pedicija u robnom saobraaju mogu da se formiraju posebna preduzea koja preuzimaju robu od velikog broja korisnika, organizuju prevoz u svoje ime, a za raun korisnika, biraju pogodna transportna preduzea na putu i odgovaraju za dostavu poiljki primaocu. Takve organizacije pediterska preduzea imaju dvostruku ulogu u organizovanju saobraaja: tehnoloku i ekonomsku. Tehnoloka uloga se ogleda u preuzimanju robe od raznih korisnika, sabiranje denanih poiljki i formiranju kolske poiljke, vri izbor prevoznika. Ekonomska uloga predstavlja izbor najpovoljnijeg transportera za konkretne poiljke koji e prevoziti za krae vreme i uz nie cene, sniava ukupne trokove prevoza, omoguava racionalnije korienje celog transportnog potencijala i deluje kao faktor racionalnije podele rada na saobraajnom tritu. pediteri, pored angaovanja drugih saobraajnih preduzea, ponekad vre i sami prevoz, pa u takvim situacijama deluju i kao organizator i kao direktni izvrilac prevoza. Opti uslovi poslovanja meunarodnih logistiara i peditera pediter je organizator otpreme i dopreme stvari svim prevoznim sredstvima i na svim prevoznim putevima.1 Logistiko pedicijskim govorom obavezuje se izvrilac da radi otpreme- dopreme odreene stvari zakljuuje u svoje ime i za raun nalogodavca, u ime i za raun nalogodavca, odnosno u svoje ime i za svoj raun, ugovor o prevozu i druge ugovore potrebne za izvrenje prevoza, te da organizuje i obavlja ostale uobiajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu za obavljeni posao isplati odreene naknade. Pod uslugama peditera podrazumevaju se sve usluge koje se tiu prevoza, konsolidacije, skladitenja, manipulacije, pakovanja, distribucije robe i sve druge usluge iz delatnosti peditera, kao i dodatne savetodavne usluge u vezi sa navedenim, a koje nisu ograniene samo na carinska pitanja, carinjenje robe i naplatu i naplatu ili obezbeivanje dokumenata vezanih za robu. NALOG (DISPOZICIJA) Otpremu stvari, kao i poslove u vezi sa otpremom stvari, pediter vri na osnovu naloga (dispozicije) nalogodavca. Nalog (dispozicija) sadri sve potrebne podatke o stvarima i njenim osobinama, tane upute u pogledu njene otpreme i izvrenja poslova u vezi sa otpremom, a isto tako i druge podatke koji su potrebni za pravilno i blagovremeno izvravanje datog naloga. Nalogodavac je duan obavestiti peditera o osobinama stvari usled kojih moe biti ugroena sigurnost lica ili dobara, ili naneta teta. Kada se u poiljci nalaze dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je duan obavestiti o tome peditera i saoptiti mu njihovu vrednost u asu predaje radi otpreme. Procenu o tome da li je poiljka i koliko skupocena odnosno dragocena, u smislu odredbe prethodnog stava ovog lana i potrebe obavetavanja peditera radi posebnog opreza pri

