepogode, ni ~udovi{ta,ni zveri, nego samo qudi.

Srbija je privilegovana u svetu prirode: nemaovde leda, pustiwe, orkana, cunamija, vuklana i ze-mqotresa. Qudi iz sveta nisu nam nakloweni, kao nimi sami sebi. To izaziva strepwu, koju ova generaci-ja ne ume da otkloni, ili nema s kim.

Treba nam samo ~ista energija iz bistre glavei kladenac isto takve vode.

Autor je komentator lista „Politika“

15. mart 2008.

OPTIMIZAM OPTIMIZAM S POKRI]EMS POKRI]EM

UPRAVA ZA VANREDNE SITUACIJE MINISTARSTVA ODBRANE

Krasi ih stru~nost,bogatstvo ideja, radna energija iprofesionalnientuzijazam. Delujutimski, a zadatkepripremaju planski,temeqno i dugoro~no.Bave se odgovornimposlom, od dr`avnoginteresa. Iza wihstoje rezultati ipriznawa iz celogasveta, ali oni `ele da budu jo{ br`i i efikasniji. To jesamo deli} slike o qudima iz Uprave za vanredne situacije.

16

Imali smo priliku da okusimo razne vrste neda}a. I se}amose wihove gor~ine. Gruvale su po nama bombe, plavile reke,pusto{ila nas klizi{ta, eksplodirala skladi{ta… Da zlobude ve}e, svaka nevoqa ostavqala je opasne tragove. Sna-lazili smo se kako smo znali i umeli, ali vidqivo je bilo

da nam nedostaje celovit sistem za{tite stanovni{tva i materi-jalnih dobara. Sre}om, ne}e nas vi{e pratiti tamne senke pro-{losti.

Besmisleno je lamentirati nad onim kako je i {ta bilo. Bi-lo pa pro{lo, ̀ ivimo u sasvim drugim okolnostima. Zlo uvek vre-ba nespremne i neodlu~ne, pa napla}uje ra~une sa velikim kama-tama. Oporavak od gubitaka dugo traje, a mnogo boli. Temeq zadugoro~no korisnu ideju jeste zakon, na wemu po~iva sve {to jezna~ajno i {to obavezuje.

Ovi redovi posve}eni su qudima ~iji je posao upravo bri-ga o ̀ ivotima i materijalnim dobrima. Wihova adresa je Upra-va za vanredne situacije Ministarstva odbrane Republike Sr-bije. Prvi utisak sti~e se u ose}awu pozitivne energije, radneatmosfere i dinamike li{ene nervoznog i{~ekivawa. A potomsti`u informacije, bogate sadr`ajem, bez suvi{nih re~i i hva-lospeva, potkrepqene ~iwenicama, ~vrstim uverewem, neskri-venom ambicijom. Re~ je o qudima koji su, pre svega, izgradilime|usobno poverewe, dobro se poznaju, dugo su u timu koji po-be|uje. Krasi ih stru~nost, dobra radna energija, odgovoranpristup zadacima... Svest o tome da rade ne{to korisno za svojnarod i dr`avu, ma kako pateti~no zvu~alo, gra|ena je godina-ma, naravno, uz uporan rad i odricawe od slobodnog vremena,sna i li~nog zadovoqstva. Oni su i dokaz da svaki posao mo`ebiti kreativan, ma koliko se kre}e u strogim okvirima zadatihpostulata.

Za ovu priliku, sagovornici su Branko Jovanovi}, zamenikna~elnika Uprave za vanredne situacije, Bratislav Ran~i}, na-~elnik Odeqewa civilne za{tite i slu`be osmatrawa i obave-{tavawa, i @ivko Babovi}, {ef Odseka civilne za{tite.

PO SLOVU ZAKONAPrvi mart je me|unarodni

Dan civilne za{tite, datum kojise obele`ava {irom sveta, pri-lika da se sumiraju rezultatirada.

– Tim povodom, primio nasje ministar odbrane Dragan [u-tanovac, koji je izrazio zado-voqstvo zbog onog {to smo po-stigli u proteklom periodu. Go-dina iza nas obele`ena je nizomaktivnosti, pre svega u oblastinormativno-pravnog ure|ewaoblasti odbrane, a samim timza{tite i spasavawa. Temeqi si-stema su definisani Zakonom oodbrani, ~lanovima 77. i 79. U Branko Jovanovi}

skladu s tim, Uprava za vanredne situacije zavr{ila je Nacrtzakona o civilnoj za{titi. U okviru Ministarstva odbrane na~i-wen je reformski korak i Uprava koja se bavi za{titom i spasa-vawem promenila je ime. Ranije se zvala Uprava za odbranu, asada nosi naziv Uprava za vanredne situacije – ka`e Jovanovi}.

U ~emu je su{tina Zakona o civilnoj za{titi? – On je reformski, na wemu smo dugo i uporno radili sagle-

davaju}i, pre svega, stvarne potrebe, mogu}nosti dru{tva, raci-onalno kori{}ewe resursa, unapre|ewe kadrovske strukture...Nastojali smo da sistem bude racionalan, decentralizovan isvrsishodan. Decentralizacija se ogleda u ve}im ovla{}ewimalokalne samouprave u organizovawu civilne za{tite. Dr`ava }ese brinuti o sistemu organizacije do nivoa okruga, a daqe lo-kalna samouprava. Zakonom je predvi|eno formirawe {tabovaCZ, koji }e rukovoditi i koordinirati sve aktivnosti u oblastiza{tite i spasavawa u Srbiji, na svim nivoima. Zatim smo pred-videli formirawe specijalnih jedinica na dr`avnom nivou, dok}e se na nivou op{tina formirati jedinice op{te namene i rad-ne jedinice. Ponovo uvodimo jedinice op{te namene i prvi putradne jedinice. Radne jedinice su sastavi koji ne iziskuju poseb-nu obuku i opremu, a dovoqno su brojni i mobilni. Na primer, zaslu~aj akcidentnih situacija, brzo sti`u na mesto doga|aja ispre~avaju daqe {irewe nesre}e – poja{wava zamenik na~elni-ka Uprave.

VANREDNA SITUACIJAEfikasnost u svakom pogledu podrazumeva i vaqanu obuku,

savremena sredstva, opremu. [ta }e se uraditi na tom planu?– Formira}emo ~etiri nastavna centra u Beogradu, Novom

Sadu, Kragujevcu i Ni{u. To je pokrivawe koridora 10, mesta gde}e se obu~avati pripadnici jedinica civilne za{tite i specija-lizovanih jedinica. Predvideli smo da se tamo slu`i i civilni

vojni rok, jer }e se ti mladi}iosposobiti za neke du`nosti imnogo toga nau~iti. Re~ je i o lo-gisti~kim bazama svih budu}ihakcija za{tite i spasavawa u Re-publici Srbiji. Tamo }emo for-mirati dr`avnu jedinicu civil-ne za{tite (CZ).

U javnosti je postojala ne-doumica oko pojma uvo|ewa van-redne situacije. Kako je najboqeobjasniti?

– Ta~no, novim Zakonom da-li smo mogu}nost progla{avawavanredne situacije. To nije znakza paniku ve} za akciju. Vanred-na situacija nije isto {to i van-

redno stawe. Razumem da je na{ narod osetqiv na ovu temu jersmo pro{li mnogo toga, ali hajde da se ne vra}amo u pro{lostve} da gledamo {ta je pred nama. Kada, na primer, neku op{tinuzahvati elementarna nepogoda {irih razmera, predsednik op-{tine mo`e da proglasi vanrednu situaciju kako bi se svim ras-polo`ivim snagama i sredstvima za{titili qudi i materijalnadobra. Slovom Zakona to je obavezuju}e za sve! Dru{tvena pred-uze}a, slu`be, dr`avne i privatne firme, pravna lica... Na ni-vou grada to bi izgledalo ovako: Beograd je prestonica, wengradona~elnik je ujedno i komandant civilne za{tite. Recimo daje ugro`eno nekoliko op{tina. Tada }e proglasiti vanrednu si-tuaciju, {to zna~i da se svi raspolo`ivi kapaciteti stavqaju ufunkciju za{tite i spasavawa. Nema izuzetaka! – objasnio je Jo-vanovi}.

Te{ko je pobrojati sve zadatke koji se nalaze pred Upravom.Navedimo neke od zna~ajnijih.

17

UNI[TAVAWENEEKSPLODIRANIHUBOJNIH SREDSTAVAZnamo koliko je ratova samo u

novijoj istoriji protutwalo na{improstorima. I svaki je ostavio du-bok trag. Dubok, u pravom smislu re-~i. Razne bombe, municija ili minele`e i vrebaju `rtve. Te skriveneubice pronalazi tim, ta~nije grupaza uni{tavawe neeksplodiranihubojnih sredstava iz Odeqewa za ci-vilnu za{titu Uprave za vanrednesituacije. Na wihovoj strani suogromno iskustvo, dokazana stru~-nost i visok nivo profesionalneetike. Oni }e ovih dana dobiti me-|unarodni sertifikat, dokument kojiverifikuje wihovo znawe, sa snagompreporuke da svoj posao mogu oba-vqati i {irom sveta.

Prema mi{qewu gospodina Jo-vanovi}a, nema zemqe u Evropi kojaima kvalifikovaniji i iskusniji kadar iz te oblasti od na{e.Grupu koja uvek pobe|uje podmuklog protivnika ~ine: potpukov-nik Sre}ko Gavrilovi}, rukovodilac, major Dragan Jovano-vi}, zamenik rukovodioca, stariji vodnik Dragan Stojkovi},pirotehni~ar, i stariji vodnik Nikola Radosavqevi}, piro-tehni~ar.

Evo wihovog u~inka u 2007. godini – od 538 prijava, reali-zovano je 496 ili 92 odsto. Ukloweno je ili uni{teno 2.410 ko-

mada razli~itih neeksplodiranih ubojnih sredstava – deset avio-bombi, 65 kasetnih bombi, 1.012 ru~nih bombi, 240 artiqerij-skih projektila, 12 ru~nih baca~a raketa, 125 minobaca~kih mi-na, 90 tromblonskih mina, 45 protivtenkovskih mina, 88 protiv-pe{adijskih mina, 713 komada protivavionske municije, 2.500komada pe{adijske municije, 100 kilograma eksploziva i baruta,upaqa~a, detonatorskih kapisli, hemijskih i pirotehni~kih sred-stava…

Bratislav Ran~i}

mewavawa bi}e na vrhunskomnivou.

Novim Zakonom smawenje broj signala koji }e se emi-tovati. Postoji dobar temeqiz koga }e razviti ono {to jemogu}e i neophodno. Imamoveliko iskustvo iz 1999. godi-ne kada su se sirene svako-dnevno ogla{avale i unosileveliku uznemirenost kod sta-novni{tva – isti~e @ivko Ba-bovi}, {ef Odseka civilneza{tite.

Nema sumwe da qudi izUprave vaqano rade svoj po-sao. Zahvaquju}i znawu i is-kustvu prebrodili su mnogeprepreke u transformaciji,izbegli nepotreban gubitakvremena, sa~uvali energiju.Postoje}e resurse znala~kikoriste, imaju viziju budu}no-sti, idu u susret doga|ajima, aiznena|ewa svode na mini-mum. Tra`ili su i na{li svojkurs od koga ne}e odstupiti, zadobro svih na{ih qudi i dr-`ave Srbije.

Branko KOPUNOVI]

– Oblast civilne za{titeje multidisciplinarna delat-nost. Saradwa sa dr`avnimorganima nije samo po`eqnave} je neophodna. Na primer, saMinistarstvom za za{titu `i-votne sredine imamo zajedni~-ki projekat za koji je Nacional-ni investicioni plan odvojiosredstva u iznosu od 63 milio-na dinara. Ona }e biti name-wena efikasnijem i savremeni-jem radu centara za obave{ta-vawe u slu~aju hemijskih akci-denata. Time bi se br`e i efi-kasnije delovalo. U nadle`no-sti Ministarstva za za{titu`ivotne sredine su hemijski ak-cidenti, a u nadle`nosti na{euprave je sistem za osmatrawe,obave{tavawe i uzbuwivawestanovni{tva. Ovakav vid sa-radwe je zna~ajan iskorak u bu-du}nost i primer kako se mo`ei mora raditi.

Odli~nu saradwu imamo isa Republi~kim hidrometeoro-lo{kim zavodom. Od wih stal-no dobijamo podatke, kratko-ro~ne i dugoro~ne prognoze.Saradwa sa Vojskom Srbije jeza svaku pohvalu. To smo doka-zali u mnogim akcijama. Setimose poplava, eksplozije skladi-{ta municije u Para}inu, kli-zi{ta... Dobru saradwu imamosa svim strukturama General-{taba Vojske, jedinicama iustanovama. Jedan konkretanprimer: pro{le godine smo odVojske preuzeli opremu koja wi-ma nije neophodna, a nama }esvakako dobro do}i.

U tom smislu, moram dapomenem i saradwu sa Mini-starstvom zdravqa. Re~ je opreuzimawu manevarskih bol-nica, koje }e u na{im skladi-{tima biti ~uvane i odr`ava-ne, a zlu ne trebalo na}i }e sepravovremeno tamo gde se uka-`e potreba – ka`e BratislavRan~i}, na~elnik Odeqewa ci-vilne za{tite i slu`be osma-trawa i obave{tavawa.

BROJ 112 Uskoro }e biti uveden no-

vi telefonski broj – 112, ume-sto dosada{weg 985, kojim sepozivaju centri za obave{ta-vawe. [ta }e se su{tinskipromeniti?

– To je ina~e jedinstvenbroj u Evropi, a kod nas }ezna~iti formirawe operativ-nih centara „112”, odakle }ese koordinisati svi pozivi idistribucija zadataka. Jedno-stavno i efikasno. Taj broj }eva`iti do nivoa okru`nih cen-tara, s tim {to }e op{tinskicentri imati mogu}nost daformiraju svoje centre koji }ebiti povezani u jedinstven si-stem osmatrawa i obave{ta-vawa u Republici Srbiji. Po-stoje}i sistem za osmatrawe iobave{tavawe, sa svoja 33centra, radi neprekidno 24~asa. Predstavqa odli~nu ba-zu sa iskusnim kadrom i uzpredvi|ena tehni~ka osavre-

TEMA

15. mart 2008.18

U SUSRET VODENOM TALASU– Prvi martovski dani obe}avaju lepo i mirno prole}e.

Me|utim, iskustva nas u~e da vodene tokove treba posmatrati svelikom oprezno{}u. Eto, Hidrometeorolo{ki zavod, s kojimsmo u stalnoj vezi, obavestio nas je da }e, prema prognozamarumunske hidrolo{ke slu`be, vodostaji u Banatu biti u mawem,a u gorwim tokovima Tami{a i Tise u ve}em porastu. Mi ne zna-mo ho}e li reke te}i koritima ili se izliti preko wih – ka`eJovanovi}.

Stawe na terenu zahteva brzu akciju, pa su {tabovima zacivilnu za{titu u mogu}e ugro`enom regionu stigla nare|ewa.Najpre da se odr`e sednice {tabova na kojima }e se svim u~e-snicima u za{titi od poplava ukazati na potrebu preduzimawablagovremenih priprema za sprovo|ewe preventivnih mera. Aonda slede uputstva za na~elnike okru`nih i op{tinskih {ta-bova, koje u najkra}em izgleda ovako – jedinstveno delovawesvih snaga u akcijama za{tite i spasavawa stanovni{tva i ma-terijalnih dobara, a da nosilac svih aktivnosti bude {tab ci-vilne za{tite obrazovan za odre|enu teritoriju. Da se uspo-stavi neposredni kontakt sa svim vodoprivrednim centrima, uzzahtev javnim i komunalnim preduze}ima da se otklone svi kva-rovi i nedostaci, obezbedi prohodnost ki{ne i kanalizacionemre`e.

Posebna pa`wa mora se obratiti na ispravnost vode zapi}e sa svih izvori{ta, pripreme cisterne i alternativni na-~ini snabdevawa stanovni{tva pija}om vodom.

Od organa lokalne samouprave o~ekuje se da obezbede ti-move za eventualnu evakuaciju i sme{taj ugro`enog stanovni-{tva i procenu nastale {tete na svim objektima. Tu su i obave-zni planovi za formirawe stru~nih ekipa koje bi pratile epi-demiolo{ku situaciju na terenu.

Intenzivira se rad centara za obave{tavawe koji }e pra-titi i prikupqati sve informacije o vodostaju. Naravno, uz na-gla{enu saradwu sa sredstvima javnog informisawa.

@ivko Babovi}

S v e ~ a n a a k a d e m i j a p o v o d o m D a n a V M A

delegacije sa kojima samimao prilike da razgova-ram, pokazale su zanimaweza na{e vojno zdravstvo,posebno za VMA”, rekao jeministar [utanovac i do-dao da je sprovo|ewemprograma intenzivne me|u-narodne vojne saradwe,u~e{}em na me|unarodnimskupovima, prezentovawemkvaliteta i kapacitetabrojnim stranim delegaci-jama, u svetu zapa`enim na-u~nim radovima i projekti-ma iz oblasti medicine,VMA postala vode}a vojno-medicinska ustanova u re-gionu, i {ire.

Govore}i o tehni~kojopremqenosti VMA, ministar [utanovac je rekao „U pro{loj sugodini sopstvenim investicijama i zna~ajnim izdvajawem iz bu-xeta Ministarstva odbrane nabavqeni najsavremeniji medicin-ski ure|aji i osavremeweni tehni~ki kapaciteti, {to }e dopri-neti da VMA pro{iri svoje mogu}nosti i ja~a liderstvo koje jestekla”.

Ministar [utanovac je kao prioritetne zadatke u narednomperiodu istakao da se u saradwi sa Ministarstvom za nauku i uzpodr{ku Vlade, VMA uvrsti u registar nau~nih ustanova Srbije.

Goste je na sve~anoj akademiji pozdravio ge-neral-major prof. dr Miodrag Jevti}, na~elnikVMA, i istakao da su tri temeqa postojawa te in-stitucije – le~ewe, nauka i edukacija. General Jev-ti} je podsetio na brojna priznawa koja je VMA do-bila za svoj rad u pro{loj godini, a posebni re-zultati su promovisawe VMA u regionalni centarvojnomedicinske saradwe i ukqu~ewe u mre`uzdravstvenih ustanova Srbije od 1. januara ove go-dine.

Na sve~anoj akademiji, u zabavno i umetni~-kom programu nastupili su Umetni~ki ansambl„Stanislav Bini~ki”, Dragana Jugovi} del Monako,@ivan Saramandi}, Konstantin Kostjukov, Kon-stantin Te{ea, Simonida \or|evi} i Narodni an-sambl „Kolo”.

M. [VEDI]Snimio G. STANKOVI]

13

SEDNICANASTAVNO-NAU^NOG VE]A

Povodom 2. marta – Dana VMA, odr-`ana je sve~ana sednica Nastavno-nau~-nog ve}a, na kojoj su progla{eni novi dok-tori i magistri nauka. Novi doktori nau-ka jesu Vukosava \or|evi}-Mili}, Gorda-na Arsi}-Komqenovi}, Gordana Ostoji},Marina Petrovi}, Neboj{a Jeremi}, Ne-nad Peri{i}, a magistri nauka ZdenkaStojanovi}, Predrag Aleksi} i Sne`anaZeba.

Za najboqu organizacionu jedinicuVMA progla{ena je Klinika za urgentnuinternu medicinu, a autor godine „Vojno-sanitetskog pregleda“ jeste Sne`ana \or-|evi}.

U 92. klasi [kole rezervnih ofici-ra najuspe{niji je bio dr Goran Ki{, a za-tim dr Milo{ Jovi}evi}. Trojica slu{a-laca dele tre}e mesto – dr stomatologijeNemawa Popovi}, dr Aleksandar Nikoli}i dr Aleksandar Tasi}.

Podeqene su i zahvalnice ustanova-ma sa kojima je VMA uspe{no sara|ivalau pro{loj godini – Medicinskom fakulte-tu u Kragujevcu, Javnom komunalnom predu-ze}u „Beograd-put“, Rudarskom basenu „Ko-lubara”, Novinskom centru „Odbrana“ iRedakciji TV emisije „Dozvolite“. Istopriznawe dobili su i pojedinci – Svetla-na Vukajlovi}, direktor republi~kog Zavo-da za zdravstveno osigurawe Srbije, iMiroslav Ili}, estradni umetnik.

U Narodnom pozori{tu u Beogradu odr`ana je sve~ana akademijapovodom Dana Vojnomedicinskeakademije – 2. marta i 164. godi{wice wenog postojawa i rada

CENTAR REGIONALNE SARADWE

Sve~anosti su prisustvovali ministar odbrane Dragan [u-tanovac, na~elnik General{taba VS general-potpukovnikZdravko Pono{, ministri u Vladi Srbije, predstavnici Mi-nistarstva odbrane i Vojske Srbije, tradicionalnih ver-skih zajednica, strani vojni izaslanici i ugledne li~nosti

iz nau~nog i kulturnog `ivota.^estitaju}i praznik, ministar odbrane Dragan [utanovac je

istakao da je Vojnomedicinska akademija prepoznatqiva u sistemuodbrane u na{oj zemqi, ali i u ~itavom svetu. „Gotovo sve strane

DOGA\AJI

15. mart 2008.

Na zavr{noj ve`biprikazani su postupcime|unarodnih snaga u slu~ajevima kada jenaru{ena bezbednostprostora koji onekontroli{u

20

NNa vojnom poligonu u Bubaw-potoku,nadomak Beograda, nedavno je odr`a-na zavr{na ve`ba polaznika kursa zaosposobqavawe komandnog kadra je-

dinica za u~e{}e u mirovnim operacija-ma. Kurs je organizovao Centar za mirov-ne operacije General{taba Vojske Srbije,kako bi se na{e stare{ine osposobile zakomandovawe u mirovnim operacijama podokriqem Ujediwenih nacija (UN). Zavr{nojve`bi prisustvovao je i na~elnik Centrapukovnik Jelesije Radivojevi}.

Kako je istakao direktor kursa, pot-pukovnik \or|e Simovi}, polaznici su po-sle dvonedeqne obuke ovladali procedu-rama za postupawe snaga UN u slu~ajevimanaru{avawa bezbednosti u zoni koju kon-troli{u.

Ve`ba je po~ela prikazom pretresacivila na kontrolnom punktu UN i reago-vawa u slu~aju prepoznavawa lica s poter-nice. Na ostalim radnim ta~kama demon-strirani su postupci u situacijama kada seod me|unarodnih mirovnih snaga o~ekujubrze i odlu~ne reakcije.

Odbijawe napada terorista na obje-kat u kome borave civili i na kolonu voj-nih vozila, eskortna vojno-policijska

K U R S Z A U ^ E [ ] E U M I R O V N I M O P E R A C IJ A M A

KONTROLNI PUNKTStalni kontrolni punkt, prava ka-

sarna u malom, postavqa se na ulazu iizlazu iz naseqenog mesta. Fortifika-cijski objekti na wemu obuhvataju bari-kade za skretawe vozila, mesto za ~eka-we vozila na pretres kada ima vi{e vo-zila u koloni i mesto za pretres vozila.

Tu su i {atori za smenu u priprav-nosti, mesto za odmor smene u priprav-nosti, prostor za pretres lica, {atorde`urnog punkta, ali i mesto za pretres`ena i osmatra~nica.

Vozilo na punktu mirovwaci najprekontroli{u spoqa, pa tek onda pregle-daju motorni deo. Specijalnim ogleda-lom proveravaju da li ispod vozila imaeksploziva. Budnost na punktu je tokomsvih 24 sata.

pratwa lokalnih zvani~nika, uklawawe ne-legalnog kontrolnog punkta lokalnih para-vojnih jedinica i razbijawe nasilnih de-monstracija u wegovoj blizini, bili su za-daci na kojima se proveravala osposobqe-nost polaznika kursa.

Prikazane su i situacije prepoznava-wa i zaustavqawa krijum~arske grupe i su-protstavqawe demonstrantima.

Stare{ine Vojske Srbije pokazali sutokom ve`be visoku osposobqenost zaeventualno u~e{}e u mirovnim operacija-ma pod okriqem UN.

Na kraju su im uru~ena uverewa ouspe{no zavr{enoj obuci.

A. ANTI]Snimio D. BANDA

POTPISAN PLAN VOJNE SARADWE SA SLOVA^KOMPlan bilateralne vojne saradwe Sr-

bije i Slova~ke za 2008. godinu potpisanje 28. februara, na sastanku na~elnikaUprave za me|unarodnu vojnu saradwu Mi-lorada Peri}a sa slova~kim izaslanikomodbrane pukovnikom Franti{ekom Miha-likom.

Plan obuhvata vi{e aktivnosti u Sr-biji i Slova~koj i omogu}ava nastavak iunapre|ewe bilateralne saradwe u obla-sti odbrane. Posebno su zna~ajne razmenestudenata vojnih akademija, kao najboqiinstrument za sticawe neposrednih konta-kata i trajnih veza pripadnika oru`anihsnaga dve zemqe.

Ministarstvo odbrane }e, tako|e,u~initi sve iz svoje nadle`nosti da podr`iobele`avawe 90. godi{wice pogibije 44~e{ka i slova~ka vojnika u Kragujevcu, kojeje predvi|eno za 21. jun ove godine.

Slova~ko vojno prisustvo u okviruKfora daje zna~ajan doprinos o~uvawu mi-ra i bezbednosti na Kosovu i Metohiji.

PROMOCIJAREZERVNIH POTPORU^NIKANajmla|i rezervni potporu~nici 122.

klase pe{adije, 107. klase artiqerije,106. klase in`iwerije, 94. klase tehni~ke

slu`be KoV i septembarse klase sanitet-ske slu`be, na sve~anosti u kasarni „Gene-ral Jovan Mi{kovi}“ na Bawici, 29. fe-bruara, dobili su prve oficirske ~inove.

Pukovnik dr Jo`e Siva~ek, dekan Voj-ne akademije, obra}aju}i se prisutnimapodsetio je na tradiciju {kolovawa rezer-vnih stare{ina u na{oj vojsci. On je novo-unapre|enim rezervnim potporu~nicima~estitao na trudu i uspehu koji su postigli,izra`avaju}i uverewe da su tokom {esto-mese~nog {kolovawa i sta`irawa steklidovoqno znawa da, ukoliko zatreba, stanurame uz rame sa profesionalnim ofici-rima.

Prvi u rangu je rezervni pe{adijskipotporu~nik Nikola Veli~kovi}, sa prose-kom 9,67, dok je najuspe{niji me|u slu{ao-cima sanitetske slu`be Goran Ki{, doktormedicine, sa prose~nom ocenom 8,68.

POD PLAVIM [LEMOM

21

VOJ NI IZDAVA^I NA NOVOSADSKOM SAJMU

P O K L O N I D E C I U ^ I T L U K U

A E R O D R O M I U D E ^ J O J M A [ T I

Na ovogodi{wem 14. me|unarodnom salonu kwiga, koji se odr-`ava u hali Master Novosadskog sajma od 13. do 18. marta, nastu-paju sve zna~ajnije izdava~ke, novinsko-izdava~ke ku}e i kwi`ariiz zemqe, te ve}i broj izdava~a iz inostranstva.

Novinski centar Odbrana predstavio je posetiocima maga-zin Odbrana i specijalno izdawe Arsenal. Na {tandu se, po popu-larnoj ceni, mogu na}i i suveniri sa obele`jima Srbije i VojskeSrbije i papirna galanterija.

Vojnoizdava~ki zavod izla`e tridesetak novih izdawa iz do-mena geopolitike, istorije, vojne publicistike i medicine, ali iovogodi{we reprezentativno izdawe, monografiju Srpska vojskaautora dr Bojana Dimitrijevi}a.

Sajamske manifestacije, Salon kwiga, Art ekspo i Salon na-me{taja, koje se odr`avaju pod zajedni~kim nazivom Izlog kreacijai ume}a, otvorili su kwi`evnica Vida Ogwenovi} i Bojan Pajti},predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine. B. M. P.

U okviru akcije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije „Na-crtaj crte` – leti helikopterom”, 29. februara su u zabavi{nojgrupi, u selu ^itluk kod Kru{evca, uru~eni pokloni deci koja su uakciji osvojila specijalnu nagradu za najoriginalniji grupni rad.

Poklone su deci uru~ila dva pilota Vojske Srbije, a zahval-nica Ministarstva odbrane za posebni doprinos akciji dodeqenaje direktorki Pred{kolske ustanove „Nata Veqkovi}”. Dogovorenoje da se za decu zabavi{ne grupe „^itluk” uskoro organizuje i po-seta vojnom aerodromu La|evci.

Tom posetom zavr{ena je posledwa aktivnost u okviru akcije„Nacrtaj crte` – leti helikopterom”, koja je zapo~eta u septembrupro{le godine i kojoj se odazvalo vi{e od 3.000 dece iz cele Sr-bije.

U Muzeju vazduhoplovstva na beogradskom aerodromu „NikolaTesla”, 10. marta otvorena je izlo`ba radova sa likovnog konkur-sa „Mladi umetnici 2007”, koji je organizovao Vazduhoplovni sa-vez Srbije.

U radovima predstavqenim na izlo`bi, koja }e trajati do 10.aprila, |aci su, na ma{tovit na~in, prikazali svoj do`ivqaj va-zduhoplovne luke.

Radovi prispeli na konkurs ocewivani su u tri kategorije,prema uzrastu autora, pa su tako za najuspelija dela u kategorijimali{ana ro|enih od 1997. do 2000. godine progla{eni crte`iNorberta Kozle iz {kole „10. oktobar” iz Subotice, Nikole Stoj-menovi}a iz {kole „Sveti Sava” iz Pan~eva i Andrije Galowe iz{kole „Pavle Savi}” iz Beograda.

Me|u crte`ima dece ro|ene izme|u 1993. i 1996. godine naj-boqi su bili radovi Danice An|elkovi} iz {kole „Kraq Aleksan-dar Prvi” sa Novog Beograda, Ivane Stevanovi} iz {kole „Mom-~ilo @ivojinovi}” iz Mladenovca i Ivane Medi} iz {kole „JovanJovanovi} Zmaj” iz Subotice.

U kategoriji mladih umetnika od 1989. do 1992. godi{ta na-gra|eni su Katarina Momirovi} iz {kole „Mom~ilo @ivojinovi}”iz Mladenovca, Tijana Milenkovi} iz {kole „Vuk Karaxi}” iz Kra-gujevca i Marko Gavrilovi} iz mladenova~ke {kole „Mom~ilo@ivojinovi}”.

Pristigle crte`e pregledao je ̀ iri, kojim je predsedavao sli-kar kapetan Nikola \uri~ko. Svoj sud dali su i akademski slikarimr Inga Mihailovi} i Milo{ Pavlovi}.

@iri je dodelio i specijalne nagrade diplome {kolama kojesu bile najaktivnije u slawu crte`a na konkurs – „Vuk Karaxi}” izSo~anice na Kosovu, „Pavle Ili}” iz Prahova i „\uro Salaj” izSubotice. Svim nagra|enima diplome je uru~io predsednik Vazdu-hoplovnog saveza Srbije Labud Bulatovi}. A. A.

Prvenstvo Srbije u veslawu na ergometrima

POBEDNIKVOJNA AKADEMIJAU Vojnoj gimnaziji u Beogradu, 2. marta, odr`ano je 15. prven-

stvo Srbije u veslawu na ergometrima. U~estvovala su 234 takmi~a-ra iz 12 klubova i 22 studenta Beogradskog univerziteta, ukqu~uju}ii studente Vojne akademije. Rezultati su poslati Svetskom vesla~komudru`ewu, {to }e svakom takmi~aru omogu}iti da na Internetu pro-na|e koje mesto u svetu zauzima u toj sportskoj disciplini.

Najve}i uspeh na takmi~ewu ostvarila je Vojna akademija, ko-ja je u ekipnoj konkurenciji osvojila prvo mesto. Weni pripadnicizauzeli su sva tri prva mesta u konkurenciji studenata i studentki-wa. Darko Mitrovi} je prvi, Milo{ Risti} drugi, a Milo{ Simi}tre}i u toj kategoriji. Nevena Jovanovi}, Tatjana Mirkovi} i Ma-rija Markovi} osvojile su prvo, drugo i tre}e mesto u konkurenci-ji studentkiwa.

U kategoriji seniora prvo mesto zauzeo je ^edomir Nikito-vi}, ~lan vesla~kog kluba Danubius, u kategoriji lakih seniora po-bedio je Goran Nedeqkovi} (Smederevo), a u kategoriji seniorkizlato je osvojila Iva Obradovi}. Prvi me|u juniorima bio je Ig-or Lu~i} (Partizan), zlatna juniorka je Jelena Zelenovi} (Danubi-us) , a Laura Pionteh (Pali}) prva me|u lakim seniorkama. Prvamesta zauzeli su i kadet Aleksandar Filipovi} (Smederevo), ka-detkiwa Jovana Arsi} (Zreneks), pionior Uro{ Stanojevi} (Sme-derevo), pionirka Jelena Momirov (Begej) i veteran Sa{a Ili}(Smederevo).

Uspeh koji su studenti Vojne akademije postigli potvr|uje koli-ko vredno rade i pripremaju se za takmi~ewa, kao {to je ono na je-drili~arskoj regati u Livornu. Poziv je ve} stigao i akademci senadaju da }e im u maju biti omogu}eno da u~estvuju na takmi~ewu ko-je }e okupiti kadete brojnih mornari~kih akademija iz celog sveta.

Vojna akademija neguje veslawe na ergometrima du`e od ~eti-ri godine, od kada je opremqena savremenim ma{inama. Veslaweje jedan od najpo`eqnijih sportova za pripadnike oru`anih snaga,jer razvija snagu, brzinu, izdr`qivost i druge po`eqne osobinekoje ~ine osnov fizi~ke spremnosti savremenog profesionalnogvojnika.

S. \OKI]Snimio G. STANKOVI]

U budu}nosti,

sa razvojem novih

tehnologija i sistema,

informacioni

potencijal javnog

i privatnog sektora,

ali i teroristi~kih

organizacija i

ekstremnih pojedinaca,

stalno }e se uve}avati.

Informacioni rat vodi

se bez prekida,

{to informacionu

bezbednost ~ini

nerazdvojnim delom

nacionalne bezbednosti.

I N F O R M A C I O N A B E Z B E D N O S T S A V R E M E N O G D R U [ T V A

Masovna informatizacija gotovo svih poslovnih funkcija savremenogdru{tva ogleda se u naj{iroj primeni ra~unara, Interneta, i sve ve-}eg broja ure|aja u ~ijem se funkcionisawu koriste savremene in-formacione i komunikacione tehnologije. Prema izlagawu predsed-nika Dru{tva za informatiku Srbije Nikole Markovi}a, na nedav-

nom okruglom stolu posve}enom informacionoj bezbednosti, odr`anomu Akademiji za diplomatiju i bezbednost, brojni su podaci koji ukazujuna to da je i Srbija na putu ubrzane informatizacije. Krajem 2007. go-dine u svetu se koristilo oko milijardu i po ra~unara, a gotovo 1,2 mi-lijarde qudi koristilo je Internet. U Srbiji 26,5 posto doma}instavaima ra~unar, a 18,5 ima i Internet. Ra~unare koristi 33,6 posto gra-|ana Srbije, a mobilni telefon 71,2 posto. U 97,3 posto preduze}a savi{e od deset zaposlenih koriste se ra~unari, a Internet u 90,2 po-sto. Gotovo 30 posto platnog prometa u na{oj zemqi obavqa se elek-tronski.

Ulazak u informaciono dru{tvo pra}en je brojnim prednostima.Ogroman je porast dostupnih informacija, zbog ~ega poslovawe postajeefikasnije i ekonomi~nije. Unapre|eni su kvalitet i brzina upravqawa iodlu~ivawa, razvila su se nova radna mesta i proizvodi, dok se dr`avnegranice virtuelno preska~u kao od {ale.

– Izgradwa informacionog dru{tva jeste te`wa svih razvijenih ze-maqa sveta, a izuzetni rezultati posti`u se i u Rusiji, Kini, Indiji. Mno-ge su dr`ave za kratko vreme, zahvaquju}i tome, promenile privrednustrukturu i obezbedile nova radna mesta. Korist uveliko nadma{uje ne`e-qene efekte, ali se i oni moraju razmotriti. Neke od tih nuspojava vezanesu za informacionu bezbednost. Naime, sa razvojem informatizacije ra-stu i opasnosti po sigurnost informacija i informacionih sistem – ista-kao je na okruglom stolu Markovi}, koji je informacionu bezbednost odre-dio kao proces stalnog odr`avawa sigurnosti informacionih sistema.

VOJNICIVIRTUELNOG SVETA

Sni

mio

N. P

AN^I

]

OD

BR

AN

A

Informacionu bezbednost naro~ito ugro`avaju zakazi-vawa opreme, softvera i energetskog napajawa, virusi, elek-tronsko prislu{kivawe, odbijawe usluge, prikriveni ulaz,sajber {pijuna`a, kompjuterske kra|e i prevare, naru{avaweprivatnosti, ucewivawe. Primer iz SAD, gde je samo 2006.godine {teta od svih oblika informacionog ugro`avawa iz-nosila dvesta milijardi dolara, dovoqno govori kolika {te-ta mo`e da nastane.

RIZICIMagistar Du{an Vasi} rizike vidi u mogu}nosti gu-

bqewa privatnosti, stvarawu novih oblika kriminala,uz veliko pitawe da li }e uop{te biti otkriveno da sukrivi~na dela po~iwena. Razvoj informacione tehnolo-gije sa sobom nosi i mogu}nost ugro`avawa bezbednostidr`ave, zbog ~ega je neophodno na odgovaraju}i na~inpravno urediti tu oblast, ali i pro{iriti bezbednosnukulturu, posebno dr`avnih ~inovnika, pripadnika MUP-ai Vojske. Obave{tajne strukture treba pa`qivo da kori-ste ra~unar, kako podatke koji bi trebalo da ostanu taj-ni, ne bi u~inili javnim .Dr Todor Petkovi} skrenuo jepa`wu na vezu poslovne {pijuna`e i globalne ekonomije,nagla{avaju}i da je informacija-kqu~ni element ravankapitalu. Taj kapital treba ~uvati, jer je virtuelni svetprepun „vojnika zombija”, kako ih je nazvao Vojislav Ro-di}, spremnih da na poziv krenu u napad, izbri{u, pro-mene ili ukradu podatke iz ra~unara.

Te slabosti informacione tehnologije otvaraju nizeti~kih, krivi~nopravnih i drugih pitawa, s kojima }e sei Srbija sve ~e{}e suo~avati. Primera radi, osetqivipodaci o li~nosti mora}e da se za{tite preciznim odre-|ivawem onoga ko mo`e da ih prikupqa, koji podaci moguda se tra`e, kako se ~uvaju i kome mogu da budu dostupni.Razvoj informacione bezbednosti u Srbiji kre}e se u in-stitucionalnom okviru koji ~ine zakoni, strategija raz-voja informacionog dru{tva, odgovaraju}e delovaweMUP-a i Ministarstva za telekomunikacije i informa-ti~ko dru{tvo, a podrazumeva i organizovawe pravosud-nih organa za gowewe visokotehnolo{kog kriminala, ~ulose na skupu.

INFORMATI^KO RATOVAWEVrhunska tehnolo{ka dostignu}a imaju izvanredan

zna~aj i u savremenim oru`anim sukobima.Kako su se in-formacioni sistemi razvili u zna~ajan ~inilac funkcio-nisawa savremenih dr`ava, delovawe protiv wih, bilomanipulacijom informacijama ili neutralisawem mre`ekomunikacija, predstavqa vid sukoba. Neki autori pore~ima dr Bo{ka Radi}a taj vid sukoba nazivaju informa-ti~ko ratovawe, novo po metodama, ali staro po koncep-tu. Informati~ko ratovawe je deo informacionog rato-vawa koje se sastoji od aktivnosti koje se preduzimaju dabi se postigla informativna prednost u okviru nacional-ne vojne strategije. Te aktivnosti se sastoje iz delovawana informacije i informacione sisteme protivnika, uzunapre|ivawe i za{titu sopstvenih informati~kih siste-ma i informacija. U sadr`aju sintagme informati~ko ra-tovawe mogli bi se razlikovati: rat za informaciju, ratprotiv informacije i rat pomo}u informacije.

Prednosti informati~kog ratovawa su brojne: onozahteva malo po~etnih ulagawa, ima jasno odre|ene ciqe-ve, uz relativno lako ostvarive medijske efekte i siguranefekat zamajca. Izaziva~i tog rata i wegovi u~esnici te-{ko mogu da se otkriju, {to im obezbe|uje inicijativu uizboru vremena, mesta i na~ina dejstva. U onom segmentu u

kome nastoji da protivniku obezbedi prijem neodgovaraju-}ih informacija (informacija na osnovu kojih komandova-we ne mo`e da donese pravovremenu i vaqanu odluku) iprekine protok informacija, informati~ko ratovawe ob-uhvata i elemente propagande.

U budu}nosti, sa razvojem novih tehnologija i siste-ma, informacioni potencijal ne samo javnog sektora ve}i teroristi~kih organizacija i ekstremnih pojedinacastalno }e se uve}avati. Informacioni rat, uostalom, ka-ko je to rekao na okruglom stolu dr Bo{ko Rodi}, vodi seneprekidno, 24 sata. I zato je informaciona bezbednostnerazdvojivi deo nacionalne bezbednosti.

Sne`ana \OKI]

23

OKRUGLI STO Dru{tvo za informatiku Srbije, Agencija za bezbedno-

sni konsalting i in`ewering (ZIPA) i Akademija za diploma-tiju i bezbednost, organizovale su krajem februara okruglisto na kome se raspravqalo o „Informacionoj bezbednostisavremenog dru{tva”.

Na tom skupu, odr`anom u Akademiji za diplomatiju ibezbednost, sagledavali su se stawe i mere potrebne za iz-gradwu informacione bezbednosti u privredi, javnom i pri-vatnom sektoru. U~e{}e stru~waka iz razli~itih oblasti, kao{to su dr Andreja Savi}, Nikola Markovi}, Vojislav Rodi},dr Bo{ko Rodi}, Aleksandar Trifoni, dr Todor Petkovi}, drSvetozar Radi{i}, mr Branislav Lu~i} i mr Du{an Vasi},omogu}ilo je da se tema sagleda sa vi{e, ~ak i neo~ekivanihaspekata.

Pokrenuta su i brojna pitawa na koje bi Srbija, kao ze-mqa pred kojom je nezaobilazni informacioni napredak, mo-rala da pru`i odgovore i nastavi da razvija informacionubezbednost.

UGRO@AVAWE BEZBEDNOSTIInformaciona piraterija prva je na listi na~ina na ko-

ji se ugro`ava informaciona bezbednost u nas, a slede zlou-potreba platnih kartica i napadi na korporativne mre`e.Unapre|ivawem rada i propisa koji prate tu oblast, kao ipreduzimawem organizacionih i tehni~kih mera (antivirusprogrami, kriptografisawe, za{titni zid...) opasnosti se mo-gu svesti do razumnog nivoa, istakao je Nikola Markovi}.

Radi pove}awa informativne bezbednosti treba razvitii dodatne propise, stru~no oja~ati organe pravosu|a i MUP-a, pove}ati bezbednosnu kulturu dru{tva, usvojiti kodeks in-formatike i strategiju informacione bezbednosti i primeni-ti standarde za bezbednosti informacija ISO 19790, ISO27000, ~ulo se tokom rasprave na Akademiji za diplomatiju ibezbednost.