1 Opti uslovi poslovanja meunarodnih logistiara i peditera Srbije PRIVREDNA KOMORA SRBIJE 48 broj 12/2, 2008.

manipulaciji, dodatnom osiguranju i sl. donosi nalogodavac i za donetu odluku je jedini odgovoran. pediter je po pravilu duan da se pridrava dispozicije nalogodavca. Nalogodavac je u obavezi da o nameri da prenese svoja prava iz logistiko pedicijskog ugovora na trea lica pismeno obavesti peditera pre njihovog faktikog prenosa, to podrazumeva i informaciju o svim bitnim elementima pravnog posla, odnosno prenosa. Kada je pediteru data dispozicija, smatra se da mu je dato i ovlaenje za plaanje vozarina, dabina i drugih trokova. Nalogodavac e pediteru blagovremeno staviti na raspolaganje potrebna sredstva za plaanje trokova. U protivnom eventualne poveane trokove i posledice proputanja injenja snosie iskljuivo nalogodavac. U pogledu plaanja nastalih trokova mogua su tri naina izmirenja obaveza: 1) pediter vri sva plaanja svojim sredstvima 2) pediter dobija avans, predujam za plaanja 3) sve trokove plaa nalogodavac pri realizaciji spoljnotrgovinskog posla. Ukoliko pediter u potpunosti ili delimino angauje sopstvena sredstva za plaanje trokova po ugovorenom poslu, ima pravo na njihovu refundaciju uz obraun odgovarajue, pripadajue kamate za period angaovanja. Nalog (dispozicija) se po pravilu daje pismeno. Nalog dat usmeno, telefonom, telegramom,teleksom,i/ili elektronskom potom treba biti potvren, po mogunosti istog, a najkasnije sledeeg radnog dana do isteka radnog vremena. Ako je nalog dat usmeno, telefonom, teleksom, telegramom i/ili elektronskom potom, a nije naknadno pismeno i/ili elektronskim potpisom potvren u smislu prethodnog stava, iskljuuje se odgovornost peditera za nastanak eventualnih tetnih posledica. Kad je nalog oito nepotpun, nejasan ili protivurean, pediter je duan blagovremeno traiti od nalogodavca potrebna razjanjenja. Ako je izvrilac prema okolnostima sluaja u nemogunosti da pribavi potrebno razjanjenje, a sluaj ne trpi odlaganje, duan je postupiti sa panjom dobrog privrednika, titei interese nalogodavca s tim da ga o svom postupanju im je mogue obavesti. Nalogodavac snosi sve posledice nastale usled pogrene, nepotpune, nejasne, protivrene i prekasno date dispozicije. Nalogodavac blagovremeno predaje pediteru sva dokumenta potrebna za izvrenje naloga (dispozicije). pediter ne odgovara za skrivene neispravnosti dokumenta. Sve posledice proistekle iz neispravnosti dokumenata ili njihove neblagovremene predaje pediteru snosi nalogodavac. pediter nije duan predati odnosno preuzeti stvari uz davanje garancije. Kad nalogodavac izmeni dispoziciju, ije je izvrenje ve zapoelo, pediter e postupiti po izmenjenoj dispoziciji ukoliko mu je to mogue, pri emu ne snosi odgovornost za posledice izazvane izmenom dispozicije. pediter je duan obavetavati nalogodavca o glavnim fazama transporta njegovih stvari - poiljke.

Kad poiljka stigne na odredite vidljivo oteena ili s vidljivim koletarnim manjkom pediter je, ukoliko na tom mestu zastupa primaoca, duan bez odlaganja obavestiti nalogodavca o oteenju i o svim doga|anjima znaajnim za nalogodavca, te preuzeti sve potrebne mere radi ouvanja njegovih prava prema odgovornom licu. INSTRADICIJA Kad dispozicija ne sadri nalog o prevoznom putu, prevoznom sredstvu i nainu na koji treba robu otpemiti, dopremiti, tranzitirati do odredinog mesta, pediter je ovlaen da odabere odnosno kombinuje mogunosti prevoza, za koje oceni da su najpovoljniji za nalogodavca. pediter moe pojedinane poiljke otpremiti u zbirnom saobraaju, ako nije primio izriit i pismeni drugaiji nalog. pediter je odgovoran za rok otpreme ili isporuke, samo ako se na to izriito obavezao, pa i onda u granicama odgovornosti vozara i drugih uesnika u transportu robe koje angauje. pediter je duan u mestu pretovara stvari postupati savesno i paljivo, kako bi se pretovar obavio na najpovoljniji nain. pediter ne odgovara za smetnje i zakanjenja u pretovaru stvari koje su posledica propusta prevozilaca, pretovarnih i drugih organizacija ili razloga vie sile. pediter ne odgovara za neblagovremeno postavljanje prevoznih sredstava od strane vozara, te za neblagovremeno prispee stvari usled zastoja u saobraaju i drugih smetnji. Smatra se da je davanjem naloga ( dispozicija ) za otpremu stvari dat i nalog za carinjenje, ako nije izriito i pismeno drugaije ugovoreno. U postupku carinjenja stvari pediter nastupa u ime i za raun nalogodavca. pediter podnosi carinska dokumenta na osnovu podataka nalogodavca, pediter ne snosi odgovornost, ukoliko se podaci ne slau sa stvarnim stanjem. Nalogodavac je duan naknaditi pediteru time prouzrokovanu tetu. Za obavljanje poslova carinskog zastupnika pediter ima pravo na posebnu naknadu. Nalog za carinjenje stvari ne sadri obavezu peditera da isplati carinske dabine za raun nalogodavca. pediter odreuje mesto carinjenja kada ono u dispoziciji, odnosno propisima nije odreeno. pediter osigurava stvari po izriitoj dispoziciji u vezi sa svakom pojedinom otpremom. Oznaka vrednosti poiljke u dispoziciji nije dovoljna sama po sebi da bi se smatrala nalogom za osiguranje. Isto tako, osiguranjem jedne poiljke ne nastaje obaveza peditera da osigurava sve kasnije poiljke svog nalogodavca. Kad nalog za osiguranje ne sadri posebne rizike koje treba pokriti osiguranjem, pediter je duan pokriti samo osnovne transportne rizike. Ako nalogodavac nije dao nalog za osiguranje, ili je dao nalog za delimino pokrie rizika tetne posledice koje bi usled toga nastale padaju na teret nalogodavca. pediter ima pravo na naknadu za svoje usluge, kao i naknadu svojih trokova. Naknada se utvruje tarifom ili posebnim ugovorom . pediter za svoje usluge izvrene inostranom nalogodavcu ima pravo na naknadu za svoje usluge i naknadu svih trokova u valuti zemlje u kojoj nalogodavac ima svoje sedite, ili, po sporazumu, u nekoj drugoj valuti. pediter je duan u svakoj prilici postupiti kako to zahtevaju interesi nalogodavca i s panjom dobrog privrednika.