SEDAM GREHOVAKrivi~ni zakonik Republike Srbije prepoznaje sedam de-

la protiv bezbednosti podataka u ra~unaru: o{te}ewe ra~u-narskih podataka i programa; ra~unarska sabota`a; pravqe-we i uno{ewe ra~unarskih virusa; ra~unarske prevare; neo-vla{}eni pristup za{ti}enom ra~unaru, ra~unarskoj mre`i ielektronskoj obradi podataka; spre~avawe i ograni~avawepristupa javnoj ra~unarskoj mre`i i, na kraju, neovla{}enokori{}ewe ra~unara ili mre`e.

15. mart 2008.24

Vojne obrazovne institucije, koje {kolujukadar samo za potrebesistema odbrane, nalazese u Sloveniji, Slova~koj,Hrvatskoj, Srbiji i Austriji. U Poqskoj,^e{koj Republici,Ma|arskoj i Rumuniji u sistemu vojnogobrazovawa osnovani suuniverziteti koji ispuwavaju zahteve ministarstva odbrane i vojske za {kolovawekadra, a u wima se mogu{kolovati i civili.

Sastanku Centralnoevropskog foruma vojnog obrazovawa, radnog tela koje de-luje u okviru Konferencije komandanata, koji je nedavno odr`an na Univerzi-tetu odbrane u Brnu, prisustvovali su komandanti vojnoobrazovnih instituci-ja balti~kih zemaqa – Poqske, ^e{ke, Slova~ke, Austrije, Ma|arske, Slove-nije, Hrvatske, Rumunije i Srbije. Delegaciju Ministarstva odbrane na{e ze-

mqe predstavqali su pomo}nik ministra za qudske resurse dr Bojan Dimitrijevi},dekan Vojne akademije pukovnik dr Jo`e Siva~ek i prodekan pukovnik dr Mladen Vu-runa.

VOJNO[KOLSKE INSTITUCIJETokom prvog dana skupa u~esnicima su prezentovane vojne obrazovne institu-

cije Centralnoevropskog regiona, wihovi kapaciteti i mogu}nosti, oblici obra-zovawa i usavr{avawa, ali i stepen akreditacije.

U okviru regiona izdvaja se nekoliko razli~itih formi {kola, koje se mogusvrstati u dve grupe – vojne obrazovne i vojno-civilne obrazovne institucije. Voj-no-civilne obrazovne institucije {koluju i civile na be~elor i master studijama,poput ostalih fakulteta ili univerziteta.

Vojne obrazovne institucije, koje {koluju kadar samo za potrebe sistema od-brane, nalaze se u Sloveniji, Slova~koj, Hrvatskoj, Srbiji i Austriji. U Poqskoj,^e{koj Republici, Ma|arskoj i Rumuniji, u sistemu vojnog obrazovawa osnovani suuniverziteti koji ispuwavaju zahteve ministarstva odbrane i vojske za {kolova-wem kadra ali se u wima mogu {kolovati i civili.

Na~in rada univerziteta odbrane zasniva se na zakonima o visokom obrazo-vawu, koji va`e za sve sli~ne institucije u zemqi, ali su ispo{tovane i sve speci-fi~nosti jedne kadrovske vojne {kole. Potrebe vojske zadovoqavaju se osposobqa-vawem oficira za du`nosti, nastavom i obukom iz neakreditovanih sadr`aja, te

SARADWA

N A D V O S T R U K O MK O L O S E K U

V O J N O O B R A Z O V A W E U C E N T R A L N O J E V R O P I

25

no-humanisti~ko, tehni~ko-tehnolo{ko i medicina. Univerzitet jeodgovoran za obrazovawe oficira od kadeta do generala, od be-~elora do doktora nauka. Posle sticawa diplome be~elora kadetise upu}uju u centar za obuku u Vi{kovu, gde se pripremaju za po~et-nu du`nost. Po{to provedu odre|en broj godina u slu`bi {kolova-we mogu nastaviti na master studijama, a zatim i na kursevimausavr{avawa.

Nacionalni univerzitet odbrane „Zriwi Miklo{“ RepublikeMa|arske organizuje be~elor studije u trajawu od tri i po godineili 210 ECTS kredita za oblast vojnih studija. Master studije tra-ju jednu i po godinu ili 90 ECTS kredita. Za civilne studente naUniverzitetu „Zriwi Miklo{“ studije traju tri plus dve godine,odnosno 180 plus 120 ECTS kredita. U teku}oj {kolskoj godini nauniverzitetu je zapo~elo {kolovawe 318 kadeta, 62 studenta Mi-nistarstva pravde i 376 civilnih studenata. Svi civilni studentisamostalno finansiraju {kolovawe.

REGIONALNA SARADWAUnutar sredwoevropskog regiona isti je nivo obrazovawa

mladih oficira, potporu~nika – be~elor. Svi kadeti {koluju se postudijskim programima koji su uskla|eni sa Bolowskom deklaraci-jom, zakonima o visokom obrazovawu i nacionalnim standardimakoji prate proces akreditacije. Op{teprihva}eni model {kolova-

wa u vojnoobrazovnim institu-cijama regiona, sem u na{oj ze-mqi, jeste tri plus dva plustri, ili tri godine za be~elor,dve za master i tri za doktor-ske studije.

U Republici Ma|arskojintegrisan je sistem vojnogobrazovawa u kolektivni si-stem bezbednosti. Na wihovomuniverzitetu odbrane {kolujuse, pored kadeta za potrebeMinistarstva odbrane i oru-`anih snaga, studenti za potre-be Ministarstva pravde, Gra-ni~ne slu`be, Agencije za ele-mentarne nepogode, Nacional-nih slu`bi bezbednosti, Vatro-gasne slu`be, Civilne odbra-ne i organa lokalne vlasti.^e{ki univerzitet odbrane jejedina vojnoobrazovna institu-

cija regiona koja je akreditovana u tri obrazovna poqa, ~ime semogu pohvaliti samo najja~i evropski univerziteti.

Drugog dana u~esnici sastanka razgovarali su o dostignu}imau implementaciji Bolowske deklaracije i mogu}nostima saradwezemaqa regiona. Okvir za saradwu predstavqa primena zakona ovisokom obrazovawu i zakona o univerzitetima, koji va`e za svesli~ne institucije u dr`avi, te potpuno usvajawe Poveqe Bolow-ske deklaracije i primena evropskog sistema transfera kredita.Vojnoobrazovne institucije sredwoevropskog regiona napravilesu zna~ajan iskorak u reformi visokog obrazovawa, ali su projek-tovani ciqevi i dostignut stepen reforme razli~iti, {to saradwusu`ava na mawi broj zemaqa i akademija koje su me|usobno sli~-ne. Kao podsticaj, koji bi pomogao da se pomenute razlike prevazi-|u, ponu|en je model saradwe izvan Erasmus-a – uspostavqawe po-sebnog okvira koji bi ispo{tovao specifi~nosti regiona i odre-|enih vojnoobrazovnih institucija.

Sastanak u ^e{koj Republici pokazao je put kojim treba daide i reorganizacija vojnog obrazovawa u Republici Srbiji. To jemodel akreditacije, koja po~iva na na{em Zakonu o visokom obra-zovawu. Na taj na~in, Vojna akademija Republike Srbije, institu-cija koja je i u Sredwoj Evropi veoma uva`avana, mo`e postatiravnopravan i konkurentan partner ostalim zemqama regiona isa wima sara|ivati u oblasti vojnog obrazovawa.

Dr Mladen VURUNA

razli~itim oblicima usavr{avawa stare{ina tokom profesio-nalne karijere. Obrazovawe oficira za profesiju po~iva naakreditovanim studijskim programima koji treba da obezbede uspe-{no izvr{avawe zadataka koji su definisani misijama vojske, alii da omogu}e nastavak karijere u civilnom sektoru.

U sredwoevropskom prostoru vojne {kole nalaze se mahom usastavu general{taba ili su organizacione celine ministarstvaodbrane. Ukoliko su u sastavu ministarstva, general{tab je odgo-voran za sadr`aje vojnog obrazovawa i obuke, odnosno za stru~nupripremu oficira za osnovne du`nosti. U odnosu na ostale zemqeCentralne Evrope, vojnoobrazovni sistemi Slovenije i Hrvatskesu deo general{taba oru`anih snaga. U drugim dr`avama, vojneakademije i univerziteti pripadaju ministarstvima odbrane. Va-`no je napomenuti da se u Hrvatskoj i Sloveniji kadeti, kao naj-brojnija populacija studenata u sistemu vojnog obrazovawa, {ko-luju na civilnim fakultetima, gde sti~u be~elor diplome. Vojne{kole Slovenije i Hrvatske svedene su na centre za obuku kadeta iinstitucije odgovorne za stru~na usavr{avawa oficira. U osta-lim zemqama centralnoevropskog regiona, obrazovawe kadeta je-ste u nadle`nosti vojnoobrazovnih institucija.

U svim zemqama Centralne Evrope vojno obrazovawe po~ivana zakonima o visokom obrazovawu i zakonima o univerzitetu, ko-ji preciziraju uspostavqawe, organizovawe i sprovo|ewe delat-nosti. Pomenuti zakoni su istiza sve sli~ne obrazovne insti-tucije u zemqi. Prevazi|en jemodel posebnog zakona kojim sereguli{e vojno obrazovawe.

AKREDITOVANE STUDIJE

Razli~iti su na~ini na ko-ji se organizuje vojnoobrazovnadelatnost u dr`avama Central-ne Evrope. U Sloveniji i Hrvat-skoj, na primer, kadeti se {ko-luju na civilnim fakultetima,dok se u okviru sistema vojnogobrazovawa nalazi [kola zaoficirske kandidate (Sloveni-ja) i ^asni~ka {kola (Hrvatska).U wima se pripremaju kadeti, sadiplomom be~elora, za oficir-ski poziv. Daqe {kolovaweoficira u Sloveniji izvodi se u Komandno{tabnoj {koli, u kojojoficiri sti~u i diplomu mastera sa nekog od slovena~kih univer-ziteta. U Hrvatskoj su za {kolovawe profesionalnih oficira od-govorne Komandno{tabna {kola i Ratni kolex.

U Akademiji oru`anih snaga Republike Slova~ke „General Mi-lan Rastislav [tefanik“ obrazuje se kadar samo do nivoa be~e-lora. Posle toga pripremaju se kadeti za du`nost u Nacionalnojakademiji odbrane „Mar{al Andrej Hadik“, gde se realizuju i osta-li kursevi stru~nog usavr{avawa. Od slede}e {kolske godine Na-cionalna akademija odbrane pre}i }e u sastav Akademije oru`a-nih snaga.

U vojnoobrazovnim sistemima Rumunije i Poqske postoje voj-ne akademije vidova i tehni~ke vojne akademije u kojima {kolova-we kadeta traje tri do ~etiri godine. Poslediplomske studije i po-slediplomska stru~na usavr{avawa realizuju se u nacionalnimuniverzitetima odbrane, koji postoje u obe zemqe. Interesantnoje da takvi univerziteti nude i be~elor studije, {to je uslov da seinstitucija akredituje kao univerzitet. Polaznici be~elor studijau Rumuniji su diplomanti biv{e Oficirske {kole, dok su na be~e-lor studijama u Poqskoj upisani studenti civili i studenti koji se{koluju za potrebe dr`avne administracije i organa vlasti.

Univerzitet odbrane u ^e{koj je jedina vojna visokoobrazov-na institucija centralnoevropskog regiona koja je akreditovalastudijske programe sva tri nivoa u tri obrazovna poqa – dru{tve-

U~esnici Centralno evropskog forumao vojnom obrazovawu

Jednog majskog praskozorja, pre nekoliko godina, kolona odoko 150 mladi}a gazila je Humskom ulicom iz pravca Buleva-ra mira. „Nazdravite drugovi...”, orila se pesma maturana-ta Vojne gimnazije usnulim beogradskim kvartom. – Hej, momci, probudi}ete tako celu ulicu! – doviknuo je na-~elnik klase grupi u~enika. – Ako ve} pevate, probudite bar

pola grada!I zapevali su slo`no i glasno drugovi, cimeri, kumovi, bu-

du}i oficiri. Stanari, koji su toga jutra prenuti iz sna nervozno gun|a-

li, odavno su zaboravili svoj bes. Ali niko od tih momaka ne-}e zaboraviti ve~e svoje mature, niti zoru i povratak u inter-nat. Oni su danas oficiri Vojske Srbije, neki slu`buju u Cr-noj Gori, a ima ih i u Republici Srpskoj. Sve wih vezuje istiduh – oni su „gimnazijalci”.

IZME\U CIVILA I OFICIRAVojna gimnazija nije obi~na {kola, niti su oni koji su je pre

skoro 40 godina osnovali nameravali takvom da je na~ine. For-malni razlozi za wen nastanak uglavnom su vezani za jednu ideju –da se obezbedi stabilan izvor kvalitetnog kadra za popunu Vojneakademije. Razlo`nost takvog pristupa dokazuje se decenijama rang-listom najboqih potporu~nika. Neretko, „klasi}i” iz Vojne gimna-zije ispred sve~anog stroja Akademije uzmu sve tri oficirske sabqe– znamewa najuspe{nijih diplomaca.

[KOLSTVO

Tu se obrazuje, vaspitava istasava najmla|a snagaodbrambenog sistema dr`ave.Od ~etrnaeste do osamnaestegodine mladi}i iz svih krajevazemqe u Gimnaziji u~e o nauci,kulturi duha i tela,patriotizmu i drugarskojodanosti. Svako od wih poslemale mature gleda osam dodeset godina unapred – u danpromocije u ~in oficira. Za toje potrebno vi{e od obi~ne`eqe, ambicije ili motivacije– potrebno je odricawe.

26

VOJNA GIMNAZIJA

[KOLA KOJA NEMA CENU

15. mart 2008.

Pukovnik mr Milan Stevi}, na~elnik Vojne gimnazije, ob-ja{wava da se status {kole i danas preispituje. Prema wego-vim re~ima, sistem odbrane nagove{tava dva pravca kojima bise mogla razvijati Gimnazija. Prvi podrazumeva da se {kolaugradi u obrazovni sistem Republike Srbije, odnosno da Mi-nistarstvo prosvete nad wom preuzme nadle`nost, pod uslovomda se za potrebe Vojne akademije tu obrazuje izvestan broj u~e-nika. Drugi, i kako sam priznaje, put kome nagiwe rukovodstvoGimnazije, podrazumeva weno otvarawe prema civilstvu, {tozna~i da bi se tu {kolovali i u~enici iz gra|anstva pod jedna-kim uslovima kao i u bilo kojoj sli~noj obrazovnoj ustanovi.Pukovnik Stevi} dodaje da bi se na taj na~in mogao ostvariva-ti i prihod na osnovu usluga koje pru`a internat, projektovanza znatno ve}i broj u~enika. Vojna gimnazija bi, u tom slu~aju,zadr`ala dosada{we karakteristike, odnosno ostala pod nad-le`no{}u Ministarstva odbrane, dok bi se i ostaloj deci, ko-ja ne nameravaju da se {koluju za oficirski poziv, omogu}iloda koriste wene, dokazano kvalitetne resurse.

– Vojna gimnazija je nastavni plan i program u potpunostiuskladila sa sistemom sredwo{kolskog obrazovawa u Srbiji.Mi smo, u punom smislu te re~i, gimnazija op{teg smera – ob-ja{wava pukovnik Stevi} i dodaje da {kola ispuwava sve uslo-ve da se uvrsti u registar Ministarstva prosvete, {to trenut-no nije slu~aj. Ta ~iwenica, ipak, generacijama unazad nije bi-la smetwa da maturanti Vojne gimnazije upisuju i civilne fa-kultete.

Na kvalifikacionom ispitu za prijem u Vojnu akademijuu~enici Vojne gimnazije, kako ka`e pukovnik Stevi}, zauzmu pr-

vih sedamdesetakmesta, a veoma seretko de{ava da ne-ko od wih ne zadovo-qi prag znawa. I us-peh na studijama uskladu je sa ulaznimrezultatima, prime-}uje on.

Da Gimnazijazaista poseduje kva-litet svedo~i i po-datak da nekolikowenih maturanatadanas vi{e negouspe{no poha|astrane vojne akade-mije. Rame uz ramesa pitomcima najsa-vremenijih vojskisveta na{i „gimna-zijalci” brane ugledSrbije.

Pukovnik Ste-vi} navodi primerda je osam u~enikaGimnazije polo`iloi standardizovanime|unarodni testengleskoj jezika, kojije pokazao da su ustawu da bez ikakvihproblema prate na-stavu u inostran-stvu.

– Dvojica moma-ka su test uradilaizuzetno dobro.Stranci koji su ihtestirali bili su

27

^EKAJU]I 36. KLASUVojna gimnazija trenutno {koluje

363 u~enika, a o~ekuje se da najstariju32. klasu, koja }e u oktobru nastaviti{kolovawe na Vojnoj akademiji, zamenistotiwak u~enika prve godine. Konkursza „[kolu za junake” otvoren je do 21.maja, nakon ~ega }e uslediti selekcija.

Od na~elnika Vojne gimnazijepukovnika mr Milana Stevi}a saznalismo da je za upis u prethodnu klasu zan-

imawe bilo srazmerno veliko – na jedno slobodne mestokonkurisalo je pet mladi}a. Prema wegovim re~ima, o~ekujese da ove godine taj broj bude i ve}i.

– Svaka osnovna {kola u Srbiji dobila je na{ propa-gandni materijal. Gostujemo, gotovo svakodnevno, u televiz-ijskim i radio emisijama, kako bismo Vojnu gimnaziju prib-li`ili deci koja nisu imala priliku da za wu ~uju – ka`epukovnik Stevi} i podvla~i da su analize pokazale da jekvalitet i uspeh odre|enih klasa u {koli direktno srazmer-an broju prijavqenih kandidata za upis.

Sni

mio

Nem

awa

PAN

^I]

Decenije postojawa Vojne gimnazije obele`ene su uspesima,ali ne bez te{ko}a i potresa. U vi{e navrata postojale su inicija-tive za ukidawe {kole, pravdane uglavnom visokim tro{kovima.Svaki je put, kao po pravilu, preovladavalo mi{qewe da je Gimna-zija ipak neophodna sistemu, jer iz we na Vojnu akademiji odlazinajve}i broj |aka.

odu{evqeni rezultatima – obja{wava Stevi} i dodaje da jesistem u~ewa engleskoj jezika u Vojnoj gimnaziji znatno uzna-predovao u skladu sa zahtevima sistema odbrane.

DECA S PETQOMU vremenu koje ne nudi jasne perspektive budu}nosti, u kojem

se `ivi od danas do sutra, te{ko je na}i mlade qude sposobne dagledaju deceniju ili ~ak nekoliko decenija unapred, usmere se ipriqe`no kr~e put ka ciqu. Me|u sredwo{kolcima, a kamoliosnovcima, danas je te{ko na}i dovoqno hrabrih i promi{qenihkoji su spremni da se odrede prema svom budu}em zanimawu. Vojnagimnazija upravo okupqa nekolicinu „druga~ijih” – decu s „petqom”.

Za momke koji se u ranoj mladosti odlu~e da provedu osam, de-vet godina u vojnoj {koli za-gledani u, za wih jo{ nejasnodalek, gotovo alegorijski ciq– promociju u ~in potporu~ni-ka, malo je re}i da su hrabri.Nijedna druga osobina temladi}e ne razlikuje od wiho-vih vr{waka, ali je ona kqu~-ni uslov za savladavawe pre-preka koje ih o~ekuju.

– Mogu slobodno re}ida iz na{e {kole izlazielita, {to ne zna~i da u wunu`no i uvek ulazi elita,kao {to je slu~aj sa nekim,nadaleko ~uvenim beograd-skim gimnazijama – ka`e psi-holog Valerije Vawa Qubi-~i}. Vawa, mo`da boqe negoiko, zna su{tinu rada Vojnegimnazije. Iza wega su dece-nije strpqivog rada sa u~e-nicima te {kole. Ve} vi{eod dvadeset godina ve}inau~enika prima se u Gimnazijusa wegovim potpisom. Svakogu~enika wegova psiholo{ko-pedago{ka slu`ba prati odprvog do posledweg dana{kolovawa.

– Mi na{e u~enike u~i-mo da pitaju za{to – tuma~ipsiholog Qubi~i} fenomennepristajawa momaka iz Gim-nazije na dril.

– Oni na Vojnu akademijuodlaze prilago|eni, nau~enida `ive u sistemu, a opet do-bro potkovani op{tim znawi-ma i kulturom – ka`e Qubi~i}.

Vojnu gimnaziju ne zavr-{avaju svi. Elitizam se brusisve ~etiri godine {kolovawa,tako da, u proseku, otpada okotrideset posto upisanih u~e-nika. To je jedna od retkih{kola u kojima se mo`e izgu-biti godina zbog fizi~ke kul-ture, ali i bilo kog drugogpredmeta. Ipak, ne zna~i dasu u~enici ostavqeni na mi-lost i nemilost strogim i zah-

tevnim kriterijumima profeso-ra. Postoji niz na~ina kojimase u~enicima sa slabijim uspe-hom pru`a {ansa da nadoknadezaostatak. Profesori im stojena raspolagawu i u vannastav-nom vremenu, a stare{ine, psi-holozi i pedagozi su tu da re{ei li~ne probleme koje adole-scencija neumitno nosi.

I za one talentovanije po-stoji prostor za usavr{avawe,napredovawe, ali i za hobi. UVojnoj gimnaziji funkcioni{eskoro trideset razli~itih sek-cija i fakultativnih aktivnosti– od rowewa, radio amateri-zma, do recitovawa i govorni-{tva. Nisu zanemarqivi ni re-zultati koje gimnazijalci posti-`u u nadmetawima sa vr{waci-ma iz drugih {kola.

Mnogi oficiri koji su se-deli u klupama {kole u u liciPetra ^ajkovskog do kraja kari-jere sebe nazivaju „gimnazijal-cima”. Ta re~ predstavqa svoje-vrsno obele`je, statusni sim-bol, koje se nosi ceo `ivot. Pe-riod u kome su ti qudi iz de~a~-kog doba pre{li u svet odraslihodigrao se upravo tu izme|u{kole i internata.

Veze stvorene u Vojnoj gim-naziji su neraskidive. Mnogi odnajodgovornijih stare{ina voj-ske ~etiri godine su zajedno jeli,spavali, ~itali Jesewina i ve-`bali trigonometriju, zajednoodlazili u grad, zajedno se zaqu-bqivali, a ponekad i `ustro,mladala~ki pesnicama branilijedan drugog i ~ast „Vogija”, kakose {kola popularno zove. Oni sutu nau~ili da `ive jedan uz dru-gog i jedan za drugog. Na Vojnojakademiji su stekli zvawe potpo-ru~nika, ali kako }e vam to mno-gi re}i, u Vojnoj gimnaziji posta-li su – gospoda.

Aleksandar PETROVI]

[KOLSTVO

15. mart 2008.28

SKROMNOST I DRUGARSTVODvojica mladi}a, u~enika 33. klase Vo-

jne gimnazije Dimitrije Be}arevi} i Du{anRudovi}, na prvi pogled ni po ~emu se ne ra-zlikuju od svojih vr{waka. Ipak, u razgov-oru sa wima prime}uje se zrelost ismirenost, nesvojstvena wihovom uzrastu.Oni su odli~ni u~enici, sportisti, dobrisinovi, uostalom kao i ve}ina wihovih dru-gova iz {kole.

Dimitrije je Vojvo|anin, iz sela Lu-ki}eva kod Zrewanina. Ocene ka`u da je na-jboqi u klasi. Ali, on svoje uspehe uzima saprili~nom rezervom. Ka`e da ima i bitni-jih stvari. Ekipa na{eg magazina imala jepriliku da se uveri da je u gimnasti~koj salidobar barem onoliko koliko i u kabinetuhemije, koja mu je, ka`e, omiqeni predmet.

Du{an je primorac, iz Ulciwa. Raspaddr`avne zajednice zatekao ga je u Vojnoj gim-naziji. Nastavio je {kolovawe kao i

nekolicina wegovih zemqaka. Ka`e da je odnos drugova istikao i ranije. Dru`ewe, izlasci, devojke, u~ewe, sport – svese sti`e. Disciplina je, prema wegovom mi{qewu, veomastroga. Ipak, priznaje da kao odli~an u~enik ima potpunu slo-bodu u raspolagawu vremenom posle nastave.

STARE[INA I PRIJATEQKlasa kapetana Igora Mihajlovi}a

vi{e je puta progla{avana za najboqu u Vo-jnoj gimnaziji. Iza rezultata stoji temeqanrad i dobra komunikacija sa roditeqimau~enika. Ipak, prema wegovim re~ima kqu~uspeha je u prijateqskom odnosu ipoverewu.

– Te{ko je opisati odgovornost kojuima na~elnik klase. U~enici u vamagledaju i stare{inu i prijateqa i vaspi-ta~a. Po~iwu da se identifikuju sa va-

ma. Zato morate da svakim svojim postupkom, svakom re~eni-com i savetom odajete utisak primernog oficira – ka`ekapetan Mihajlovi}.

Radno vreme na~elnika klase i wegovog zamenika, koji sujedina dvojica oficira u klasi, ne prestaje niti se zavr{ava uformalnim okvirima. Oni su na poslu onoliko koliko jepotrebno da svakom u~eniku posvete dovoqno pa`we i pomognumu da savlada izazove i nastavne i one koje sa sobom nosi os-etqivi period adolescencije.

S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL15

DRAGUNOVKANA SRPSKI NA^IN

P O L U A U T O M A T S K A

S N A J P E R S K A P U [ K A

7 , 6 2 M M M - 9 1

P E [ A D I J S K O B O R B E N O V O Z I L O

B A D G E R 8 H 8 M C V

JAZAVAC IZ JU@NE AFRIKE

A M E R I ^ K I

O B A L S K I R A T N I B R O D

L C S – L I T T O R A L C O M B AT S H I P

MODULARNO PLOVILO

3015. .mart 2008.

U

P O L U A U T O M A T S K A S N A J P E R S K A P U [ K A 7 , 6 2 M M M - 9 1

Poluautomatska snajperskapu{ka 7,62 mm M-91DRAGUNOVKA

NA SRPSKI NA^IN 30

Ruski revolveriKOD KOWICE

DO SPECNAZA 34

Raketni sistem iskander-MOPASNO PRECIZAN 37

Kinesko oklopno voziloZBD2000JURI[NA AMFIBIJA 39

Pe{adijsko borbeno voziloBadger 8h8 MCV

JAZAVAC IZ

JU@NE AFRIKE 41

Ameri~ki obalski ratni brodLCS

MODULARNO PLOVILO

ZA RAZNE MISIJE 44

Laki tenk M3

STJUARTI S PETOKRAKAMA 49

Urednik prilogaMira [vedi}

SADR@AJ

Taj snajper nije bio

puka kopija sistema

SVD dragunov, ve} je

zadr`ao ve}inu dobrih

re{ewa koja su primewena

na doma}em modelu iz

1976. godine.

Primarni zahtev za takvu

vrstu oru`ja – visoka

preciznost na velikim

distancama – ispuwen je i

potvr|en prilikom

eksploatacije i u

najte`im uslovima.

nekada{woj JNA snajperske pu{kebile su jedino oru`je me|u pe{a-dijskim naoru`awem koje po kali-bru nije bilo zasnovano na metku7,62h39 mm M1943 i sistemu Kala-{wikov koji je fabrika namenske

proizvodwe „Crvena zastava" uspe{noprimewivala na doma}im modelima au-tomatskog oru`ja. Naime, „sredwi“ me-tak Jelizarova i Seminina nije odgova-rao takti~ko-tehni~kim karakteristika-ma snajpera pa su se na{i konstruktoriopredelili za razvoj snajperske pu{ke ustarom proverenom kalibru 7,9h57 mm.Tako je nastala petometna snajperska pu-{ka kalibra 7,9 mm M 1969. No, ni tarepetirka nije se dugo zadr`ala u vojsci.

Godine 1972. po~eo je razvoj noverepetirke i poluautomatske pu{ke. Iza-brana je poluautomatska snajperka kojase 1976. godine uvodi operativnu upo-trebu kao M 76 u kalibru 7,9 mm. Tooru`je u novom-starom kalibru zadiviloje ne samo doma}e ve} i inostrane po-znavaoce oru`ja, ali nije zablistalo nasvetskom tr`i{tu, sem ne{to malo u ze-mqama Tre}eg sveta. Razlog je bio kali-bar. A odgovor na pitawe za{to je on ta-kav daje posleratna istorija.

KORENI

Sovjetski Savez je posle zavr{etkaDrugog svetskog rata video u tada{woj Ju-goslaviji partnera pa je do 1947. godinena{oj zemqi prodao velike koli~ine stre-qa~kog oru`ja – 104.000 pu{aka, 4.580komada snajperskih pu{aka mosin-nagana7,62 mm M1891/30, 7.240 pu{komitraqe-za 7,62 mm dektjarev DP1927 i 950 mi-traqeza 7,62 mm maksim M1910/30.

Godine 1947. Sovjetski Savez je na-{oj dr`avi odobrio novi desetogodi{wi

DRAGUNA SRPSKI

bila prevelika za broj snajperskih pu-{aka koji se nalazio tada u na{oj vojscipa je dosta ostalo u magacinima. Sem to-ga, nova snajperska pu{ka koja je uvedenau operativnu upotrebu imala je kalibar7,9 milimetara.

A onda se desio obrt. Kada se avgu-sta 1974. na Kolegijumu saveznog sekre-tara za narodnu odbranu odlu~ivalo okupovini licence i osvajawu proizvodwesavremenog sovjetskog sredweg tenka T-72, u paketu sa tenkom bio je i tenkovskimitraqeza 7,62 mm PKT (Puwemjot Kala-{wikova, tankavoj) koji se na standard-nom mitraqeskom bipodu ili tripoduStepanova, koristio i kao pe{adijskooru`je. Od tog momenta po~iwe i na{einteresovawe za to oru`je, tako da sestari ve} pomalo zaboravqeni kalibarposle oko pola veka vratio u aktivnuupotrebu u JNA.

Sama konstrukcija ~aure nametnulaje dodatne zahteve pred tim konstrukto-ra, a jedino re{ewe bilo je da se mewakonfiguracija ~ela le`i{ta metka zbogoboda ~aure. Trebalo je re{iti i pita-we izbacivawa ~aure jer je sam obod na

31

kredit u vrednosti od 78 miliona dola-ra, na osnovu koga je odmah isporu~eno54.000 karabina 7,62 mm mosin-naganaM1944 i, ni mawe ni vi{e nego, 61 mi-lion metaka 7,62 h 54 R. Ta koli~ina je

UNOVKANA^IN

O K V I R

Okvir, koji je namewen za sme-{taj 10 metaka, postavqa se na pu{kusa dowe strane (u predwi deo sandu-ka) i utvr|uje utvr|iva~em. Telo okvi-ra je izra|ena od lima presovawem iono spaja sve delova u jednu celinu.Na stranama ima ispup~ewa koja muobezbe|uju ~vrsto}u. Sa predwe i zad-we strane nalaze se po jedan ispust ito – sa predwe strane radi ka~ewaokvira u sanduk, a sa zadwe strane ra-di utvr|ivawa.

O P T I ^ K I N I [ A N

Opti~ki ni{an M91 je opti~komehani~ki instrument koji se koristiza ni{awewe pri ga|awu pojedina~nihi dobro zamaskiranih ciqeva dawu iu sumrak. Kako je kon~anica osvetqe-na tricijum gasom taj ni{an omogu}avavisoku ta~nost ga|awa malih i udaqe-nih ciqeva u nepovoqnim svetlosnimuslovima (sumraku, mese~ini ili svi-tawu). Ni{an se odlikuje veoma malommasom i lako}om montirawa i demon-tirawa na pu{ku. Pored toga lak je iza kori{}ewe. Kada je montiran napu{ku, pomo}u ni{anskog tunela, stre-lac mo`e da ni{ani mehani~kim ni{a-nom do 400 m daqine. Opti~ki ni{anse koristi u svim vremenskim i meteouslovima na otvorenom prostoru. Zatakve uslove kori{}ewa primewenasu konstruktivna re{ewa i materijalikoji ga ~ine pouzdanim za upotrebu.

Savremeno re{ewe opti~kog ni-{ana obezbe|uje dobre opti~ke karak-teristike, podesno ni{awewe i lakouo~avawe ciqa. Tehni~ki je idealnore{eno da se kon~anica i obrtni si-stem nalaze u zajedni~kom nosa~u, jeru tom slu~aju kada se pomera daqinaga|awa preko dobo{a daqinara, ipravac preko mehanizma, vrh streli-ce kon~anice uvek ostaje u centru vid-nog poqa. Ta karakteristika omogu}a-va ugodnije ni{awewe.

G U M E N I Z A [ T I T N I K O K A

Gumeni za{titnik oka slu`i zapravilno i udobnije ni{awewe. Tako-|e, on {titi so~ivo okulara od pr-qav{tine i mehani~kih o{te}ewa.Ali za sve strelce va`i pravilo:„Pri ni{awewu je obavezno da okosnajperiste bude na odgovaraju}emrastojawu od okulara jer se, u su-protnom, bez obzira na postojawe za-{titnika na okularu, mo`e pri opa-qewu povrediti. Ta povreda se me|usnajperistima popularno zove idiot-ski rez.”

~auri zapiwao za klip. Sve te problemekonstruktorski tim je uspe{no re{avaou hodu. A novi snajper nije predstavqaopuku kopiju sistema Dragunov, ve} je za-dr`ao ve}inu re{ewa primewenih nadoma}em modelu iz 1976. godine, koja suse pokazala veoma dobra.

Za novu snajpersku pu{ku konstrui-san je i prigu{iva~ zvuka, koji je tolikodobar da je nivo buke obarao na mini-mum 12 decibela. Primarni zahtev zatakvu vrstu proizvoda: „velika preci-znost na velikim distancama”, ispuwen

Savremeno re{ewe opti~kog ni{ana obezbe|uje dobre opti~kekarakteristike, podesno ni{awewe i lako uo~avawe ciqa

32

320 m, za siluetu grudi (visine 50 cm) 450m a za siluetu u pokretu (150 cm) efika-san domet je 650 metara.

Za ga|awe snajperskom pu{kom kori-sti se metak 7,62 mm M30 (J) sa te{kimzrnom (koji je uspe{an pandam sovjetskomte{kom zrnu M1930 D sa popre~nim opte-re}ewem od 25 g/cm2), zatim metak 7,62mm sa obi~nim zrnom ^J M87 (pandam so-vjetskim lakim zrnima sa ~eli~nim jezgromM1908 PS, M1908/1930 i M1908 ST-M2, popre~no optere}en od 22 g/cm2), a imetak 7,62 mm h 54 M30 (J) tip I i II. Po-red toga koristi se {kolski i manevarskimetak.

je i potvr|en prilikom eksploatacije unajte`im uslovima. Kori{}eni su viso-kokvalitetni materijali, uz veliku pre-ciznost izrade.

UNAPRE\EWA

Poluautomatska snajperska pu{ka7,62 mm M91 prvenstveno je namewena zauni{tavawe va`nih pojedina~nih otkri-venih (nepokretnih, trenutnih, pokretnih)i maskiranih `ivih ciqeva na ve}im da-qinama. Uspe{no dejstvo snajperskom pu-{kom na otkrivene i dobro vidqive ci-qeve dawu posti`e se na daqinama do1.000 metara. Najboqi rezultati seostvaruju na daqinama do 800 metara.Na niskolete}e avione, bespilotne lete-lice i helikoptere te padobrance, uspe-{no dejstvo snajperskom pu{kom posti`ese na daqinama do 500 metara. No}u senajuspe{nije dejstvo ostvaruje na daqi-nama do 400 metara. Za mete visine 30cm (silueta glave) efikasan domet je oko

15. mart 2008.

Za dnevna ga|awa snajperskom pu-{kom strelac ima mehani~ki i opti~ki ni-{an, dok za no}na koristi pasivni ni{an.Ni{anska daqina za ga|awe mehani~kimni{anom je do 1.000 metara, opti~kim ni-{anom M83 do 1.200 metara. a pasivnimdo 500 metara.

Snajperska pu{ka puni se okviromod 10 metaka. Brzina ga|awa u borbi za-visi od vrste, te`ine i karaktera zadat-ka, a ona mo`e da iznosi i jedan ili vi{emetaka na dan.

Pri ga|awu snajperskom pu{kom no-}u, uz kori{}ewe opti~kog ni{ana M83ili pasivnog ni{ana, mogu}e je uspe{no

CEV

Unutra{wost cevi je podeqena nadva dela – le`i{te metka i vodi{tezrna. Vodi{te zrna je iz`qebqeno iima ~etiri `leba i ~etiri poqa koji-ma je korak uvijawa u desnu stranu. Cevse zadwim delom uvla~i u sanduk. Nawu su navu~eni i u~vr{}eni: postoqepredweg ni{ana sa razbija~em gasova,komora gasnog povratnika, postoqezadweg ni{ana i grivna. Razbija~ ga-sova ima pet uzdu`nih otvora koji zaneiskusne snajperiste mogu da budu idemaskiraju}i elementi, jer ako spustecev bli`e zemqi prilikom opaqewamo`e da se stvori oblak pra{ine, ko-ji }e odati mesto snajperiste. Na gor-wem delu cevi, iza predweg ni{ana,nalazi se otvor za prolaz dela barut-nih gasova kroz komoru gasnog povrat-nika u cilindar gasnog povratnika.

O B A R A ^ A

Obara~a je pomo}u osovine spo-jena sa sandukom. Dowi deo obara~e –rep, su`en je, povijen napred i viri izsanduka, i anatomski je prilago|en pr-stu, odnosno polo`aju prsta strelcapri okidawu. Gorwi deo je prese~en zasme{taj zapiwa~e koja posle ispaqe-nog metka zadr`ava udara~ u zadwempolo`aju, pri ~emu se rep obara~e po-vla~i unazad. Na zadwi ispust zapi-wa~e nale`e peta ko~nice koja spre-~avava kretawe nosa~a zatvara~a sazatvara~em napred–nazad. Zahvaquju-}i woj, iako je oru`je napuweno, ni ukom slu~aju ne}e do}i do opaqewa.

Sanduk

Le`i{te okvira iobara~a u desnom uglu

33

otkrivati, a na mawim daqinama i uni-{tavati sve aktivne IC ni{ansko-osma-tra~ke ure|aje.

Snajperska pu{ka u svom kompletuima no` sa no`nicom koji se koristi uborbi prsa u prsa. Spajawem no`a i no-`nice u makaze mogu}e je se~ewe `ice u`i~anim preprekama, telefonskih linijai drugih kablova.

Pu{ku prvenstveno odlikuje mogu}-nost prilago|avawa razli~itim terenimaradi lak{eg ni{awewa, mogu}nost monta-`e razli~itih opti~kih instrumenata iugradwe prigu{iva~a, savr{ena izbalan-siranost, ergonomska konstrukcija, a la-ko se kontroli{e, koristi i odr`avava.

Treba re}i da je to oru`je konstrui-sano posle dugog i pa`qivog prou~avawaborbene taktike i iskustva vojnih i poli-cijskih specijalnih jedinica {irom sveta.Ta~nije, pu{ka je razvijana pod nadzoromi u bliskoj saradwi sa nekim od pripad-nika najiskusnijih i najsposobnijih speci-jalnih i antiteroristi~kih jedinica.

Ali wena sudbina nije bila takosvetla. Naime, posle razdru`ivawa SVDje ostao u Srbiji u fabrici namenskeproizvodwe „Crvena zastava”, upravokod onih koji su ga i razvili i koji suuspe{no ovladali tehnologijom wegoveproizvodwe.

Nekoliko puta je poku{avano da se tajprojekat o`ivi, ali baz uspeha. Kada seuzme u obzir da je re~ o kopiji poznatogoru j̀a koje je unapre|eno obi{lo pola sve-ta i kori{tena u ratovima od Avganistana,preko ̂ e~enije i Iraka i ko zna jo{ gde, mo-ra se primetiti da je Srbija ostala bez do-brog aduta svoje fabrike namenske indu-strije. Oslawaju}i se na staru slavu neka-da{we „Crvene zastave”, a danas „Zastava- oru`je”, wihov SVD verovatno bi na{aokupca na svetskom tr`i{tu.

I{tvan POQANAC

K U N D A K

Kundak sa rukohvatom izra|en je iz jednog dela. Nije od drveta ve} od polieste-ra koji se odlikuje veoma velikom otporno{}u na udarce, temperaturu i veoma je la-gan. Kundak je posle samog rukohvata {upaq, odnosno ima dva otvora. Prvi otvorobezbe|uje hvatawe rukohvata. Pomo}u tog otvora mogu}e je i montirawe oslonca zaobraz koji se stavqa na gorwi deo kundaka. Drugi, mawi otvor je odmah iza prvog ikroz wega prolazi ~eli~na {ipka pomo}u koje se fiksira remnik za pu{ku. Kundak sarukohvatom i osloncem za obraz omogu}ava {to udobnije rukovawe sa snajerskom pu-{kom prilikom ni{awewa.

Svojim predwim i mawim delom kundak sa rukohvatom oslawa se na branik oba-ra~e sa zadwe dowe strane, {to mu obezbe|uje dodatnu stabilnost. Na kundaku i narukohvatu nalaze se potkov i vijci za utvr|ivawe, u veli~ini spram dimenzija.

Odmah pa`wu privla~i zavr{na faza obrade celog kundaka i rukohvata. Onje savr{eno ravan i na kraju prevu~en lakom za drvo, {to ponekad zna da bude iproblem. Naime, kundaka ne reflektuje svetlost na ve}e daqine, ve} na mawe, ato mo`e biti kobno za snajperistu. Zato bi u zavr{noj obradi bilo mnogo boqe dakundak ostane nelakiran ili prevu~en crnom bojom koja ne reflektuje svetlost –odsjaj sunca.

GASNA KOMORA

Gasna komora sa regulatorom ga-sova izra|ena je u obliku duplog cilin-dra i kod we je dowi cilindar komorenavu~en na cev i utvr|en ~ivijama. Ugorwem cilindru sme{ten je regulatorprotoka gasova koji ima dva otvora raz-li~itog pre~nika i tri polo`aja obele-`ena brojevima 1, 2 i slovom „P”.

Polo`aji „1” i „2” ozna~avaju ve-li~inu pre~nika otvora, a u polo`aju„P” zatvoren je otvor za odvo|ewe ba-rutnih gasova na cevi. Taj polo`aj se ko-risti kada pu{ka ne radi polautomat-ski, odnosno, kada je potrebno elimini-sati zvuk koji nastaje pri sudaru delovai uglavnom se koristi kada se na pu{cinalazi prigu{iva~.

Kundak je savr{eno ravan i nakraju je prevu~en lakom za drvo

Prigu{iva~ konstruisan za tu pu{kusmawuje nivo buke na minimum 12 decibela

Gasna komora sa regulatoromgasova je izra|ena u oblikuduplog cilindra

R U S K I R E V O L V E R I

15. mart 2008.34

Revolveri S&W Russian,

Nagant M95, OC-01S kobalt,

AEK 906 nosorog, R-92, udar,

gnom, MP-412 REX samo su

neka od oru`ja koja su

obele`ila istoriju ruskog

malokalibarskog naoru`awa.

Iako je ve}ina bila kvalitetne

konstrukcije, nisu postigli

ve}i uspeh na stranom tr`i{tu.

Za neke od razloga se zna.

Drugi su nepoznati i verovatno

zavise od krajwih korisnika.