Meunarodni pediteri, za svoje nalogodavce, mogu obezbediti refakcije (povlastice) kod prevoznika robe.2 Refakcije se odobravaju prilikom prevoza vee koliine robe i predstavljaju procentualni iznos plaene vozarine i progresivnog su karaktera, odnosno sa poveanjem koliine prevezene robe poveava se i procenat refakcija. Karakteristika ovog vida povlastica je da deo refakcije (1/4) pripada pediteru, a ostatak (3/4) pripada nalogodavcu. Refakcije obraunava i o njihovoh naplati se stara pediter. Kada je logistiko pedicijskim ugovorom odreena jedna ukupna svota za izvrenje celokupnog naloga o logistici-pediciji stvari, ona obuhvata kompletnu naknadu za sve usluge, tj. naknadu po osnovu logistike- pedicije, naknadu za prevoz, te naknadu svih ostalih trokova. U sluaju da logistiar-pediter zbog propusta treih angaovanih lica bude oglaen odgovornim i stoga pretrpi materijalne gubitke, a iz odgovarajuih reenja o izreenoj bude nedvosmisleno utvreno injenino stanje u smislu propusta treih angaovanih lica, pediter od tih lica ima pravo nadoknade tako nastale tete, koji se po takvom zahtevu odriu prava pobijanja po bilo kom osnovu, na bilo koji nain i u bilo kojoj fazi. U ostalim sluajevima pediter nalogodavcu odgovara za izbor prevozilaca, te za izbor drugih lica sa kojima je u izvrenju naloga zakljuio ugovor (uskladitenje robe i tsl.), ali ne odgovara i za njihov rad, izuzev ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom. U ovim sluajevima pediter je duan preuzeti sve potrebne mere radi osiguranja nalogodavevog prava na naknadu tete. pediter koji izvrenje celokupnog naloga poveri drugom pediteru, umesto da ga sam izvri, odgovara za njegov rad. Smatra se da je usluga peditera ispravno izvrena, ako je poiljka dalje otpremljena u onom stanju u kojem je i primljena. pediter ne odgovara za tetu nastalu usled vie sile ili svojstva samih stvari. pediter ne odgovara za netano obraunate vozarine, kao i carinske i druge javne dabine. pediter je duan da podnese reklamaciju samo ako nalogodavac to izriito trai. U tom sluaju nalogodavac je duan da preda pediteru prevozna, carinska i druga dokumenta, potrebna za podnoenje reklamacije. .