OD KOWICE DO SPECNAZA

Dugo se revolveri nisu smatrali va-`nijim delom naoru`awa pripadnikaruskih oru`anih snaga, pa su uvek bi-li na za~equ proizvodnih prioriteta.Preokret u statusu te vrste oru`ja na-

stupio je nakon posete ruskog velikog knezaAlekseja Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama(XIX vek), gde je imao priliku da sagleda ve}poznate revolvere Smith & Wesson, koje jekoristio tada legendarni Bufalo Bil. KnezAleksej je shvatio wegovu vrednost u naoru-`awu kowice i doneo odluku o uvo|ewu re-volvera u taj rod vojske kao obaveznogoru`ja, uz tradicionalnu sabqu i karabin.

Rezultat wegove posete SjediwenimAmeri~kim Dr`avama bio je u ono vremeposao veka za Smith & Wesson – zahtev za is-poruku 150.000 revolvera kalibra .44(10,67 mm) i wihovo uvo|ewe u slu`benuupotrebu Vojske. Tako je ameri~ki revolverpostao prvi slu`beni revolver vojske car-ske Rusije. Uveden je u naoru`awe po~etkom1869. godine.

ORU@JE CARSKIH OFICIRA

Prema mi{qewu nekih autora, revol-ver Smith & Wesson M 1869, popularniS&W Russian, sa metkom .44 Russian, smatrase jesnim od najpouzdanijih te{kih revol-vera ikada napravqenih. Ruskoj vojsci do-stavqani su u tri varijante – tip I, tip II

NAJPOUZDANIJI

Prema mi{qewu nekih autora,revolver Smith & Wesson M 1869, po-pularno nazvan S&W Russian, sa metkom.44 Russian, smatra se jednim od najpo-uzdanijih te{kih revolvera ikad na-pravqenih. Na me|unarodnoj izlo`biu Be~u 1873. dobio je zlatnu medaqu zakvalitet. Ruskoj vojsci dostavqani su utri varijante. Ukupno je isporu~enooko 250.000 komada tog revolvera, odtoga je ve}ina uvezena iz SAD, a samomawi broj napravqen je po licenci uTulskom oru`anom zavodu. Pojediniprimerci tog oru`ja kori{teni su i uDrugom svetskom ratu, iako su tada ve}odavno bili zastareli i povu~eni izslu`bene upotrebe.

(razlikovao se po obliku rukohvata ioslonca za sredwi prst na braniku okida-~a) i tip III (ne{to kra}e cevi s mehani~kimizmenama koje su omogu}avale lak{e ras-klapawe i ~i{}ewe od ostalih modela).

Drugi slu`beni vojni revolver car-ske Rusije bio je Nagant M9, kalibra 7,62

mm. To je ujedno i prvi tip koji se samo-stalno proizvodio u ruskim fabrika-ma. Revolver je konstruisan u radio-nici Leona Nagana (Léon Nagant) uLije`u 1895. godine. Prve koli~i-ne za rusku vojsku proizvedene su uBelgiji. Tulski oru`ani zavodipo~iwu da ih proizvode po licen-ci od 1901, sve do 1940. godine.Masovno je kori{}en u Prvomsvetskom ratu, a nakon revolu-cije i u gra|anskom ratu. Wiho-

va proizvodwa nastavqena je i zapotrebe Crvene armije. Veliki brojtih revolvera kori{ten je u Drugom

svetskom ratu. Posle 1945. povla~ise iz oru`anih snaga, ali ga, zbog kvalite-ta i pouzdanosti, u operativnoj upotrebizadr`ava NKVD.

Nagant je dosta komplikovano oru`je,s jednom konstrukcijskom odlikom koja gaizdvaja od ve}ine revolvera. Prilikomzapiwawa obara~a, bubaw se pomi~e na-pred za oko 2,5 mm i ~vrsto nale`e na zad-wi deo cevi, a predwi rub ~aure posebnokonstruisanog metka ulazi u zadwi deo ce-vi, ~ime se prilikom opaqewa izbegava gu-bitak barutnih gasova, koji nastaju kodstandardnih revolvera izme|u cevi i le-`i{ta metka u bubwu. Iako je svojevreme-no bio pravo mehani~ko ~udo, mnogi kriti-~ari su tvrdili da ono {to se dobilo ta-kvim konstrukcijskim re{ewem nije vred-

mqiv revolver AEK 906 nosorog. Bez sum-we, re~ je o savremenom i kvalitetnomoru`ju, s neuobi~ajenim tehni~kim re{e-wem – cev se nastavqa na komoru bubwa udowem polo`aju, odnosno metak se ispa-quje iz najni`e komore, umesto iz najvi-{e, {to je uobi~ajeno re{ewe kod ve}ineostalih revolvera.

Wegove konstruktore vodila je ~i-wenica da je pri ga|awu ve}i disbalanste`i{ta i ravnine cevi u odnosu na rav-ninu ruke strelca, zbog ~ega je pri opa-qewu ve}i odsko~ni ugao kod revolvera upore|ewu s poluautomatskim pi{toqem,{to nepovoqno uti~e na preciznost po-gotka. Da bi se to izbeglo, konstruktorisu nastojali da na najmawu meru smawerazliku izme|u ravnine cevi i ruke strel-ca, spustiv{i cev na najni`u komoru bub-wa, a istovremeno su pomakli te`i{tenapred pomo}u ventilisane ni{anskerampe na cevi. Tako se, verovatno, mo`eposti}i dosta visoka preciznost.

35

no slo`enosti konstrukcije (gubitak ba-rutnih gasova izme|u bubwa i cevi kasnijese re{avao ja~om municijom).

Jedino u ~emu je ta konstrukcijskaspecifi~nost bila korisna jeste mogu}-nost prigu{ivawa. Naime, zbog toga {tonema prodora barutnih gasova izvan cevii opaqewe metka se doga|a u zatvorenomokru`ewu, na Nagant je mogu}e montiratiprigu{iva~, tako da je to jedini revolveru {irokoj upotrebi ~iji je pucaw bilo mo-gu}e efikasno prigu{iti (smatra se da jeprigu{iva~ razvijen pred Drugi svetskirat za potrebe NKVD).

Nagant se proizvodio u relativnomalom broju varijanti i modifikacija,pri ~emu nijedna nije radikalnije mewalamehanizam ni princip rada oru`ja (uglav-nom je bila re~ o promeni oblika mu{ice,skra}ewu cevi za potrebe NKVD, obliku iuzorku na koricama, i sl.). Jedina vari-janta za koju se mo`e re}i da ima znatnijepromene jeste takmi~arski revolver TOZ-36, koji je konstruisao Hajdurov 1962. go-dine. Taj revolver je dobio masivnu cev,ni{ane s mikroskopskim pode{avawem,podesivo okidawe i ergonomski, takmi-~arski rukohvat, ali bez promena u na~i-nu rada oru`ja. ^ak je i municija ostalaista (7,62 mm Nagant). TOZ-36 je dugo bioosnovni revolver sovjetskih strelaca zatakozvano brzo ga|awe silueta.

NEUSPE[NI NA TR@I[TU

Novi zamah u proizvodwi savremenihrevolvera nastupio je po~etkom devedese-tih godina 20. veka, kada je po~ela proiz-vodwa pet novih modela. Prvi me|u wimabio je revolver OC-01 i OC-01S kobalt.Po svom izgledu to oru`je se ni~im ne iz-dvaja od sli~nih revolvera zapadnog po-rekla, sem {to mu je rukohvat malo zasta-rele konstrukcije. Me|utim, osnovni pro-pust u wegovoj konstrukciji jeste konceptu-

alne prirode, odnosno u na-stojawu da se proizvede re-volver za pi{toqsku munici-ju. Kobalt OC-01 koristi mu-niciju 9 mm makarov, prven-stveno zbog velike koli~ine tevrste kojom raspola`u ruskesnage bezbednosti, ali i zbogideolo{kog pristupa u tipiza-ciji i standardizaciji naoru-`awa i municije u svim situa-cijama. Kobalt OC-01S kon-struisan je u pi{toqskom ka-libru 9 mmK i namewen za me-|unarodno tr`i{te. Koristi-le su ga i firme za obezbe|e-we, jer po ruskim zakonimakratko oru`je za civilnu upo-trebu ne sme biti ja~e od ka-libra 9 mmK.

U oba slu~aja rezultat jetehni~ki dobar revolver, aliu preslabom kalibru. Kon-kretnije, zapadni revolverikobaltovih dimenzija uobi~a-jeno koriste jaku revolverskumuniciju .38 specijal ili .357magnum, a ukoliko su i kon-struisani za pi{toqsku muni-ciju (kao francuski ManurhinMR-73), ona nije slabija odkalibra 9 mm para. Kako bi-lo, OC-01 kobalt nije sa odu-{evqewem primqen u ruskimsnagama bezbednosti, a wego-va izvozna varijanta OC-01Sprakti~no nije izazvala nika-kvo zanimawe kupaca.

Sli~no je na tr`i{tupro{ao konstrukcijski zani-

MODEL ZA IZVOZ

I`evska fabrika streqa~kog naoru`awa raz-vila je za izvoz vrlo moderan revolver MP-412 REX(Revolver for Export), u kalibru .357 magnum, s dve du-`ine cevi (102 ili 152 mm). Sem vrlo kvalitetnog~elika od kojeg su napravqeni cev i ram, ostali de-lovi izra|eni su od kompozitnih polimera, a ruko-hvat je gumiran. Mada je revolver predstavqen jo{2001, nije se ~ulo za wegov prodor na inostrana tr-`i{ta. A nije uveden ni u operativnu upotrebu ru-skih oru`anih ni policijskih snaga kao slu`benooru`je. Wegova daqa sudbina zavisi od izvoza.

MP-412 REX

Nagant kalibra 7,62 mm

OC 20 Gnom

Aek 906 nosorog

15. mart 2008.36

bog plasmana tri prethodno opisana mo-dela i hladnog odjeka me|u stru~wacimai potencijalnim korisnika. Prvi veli-kokalibarski revolver razvijen je u Ko-vrovu, za potrebe specijalnih snaga po-licije, pod nazivom udar kalibra12,3h22 mm. To je mo}no oru`je, velikezaustavne mo}i, koje koristi nekolikovrsta municije (sem standardnog, kori-sti pancirna zrna koja mogu probiti bi-

Osnovna mana nosoroga jeste i uovom slu~aju uskogrudo robovawe standar-dizaciji i tipizaciji, zbog ~ega je osnovnimodel napravqen u kalibru preslabom zarevolver – 9 mm makarov. Izvozna vari-janta AEK 906-1 proizvodi se u pi{toq-skom kalibru 9 mm para. Me|utim, ni tonije bilo dovoqno da bi izazvalo ve}u pa-`wu na me|unarodnom tr`i{tu.

Nasuprot wima, po zahtevu Institutaza specijalnu opremu ruskog MUP-a, malo-gabaritni R-92 proizveden je u Tulskim oru-`anim zavodima sredinom devedesetih go-dina pro{log veka, kao dopunsko oru`je zapripadnike wihovih specijalnih snaga. Ma-da neuglednog dizajna, taj nekonvencionalnokonstruisan revolver jeste kompaktno i po-uzdano oru j̀e, nameweno za prikriveno no-{ewe i upotrebu u raznim nepredvidivimsituacijama, zbog ~ega ima sakriveni orozi obara~ dvojnog delovawa. Ergonomski ob-likovani rukohvat omogu}uje prili~no pre-cizno ga|awe do 25 m udaqenosti.

Osnovna slabost su mu nedovoqni ka-libar i ja~ina municije za koju je konstrui-ran, te analogno tome slaba zaustavna mo}(standardna varijanta radi se u kalibru 9mm makarov, a isto tako proizvodi se u ka-libru 9 mmK). Za wegovu osnovnu namenupresudna je zaustavna mo}, {to R-92 nemani u jednom kalibru. A u zapadnim zemqamauobi~ajeni revolveri takvih dimenzija naj-~e{}e su u kalibru .38 specijal, re|e 32S&W ili .357 magnum. To su sve kalibriznatno ja~i od 9 mm makarov.

TEHNOLO[KI ISKORAK

Potreba za razvojem sna`nijeg re-volvera, koji bi se uspe{no merio saonim sa Zapada, nametnula se zbog sla-

lo koji poznati za{titni prsluk, gumenemetke za zaustavqawe demonstracija,metke puwene suzavcem, itd.). Uz stan-dardni udar sa bojnom municijom, razvi-jen je trena`ni revolver udar-TS, kojise razlikuje po izgledu (uve}ana kopijaR-92), ali se koristi samo za trening ive`be. Iz udara-TS nije mogu}e ispaqi-vawe bojne municije, pa je to verovatnoglavni razlog tolike konstrukcijske i vi-zualne razli~itosti.

Novi tehnolo{ki iskorak bio jerazvoj velikokalibarskog revolveraglatke cevi gnom, u kalibru 12,5h40 mm.Municija za taj vrlo sna`an revolver(neki analiti~ari uspore|uje ga sa re-volverima kalibra .44 magnum, kao {tosu Colt Anaconda, S&W No. 29, Ruger Red-hawk, i sl.) napravqena je na bazi lova~-ke sa~marice kalibra 32, s tri vrste zr-na u borbenoj upotrebi – klasi~no solovnom kuglom, bez ko{uqice, ima vi-soki zaustavni efekat, zrno s ~eli~nomjezgrom za probijawe za{titnih prsluka,te metak puwen sa~mom za blisku borbu uuslovima slabe vidqivosti.

Sli~no udaru, gnom je namewen iskqu-~ivo za naoru`awe specijalnih policijskihi protivteroristi~kih jedinica, pa se pro-izvodi u ograni~enim serijama. Po zahtevunaru~ioca, revolver se mo`e opremiti la-serskim ozna~iva~em ciqa.

Blagoje NI^I]

R-92 proizveden je uTulskim oru`anim

zavodima sredinom de-vedesetih godina

pro{log veka

Ruski S&W M 1869

la baterija mora da dejstvuje po jednomciqu. Jednom ispaqena raketa nije ima-la mogu}nost korekcije putawe i bila jejasno uo~qiv ciq na neprijateqskim ra-darima.

Takav je slu~aj i sa raketama skad uPrvom zalivskom ratu, koje su otkrivaliameri~ki radari i na wih dejstvovali si-stemom patriot. Druga stvar je slab, goto-vo katastrofalan kvalitet sistema patri-ot, pa je, prema re~ima tada{weg na~el-nika General{taba Izraela, preciznosttih ameri~kih raketa bila 0 odsto.

Dakle, u to vreme zapo~ela je, iakoneuspe{no, prva borba raketnog i proti-vraketnog sistema.

Danas i Rusi imaju savremene proti-vraketne sisteme poput S-300 i S-400 (anajavqen je i S-500), koji imaju veliku ve-rovatno}u obarawa takti~kih balisti~kihi krstare}ih raketa.

TRI VERZIJE

Suo~ena sa napretkom protivnikovetehnologije Rusija je preduzela korake kaizgradwi potpuno novog raketnog takti~kogbalisti~kog sistema. Ograni~ena me|una-rodnim ugovorima opredelila se da izgra-di sistem dometa oko 300 km (premami{qewu zapadnih analiti~ara i 400 km)koji }e biti u stawu da probije svaku pro-tivraketnu odbranu i bude visokopreci-zan i na maksimalnom dometu.

37

R A K E T N I S I S T E M I S K A N D E R - M ( S S - 2 6 S T O N E )

OPASNO PRECIZANPo mnogo ~emu iskander je

revolucionaran, izuzetno

zna~ajan i jedinstven sistem

na svetu koji nema svoj zapadni

pandan. On kombinuje solidan

domet od 300 km sa izmewivom

balisti~kom putawom i

visokom precizno{}u koja se

na krajwim dometima

meri u metrima.

Posledwih deset godina svedoci smovelikog napretka u razvoju raketnihsistema koji su svojom namenom ivatrenom mo}i sjedinili nekada-{wu dalekometnu artiqeriju, sred-

we bombardere i topovsku paqbu bateri-ja bojnih brodova. Jednostavni za upotre-bu i odr`avawe, u{li su u naoru`awe go-tovo svake malo ja~e oru`ane sile na sve-tu. Svojevremeno je u wihovoj borbenojupotrebi i nameni predwa~io SSSR (iwegovi ideolo{ki saveznici), koji je ra-ketnim sistemima dao zna~ajno mesto unaoru`awu, dok su se zapadne zemqe ra-dije oslawale na avijaciju.

Protokom vremena i dolaskom no-vih tehnologija takti~ki raketni sistemipostaju sve precizniji i sofisticirani-ji. Iako posmatramo razvoj od rakete lu-na, preko SS-21 to~ka do savremenog is-kandera, jasno je da je re~ o sasvim novojnameni. Naime, za razliku od lune (bilaje i u na{em naoru`awu), oru`ja daleko-metne artiqerije koja je baterijski, od-nosno plotunski iz vi{e sistema ga|alaodre|eni ciq, iskander je visoko preci-zan. Sem toga, prve generacije takti~kihraketa dejstvovale su ~isto balisti~komputawom, bez mogu}nosti wene korekci-je, uz veliko odstupawe od ciqa (odnosnojako malu preciznost), pa je tako lunaimala odstupawe na krajwem dometu nemawe od 70 metara i bilo je jasno da ce-

PRVA SAZNAWA

Prvi zabriwavaju}i izve{taji saZapada o iskanderu stigli su u medije po-~etkom 2005. godine, kada je razmatra-na mogu}nost da je Sirija nabavila tesofisticirane sisteme. Uzi Rubin, biv-{i {ef izraelskih raketnih programagovorio je o superiornim karakteristi-kama i sposobnosti sistema iskander-Eda probije protivraketnu odbranu, na-vode}i i ostale odlike: manevarbilnostprilikom faze poletawa i zavr{nomdelu putawe, nisku letnu putawu, slabradarski odraz koji je postignut speci-jalnim kompozitnim materijalima.

PRECIZNOST

Nova verzija iskander-M dobijajo{ boqe ocene. Re~ je o poboq{anomsistemu koji za sada nije namewen iz-vozu. Usavr{avawa se odnose na novuraketu pove}ane preciznosti, koja jena testirawima na poligonu Kapustin-Jar dostigla gotovo neverovatnu pre-ciznost od jednog metra..

Tako je nastao iskander, po mnogo ~e-mu revolucionaran i izuzetno zna~ajansistem u svojoj klasi. U stvari, gotovo jenemogu}e govoriti o klasi jer do sada ne

postoje wegov zapadni pandan. Jedinstvenje u svetu i te{ko ga je porediti sa bilo~im u sada{wem naoru`awu. On kombinu-je solidan domet od 300 km sa izmewivombalisti~kom putawom i visokom precizno-{}u koja se na krajwim dometima meri umetrima, i to jednocifrenom brojkom.

Postoje tri osnovne verzije tog si-stema. Prvi iskander uveden je u naoru-`awe 1999. godine. Izvozna verzija nosioznaku iskander-E (dometa od 280 km), anajnovija, poboq{ana, iskander-M.

Sistem se sastoji od osmoto~ka{koglansirnog vozila VAZ6909 koje nosi nejednu ve} dve rakete (i sa kojima sistem te-`i 40 tona), a vozilo za transport i pre-tovar tako|e nosi dve rakete. Stanica zapripremu lansirawa ima sisteme za ob-radu obave{tajnih podataka koje potompretvara u podatke za ga|awe i prosle|u-je raketnom sistemu za navigaciju. Ko-mandna stanica i stanica za odr`avawesu tako|e integrisane unutar lansirnogvozila, {to omogu}ava lak{e maskirawei skrivenost sistema do trenutka dejstva.Nakon toga, iskander veoma brzo napu{talansirni polo`aj i odlazi na drugi vatre-ni polo`aj ili se prikriva da bi se popu-nio novim raketama.

Raketni sistem postigao je preci-znost od samo 20 metara odstupawa od ci-qa, {to je gotovo neverovatno imaju}i uvidu dosada{wa odstupawa sli~nih siste-ma.

PAMETNA RAKETA

Raketni sistem sastoji se od jedno-stepene rakete na ~vrsto gorivo, mase 3,8tona, koja nosi bojnu glavu od 480 kilo-grama. Bojna glava mo`e da bude kasetna(za napade na povr{inske ciqeve i `ivusilu, te komandna mesta u poqskim uslovi-ma), standardna za napade na slabijeutvr|ene ili zaklowene ciqeve, ili pro-bojna za napade na neprijateqske podzem-ne objekte. Tako|e, pomiwe se da se bojnaglava mo`e modifikovati za no{ewe he-mijskog ili nuklearnog naoru`awa.

Raketa u sebi nosi sistem navigacijei kontrole leta, koji joj u dve faze – ispa-qivawu i spu{tawu ka ciqu – omogu}avaizmenu putawe, kako bi izbegla protivra-ketne sisteme. Sa {irokom lepezom boj-nih glava, namewena je uni{tavawu nepri-

jateqevih sistemaPVO i PRO (pro-t i v r a k e t n aodbrana) , avija-cije na otvorenom(na stajankama i ulakim hangarima),neprijateqevihkomandnih i komu-nikacionih ~vori-{ta, vitalnih ta~-kastih ciqeva.

Savremenaraketa u sprezi sasistemom vo|ewai izbegavawa ne-prijateqeve PRO,ima mogu}nost vi-sokopreciznog na-pada na neprijate-qeve ciqeve,kratkotrajne pri-prema za dejstvopo vitalnim ne-prijateqskim ci-qevima, kompjute-rizovano upra-vqawe ciqawa iizbegavawa PROsa komandnih pul-tova na samom vo-zilu lanseru, vi-soku prohodnostsistema po svimterenima zahvaqu-ju}i pogonu na sve to~kove vozila nosa~araketa, te lak transport u transportnimavionima zahvaquju}i relativno malim di-menzijama sistema. Ostvaren je i automa-tizovani prenos i obrada podataka ka si-stemu i od wega, te prenos podataka od ko-mandnih mesta i ka wima.

USAVR[AVAWE

Nova verzija iskander-M dobija jo{boqe ocene. Re~ je o poboq{anom sistemukoji za sada nije namewen izvozu. Usavr-{avawa se odnose na novu raketu pove}a-ne preciznosti, koja je na testirawima napoligonu Kapustin-Jar dostigla gotovo ne-verovatnu preciznost od jednog metra. Uosnovi je sistem za izbegavawe radarskihsnopova koji omogu}ava planiran let u zo-ni sa mawe radarskih sistema, ali i ma-

nevrisawe u vazduhu radi izbegavawa ra-dara dok je proklamovano odstupawe ra-kete tri metra od ciqa, a to je daleko pre-ciznije od klasi~nih artiqerijskih siste-ma, topova i haubica.

Iako ima 30 odsto kra}i domet, ra-keta R-500 nudi visoku preciznost i neza-ustavqivost. Prilikom testirawa, ruskiministar odbrane Igor Ivanov izjavio jeda je, zajedno sa strate{kim nuklearnimsistemom RS-24 (SS-27), iskander-M oslo-nac borbe protiv najavqenog ameri~kogantiraketnog {tita.

Pretpostavka je da bi, pri tom, si-stem iskander dejstvovao po radarskimpostrojewima raketnog {tita i onesposo-bio ih za pru`awe podataka o lansirawuraketa topoq i RS-24.

U nadi da do tako kataklizmi~kog sce-narija ne}e biti, ~iwenica je da sistem is-kander-M predstavqa novo oru`je koje }e,kako sami Rusi tvrde, slu`iti „za odvra}a-we u lokalnim konfliktima“, jer je wegovdomet dovoqan da pogodi sve ili ve}inu vi-talnih neprijateqevih ciqeva, bez ugro`a-vawa sopstvenih vojnika. Dakle, iskander jejedno od novih oru j̀a 21. veka.

Rusi planiraju da tim sistemom opremepet brigada do kraja 2016. godine.

Aleksandar KI[

15. mart 2008.38

IZVAN OGRANI^EWA

Iskander ne potpada pod ograni~ewa o zabrani {irewa takti~kih sistema jersvojim dometom od oko 300 km ne prelazi taj dogovor (500 km), tako da mo`e slobod-no da se izvozi svuda u svetu. Izuzetno je opasan zbog svoje preciznosti i ~iweniceda od wega gotovo nema odbrane. To tvorci pomenutog dogovora nisu mogli da pred-vide i uglavnom su se oslawali na domet sistema i mogu}nost no{ewa nuklearnihbojnih glava, jer su imali u vidu tehnologiju iz sedamdesetih i osamdesetih godina.

Izvozna verzija nosi oznaku iskander-E

vilu, u suprotnosti sa oklopnom za{titom.[tavi{e, amfibijsko vozilo, namewenoza izvr{avawe pomorskih desanta, treba-lo bi da ima jo{ izra`eniju plovnost, po-trebnu za kretawe na otvorenom moru. Ju-ri{na amfibijska vozila poput ZBD2000trebalo bi da uz sve to jo{ imaju i dalekove}u brzinu.

I LAKI TENK I BVP

Kinezi su tako o{tre zahteve, premaraspolo`ivim podacima, u potpunosti za-dovoqili. Model ZBD2000 ima relativnovelik trup, sa hidrauli~no pokretanim do-datnim pramcem, ~ime se posti`e hidro-krilni princip (koji omogu}ava postizawedaleko ve}ih brzina zbog smawewa otpo-ra) i {titnikom za vodu, koji imaju i uloguda obezbede dodatnu za{titu naro~ito ka-da vozilo dospe na suvo. U vodi se kre}epomo}u dva vodomlazna propulzora, {toje izvanredno re{ewe i obezbe|uje maksi-malnu brzinu ve}u od 25 ~vorova (oko 46km/~) na vodi (ameri~ki AAV-7A1 klasi~-nim plovqewem posti`e svega 13,5 km/~).

Sa desantnog broda izbacuje se naudaqenosti od 10 ili vi{e kilometara.Primera radi, naslednik AAV-7A1, vozilo

EFV (Expeditionary Fighting Vehicle) razvijaistu maksimalnu brzinu na vodi, ali se sadesantnog broda mo`e izbaciti van hori-zonta, na ve}oj udaqenosti. To obezbe|ujeve}u borbenu `ilavost, jer se protivnikuizla`e vi{e mawih i br`ih ciqeva. Me-|utim, tvrdi se da ZBD2000 to u ore|enojmeri kompenzuje boqom oklopnom za{ti-tom i sna`nijim naoru`awem, {to se od-nosi na varijantu lakog tenka. I {to je va-`nije, ZBD2000 je ve} u{ao u operativnuupotrebu, dok je sudbina preskupog ame-ri~kog EFV jo{ neizvesna (procewuje se da}e ko{tati vi{e od 14 miliona dolara!).

Vozilo ZBD2000 pojavquje se u dve va-rijante – amfibijskog tenka i borbenog vo-zila pe{adije. Obe varijante koriste istitrup i komponente pogona i ve{awa. Kon-figuracija je sa motorom napred desno, avoza~ je levo od motora, dok se u zadwemdelu trupa nalazi borbeno odeqewe: kodlakog tenka kupola sa topom 105 mm, a kodborbenog vozila pe{adije kupola sa topom30 mm i prostor za iskrcnu pe{adiju.

Laki tenk je naoru`an topom 105 mm,postavqenim u tro~lanoj kupoli (komandir,ni{anxija i punilac), dobijenoj zavariva-wem plo~a od pancirnog ~elika. Top je

39

K I N E S K O O K L O P N O V O Z I L O Z B D 2 0 0 0

JURI[NA AMFIBIJANakon vrhunskih kineskih

borbenih aviona J-10 i tenkova

Type-99, na redu su do{la i

oklopna amfibijska vozila,

koja su za sprovo|ewe spoqne

politike mo`da daleko

zna~ajnija sredstva. Trenutno,

razvoj najnaprednije familije

takvih vozila predstavqa

ba~enu rukavicu Amerikancima,

dosada{wim apsolutnim

liderima na tom poqu, koji

svoje amfibijsko vozilo nove

generacije razvijaju ve} desetak

godina i ~ija je sudbina jo{

neizvesna. A ZBD2000 je ve}

u operativnoj upotrebi.

Iako Kineze naj~e{}e povezuju sa ko-pirawem inostranih re{ewa, za naj-novije amfibijsko vozilo oznakeZBD2000 to se ni u kom slu~aju ne mo-`e tvrditi. Kinezi jesu svoje amfi-

bijske tenkove Type-63 razvili na osnovupoznatih sovjetskih PT-76, sa novim pogo-nom i kupolom opremqenom topom 85 ume-sto 76 mm, ali je ta veza gotovo potpunonestala na najnovijem amfibijskom tenkuType-63A sa topom 105 mm i pove}anom ma-som na 22 tone.

Sigurno je da najnovija juri{na am-fibijska vozila ZBD2000 koriste pojedi-na iskustva primewena na prethodnicima,ali nema govora o bilo kakvom kopirawu.[tavi{e, pored varijante amfibijskogtenka, koji se slobodno mo`e smatrati naj-boqim vozilom tog tipa u operativnoj upo-trebi trenutno na svetu, razvijena je i va-rijanta borbenog vozila pe{adije, koje setako|e mo`e tako okarakterisati.

Projektovawe oklopnog vozila koje jesposobno da savladava vodene preprekeplovqewem predstavqa znatno ve}i iza-zov od projektovawa vozila koje savlada-va vodene prepreke ga`ewem, jer se moravoditi ra~una o plovnosti, a to je, po pra-

opremqen hidroelasti~nim sistemom sadugim trzawem i ima mogu}nost ispaqiva-wa kineske i kompletne palete standardnemunicije Natoa, ukqu~uju}i potkalibarnuAPFSDS, kumulativnu HEAT i razornu HEmuniciju. Sem toga, smatra se da }e se iztog topa mo}i ispaqivati i doma}e proti-voklopne vo|ene rakete, razvijene na baziruskih 9M117 bastion, dometa 5.200 me-tara. Sa topom je spregnut mitraqez 7,62mm, dok se na krovu nalazi protivavionskimitraqez 12,7 mm. Sa svake strane kupolenalaze se po ~etiri baca~a dimnih kutija.

Posebno veliki napredak u odnosu naprethodne amfibijske tenkove predstavqakompjuterizovani sistem za upravqawevatrom sa pasivnim ni{anom ni{anxije,laserskim daqinomerom i stabilizacijomtopa u obe ravni. Pored toga, velika je pa-`wa posve}ena navigaciji, gde se koristiGPS navigacioni sistem.

Borbeno vozilo pe{adije ima}e pro-storno ne{to druga~iju konfiguraciju – ku-pola sa topom 105 mm zamewena je mawomkupolom naoru`anom topom 30 mm. Dodat-ni prostor iskori{}en je za prili~no „te-san” sme{taj 7 do 10 vojnika. Tako mali

broj vojnika za~u|uje s obzirom na to {toameri~ki AAV-7A1 prevozi 25, a EFV 17.Smawivawe broja pe{adinaca u vozilimarezultat je te`we za ve}om sigurno{}u,jer pri uni{tewu jednog vozila, mawi suqudski gubici.

Stalna posada broji tri ~lana – vo-za~, komandir i ni{anxija.

POZNATA MISIJA

Pojavom juri{nih amfibijskih vozilaZBD2000 ugro`en je, pre svega, Tajvan, kojiKina decenijama smatra za svoju teritori-ju. Sam izbor kalibra topa od 105 mm re-zultat je tehni~kih zahteva (energija trzajaje mawa nego kod topova 120 i 125 mm pamo`e da se lak{e ugraditi u vozilo mawemase od tenka), ali i te`we da se vozilosnabdeva na protivni~koj teritoriji (stan-dardni tajvanski tenkovi su ameri~ki M48i M60, oba naoru`ana topovima 105 mm).

Iako se ne mo`e o~ekivati da oklopZBD2000 zaustavi projektile 105 mm satajvanskih M48 i M60, treba re}i da jetop ZBD2000 i te kako sposoban da uni-{ti tenkove M48 i M60, ~ak mo`e imati iprednost u dometu, ukoliko se upotrebi

protivoklopna vo|ena raketa ispaqivanaiz cevi topa. Ali i tajvanski tenkovi su ume|uvremenu modernizovani, tako da ve-}ina ima ugra|ene termalne ni{ane, {toje daleko efikasnije re{ewe od pasivnihsprava.

Bilo kako bilo, slawe odavno zasta-relih amfibijskih tenkova Type-63 sa topo-vima 85 mm nikako se ne mo`e smatrati do-brom idejom protiv tenkova M48 i M60.Noviji Type-63A, sa topom 105 mm i siste-mom za upravqawe vatrom, jesu, u svakomslu~aju, boqe re{ewe, ali wihova relativ-no mala brzina kretawa po vodi od 14 km/~sigurno daje ve}e {anse protivniku da ihga|a protivoklopnim vo|enim raketama ilitopovima. U takvoj klimi, ZBD2000 predsta-vqa idealno re{ewe za amfibijske opera-cije, jednako dobro naoru`an kao Type-63A,ali daleko br`i i samim tim otporniji nadejstvo protivnika, sa postoje}om varijan-tom borbenog vozila pe{adije.

Niko nije o~ekivao da }e Kinezi stvo-riti amfibijska vozila koje }e biti toli-ko superiorna u odnosu na prethodnike sjedne, i vozila koja su ravnopravna pro-tivni~kim glavnim borbenim tenkovima, sdruge strane. I sami Kinezi za ZBD2000tvrde da je naprednije oklopno vozilo odbilo kog razvijenog u Kini i mnogi detaqinisu ni objavqeni, ~ime se dokazuje wego-va va`nost za budu}e planove politi~kog ivojnog establi{menta.

Dve su stvari, me|utim, sigurne: Ame-rikanci }e mo`da prvi put u istoriji po-zavideti Kinezima na amfibijskim vozi-lima koja su do sada bila apsolutna pri-vilegija Marinskog korpusa SAD, a Tajvan-ci }e mo`da ipak razmotriti nabavku sa-vremenijih tenkova i protivoklopnih vo-|enih raketa za svoje snage, kao protivte-`u izvanrednim ZBD2000.

Sebastian BALO[

15. mart 2008.40

N A M E N A

Amfibijsko vozilo zapo~iwe svojzadatak na desantnom brodu stacioni-ranom na odre|enoj udaqenosti odobale. Iskrcava se, kre}e {to je mogu-}e ve}om brzinom prema obali, ~ime sete`i {to kra}em izlagawu protivni~-koj vatri i, kona~no, prelazi na kopno.Transportovani vojnici, ako ih ima,mogu se iskrcati na obali ili u unutra-{wosti, u zavisnosti od situacije.

Takva vozila mogu se koristiti ikao oklopni transporteri ili borbe-na vozila pe{adije, {to su Amerikan-ci i pokazali u operacijama u Iraku,gde su wihovi AAV-7A1 pratili konvojeza snabdevawe u unutra{wost ira~keteritorije.

Laki tenk na izlo`binaoru`awa

• 310116

ZEMQA @IVIH

Autori: VladimirStojan~evi}, Qubodrag Dini} i \or|e BorozanIzdawe 2004. Tvrdi povez, 372strane, kutija-kesa,format 28,3 h 29Cena: 7.560,00, sa popustom 4.536,00

Reprezentativno izdawe na srpskom i engleskomjeziku. Govori o genezi srpsko-albanskih odnosa u 19. i 20. veku. Tekst je potkrepqen do sadaneobjavqenim, istorijskim dokumentima kojipojašwavaju svu slo`enost teme.

• 310117

KULTURNA BA[TINA SRBIJE

KULTURNA BA[TINA

REPUBLIKE SRPSKE

KULTURNA BA[TINA CRNE GORE

Autori: Qiqana Ševo i Sreten Petkovi}Izdawe 2004.Tvrdi povez, pakovawe u kutiji tri kwige, 342, 223 i 206 strana; format kwiga 24 h 29Cena: komplet 18.900,00, sa popustom 9.450,00pojedina~no 6.480,00, sa popustom 3.240,00Reprezentativno izdawe sa uporednim tekstom nasrpskom i engleskom jeziku. Bogato ilustrovano i opremqeno izdaweposve}eno je jedinstvenom kulturnom blagu Srbije,Crne Gore i Republike Srpske. Ugledni autorinam predstavqaju baštinu koja pobu|uje zanimawestru~waka širom sveta a otkriva korenenacionalnog bi}a, pravoslavne vere i istorijsketokove na vekovima zanimqivim prostorima.

• 310124

VE[TINA

RATOVAWA VO@DA

KARA\OR\A

Autor Novica Stevanovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 350 strana,format 16 h 24Cena: 540,00 sa popustom 270,00Kwiga se bavi Prvim

srpskim ustankom, stvarawem vojne sile,ve{tinom ratovawa Vo`da Kara|or|a,logistikom, diplomatijom i komandantskimosobinama slavnog ratovo|e.

• 310125

OBAVE[ŠTAJNA

SLU@BA

U KARA\OR\EVOJ

I MILO[ŠEVOJ

SRBIJI

Autor dr VladimirStojan~evi}Izdawe 2004. Broširan povez, 196 strana,format 14 h 20Cena: 237,60sa popustom 166,32

Reprint izdawe kwige iz 1964. godine, autoraakademika Vladimira Stojan~evi}a, koja se baviza~ecima obaveštajnog rada, formirawemobaveštajnih organa i koriš}ewem obaveštajnihpodataka u Prvom i Drugom srpskom ustanku i uvreme vladavine Kneza Miloša.

• 310128

OTIMAWE

KOSOVA

I METOHIJE

Autor dr Radoslav Ga}inovi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 228 strana,format 13 h 20Cena: 432, 00sa popustom 216,00

Sadr`aj kwige se bavi problemom Srba na Kosovui Metohiji, terorizmom Albanaca u te`wi da otmui stvore nezavisno Kosovo i delovawujugoslovenskih i srpskih vlasti kroz istoriju naspre~avawu secesije i suzbijawa terorizma.

• 310140

KORENI VOJNE

PISANE RE^I

Autor: IvanB. Mijatovi}Izdawe 2006. Bro{iran povez, 284strane, format 17 h 24,Cena: 864,00, sa popustom 259,20U kwizi je predstavqenakvalitativna i kvantitativna analiza vojne{tampe Vojske Kraqevine SHS u periodu od 1918.do 1929. godine.

• 310115

POZNATI U

^IZMAMA

Autor Dušan Gliši}Izdawe 2004. Broširani povez, 238 strana, format 15,5 h 24Cena: 324,00sa popustom 129,60

Se}awa 50 poznatihjavnih li~nosti iz sveta nauke, kulture, umetnostii sporta na dane provedene u vojni~koj uniformi.

• 310122

LINIJA

Autor Slobodan Jovi} EtiIzdawe 2004.Broširan povez, 144 strane,format 13,5 h 24Cena: 486,00, sa popustom 145,80Zbirkom od 92 karikatureautor odslikava stvarnost,duhovito upozorava i linijom tra`i rešewe.

• 310129

AIDS - HIVINFEKCIJA

Autor dr Milomir\oki}. Izdawe 2004.Tvrdi povez, 430 strana,format 14 h 20Cena: 972,00, sapopustom 291,60

Obimna i veoma zna~ajna studija uglednogstru~waka pukovnika profesora dr Milomira\oki}a, na~elnika Klinike za ifektivne itropske bolesti VMA.Izuzetno nau~no delo je plod višegodišweg radana vrhunskim spoznajama o najte`oj bolestidanašwice, etimologiji, delovawu virusa,pronošewu infekcije i savremenim dostignu}imau le~ewu obolelih.

• 310112

NEUROTRAUMA

Autor Ranko Rai~evi}Izdawe 2004. Broširan povez, 352 strana, format 17 h 24Cena: 378,00sa popustom 226,80Visokostru~no štivo koje se bavi konzervativnimaspektom neurotraume, temeqno obra|ujeetologiju, patofiziologiju, dijagnostiku iterapiju. Kwiga predstavqa kontinuitetzalagawa autora o potrebi sagledavawaorganizma kao celine u fiziološkim ipatološkim stawima i doga|ajima.

• 310134

VOJNICI

SA DVE ZAKLETVE

Autor Vladica Krsti}Izdawe 2005. Tvrdi povez, 184 strane,format 22h25Cena: 1.512,00sa popustom 756,00

Kwiga posve}ena stvarawu i razvoju ~uvene 63. padobranske brigade izuzetna je po mnogo ~emu: sadr`aju, ilustracijama i privla~nom izgledu. Voj-nici sa dve zakletve, kako zovu pripadnike te elitne jedinice, ve~ni su primer vojni~ke ~asti, po`rtvovawa i vrhunske obu~enosti, a nadasve ose}awa odanosti otaxbini i uniformikoju ponosno nose. Crvena beretka s padobranskim znakom wihovo je prvo uo~qivo obele j̀e.

KatalogSAJAMSKI POPUST 30-70%P R E P O R U ^ U J E

NOVINSKI CENTAR

• 310123

ETIKA RATOVAWA

Autor Ilija Nikezi}Izdawe 2004. Tvrdi povez, 144strane,format 18h24Cena: 540,00sa popustom 162,00

Veoma zanimqiva kwiga ko-ja se bavi etikom kaonaukom, primerimavite{tva, humanizma, ~ove{tva i ne~ove{tva u ra-tovima u na{oj bli`oj i daqoj istoriji, etikom ratai ratovawa u vijetnamskom i ira~kom ratu i agresijiNatoa na SR Jugoslaviju, sa osvrtom na me|unarodnekonvencije i protokole. U prilogu je dat - predlogkodeksa ratovawa.

• 310130

VERNI OTAXBINI

I POZIVU

Autor Ivan Matovi}Izdawe 2005.Bro{iran povez, 264 strane,format 16,5h24Cena: 702,00sa popustom 351,00

Kwiga je posve}ena ak-tivnim stare{inama

Jugoslovenske vojske koji su aprila 1941. godine,naspram li~ne ~asti i moralne odgovornostiodabrale najte`i put – antifa{isti~ku borbu nasvim frontovima. Okupatoru su se po`rtvovanosuprotstavili na moru, kopnu i vazduhu. Tokomte{kih ratnih godina, bezmalo trinaest hiqadaprofesionalnih stare{ina Jugoslovenske vojskepokazalo je sve qudske i vojni~ke odlike, u najbo-qem smislu te re~i.

• 310133

OSNOVI RAKETNE

TEHNIKE

Autor Mateja An|elkovi}Izdawe 2005. Bro{iran povez, 168stranaformat 18h240Cena: 1.080,00, sa popustom 432,00

Osnovi raketne tehnike je stru~na kwiga o raketa-ma i wihovom pogonu, mehanici leta, sistemimavo|ewa i konstrukciji. Kwiga je dopuweno izdaweuxbenika za vojne {kole. U woj su odabrani deloviiz svih oblasti zna~ajnih za raketnu tehniku i kos-mi~ke sadr`aje.

• 310139

NESMRTONOSNO

ORU@JE

Autor Dane Subo{i}Izdawe 2005. Bro{iran povez 272 strane, format 17 h 24Cena: 1.242,00sa popustom 496,80

Kwiga sadr`i osnovnaznawa o upotrebi

nesmrtonosnih oru`ja u prepadima, zasedama iobezbe|ewima, te takti~ko-tehni~ke odlike togoru`ja koje koriste protivteroristi~ke jedinice.

• 310138

DRU[TVENO-

POLITI^KA

DELATNOST

JOVANA CVIJI]A

Grupa autoraIzdawe 2005. Bro{iran povez, 300 strana, format 17 h 24 Cena: 486,00sa popustom 145,80

• 310111

@IVI JEZIK

U BALKANSKOM

LAVIRINTU

Autor Ivan Markovi}Izdawe 2003.Tvrdi povez, 251 strana,format 14,5 h 25Cena: 648,00sa popustom 194,40

Kwiga sabira i hronološki re|a razgovore oBalkanu u posledwoj deceniji 20. veka, lomova ikriza koje su oblikovale naše `ivote. Izuzetnodelo jednog od najdarovitijih novinara lista„Vojska” ~ija se `ivotna zvezda prerano ugasila.