Izvozna dokumentacija

Pri izvozu robe potrebno je pribaviti odgovarajuu dokumentaciju. Neophodno je angaovati peditera koji e izvozno ocariniti robu i obavestiti nalogodavca koja su sve dokumenta potrebna za izvoz konkretne robe. Neka dokumenata su obavezna kod svakog izvoznog posla:

Trgovaka dokumenta

Transportna dokumenta

Carina i carinska dokumenta (carina ne spada u dokumenta, pa staviti ili samo carinska dokumenta ili drugaije formulisati)

2 Kozomara, Jelena, Spolnotrgovinsko poslovanje, Beograd, 2001. str. 42.

Trgovaka dokumenta

Trgovaka dokumenta prate robu od mesta otpreme do krajnjeg odredita i najee se odnose na opis robe. U grupu trgovakih dokumenata ubrajaju se sledea dokumenta:

Trgovaka faktura

Predstavlja raun koji izdaje prodavac na memorandumu preduzea. Svaka trgovaka faktura treba da sadri sledee elemente:

Datum izdavanja i broj ugovora na koji se faktura odnosi

Koliinu robe

Opis i karakteristike robe

Jedininu cenu izraenu u dogovorenoj valuti i jedinici mere

Ukupnu vrednost robe u dogovorenoj valuti

Broj profakture koju je kupac prethodno odobrio

Naziv mesta otpreme i oznaku transportnog sredstva kojim e roba biti otpremljena

Paritet u skladu sa dogovorenim odredbama Incoterms

Instrukcije za plaanje robe

Ostali elementi fakture zavise od vrste robe i propisani su ugovorom.

Specifikacija robe

Dokument izdaje prodavac i sadri opis proizvoda koji je predmet kupoprodaje: duina, irina, debljina, broj komada, pojedinana i ukupna zapremina robe i broj paleta/kontejnera. Ovaj dokument je posebno vaan za kupca jer se na osnovu njega utvruje da li je ispotovan ugovor. Takoe, na osnovu ovog dokumenta ugovorne strane ugovaraju prevoz robe (s obzirom na to da sadri bitne elemente za odreivanje naina transporta).

Sertifikat o kvalitetu

Ponekad, kupci u inostranstvu ili carinski organi zahtevaju sertifikate o kvalitetu robe koja se izvozi. Ovi sertifikati se izdaju od strane odgovarajuih sertifikacionih tela.

Broj uverenja koja prate robu u spoljnotrgovinskom poslovanju zavisi od karakteristika same robe, zakonodavstva u zemljama uvoznika i izvoznika i zahteva kupaca. Nedostatak samo jednog uverenja moe usporiti pa ak i onemoguiti izvoz ili uvoz. Uverenja koja su najee potrebna su: fitosanitarno uverenje ili uverenje o zdravstvenoj ispravnosti

kada je u pitanju prehrambena roba. Ova dokumenta su namenjena kupcu i njima se potvruje da je izvren pregled robe od strane ovlaene institucije. Dokument treba da potvrdi da je pregledana roba zdrava, odnosno da nije zaraena.

Sertifikat o poreklu robe

Predstavlja dokument od posebnog znaaja za uvoznike jer ukazuje na mogue preferencijalno poreklo robe u njihovoj zemlji i samim tim umanjuje trokove carinjenja robe. Na primer, ovaj dokument je obavezan za sticanje prava bescarinskog uvoza robe iz Srbije u EU. Naziv sertifikata je EUR1 i overava ga Carina.

Otpremnica

Ovaj dokument se izdaje u momentu kada roba naputa magacin ili stovarite. Potpisuje je magacioner/voza/kupac i time potvruje da je roba spremna za prevoz. Osnovni elementi koje otpremnica sadri su: podaci o kupcu, registarski broj vozila u koje je roba utovarena, ime vozaa i podaci o robi.

Transportna dokumenta

Transportna dokumenta reguliu otpremu i transport robe i predstavljaju dokaz za izvoznika o izvrenoj prodaji robe. Druga vana uloga ovih dokumenata odnosi se na prenos rizika u onim poslovima kod kojih je ugovorom ili odgovarajuom Incoterms klauzulom to predvieno. Prilikom carinjenja robe transportna dokumenta se moraju staviti na uvid carinskim organima.

Najznaajnija dokumenta koja se odnose na transport su:

Kamionski tovarni list (CMR)

elezniki tovarni list (CIM)

Brodski tovarni list - konosman

pediterska potvrda

Dispozicija za otpremu robe

Kamionski tovarni list (CMR)

Ovaj dokument izdaje prevoznik i predstavlja dokument koji slui kao dokaz da je roba primljena na prevoz. U ovom dokumentu prevoznik se obavezuje da e prevesti robu i uredno je predati primaocu. CMR se izdaje u tri istovetna primerka od kojih jedan ide poiljaocu, drugi prati robu do primaoca, a trei zadrava prevoznik. Tovarni list sadri informacije o: preduzeu poiljaocu, preduzeu primaocu, detaljan opis robe, oznaci vozila, trokovima prevoza i carina i, a takoe i spisak dokumenata koja prate tovarni list. Ukoliko se roba utovara u vie vozila ili ukoliko se radi o vie razliitih vrsta roba, poiljalac i prevoznik mogu zahtevati da se za svako vozilo ili za svaku grupu proizvoda izda poseban tovarni list.