• 310136

VODI^ DO PRAVOSLAVNIH MANASTIRA

SRBIJE I CRNE GORE (NA ENGLESKOM)

Prire|iva~i: Branka Gugoq, Qubica Jelisavac i Mirko Sajlovi},Izdawe 2004. Tvrdi povez, 324 strane,format 22,5 h 24,5,Cena 3.888,00, sa popustom 1.166,40

Vodi~ na engleskomjeziku u kome je slikom i re~ju predstavqeno 275manastira u Srbiji i Crnoj Gori. Namewen je, presvega, putnicima koji `ele da obi|u ta sveta mesta,ali i svima koji nadahnu}e nalaze u svetu duhovnogprostora.

• 310089

MANASTIRI

SRBIJE

Autor Slobodan Mileusni}Izdawe 2002. Suizdava~ „Pravoslavna re~” Novi SadDva toma, omot, kutijaTvrd povez, 1.040 strana, format 25 h 33Cena: 14.580,00sa popustom 7.290,00

• 310105

UVOD U

INFORMISAWE

Autor Slavoqub Ran|elovi}Izdawe 2003.Broširan povez, 195 strana, format 14 h 20 Cena: 216,00sa popustom 108,00

• 310032MORAL VOJSKE U

GRA\ANSKOM

RATU

Autor mr Ne|oDanilovi}Izdawe 2001Suizdava~ „Zadu`binaAndrejevi}”, BeogradBro{iran povez, 195 strana, format 14 h 20Cena: 216,00sa popustom 64,80

• 310104

[KOLSKI BROD

,,JADRAN” 1933-2003

Autor Boško Anti}Izdawe 2003.Trvd povez, 140 strana, format 22h 25 Cena: 1.296,00sa popustom 518,40

• 310095

VOJNA

MUZIKA

I MUZI^ARI

U SRBIJI

Autor GordanaKraja~i}Izdawe 2003.Tvrd povez, 308 strana, format 20,5h29,7Cena: 1.080,00sa popustom 324,00

• 310075

SRPSKA

ODISEJA

Autor Bo{ko Anti}Izdawe 2002.Tvrd povez, 132 strane, format 24h17 Cena: 270,00sa popustom 135,00

• 310108

ASIMETRI^NI

RATOVI

Autori BartelemiKurmon iDarkoRibnikar(prevod s francuskog)Izdawe 2003.Broširan povez, 220 strana, format 14 h 22Cena: 270,00sa popustom 162,00

• 310103

PORODI^NA

ISHRANA

I ZDRAVQE

Autor dr Nedeqko Joki}Izdawe 2003.Tvrd povez, 400 strana, format 16 h 24,5Cena: 972,00sa popustom 486,00

Zbornik radova s nau~nogskupa u Srpskoj akademijinauka i umetnosti, Beograd

• 310085TENKOVI SVETA

Autori: MilenkoSti{ovi} i@ivorad Lazi}Izdawe 2002.Suizdava~„Trikontinental”,BeogradBro{iran povez, 118 strana, format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310087

ARTIQERIJA

SVETA

Autor Dragoqub Petrovi}Izdawe 2002.Suizdava~„Trikontinental”, BeogradBro{iran povez, 138 strana, format 14h20Cena: 410,40 sa popustom 287,28

• 310090

STRATEGIJSKI

BOMBARDERI

Autori: Du{an Maodu{ iMilan Bajovi}Izdawe 2002.Bro{iran povez, 116 strana,format 14h20Cena: 410,40sa popustom 287,28

• 310102

JUGOSLAVIJA I NATO

Autor Bojan B. Dimitrijevi}Izdawe 2003.Broširan povez,200 strana, format 15,5 h 23Cena: 540,00sa popustom 162,00

•310100

SPECIJALNE SNAGE

SVETA

Autori: Mihajlo Mihajlovi} i Stanislav Arsi}Izdawe 2004.Suizdava~„Trikontinental”, BeogradTvrd povez, 180 strana,format 17 h 23Cena: 907,20sa popustom 544,32

• 310107

CD BEZBEDNOSNA

OPREMA U SLU@BI

@IVOTA (SREDSTVA

ZA ZAŠTITU QUDI

I OBJEKATA)

Autori: Nikola Ostoji} i Petar Kne`evi}Izdawe 2003.Cena: 1.944,00, sa popustom 583,20

• 310028

OTKUCAJI VREMENA

Autor Dragana Markovi}Izdawe 2000.Tvrd povez, 400 strana, format 15h24Cena: 324,00sa popustom 97,20

• 310051

PROFESIJA

NOVINAR

Autor Du{an \uri}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 408 strana, format 13 h 20Cena: 324,00 sa popustom 226,80

• 310067

STRATEGIJSKE

PARALELE

Autor Vasilije Cerovi}Izdawe 2001.Bro{iran povez, 316 strana, format 11,5 h 20,5Cena: 270,00 sa popustom 81,00

• 310042

ARHITEKTURA

ZGRADE

GENERAL[TABA

Autor Bojan Kova~evi}Izdawe 2001.Tvrd povez, 224 strane, format 22,5h 25,5Cena: 540,00sa popustom 162,00

• 310072

PRIMENA PRAVA

ORU@ANIH

SUKOBA

(Vojska Jugoslavije i Kosovo i Metohija 1998-1999) Drugo dopuweno izdawePriredio IvanMarkovi}Izdawe 2002.Tvrd povez, 244 strane, format 24,5h30Cena: 432,00, sa popustom 129,60

• 310091

TERORIZAM

ALBANSKIH

EKSTREMISTA

Autori: Milan Mijalkovskii Petar DamjanovIzdawe 2002.Tvrd povez, 512 strana, format 16h 24Cena: 756,00sa popustom 378,00

• 310077

DRINKA

RADOVANOVI] -

SKULPTURE

Autor Branko Vukoi~i}Izdawe 2002.Tvrd povez, 224 strane, kutija, omotformat 24 h 29,7Cena: 2.160,00 (sa popus-tom 648,00)Monografija o Drinki Radovanovi}, skulptoru.Uz izbor tekstova o stvarala{tvu na{e renomi-rane umetnice, objavqene su fotografije va-jarskih radova, sa posebnim osvrtom na delaposve}ena vojskovo|ama, ratnicima.

NARUXBENICA

NC „ODBRANA”, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 BeogradTel: 011/3241-026, telefaks: 011/3241-363

@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58Naru~ujem slede}a izdawa (navesti {ifru / koli~inu): __________________________________________________________________________________________________________________po ukupnoj ceni od _________________________ dinara.Kwige }u platiti (zaokru`iti broj):1. odjednom (pla}awe unapred) uz 100,00 din. za po{tarinu. 2. na kredit u _______________ mese~nih rata (najvi{e 10) po ______________ din. (min. rata 1.000,00), putem administrativne zabrane.Kod pla}awa unapred poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa, nakon ~ega isporu~ujemo kwige.Za kredit dostaviti naruybenicu overenu od strane firme u kojoj ste zaposleni.

Kupac:_______________________________________________________________________JMBG _______________________________Broj li~ne karte: __________________ izdate u MUP____________________________________________________________________Ulica i broj: ____________________________________________________________________Mesto: _______________________________________ Telefon: _________________________

Potpis naru~ioca: _______________________________________________________________Podaci o zaposlewu:_________________________________________________________________Ulica i broj:________________________________________________________________________ Mesto: _________________________________ Telefon: ________________________

Overa ovla{}enog lica M.P. ________________________________

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:Deset specijalnih priloga.Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu

i kod nas. O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima,

haubicama, avionima, helikopterima, bespilotnimletelicama, satelitima, brodovima, podmornicama,

Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a,novinara.

Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba,ali i istorija.

Opremawe armija sveta.

EKSKLUZIVNO: Predstavqawe sredstava u razvoju.Borbeni sistem Alas- raketni snajper, ju`nokorejski tenk K 2 - crni panter, samohodna top-haubica koalicija SV- dvocevni gromovnik, protivoklopni raketni sistembumbar .

KONTRAVERZNO: Prednosti i mane streqa~kog oru`ja u operaciji „Ira~ka sloboda”,pu{ke koje su izazvale opre~ne reakcije.

ZANIMQIVO: Najskupqi pi{toqi u svetu, najti{a i najbr`a podmornica, brodovi mobilnekasarne, najmawa bespilotna letelica, top-haubicaneprevazi|ena u brzini ga|awa, tenk koji je rekorder u daqini uspe{nog dejstva,digitalizovana „bradavi~asta sviwa”.

IZME\U OSTALOG: Ruska juri{na pu{ka AN 94 – razvijana pod {ifrom „Abakan”, vojni sateliti – kosmi~ki ratnici, bitanski tenk Challenger, ratovi ~etvrte generacije, urbano-borbeni sistemi, balkanska pedesetica – crna strela, „Zastavin” veliki borbenipi{toq CZ 999 i mitraqez velikog kalibra - kojot, savremeni minobaca~i, ruski raketnikompleks zemqa-vazduh S-400, ameri~ki transportni avion C17 - gospodar globusa, korvetaklase Visby, brod fantom, rat u infracrvenom spektru – oprema za no}na dejstva, aero-mitinzi,i obiqe kratkih informacija iz oblasti naoru`awa.

Na 240 strana, u punom koloru, tvrdom povezu i uz mno{tvo fotografija, „Arsenal” govori i o tome kako je konstruisana, gde ispitivana i kada kori{}ena vojna tehnika koju svet danas poznaje.

• 310064

RAMBUJE ILI

RAT

Me|unarodnopravnadilemaAutor Gavro Perazi}Izdawe 2001.Bro{iran povez,234 strane,format 16,5h 23Cena: 324,00, sa popustom 162,00U studiji su obra|ene me|unarodnopravneinstitucije i doga|aji koji su prethodiliagresiji Natoa na SRJ. Autor, eminentnipoznavalac me|unarodnog prava, pi{ejezikom ~iwenica, koje imaju snagu nepo-bitnih dokaza o povredi me|unarodnogprava, kr{ewu Poveqe UN i nepravdinanetoj srpskom narodu.

• 310062

PRAVOSLAVQE

I RAT

Autor mr Borislav Grozdi}Izdawe 2001.Bro{irani povez,196 strana,format 14 h 20,5Cena: 270,00, sa popustom 135,00U kwizi se razma-traju stavovi hri{}anskih teologa,crkvenih mislilaca i filozofahri{}anstva o ratu. Posebna pa`waposve}ena je shvatawima o ratu upravoslavqu kod Srba.

• 140 000Format 22,3 h 30,6

Cena 400,00 sa popustom 350,00

Na svaki oglas pla}a se porez na dodatu vrednost (PDV) 18 %.Ogla{avawe se pla}a unapred, najkasnije5 dana pre izlaska broja.

Za vi{e objavqenih oglasa odobravamo popust5 –15 %, {to se reguli{e zakqu~nicom ili ugovorom, i to:– za 3 – 5 oglasa – 5 %– za 6 – 8 oglasa –10 %– za 9 i vi{e oglasa –15 %– cene oglasa reporta`nog tipa uve}avaju se za 50 %

Oglasi koji nisu u skladu sa ure|iva~kom politikom magazina ne}e biti objavqeni. Objavqivawe oglasa odobrava direktor ustanove– glavni i odgovorni urednik magazina„ODBRANA”.

Materijal za objavqivawe mora bitidostavqen najmawe sedam dana pre izlaska broja.Ukoliko naru~ilac sam priprema re{ewereklamne poruke, ona mora biti u formatu JPEG ili TIF. Re{ewe se dostavqa na disketi ili CD-u, a mo`ese poslati i na e-mail adresu odbrana@beotel.yu

Na zahtev korisnika, u magazin se mogu ubaci-ti prilozi (iskqu~ivo {tamapani), koje je du`anda obezbedi i dostavi naru~ilac.

OGLASNI PROSTOR FORMAT CENA

1/1 ~etvrta kori~na strana 22 x 30 cm

42.000,00

18.000,00

10.000,00

450,00

1.300,00

60.000,00

22 x 30 cm

19,8 x 26 cm

19,8 x 26 cm

9,5 x 13 cm

1 x 6,3 cm

1 x 13 cm

1 x 19,8 cm1cm/ 3 stupca unutra{we strane

1/1 druga i tre}a kori~na strana

31.000,00

45.000,00

39.000,00

1/2 unutra{we strane

Ustupawe prostora za ubacivawe priloga

19,8 x 13cm ili 9,5 x 26 cm

900,00

Magazin „ODBRANA” izlazi1. i 15. u mesecu. Cenovnik oglasnog prostorava`i od 1. septemba 2007. godine

1/1 tre}a strana (unutra{wa)

1/1 ostale unutra{we strane

1/4 unutra{we strane

1cm/ stubac unutra{we strane

1cm/ 2 stupca unutra{we strane

operaciji do 200 vozila, za izvoz), sa FDF(86 jedinica), a odnedavno i sa Ju`noa-fri~kom Republikom (JAR) za 264 vozila(ugovor o kooperaciji vredan oko 1,3 mi-lijarde dolara), potvr|uju kvalitet i pri-hvatqivost vozila i u inostranstvu. Pred-ugovorom iz 2005. izme|u Patrije i DenelLand Systems i definitivno ugovorom iz2007. o zajedni~kom radu, shodno Progra-mu opremawa SANDF do 2020. sa novom ge-neracijom oklopnih vozila to~ka{a, JARje obezbedila zamenu starijih oklopnihtransportera Ratel 6h6 doma}e proizvod-we, starih 25 do 30 godina.

Ju`noafri~ka Republika planira petosnovnih tipova OVT 8h8 NGICV (Next Ge-neration Infantry Combat Vehicles) za popunutri te{ka mehanizovana bataqona sa po88 vozila svih varijanti.

Programom opremawa wihovih oru-`anih snaga narednom generacijom OVT do2020. predvi|aju se 264 vozila, a preo-stala za obuku. Osnovne varijante su:oklopni transporter, vozilo neposrednepodr{ke, za protivoklopnu borbu, za va-trenu podr{ku sa minobaca~em i komand-no vozilo.

Nosilac razvoja i zavr{ne monta`evozila bi}e kompanija Denel, a u proiz-vodwi podsistema anga`ovana su i drugaju`noafri~ka preduze}a, koja su i do sadau~estvovala u proizvodwi OVT. Premaugovoru sa „Patrijom”, kompanija „Denel”bi}e centar u proizvodwi OVT u narednojdeceniji u Ju`noj Africi.

Ju`noafrikanci su Fincima ispo-stavili specifi~ne zahteve za odre|eneizmene i prilago|avawe vozila doma}em

41

JAZAVAC IZJU@NE AFRIKEJu`noafri~ka kompanija

Denel Land Systems, posredstvom

Uprave ARMSCOR za opremawe

oru`anih snaga Ju`ne Afrike

(SANDF), sklopila je pro{le

godine ugovor sa finskim

proizvo|a~em oklopnih vozila

to~ka{a Patria Vehicles Oyi, za

razvoj i proizvodwu 264 vozila

tipa Patria 8x8 MCV, nazvanog

Badger – „jazavac”.

Prva serija isporuke trebalo

bi da startuje 2012. godine.

P E [ A D I J S K O B O R B E N O V O Z I L O B A D G E R 8 X 8 M C V

Finska je osamdesetih godina 20. vekazapo~ela proces osamostaqivawa uopremawu svojih oru`anih snaga(FDF) oklopnim vozilima to~ka{ima(OVT) iz sopstvenog razvoja i pro-

izvodwe. Bitni zahtevi svedeni su na dvauslova. Najpre, da se dobiju vozila pode-sna za upotrebu u finskom geostrategijskomprostoru (po{umqeno zemqi{te sa oko60.000 jezera), dakle da budu i amfibijska,a drugi zahtev pretpostavqao je da budu jef-tinija, za ~iju gradwu }e se maksimalno ko-ristiti komponente teretnih i terenskihvozila iz komercijalne proizvodwe (bilodoma}e ili inostrane). U tome su i uspeli.Ta robusna vozila, pouzdana u eksploata-ciji i podesna za upravqawe i rukovawe,bila su rado vi|ena u wihovim jedinicamakoje su anga`ovane u sastavu mirovnih sna-ga UN i na prostorima biv{e Jugoslavije.

U prvoj generaciji bila su to vozilasa formulom pogona 6h6 (oznake XA-180/185 SISU, zatim serije XA-200 SISU),da bi se 2001. pojavio prototip modular-nog oklopnog vozila Patria 8x8 AMV (Armou-red ili Advanced Modular Vehicle) formulepogona 8h8. Patria AMV bila je opremqenanajnovijim tehni~kim podsistemima sa teh-nolo{kim re{ewima posledwe generacijete klase vozila.

PROGRAM OPREMAWA

Izvoz vozila u vi{e zemaqa i ugovo-ri sklopqeni sa Poqskom (vredan 1,26milijardi ameri~kih dolara za 690 vozi-la), Slovenijom (135 vozila), Hrvatskom(84 vozila sa kasnijom proizvodwom u ko-

ambijentu i operativnim potrebama. To seodnosi, pre svega, na prohodnost na spe-cifi~nom topografskom i vegetacionomprostoru. Jedan od wihovih zahteva je davozilo bude ve}e mase (radi poja~ane za-{tite, posebno protivminske), jer nemapotrebe da se transportuje avionom C-130. Ne mora da ima amfibijska svojstva,a umesto dvojnih vertikalnih zadwih vra-ta ima}e jednokrilna vrata rampu.

U razvojnom programu Badgera 8x8MCV (Mechanized Combat Vehicle – mehani-zovano/pe{adijsko borbeno vozilo) za iz-radu prvih 40 {asija bi}e odgovorna„Patrija”, da bi posle proizvodwu preu-zela kompanija BAE Systems Land SystemOMC iz JAR. Gotove {asije preuzima}ekompanija „Denel”, u kojoj }e se ugra|iva-ti dvoseda doma}a kupola novoga projektaLCT-30 (Light Compact Turret – 30 – lakakompaktna kupola sa topom 30 mm) i drugekupole prema namenskoj varijanti vozila.

Jedno prototipsko vozilo Badger 8x8MCV nalazi se na intenzivnom terenskomispitivawu pokretqivosti i vatrene mo}iu Ju`noafri~koj Republici. Prototipskirazvoj ukqu~i}e jo{ dva opitna modelaADM (Advanced Development Model, modelsavremenog razvoja) i pet EMD (Enginee-ring Model Development, model in`iwerij-skog vozila). Kada osvoji serijsku proiz-vodwu JAR ra~una da obezbedi dovoqanbroj OVT za svoje OS, ali i da se ukqu~iu izvoz, verovatno u zemqe u kojima je i dosada bila prisutna.

SAVREMENA KONCEPCIJA

Koncepcija konstrukcije OVT Badger8x8 MCV identi~na je sa finskim baznimmodelom Patria 8x8 AMV. To je savremenakonstrukcija kod koje su primewena najno-vija tehni~ko-tehnolo{ka re{ewa u triosnovne izlazne odlike vozila: pokretqi-vosti, za{titi i vatrenoj mo}i sa zapa`e-nim nastojawem da se obezbede optimalniuslovi za boravak i rad posade u vozilunajmawe 24 ~asa neprekidno, po{tovawemosnovnih pretpostavki ergonomskih krite-rija (kakvi su po{tovani i kod finskih vo-zila XA-180/185 i XA-200 SISU). Razlikesu u nekim detaqima i odre|enim modifi-kacijama prilago|enim specifi~nim po-trebama ju`noafri~kih oru`anih snaga.

Raspored posade i borbenog odeqe-wa, te ugradwa pogonske grupe isti su kao uPatria 8x8 AMV. Za{tita vozila od PT minaje poja~ana tako da odoleva minama od os-am kilograma TNT pri eksploziji ispod po-da ili to~kova, prema kriteriju STANAG4569A nivo TP-2A, sa opcijom da se oja~ado nivoa 4A ili 4B (od dejstva PTM sa 10 kgTNT). Unutra{wa strana oklopa u posadnomprostoru oblo`ena je panelima aramida(kevlara), na bazi fiberglasa, kao stan-dardnog dela za{tite od fragmenata oklo-

15. mart 2008.42

P E T V E R Z I J A

Ju`noafri~ke oru`ane snage plani-rale da u prvoj fazi razvojnog programaobezbede popunu mehanizovanih bataqo-na sa pet namenskih varijanti vozilaBadger 8x8 MCV. Sve varijante imaju istuplatformu, {asiju vozila AMV 8x8, alise razlikuju po ugra|enom naoru`awu iopremi modularne kupole.

Odeqensko vozilo – SV (Saction Ve-hicle) prevozi 11 qudi: tri stalna ~lanaposade – voza~a, ni{anxiju, komandiravozila – i iskrcno odeqewe od sedam qu-di sa komandirom odeqewa. Kao naoru-`awe vozila u opciji su te{ki mitraqez12,7 mm, automatski baca~ granata 40mm i spregnuti mitraqez 7,62 mm MG4.

Borbeno vozilo mehanizovane pe-{adije – MCV (Meckanised Combat Vehic-le) ima kupolu LCT-30 u koju su ugra|enitop 30 mm GI-30 i koaksialni mitraqez7,62 mm MG4.

Minobaca~ko vozilo – MV (MortarVehicle) naoru`ano je novom generacijomminobaca~a 60 mm (Denel) M6 velikog do-meta (LRMS- Long Range Mortar System), pu-wenog pomo}u zatvara~a. Spregnuti jemitraqez 7,62mm MG4. Nisu predvi|enistabilisani ni{an ni panoramska spra-va komandira.

Lovac tenkova ili raketno PT vozi-lo – MsV (Missile Vehicle) bi}e naoru`ano

sa mitraqezom 7,62 mm MG4 i dva dvo-cevna lansera PT raketa velikog dometado 5.000 m Ingwe (Denel AS), sa poluauto-matskim sistemom vo|ewa. Sa tandembojnom kumulativnom glavom mo`e daprobije do 1. 000 mm RHA oklopa izaERO.

Komandno vozilo – CV (CommandVehicle), naoru`ano sa mitraqezom7,62mm MG4, sadr`a}e panoramsku ni-{ansko-osmatra~ku spravu. Vozilo }ebiti opremqeno potrebnim telekomuni-kacionim sistemima i odgovaraju}im{tapskim priborom i opremom.

Svi tipovi vozila imaju po dvaotvora na krovu za izlazak ili dejstvoposade iz vozila, ure|aj interne veze,periskope za kru`no osmatrawe, displeju vidu ekrana i prostor za radioure|a-je. Na bokovima kupole su po dva posto-qa sa po ~etiri lansera dimnih kutija81 mm.

U standardnu opremu posade pripa-da ure|aj za detekciju, spre~avawe i ga-{ewe po`ara. Posebna oprema }e se na-knadno standardizovati shodno zahtevi-ma SANDF. Sa vozilima Badger 8x8 MCVi drugim posebne namene SANDF }e obez-bediti budu}u popunu jedinica modernimOVT za du`i niz godina. Ta vozila }e bi-ti pretpostavka i za daqe pro{ireweizvoznih aran`mana JAR u narednim de-cenijama.

Lovac tenkova

Komandno vozilo

Vozilo za vatrenu podr{ku

Minobaca~ko vozilo

Odeqensko vozilo

Varijante vozila Badger 8h8 MCV

pa ili projektila koji prodru kroz osnovnioklop. ^eli~ne plo~e od zavarenih limova{vedskog ~elika, visoke tvrdo}e ARMOX,trebalo bi da obezbede za{titu prema STA-NAG 4569A nivo l (za{tita od standardnogNato metka 7,6h51 mm na 30 m/360 step),sa kasnijim poboq{awima do nivoa 5 sa~eone strane vozila od metka 25h137 mmili 30h173 mm APDS na 500 m/30 stepeni.

Unutra{wi prostor {asije vozilaraspore|en je na slede}i na~in: napreddesno je motorno-transmisiono odeqewe,levo od wega upravno odeqewe voza~a,mesto komandira odeqewa je iza voza~a,kupola je na sredini vozila, a ukrcni deoposade je pozadi (devet vojnika). Izlaznavrata – rampa podi`u se i spu{taju servo-motorom. Masa vozila je 26,6 tona, najve-}a brzina kretawa 108 km/~ i sa 483 li-tra goriva ostvaruje autonomiju od oko800 km. Rajalne gume to~kova (14.00 R-20)sa unutra{wim za{titnim prstenovima icentralnom regulacijom pritiska omogu-}uju da vozilo nastavi kretawe posle pe-netracije od malokalibarskih projektila.Hidropneumatski elementi ogibqewa imogu}nost pode{avawa klirensa (od 200do 450 mm), kao opcija, olak{ava}e kre-tawe preko neravnog zemqi{ta i pru`itipovoqnije uslove posadi u toku vo`we.

Nema podataka za koji motor su seopredelili Ju`noafrikanci – da li SCA-NIA DI l2 od 360 kW i automatsku transmi-siju ZF Ecomat 7 HP902 sa 7+1 stepenomprenosa, ili je u pitawu Cummins ISL 450turboprehrawivani dizel od 373 kW satransmisijom Renk HSV 106 sa 6 + 1 ste-penom prenosa, ili eventualno, kako senagove{tava, poja~ana verzija SCANIADI12 od 405 kW. U svakom slu~aju bi}e za-dovoqene potrebe maksimalne pokretqi-vosti i dovoqno rezerve snage, a podra-zumevaju se standardi EURO 3 o emisijiizduvnih gasova.

MODULARNA GRADWA

Kupola LCT-30 (Light Compact Turret –30) ~eli~ne je konstrukcije od zavarenihplocmodula prilago|enih za nekoliko vr-sta naoru`awa. Modularna gradwa omogu-}uje ugradwu kupole i na druge varijanteMCV. Na osnovnu konstrukciju kupole doda-ju se moduli prilago|eni specifi~nim po-trebama odre|ene vrste oru`ja. Na prvipogled li~i na italijansku kupolu HITFIST(Oto Melara) koja se ve} ugra|uje u Poq-skoj na modifikovana vozila Patria AMV( Ro-somak) 8h8 BVP. Masa kupole od 2,5 t ode-qewa vozila FCM (Fighting Combat Modul)obezbe|uje uskla|eni rad posade i mogu}-nost promene osnovne namene kupole.

Kupola i top se navode elektomoto-rima sa mogu}no{}u i manuelnog rada, uslu~aju otkaza mehanizma. Top je doma}eproizvodwe GI30 (Denel), sa puwewem izmagacina bez redenika, municijom 30h173mm. Spregnuti mitraqez 7,62 mm MG4 na-lazi se levo od topa. U puwa~u su stan-dardno dve vrste metaka (pancirno-pro-bojni ili par~adno-razorni), a 65 metakaje spremno za brzu upotrebu (27 levo, 34

desno i ~etiri metka u donosa~u). U rezer-vi se nalazi jo{ 210 metaka. Top GI-30mo`e da se zameni topom ATK BushmasterMk 44 ili Mauser MK30-2, istog kalibra.To podrazumeva da su kompatibilni i dase mo`e koristiti municija vi{e proizvo-|a~a u kalibru 30h173 mm.

Standardno su predvi|ene tri vrstemetaka: pancirno-probojni zapaqivi –APCIT, poluprobojni visokoeksplozivnizapaqivi – SAPHEI, po~etnih brzina 1.100m/s, i potkalibarni sa strelastim jezgrom– APFSDS sa penetratorom od te{kog me-tala (odnos L/D 13,5 : 1), sa po~etnom br-zinom od 1.400 m/s, probojnosti 55 mmRHA oklopa pod 60 stepeni na 1.000 m. Utoku je razvoj projektila ~ija probojnostbi trebalo da bude dvostruko ve}a.

Sa topom mogu da rukuju i ga|aju oba~lana posade u kupoli, ni{anxija i koman-dir vozila. Top ima stabilizaciju u oberavni. Minimalna brzina navo|ewa kupo-le i topa je 0,1 mrad, ubrzawe 0,6 rad/s2(po azimutu) i 0,9 rad/s2 (po elevaciji), amaksimalna brzina navo|ewa je 0,6 rad/s,a preciznost stabilizacije 0,6 mrad.

Ni{anxija raspola`e sa stabilisa-nom ni{anskom spravom sa uskim vidnimpoqem, laserskim daqinomerom i dva ka-nala vidqivosti, dnevni (kamera CCD ko-lor) i no}ni termovizijski (FLIR). Kao stan-dardni deo ni{anskog sistema je ure|aj zaautomatsko pra}ewe ciqa. Komandir imapanoramsku ni{ansku spravu na krovu ku-pole sa kru`nim sektorom osmatrawa idnevni kanal sa dva vidna poqa. Opcija jeda i komandir dobije termokameru.

Spregnuti mitraqez 7,62 mm MG4ga|a brzinom od 600 do 800 met/min. Ukompletu se nalazi 800 metaka.

Milosav C. \OR\EVI]

43

Patria NEMO

Denel (Patria) MCV 8x8 Badger

15. mart 2008.44

LCS4, ali se od toga odustalo zbog preve-like cene izgradwe pojedina~nih plovila.Iako je nastavak projekta doveden u pita-we, svakako treba obratiti pa`wu na tadva jedinstvena broda.

PROBLEMI

Prvobitno je predvi|ena izgradwa60 plovila po ceni od 12 milijardi dola-ra (200 miliona dolara po brodu). Prvuseriju – Flight 0 ~inilo bi 12-13 brodova.Oni bi bili gra|eni po jednom od dva pro-jekta u kojima su ponu|ena po dva tipa bro-da: LCS1 i LCS3 firme Lockheed Martin iLCS2 i LCS4 firme General Dynamic.

Po prijemu u operativnu upotrebubrodova LCS1 i LCS2 trebalo je sprovesti

Budu}i da LCS ima vi{estruku

namenu, koncipiran je kao

„modularni” brod.

To zna~i da se mo`e

prenaoru`ati za svaku misiju

– od protivminskih operacija,

protivteroristi~kih dejstva

i izvi|a~kih akcija do

misije spasavawa. Iako je

danas, posle izgradwe dva

demonstratora, nastavak

projekta doveden u pitawe,

svakako treba obratiti pa`wu

na taj jedinstven brod.

A M E R I ^ K I O B A L S K I R A T N I B R O D L C S – L I T T O R A L C O M B A T S H I P

MODULARNO PLOVILOZA RAZNE MISIJE

V E L I K A B R Z I N A

Sposobnost LCS brodova da proiz-vedu velike brzine, wihova okretnost imali gaz omogu}avaju im da brzo prevo-ze male grupe qudi i materijala. Brodo-vi opremqeni tim paketom ima}e mogu}-nosti za transport i ograni~en prevozqudi, opreme i snabdevawa u priobal-nom okru`ewu. Taj paket trebalo bi daobezbedi tehni~ke mogu}nosti za siguransme{taj i transport materijala i opre-me, sme{tajne kapacitete za prevoz i po-dr{ku dodatnog personala, snabdevawematerijalom i gorivom helikoptera se-rije MH-60, a i splavova i ~amaca jedi-nica za specijalne operacije.

Projekat Obalski ratni brod LCS (Lit-toral Combat Ship) nastao je iz potre-be da se nadomesti nedostatak u plo-vilima sposobnim za dejstva u prio-balnom podru~ju. To je posebno va`no

jer bi brodovi poput razara~a ili krsta-rica predstavqali suvi{e velike mete ko-je bi mogle ugroziti relativno jeftinioru`ani sistemi (obalskim topovima, pro-tivbrodskim raketama ili minama).

S obzirom na to {to ima vi{estrukunamenu, koncipiran je kao „modularni“brod. To zna~i da se mo`e prenaoru`atiza svaku misiju koja se pred wega postavi(protivminske operacije, borbe protivobalskih dizel elektri~nih podmornica,protiv brzih naoru`anih plovila – FAC –fast atack craft, protivteroristi~ka dejstva,izvi|a~ke misije, misije spasavawa i sl.).A kako je za{tita obalskog podru~ja SAD unadle`nosti Obalske stra`e, jasno je dataj brod nije namewen za zadatke unutarteritorijalnih voda.

Projektovawe LCS brodova, a naosnovu takti~ko-tehnolo{kih zahteva (iz-me|u ostalog, tra`ena je brzina od 40 ~vo-rova i domet od 3.500 Nm), povereno jefirmama Lockheed Martin, General Dynamicsi Raytheon. Na osnovu dostavqenih predlo-ga mornarica SAD odlu~ila se na izgrad-wu tehnolo{kih demonstratora dva pro-jektna biroa i to: Lockheed Martin sa svo-jim jednotrupnim brodom LSC 1 Freedom iGeneral Dynamics sa trimaranom LCS2 In-dependence. Prema originalom planu pre-dvi|ena je izgradwa jo{ dva broda LCS3 i

seriju ispitivawa pona{awa brodova urazli~itim borbenim misijama, na osnovukojih bi bio odabran jedan od predlo`enadva projekta.

Prvi problemi nastali su po izgrad-wi LSC 1 Freedom i LCS2 Independence, od-nosno u toku gradwe ostala dva plovila –LCS3 i LCS4. Razlog je bio jasan – preveli-ki tro{kovi izgradwe prva dva broda pre-vazi{li su ukupan buxet predvi|en za iz-gradwu sva ~etiri plovila takozvane nulteserije. Zato je mornarica SAD otkazalaizgradwu tre}eg i ~etvrtog broda i dovelau pitawe ~itav projekat.

^iwenici je da mornarica SAD zah-teva da se brodovi grade po fiksnoj cenikoja ne bi smela da prelazi iznos od 460miliona dolara, a u {ta bi ulazili ne sa-mo tro{kovi izgradwe i opremawa, ve} idopunski tro{kovi oru`anih sistema,elektronike, ispitivawa, a posebno testi-rawa brodova nakon primopredaje i ot-klawawa uo~enih nedostataka, kako bi se

do kraja ispunili zahtevi predvi|eni pro-jektom, odnosno takti~ko-tehni~kim zahte-vima (TTZ). Pro{le godine nije postignuttakav dogovor sa izvo|a~ima projekata –firmama Lockheed Martin i General Dyna-mics – pa se problem prelio u buxet vojskeza ovu godinu.

MULTIFUNKCIONALNOST

Glavna osobina projekta LCS svodi sena wegovu multifunkcionalnost, odnosno„modularnost“, koja u osnovi predstavqaizmewivost sistema naoru`awa, elektro-nike, bespilotne letilice (UAVs – Unman-ned aerial vehicle), senzora... Predvi|eno jeda brod ima jedinstvenu platformu saosnovnim sistemima navigacije, bliskeodbrane i komunikacije, a na wu }e se, popotrebi, dodavati moduli za odre|ene vr-ste operacija.

Trup broda projektovan je tako da iz-dr`i i najte`e uslove na moru, a posebna

pa`wa poklawa se ispuwavawu standarda uza{titi `ivotne sredine. Brod mora da po-seduje stati~ku i dinami~ku stabilnost usvim meteorolo{kim uslovima, kako bi bioefikasan u svim operacijama, a da pri to-me nije ugro`ena bezbednost posade koja gaopslu`uje. Tako|e, trup broda treba da budeizgra|en na taj na~in da zadr`i borbenusposobnost u uslovima pogodaka neprija-teqskom vatrom, ali i u uslovima nepovoq-ne hidrolo{ke situacije (velikim olujamasa sna`nim vetrovima i velikim talasima).

S I S T E M I O D B R A N E

U misijama u kojima }e se koristi-ti, LCS brodovi moraju da imaju osnov-ni sistem za umre`eno kori{}ewe vi-{e senzora za pretra`ivawe, otkri-vawe, klasifikovawe, locirawe ipra}ewe svih povr{inskih kontakata uzoni svoje odgovornosti. Tako|e, mora-ju da poseduju i osnovne sisteme za vla-stitu odbranu od napada brzih plovi-la (kori{}ewem svoje brzine i svojihmanevarskih sposobnosti), ali i siste-me za upozoravawe i dejstvo protiv ne-prijateqevog otvarawa vatre. Kada seu takav sistem ugradi paket opreme zaprotivbrodsku borbu, to brodu dajemogu}nosti da presre}e povr{inskemete, naj~e{}e male brze ~amce, mini-mizirawem {tete po prijateqskimplovilima.

Mornarica SAD posebnu pa`wupoklawa tom modulu. Kada bude inte-grisan na LCS brodove, omogu}i}e imnadgledawe povr{ine kori{}ewemvanbrodskih senzora, kako u radarskividnom podru~ju, tako i van linije ho-rizonta. Taj paket opreme ~ini}e vi{esenzora, oru`anih sistema i softver-skih paketa, kao {to su: elektroopti~-ki i infracrveni senzori montiranina bespilotnim letelicama radi uspo-stavqawe kontrole van linije horizon-ta, top od 30 mm radi bliske za{titebroda, ~etiri kontejnera sa po 15 ra-keta za dejstva na ciqeve izvan hori-zonta, i helikopter serije MH-60 nao-ru`an i opremqen za izvi|awe i pre-sretawe povr{inskih ciqeva. Softverza upravqawe tim paketom bi}e inte-grisan u postoje}e sisteme na brodu.

O P E R A T I V N A J E D I N I C A

Bodovi tipa LSC mogu se dopunitioru`anim sistemima, elektronskomopremom i dodatnom posadom, i tadapostaju potpuno nove operativne jedi-nice fokusirane na izvr{avawe spe-cifi~ne misije. Takve promene omogu-}ava otvoren sistem gradwe broda.

Plovilo je konstruisano tako da mo-`e kontrolisati {tetu – automatski detek-tuje, lokalizuje i klasifikuje po`are, pre-komernu toplotu, otrovne gasove ili pla-vqewa, strukturna o{te}ewa ili probojtrupa. Maksimalno je pove}ana i li~na za-{tita ~lanova posade, o~uvawe samood-brane broda i spre~avawe gubitka plovi-la kori{}ewem za{titnih materijala tru-pa. Brod poseduje i ABH za{titu posade.

Omogu}eno je i nadgledawe i kontrolasvih elemenata koji se odnose na elektron-ski, akusti~ki, opti~ki i radarski potpisbroda kako bi se spre~ilo da neprijateqe-vi radari ili sonari identifikuju, locira-ju i ni{ane brod. Pored toga, mogu}e je nad-gledawe brodskih magnetnih i akusti~kihpotpisa zarad maksimalnog o~uvawa pre`i-vqavawa broda kada se nalazi u minskim,odnosno protivminskim operacijama.

ZAHTEVI

Osnovni brodski sistemi moraju daispuwavaju uslove potrebne za otkrivawe,identifikaciju, pra}ewe i za{titu brodaod protivbrodskih raketa i neprijateq-skih vazduhoplova. Odbrambene mogu}no-sti broda ogledaju se u wegovoj sposobno-sti da se odbrani od neprijateqske vatre,bilo upotrebom svojih oru`anih sistema(protivavionskim raketama, topovima ilanserima mamaca), slo`enom kompjuter-

15. mart 2008.46

I Z B E G A V A W E

T O R P E D N O G N A P A D A

Osnovni softverski paket nabrodu treba da omogu}i detektovawetorpednog napada i izbegavawe mane-vrisawem ili kori{}ewem mamaca ilidrugih sredstava. Kada budu opremqenipaketom za protivpodmorni~ku borbu,LCS brodovi }e biti sposobni za izvo-|ewe vi{esenzorske detekcije, klasi-fikacije, locirawa, pra}ewa i pre-sretawa neprijateqskih podmornica upriobalnom okru`ewu.

T A L O N

Kompanija Lockheed Martin proiz-vela je sistem TALON (Tactical LittoralOcean Network – takti~ka obalsko oke-anska mre`a) koji }e biti ugra|ivan uprotivpodmorni~ke pakete na LCS bro-dovima. To je jedinstven sistem za pod-vodno nadgledawe prostora, koji omo-gu}ava pretragu, otkrivawe i locira-we podmornica u tihoj vo`wi u prioba-qu. Sve ure|aje tog sistema vuku polua-utomatska, polupotopqena vozila bezposade – RMV, koja predstavqaju pro-tivpodmorni~ku varijantu LockheedMartin-ovog AN/WLD-1 daqinski upra-vqanog sistema za protivminsku borbu.

skom opremom, ali i brzinom i manevar-skim sposobnostima.

Kada je re~ o manevarskoj sposobno-sti, brod mora da brzinom i takti~kim ra-dijusom podr`ava borbene grupe brodova,desantne eskadre i flotile brodova izsvoje klase, da omogu}i preciznu navigaci-ju, precizno sidrewe, spasavawe davqeni-ka, rukovawe malim plovilima, wihovospu{tawe i podizawe iz vode, izbegavawetorpednog napada, lansirawe protivpod-morni~ih ubojnih sredstava i drugo.

U rukovawu vazduhoplovima i bespi-lotnim letilicama, brod mora da omogu}isve vrste helikopterskih operacija (tra-`ewe i spasavawe, medicinska evakuaci-ja, elektronsko izvi|awe, snabdevawe...),a i operacija sa bespilotnim letelicama,dawu i no}u, u svim meteorolo{kim uslo-vima, a posebno protivbrodskih, protiv-podmorni~kih i protivminskih operacija,a koje obuhvataju helikoptere serijeMH–60. Rad sa helikopterima mora se iz-voditi pri stawu mora 5 (olujno more), ja-~ini vetra od 27 ~vorova i visini talasaod dva do tri metra.

Brod mora da poseduje postrojewa zanapajawe helikoptera strujom (400 Hz), sve-`om vodom i gorivom, da omogu}i prihvat he-likoptera (MH – 60 familije), wegovo skla-di{tewe u hangaru, prenaoru`avawe i pri-premawe za razli~ite tipove misija, daomogu}i zdru`ene helikopterske operacije

sa helikopterima za protivpodmorni~ku iliprotivbrodsku borbu, te sa helikopterimaza podr{ku desantnim operacijama. Tako|e,mora da ima kapacitete za sme{taj i lansi-rawe bespilotnih letelica. Nije neophodnoda poseduje sisteme za dopunu gorivom heli-koptera u letu.

Ukrcavawe helikoptera i drugih lete-lica bi}e limitirano za odre|ene misije,pa }e, u tom smislu, i sva potrebna opremaza izvo|ewe tih operacija biti u sklopu iz-mewivih modula.

P R O T I V M I N S K A B O R B A

Paket koji omogu}ava protivmin-sku borbu sadr`i elemente za detekto-vawe, klasifikovawe i identifikova-we plutaju}ih, sidrenih ili na dnu po-stavqenih mina, omogu}ava mapirawemorskog dna, prolaske kroz minska po-qa kori{}ewem vanbrodskih sistema,~i{}ewe minskih poqa vanbrodskimsistemima, precizno locirawe i dava-we podataka u {irokom spektru pro-tivminske borbe, neutralisawe mina,kori{}ewe specijalnog helikoptera za~i{}ewe minskih poqa, specijalnih ti-mova ronilaca za uni{tavawe minaeksplozivom, zatim lansirawe, upra-vqawe i izvla~ewe vanbrodskih siste-ma i obradu prikupqenih podataka.

U slu~aju bilo kakve havarije sa vazdu-hoplovima, protivpo`arna sredstva morajuda budu automatska i na maksimalan na~inprakti~na za upotrebu. I brod mora da imamogu}nost sme{taja do 3 MQ – 8B Fire Scoutsbespilotne letelice umesto jednog MH-60helikoptera (koje obavqaju borbene i ne-borbene misije).