Konosman (engl. ''bill of lading'', ili skraeno B/L) dokument koji izdaje brodar, a slui kao dokaz da je ugovor o prevozu zakljuen i da je roba utovarena na brod. Konosman, ili teretnica, ima tri funkcije: dokazuje da je sklopljen ugovor o prevozu robe, da je roba utovarena na brod radi transporta i predstavlja hartiju od vrednosti koja se, po osnovu utovarene robe, moe prenositi (prodati). Razlikuju se dve osnovne vrste konosmana: ist i neist. Pod istim konosmanom se podrazumeva onaj koji dokazuje da je roba koja je utovarena na brod u potpunosti ispravna, to se utvruje prethodnim pregledom robe od strane brodara. Kod neistog konosmana, roba koja je utovarena u brod nije u potpunosti ispravna, a sve uoene nedostatke brodar unosi u konosman. Ovo je veoma bitno, jer za nedostatke u robi, koji nisu uoeni i zapisani u konosmanu, odgovara brodar.

Uverenja koja prate robu pri izvozu ili uvozu su:

Uverenje o domaem poreklu robe;

Uverenje o injenicama o kojima Privredna komora Srbije, na osnovu ovlaenja propisanih zakonom, vodi evidenciju;

Uverenje o vioj sili;

Uverenje o poreklu robe iz tree zemlje;

Uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu;

Uverenje o direktnoj poiljci - uverenje da je roba prela preko carinskog podruja Republike Srbije i da je bila pod carinskim nadzorom;

Uverenje o krajnjem korisniku za robu koja se uvozi;

Uverenje o zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla;

Uverenje o bezbednosti, nutritivnim i senzornim svojstvima mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla;

Sertifikat o poreklu (sertifikat o autentinosti). Ovaj sertifikat izdaje i organ koji dobije notifikaciju od nadlenog organa Evropske unije.

Uprava carina izdaje sledea uverenja:

Uverenje o domaem poreklu robe "Form-A" (u sluajevima kada je to predvieno zakljuenim i ratifikovanim meunarodnim ugovorom ili kada to zahteva drava - davalac preferencijala);

Uverenje o domaem poreklu robe EUR.1;

Uverenje o direktnoj poiljci.

Privredna komora Srbije izdaje sledea uverenja:

Uverenje o domaem poreklu robe, izuzev uverenja koje izdaje nadlena carinarnica;

Uverenje o injenicama o kojima Komora vodi evidenciju;

Uverenje o vioj sili;

Uverenje o poreklu robe iz tree zemlje;

Uverenje o robi koja se uvozi radi izvoza u okviru posla posredovanja u spoljnotrgovinskom prometu;

Uverenje o krajnjem korisniku robe koja se uvozi.

Ministarstvo poljoprivrede izdaje sledea uverenja:

Sertifikat o poreklu (sertifikat o autentinosti);

Uverenje o zdravstvenoj ispravnosti ivotinja, mesa, proizvoda i sirovina ivotinjskog porekla;

.

Tranzitni poslovi. Tranzit kao pojam podrazumeva da roba na svom putu od mesta proizvodnje ili otpreme do mesta prodaje, prolazi jednu ili vie carinskih zona usputnih zemalja. U savremenim uslovima poslovanja ovi poslovi predstavljaju vid spoljne trgovine i obuhvataju posrednitvo jedne zemlje u prometu robe drugih zemalja. U sutini, ovi poslovi su obavljanje uslunih delatnosti jedne zemlje na svom podruju, a za raun drugih zemalja.

Usluge mogu biti raznovrsne i izvravaju se po nalogu i za raun vlasnika robe na putu. Roba koja je u tranzitu se ne nacionalizuje i ne ulazi u unutranju trgovinu. Ona samo prelazi carinsku zonu i granicu tree zemlje, zadravajui se krae ili due vreme, a zatim odlazi na svoje odredite.

Sadrina usluga u okviru tranzitnog posla proizilazi iz naloga vlasnika robe.

Usluge i materijalni izdaci koje snosi nalogodavac svode se na usluge i trokove:

rukovanja robom (utovar, istovar, skladitenje, nega, hranjenje, punjenje, pakovanje, sortiranje i meanje robe, obeleavanje poiljki, osiguranje robe na putu, prevoz, trebovanje, kontrola i dr.);

usluge i trokovi tranzita, takse, uverenja, robna i druga dokumenta: sanitarni, veterinarski, fitopatoloki, carinski pregled, i dr.

U zavisnosti od vida tranzitnog prometa i obima usluga postoje dve vrste tranzitnog posla:

1. Direktan tranzitni posao se javlja kada inostrana firma prelazi preko carinskog podruja odreene zemlje ili ga samo dodiruje na nekom graninom prelazu;

2. Indirektni tranzitni posao je sloeniji, a obuhvata pored prevoza preko tree zemlje i zadravanje robe kao i njeno uskladitenje. Roba se privremeno smeta u tranzitna ili javna skladita sa ciljem da se na robi izvre potrebne radnje, obave nove transakcije i uputi u novu zemlju.

1. SISTEMI MEUNARODNIH PLAANJA

Meunarodna plaanja se danas obavljaju iskljuivo preko banaka i u devizama, tj. prenosom potraivanja u valutama na raunima kod banaka. Gotovinska plaanja u efektivnim valutama (novanicama) pojavljuju se sve ree, uglavnom samo jo u turistikom prometu, i predstavljaju potpuno neznatnu stavku.

U realizaciji platnog promjeta sa inostranstvom najee uestvuje vei broj subjekata, i to: nalogodavac koji izdaje nalog za plaanje, domaa i inostrana banka kao posrednici, korisnik plaanja i centralne banke uglavnom kao regulatori.

U organizacionom smislu, platni promet sa inostranstvom moe da bude multilateralan (viestran) ili bilateralan (dvostran). Multilateralan platni promet znai da svaka zemlja moe upotrebiti, po svom nahoenju, ostvarene vikove u platnom prometu sa odreenim zemljama za plaanje svojih obaveza prema ostalim zemljama. U okviru bilateralnog platnog prometa, stvorena novana potraivanja u okviru platnog promjeta izmeu dve zemlje koje se nalaze u takvom ugovornom odnosu mogu se upotrebiti samo za plaanja u zemlji u kojoj potraivanje postoji, i to samo za ugovorene vrste plaanja, tj. po ugovorenim robnim listama. To su klirinki platni sporazumi, kojih u svetu ima sve manje.

Platni promet sa inostranstvom u konvertibilnim devizama obavljaju banke koje su ovlaene za te poslove, preko deviznih rauna u zemlji, preko svojih tekuih rauna kod banaka u inostranstvu nostro rauni, i preko rauna stranih banaka i drugih stranih lica kod ovlaenih banaka loro rauni. Mada se plaanja u konvertibilnim valutama vre prvenstveno sa zemljama ije su valute konvertibilne, takvo plaanje se vri i sa zemljama ije valute nisu konvertibilne. To se obavlja preko prvorazrednih banaka lociranih u veim svetskim finansijskim centrima.

Poto se platni promet sa zemljama sa kojima se vre plaanja u konvertibilnim valutama obavlja preko banaka, to domae ovlaene banke koje neposredno obavljaju platni promet sa inostranstvom prethodno uspostavljaju korespondentske odnose sa inostranim bankama. U tu svrhu, banka zakljuuje sporazum bankarski aranman sa inostranom bankom ili bankama u jednoj ili vie zemalja sa kojima se plaanja vre u konvertibilnim valutama (i zavisno od svoje poslovne politike). Ovakav aranman po pravilu sadri dogovor o konkretnim bankarskim transakcijama i uslovima pod kojima e se obavljati odreeni poslovi.

Do uspostavljanja korespondentskog odnosa izmeu dve banke dolazi obino na predlog jedne od tih banaka, koji je u pismenoj formi dostavljen drugoj banci.