Pored bespilotnih letilica, u brod bimorala da se smeste i sa wega lansiraju ibespilotna plovila i bespilotna podvodnaplovila, poznatija pod skra}enicama USV iUUV. Tako|e, jedan od zahteva je da se brodtokom plovidbe opremi tako da se mogu bes-pilotna „vozila“ prekonfigurisati, odno-sno da im se izmeni borbeni tovar u zavi-snosti od misije koju }e sprovoditi. Lansi-rawe i prihvat bespilotnih vozila izvodi-}e se sa postoje}ih ure|aja za lansirawe iprihvat, a uz pomo} uobi~ajenih kontrolnihsistema, sa maksimalnom efikasno{}u.

Elektronski paket koji }e biti ugra|enna brodu je takozvani C4. On mora da omo-gu}i posadi broda automatsko komandovawei kontrolu, trenutno obave{tavawe o situa-ciji na terenu (stawe na vodi, u vazduhu i podvodom), komunikaciju sa sistemima unutarbroda, ali i sa sistemima izvan plovila –komunikaciju sa zdru`enim, savezni~kim, ko-alicionim ili integrisanim snagama.

DVE POSADE

Brod mora biti tako koncipiran damo`e obavqati vi{estruke operacije sa re-lativno malom posadom – od 15 do 50 ~la-nova. Taj nukleus bi}e uve}an za odre|enbroj ~lanova prikqu~enih za obavqawe spe-cijalnih tipova misija, tako da brod mo`eda obezbedi uslove sme{taja za oko 75 ~la-nova posade.

Svaki brod }e imati dve posade –plavu i zlatnu. Svaka posada ima}e svogkomandanta, zamenika komandanta i dru-gog oficira. Za razliku od ostalih bro-

dova ratne mornarice SAD, jedina dvaoficira koja ne}e de`urati bi}e koman-dant i wegov zamenik. Na brodu ne}e bitidrugog osobqa osim posade i niko ne}eobavqati nepotrebne poslove.

Upravqawe brodom sa dve posade pru-`a velike mogu}nosti. Dok je jedna ukrcanana brodu, druga posada se dodatno obu~avana kopnu. Rotacijom je omogu}eno dopunskoiskori{}ewe potencijala broda, uz smawenrizik od premora ukrcane posade. Obuka zabrodsku posadu LCS brodova razlikova}e seod standardne obuke za ostale mornare.Dok posadu ostalih brodova mornarice ob-u~avaju iskusni instruktori specijalizova-ni za odre|ene operacije, instruktori po-sada LCS brodova mora}e da budu specija-lizovani za sve mogu}e scenarije (koji }emorati ~esto da se izvode pri brzini plo-vidbe i do 40 ~vorova).

Veliku pomo} u obu~avawu posadepru`i}e im kori{}ewe specijalnog simu-latora, koji dosta podse}a na simulatoreaviona, s obzirom na to {to se u wemu na-lazi blizu 80 odsto instrumenata insta-liranih na komandnom mostu LCS broda.Taj simulator omogu}i}e da svaki ~lan po-sade nau~i da u uslovima operacija zna usvakom trenutku gde se {ta od opreme na-lazi, a da to ne tra`i pogledom. Oni kojipro|u taj program obuke va`i}e za pouzda-nije od mornara koji su imali tradicio-nalnu obuku.

Pored navedenog, brodovi tog tipa bi-}e izgra|eni u skladu sa me|unarodnim prin-cipima za{tite od zaga|ewa vode i vazduha.

TEHNOLO[KI DEMONSTRATORI

Dva broda, tehnolo{ki demonstrato-ri, koji se grade u okviru plana Flight 0,razlikuju se izme|u sebe po izgledu trupa.Prvi iz te serije LCS1 Freedom gra|en jekao jednotrupni brod (klasi~na gradwa),dok se LCS2 Independence gradi u formitrimarana (pored centralnog trupa imajo{ dva sa strane, {to mu daje veliku sta-bilnost, ali i ve}u {irinu).

Brodovi imaju sli~no naoru`awe, a~ine ga jedan top od 57 mm, ~etiri mitra-qeza kalibra od 12,7 mm i jedan lanserraketa poznatiji po skra}enici RAM. Budu-}i da se radi o dva odvojena dizajna, osimdruga~ijih dimenzija trupa i pogona, raz-like se vide i u elektronskoj opremi, jer suprojektni biroi sklopili ugovore sa raz-li~itim dobavqa~ima.

Po{to se brod LCS2 Independence jo{gradi, neke informacije su date {turo, aneke nisu ni objavqene. U svakom slu~aju, otim plovilima }e se tek pri~ati.

Dra{ko DURKOVI]

47

L C S 1 F R E E D O MDimenzije: 115,3 h 17,5 h 3,9 mPogon: CODAG (kombinacija dizel motorai parne turbine); 2 Rolls Royce MT-30 gasneturbine 96550 HP (72 MW); 2 Fairbanks Morse Colt-Pielstick 16PA6B dizelmotora 17160 HP (12.8 MW); 4 Rolls Royce Kamewa waterjetsBrzina: 40 ~vorovaDomet: 3.500 Nm pri brzini od 18 ~vBaca~i mamaca: 2 SKWS/SRBOC lanseramamaca, ESM/ECMBorbeni sistem obrade podataka: COMBATS S-21Kontrola naoru`awa: FABA DORNA TV/IRRadari: povr{ina/vazdu{ni prostor EADSTRS-3D, C-bandNavigacija: I-bandSistem upravqawa vatrom: FABA DORNA, I-bandSonar: nije objavqenoHelikopteri: 2 MH-60 R/S ili 1 MH-60 i 3 Firescout VTUAV

L C S 2 I N D E P E N D E N C EDimenzije: 127,6 h 31,6 h 4,3 mPogon: CODAG (kombinacija dizel motorai parne turbine) 2 gasne turbine, 2 dizelmotora, 4 mlazna propulzora, 1 popre~nipropelerBrzina: 40 ~vorovaDomet: 3.500 Nm pri brzini od 18 ~vBaca~i mamaca: 4 Loral/Hycor SRBOC{estocevna baca~a mamaca, ESM/ECM.Borbeni sistem obrade podataka: Northrop Grumman Electronic Systems Integrated Combat Management System (ICMS)Kontrola naoru`awa: nije objavqeno Radari: Povr{ina/vazdu{ni prostor Ericson Sea Giraffe, G/H-bandNavigacija: Sperry Bridgemaster, I-bandSistem upravqawa vatrom: nije objavqenoSonar: nema podatakaHelikopteri: 1 MH-60 R/S i 3 Firescout VTUA

INCIDENTPrema saop{tewu japanskog ministarstva odbrane, ruski

strate{ki bombarder TU-95 naru{io je nedavno japanski vazdu-{ni prostor iznad ostrva Sofugan, 650 kilometara ju`no odTokija. Tom prilikom japanske vazduhoplovne snage su, radi pre-sretawa podigle 24 aviona, ukqu~uju}i lovce F-15 i dva avionaE-767.

Ruski zvani~ni izvori demantovali su te navode, tvrde}ida je wihov avion leteo iznad me|unarodnih voda. Incident jeusledio nakon godi{we konferencije, kada je Japan tra`io po-vratak dela Kurilskih ostrva, koja je zaposeo Sovjetski Savezkrajem Drugog svetskog rata.

S. V.

GRIPENI U MA\ARSKOJU ma|arsku vazduhoplovnu bazu Ke~kemet stigla su su po-

sledwa tri vi{enamenska borbena aviona gripen C od ukupno14 varijanti C i D, koliko ih je obuhve}no ugovorom o lizingu.Gripene su iz fabrike u Lin~opingu preleteli piloti {vedskogratnog vazduhoplovstva, a u{li su, kao i svi prethodni avionitog tipa, u 59. takti~kog vazduhoplovnog vinga.

I. S.FOTO: Igor Salinger

EUROFAJTERODUSTAO OD DANSKEI NORVE[KEKonzorcijum „Eurofajter" (Eurofighter) odlu~io je da se po-

vu~e iz kampawe za prodaju vi{enamenskih borbenih avionaDanskoj i Norve{koj, navode}i „nedavne promene u rasporedui na~inu procesa nabavke". Drugim re~ima, ~ini se da je EADSprocenio da Danci i Norve`ani ipak vi{e „nagiwu" odluci dasvoje F-16 zamene „Xoint straj fajterom" (Joint Strike Fighter –JSF). Tre}i konkurent, {vedski Gripen, ipak ne odustaje od trkei daqe nudi svoj avion naredne generacije gripen (Gripen) NG.U EADS-u ka`u da }e svoje napore usredsrediti na ostala tr`i-{ta, prvenstveno Gr~ku, Indiju, Japan i Norve{ku.

I. S.FOTO: Igor Salinger

isto

rija

aksijalni, jedan u ~elu tela i dva na boko-vima predwe plo~e, sa kojima se daqinskirukovalo sa voza~kog mesta.

Tako|e su u hodu, bez reme}ewa dina-mike proizvodwe, provedene i modifika-cije. One su bile usmerene pre svega napoboq{awe za{tite tenka – umesto zako-vica, zavarene su ~eli~ne plo~e turele.Na taj na~in redukovana je masa tenka ismawen rizik od ubojitih zakovica koje supoga|ale i povre|ivale posadu posle po-gotka u tenk. Umesto vi{estrane turele na-knadno je uvedeno re{ewe sa homogenomkonstrukcijom. Od jeseni 1941. ugra|iva-ni su `iro-stabilizatori za osnovno oru-|e tenka. Na osnovu britanskih iskustavaiz borbi u severnoj Africi, ugra|ena su idva dodatna rezervoara za gorivo od 25galona. A od po~etka 1942. godine stjuartisu dobili i vareno telo tenka.

Usled brzine rada na razvoju i nao-ru`avawu tenkovskih jedinica, tih ratnihgodina po{tovano je na~elo ratne nu`de,ali su posle brojnih izmena avgusta 1941.godine sve sabrane, proverene i standar-dizovane na modelu M3A1, koji se proizvo-dio od juna 1942. godine. Tenk M3A1 mo`espoqa da se prepozna po tome {to nema dvabo~na mitraqeza koja su se u praksi poka-zala prili~no neefikasnim. Britanci suionako skidali te mitraqeze sa svojih pri-meraka stjuarta jo{ tokom uvo|ewa u jedi-nice. Proizveden je 4.621 M3A1.

Na modelu M3A3, standardizovanomavgusta 1942, znatno je pove}ano telo ten-

49

U na{u zemqu su stigli

kao deo savezni~ke

pomo}i tokom Drugog

svetskog rata. Kori{}eni

su u borbama za oslobo|e-

we kao tehnika Prve

tenkovske brigade.

Pre`iveli su i dolazak

tenkova iz ameri~ke

pomo}i pokrenute 1951,

a rashodovani su kada su

iz SSSR-a stigli tenkovi

posleratnog razvoja. Zbog

istorijskog zna~aja sa~u-

vani su do dana{wih dana

i dva M3A1 i M3A3 mogu se

videti na Kalemegdanu u

zbirci Vojnog muzeja.

L A K I T E N K M 3

STJUARTI S PETOKRAKAMA

Ameri~ki tenkisti su po~etak Drugogsvetskog rata do~ekali slabije nao-ru`ani u odnosu na sile sa isto~nestrane Atlantika. Od savremenihtenkova imali su samo 10 sredwih i

18 lakih tenkova M2A4. Zato je u leto1940. u Rok Island Arsenalu pokrenut hi-tan zadatak na izradi novih lakih tenko-va. Kao osnova za razvoj kori{}eni suM2A4, ali su u takti~ko-tehni~ke zahtevenovih oklopwaka ugra|ena dotada{waratna iskustva – o~ekivalo se da laki tenkima na ~eonom delu do 38 mm debelu ~e-li~nu plo~u, a na isturenom delu ~ela i do51 mm. Elementi pogonske grupe za{ti}enisu od avionskih mitraqeza dodatnom ~e-li~nom plo~om. Zbog ve}e mase tenka izve-dene su i brojne izmene na transmisiji.

Ve} jula 1940. ameri~ke oru`ane sna-ge prihvatile su novi tenk pod generi~komoznakom porodice M3. Amerikanci su ima-li obi~aj da tenkovima dodele zvani~noime po legendarnim generalima. U slu~ajuM3 odlu~ili su se za generala Stjuarta(Stuart), slavnog komandanta kowice Konfe-deracije u ameri~kom gra|anskom ratu.

PREKOOKEANSKA POSTOJBINA

Do marta 1941. u fabrici AmericanCar & Foundry organizovana je linija zamasovnu proizvodwu. Proizvedeno je5.811 komada M3. Na 500 komada ugra|e-ni su dizel motori T1020. Ti tenkovi suosim osnovnog oru|a 37 mm imali ~ak petmitraqeza 7,62 mm – protivavionski, ko-

ka i, istovremeno, pro{iren prostor zaposadu, posebno za voza~a. U pro{irenebo~ne stranice tela umetnuti su dodatnirezervoari za gorivo i pove}an je pro-stor za sme{taj municije. Telo se varilo ina taj na~in je pove}ana borbena `ila-vost. Tenk M3A3 proizvodio se od po~etka1943. do kraja 1944. Tokom tog periodazavr{eno je 3.427 komada.

U tenkove porodice M5 ugra|ivani sumotori kadilak zbog nesta{ice izvornihmotora kontinental.

U ameri~kim oru`anim snagama stju-arti su kori{}eni pre svega za obuku ten-kista. U~estvovali su u borbama na Paci-fiku u osvajawu ostrva, jer su tu laki ten-kovi imali vi{e nego dovoqnu borbenumo} u odnosu na protivni~ku odbranu.

Britanci su prve stjuarte primili ju-la 1951. i naoru`ali Osmu armiju u se-vernoj Africi koja se u to vreme pripre-mala za obra~un sa Nemcima. U britan-skim oru`anim snagama koristio se pose-ban sistem ozna~avawa bez ameri~kihslovo-broj~anih indeksa: tenkovi M3 sustjuart I, M3 sa dizelom su stjuart II, M3A1su stjuart III, M3A1 sa dizelom stjuart IV,a M3A3 stjuart V.

Osim u Africi, britanski tenkovi suse borili i u Burmi, Francuskoj i Itali-ji, odakle su deo preuzeli jugoslovenskipartizani. U skladu sa britanskim pore-klom oni su ozna~eni kao modeli III i V. Za-konom o zajmu i najmu tenkovi M3 do{lisu i do ruskih i francuskih snaga, a u Ki-ni su imali ulogu osnovnog tenka.

Brazilski M3A1 odr`ali su se u slu-`bi sve do kraja 20. veka. Na osnovu pro-totipa X1A iz 1975. u fabrici „Bernardi-ni“ u Sao Paolu radikalno je modernizo-vano osamdeset M3A1 ugradwom novogosnovnog oru|a kalibra 90 mm francuskogporekla DEFA D-921 i novog {vedskog mo-tora skania (Scania) DS-11, snage 300 KS.Osamdesetih godina naknadno je proizve-deno, na osnovu starog dobrog stjuarta, 40tenkova X1A2 sa brazilskim oru|em kali-bra 90 milimetara. Izra|eno je i desettenkova nosa~a mosta XLP-10. Brazilci isada deo tenkova X1 dr`e u rezervi, a de-set komada X1A2 su u naoru`awu oru`anihsnaga Paragvaja.

DOLAZAK NA BALKAN

Tokom prve tri godine rata partiza-ni su imali samo tenkove koje su oteli odprotivni~kih snaga i koristili ih u geril-skim tenkovskim vodovima i ~etama. Pla-novi Vrhovnog {taba NOV i POJ podra-zumevali su razvoj vi{eg nivoa organiza-cije tenkovskih jedinica, sa osloncem nasaveznike, pa su 1944. zatra`ili, prekobritanske misije, tehniku za prvu brigadu.Britanci su pristali da za NOV i POJobezbede lake tenkove stjuart koji su se

pokazali efikasnim u borbama u severnojAfrici na te{kim terenima. Procewiva-lo se da }e ta vozila mo}i da se kre}u pouskim brdskim putevima Balkana.

Britanci su obuku partizanskih tenki-sta organizovali u logorima u okolini Ka-ira. Tre}ina qudi, koja je ~inila jezgro,prikupqena je iz jedinica NOV i POJ (me-|u kojima su bili i pripadnici tenkovskogbataqona 4. OZ), a popuna do pune forma-cije obavqena je na licu mesta – regruto-vani su dobrovoqci iz redova savezni~kihratnih zarobqenika koji su bili pripadni-ci slovenskih naroda iz Istre i Slovenijemobilisani u italijanske oru`ane snage,

15. mart 2008.50

B R O J N O S T A W E

Tokom borbenih dejstava, iz save-zni~kih skladi{ta Prvoj tenkovskojbrigadi doturen je 51 stjuart za nadok-nadu borbenih i tehni~kih gubitaka. Tajbroj potvr|uju do sada istra`eni izvo-ri, ali postoje indicije da se u Prvojbrigadi koristio i ve}i broj stjuartapostepeno prevo`enih iz Italije doDalmacije.

Za vreme rata rata uni{tena su 33tenka. Ve}a o{te}ewa imao je 31 stju-art. Tokom rata 43 tenka pro{la su ge-neralni remont i vra}ena u jedinicu.

H A U B I C A K A D I L A K

Samohodna haubica kalibra 75 mm M8 nastala je 1942. prilago|avawem {asi-je lakog tenka M5A1 za sme{taj obrtne turele za standardnu ameri~ku brdsku haubi-cu M1A1. Tokom serijske proizvodwe u fabrici „Kadilak” (Cadillac) do januara 1944.godine izra|eno je 1.778 samohotki namewenih prvenstveno za vatrenu podr{ku ten-kova na maloj udaqenosti od predweg kraja vlastitih snaga.

Model M8 ulazio je u sastav {tabnih ~eta bataqona sredwih tenkova {erman uborbama u Francuskoj i u Italiji. Ve} od leta 1944. godine M8 su zamewene sa ten-kovima M4 sa haubicom 105 mm, ali su stara oru|a ostala u slu`bi na Mediteranuzbog malih dimenzija.

Kao oja~awe Prvoj tenkovskoj brigadi, 2. aprila 1945. godine, saveznici subrodom dostavili sedam primeraka M8 u [ibenik. Zbog potrebe za oja~awem arti-qerije, u zavr{nim operacijama ~etiri samohotke dodeqewe su ^etvrtoj armiji kojase borila u Lici, Gorskom Kotaru, Istri i Dolewskoj. One su ~inile bateriju u sa-mohodnom artiqerijskom divizionu, direktno podre|enom komandi armije.

Samohotke su se istakle u borbama za Rijeku i odbrambenu liniju Ingrid. Onesu 8. aprila 1945, sa ~etiri stjuarta, pridru`ene Devetoj diviziji kao oja~awe zaosloba|awe Istre i Trsta. Tri M8 u{la su u divizion Druge armije za borbe u Bosnii prodor preko Banije i Siska do Zagreba.

U posleratnoj slu`bi uvr{tene su u artiqeriju Tenkovske armije, odnosno u Koman-du tenkovskih i motorizovanih jedinica. U slu`benim dokumentima te haubice nosile suime kadilak jer je bio obi~aj da se tehnika vodi po imenu proizvo|a~a ili motora.

Samohodna haubicaM8 u Zagrebu prvihdana nakon ulaskapartiyana u grad ,maj 1945.

internirci, prete`no iz Crne Gore i Her-cegovine, i rawenici koji su bili na le~e-wu u savezni~kim bolnicama u Italiji.

Posle zavr{etka obuke tenkisti supreba~eni u ju`nu Italiju u mesto Gravinagde su dobili desetak stjuarta za obuku po-sada. Za popunu jedinice prikupqani suoklopwaci iz raznih britanskih jedinicai radionica. Deo tenkova imali su poseb-ne {titnike protiv peska i filtere za va-zduh za motore, ali ti dodaci, va`ni zaprimenu u Sahari, nisu bili od koristipartizanima i zato su ih skinuli sa vozi-la. U zahtevu Vrhovnog {taba tra`eno je150 stjuarta i 51 sredwi tenk {erman,ali su ih Britanci uskratili za te`a vo-zila sa obrazlo`ewem da nisu pogodna zauslove Balkana i dali su im stjuarte uskladu sa koli~inama koje su mogli izuzetiiz vlastitih jedinica.

Prilikom formirawa Prve tenkov-ske brigade 16. jula 1944. u wenom sasta-vu nalazilo se 56 tenkova, uz 24 bornakola (oklopna automobila) AECMk II, dvakomanda vozila M3A1 skaut kar (ScautCar) i desetine motornih vozila. Do 20.avgusta 1944. u brigadi je obu~en dovoqanbroj qudi kako bi se mogli poslati na za-datke.

U prvoj organizacijskoj {emi, tokomobuke brigade, bila su ~etiri tenkovskabataqona sa po 19 stjuarta svrstanih udve ~ete od devet tenkova i sa jednim ten-kom za komandanta bataqona. Brojno sta-we tehnike svodilo se na tri takva bata-qona, {to je vrlo skromno u odnosu nastandarde popune tehnikom savezni~kih je-dinica. Kako bi se pove}ala borbena mo}svakom tenkovskom bataqonu pridodata jejedna vu~na protivtenkovska baterija.Umesto ~etvrtog bataqona, formirana jejedinica od ~ete bornih kola.

Pre uvo|ewa u borbena dejstva bri-gada je narasla na oko 1.400 qudi. Tehni-~ari su obavili sve pripreme na vozili-ma i poku{avali da podignu brojno stawepopravkama na starim tenkovima koje suprona{li na grobqima ratne tehnike ublizini baze. Na taj na~in su brigadiobezbedili jo{ tri M3A1.

Britanci su od avgusta do oktobra1944. organizovali prevoz brigade iz lu-ke Bari na ostrvo Vis, na kojem su osimVrhovnog {taba bile najboqe naoru`anei snabdevene jedinice NOV i POJ. Zbogrizika od nema~kih aviona, tehnika bri-gade prevo`ena je no}u, a brodovi su seistovarali po dnevnom svetlu, uz sna`nuPVO za{titu.

Tako su pripadnici Prve tenkovskebrigade na prve zadatke krenuli preko Vi-sa. Potom su se ukqu~ili u borbe na pro-storu Dalmacije i Hercegovine, ali sadane kao klasi~na gerila ve} preobli~eni u

pre bile operativno pot~iwene Komandi26. divizije sa Visa.

Kao celina, „Severna grupa“ (Drugibataqon i polovina Tre}eg. bataqona) an-ga`ovana je zdru`eno sa 26. divizijom uborbama du` dalmatinske obale – odOmi{a do [ibenika i u zale|u, zavr{nosa oslobo|ewem Knina, decembra 1944.godine. Od tehnike koja se na{la na tompodru~ju formirani su Prvi i Tre}i bata-qon u ~ije je ~ete u{ao i AEC. U januaru1945. „Severna grupa“ je sa rati{ta naprostoru [ibenik–Drni{–Skradin pre-ba~ena mar{em dugim 187 km u Imotski. Uzavr{enom delu mar{a stjuarti su savla-dali sne`ni pokriva~ visine od 20 do 60cm, ponegde preko jednog metra, na uskimputevima velikog nagiba i o{trim krivi-nama. Tenkovi su se kretali brzinom qud-skog hoda od 4 do 5 km/~, ali su uspe{nostigli do Imotskog i u{li su u borbu.

Tenkovi „Ju`ne grupe“ (Prvi bataqoni polovina Tre}eg bataqona sa 25 stjuar-ta) iskrcani su u Dubrovnik i tokom bor-

51

T A K T I ^ K O - T E H N I ^ K E K A R A K T E R I S T I K E M 3 A 3

Posada: 4 (komandir, ni{anxija, voza~ i mitraqezac ujedno pomo}nik voza~a)Borbena masa: 14,7 tNaoru`awe: top 37 mm M6 sa 174 metka sa zrnima M51, M63 i M74 tri mitraqeza 7,62 mm M1919A4 sa 7.500 metakaPogonska grupa: benzinski motor kontinental (Continental) NJ-670-91snaga 250 KS pri 2.400 obrtaja u minuti, 416 l gorivaDimenzije: du`ina 5,05 m, {irina 2,52 m visina sa postoqem za mitraqez 2,57 mMaksimalna brzina na putu: 50 km/~Radijus kretawa: 230 kmMogu}nost savladavawa prepreka: maksimalni uspon – 3 stepena, maksimalni bo~-ni nagib – 12 stepeni, {irina rova – 1,8 m, visina vertikalne prepreke – 0,61 m idubina gaza – 0,91 m

snage koje su podse}ale na regularnu silutog doba.

RATNI PUT

Partizanski tenkisti su preba~enibritanskim i desantnim brodovima NOVi POJ septembra 1944. na ostrvo Bra~. Udesantu su u~estvovali Drugi bataqon stju-arta i delovi drugih jedinica kao oja~a-we. Pe{adija se ve} pobrinula da slominema~ku odbranu i zato tenkovi nisu niuvedeni u dejstvo. Posle tog desanta, u na-rednom koraku, prevezeni su do dalmatin-ske obale. U svim tim plovidbama izgu-bqen je samo jedan tenk – ostao je na dnumora tokom prelaska Bra~kog kanala kodOmi{a 22. oktobra 1944. godine. U po-sledwim danima oktobra tenkovi su kori-{}eni u borbama za Ka{tele i Trogir.

Zbog potrebe da se istovremeno pri-tisne protivnik na velikom prostoru po-deqeni su na dva privremena sastava –„Severnu grupu“ i „Ju`nu grupu“ koje su naj-

Iskrcavawe M3A3 na ostrvo Vis 1944.

bi podeqeni su na tri privremena sasta-va koji su podr`avali 29. diviziju u bor-benim dejstvima u Hercegovini. U hodu suformirani Prvi bataqon u punom sastavu(sa ~etama od sedam tenkova i tri vozilatipa AEC) i novi Tre}i bataqon sa jednomtenkovskom ~etom sa {est stjuarta i vodombornih kola AEC, a u rezervi grupe su za-dr`ana ~etiri stjuarta i jedan AEC.

Obi~no su tenkovi ulazili u borbe-na dejstva u vodovima od samo dva tenka,jer su uski putevi i brski teren ograni-~ili mogu}nosti wihove primene u ve}imsastavima. Posade dva tenka navikle suse na blisku vezu i stalnu me|usobnu po-dr{ku. U borbama za Mostar, u borbe-nom poretku oblika potkovice, tenkistisu u dejstvima na vrlo te{kom kra{komterenu savladali protivni~ke fortifi-kacije i odlu~nu odbranu hercegova~kihusta{a.

Iz Mostara su od 24. februara do2. marta 1945. tenkovi pre{li put dug 318km do [ibenika, gde se Prva tenkovskabrigada marta 1945. prvi put posle mese-ci provedenih na rati{tu prikupila u ce-linu, reorganizovala i popunila qud-stvom i tehnikom. Ponovo su formirane~ete od devet tenkova podeqenih na dvavoda sa po ~etiri tenka i tenkom komandi-ra ~ete. Sva ~etiri bataqona zadr`anasu u formaciji s tim da je izbegnuta kon-fuzija oko postojawa dve jedinice sa is-tom oznakom tako {to je Tre}i bataqon„Severne grupe“ postao ̂ etvrti bataqon.

U radionici su provedene modifika-cije na vratima za posadu jer se pokazaloda ona ne mo`e iza}i iz pogo|enog tenkaako se kupola ne nalazi na centralnom po-lo`aju.

U zavr{ne borbe reorganizovanabrigada uvela je 75 stjuarta, 23 borna ko-

la AEC, 14 protivtenkovskih oru|a 57 mm i75 mm, te pet protivavionskih oru|a 20/4mm, ra~unaju}i tu i samohotke izra|ene na{asiji stjuarta.

Posle konsolidacije pripadnici Prvetenkovske brigade vratili su se u stroj uborbama za Biha}. Tenkovi su pratili dina-miku prodora pe{adije ~esto se koriste}ineobi~nim metodama kretawa – na Lohov-skim brdima kod Biha}a savladali su strmuprepreku od 75 stepeni tako {to su bez po-sada spu{tani vezani za ~eli~nu u`ad.

U zavr{noj li~ko-primorskoj opera-ciji tenkovi su prodrli kroz kra{ke tere-ne do mora i gone}i nema~ki 97. korpusu{li, kao predwi odred jugoslovenskihsnaga, u Trst. Iz sastava Tre}eg bataqonaizdvojena je 1. ~eta koja se 2. maja 1945.prikqu~ila motorizovanom odredu sa ko-jim su tenkovi izveli mar{ dolinom So~e,prodrli u Koru{ku i presekli izvla~eweprotivnika prema Celovcu. Tenkisti su u~e-stvovali u produ`enim borbama (u razoru-`awu protivnika) do 15. maja, ~itavu sed-micu posle pada Tre}eg rajha.

EKSPONATI

U prvim posleratnim mesecima, zbogkrize nastale oko statusa Trsta, bataqoninaoru`ani stjuartima i sve druge tenkovskejedinice koncentrisane u Sloveniji i Istriostali su u punoj borbenoj gotovosti.

O~ekivalo se da }e u posleratnim go-dinama tenkovske brigade vrlo brzo bitipotpuno prenaoru`ane na T-34/85, uz {i-roku podr{ku SSSR-a, ali su RezolucijaInformbiroa i blokada Jugoslavije1948. dramati~no promenili planove na-oru`awe i sva postoje}a tehnika pokaza-la se kao vitalno va`na za odr`avaweborbene gotovosti u i{~ekivawu potenci-jalnog konflikta sa Moskvom. Produ`enaje karijera stjuarta i ti oklopwaci treba-lo je da se koriste za odbranu u brdskimpredelima u kojima su sredwi tenkoviimali ograni~enu prohodnost.

Stjuarti su pre`iveli i dolazak ten-kova iz ameri~ke pomo}i pokrenute 1951.godine.Kori{}eni su u tenkovskim briga-dama za obuku sve do 1957. godine. U in-ventaru JNA 1960.godine nalazila su se32 stjuarta. Oni su rashodovani nekolikogodina kasnije kada su iz SSSR-a stiglitenkovi posleratnog razvoja – T-54 iT-55 .Obi~no se smena generacija tehnike u JNAzavr{avala uni{tavawem starih sredst-va, ali je u slu~aju stjuarta vojni vrh imaorazumevawe za istorijski zna~aj oklopnihvozila. Sa~uvano je vi{e primeraka kakobi podse}ali na slavu Prve. tenkovskebrigade. Dva M3A1 i M3A3 danas se moguvideti na Kalemegdanu u zbirci Vojnog mu-zeja. Jedan se ~uva u Muzeju otaxbinskog ra-ta u Bawaluci i jedan u Kraqevu.

Aleksandar RADI]

15. mart 2008.52

P R O T I V A V I O N S K E S A M O H O T K E

Vrlo sna`na tehni~ka radionica Prve tenkovske brigade sme{tena u fabricielektroda u [ibeniku iskazala se, tokom marta 1945. za vreme odmora brigade, uvrednom i domi{qatom radu vra}awa o{te}enih tenkova u sastav jedinice. Suo~enisa ~iwenicom da tenkovi nisu pro{li ozbiqne radove od ulaska u borbu, radnicisu se snalazila kako su znali sa skromnim koli~inama rezervnih delova.

Na nekim od tenkova M3A3 uni{tene su kupole, ali je sa~uvano telo sa motoromi hodnim delom. Sedam takvih tela iskori{}eno je za izradu provizornih samohodnihoru|a. Zbog nadmo}i nema~kih tenkova sa oru|ima ve}eg kalibra u odnosu na stjuar-tovih skromnih 37 mm, prvo su u radionici izradili protivtenkovsku samohotku tako{to su na telo tenka na fiksiranom lafetu ugradili izuzetno nema~ko oru|e 75 mmPak 40. U slengu, te samohotke bile su poznate kao stjuart pak (nema~ka skra}enica zaprotivtenkovski top). Od M3A3 nastale su prve doma}e protivavionske samohotke,na guseni~noj {asiji stjuart flak (nema~ka skra}enica za protivavionski top) sa ~e-tvorocevnim oru|em PAT 20 mm M38, postavqenim na obrtnu platformu. U radionicisu izradili i stjuart sa platformom za minobaca~ kalibra 82 milimetra.

U borbama zaHercegovinu,1945.

53

U

M

O

senci svekolikih zbivawa jedno je pitawe, ta~nije pra{ina koja se neprijat-no uskovitlala, }u{nuta pod tepih. Nema

sumwe, podi}i }e se opet ~im po~ne prole}nespremawe. A to je na vidiku. Re~ je o ideji kojaje „skrojena” u ne~ijim glavama pro{lovekovne1973. godine. U vreme samoupravnih inicijativa kada su „drugovi odozgo” imali megalomanske vizije razvoja onda{we dr`ave.Ali, vremena su mnogo druga~ija, o prilikamada i ne govorimo, Juge vi{e nema... Me|utimostali su neki planovi u po`utelim fasciklama...

Da ne du`imo: u septembru pro{le godineVlada Republike Srbije usvojila je Uredbu oure|ewu programa planinskog turizma, ~ime je,ka`u weni ogor~eni protivnici, prekr{ila{est va`e}ih zakona i nekoliko me|unarodnihkonvencija ~iji je potpisnik. Ekologe, biologe,zoologe i mnoge qude kojima je o~uvawe prirodnog bogatstva na srcu ra`estila je odluka da se na Staroj planini izgradi skija{ki kompleks sa oko 200 kilometara staza, `i~are, ski liftovi..., za 50.000 poklonika belog sporta. Sve to, sa prate}ominfrastrukturom, na{e gra|ane moglo bi dako{ta 31.213.000 evra. [iroko, nema {ta.

Onda su protivnici Uredbe presavili tabak, pa, sem ostalog, izveli ra~unicu da odtog silnog novca mo`e da se nabavi 100.000ovaca, obnovi i unapredi 500 tamo{wih doma}instava, te pripremi za razvoj etno i ekoturizma. ^ak bi, tvrde, doteklo za podsticajrazvoja male privrede ako bi se u svako doma}instvo namenski ulo`ilo po 20.000 evraza su{are, preradu proizvoda od {umskog vo}a, mleka... Jo{ bi i preteklo. Da, ali za totreba ozbiqan dogovor, sloga i puno dobre voqe. Mnogo slo`ena ra~unica za na{e pojmove. Hajde da pitamo planinu, neka ona imaglavnu re~, wena sudbina je u pitawu. Wu nam jepriroda podarila i hvala joj na tom poklonu.

o`da mo`e i ski centar, ali ne tako da seugroze lokacije Babinog zuba, Jabu~kogravni{ta, dve hiqade kubnih metara {uma

koje prera|uju milione kubika vode koja bi podivqala, izbila na povr{inu, stvorila klizi{te, izbezumila prirodu. A projektant je tako zacrtao. Da li je ba{ sve uzeo u obzirpre svoje kona~ne odluke?

O~igledno, nismo dobro planirali. Stara planina je siroma{na snegom. Zna~i,pravio bi se ve{ta~ki nanos, a to je u`asnoprqava tehnologija od koje di`u ruke jednaAustrija i [vajcarska. Osim kada nisu posredi glamurozna takmi~ewa u slalomu i skija{kim letovima koja doma}inu donoseogromnu dobit. Pa, i tada se podloga br`e-boqe sklawa jer je pogubna po prirodu.

Zatim, ko }e u postoje}oj konkurenciji da sakupi 50.000 skija{a, {to bi bila nekakvagranica isplativosti glomaznog ulagawa?

Na{e kom{ije Bugari su kanda mudriji. Na svom delu planinskog lanca razvili su turizam, ~ak i male medicinske centre. Lokalnom stanovni{tvu lepo ide, ne `ale se.

Stara planina je na{e najve}e prirodnodobro, Park prirode prve kategorije pod za{titom dr`ave i Uneska. Ona je remek-deloprirode. U podno j̀u topla mediteranska na visovima o{tra subalpska klima, sto kilometara du`ine i 1.800 kvadratnih metarapovr{ine biserne lepote na istoku Srbije. Tamo ni~u 1.742 biqne vrste (160 endemskih,42 na evropskoj crvenoj listi), gnezdi se 216vrsta ptica, ukra{ena je livadama, pa{wacima,~etinarskim {umama, treseti{tima... To je pravi majdan jestivog i lekovitog biqa. Treba jevideti i do`iveti, okusiti ~uvenu veselinku – crnozrnu borovnicu, pomilovati pogledom krilasti zvon~i}, grebi}, zvezdastu kamenicu,gizdavu orhideju – ka}un, sr~ewak, kopitac,Pan~i}evu `abqu travu... Podi}i pogled i gledati {arenu utvu, orla klikta{a, crnog ibisa...

ni koji su bar jednom kro~ili me|u visoveBabin zub, @arkovu ~uku ili Mixor, osetilisu ~udesnu energiju prirode, vazduh koji

{iri plu}a, otklawa disajne tegobe, popravqakrvnu sliku. Izvori i potoci su pri~a za sebe.Voda se pije sa dlana, a pastrmke poto~are, vo|ene prirodnim nagonom, ska~u uzvodno tra`e}i mesto za mrest. Jedan strani novinarje jesenas na{ao nadahnu}e za svoju reporta`uba{ u tom prizoru. Tekst je zavr{io iskrenimzakqu~kom: „Ne{to sli~no video sam u Brazilu,ali ovo je mnogo lep{e, beskrajno uzbudqivo...”.

Naravno, ~ovek je deo prirode. A kako `ive qudi na Staroj planini? Lo{e. Sastavqaju kraj s krajem, nadaju se boqim danima, a imaju toliko toga da ponude gostu. Ku}e su im uglavnom stare, dobrano nagrizeneo{trim zubom vremena. Treba sredstava za wihovu obnovu, razvoj kraja uop{te.

Mogu da se izmire ambicije skija{a i etnoturizma, {to je preporuka glasa razuma.Samo strpqivo, uz po{tovawe slova nauke ire~i qudi od struke. Nikako preko kolena i uzjuri{ bagera. Priroda ho}e da oprosti i otrpidonekle, ne moramo joj stajati na `uq i guratiprst u oko, zaboga!

Zato, gospodo, hajde da sa~uvamo lik Stareplanine, na{ i obraz Josifa Pan~i}a koji jetoliko u~inio da ona bude na glasu, ve~ita isvoja, inspiracija nau~nika, istra`iva~a, qudikoji vape za zdravom prirodom. Ne qutimo niplaninu, ni na{eg nau~nika koji nam je otkriowene tajne.

SAgalerije

Pi{eBranko

KOPUNOVI]

PLANINA IMA RE^

15. mart 2008.

PRE]UTANAISTINA

U S T A [ K I L O G O R J A D O V N OU S T A [ K I L O G O R J A D O V N O

U Centralnom domuVojske Srbije prikazanaje studija dr \ureZatezala o logoruJadovno, ta~nije – o genezi genocidasrpskog naroda iholokausta Jevreja uNezavisnoj dr`aviHrvatskoj (NDH). Samimtim {to ta i takvastvarnost nikada ranijejavnosti nije predo~enaiskreno i do kraja, temaje dru{tveno zna~ajna.Tim pre {to mnogiprostori i daqe `ivepod tamnim senkamapro{losti, wenimnedoku~ivim recidivimai pre}utanim istinama.

54

Pomirewe je re~ sumwive vrednosti. Zvu~i humano i zavre|uje pa-`wu, ako joj je u podno`ju istina, u zale|u ~ist horizont, a u du{iiskrena namera. Naravno, zavisi od toga i s kim se (ili s ~im) tre-ba pomiriti: Sa kom{ijom, ro|akom, neistomi{qenikom, narodom,dr`avom… Nije svejedno je li u pitawu poru{eni plot, te{ka re~

ili zlo~in. Nije isto je li pala ograda ili krv. Treba mnogo mudrosti idobre voqe da bi se potra`io opro{taj.

Ko bi sve trebalo da zamoli za opro{taj srpski narod koji su ve-kovima progonili, iseqavali, raseqavali, poni`avali, ubijali... Ka-kve je sve nepravde trpeo, od turskog zuluma do otimawa Kosova i Meto-hije. Nigde kraja. Uteha u vidu obja{wewa, naj~e{}e izvan okvira prav-de i logike, stizala je, kao po pravilu, kasno i na pogre{nu adresu. Va-zda su po sredi bili nekakvi interesi za{to treba otrpeti, zata{kati,zaboraviti...

Mnogo je te{kog kamewa iznad dubokih, te{kih i tamnih jama u koji-ma po~iva istina o stradawu srpskog naroda i wihovih sapatnika Je-vreja, Roma… Tog rudarski te{kog posla latio se dr \uro Zatezalo, dapomeri bar jedan od wih, istra`i {ta je pod wim, koliko je tamo uga{e-nih `ivota i za{to. Nije mu bilo lako. Mnogo puta usporavan, ospora-van i u}utkivan, taj neumorni nau~ni radnik i humanista obelodanionam je deo te{ke istine.

IDEOLOGIJA, A NE NARODAutori koji u svom delu, osim ~iwenica, daju li~nu notu uvek, delu-

ju ubedqivije od onih koji se bave pukom teorijom. Iz rodne Dowe Dubi-ce, pored Ogulina, \uro je po{ao u Karlovac da poha|a u~iteqsku {ko-lu. Po~etkom 1941. godine u {kolu su stigli spiskovi onih |aka koji se

DR

U[

TV

O

preme{taju „na drugu lokaciju”. Sa nekolicinomdrugova srpske i jevrejske nacionalnosti nije ~e-kao crnoko{uqa{e. Zatekao je svoje tu`no selo,puste ku}e. Potra`io je pomo} kom{inice koja muje dala ne{to hrane i ode}e. Utom je na vrata za-kucala usta{ka patrola. Doma}ica ga je brzo sa-krila i otvorila vrata ugledav{i isukane kame.Tra`ili su \uru. Upla{ena `ena je poku{avalana sve na~ine da spre~i premeta~inu da bi im nakraju rekla: „Zar mi ne verujete? Moja dva sina susa vama!” Tek tada su odustali od namere i napu-stili ku}u.

– To je detaq koji }u uvek pamtiti. Ta `ena, Hr-vatica ~iji su sinovi bili mobilisani u usta{kuvojsku, spasila mi je `ivot. Nikada se ne}u slo`i-ti sa nekakvim kvaziteorijama o genocidnim naro-dima. Mo`emo govoriti o zlo~ina~koj ideologiji,pokretima, nacionalisti~koj politici i propagan-di, ali ne i o narodima. Pripisivati zlo celomnarodu, ma koji to bio, tako|e je zlo~in – isti~edr Zatezalo.

Posle se prikqu~io narodnooslobodila~kompokretu, postao najmla|i nosilac Partizanske

55

ZASTRA[UJU]E BROJKEZa svega 132 dana u logorima Jadovna ubijeno je 42.246 qudi.

Skoro 95 odsto `rtava su Srbi, blizu pet procenata ~ine Jevreji, ane{to mawe od 0,3 procenta su Hrvati, ideolo{ki neistomi{qeniciusta{kog pokreta i antifa{isti. Najstravi~niji podatak odnosi se nadecu, tek ro|enu i onu uzrasta do ~etrnaest godina. Usta{e nisu imalemilosti za vi{e od hiqadu mali{ana koji su svirepo ubijeni, poputwihovih roditeqa, ro|aka, kom{ija... Autor studije je obelodanio ime-na 10.502 `rtve sa verodostojnim podacima o mestu stanovawa, zani-mawu, datumu i na~inu pogubqewa.

STRADAWE SVE[TENIKAObi~ajno, ratno i me|unarodno pravo nedvosmisleno {titi sve-

tiwe i sve{tena lica. Me|utim, usta{ka ideologija podrazumevala jeupravo zatirawe srpske pravoslavne vere. Tako su se na udaru na{lisve{tenici koji su svirepo mu~eni i ubijani u logorima Jadovna. Tamoje zverski likvidiran 71 sve{tenik, dok je u NDH tokom rata stradalowih 214. U kwizi se nalaze potresna svedo~ewa retkih, pukom sre}ompre`ivelih logora{a, za koje su koqa~i mislili da su mrtvi, pa su ihrawene bacali u jame.

Tako je nao~igled logora{a pose~en sve{tenik Milo{ Mandi} izGrada~ca, a otac Petar Majstorovi} je obe{en. Wegovog sina Milojka,tako|e sve{tenika, usta{e su sutradan bacile u jednu od velebitskihjama.

Dr \uro Zatezalo

spomenice u Jugoslaviji, potowi u~iteq, nastav-nik, profesor. Diplomirao je filozofiju u Sara-jevu, a magistrirao i doktorirao u Zagrebu. Od1960. godine radi na prikupqawu arhivske i me-moarske gra|e. Poznat je kao utemeqiva~ Istorij-skog arhiva u Karlovcu i nosilac visokih dru{tve-nih priznawa. Autor je 15 kwiga i vi{e od stotinustru~nih i nau~nih radova.

KWIGA KAO SPOMENIKPlansko zatirawe naroda, wegove kulture,

vere, tragova postojawa, tu`na je slika sveta sre-dinom pro{log veka, ~ije senke i danas optere}uju~ove~anstvo. Ako se presko~e lekcije iz istorije,te{ko je graditi tekovine savremene demokratije.Za prosperitetnu budu}nost neophodna je ~ista sa-vest. Opomene i se}awa na te{ke zlo~ine morajuda ostanu zauvek. Wihovi simboli su Au{vic, Mat-hauzen, Treblinka, Jasenovac... Ispostavi}e se iJadovno. To je najsa`etija poruka sa predstavqa-wa kwige dr \ure Zatezala „Jadovno, kompleksusta{kih logora 1941” i dopune iste studije „Ja-dovno, zbornik dokumenata”. Na prete~ama Jase-novca za svega ~etiri meseca ubijeno je vi{e od40.000 qudi.

Skupu u Centralnom domu Vojske Srbije prisu-stvovali su predstavnici Vojske Srbije, Svetog si-

noda Srpske pravoslavne crkve, nau~nih ustano-va, Jevrejske zajednice u Srbiji, sredstava jav-nog informisawa...

Doktor Milan Koqanin, nau~ni saradnikInstituta za savremenu istoriju, ka`e da obja-vqivawe studije ima {iri dru{tveni zna~aj.

– Re~ je o dugo o~ekivanom delu, koje pot-puno izo{trava sliku o jednoj kvazidr`avi irazobli~ava wene mra~ne ciqeve. Re~ je o fa-{isti~koj tvorevini NDH, ponikloj prakti~nopre kapitulacije Jugoslovenske vojske. Sve jebilo do tan~ina isplanirano, posebno etni~-ko ~i{}ewe, masovni pogromi, raseqavawe,prekr{tavawe... Naravno, to se, pre svih, od-nosilo na Srbe, Jevreje, Rome... I eventualnepoliti~ke neistomi{qenike. Posle ove kwigenije vi{e mogu}e prekrajawe istorije, falsi-fikovawe broja `rtava, saka}ewe istine. Sveje dokumentovano i nau~nim ~iwenicama pot-krepqeno.

PRETE^A JASENOVCAO Jasenovcu znamo mnogo, skoro sve. Me-

|utim, prvi usta{ki logori, formirani u pro-le}e 1941. godine, bili su takozvana gospi}kagrupa gubili{ta – Jadovno, Slano i Pag. To jebio ~itav sistem mu~ewa i ubijawa, razra|endo bizarnih tan~ina. Postojale su gotovo inkvi-zitorske sprave za torturu, sredstva za veziva-we qudi, ubijawe, transport le{eva... Usta{kadr`avna tvorevina jasno je zagovarala genocid,odnosno holokaust, kao „kona~ko re{ewe srp-skog i jevrejskog pitawa”.

Mo`emo da govorimo i o razlozima zaka-snele istine. U posleratnoj Jugoslaviji sna-`no je podr`ana ideja brzog opra{tawa i la-kog zaborava. Zle usta{e i naivni domobranibili su krajwe pojednostavqena slika te{kepro{losti u NDH. Stvarana je vizija budu}no-sti na temeqima nepo`eqne pro{losti. Nakraju, istorija se ponovila, jer je u klimi na-stanka nove dr`ave Hrvatske ponovo dovedenu pitawe opstanak srpskog naroda na tim pro-storima. Setimo se akcija „Bqesak” i „Olu-ja”, reke izbeglica, ubistava civila, ratnihzlo~ina... Zato je kwiga dr \ure Zatezala isvojevrsni spomenik `rtvama, do ju~e bezime-nih i obespravqenih – rekao je gospodin Ko-qanin.

Nema sumwe da je re~ o delu od izuzetnogdru{tvenog zna~aj, koje se mo`e i mora shvatitii kao dopuna lekcija iz novije istorije, nauk opro{losti, sada{wim i budu}im pokolewima.Ministarstvo prosvete je zdu{no podr`alo{tampawe studije, a pomo} i blagoslov Svetogsinoda Srpske pravoslavne crkve dali su deluduhovnu snagu.

Branko KOPUNOVI]

POVODI

15. mart 2008.56

MAJKA ANGELINASvaki zlo~in je te`an i bezuman, pogotovo nad decom. Wih su usta{e

ubijale bez trunke kajawa. Angelina Grazdanovi} iz Gospi}a, majka troje de-ce, odvedena je u logor sa svojom neja~i. Mu`a Jovana su ubili na ku}nompragu. Usta{ama se ̀ urilo, te su ih potrpali u kamione i odveli put visovaVelebita. U jednu jamu su bacali decu, u susednu wihove majke. Usta{ka ka-ma, a onda mra~ni bezdan. Ubodena je ~etiri puta pre nego {to su je gurnuliu duboku tamu. Posle nekoliko dana, sa te{kim ranama, puze}i preko telaubijenih, iza{la je iz pakla. Ostala je sama, a smisao `ivota je na{la utome da jednoga dana nekome posvedo~i o usta{kim zverstvima. Wena dra-ma opisana je na stranicama kwige:

„Bio je to obi~an, uglavnom siroma{an svet; radnici, seqaci, |aci...Nikome ni{ta na`ao nisu u~inili. Po{teni i dobri qudi. A {ta tek re}iza decu? Eto, bili smo krivi samo zato {to smo Srbi...”

BEZDANKE[irom Velebita, u okolini Gospi}a i li~kog kr{a, locirano je vi{e

od 200 jama. Seqaci su ih zvali bezdanke. Duboke od nekoliko desetina donekoliko stotina metara, nazubqene i zlokobne, uvek su bile simbol ne~egdalekog i prete}eg. Svi su ih izbegavali. Onda su usta{e smislile da je topravi na~in za sakrivawe zlo~ina i nestanka ~itavih porodice, sela, va-ro{ica... Posle rata mnoge su jednostavno zabetonirane, kako ne bi budi-le nacionalnu mr`wu i otvarale stare rane. Znalo se da ih je bilo i {tase tamo doga|alo, ali samo toliko. Svako istra`ivawe smatralo se u naj-mawu ruku nepo`eqno.

Me|utim, dr \uro Zatezalo se sa televizijskom ekipom iz Beogradaspu{tao u wih i na~inio dokumentarni serijal, koji nikada nije bio emito-van. Nalazio je brojne posmrtne ostatke `rtava, a po te{kim o{te}ewimakostiju jasno je bilo kako su ti qudi bili najpre mu~eni, a potom svirepopobijeni.

57

Jedan od najve}ih `ivih vojnihistori~ara i poznavalaca strategije, Martin Van Kreveld, povla~i paralele izme|u sada{wih i nekada{wih oru`anih sukoba, razmatra aktuelnu ulogu Rusije, govori okulturi ratovawa i priznaje da za wega, kao i za veliki brojqudi, politika SAD u vezi sa pitawem Kosova i Metohijepredstavqa zagonetku.

DR MARTIN VAN KREVELD, PROFESOR JEVREJSKOG UNIVERZITETAU JERUSALIMU

PLANINAI WENASENKA

Profesor Jevrejskog univerziteta u Jerusalimu Martin vanKreveld (1946) svoj status je stekao najvi{e prevrednova-wem Klauzevicevog poimawa rata, najpodrobnije izra`enimu kwizi Transformacija rata (The Transformation of War), i se-rijom predavawa koje je odr`ao 1991. i 1992. godine na Ge-

neral{tabnoj {koli Marinskog korpusa (U.S. Marine Corps Com-mand and Staff College) u Kvantiku, Virxinija.

On je jedini neameri~ki autor ~ije se kwige nalaze u obave-znoj literaturi svakog ameri~kog oficira, jedini je na toj listizastupqen sa vi{e od jedne kwige i jedan je od dvojice civila kojisu se ikada obratili General{tabu Izraelskih odbrambenih sna-ga. Kreveldova osnovna teza jeste da Klauzevicev trojni model ra-ta (vlast–vojska–narod) ne obuhvata sve kqu~ne aspekte rata, te dase on mora zameniti petornom strukturom: ko vodi rat, o ~emu jere~ u konkretnom ratu, kako se vodi, sa kojim konkretnim ciqem sevodi i za{to se vodi.

Odnose u okviru predlo`ene strukture Van Kreveld razra|u-je u dvadesetak kwiga i u svojim predavawima koje je dr`ao na do-slovno svim institutima za strategiju u svetu i o skoro svim aspek-tima rata. Kwige kao {to su Supplying War (Snabdevaju}i rat), Ma~i maslina (istorija izraelske vojske) ili Promenqivo lice rata:lekcije ste~ene u borbi, od Marne do Iraka, a jo{ vi{e stavoviVan Krevelda o aktuelnim zbivawima, izazivaju kontroverze uIzraelu i van wega, ali niko ne pori~e da je wegovo revolucio-narno shvatawe rata nagovestilo promenu koju }e doneti 11. sep-tembar 2001. godine.

Œ Profesore Van Kreveld, malo va{ih ~italaca zna da stesvoju karijeru zapo~eli prou~avawem Balkana u Drugomsvetskom ratu. To je, u stvari, bio va{ doktorat, koji je1973. godine objavqen pod nazivom Hitlerova strategija,1940–1941: Balkanski kqu~ (Hitler’s Strategy, 1940–1941: TheBalkan Clue). U osnovi, Va{a teza polazi od stanovi{ta dabi u najmawu ruku trebalo preispitati ustaqenu tezu da jeHitlerov napad na Jugoslaviju i Gr~ku u prole}e 1941. godi-ne glavni razlog odlagawa operacije Barbarosa, a samimtim i uzrok propalog poku{aja Nemaca da zauzmu Moskvupre po~etka zime te iste godine. ^itaoci iz Srbije bi Vambili veoma zahvalni kada biste nam podrobnije objasniliVa{e argumente za tu tezu, te da nam ka`ete kako gledate naVa{e istra`ivawe Balkana trideset i pet godina kasnije?

– Da, to je ta~no. Ja sam bio prvi istori~ar koji je rekon-struisao u potpunosti ratno ustrojstvo nema~ke vojske 1941. i ot-krio {ta se tamo zaista de{avalo. Dozvolite mi da citiram deoiz moje kwige, na strani 182: „Za dr`avni udar u Beogradu se mo-`e re}i da je na vi{e na~ina do{ao u pravom trenutku sa nema~keta~ke gledi{ta. Kada je u pitawu kampawa na Balkanu, on je za po-sledicu imao znatno ubrzavawe vojnih operacija, naro~ito tran-sporta vojnika iz Gr~ke natrag na sever”.

Od tog vremena, ja se nisam ponovo vra}ao toj mojoj tezi –jednostavno to nije moj na~in rada. Me|utim, koliko ja znam nijed-na studija nije toliko detaqno obradila to pitawe, niti je do{lado nekog druga~ijeg zakqu~ka.

ΠOvo }e biti veoma provokativno za lokalne istori~arei ne bi me iznenadilo ukoliko do|e do neke zakasnele, alizanimqive reakcije na Va{u kwigu sa wihove strane. Me|u-tim, ja sam tako|e pomenuo Balkan, jer ste Vi nekoliko putaporedili rat koji su sile Osovine vodile u Jugoslaviji saratom koji SAD jo{ uvek vodi u Iraku. U ~emu je wihova sli~-nost? Tako|e, kako gledate na to {to su u posledwe vremepobuwenici ustuknuli nakon {to su Amerikanci dovukli po-ja~awa i nakon {to je general Petreus preuzeo komandu?РMo`da bi trebalo da ne{to vi{e ka`em o prvom pitawu.

Okupacija Jugoslavije je izazvala dve stvari. Prvo, omogu}ila jeNemcima da izvr{e invaziju na Gr~ku preko Jugoslavije, ali i pre-ko Bugarske. Drugo, kada je ova kampawa zavr{ena, to im je omogu-}ilo da iskoriste jugoslovensku `eleznicu kako bi izveli svojesnage iz Gr~ke. Argument protiv moje teze bi bio da ih je anga`manna Balkanu primorao da pove}aju broj divizija koje su bile raspo-re|ene na wemu. Sve u svemu, me|usobno su izbalansirani aspektikoji govore u prilog i protiv moje teze.

[to se ti~e va{eg drugog pitawa – da, postoji veliki brojsli~nosti. U oba slu~aja najja~a vojna sila u datom trenutku, potpo-mognuta saveznicima, napala je mnogo mawu i slabiju vojnu silu. Uoba slu~aja napadom iz vazduha zapo~eta je kampawa i u oba slu~a-ja sve se zavr{ilo za nekoliko nedeqa, pri ~emu je strana koja jeizvr{ila napad imala neznatne gubitke. Iznad svega, u oba slu~a-ja je zavr{etak konvencionalnog rata dao signal za uporan usta-nak, koji je, kako se ispostavilo, mnogo te`e ugu{iti nego dobitisam rat. Da li }e general Petreus biti u stawu da kona~no prive-de rat u Iraku do uspe{nog kraja? Ja li~no sumwam u to. Za to }ebiti potrebne godine.

KOMANDOVAWE I LI^NOSTŒ Pomenuli smo generala Petreusa, jer je on na neki na~inprva li~nost – posle nekog vremena – koja je stavqena ispredtehnologije, organizacije ili strate{kih koncepata u proce-su pobe|ivawa u ratu. Do{li smo do teme koju ste Vi obradi-li u kwizi Komandovawe u ratu (Command in War), a koja jejedina Va{a kwiga prevedena na srpski jezik. Koliko li~nostkomandanta mo`e da uti~e – da upotrebim frazu iz va{ekwige Transformacija rata – u ratu koji ne pripada trojnommodelu rata (rat koji se posmatra van {eme vlast–vojska–na-rod), kao {to je to rat u Iraku? – Mislim da je komandovawe va`no u toj vrsti rata kao i u

bilo kojoj drugoj vrsti. Bez odgovaraju}eg sistema komandovawa ne-mogu}e je na pravi na~in voditi rat.

Koliko ja mogu da procenim, Petreus je u~inio tri stvari.Najpre je izmenio misiju – od ubijawa {to je mogu}e ve}eg broja po-buwenika u misiju za{tite qudi. Drugo, on je stavio mnogo ve}i ak-cenat na HUMINT (obave{tajni podaci koji dolaze od qudskog iz-vora) u odnosu na obave{tajne podatke koji se dobijaju uz pomo}tehnologije. Tre}e, wemu je jasno da (citira}u Filipa II, oca Alek-

sandra Velikog) tamo gde ne mo`e da pro|e vojska, magarac natova-ren zlatom, obi~no mo`e.

Nesumwivo je da Petreus i wegovi vojnici dobro odra|uju po-sao. U isto vreme, okre}u}i se direktno qudima i zaobilaze}iira~ku vladu, sa svakim danom on tu vladu ~ini sve mawe relevant-nom. Rezultat toga je da jo{ nije jasno ni da li }e Amerikanci mo}ida okon~aju taj „hirur{ki zahvat” u julu 2008. godine, ne govore}io tome da li }e ikada biti u stawu da rat uspe{no privedu kraju.

ΠDa se vratimo pitawu va`nosti li~nosti. Jedna od posle-dica Drugog libanskog rata bila je i povla~ewe generala Da-na Haluca sa mesta na~elnika General{taba Izraelskih od-brambenih snaga. Koliko je ozbiqno bilo wegovo li~no lo{evo|ewe rata Рili uop{teno Izraelskih odbrambenih snaga?[ta je u su{tini bio osnovni problem u vezi sa ratom koji jeproizveo takvu gorku ozloje|enost me|u Izraelcima? РProblemi Izraelskih odbrambenih snaga, koji su do{li do

izra`aja u Drugom libanskom ratu, veoma su ozbiqni. Me|utim,oni mogu biti sa`eti u jednu re~enicu: ukoliko se bori{ protivnekoga ko je slab – i ti na kraju postane{ slab. Ovo se odnosi nabilo koju igru, od fudbala do {aha. Za{to ne i na rat?

Izrael se bori protiv slabog protivnika od vremena izbija-wa prve palestinske intifade 1987. godine. Sada je maca do{lana vratanca. Da li }e mo}i da se popravi takvo stawe dok trajeokupacija teritorija, ostaje da se vidi.

ΠVojni analiti~ari u Srbiji bili su zaprepa{}eni odre|e-nim jakim sli~nostima izme|u izraelske vazdu{ne kampawetokom Drugog libanskog rata i kampawe Natoa protiv Jugo-slavije 1999. godine, naro~ito kada je re~ o wihovoj neefi-kasnosti. Da li biste mogli da uporedite te dve kampawe?РI da i ne, kao {to gospodin Peres ([imon Peres, predsed-

nik Izraela) ima obi~aj da ka`e.Kao {to znate, tokom prva ~etiri dana u Libanu, Izraelske

vazdu{ne snage su bile izuzetno efikasne. Po{to su na raspolaga-wu imale odli~ne obave{tajne podatke, uni{tili su gotovo sve He-zbolahove projektile velikog dometa (100 kilometara). Kao pore-|ewe, kao {to znate, tokom Zalivskog rata iz 1991. godine, 1.800vazduhoplova Natoa je nedeqama poku{avalo da locira ira~ke sa-mohodne raketne lansere, ali nisu uspele da pogode nijedan.

Ono {to se zatim dogodilo jeste druga pri~a. Me|utim, nijepo{teno kriviti izraelsko vazduhoplovstvo. Jednostavno je biloprevi{e meta i one su bile veoma sitne i pokretne. Ovde postojisli~nost sa kampawom na Kosovu 1999. godine. U oba slu~aja pra-vi problem je bio strah od gubitaka, koji je spre~io upotrebu pe-{adije i izazvao produ`ewe rata.

ΠU oba slu~aja prividno slabiji neprijateq je uni{tio ve-oma sofisticirano naoru`awe. Vojska Jugoslavije je 1999.

INTERVJU

15. mart 2008.58

NEZAVISNOST KOSOVAΠBilo bi veoma nerealno kada bismo poku{ali da iz-begnemo pitawe Kosova. ^ak i ukoliko ose}awa ostavimopo strani, neka pitawa jo{ ostaju otvorena: [ta je po va-ma razlog zbog kojeg su SAD tako tvrdoglavo nastojale naotcepqewu Kosova? To bi mogao biti prvi korak u novomprocesu, makar kada je Evropa u pitawu, gde su baskijskizvani~nici ve} izjavili da je primer Kosova put kojim `e-le da krenu? Da li uvi|ate na koji na~in bi to moglo dauti~e na Izrael? РZa mene, kao i za veliki broj qudi, politika SAD u vezi

sa tim pitawem predstavqa zagonetku.Dan nakon progla{ewa nezavisnosti Kosova, slu{ao sam

gospo|u Rajs kako tvrdi da slu~aj srpske pokrajine ne}e predsta-vqati presedan. Ona, naravno, nije ni najmawe u pravu. [iromsveta posledice bi mogle biti dalekose`ne. Ovo se ne odnosisamo na nas u Izraelu ve} i na neke delove SAD.

oborila nevidqivi F-117, a 2006. Hezbolah je gotovo uni-{tio izraelsku korvetu klase Sa’ar 5 „Hanit“ i eliminisaopedeset i dva tenka, ukqu~uju}i tu i nekoliko merkava 4. Ovodrugo je izvedeno uglavnom naoru`awem ruske proizvodwe iod tog trenutka, ako se uzme u obzir i ruska podr{ka iran-skom nuklearnom programu, izgleda kao da se Moskva vrati-la na Bliski istok. Veoma ~esto mo`ete ~uti da se vratilapolitici SSSR-a. [ta Vi mislite o tome?– Na neki na~in to je ta~no. Na Bliskom istoku, kao i bilo gde

drugde, Rusija ~ini sve {to mo`e kako bi pridobila prijateqe iuticala na qude, {to bi se reklo.

Me|utim, postoje i razlike. SSSR se protezao do Crnog mo-ra. Ruske sada{we granice umnogome su nalik Rusiji iz 1700. go-dine. SSSR je imao 270 miliona stanovnika, Rusija ima 160 mili-ona, sa te`wom pada tog broja. Treba da provedete samo 48 sati uMoskvi da biste videli da Rusija, u su{tini, nema industriju, ni-{ta {to bi mogla da prodaje van svojih granica. Weni jedini izvo-zni proizvodi su energija i sirovine, ~ija su tr`i{ta izuzetno ne-stabilna. Osim svoje vojne industrije, Rusija predstavqa neku vr-stu gigantske Saudijske Arabije.

Uz pomo} Rusije ili bez we, izgleda da je Iran odlu~an u na-meri da se pridru`i nuklearnom klubu. S druge strane, veoma suizra`eni stavovi u Izraelu da bi trebalo, uz pomo} Amerike ilibez we, spre~iti Iran da to u~ini, na sli~an na~in kako je to u~i-weno i sa Irakom 1981. godine?

NAPOLEON I KALUZEVIC

ΠIzgleda da Iran zaista jeste odlu~an u nameri da se pri-dru`i nuklearnom klubu. Zar i vi ne biste bili da ste kaoIran okru`eni sa ~etvrt miliona ameri~kih vojnika?РJa li~no smatram da }e nuklearni Iran dovesti do stabil-

ne ravnote`e terora izme|u wega i Izraela. Me|utim, mi u Izra-elu imamo obi~aj, da se izrazim biblijski, da senke planina vidi-mo kao planine. U me|unarodnim izve{tajima stoji da se izrael-sko vazduhoplovstvo obu~ava za napad. Do wega mo`e do}i.

ΠIzgleda da Iran predstavqa plodno tle za stratege i da}e se mnogi od wih okrenuti qudima poput Vas u potrazi zanekim odgovorima. Da li znate za neki slu~aj kada su va{iradovi zaista Рna neki na~in Рuticali na neke odluke nabojnom poqu? РUkoliko mislite na to da li su mi se qudi sa najvi{ih mesta

koji donose odluke obra}ali za pomo}, onda je odgovor pozitivan.

Me|utim, pitawe navodi na pogre{an zakqu~ak. Da li bistesudili o Klauzevicu na osnovu toga koliko mu se puta Napoleonobratio za savet? Naravno da ne biste. Me|utim, kada biste otvo-rili neki od dana{wih vode}ih ~asopisa, kao {to su Journal of Stra-tegic Studies (^asopis za strate{ke studije) i International Security(Me|unarodna bezbednost), videli biste da se Klauzevicovo imepomiwe u proseku pedeset puta vi{e u odnosu na ime Napoleona.

[tavi{e, kada pomislimo na Napoleona, vidimo ga na na~inna koji ga je video Klauzevic. Da bismo utvrdili da li je to ta~no,poku{ajte da napi{ete istoriju o Napoleonu koja ne po~iva na ide-ji da je rat produ`etak politike, a da su najva`niji element u wemubitke. Ukoliko mo`ete da izbegnete Klauzevica na taj na~in, ondamo`ete uraditi bilo {ta.

ΠKada biste mogli da dana{wim Napoleonima, na~elnici-ma general{tabova i ministrima odbrane, date savet kakoda formiraju sopstvene stratege i strategije, kakav bi onbio? Sa kim bi trebalo da razgovaraju i gde bi trebalo da{aqu svoje oficire da u~e?РVerovatno ne postoji samo jedan odgovor na ovo pitawe.

Mnogo toga zavisi od ciqeva i okolnosti u kojima se neka zemqanalazi.

Me|utim, ja bih im poru~io slede}e. Potrudite se da va{ioficiri budu fakultetski obrazovani. Potrudite se da, pored voj-nog obrazovawa, oni steknu uvid i u neku drugu oblast ili oblasti– oficir koji nije ni{ta drugo do oficir je lo{ oficir. Potrudi-te se da fakultet bude najboqi mogu}i i da wegovi studenti mogu daposlu`e kao primer, u suprotnom – sve {to urade bi}e protra}e-no. I kona~no, koristite nagrade i kazne kako biste studente nau-~ili da ozbiqno shvataju svoj posao, a ne samo kao ve`bu u karije-rizmu.

To su jednostavne ideje, ali verujte mi, one se vi{e kr{e nego{to se primewuju.

Œ Oni koje je zainteresovao Va{ odgovor mogu ne{to vi{eda saznaju o toj temi ukoliko po~itaju va{u kwigu Obrazo-vawe oficira: od vojnog profesionalizma do neprimewi-vosti (The Training of Officers: From Military Professionalism to Ir-relevance). Me|utim, pitawe na kojem trenutno radite, kakose i zove Va{a nova kwiga, jeste Kultura ratovawa (Cultureof War). [ta to, zapravo, zna~i?– To se odnosi na sve {to Klauzevic i wegovi „realisti~ki“

po{tovaoci ne pomiwu. Od rituala ~ina objave rata do onih koji-ma se rat zavr{ava, od ratnih boja na telima plemenskih ratnikado dana{wih maskirnih „tigrastih odela”, od bogato ukra{enogbronzanog drevnog oru`ja do dana{wih crte`a na predwem deluborbenih aviona (takozvana „nose art”), od ekstaze bitke do mnogo-brojnih vrsta ratnih igara koje qudi vole da igraju, od zakona ra-tovawa do spomenika koji su podignuti u wegovu slavu. Ova kwigapolazi od stanovi{ta da je ova kultura, ni u kom slu~aju sporedna,od vitalne va`nosti za tok ratovawa, i da }e se sila koja je ne po-{tuje i ne neguje, na kraju raspasti.

ΠDa se vratimo Balkanu devedesetih godina dvadesetog ve-ka. Ta nesre}a bi trebalo da predstavqa plodno tle za stu-diju o kulturi ratovawa ili makar beskrajan niz varijacijapolovi~ne ili potpuno nepostoje}e kulture ratovawa?РGde ne postoji kultura ratovawa, jedini rezultat mogu biti

divqe horde (ostale tri solucije su bezdu{ne ma{ine, mu{karcibez grudnog ko{a i feminizam). Kao {to znate, ja sam u kwizi spo-menuo rat u biv{oj Jugoslaviji kao jedan od primera u kojem su di-vqe horde na delu. Ja to posmatram na slede}i na~in – kako je vre-me teklo, sve strane su se sve mawe suzdr`avale i kako je rat od-micao one su na neki na~in postajale sve mawe efikasne, tako daje naposletku jedan jedini napad snaga Natoa bio dovoqan da sveto privede kraju. Nadam se da sam se tokom istra`ivawa i pisawasvog izve{taja pribli`io istini onoliko blizu koliko to jedanistori~ar mo`e da uradi.

Jovan ]ULIBRKPrevela Jelena VLAJI]

59

NATO, IZRAEL I MIR NA BLISKOM ISTOKUVeliki broj Izraelaca bio je skepti~an u vezi sa tim da li

Nato jo{ uvek ima misiju. Ovo se pokazalo o~iglednim u prole-}e 1999. godine, kada je Alijansa zapo~ela napade iz vazduhaprotiv Beograda zbog sprovo|ewa represije na Kosovu.

Me|utim, ovo nije mesto za rasprave o tome da li je opera-cija snaga Alijanse bila opravdana ili ne. Dovoqno je re}i dasu gledi{ta mnogih Izraelaca, ukqu~uju}i tu i tada{weg mini-stra spoqnih poslova Ariela [arona, koji je ~ak objavio i ~la-nak o toj temi, bila obojena wihovim vi|ewem doga|aja u biv{ojJugoslaviji tokom Drugog svetskog rata. To je bio razlog {to ve-liki broj Izraelaca, ne samo {to nije podr`avao intervencijuNatoa ve} je saose}ao sa Srbima.

Kada je po~eo Drugi palestinski ustanak u jesen 2000. go-dine, u kome je bilo mnogo `rtava, neki su ~ak oti{li i korakdaqe. Oni su se zapitali {ta bi se desilo kada bi i oni jednogdana po`eleli da vi{e ne igraju u rukavicama, ve} da se sa te-rorizmom obra~unaju jednom zauvek. Da li bi u tom slu~aju Natopoku{ao da postupi na isti na~in kao {to je to u~inio u slu~ajuSrbije?(NATO Review, zima 2005)

MERIDIJANI

Portparol ruskih vazduhoplovnihsnaga Aleksandar Drobi{evski izjavioje da su ~etiri ruska strate{ka bom-bardera Tu-95 izvela planirani tre-na`ni let preko Atlantskog okeana. Letje trajao vi{e od 10 sati, uz strogo po-{tovawe me|unarodnih propisa, iznadneutralnih voda i uz po{tovawe teri-torija i granica drugih dr`ava, rekaoje Drobi{evski.

Pentagon je ocenio da takva ru-ska misija podse}a na taktiku iz vre-mena hladnog rata, dok je Kremq po-ru~io da su ruske misije uvek u skladus me|unarodnim zakonima.

Priprema Mirjana SANDI]

Portparol kineskog parla-menta najavio je pove}awe buxeta zavojsku u 2008. godini za 17,6 odsto uodnosu na 2007. Buxet kineske vojske,koji je i pro{le godine bio pove}anza sli~an postotak, iznosi}e oko 57milijardi dolara. On je istakao da jepove}awe buxeta u skladu s privred-nim rastom u Kini.

Sredstva iz buxeta bi}eupotrebqena za pove}awe standar-da pripadnika vojske i za poboq-{awe wihovog obrazovawa. Kine-ski zvani~nik je istakao da je nivotro{kova kineske vojske znatno ma-wi u pore|ewu s drugim zemqama,posebno u pore|ewu sa „nekim ve-likim silama”.

U Rumuniji se zavr{avaju pripreme zasamit Natoa, koji }e se odr`ati u Bukure{tuod 2. do 4. aprila, i na kome }e prisustvova-ti oko 3.000 predstavnika iz 49 zemaqa.Skup }e pratiti vi{e od 3.000 predstavnikamedija, a tro{kovi organizacije samita pro-cewuju se na 25,6 miliona evra. Za potrebeobezbe|ewa anga`ovane su elitne specijal-ne jedinice „Akvala”, saop{tilo je Mini-starstvo unutra{wih poslova Rumunije.

Ocewuje se da }e samit Natoa u Buku-re{tu biti jedan od najzna~ajnijih zbog ni-voa na kome }e se odr`ati i sadr`ajnostitema. Tom prilikom, razmatra}e se pro{i-rewe Alijanse, odnosno prijem Hrvatske,Makedonije i Albanije u ~lanstvo, i ulogaNatoa u jugoisto~noj Evropi, ukqu~uju}i i Ko-sovo. Bi}e razmotreni i misija u Avganista-nu, energetska bezbednost i uspostavqaweantiraketnog sistema koji bi bio u skladu saameri~kim sistemom.

Gosti samita bi}e razme{teni u 14 ho-tela, dok je za predstavnike medija predvi-|eno 16 hotela, od kojih je {est ve} u potpu-nosti zauzeto. U organizaciji prevoza u~e-snika besplatno u~estvuju i kompanije Mer-cedes sa 70 i Ford sa 400 vozila.

Mnoge paravojne jedinice u svetu uskorobi, kao svoje redovno naoru`awe, mogle dauvedu robote za ubijawe, izjavio je profesorinovacija i robotike na britanskom Univer-zitetu u [efildu Noel [arki.

Na konferenciji o inovacijama u naoru-`awu, odr`anoj u Londonu, [arki je istakaoda bi, zahvaquju}i stalnom smawewu proiz-vodne cene, roboti ubice mogli da postanu iveoma interesantni ekstremnim grupama.

Prema wegovim re~ima, mala bespilot-na letelica, navo|ena po sistemu GPS-a, mo-`e se napraviti ve} za 490 dolara. On je is-takao da proizvodne cene robota dramati~nopadaju i da ve} postoje pripremqene kompo-nente koje su dostupne i amaterima, kojima sa-da vi{e nije nikakav problem da sami napra-ve robota ubicu.

Nekoliko zemaqa i kompanija prili~no je odmaklo u razvoju vojnih robota itehnologije za wihovu proizvodwu, me|u kojima predwa~i ameri~ko ministarstvo od-brane, koje u ovom trenutku ima 4.000 robota raspore|enih u Iraku.

15.. mart 2008.60

RUMUNIJA ZAVR[AVAPRIPREME ZA SAMITNATOA

Bugarska i SAD potpisale su 11 razli-~itih sporazuma na osnovu kojih je Va{ingto-nu omogu}eno da od naredne jeseni mo`e dakoristi ~etiri vojne baze u Bugarskoj, saop-{tilo je Ministarstvo odbrane u Sofiji.

Baze koje }e ameri~ka vojska koristitinalaze se u Novom Selu na istoku Bugarske.Tako|e, koristi}e se i vazduhoplovna bazaBezmer u blizini Jambola na jugoistoku dr-`ave, Grof Ignatijevo na jugu i jedan vojnimagacin u bizini Ajtosa na istoku zemqe.

Sporazumima su precizirani uslovikori{}ewa vojnih baza, pitawe ekolo{keza{tite, ali i jurisdikcije u slu~aju daameri~ki vojnici po~ine neko kriminalnodelo. Prvi vojnici, prema re~ima ameri~-kog ambasadora u Sofiji Cona Berle, bi-}e raspore|eni u bazama na tlu Bugarskeu oktobru.

Te ~etiri baze mogu da prime izme|u2.500 i 5.000 vojnika, i deo su strategijeSAD za prebacivawe izme|u 60.000 i70.000 vojnika iz centralne Evrope u pod-ru~ja bli`a potencijalno problemati~nimta~kama na Bliskom istoku.

ROBOTI ZA UBIJAWE POSTAJU REALNOST

VI[E NOVCA ZA KINESKU VOJSKU

SAD ]E KORISTITI ^ETIRI BAZE U BUGARSKOJ

RUSKI BOMBARDERI LETELI PREKO ATLANTIKA

61

Pi{eAleksandar RADI]

^avezovi poku{ajida, stvarawem novog saveza,pro{iri svoj uticaj na ostaledr`ave LatinskeAmerike, dobilisu na zna~aju tokom krize u kojojsu se tri dr`ave –s jedne strane Venecuela i Ekvador, a s drugeKolumbija, umalosukobile u pra{umskom prostranstvu, uzoni odgovornostido sada rezervisanoj zalevi~arske gerilce.

T

RAT ZA PRA[UMU

V

^

e{kim re~ima koje su razmenili politi~ki lideri,a zatim nagomilavawu desetina bataqona i deli-mi~noj mobilizaciji, prethodile su aktivnosti ko-

lumbijskih oru`anih snaga radi suzbijawa gerile. Onesu dostigle vrhunac u no}i izme|u posledweg dana febru-ara i prvog dana marta, ubistvom vo|e marksisti~kih ge-rilaca FARK-a Raula Rehesa i desetak gerilaca tokomvazdu{nog udara na bazu, lociranu na teritoriji Ekvado-ra, na maloj udaqenosti od granice sa Kolumbijom. Zva-ni~no se tvrdi da su kolumbijske letelice dejstvovale izsvog vazdu{nog prostora.

U Ekvadoru nisu pridavali zna~aj slobodnim tu-ma~ewima po{tovawa suvereniteta i pripremili suoru`anu silu za odbranu u slu~aju da se nastave aktiv-nosti jedinica susedne dr`ave protiv FARK-a. Za ^a-veza se ukazala prilika koja ne se ne propu{ta – dapoka`e silu i odlu~nost u odbrani interesa savezni~-kih dr`ava. Uz to, nastradalog lidera FARK-a pred-stavio je kao „dobrog revolucionara“.

enecuelanske oru`ane snage dobile su drugog danamarta naredbu da se deset bataqona, ukqu~uju}i itenkove, hitno po{aqe na granicu sa Kolumbijom i

da se vazdu{ne snage prevedu u vi{i nivo borbene goto-vosti. U ^avezovom teatralnom stilu, naredbe su izdatepred televizijskim kamerama, tokom obra}awa naroduVenecuele. Tek da se zna da vrhovni komandant ozbiqnopostupa kada se na|e pred krizom. ^avezu treba verova-ti, jer se za to prezime ~ulo {irom sveta, jo{ kada je presedamnaest godina, kao mla|ani oficir, predvodio po-bunu koja se zavr{ila vazduhoplovnim bojevima iznadulica Karakasa.

U to vreme Venecuela je va`ila za pouzdan ameri~-ki oslonac u Ju`noj Americi, {to se ogledalo u ~iwenicida su samo wene oru`ane snage imale savremeni lova~kiavion F-16. U me|uvremenu, Amerikanci su zbog o{trogzaokreta ^avezove vlasti ulevo, povukli protivmere iuskratili rezervne delove za taj sofisticirani avion.Zato se ^avez okrenuo Moskvi, a novac od prodaje naftepotro{io za nabavku vi{enamenskih borbenih avionaSu-30. Oni su u wegovim rukama postali adut kakav nemaniko na kontinentu – Su-30 sa doletom od 4.000 kilome-tara mo`e iz venecuelanskih baza da leti i izvr{i bor-beni zadatak i na 1.500 kilometara, u dubini protivni-ka, i da se potom vrati u bazu. Sa mogu}no{}u popune go-rivom tokom leta, Su-30 predstavqa strate{ki vrednosredstvo odvra}awa u latinoameri~kim razmerama. To^avezu pru`a priliku da se silom ume{a u krize poputonih kada je uni{tena baza FARK-a u Ekvadoru.

Osavremewivawe opreme venecuelanskih oru`a-nih snaga predstavqa zna~ajan iskorak u Latinskoj Ame-rici, u kojoj su ~ak i hunte imale skromne koli~ine savre-mene ratne tehnike. ^avezove te`we da Venecuelu pre-tvori u regionalnog mo}nika rasle su uporedo sa nabav-kama modernih vojnih sredstava. Po~etkom marta argu-menti sile prvi su put prikazani pred televizijskim ka-

merama, koje su pratile razme{tawe jedinica u blizinigranice sa Kolumbijom. Ameri~ko prisustvo u toj dr`avii stalno anga`ovawe wenih savetnika i instruktora uborbama protiv FARK-a, ^avez je iskoristio da svetupoka`e svoju odlu~nost u antiameri~koj politici.

Zato je o{tra retorika usmerena na postupke Ko-lumbije ubrzo prerasla u antiameri~ki verbalni juri{,u `ustrom ^avezovom stilu. Amerikanci se nisu ogradiliod aktivnosti svog saveznika, a predsednik Xorx Bu{ ob-ru{io se 4. marta na ̂ aveza, sa stavom da on izvodi „pr-ovokativne manevre“ protiv Kolumbije. Istovremeno ka-da su iz Va{ingtona pokazali ~vrst stav prema ^avezu,kolumbijski predsednik Alvaro Uribe li~no se pobrinuoda svet obavesti o tome da su prona|eni dokazi da se Ve-necuela ume{ala u protivvladine aktivnosti finansi-rawem FARK-a.

Naime, u ra~unaru koji su kolumbijske jedinice pro-na{le u uni{tenoj bazi lidera FARK-a nalaze se i po-daci o nedavnom ^avezovom poklonu gerilcima u iznosuod 300 miliona dolara. Dokumenti FARK-a su pokazalida je Venecuela du`e od deset godina odr`avala kontaktsa gerilcima. Uribe smatra da su to verodostojne ~iwe-nice za tu`bu Me|unarodnom krivi~nom sudu protiv Ve-necuele zbog pomagawa i finansirawa genocida.

Razmena verbalne vatre na kraju se zaustavila zbogracionalnih razloga – ^avez se pokazao kao regionalniigra~ na koga se mora ra~unati, ali u odluci o kona~nimdometima krize morala se uva`iti ~iwenica da Venecue-la ima problema sa nedostatkom hrane koju uvozi iz su-sedne Kolumbije. Modernizacija venecuelanskih oru`a-nih snaga guta previ{e petrodolara, {to se odrazilo na`ivotni standard stanovni{tva. To }e, na du`i rok, ve-rovatno, biti glavni problem ^avezovog re`ima, a on }emorati da prona|e ravnote`u izme|u ambicioznih zami-sli {irewa revolucije, uticaja na ostale dr`ave konti-nenta i nedostatka podr{ke gra|ana. Glasa~i su na refe-rendumu o do`ivotnom mandatu i gotovo diktatorskoj li-sti predsedni~kih ovla{}ewa ^avezu uskratili podr{ku.

Prose~an stanovnik Venecuele, umesto patriotskihi revolucionarnih govora i nabavke novog naoru`awa,verovatno vi{e `eli poboq{awe kvaliteta `ivota. Ar-gument u prilog tome jeste drasti~an i brz porast buxetaVenecuele, zasnovan na visokim cenama nafte.

avez, ako se ceni po dosada{wim iskustvima, ne}eodustati od svog revolucionarnog puta i poku{ajada od Venecuele na~ini regionalnog lidera u bor-

bi protiv ameri~kog uticaja. Grlati predsednik ve} imaizuzetno bliske veze sa porodicom Kastro i obilno fi-nansira oronulu Kubu. Aktuelna kriza pokazala se kaoprilika za ja~awe veza sa Ekvadorom. Pozivi sa save-zni{tvo upu}eni su ultralevo usmerenoj Boliviju, ali iNikaragvi, u koju su se na vlast vratili demokratizovaniSandinisti. ^avez tim dr`avama predla`e da stvore in-tegrisanu odbrambenu strategiju, pravdaju}i to pret-postvkom da ih Amerika ugro`ava.

P A R A L E L E

15. mart 2008.62

Naravno da su jo{ stari latini

znali da „sve svoje sa sobom

nosimo”, kao {to }emo, dok god

je sveta i veka to isto svoje

ugraditi u film koji gledamo,

~itaju}i svako umetni~ko delo

jezikom sopstvene du{e. Ovaj

osvrt na Fest u postfestumu

tu je da vam sugeri{e neke od

filmova sa ovogodi{we revije

koje vredi „~itati”. Sve ostalo

je na vama.

Najjednostavnije re~eno,

film „Ul`an” govori o tome

da je `ivot prelep – ~ak i ovde,

i sada! I uvek – ovde i sada.

To je neverovatno, ~ak i kada

odete u najzaba~enija mesta

na zemqi, bilo da su tamo

naftna poqa ili nuklearni

pogoni, vide}ete da i tamo

postoji vrlo lep i istinit

supstrat `ivota.

G O S T F E S T A , N E M A ^ K I R E D I T E Q F O L K E R [ L E N D O R F

@IVOT JE LEP – OVDE I SADA

SVE SVOJE SA SOBO

F

Z

olker [lendorf je jedan od najbitnijih rediteqa dana{wice, a wegov re-diteqski opus ide uzlaznom linijom. Film Ul`an najboqi je film koji je[lendorf radio u posledwih pet godina. S druge strane, ovaj film je po-tvrda interesa autora da se bavi, ne toliko civilizacijskim, ve} pitawimaqudskog postojawa. U tom smislu Ul`an je izuzetno dobar predlo`ak za otva-

rawe Festivala, jer predstavqa duhovno putovawe u formi fizi~kog”, izjavio jeMiroqub Vu~kovi}, umetni~ki direktor Festa, najavaquju}i gospodina Folkera[lendorfa, koji je pravo sa aerodroma do{ao na konferenciju za novinare.