Korespondentski odnos je uspostavljen kada ponuena banka pozitivno odgovori na dati predlog, a praktino korienje dogovorenih uzajamnih usluga iz korespondentskog odnosa moe da otpone onda kada su banke meusobno razmenile svoja kontrolna dokumenta: listu (knjigu) specimena potpisa ovlaenih lica i ifru (ranije telegrafski, danas SWIFT klju).

Putem korespondentskih odnosa izmeu banaka, dolazi do njihovog blieg poslovnog povezivanja, boljeg upoznavanja i stvaranja uslova za meusobno poslovno poverenje, koje je vaan faktor u meunarodnom bankarskom poslovanju. Korespondentska banka je duna da zastupa i titi poslovne interese svog bankarskog partnera kod sprovoenja poverene bankarske transakcije.

Kada e jedna banka uspostaviti korespondentske odnose, sa kojim inostranim bankama, i u kojim zemljama, to zavisi od njenih poslovnih potreba. Normalno je da banka ima bar jednu korespondentsku banku u svakoj zemlji sa kojom redovno obavlja poslove meunarodnog platnog promjeta. U sluajevima kada u nekoj zemlji nema korespondentsku vezu, poslove platnog promjeta sa tom zemljom obino obavlja posredstvom korespondentske banke u treoj zemlji (to meutim, usporava i poskupljuje izvrenje posla).

Prilikom uspostavljanja korespondentskih odnosa, banka moe kod stranih banaka otvoriti i tekui raun, tj. zasnovati kontokorentni odnos sa tim bankama, odnosno preko tih rauna obavljati svoje bankarske transakcije. Ovakvi korespondenti se nazivaju kontokorenti ili direktni korespondenti banke. Za svaku banku je od velike vanosti da izvri pravilan izbor inostranih banaka sa kojima e uspostaviti kontokorentni odnos, pogotovu ako ona kod tih banaka otvara svoje tekue raune, jer im poverava svoja sredstva na uvanje i raspolaganje.

Prilikom zakljuenja aranmana o uspostavljanju korespondentskih odnosa, banka ne mora otvoriti tekui raun kod te banke, ve se moe sporazumeti da joj pokrie za bankarske transakcije dostavlja preko banke kod koje ve ima otvoren tekui raun. Ovakvi inostrani korespondenti su nekontokorenti ili indirektni korespondenti banke.

Kod odluivanja o tome sa kojom e bankom i u kom obimu zakljuiti aranman, banka vodi rauna o bonitetu inostranih banaka, o razgranatosti njihovih bankarskih veza u svetu, o uslovima pod kojima obavljaju poverene poslove, obimu transakcija u odreenoj valuti i dr. Tekui (kontokorentni) rauni korespondentskih banaka vode se u onoj valuti u kojoj se izvravaju meusobna plaanja izmeu tih banaka. Sredstva jedne banke na tekuem raunu kod druge banke u inostranstvu predstavljaju njeno devizno potraivanje, kojim ona u svakom trenutku moe slobodno da raspolae.

Banka moe kod istog kontokorenta da ima vie tekuih rauna u razliitim valutama, ako to odgovara njenim poslovnim interesima. Pored tekueg, banka moe da ima i druge raune za posebne poslovne namene, kao na primer: depozitni raun, raun za sredstva pokria za otvorene akreditive, za terminske i garancijske depozite, za kredite itd. Takoe, za sve otvorene tekue nostro raune kod inokorespondenata, banke vode analogne raune u svom knjigovodstvu, na kojima knjie sve obavljene promene. Na bazi izvoda rauna koje im dostavljaju kontokorenti, banke vre kontrolu knjienja svih promena, kao i povremeno potvrivanje ispravnosti salda na istima. Najzad, bitno je naglasiti da prilikom

ugovaranja kontokorentnih odnosa banke uvijek nastoje da doe do otvaranja loro rauna od strane druge banke, jer je to sa aspekta likvidnosti i optimizacije devizne imovine banke uvek povoljnije reenje.