Ve}i deo susreta sa gospodinom [lendorfom protekao je u pri~i o filmu Ul-`an i ponovnoj saradwi sa Dejvidom Benetom, junakom filma „Limeni dobo{“. Napitawe kako se rediteq ose}a, pogotovo onaj sa velikim iskustvom i mno{tvom na-grada iza sebe, kada ga pozovu da otvori neki festival, [lendorf je odgovorio:

„Reakcije su uvek pozitivne, to sasvim slobodno mogu re}i. A moje nagradesu bile tako davno. Stasale su mnoge generacije umetnika posle mene i donelemnogo toga novog, tako da je svaki novi film otkri}e i prilika da vas upravo teneke nove generacije upoznaju. ^esto se prilikom gostovawa na festivalima i urazgovorima nakon projekcija susre}em sa mladim qudima koji za mene nikadanisu ~uli. Ni za mene, ni za moj rad. Zbog toga pravim svoje filmove kao i svaki

36 FFEST

animqivo je da je pro{logodi{wa filmska berba, ~ije smo najboqe plodoveove godine gledali na Festu, kao jednu od svojih odrednica imala i najnovijaostvarewa velikih i dokazanih rediteqskih imena. Folker [lendorf jeotvorio Fest, novi film Nikite Mihalkova `iri kritike FIPRESCISrbija vrednovao je kao najboqi, gledali smo i Dejvida Kronenberga, Pola

Tomasa Andersona, Kloda [abrola, Roba Rajnera, Kena Lou~a, bra}u Koen, AngaLija, Vejna Vonga, Gasa van Santa, Emira Kusturicu… To svakako podi`e tonusjednom filmskom festivalu. Potpuno razli~iti, {to je dobro, nekad doslednosvoji, a nekad u eksperimentu sa samim sobom, svi su nas oni poveli na putovawe usvoj imaginacijom oblikovani svet. Jedna druga vrsta putovawa tako|e je neki malizajedni~ki imeniteq ovogodi{wem Festu. ^ak nekoliko filmova, poput[lendorfove „Ul`an”, „Voza za Darxiling” Vesa Andersona ili Kusturi~inog„Zaveta” – propoveda fizi~ko putovawe kao sinonim za duhovno, kilometre podnogama za jedan korak u sopstveni unutarwi svet, ritmi~ni takt voza za samo jedanharmoni~an otkucaj srca – koji nagove{tava smiraj du{e. A na kraju pre|enog putasti`e susret sa samim sobom kao jedino smisleno razre{ewe. Naravno, jo{ su

Qubav u doba kolere

stari latini znali da „sve svoje sa sobom nosimo”, kao {to }emo,dok god je sveta i veka to isto svoje ugraditi u film koji gledamo,~itaju}i svako umetni~ko delo jezikom sopstvene du{e. Ovaj osvrtna Fest u postfestumu tu je da vam sugeri{e neke od filmova saovogodi{we revije koje vredi „~itati”. Sve ostalo je na vama.

PUT KOJIM RE\E IDEMOPutovawe koje opisuje [lendorf filmom „Ul`an” jedno je od

onih „kojim se re|e ide”. I dobro je {to je tako. Put po~iweidejom da se na wemu dosegne smrt, kao usputna stanica ilikrajwi ishod – svejedno. Jer {ta preostaje ~oveku posle ogromnoggubitka, izranavqenog se}awima, koji posle akutne faze bolaulazi u fazu besa, `rtvovawa, samopovre|ivawa nastoje}i dasamog sebe kazni jer je `iv. Put, naravno, ima i svoj neo~ekivanii „ne`eqeni” sled. Nose}i smrt na licu, ^arls Sajmon sre}edevojku Ul`an, od koje kupuje kowa za nastavak putovawa. Kaoposledwa u lancu qudi koje sre}e, prepoznaju}i wegov usud, ona

prepoznaju, prvo u sebi, a onda i u onom drugom. Film obilujeduhovitim, vedrim scenama, provla~i se tu jasna linijaneizostavne tuge i nesre}e, dodaju}i pravu meru onome {to `ivotjeste u svom najboqem obli~ju: malo soli, malo {e}era, malobibera – i za~in kome se ukus pamti je pripravqen. U dodirurazli~itih kultura tokom putovawa Andersen opisujerazli~itosti, ali apostrofira sli~nosti u onom elementarnom,izvornom poimawu `ivota i sudbinskog.

Kusturi~ino putovawe u „Zavetu” kre}e se linijomselo–grad, na prvi pogled. U stvari, to je pri~a o jednomdruga~ijem putovawu – sazrevawu. Bajkovit, duhovit, inovativan ilirski, film je verovatno jedno od najvedrijih ostvarewa kojesmo videli na ovogodi{wem Festu. Uro{ Milovanovi} i MarijaPetronijevi} mu dodaju svu nevinost i sve`inu svojih godina,neponovqivi Aleksandar Ber~ek i Qiqana Blagojevi} iskustvo,a Emir Kusturica ~aroliju – onaj dah iz koga se, kada se ra{iredlanovi materijalizuje san. Naravno, ne mo`emo a da se, dokgledamo film ne prepustimo ose}aju „zavisti”, jer se ~ini daje

63

drugi rediteq. A kada me neko pozove da otvorim filmski festi-val – ose}am se sjajno!

Folker [lendorf ro|en je u Visbadenu 31. marta 1939.godine. Wegov, verovatno naj~uveniji film „Limeni dobo{“ iz1979. godine, ekranizacija romana nobelovca Gintera Grasa,dobitnik je Oskara za najboqi film van engleskog govornog pod-ru~ja i Zlatne palme na Festivalu u Kanu 1980. godine. Gost Fe-sta re`irao je i filmove „Homofaber” („Putnik”, sa sjajnim Se-mom [epardom), „Svanova qubav”, „Izgubqena ~ast KatarineBlum”, „Palmeto”, „Legenda o Riti”... Paralelno sa studijamafilma, studirao je i ekonomiju i politi~ke nauke u Parizu. Bio jeasistent Luju Malu, @an-Pjeru Melvilu... Podse}amo da je gospo-din [lendorf ve} bio gost Festa 2001. godine kada je wegov an-ga`ovani film „Legende o Riti” izazvao veliko interesovawe inovinara i publike.

„Ul`an“ je vi{estruko slojevit film i svako od nas }e ga „~i-tati” na svoj na~in. Kako je nastajao?

– Ovaj film donekle podse}a na moj film Homofaber. Se}amse, dok sam ga radio, prili~no sam propatio. Stalno smo mewalidestinacije. Seqakali smo se po svetu, radili smo tri dana uMeksiku, dva u Arizoni, potom tri dana u Wujorku, onda snimawena brodu, malo tamo, malo ovamo… I svaki put kad bih stigaonegde ne bih imao vremena ni da se raspakujem. Sasvim razli~i-to mi je iskustvo sa snimawem filma Ul`an. Ovaj put sam u`i-vao, osvojio sam priliku da mogu da provedem neko vreme na jed-

OM NOSIMOkre}e za wim. Na putovawu im se pridru`uje i trgovac starim,neobi~nim, svegovore}im, gotovo zaboravqenim re~ima. I puttraje – sve do kona~nog odredi{ta. Kraj filma je mudro ostavqenza odgonetawe onom posebnom jeziku na{ih sopstvenih du{a.„[lendorf svog izmu~enog i misterioznog junaka sme{ta u{iroki okvir. Izuzetno snimqen, Ul`an me{a mit, magiju itajanstvo, dok nas vodi preko najsurovijih predela na zemqi – nesamo po Kazahstanu nego i po qudskoj du{i”, pi{e Xejn [etl ukatalogu filmskog festivala u Torontu, prepoznaju}i istu nit.Evropski jezik i evropsko pismo su bitno svojstvo tog filma.

„Put za Darxiling” Vesa Andersona propoveda jedno sasvimdruga~ije putovawe. Ovde nema pobe}i od sebe, ve} prona}i sebekao ciqani ishod. Ovako jasno formulisana namera, ve}onemogu}ava adekvatno razre{ewe. Ali, put traje. Na wemu se,ne zato {to se to intenzivno `eli, ve} zato {to je to negde kaootre`wewe i sudbinski nametnuto, tri brata napokon

Zavet

Emir sve to uradio tu na ku}nom pragu, sa svojim najbli`imprijateqima, uz reminiscencije, zabavqaju}i se pri tombeskrajno. Bez trunke razmi{qawa i nedoumice da li bismopreporukom ovog ili onog filma na{e ~itaoce uveli i te{kuproblematiku kojoj se, mo`da, ne bismo rado izlo`ili, ovaj filmpreporu~ujemo svima. On i jeste napravqen tako da ga zajednomogu gledati razli~ite generacije a da svaka u wemu prona|epravi nivo de{avawa za sebe. Ima tu malo psovke, ali, bo`e moj– imamo je i mi.

HIQADU GODINA DOBRIH MOLITVI@iri kritike FIPRESCI Srbija 36. Festa nagradu za

najboqi film festivala dodelio je ruskom filmu „12“ NikiteMihalkova. U obrazlo`ewu je zapisano:

„Film 12 Nikite Mihalkova kroz pri~e 12 porotnika, kojizasedaju u jednoj no}i, na krajwe uzbudqiv, beskompromisan inemilosrdan na~in, bogato nadgra|uju}i ideju iz ameri~kogfilmskog klasika pedesetih od koje je krenuo, vivisecirasavremeno rusko dru{tvo razotkrivaju}i sve wegove predrasude,moralna iskrivqewa i negativno nasle|e pro{losti. Minucioznoodglumqen i fascinantno realizovan u svim segmentima 12 kaokrajwi rezultat daje pobedu humanisti~kog i dobra nad nepravdomi zlom, trijumf istine i slobode nad la`ima i neslobodom, upravoono {to nam je danas, ~ini se, svima najpotrebnije“.

Treba dodati da ovo nije Mihalkov koga publika prepoznajepo „Sibirskom berberinu” ili „Varqivom suncu”, filmovima kojisu znatno plasti~niji u pripovedawu pri~e. Pri~a je i ovdeprisutna, ~ak ih ima 12, koje se slivaju u onu jednu – odre|uju}u, alije postavka vi{e kamerna, zahteva vi{e pa`we, tra`i da joj seizlo`ite – i nagra|uje. Sveden, pomalo teatarski oblik filma,negde podse}a na „Dogvil” Larsa fon Trira. Maestralna gluma, aovakve epitete retko koristimo, ~ak nadglumqivawe koje ne smeta,bravura za bravurom, i remek delo je tu. Jedino {to ishod pri~e inije tako jasna«„pobeda dobra nad zlom”, jer je to u {ta NikitaMihalkov udara ovim filmom sama su{tina ruskog dru{tva –pravoslavni otklon ka razumevawu, pra{tawu, `rtvovawu,saose}aju, milosti...

Bez milosti je film sa drugog geografskog tasa. „Bi}e krvi”pola Tomasa Andersona je druga~ija, skoro podjednako jaka kritika

same su{tine ameri~kog krupnog kapitala. Naftni magnat, li{enqudskosti, sa slobodom koju sebi dodequje – da odlu~uje o `ivotu ismrti, naravno, sve u korist vrhunskog boga – novca, lik je koji jeDanijelu Dej-Luisu doneo Oskara za najboqu mu{ku ulogu. S pravom, ovo je verovatno wegova, bar za sada, `ivotna uloga.Film je `iva, veoma burna parabola o pohlepi i moralnojpropasti. Odli~na kamera ~itavoj pri~i dodaje svoj poseban za~in.„Nema zemqe za starce” \oela i Itana Koena malo {irepostavqa sli~nu pri~u. Nasiqe koje preovla|uje, koja vi{e nijestvar upotrebe i zloupotrebe – ve} postaje samo sebi svrha,odrednica je sveta u kome `ivimo. Sa reminiscencijama nasopstveni „Fargo”, bra}a Koen ostaju dosledna sebi, ali se ve}sti~e ose}aj da se okre}u u sopstvenom – zatvorenom krugu. Ovajfilm nije iskorak iz te pri~e, a bilo bi dobro da jeste, zaradtalenta wegovih autora.

„Zakletva” Dejvida Kronenberga u istu filmsku pri~u dovodiobe supstance – rusku i ameri~ku. Film o ruskoj mafiji u Americije klasi~an, dobar i gledqiv triler, a Vigo Mortensen odli~an idruga~iji.

Verovatno je zaista potrebno „Hiqadu godina dobrihmolitvi”, kako ka`e stara kineska poslovica, koju Vejn Vong biraza ime svog filma, da bi se svet ovog vremena o~istio od nasiqa,zla i – ravnodu{nosti. „Vejnova vizija Amerike kao otu|enog,neprijateqskog mesta sa skoro agorafobi~nim prostorom izme|uku}a i qudi, veoma je ubedqiva i dozvoqava da emotivni `ivot ufilmu ostane, uglavnom, neizre~en” – zapisano je u katalogu. U potresnoj politi~ko-melodramskoj pri~i „Na ivici raj”, FatihAkin progovara duboko humano o sukobu i nerazumevawucivilizacija i religija, Istoka i Zapada, hri{}anstva i islama.Moderna re`ija, efektna i nenametqiva gluma svih akterapredvo|enih legendarnom Hanom [igulom, uz „majstorski“scenario koji nije be`ao ni od politi~kih kontroverzi doprinelisu da se ovo analiti~ko ostvarewe o konfliktu me|u generacijamai jazu izme|u razli~itih kultura s pravom ubraja u najzna~ajnijepoliti~ke filmove snimqene u novom milenijumu, {to mu je tako|edonelo Specijalno priznawe `irija kritike FIPRESCI Srbije.

OSE]AMO, DAKLE – POSTOJIMO[ta je to {to film treba da donese ~oveku? [ta je to {to

umetnost treba da mu ponudi? Bojim se da }emo se u odgonetawuodgovora na ova pitawa saplesti o ono banalno: ukusi su

KULTURA

64

nom mestu, da osetim i vreme i mesto na ko-me sam. Retko mi se uka`e takva mogu}nost.Kada mi je predlo`eno da snimam u Kazah-stanu, ta ideja mi se zaista dopala. Me|u-tim, kada se tako rasplinete u vremenu iprostoru, postoji opasnost da film ponesedeo te energije, tako da se mo`da odre|enomdelu publike ne bi dopao. Zato sam u wega iuneo neke svoje emocije, razmi{qawa… Mo-`da ba{ isprovocirana prostorom u komeje film i nastao.

Kako biste u najkra}em opisali „Ul-`an”? O ~emu je ovaj film, za Vas? – Uvek je opasno pri~ati o nekom du-

bqem zna~ewu filma. Najjednostavnije re-~eno – ovaj film govori da je `ivot prelep –~ak i ovde, i sada! I uvek – ovde i sada. To jeneverovatno, ~ak i kada odete u najzaba~e-nija mesta na zemqi, bilo da su tamo naftnapoqa ili nuklearni pogoni, vide}ete da itamo postoji vrlo lep i istinit supstrat `i-vota. I tamo se uvek ne{to de{ava. To je, rekao bih, glavna temaovog filma. [to se druge teme ti~e, glavni junak ne voli sebe,~ak ose}a prezir prema samom sebi, besan je na svoju sudbinu.Onda se pojavquje neko ko se bez ijednog pitawa pridru`uje we-

govom putovawu. Glavni lik se sada pita: „Za{to me ona prati,za{to sam joj interesantan, {ta `eli?”. On je primoran da ko-na~no prizna da je wegova borba sa smr}u toliko interesantna,ali kao {to vidite, ovo sam sa~uvao za kasnije. Jednostavno ni-

Ul`an

razli~iti. Ali, ne bismo o ukusima. Ima ne{to {to jeneuporedivo dubqe i ja~e, a to je – potreba. Ako se u ovo na{evreme, a sada neka svako od nas ugradi u ovaj okvir {ta mu jevoqa, kao jedina rasprodata projekcija na Festu godine nasu{ne2008, pojavi film „Qubav u doba kolere” Majka Wuela, lirskameka saga o qubavi koja je ve~na, naslowena na {tivo Markesa,pri~a o qubavi neostvarenoj pedeset godina, kojoj tek smiraj`ivota donosi razre{ewe – onda to prili~no govori i o vremenui o nama samima. Film zagovara veru, strpqewe, istrajnost,zagovara tezu da je u `ivotu sve mogu}e, propoveda ve~nostemocije – „malo li je”, reklo bi „vreme sada{we”. Ne, nije malo,taman onoliko koliko nam je potrebno da osmislimoobesmi{qeno.

Filmom „Biv{a qubavnica” Katrin Breja pod podsukwamafrancuske aristokratije tako|e traga za linijom ve~nog, samo uovom slu~aju svedenog na po`udu. Francuski {arm, dvoboji,spletke, ali i dvoje qudi ~ija telesna strast ne prolazi, ~inefilm izazovno dopadqivim.

Za kraj }emo, ipak, malo o ukusima. Ang Li i „Po`uda, oprez”jeste film po kome }e autor ovog teksta pamtiti ovogodi{wiFest. Kao najdubqi rez u nejnepodatnije „tkivo” du{e ovaj filmkao da spaja ideje prethodna dva, dovode}i ih u kontekst realnog.Okvir rata (Drugog svetskog), naboj ideala za koje se gine, i nadrugoj strani izlo`enost bi}a emociji koja nadrasta sve druge, izbog koje se gine – jesu vidqivi elementi filmske pri~e koja putujekrvotokom, znatno dubqe od vidqivog. Kamera, moglo bi se re}ianglijevska, gluma svedena do ~itawa lica, i pri~a zao{trena do

spoznaje – ~ine ovaj film nezaobilaznim i – nezaboravnim. Kao{to to umeju biti i emocije o kojima govori.

Tragaju}i u ovogodi{wem programu Festa za filmom koji jeiznad svega plod nadahnu}a, istovremeno samosvojan,prepoznatqiv i druga~iji svojim filmskim stilom i izrazom,Udru`ewe i Dru{tvo filmskih kriti~ara i novinara Beogradaodlu~ili su da Nagradu „Neboj{a \ukeli}“ dodele izraelskomfilmu „Poseta orkestra” debitanta Erana Kolirina, zbog wegovejednostavne, a vi{ezna~ne pri~e, zbog osobenog filmskog stilakoji na upe~atqiv na~in pokazuje koliko jednostavna pri~a otakozvanim „malim qudima“ mo`e da oslika one `ivotne situacijekoje variraju izme|u tragi~nog i komi~nog. Posebnu vrednost ovogfilma ~ini to {to on diskretno, a upe~atqivo progovara ovelikoj i dugotrajnoj bliskoisto~noj krizi, ukazuju}i na to da je putka mogu}em re{ewu u – neposrednoj qudskoj komunikaciji.

I kao po onom poznatom receptu: ne{to ameri~ko, ne{torusko, ne{to azijsko, ne{to evropsko, ne{to staro, ne{to novo -–a ne{to ve~no, i Fest je ove godine sa~inio sasvim dobar izborza uspeh jednog me|unarodnog filmskog festivala. Glamura nijebilo, zvezda i zvezdica tako|e, bilo je zanimqivih filmskihstvaralaca i sasvim dovoqno dobrih filmova za „~itawe”.

Dragana MARKOVI]

65

sam bio siguran da li da to jasno izrazim, jer je ~itavo snimawefilma bilo kao rad na praznom platnu, na kojem mo`e sva{ta dase naslika.

Prili~no istinit u nijansama emocija, „Ul`an” je i film o gu-bitku.– Ona jedna re~enica koja defini{e ~itav film, zaista bi ga

odredila kao film o gubitku!Mo`emo izgubiti nekoga zato {to je umro, ali tako|e mo`emo

izgubiti nekoga zbog neke druge osobe. Mo`e se pokazati i da je tajdrugi gubitak ~ak mnogo gori. To je veoma te{ko ispri~ati recimona Menhetnu, gde hiqade qudi prolazi ulicom, ali ako imate oso-bu sasvim samu hiqadama kilometara daleko, tamo negde u nekojstepi, e tu mo`ete osetiti i osvetliti taj gubitak.

U Va{em filmu pojavquje se veoma zanimqiva li~nost trgov-ca re~ima. Kada ve} govorimo o gubitku, moramo priznati dasmo s vremenom izgubili neke veoma dragocene re~i, kao {tosu ideali, vizije, opro{taj, suose}aj, priznawe…– Da, zaista, izgubili smo iluzije. ^itav film se de{ava

posle raspada SSSR-a. On obja{wava ceo taj svet, celu tu uto-piju. Mi smo tako|e izgubili i ~itavu planetu, zbog svih tih eks-plozija na naftnim poqima ili zbog svih tih budalastih mestagde gradimo gradove usred ni~ega. Narod Kazahstana je bio no-madski. Ti qudi su pre`iveli hiqadama godina samo zato {to suimali {ator. U tome je bila wihova snaga, bili su neuni{tivijer niko nije mogao da ih osvoji, nemogu}e ih je bilo prona}i. U

slu~aju bilo kakve opasnosti – mewali su boravi{te. Sada od-jednom grade velike gradove, bukvalno usred ni~ega!

Ka`u da svaki rediteq mora imati dar „tvorca celine”. Kakoizlazite na kraj sa tim pomalo bo`anskim ose}ajem? Svakifilm je novi svet.– Ne bih rekao da je to bo`ji dar, ali mislim da je sloboda

kojom se ~ovek izra`ava, na~in kojim komunicira sa drugim qudi-ma – dar sam po sebi. Kao {to je i talenat u stvari sazdan od te-{kog rada. Upravo tim radom, uz prisustvo talenta, ~ovek u~i kakoda se sporazumeva sa drugim qudima, kako da misli, da se izrazi,ina~e bi svet bio samo jednosmerna ulica. Bio sam te sre}e dau~im od drugih, posmatrao sam ih, asistirao sam im, ali sam najvi-{e nau~io tako {to sam po~eo da snimam svoje filmove.

Posle nekog vremena snimawa i snimawa, kad pogledate izasebe, do|e vam da ka`ete da je prvi film koji ste napravili – naj-boqi. Tako da se uvek kre}emo izme|u dve vatre. Malo je tu dara,vi{e prokletstva ima u stvarawu.

Za {ta se onda vredi boriti ?– U jednom romanu Dostojevskog glavni junak slu`i kaznu u ru-

skom gulagu, koji je u Kazahstanu, a ne u Sibiru. On tamo upoznajenajsurovije ubice, ali isto tako prepoznaje da postoji mrva qud-skosti u svakom qudskom bi}u. [ta nam to govori? Ukoliko i tu mr-vu qudskosti u svakom od nas gajimo, odr`avamo, negujemo – posta-}emo veoma jaki. Umetnost nam u tome mo`e pomo}i.

D. MARKOVI]

12

Po`uda, oprez

K A D P ILO T IG R E [ E

66

Pove}awe zna~aja iuloge vazduhoplovstvai wegove tehnolo{kemo}i nije seprojektovao samo uskokovitom porastuefikasnosti i ubojnemo}i, demonstriranimna protivni~kimsnagama, ve} i une`eqenim efektimaispoqenim posopstvenim snagama

I

FE

QT

ON

Pi{e mr Slavi{a VLA^I]

storijski razvoj avijacije bio je obele`en brzim napretkom na poqu pro-stornih, manevarskih i vatrenih mogu}nosti. U skladu sa tim pove}avali suse i zna~aj i uloga vazduhoplovne mo}i u vojnim doktrinama. Posebno karak-teristi~ni u tom kontekstu bili su arapsko-izraelski ratovi i ameri~keagresije na Irak, Republiku Srpsku i SRJ, gde su se u potpunosti potvrdilaovakva shvatawa. ^iwenica da se vazduhoplovstvo definitivno ustoli~ilo kao odlu~uju}i i

presudan faktor ishoda oru`anih sukoba, ipak nije zna~ila prevazila`eweodre|enih „boqki“ koje su predstavqale drugu stranu medaqe. Naime, kako seu praksi pokazalo, porast zna~aja i uloge vazduhoplovstva i wegove tehnolo-{ke mo}i nije se projektovao samo u skokovitom porastu efikasnosti i ubojnemo}i, demonstriranim na protivni~kim snagama, ve} i u ne`eqenim efektimaispoqenim po sopstvenim snagama. U vezi s tim statistika i daqe pokazuje ne-gativne tendencije, {to zna~i da je procenat gubitaka nastalih „prijateqskomvatrom”, tj. dejstvom vlastitih vazduhoplovnih snaga i daqe veoma visok i dapredstavqa ozbiqan problem. O~igledno je, dakle, da i uz ekstremno brz raz-voj vazduhoplovnih tehnologija fenomen „prijateqske vatre“ nije re{en. Na-protiv!

Za ovakvo stawe postoji vi{e razloga. Ve}ina wih nije se mewala tokomistorije ratovawa. U pitawu su problemi sa identifikacijom objekata dejstva,lo{a orijentacija u prostoru, navigacijske gre{ke, smawena vidqivost ali nedo-statak discipline i nemar, koji ~esto idu u kombinaciji sa strahom, uzbu|ewem inesigurno{}u. Nisu retki ni tehni~ki problemi sa ubojnim sredstvima.

K A D P ILO T IG R E [ E

P R I J A T E Q S K A V A T R A ( 3 )

15. mart 2008.

severu Iraka, zbog ~ega su Ira~animabili zabraweni letovi severno od 36.paralele. U skladu sa zadacima opera-cije koja je nazvana Provide Comfort, utom su rejonu za potrebe te operacijeUN svakodnevno leteli razni vazduho-plovi a te`i{no helikopteri (naj~e{}eameri~ki). Za{titu vazdu{nog prosto-ra od ne`eqenih letova ira~kih lete-lica pru`ali su avioni AWACS, u ko-ordinaciji sa lova~kom avijacijom kojaje patrolirala iznad tog podru~ja. Takosu se 14. aprila 1994. u rejonu sever-nog Iraka na{la dva ameri~ka heli-koptera tipa UH-60 crni soko, koji suprevozili osobqe UN. Iako ih je u po-~etku nadgledala posada AWACS-a, pi-loti helikoptera nisu pravovremenoupozoreni da koriste neadekvatne ra-dio-frekvencije, te da su podesili pogre-{ne identifikacione kodove za IFF ure-|aje (sistem raspoznavawa „svoj–tu|“).S obzirom na to da su helikopteri poplanu leta imali vi{e sletawa i po-letawa, i to na brdsko-planinskom te-renu, oni su se u jednom momentu izgu-bili sa radarskih ekrana AWACS-a.Me|utim, wihovo prisustvo otkrili susvojim radarima lovci F-15. Kako je

posada AWACS-a smetnula sa uma prisustvo vlastitih helikop-tera i kako su piloti lovaca izvr{ili pogre{nu vizuelnu iden-tifikaciju helikoptera (UH-60 su identifikovali kao ira~kehelikoptere Mi-24), tragedija je bila neizbe`na. Oba heli-koptera oborena su raketama vazduh–vazduh, pri ~emu je pogi-nulo 26 qudi, uglavnom osobqa UN, i nekoliko kurdskih civila.Vi{egodi{wi sudski postupak zavr{io je bez zatvorskih kazniza krivce.

BRATSKA PODR[KAPrethodne lekcije o~igledno nisu bile dovoqne da bi se u re-

{avawu problema „prijateqske vatre” napravio neki ve}i pomak.Posledica su bili novi incidenti zabele`eni tokom narednih voj-nih anga`ovawa u Avganistanu i Iraku.

Posebno bolan bio je incident na farmi Tarnak, nadomakKanadahara u Avganistanu, koji se desio 18. aprila 2002. godi-ne. Tom prilikom posade ameri~kih F-16 gre{kom su bombardova-le kanadske vojnike koji su se nalazili na ve`bovnom no}nom ga-|awu.

Dvojica majora ameri~kog vazduhoplovstva, koji su se vra}aliiz deseto~asovne patrole, bili su na visini od oko sedam hiqadametara kada su sa zemqe uo~ili svetle}e tragove koje su povezalisa protivavionskom vatrom. Vo|a para F-16 je od AWACS-a tra`iodozvolu za dejstvo, nakon ~ega je dobio odgovor i upozorewe da sa-~eka. Me|utim, samo ~etiri sekunde kasnije, pratilac je samoini-cijativno uveo letelicu u napad, ozna~io laserom ciq i odbaciovo|enu bombu, kalibra 227 kilograma. Minutu potom, AWACS jeidentifikovao ciq na zemqi, ali tada je ve} bilo prekasno. Ame-ri~ka bomba ubila je ~etvoricu kanadskih vojnika i ranila osmo-ricu.

Tokom naknadne istrage utvr|eno je da su piloti legalno kori-stili amfetamin radi lak{eg podno{ewa dugotrajnih i iscrpquju-}ih letova. Ta olak{avaju}a okolnost, ali i ameri~ka praksa uovakvim slu~ajevima, omogu}ili su da pratilac pro|e samo sa nov-~anom kaznom od 5.700 dolara, dok je vo|i dopu{teno da se penzi-oni{e.

Ve} 6. aprila iste godine pod udar su do{li novi, mawe va-`ni saveznici – Kurdi. Konvoj u kojem su se, pored kurdskih snaga,nalazili i pripadnici ameri~kih specijalnih jedinica, napali su

67

Glavni razlog, me|utim, le`i u sveve}oj zastupqenosti avijacije u svim ob-licima borbenih dejstava, koja su danasprakti~no nezamisliva bez te`i{neuloge vazduhoplovnih snaga. U prilog to-me govore i svakodnevni primeri izIraka i Avganistana, koji danas realnoreflektuju (ne)mogu}nosti i (ne)savr{e-nost savremenih vazduhoplovnih sila.Broj avio-poletawa na tim rati{timaprocentualno daleko nadma{uje pret-hodne ratne sukobe, zbog ~ega je i stati-sti~ki gotovo nemogu}e izbe}i slu~ajeve„prijateqske vatre”. Zbog brzine {ire-wa informacija i ̀ estokih reakcija jav-nosti ti slu~ajevi su danas znatno bol-niji nego {to je to bilo nekada. O tomesvedo~i i obiqe dostupnog materijalakoji detaqno opisuju slu~ajeve „prija-teqske vatre”, naro~ito od Prvog zaliv-skog rata (1991) pa naovamo.

Premda „prijateqska vatra” nijeiskqu~iva „specijalnost“ ameri~kog va-zduhoplovstva, ono u tome predwa~i, presvega zbog obima anga`ovawa.

ZALIVSKA PREKRETNICAPrvi zalivski rat, ponegde nazvan

i prvim ratom Tre}eg talasa, najavio jesvojevrsnu revoluciju u na~inu ratovawa. Masovnom upotrebomvazduhoplovnih snaga, koje su prvi put uveliko koristile preciznovo|ena ubojna sredstva, ba~ena je na kolena ira~ka armija. Za 43dana, koliko je trajao oru`ani sukob, Koalicione snage su izvele109.876 avio-poletawa (27.000 sa vatrenim dejstvom), izbaciv{iiz stroja, kako se pretpostavqa, oko 50.000 ira~kih vojnika. Bor-bena dejstva avijacije bila su kqu~na za uspeh kopnenih snaga, kojesu za samo ~etiri dana anga`ovawa donele kona~nu pobedu snaga-ma Koalicije. Senku na uspeh bacila je zapawuju}a statistika, pokojoj je „prijateqska vatra” bila uzrok smrti 35 vojnika (24% odukupnog broja poginulih), od ~ega je od dejstva avijacije poginulo 17ameri~kih i britanskih vojnika. Ta brojka bila bi verovatno i ve-}a da se u kopnenim jedinicama nije nalazilo vi{e od 200 kvali-fikovanih oficira za navo|ewe.

Posleratne analize pokazale su heterogenost uzroka „prija-teqske vatre”. U dva incidenta sa tragi~nim ishodom – za uzroknesre}e „progla{eni su” problemi sa precizno vo|enim ubojnimsredstvima. U jednom navratu raketa AGM-65 mejverik je izgubilazahvat ira~kog ciqa, da bi se potom ponovo „zabravila“ na oklop-no vozilo Marinskog korpusa. Zbog tog kvara poginulo je sedam ma-rinaca, a dvojica su rawena.

Problemi su zabele`eni i sa protivradarskim raketamaHARM, koje su tokom leta ka ira~kim radarima tako|e gubile za-hvat ciqa, a zatim se same usmeravale ka nasumi~no odabranimsavezni~kim radarima. Zbog incidenata sa projektilima HARMpoginuo je jedan ameri~ki vojnik, a trojica su rawena.

Najtragi~nije je bilo dejstvo aviona A-10 tanderbolt po bri-tanskoj koloni oklopnih vozila tipa varior. Tada je poginulo de-vet, a raweno 12 britanskih vojnika. Doga|aj se zbio u dnevnimuslovima i pri dobroj vidqivosti, pri ~emu su britanska vozilabila korektno ozna~ena panelima i ostalim oznakama za raspo-znavawe. Bez obzira na to, slu~aj je okon~an samo ameri~kim iz-viwewem.

Me|utim, kasnija praksa je potvrdila da to nije bio i kraj ne-sre}nih slu~ajeva na relaciji Amerikanci – verni saveznici Bri-tanci.

Prvi ozbiqniji incident nakon Zalivskog rata 1991. godi-ne desio se 1994. godine, i to ponovo iznad Iraka. U tom perio-du Koalicione snage pru`ale su pomo} kurdskom stanovni{tvu na

POGRE[NA IDENTIFIKACIJATokom Drugog zalivskog rata iznad Iraka

se dogodilo vi{e incidenata, u kojima su u~e-stvovali ameri~ki piloti. Jedan od wih desiose i 28. marta 2003, kada su akteri bili bri-tanski oklopwaci i ameri~ki A-10 tanderbol-ti. Piloti rezervisti iz Ajdaha, koji do tada ni-su imali nikakvo borbeno iskustvo, zamenilisu polo`aje britanskih i ira~kih snaga, a potomi pogre{no identifikovali ciqeve – naranxa-ste panele na britanskim oklopnim vozilima si-mitar i spartan identifikovali su kao ira~keraketne lansere, koji su, navodno, bili u istojboji... Nakon konfuznog razgovora sa oficiromza navo|ewe, koji se tako|e nije sna{ao najbo-qe, usledila je topovska paqba po Britancima.Poginuo je jedan britanski vojnik, a petorica surawena. Premda su Amerikanci slu~aj zata{ka-li, a krivci pro{li bez kazne, po~etkom 2007.godine u britansku javnost je procureo video-snimak iz kabine A-10, koji je napravqen tokomincidenta. Tako|e je publikovan i transkriptrazgovora izme|u pilota i oficira za navo|e-we. Za glavnog krivca britanska {tampa je pro-glasila izvesnog potpukovnika Konotopa, pro-tiv koga do danas nije pokrenut sudski postupak.

68

nadomak Mosula na severu Iraka ame-ri~ki F-14 tomketi. Poginulo je 16 qu-di, a 45 je raweno, ukqu~uju}i i ~lano-ve ekipe britanskog BBC-a.

Ubita~nost po svoje saveznike tan-derbolti su ponovo pokazali 4. septem-bra 2006. godine. Naime, u ofanzivina talibansko upori{te u ju`nom Avga-nistanu aktivno su u~estvovali i kanad-ski vojnici, koje je gre{kom izre{etaoameri~ki A-10 iz sastava 51. skvadro-na iz [pangdalema. Poginuo je jedan, ate{ko je raweno petoro kanadskih voj-nika. Ubijeni vojnik bio je Mark EntoniGreem (Graham) kanadski atleti~ar, u~e-snik Olimpijskih igara u Barseloni1992. godine.

U posledwem ve}em incidentu, 24.avgusta pro{le godine, od savezni~ke,ameri~ke ruke ponovo su stradali Bri-tanci. U bliskoj podr{ci britanskimtrupama koje su se borile u provincijiHelmand, na{li su se lovci bombarde-ri F-15 E, koji ina~e baziraju na bri-tanskom tlu. Pogre{no odba~ena bombapala je izme|u Britanaca, usled ~ega supoginula trojica, a rawena dvojica voj-nika.

„LETE]A TVR\AVA“ NASVADBENOM VESEQU

Broj slu~ajeva „prijateqske va-tre“ svakako je znatno ve}i, ali sesvaki incident ne zavr{ava tragi~no.Tako|e, u velikom broju slu~ajeva nijemogu}e utvrditi da li je uzrok pogibijevlastita ili neprijateqeva vatra, kao{to je to, recimo, bilo tokom bitke zaNasiriju u Iraku, krajem marta 2003.godine. S druge strane, ovde nisu pri-kazani slu~ajevi nesretnog stradava-wa civilnog stanovni{tva. Na primer,izvori sa Univerziteta u Wu Hemp{i-ru tvrde da je samo u periodu od 7. ok-tobra 2001. pa do 7. decembra 2001.ubijeno 3.767 avganistanskih civila,i to usled ameri~kih vazdu{nih napa-da. Jedan od najdrasti~nijih slu~ajevatakve vrste bilo je bombardovawesvadbe u Oruzgan provinciji u Avgani-stanu, koje se desilo 1. jula 2002. go-dine. Nekoliko hitaca ispaqenih u va-zduh tokom svadbenog veseqa protuma-~eno je kao talibanska aktivnost, na-kon ~ega su u akciju pozvane ameri~ketopovwa~e AC-130 i „lete}e tvr|ave“B-52. Rezultat ove „primerene“ reak-cije bila je smrt 48 i rawavawe 117civila.

Premda je u godinama koje su usle-dile nakon ulaska ameri~kih snaga naavganistansko tlo broj stradalih na go-di{wem nivou smawen, statistika i da-qe operi{e sa trocifrenim brojevima.

Evidentno je da ne pro|e gotovo nijedanmesec a da se ne desi incident, u kojemod dejstva avijacije ne strada civilnostanovni{tvo.

Imaju}i u vidu sve negativnekonsekvence nabrojanih incidenata,posebno kada su u pitawu vlastiti isavezni~ki vojnici, logi~no je da seula`u stalni napori radi pronala-`ewa mera i postupaka da se to spre-~i, te da se usavr{e tehni~ki ure|ajikoji }e olak{ati pouzdaniju identi-fikaciju ciqeva. Jedan od zna~ajnijihkoraka koji se ~ini u tom pravcu jesteuvo|ewe ure|aja SADL, modernog da-ta-linka, koji automatski razmewujepodatke sa u~esnicima u borbenimdejstavima i identifikuje ih. Prviavion koji je dobio SADL jeste A-10C, {to je logi~no s obzirom na prven-stvenu upotrebu tog aviona u bliskojvatrenoj podr{ci.

Iskustva govore da }e, i poredsvih poboq{awa i tehnolo{kih isko-raka, fenomen „prijateqske vatre“ jo{dugo biti zadavati brigu na boji{timai da od wega niko nije bio, niti }e bi-ti, imun.

(Kraj)

FEQTON

15. mart 2008.

INCIDENTIZNAD JU@NE OSETIJE

Po~etkom avgusta 2007. godine do{lo jedo incidenta iznad severnog dela Gruzije, odno-sno Ju`ne Osetije, regiona koji poku{ava da seotcepi od Gruzije. Tom prilikom, par ruskihfrontovskih bombardera tipa Su-24, koji suleteli u pograni~nom regionu, bio je izlo`envatri sa zemqe, a nedugo potom gruzijske vlastisaop{tile su da je u blizini sela Citelubani,60 kilometara zapadno od prestonice Tbilisi-ja, prona|en neeksplodirani ruski projektiltipa H-58.

Pretpostavqa se da projektil sa bojevomglavom te{kom 140 kilograma nije eksplodiraoiz prostog razloga {to nije lansiran ve} odba-~en na „pasiv“. Taj postupak primewuje se kadaje letelica u opasnosti i kada mora da se ras-tereti, bilo da je u pitawu kvar ili lak{e ibr`e izbegavawe protivni~ke pretwe.

Iako su gruzijske vlasti poku{ale da optu-`e Ruse da je u pitawu bio poku{aj napada nagruzijski radarski polo`aj, stru~waci pretpo-stavqaju da je ruski Su-24 bukvalno odbacioteret kako bi lak{e izbegao raketu lansiranusa zemqe. Ovaj slu~aj dolio je uqe na vatru naionako zategnute odnose Rusije i Gruzije.

Aprila 1994. godine ameri~ki lovci F-15 su iznad zonezabrawenog leta u Iraku oborili su dva vlastita helikoptera UH-60 koja su letela za potrebe UN

17. mart 1917. Ministarstvo vojno Kraqevine Sr-bije obavestilo je Vrhovnu komanduda je srpskim izaslanicima u Pari-zu i Londonu nare|eno da prona|ui upute u Vrhovnu komandu u Solunusve sve{tenike koji se tamo nalaze.Sve{tenicu su bili potrebni radiraspore|ivawa u jedinicama Srp-ske vojske.

18. mart 1850.Knez Aleksan-dar Kara|or-|evi} odo-brio Projekatustrojewa ar-tiqeri j s ke{kole. Taj da-tum je bio pra-znik vojnih{kola sve dopo~etka Drugog

svetskog rata. Danas je 18. mart Danvojnog {kolstva. ReorganizacijomArtiqerijske {kole 1880. godinestvorena je Vojna akademija sa Ni-`om i Vi{om {kolom.

18. mart 1948. Sovjetski vojni predstavnik u Beo-gradu obavestio je rukovodstvo voj-nih snaga Jugoslavije o nare|ewu dase svi sovjetski vojni stru~waci od-mah povuku iz Jugoslavije. Slede}egdana, 19. marta, jugoslovenskoj vla-di je saop{teno da je sovjetska am-basada u Beogradu dobila sli~neinstrukcije koje su se odnosile nacivilne stru~wake u Jugoslaviji.Povla~ewe stru~waka zna~ilo jepo~etak zao{travawa odnosa izme-|u Jugoslavije i SSSR-a, koji je kul-miniralo usvajawem Rezolucije In-formbiroa 28. juna 1948. godine.

19. mart 1948.Ameri~kipredsed-nik HariT r u m a nposmrtnoje odliko-vao Dra`uMihailo-vi}a Legi-

jom za zasluge sa stepenom koji odgo-vara ~inu glavnog komandanta. Od-likovawe je dodeqeno s obrazlo`e-wem da je Mihailovi} bio „glavno-komanduju}i jugoslovenskih oru`anihsnaga i kasnije kao ministar vojni“,da su wegove jedinice spasle mnogeameri~ke avijati~are i da su ~etni-ci „bore}i se pod najte`im okolno-

stima, doprineli znatno savezni~kojstvari i dali svoj udeo krajwoj pobe-di saveznika“. To posmrtno odliko-vawe imalo je jedino politi~ki ka-rakter, na po~etku hladnog rata i uvreme izra`ene ideolo{ke netrpe-qivosti SAD prema komunisti~koj(Titovoj) Jugoslaviji.

22. mart 1916.KomandantD r i n s k ed i v i z i j ep u kovnikKrsta Smi-qani} iz-dao je na-

redbu u kojoj zahteva prikupqawepriloga za izgradwu srpskog vojni~-kog grobqa na Krfu. „Po{to je na-{e zadr`avawe na Krfu samo pri-vremeno, to da bi vidno obele`ilimesto onih na{ih drugova, koji nedo~eka{e da vide obnovqenu i Ve-liku Srbiju, potrebno je da izme|usebe prikupimo ne{to sredstava“.