Kontokorentni rauni banaka kod inostranih banaka u principu moraju da su uvek u aktivi, tako da banke imaoci rauna raspolau na tim raunima potrebnim sredstvima za promptno izvravanje svih dospelih plaanja. Odravanje stalne likvidnosti radi izvravanja obaveza plaanja prema inostranstvu je, meu ostalim, i jedna od obaveza ovlaenih banaka za obavljanje poslova platnog prometa sa inostranstvom. Moe se, meutim, dogoditi, naroito kod veeg obima svakodnevnog platnog prometa preko odreenog kontokorentnog nostro rauna, da iz raznih razloga (zakanjenje oekivanog deviznog priliva, ili ranije prispee nekih isplata iz akreditivnog poslovanja), u nekom trenutku nema na raunu dovoljno sredstava za isplatu svih dospelih obaveza plaanja. U takvim situacijama, da ne bi dolo do odlaganja dospelih isplata, ugovara se, i to kod uspostavljanja kontokorentnog odnosa (a moe i kasnije), odobravanje posebnog kredita za prekoraenje. Obino je to kratkoroan kredit, na rok od svega nekoliko dana (koliko je potrebno da se izvri ispravka).

Korespondentski odnosi domae banke s bankom u inostranstvu predstavljaju osnovu za iroku saradnju izmeu banaka: kreditni poslovi, bankarske garancije, deponovanje sredstava, investicije, olakavanje prometa robe i usluga, zajedniki nastup na tritima, razmena poslovnih informacija i sl. Za komitente domae banke, vrlo je znaajna informisanost o uslovima na meunarodnom finansijskom tritu, naroito o uslovima meunarodnog platnog promjeta i o uslugama u poslovima naplate potraivanja i isplate obaveza pod optimalnim uslovima.

Rejting domae banke je vei ako ima korespondentske odnose bar sa po jednom bankom u svakoj stranoj zemlji u kojoj njeni osnivai i komitenti imaju poslovni interes. Domaa banka moe imati korespondentske odnose s neogranienim brojem banaka u svakoj stranoj zemlji. Naravno, domaa banka e nastojati da zasniva korespondentske odnose sa najboljim (prvoklasnim) stranim bankama.

Kontokorentni odnosi su vii kvalitet i najvaniji oblik korespondentskih odnosa domae banke sa stranom. Njihova sadrina je u otvaranju rauna kod kontokorentne banke. To domaoj banci omoguava da neposredno obavlja poslove platnog prometa u inostranstvu. Procedura je sledea: domae banke sredstva u inostranstvu koja treba da naplate upuuju na svoj kontokorentni raun kod banke u inostranstvu, sa koga potom isplauju svoje obaveze, odnosno obaveze svojih komitenata. Banka koja ima kontokorentni raun kod banke u inostranstvu je njen direktni korespondent.

Onaj raun koji domaa banka ima kod svog kontokorenta u inostranstvu naziva se nostro-raun (na raun). Raun strane banke kod domae banke je loro-raun (njihov raun). U cilju dranja aurnog stanja u kontokorentnim odnosima, banke kontokorenti svake godine sravnjuju raune radi izravnavanja salda. Poeljno je da domaa banka uredno obezbjeuje pokrie na raunu kod korespondentske banke. Da bi sistem dobro funkcionisao, i da bi se bez zastoja odvijao platni promet, banke obino koriste metod meusobnog kreditiranja na kratak rok.

Za meunarodno poslovanje banka, koje poinje da "se gradi" iz korespondentskih i kontokorentnih odnosa banaka, vana su ovlaenja za obavljanje poslova sa inostranstvom. Ova ovlaenja, uz obezbeenje odreenih preduslova, banke

dobijaju od nacionalnih centralnih banaka. Pritom, bez obzira na razliite kategorizacije licenci za obavljanje poslova sa inostranstvom od zemlje do zemlje, injenica je da je za obavljanje poslova u meunarodnom poslovanju, odnosno za sadraj poslova meunarodnog bankarstva, relevantna dozvola koja podrazumeva obavljanje celine poslova u odnosima sa inostranstvom. Dakle, od obinih mjenjakih poslova, preko poslova meunarodnog platnog prometa, do poslova i procedura na organizovanju i zasnivanju kreditnih odnosa na meunarodnom tritu novca i kapitala.

Polazei od ovih osnova, meunarodnu bankarsku strukturu je mogue sistematizovati i grupisati na vie naina. ini se, meutim, imajui u vidu relevantne sadraje poslovanja i aktivnosti banaka, da ju je najracionalnije izdiferencirati u etiri karakteristina bloka: meunarodne monetarne institucije, meunarodne razvojne banke, meunarodne regionalne banke, te na iroku i snanu mreu poslovnih komercijalnih (privatnih i meovitih) banaka, univerzalne ili specijalizovane bankarske aktivnosti