22. mart 1973.

Na osnovu Re{ewa Saveznog sekre-tara za odbranu 22. marta 1973.Tehni~ki opitni centar (TOC), Kop-nene vojske po~eo je sa izvr{ava-wem zadataka u oblasti ispitivawasredstava naoru`awa i vojne opre-me. Taj datum se od 1997. godineobele`ava kao Dan Tehni~ko opit-nog centra KoV.

24. mart 1999.

Zbog po~etka agresije snaga Natoa,Vlada SRJ proglasila je ratno sta-we. Vazdu{ni napadi su trajali 78dana i u wima je u~estvovalo 19 ze-maqa. U po~etku je bilo anga`ovano700, a ubrzo i vi{e od 1.000 avio-na i veliki broj krstare}ih raketatomahavk. Poginulo je vi{e od1.000 qudi, a vi{e hiqada je rawe-no. Te{ko je o{te}ena infrastruk-tura, a mnogi vojni i civilni objek-ti su uni{teni.

DOGODILO SE...DOGODILO SE...

VREMEPLOV

69

DEMONSTRACIJE ZBOGPOTPISIVAWA TROJNOG PAKTAZbog pristupawa Kraqevine Jugoslavije Trojnom

paktu, 25. marta 1941, organizovane su demonstraci-je antifa{isti~kih snaga {irom Srbije, Crne Gore,Dalmacije, Slovenije, Makedonije, ~iji je epicentarbio na srpskom prostoru. Nosioci tih demonstracijabili su patrioti raznih politi~kih orijentacija, ko-munisti, monarhisti, sve{tenici i uticajni episkopiSrpske pravoslavne crkve, oficiri i vojnici u nekimgarnizonima.

Rezervni oficiri i vojni obveznici koje je pot-pisivawe Trojnog pakta zateklo na slu`bi ili odslu-

`ewu vojne obaveze u Kwa`eva~kom garnizonu, na te-ritoriji Timo~ke divizijske oblasti, iza{li su u sa-stavu jedne ~ete iz kasarne i zauzeli po{tu, op{tinu isresko na~elstvo. Na ~elu pobuwene ~ete bio je kape-tan druge klase Bo`idar Miti}. Na intervenciju ko-mandanta Timo~ke divizije ~eta se vratila u kasarnu,ali kapetan Miti} nije pristao da preda oru`je. Tomprilikom uhap{eno je nekoliko levo orijentisanih re-zervnih oficira i vojnika.

VOJNI SVE[TENICI PRI BOLNICAMAPrvi srpski vojni sve{tenici pri savezni~kim

vojnim bolnicama odre|eni su re{ewem ministra voj-nog Bo`idara Terzi}a od 17. marta 1916. godine. Potri vojna sve{tenika raspore|ena su u bolnici naostrvu Vido i bolnici na Lazaretu. Postojale su i sa-vezni~ke bolnice u Govinu, Moraitici i Ahileonu, ko-je nisu imale nijednog srpskog sve{tenika. Novim re-{ewem ministra vojnog od 4. aprila 1916. odre|enisu sve{tenici i u tim savezni~kim bolnicama.

U bolnici Govino odre|en je vojni sve{tenik ^e-tvrtog pe{adijskog puka drugog poziva Vladimir Jere-mi}, za bolnicu u Moraitici vojni sve{tenik 15. pe-{adijskog puka, a u bolnici u Ahileonu – vojni protaMilija Risti}, dotada sve{tenik u bolnici na Vidu.

Pripremio Miqan MILKI]

ISPRAVKAU pro{lom broju pogre{no je objavqen podatak daje Ko~a Popovi} bio general-major JNA. Ko~a Po-povi} je bio general-pukovnik, na~elnik General-{taba od 1945-1952. godine, a od 1953-1966. mi-nistar inostranih poslova SFRJ.

Visoki ~inovnik Jevtimi-nijam `iveo je sa `enom Aglai-dom u vreme rimskog cara Hono-rija. I pored velikog bogatst-va, `iveli su skromno i u tomduhu vaspitavali sina jedincaAleksija. Kada je odrastao, ro-diteqi su ga o`enili, ali on jeiste no}i napustio dom i otplo-vio u grad Edesu, na obalamaMesopotamije. Tamo gde je bio~uveni lik Isusa Hrista poslatod Gospoda caru Avgaru. Aleksi-je se poklonio tom liku i preru-

{en u prosjaka pro`iveo 17 godina mole}i se Bogu.Kada se pro~uo kao bogougodnik, pla{e}i se qudske sla-

ve, krenuo je la|om u Laodikiju, ali je igrom slu~aja stigao uRim. Smatraju}i to Bo`jom voqom, ostao je u Rimu, pa se kaoprosjak pojavio u ku}i svojih roditeqa. Milosrdni doma}in jedozvolio namerniku da `ivi u jednoj sobi, me|u poslugom, te jeAleksije nastavio svoj podvig opstaju}i na hlebu i vodi nared-nih 17 godina. Kada je osetio svoj kraj napisao je tekst na har-tiji i s wom u ruci izdahnuo 17. marta 411. godine.

Upravo tada desilo se otkrovewe u Crkvi svetih apostolau vidu glasa koji re~e: „Potra`ite ~oveka Bo`ja”. Carska i cr-kvena svita zaputila se u Jevtiminijamovu ku}u, gde su na{limrtvog Aleksija. To su roditeqi saznali iz poruke koju je wihovsin napisao u smiraj `ivota. Sahrawen je u svom rodnom me-stu, a glava mu se nalazi u svetoj Lavri na Peloponezu.

PURIMPurim ili Esterin praznik Jevreji slave vi{e od dve hi-

qade godina. Purim poti~e od re~i „pur” {to zna~i kocka ili`reb, jer je Aman, kraqev doglavnik, bacao kocku da bi iza-brao najpogodniji dan za sprovo|ewe plana o uini{tewu Je-vreja. Purim je simbol borbe za opstanak jevrejskog naroda.On nam, tako|e, govori da qudi koji `ele slobodu moraju bitispremni da se bore za wu. Pri~a o Purimi sadr`ana je u Bi-blijskoj kwizi o Esteri. Kazuje o mladoj Jevrejki koja je kao kra-qica Persije koristila svoj uticaj da bi spasla svoj narod odprete}eg uni{tewa koje je pripremao zloglasni Aman.

15. mart 2008.70

DUHOVNOSTR A Z M I [ Q A W A O S T V A R I M A O B I ^ N I M

ONONAJVA@NIJE

V E R S K I PP R A Z N I C I15-31. mart

Pravoslavni22. mart – Svetih 40 mu~enika Sevastijskih – Mladenci30. mart – Sveti Aleksije – ^ovek Bo`ji

Rimokatoli~ki15. mart – Sveti Josip16. mart – Nedeqa muke – Cvjetnica23. mart – Vazam – Uskrsnu}e Gospodina Isusa Hrista

Jevrejski21. mart – Purim

Islamski20. mart – Ro|ewe Muhameda A.S. – Aleisi Selam

SVETI ALEKSIJE –– ^̂OVEK BO@JI

@iveo jednom jedan ~udak – koji je izgubio ono „najva`nije”.Bio je veoma bogat, imao sve {to se mo`e posedovati, {to~ovek mo`e sebi priu{titi: a opet nije imao ne{to ~emu

~ak ni ime nije mogao nadenuti. On je tako mnogo mogao, on je sko-ro sve smeo; ali nije znao ono ~emu se mo`e stremiti, `ivot muse ~esto ~inio besmislenim i mrtvim. Ni{ta ga nije radovalo, abogatstvo koje je posedovao ~inilo mu se kao neizdr`qivo bre-me. Tada je oti{ao jednoj starici koja je svoju mudrost gajila u pe-}ini usnulih ogwenih planina i ispri~ao joj svoju nesre}u.

– Zaputi se u {iroki svet – rekla mu je starica. Poi{ti ono{to si izgubio; tvoja nesre}a je velika – tebi nedostaje ono „naj-va`nije”; sve dok ga ne prona|e{, `ivot }e za tebe biti nesre}ai mu~ewe!

Nesre}nik se zaputio u potragu.Ta bajka mi uvek padne na pamet kada posmislim na savre-

meni svet i wegovu duhovnu krizu. Kako je ~ove~anstvo bogato do-brima ni`e vrste! I postaje sve bogatije. Prostor kao da je po-be|en, vazduh je osvojen, tajanstvena svojstva meterije }e biti ot-krivena i savladana; dobi}e se nemogu}e, za~u}e se {to se nije~ulo. Sve novi i novi instrumenti, sredstva i mogu}nosti bi}e~oveku predati u vlast. Ali, nedostaja}e ono najva`nije.

„Kako” zemaqskog `ivota se razvije bez zastoja, uspe{no.Ali „za{to” se iz zemaqskog `ivota neprimetno izgubilo. Da,neprimetno: bilo je dovoqno samo nekoliko vekova duhovne izgu-bqenosti. To je kao da ~ovek koji pati od rasejanosti, igra {ah iizradi za sebe dalovid, slo`en plan, ostvariv{i ga samo do po-lovine; odjednom – on odjednom zaboravqa na svoj plan. „Pre-divno! Ali, zbog ~ega sam sve to preduzimao? [ta sam ja, u stva-ri, time hteo?”

Treba se prisetiti nau~no-prirodnih i tehni~kih pronala-zaka pro{lih vekova. Para, elektrika, dinamit, kultura bakte-rija, gas, armirani beton, avion, radio, sledi, mo`da, daqe ce-pawe atoma i ko zna {ta jo{. Samo po sebi to je dovoqno i pre-dovoqno da bi se sazdalo ne{to veliko. Izlaz na takvim putevi-ma pretpostavqa sveobuhvatno okrila}enu, dalekovidu, ciqnusvest, ogromnu duhovno-vaspita~ku silu umetnosti. @ivot bez smi-sla postaje opasniji nego ikada. Mogu}nost gradwe mogu da po-stanu instrumenti sveop{teg razru{ewa. Sami po sebi oni nisuni „r|avi” ni „dobri”; oni su samo mo}na, neodre|ena „mogu}-nost” koncentrisawa snage – sli~no potpisanom svedo~anstvu opunomo}jima koja ostaju po stavkama neispuwena; to je, posma-trano s ta~ke gledi{ta opasnosti – vulkan, ogwena planina, ne-predvidqiva i svojevoqna u svemu.

Savremeno ~ove~anstvo mora da bude verno, mora intuitiv-no da oseti – „kuda” ono ide, „za{to” su mu date mogu}nosti, „ka-ko” treba da upotrebi, da primeni na sve to, da se stvarala~kiput ne bi pretvorio u put ruine. Ono bi tako|e moralo znati daje samo duhovno ukorewen, blagorodno-~e`wiv, disciplinovan ~o-vek, u stawu da ne zloupotrebi tu skoncentrisanu snagu. Je li do-zvoqeno detetu da se igra sa barutom? Nije li to sudbina, akou~enik ~arobwaka priziva duhove od kojih on sam ne zna kako dase izbavi? [ta se dobija ako hrpica „zavojeva~a sveta”, li{enihduhovnih korena i prirodno razuzdanih, po~ne birati instrumen-tarijem savremene hemije, tehnike i nauke o bakterijama?

Nesre}a savremenog ~oveka je velika: wemu nedostaje ononajva`nije – smisao `ivota. On mora da se uputi u potragu. Idok ne prona|e ono najva`nije, nesre}e i opasnosti }e ga prati-ti sve ~e{}e i ~e{}e... Dok se ne vrati otkrivewu Hrista i nepo~ne Ga ponovo ispovedati.

Ivan A. IQINIz kwige „Pred buktavim zagonetkama gospodwim”

Svetigora, Cetiwe 2001.

MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSE

UPRAVA ZA KADROVERaspisuje

KONKURSZA PRIJEM CIVILNOG LICA U SLU@BU U VS

za popunu radnog mesta u Vojnom muzeju na neodre|eno vreme

– Kustos, VSS, Filozofski fakultet (istorija – istorijaumetnosti) – 1 (jedan) izvr{ilac

OP[TI USLOVI KONKURSA:– da je kandidat dr`avqanin Republike Srbije;– da nije osu|ivan za krivi~na dela na bezuslovnu kaznu od

najmawe {est meseci;– da se protiv kandidata ne vodi krivi~ni postupak za kri-

vi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti;– da je zdravstveno sposoban za rad u VS i MO i– da se nalazi u evidenciji nezaposlenih lica u Republi~kom

zavodu za tr`i{te rada.

POSEBNI USLOVI KONKURSA:– da je lice studije zavr{ilo sa op{tim uspehom najmawe se-

dam,– znawe engleskog jezika,– poznavawe rada na ra~unaru,– predvi|en je probni rad u trajawu od 6 meseci.

Uz molbu se prila`e:– Uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije (ne starije od

{est meseci);– Izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est meseci);– Uverewe da nije osu|ivan (ne starije od {est meseci);– Uverewe da se protiv wega ne vodi krivi~ni postupak (ne

starije od {est meseci);– Overenu fotokopiju diplome (overenu u sudu ili op{tini);– Lekarsko uverewe;– Izvod iz evidencije nezaposlenih lica i– Kratka biografija.Molbu sa tra`enim prilozima dostaviti na adresu:MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJESEKTOR ZA QUDSKE RESURSEVojni muzejKalemegdan bbsa naznakom „za konkurs“ ili li~no delovodstvu Vojnog muzeja.Neblagovremene i nekompletne molbe ne}e biti razmatrane.Odluku o izboru kandidata done}e nadle`ni stare{ina, a o

izboru }e svi kandidati biti pisanim putem obave{teni u zakon-skom roku.

Oglas ostaje otvoren 15 (petnaest) dana od dana objavqi-vawa.

71

KONKURSI

Najlep{i poklonKWIGE ZA DU[U I QUBAV

1. @eni s qubavqu 300,002. Najlep{e qubavne pesme na{ih pesnika 300,003. Najlep{e qubavne pesme stranih pesnika 300,004. Najlep{a qubavna pisma 300,005. Sto najlep{ih pesama za decu 300,006. Komplet svih 5 kwiga 1.000,00

U cene ura~unata po{tarina.Uplata na `.r. 205-88021-59„LICEJ“, Bra}e Jerkovi} 69, 11000 BeogradTel. 011/2460-426, 063/315-232

VOJNA PO[TA 1753 NI[Raspisuje

KONKURSza prijem u slu`bu u svojstvu profesionalnog

vojnika na odre|eno vreme na vojni~kimdu`nostima u garnizonu Ni{

Sanitetska slu`ba:– VES 72503 ( medicinski tehni~ar ) ................1 izvr{ilac– VES 72501 ( bolni~ar ) ..................................1 izvr{ilac

USLOVI KONKURSAKonkurisati mogu dr`avqani Republike Srbije koji ispuwa-

vaju slede}e uslove:

OP[TI USLOVI:– da su zdravi i sposobni za vojnu slu`bu,– da imaju propisanu stru~nu spremu, koja odgovara vojnoevi-

dencionoj specijalnosti (VES), odre|enoj za formacijsko mesto zakoje konkuri{u,

– da nisu osu|ivani za krivi~no delo na bezuslovnu kaznu za-tvora od najmawe {est meseci,

– da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak za krivi~no de-lo za koje se goni po slu`benoj du`nosti,

– da su odslu`ili vojni rok ili na drugi na~in regulisaliobavezu slu`ewa vojnog roka, osim `ene kandidati.

POSEBNI USLOVI:– da nisu stariji od 30 godina, – da su osposobqeni za vojnoevidencionu specijalnost za ko-

ju konkuri{u ili da imaju odgovaraju}e stru~no obrazovawe.

NA^IN KONKURISAWA:Kandidati koji ispuwavaju uslove Konkursa podnose zahtev za

prijem u vojnu slu`bu Vojnoj po{ti 1753 Ni{, i prila`u slede}edokumente:

– autobiografiju,– izvod iz mati~ne kwige ro|enih (ne stariji od {est mese-

ci),– uverewe o dr`avqanstvu (ne stariji od {est meseci),– uverewe iz Op{tinskog suda da se protiv kandidata ne vo-

di krivi~ni postupak i da nije osu|ivan i ka`wavan (ne stariji od{est meseci),

– potvrdu vojnog odseka da je odslu`io vojni rok (ne starijiod {est meseci), osim `ene,

– fotokopiju vojni~ke kwi`ice, osim `ene,– overenu fotokopiju diplome o ste~enom obrazovawu, (ove-

renu u sudu ili op{tini).Nadle`na komisija razmotri}e pristigle prijave i uz obave-

zan stav i mi{qewe Vojnobezbednosne agencije o izvr{enoj potpu-noj bezbednosnoj proveri kandidata, utvrditi koji kandidati ispu-wavaju uslove konkursa.

Komisija }e uputiti kandidate nadle`noj vojnolekarskoj ko-misiji radi ocene sposobnosti za vojnu slu`bu, ako ispuwavajuuslove konkursa.

Ne}e se uzimati u razmatrawe nepotpuni i nekompletni do-kumenti kandidata.

Komisija ne}e vra}ati dokumente kandidatima koji ne buduizabrani.

Sa kandidatima koji budu primqeni u profesionalnu vojnuslu`bu, bi}e sklopqeni ugovori o prijemu u profesionalnu slu-`bu na odre|eno vreme.

Konkurs ostaje otvoren do popune formacijskih mesta.Bli`a obave{tewa o uslovima konkursa se mogu dobiti na

telefon 018/509-358.

7415. mart 2008.

OGLASI

a) Za nastavnike1. Za u`u nau~nu oblast Operatika, izbor

– jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PVL, doktor naukaiz oblasti za koju se bira)

2. Za u`u nau~nu oblast Metodologija nauka o odbrani, izbor – dva u zvawe docent - vanredni profesor (uslovi: PVL, doktorvojnih nauka)

3. Za u`u nau~nu oblast Menaxment u odbrani, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor nauka iz oblastiqudskih resursa)

4. Za u`u nau~nu oblast Menaxment u odbrani, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor vojnih nauka)

5. Za u`u nau~nu oblast Geografija, izbor – jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PVL, doktor naukaiz oblasti za koju se bira)

6. Za u`u nau~nu oblast Geodezija, izbor - jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor nauka iz oblasti zakoju se bira)

7. Za u`u nau~nu oblast Teorija kola i sistema, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor nauka iz oblasti za koju se bira)

8. Za u`u nau~nu oblast Matematika, izbor – jedan u zvawe docent-vanredni profesor (uslovi: CL, doktornauka iz oblasti za koju se bira)

9. Za u`u nau~nu oblast Fizika, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: CL, doktor fizi~kih nauka)

10. Za u`u nau~nu oblast Ekonomija, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor ekonomskih nauka)

11. Za u`u nau~nu oblast Tehnologija odr`avawanaoru`awa, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor nauka iz oblasti zakoju se bira)

12. Za u`u nau~nu oblast Borbena motorna vozila, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor nauka iz oblasti zakoju se bira)

13. Za u`u nau~nu oblast Za{tita resursa u vojnomsaobra}aju i transportu, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor vojnotehni~kih nau-ka iz oblasti SbOb)

14. Za u`u nau~nu oblast Fizi~ko vaspitawe i sport, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: CL, doktor nauka iz oblasti zakoju se bira)

b) Za saradnike1. Za u`u nau~nu oblast Menaxment u odbrani, izbor

– jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

2. Za u`u nau~nu oblast Geodezija ili Geografija, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, VES 33078)

3. Za u`u nau~nu oblast Teorija kola i sistema, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

4. Za u`u nau~nu oblast Teorija kola i sistema, reizbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

5. Za u`u nau~nu oblast Matematika, reizbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: CL, magistar nauka iz oblastiza koju se bira)

6. Za u`u nau~nu oblast Ma{inski elementi i materijali, iz-bor

– jedan u zvawe asistent (uslovi: CL, magistar nauka iz oblastiza koju se bira)

7. Za u`u nau~nu oblast Fizika, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: CL, magistar fizi~kih nau-ka)

8. Za u`u nau~nu oblast Ekonomija, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: CL, magistar ekonomskihnauka)

9. Za u`u nau~nu oblast Istorija, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar istorijskihnauka)

10. Za u`u nau~nu oblast Andragogija, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: CL, magistar andragogije)

11. Za u`u nau~nu oblast Etika, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar filozofijeili magistar bezbednosti)

12. Za u`u nau~nu oblast In`iwerijske ma{ine, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

13. Za u`u nau~nu oblast Neborbena motorna vozila, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

14. Za u`u nau~nu oblast Mehanika naoru`awa, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: magistar nauka iz oblastiza koju se bira)

15. Za u`u nau~nu oblast Ishrana i kvalitet `ivota, izbor – jedan u zvawe asistent - pripravnik (uslovi: PVL, zavr{enaVojna akademija, oficir InSl)

16. Za u`u nau~nu oblast Sistem logisti~ke podr{ke, izbor –jedan u zvawe asistent pripravnik (uslovi: PVL, zavr{enaVojna akademija, oficir TSl)

17. Za u`u nau~nu oblast Snabdevawe i odr`avawe TMS, iz-bor

– jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar vojnotehni~kihnauka iz oblasti TOb)

18. Za u`u nau~nu oblast Snabdevawe i odr`avawe TMS, iz-bor

– jedan u zvawe asistent - pripravnik (uslovi: PVL, zavr{enaVojna akademija, oficir TSl ili VTSl)

19. Za u`u nau~nu oblast Radio i radiorelejna tehnika, iz-bor

– jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

20. Za u`u nau~nu oblast Ubojna sredstva, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, zavr{ena Vojnaakademija, specijalnost ubojna sredstva, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

21. Za u`u nau~nu oblast Eksplozivne materije, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, zavr{ena Vojnaakademija, specijalnost ubojna sredstva, magistar nauka izoblasti za koju se bira)22. Za u`u nau~nu oblast Informatika, izbor – jedan u zvawe asistent - pripravnik (uslovi: PVL, zavr{enaVojna akademija smer informatika)

23. Za u`u nau~nu oblast Korozija i za{tita, izbor – jedan u zvawe asistent - pripravnik (uslovi: PVL, zavr{enaVojna akademija, specijalnost pogon i za{tita, upisan na dok-torske studije)

24. Za u`u nau~nu oblast Matematika, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: CL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

v) Za spoqne saradnike-nastavnike1. Za u`u nau~nu oblast Etika, izbor

VOJNA AKADEMIJARaspisuje

K O N K U R SZA IZBOR I REIZBOR NASTAVNIKA I SARADNIKA

u {kolskoj 2008/2009. godini

75

– jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: CL, doktorfilologije)

2. Za u`u nau~nu oblast Borbena motorna vozila, izbor– dva u zvawe docent - vanredni profesor (uslovi: PVL, doktornauka iz oblasti za koju se bira)

3. Za u`u nau~nu oblast Borbena motorna vozila, izbor– jedan u zvawe redovni profesor (uslovi: PVL, doktor nauka izoblasti za koju se bira)

4. Za u`u nau~nu oblast Sistemi upravqawa vatrom, izbor– jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor nauka iz oblasti zakoju se bira)

5. Za u`u nau~nu oblast Mehanika naoru`awa, izbor– jedan u zvawe docent - vanredni profesor (uslovi: PVL, dok-tor nauka iz oblasti za koju se bira)

6. Za u`u nau~nu oblast Optika, izbor– jedan u zvawe docent-vanredni profesor (uslovi: doktor naukaiz oblasti za koju se bira)

7. Za u`u nau~nu oblast Menaxment u op{toj logistici, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor vojnotehni~kih naukaiz oblasti InOb)

8. Za u`u nau~nu oblast Ishrana i kvalitet `ivota, reizbor – jedan u zvawe docent (uslovi: CL, doktor biotehni~kih nauka izoblasti agroekonomije)

9. Za u`u nau~nu oblast Sistem logisti~ke podr{ke izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor nauka iz oblastimenaxment preduze}a)

10. Za u`u nau~nu oblast Sistem logisti~ke podr{ke, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor tehni~kih nauka )

11. Za u`u nau~nu oblast Taktika sanitetske slu`be, izbor – jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PVL, doktor medi-cinskih nauka)

12. Za u`u nau~nu oblast Organizacija kretawa, izbor – dva u zvawe docent (uslovi: doktor vojnotehni~kih nauka izoblasti SbOb)

13. Za u`u nau~nu oblast Za{tita resursa u vojnom saobra}ajui transportu, izbor

– jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor vojnotehni~kih naukaiz oblasti SbOb)

14. Za u`u nau~nu oblast Tehnologije transporta, reizbor –jedan u zvawe redovni profesor (uslovi: PVL, doktor vo-jnotehni~kih nauka iz oblasti SbOb)

15. Za u`u nau~nu oblast Avionika, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: doktor nauka iz oblasti vazduho-plovne elektronike)

16. Za u`u nau~nu oblast Eksplozivne materije, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, zavr{ena Vojnotehni~kaakademija, specijalnost ubojna sredstva, doktor nauka iz oblastiza koju se bira)

17. Za u`u nau~nu oblast Ubojna sredstva, izbor – jedan u zvawe redovni profesor (uslovi: doktor nauka izoblasti za koju se bira)

18. Za u`u nau~nu oblast Informatika, izbor – jedan u zvawe docent (uslovi: doktor nauka iz oblasti za kojuse bira)

19. Za u`u nau~nu oblast Andragogija, izbor – jedan u zvawe redovni profesor (uslovi: PVL, doktor andra-gogije ili doktor vojnih nauka)

20. Za u`u nau~nu oblast Vojno in`iwerstvo, izbor - jedan u zvawe docent (uslovi: doktor nauka iz oblasti gra|evin-skog in`ewerstva - niskogradwe)

21. Za u`u nau~nu oblast Politi~ki sistem, izbor - jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PVL, doktorpoliti~kih nauka)

22. Za u`u nau~nu oblast Za{tita resursa u vojnom saobra}ajui transportu, izbor

– jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: doktorvojnotehni~kih nauka iz oblasti SbOb )

23. Za u`u nau~nu oblast Psihologija, izbor – jedan u zvawe vanredni profesor (uslovi: PVL, doktor naukaiz oblasti za koju se bira)

24. Za u`u nau~nu oblast Taktika, izbor

– jedan u zvawe docent (uslovi: PVL, doktor vojnih nauka)25. Za u`u nau~nu oblast Menaxment u odbrani, izbor

– jedan u zvawe docent (uslovi: CL, doktor nauka iz oblasti qud-skih resursa)

g) Za spoqwe saradnike-saradnike1. Za u`u nau~nu oblast Elektronika, izbor

– dva u zvawe asistent (uslovi: CL, magistar nauka iz oblastiza koju se bira)

2. Za u`u nau~nu oblast Geodezija ili Geografija, izbor – dva u zvawe asistent (uslovi: PVL, VES 33078)

3. Za u`u nau~nu oblast Ekonomija, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar ekonomskih nauka)

4. Za u`u nau~nu oblast Ekonomija, izbor – jedan u zvawe asistent - pripravnik (uslovi: PVL, diplomi-rani ekonomista)

5. Za u`u nau~nu oblast Snabdevawe i odr`avawe TMS, izbor –jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, oficir TSl ili MTSl,magistar vojnotehni~kih nauka iz oblasti TOb)

6. Za u`u nau~nu oblast Snabdevawe i odr`avawe TMS, izbor – jedan u zvawe asistent - pripravnik (uslovi: PVL, oficir TSl)

7. Za u`u nau~nu oblast Operatika, izbor – jedan u zvawe asistent (uslovi: PVL, magistar nauka izoblasti za koju se bira)

USLOVI KONKURSAKandidati moraju da ispuwavaju slede}e uslove:1) da su dr`avqani Republike Srbije;2) da su zavr{ili Vojnu akademiju, odgovaraju}i smer i specijal–nost ili odgovaraju}i civilni fakultet;3) da imaju dve posledwe slu`bene ocene najmawe vrlo dobar (zapripadnika VS);4) da ispuwavaju uslove za izbor u zvawe nastavnika za kojekonkuri{u, predvi|ene Zakonom o vojnim {kolama i vojnim nau~nois-tra`iva~kim ustanovama i Statutom VA;5) da poseduju odgovaraju}u stru~nu spremu, nau~ni stepen odnosnoakademski naziv:

– za izbor u zvawe docenta, vanrednog i redovnog profesora –nau~ni stepen doktor nauka,– za izbor u zvawe asistenta – akademski naziv magistar nauka,– za izbor u zvawe asistenta - pripravnika – zavr{ena Vojnaakademija ili odgovaraju}i fakultet sa prose~nom ocenom naj-mawe 8 (osam);

6) Za reizbor – da su kandidati naredbom nadle`nog stare{inepostavqeni na FM nastavnika (saradnika) za koje se raspisuje konkurs.

Kandidati su du`ni da dostave dokaze o ispuwavawu uslova pre-ciziranih pod rednim brojem 2. do 6, a kandidati iz gra|anstva du`nisu da dostave jo{: izvod iz mati~ne kwige ro|enih, uverewe odr`avqanstvu, uverewe da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak iuverewe da nisu ka`wavani.

NA^IN KONKURISAWAKandidati iz VS molbe za izbor podnose redovnim putem na

adresu VP 2977, Beograd, sa naznakom „za konkurs“, a kandidati izgra|anstva li~no ili po{tom. U molbi obavezno navesti adresu itelefon, U@U NAU^NU OBLAST ZA KOJU SE PODNOSI MOLBA iBROJNU OZNAKU U@E NAU^NE OBLASTI U KONKURSU.

Uz molbu se prila`u: prepis diplome Vojne akademije ili fakul-teta, fotokopija posledwe dve slu`bene ocene, za civilna lica –izvod iz spiska ocewenih lica (kandidati iz Vojske), biografija saopisom kretawa u slu`bi, odnosno sa opisom radnih du`nosti, bib-liografija objavqenih nau~nih i stru~nih radova sa primercimaradova i za profesionalna vojna lica upitnik za preme{taj (pop-uwen i overen) i saglasnost pretpostavqene komande.

Molbe za reizbor podnose se preko na~elnika katedre.Uz molbu se prila`u biografija i popis objavqenih stru~nih

radova. O rezultatima konkursa kandidati iz Vojske bi}e obave{teni

redovnim postupkom, posredstvom svojih komandi, a kandidati izgra|anstva na dostavqenu ku}nu adresu.

Nepotpune molbe ne}e biti razmatrane.Konkursna dokumentacija se ne}e vra}ati. Konkurs je otvoren 30 dana od dana objavqivawa.

USLOVI PRODAJE:1. Doplata za pansionski ru~ak u VU

„TARA” u hotelu „Omorika” i depandansu„Javor” je 350,00 din. po osobi dnevno,za sve korisnike. Doplata za pansionskiru~ak u VU „VRWA^KA BAWA” je 330,00din. po osobi dnevno za sve kategorije ko-risnika.

2. Usluge rezervacija u Vojnoj turi-sti~koj agenciji - Beograd napla}uju se uiznosu od 830,00 din, po jednoj sme{taj-noj jedinici + PDV.

3. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nutaksu, koja je odre|ena odlukom republi~-kih organa i osigurawe.

4. Za izvr{ene individualne rezer-vacije, u odmarali{tima „Tara” i „Vr-wa~ka Bawa” gosti, pored jednokratneuplate aran`mana, mogu usluge pla}ati:

VU „TARA”Za zaposlene u Ministarstvu odbra-

ne i Vojsci Srbije, za boravak od 7 i vi-{e dana, do 7 rata:

– akontacija – 20% vrednosti aran-`mana, prilikom rezervacije,

– ostalih 6 ({est) mese~nih rata –ili putem administrativne zabrane pre-ko RC MO ili deponovawem ~ekova gra-|ana na recepciji hotela.

Za ostale korisnike – u 4 (~etiri)rate, ~ekovima gra|ana:

– prva rata – akontacija u iznosu od30% vrednosti aran`mana,

15. mart 2008.

ZA 2008. GODINU

CENE

76

Šalterska sluzba: tel. 011/ 2636-535Tel. 011/ 3201-887; 3203-342Fax 011/ 3616-155

U VOJNIM ODMARALIŠTIMA

– druga rata – u toku boravka u hote-lu, u iznosu od 30% vrednosti aran`mana,

– tre}a rata – 30 dana od posledwegdana boravka u iznosu od 20% vrednostiaran`mana,

– ~etvrta rata – 60 dana od posled-weg dana boravka u iznosu od 20% vredno-sti aran`mana.

Za 3 i 4. ratu ~ekovi se deponuju narecepciji hotela.

VU „VRWA^KA BAWA”Za zaposlene u Ministarstvu odbra-

ne i Vojsci Srbije, za boravak od 7 i vi{edana, do 6 rata:

– akontacija – 20% vrednosti aran-`mana, prilikom rezervacije,

– ostalih 5 (pet) mese~nih rata – iliputem administrativne zabrane preko RCMO ili deponovawem ~ekova na recepcijihotela.

Za ostale korisnike – u 5 (pet) rata,~ekovima gra|ana:

– prva rata, prilikom rezervacije uiznosu od 20% vrednosti aran`mana, dru-ga rata u iznosu od 20% vrednosti aran-`mana , u toku boravka u hotelu. Preostaliiznos deli se na 3 jednake rate i to: tre}arata 30 dana po odlasku iz hotela, ~etvrtarata 60 dana po odlasku i peta rata 90 da-na po odlasku iz hotela. Za 3, 4 i 5. ratu~ekovi se deponuju u hotelu.

Za avansnu uplatu kompletnog aran-`mana, najkasnije 7 dana pre prve usluge,odobrava se 5% popusta na cenu pansiona/polupansiona, za boravak od 7 i vi{e dana.

5. Mogu}nost pla}awa kreditnim kar-ticama u VU „Tara” i „V. Bawa”, a u Vojnojagenciji samo za VU „Tara”.

6. POPUSTI ZA DECU: deca do trigodine, ukoliko ne koriste poseban le`aj ihranu, ne pla}aju usluge boravka, osim osi-gurawa. Deca od tri do deset godina imajuslede}i popust:

– 30% ako koriste hranu i posebanle`aj,

– 50% ako koriste ili le`aj ili hra-nu i

– 70% ako koriste zajedni~ki le`aj saroditeqima i ne koriste hranu.

Deca od tri do deset godina mogu ko-ristiti samo jedan popust.

7. OTKAZI: otkazi se dostavqaju u pi-sanoj formi uz prilagawe rezervacije ioriginal uplatnice.

Povra}aj iznosa je regulisan prema„Posebnim uputstvima za primenu cena uvojnim odmarali{tima”. U slu~aju vi{e si-le (smrt u porodici, bolest, slu`benaspre~enost i sl. ), {to se mora i dokazatiodgovaraju}im dokumentom, upla}eni iznosse vra}a u celosti uz odbitak manipulativ-nih tro{kova. Iznos na ime tro{ka rezer-vacije se ne vra}a.

Uz ovaj program va`e „Uputstva zaprimenu cena u vojnim odmarali{tima”.

VOJNA TURISTI^KAAGENCIJA - Beograd

77

7815. mart 2008.

UK

R[

TE

NE

RE

^IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

S

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Planinarewe kao sport, 2. Vrsta lepog i retkog planinskog cveta, 3. Ekav-sko nare~je, ekav{tina, 4. Ravnica izme|u uzvi{ewa, 5. Okrwak, krhotina, 6.Mu{ko ime, Arsenije, 7. Deo luke, 8. Mno`ina (skr.), 9. Koji se odnosi na jednutarifu, 10. Starorimski pozdrav, 11. Jubilej od tri godine, 12. Dva ista slo-va, 13. Slavni brazilski fudbaler, 14. Vrhovna bogiwa Starog Egipta, 15.Tka~ }ilima, 16. Vidar rana, 17. Zejtin, 18. Biv{i vaterpolist iz Crne Gore,20. Slovena~ko mu{ko ime, 22. Specijalna verzija softvera, koja se distri-buira iskqu~ivo instalirana na hard disk proizvedenog ra~unara, 23. Kome-dija Branislava Nu{i}a, 25. Zabrawena tema, apsolutna nedodirqivost, 26.Ameri~ka filmska kompanija, 28. Auto-oznaka Subotice, 29. Hiqadu kilogra-ma, 30. Pokloniti, 32. Strano mu{ko ime, Klement, 33. Starogr~ki graditeq,34. Suprotno od pozitiva, 36. @ensko ime, 37. Srpska pravoslavna crkva(skr.), 38. Ujediweno kraqevstvo (skr.), 39. Italijanski oblik imena Tomas, 41.Qigava, sluzava masa, 42. Ati~ko primorje, 43. Nacionalni (skr.), 44. Ame-ri~ki mali medved, 46. Upi{ite: f, b, 47. Stara japanska prestonica, 48.Alatka za kosidbu, 49. Ime teniserke Ivanovi}, 50. Filmski glumac, Xefri,51. Lagan, 53. Francusko mu{ko ime, 54. Zapadna oblast (skr.).

USPRAVNO:19. Sportski direktor Reala iz Madrida, 20. Nadimak pesnika QubivojaR{umovi}a, 21. Za{titni lu~ki nasip, bedem, 22. Zemqina masa na kojoj senalaze kontinenti Evropa i Azija, 23. Upi{ite: q, i, 24. Hroni~ar, letopi-sac, 25. Odsek, odeqewe, 26. Biv{i {vedski teniser, Mats, 27. Vest, no-vost, 28. Boja ko`e lica, 29. Ba{tovan, 31. @ensko ime, Ilinka, 32. Vrstavina, 33. Amerikanac, jenki, 34. Auto-oznaka Po`arevca, 35. Grad na Azur-noj obali, 36. Tre}i stepen u matematici, 37. Mu{ko ime, 38. Upi{ite: a, z,39. Neupotrebqavan, 40. Starojevrejski kraq, 41. Sli~no (skr.), 42. Vrstakitova, 43. Organizacija udru`enog rada (biv.skr.), 44. Strano mu{ko ime,45. Morski greben, 46. Plesni korak, 47. Deo cveta, 48. Zimzeleno drvo ~i-ji je plod slatka i mesnata mahuna, 49. Zapadno-germanski narod naseqen uFlandriji, 50. Magare}a rika, wakawe, 51. Gomile, hrpe, 52. Kutija za ci-garete, 53. Ime re`isera Langa, 54. Jedan pade`, 55. Upi{ite: v, n, 56.Ptica peva~ica, 57. Po~eti suziti (o oku), 58. Plodno mesto u pustiwi, 59.Trener fudbalera Partizana.

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pripremio @arko \OKI]

RE[

EWE

IZ

PRO

[LO

G BR

OJA

- VO

DORA

VNO

:sin

apsa

, {pi

juni,

telo

p, i

kaka

v, ok

usit

i, p

itat

i, zo

, tre

znos

t, al

dehi

d, l

, ino

, sta

klar

a,so

kom,

`e,

for

a, o

gran

ati,

Brn

ovi}

, os

ama,

Lar

, `i

tare

, Lo

ra,

VKKP

, Mej

a{i,

Ago

, kol

os, p

olul

ud, c

ivil

ist,

gora

, op,

Lor

an, k

ami-

lari

, Sal

, s, v

ili~

ar, l

ajav

ost,

^A, a

psce

s, J

ukat

an, j

ardu

m, o

dsek

,C

aric

in, R

akit

na.

IZABRANA PARTIJAPO^ASNA

GRUPATiman – Qubojevi}Vajk an Ze, 2008.

1.d4 d5 2.c4 c6 3.Sf3 Sf64.Sc3 e6 5.Lg5 h6 6.Lh4 dc4 7.e4g5 8.Lg3 b5 9.Le2

Holandsaka `elezara Hogovenfinansira ve} 70 godina jedan odnajve}ih svetskih turnira u Vajk anZeu. Pre 32 godine na{ velemaj-stor Qubomir Qubojevi} pobedio Beli: Kg1, Dc2, Ta1, Tf1, Lg3, Lg4,

Sd6, a2, b2, d4, e5, f4, g2, h2Crni: Ke7, Db6, Tf8, Th8, Lb7, Lg7,Sd7, a7, b5, c4, c6, e6, g5, h6Pre ove partije istu varijantu su

igrali Topalov i Kramnik, koji jeuzeo pe{aka na d4 i dospeo u te{ko-}e koje su ga odvele u poraz. Crni, safigurom vi{ka, ovde igra druga~ije.

17…Thg8 18.a4 La8 19.Tfe1Sc7 20.d5 cd5 21.ab5 a5 22.b3 cb323. Dh7 d4 24.Lh5 Sb5 25.Sf7 b226.Tab1 Sc3 27.Sh6 Th8 28.Dg7 Kd829.Sf7 Kc7 30.Sh8 Sb1 31.Sg6 Td832.h4 Sd2 33.hg5 b1D 34.Tb1 Db1+35.Kh2 Sf1 36.Kh3 Se3 37.fe3 Dh138.Kg4 Dg2 39.Df7 de3 40.Sh4 De441.Df4 a4 42.Lf7 Sc5 0:1

je na tom superturniru, a ove godi-ne je pozvan da igra u „Po~asnoj gru-pi”, gde igraju nekada{we veli~ine,iliti veterani. Quba ro|en 1950.i Jan Timan godinu mla|i, vi{e ni-su u stawu da se uspe{no bore pro-tiv mladih lavova, ali igraju dobar{ah. U ovoj partiji na{ velemajstor„vra}a dug” svom renomiranom pro-tivniku, od koga je izgubio u prvomkrugu. Igra se dobro poznat Damingambit.

9…Lb7 10.0-0 Sbd7 11.Se5 Lg712.Sf7 Kf7 13.e5 Sd5 14.Se4 Ke715.Sd6 Db6 16.Lg4 Taf8 17.Dc2

ZANIMQIVOSTIRO\ENDANSKI

POKLONU oktobru 2003. godine biv{i svetski {ampion Ruslan Pono-

marjov igrao je u me~u Ukrajina-[vedska na Evropskom ekipnom {am-pinatu u Plovdivu u Bugarskoj. Ponomarjov, koji je slavio ro|endan,dobio je prigodan ro|endanski poklon od organizatora pre po~etkapartije. Uskoro zatim, sudija Demirev je dikvalifikovao Ponomarjo-va, citiraju}i ~lan 13.4 Pravila FIDE i tako je Ponomarjov postaoprvi igra~ diskvalifikovan na velikom takmi~ewu zbog tog razloga.Wegov mobilni telefon sa ro|endanskom ~estitkom zazvonio je tokomme~a. Ponomarjov je protestovao i nije potpisao formular, ali to ni-je promenilo sudijinu odluku. Me~ Ukrajina-[vedska zavr{en je 2-2.

ZANIMQIVOSTITE@AK POTEZ

Tokom partije protiv LuisaM.K.P. Santosa, u gradu Vigo, u[paniji 1980. godine, FranciskoR. Tores Trois je u{ao u kwigu re-korda jer je potro{io 2 sata i 20minuta za jedan jedini potez. Iro-nija je da je Trois imao samo dvapoteza koje je razmatrao.

[AHNA KALEMEGDANUNiko ne igra tako dobro {ah

kao penzioneri na Kalemegdanu!Kibiceri su jo{ boqi {ahisti!

(Rale Damjanovi} u kwizi: Govorisrpski da te ceo svet razume, 143).

PRIZNAWEOFICIROVE ]ERKE

„Moj otac je `rtvovao mnogestvari u `ivotu zbog mene. Napu-stio je unosnu i perspektivnu kari-jeru oficira u vojsci samo da bimogao da mi poma`e u {ahu i pra-ti me na turnirima.”

Aleksandra Kostewuk

[AH

IVOJNA AKADEMIJAVOJNA GIMNAZIJA

Konkursi su otvoreni do 31. marta 2008.