1. OPŠTI POJMOVI O ŠPEDICIJI1.1. Koje poreklo i značenje ima reč špediter?

Reč špediter je latinskog porekla i nastala je od reči expedire što u praktičnoj primeni znači poslati, otpremiti.

1.2. Šta se podrazumeva pod pojmom međušpediter?Međušpediter je pravno ili fizičko lice na koju je glavni špediter preneo izvršenje dela nekog špediterskog posla, gde glavni špediter ne odgovara za njegov rad ali odgovara za njegov izbor.

1.3. Šta se podrazumeva pod pojmom podšpediter?Podšpediter je osoba na koju je glavni špediter preneo u celini izvršenje nekog špediterskog posla, glavni špediter odgovara za njegov rad osim u slučaju kada je podšpeditera odredio sam komintent glavnog špeditera.

2. ULOGA I ZADACI MEĐUNARODNOG ŠPEDITERA2.1. Ko sve može organizovati otpremu i dopremu robe u međunarodnom

prometu, a ko to najčešće obavlja?Uvoznici i izvoznici mogu sami organizovati otpremu i dopremu robe, ali najčešće to prepuštaju međunarodnom špediteru.

2.2. Koje odnose usklađuje špediter pri obavljanju svoje delatnosti?Špediter pri obavljanju svoje delatnosti usklađuje odnose između interesa komintenata i inetrasa privrede u celini.

2.3. Koje 4 osnovne prednosti se ostvaruju angažovanjem špeditera za organizovanje otpreme i dopreme robe?Tarifske prednosti, transportno-tehničke, prednosti u distribuciji, ostale prednosti.

2.4. U čemu se ogleda prva prednost angažovanja špeditera?Tarifske prednosti se ogledaju u smanjenju prevoznih troškova oblikovanjem optimalnih transportnih lanaca, čvrstim kalkulacijama i paušalnim cenama, ostvarivanjem povlašćenih vozarinskih stavova, ostvarivanje refakcija na osnovu sopstvenih ili zajedničkih količina robe, zbirnim prometom...

2.5. U čemu se ogleda druga prednost angažovanja špeditera?Transportno-tehničke prednosti se ogledaju u uvežbanoj radnoj snazi pri manipulisanju sa robom, primena optimalnih transportnih tehnologija, uštedama na ambalaži korišćenjem kontenera i zakupljene ambalaže...

2.6. U čemu se ogleda treća prednost angažovanja špeditera?Prednosti u distribuciji se ogledaju u korišćenjem špediterovih skladišta, prevoznih sredstava i stručne radne snage.

2.7. U čemu se ogleda četvrta prednost angažovanja špeditera?Ostale prednosti su na primer: pružanje saveta pri ugovaranju poslova, posredovanje kod naplate potraživanja, zastupanje kod generalne havarije, naplata pouzeća...

2.8. Koji su osnovni zadaci špeditera u organizovanju otpreme i dopreme robe u međunarodnom prometu robeOsnovni zadatak špeditera je da svog nalogodavca oslobodi celokupne brige oko otpreme i dopreme robe, kao i da daje savete prilikom pregovaranja i sklapanja ugovora o kupoprodaji, nalaženje najpovoljnijih prevoznih puteva, zaključivanje ugovora o prevozu, manipulativnim operacijama, osiguranju, skladištenju robe...

3. MEĐUNARODNE ŠPEDITERSKE ORGANIZACIJE3.1. Na koji način se formiraju špediterska nacionalna udruženja?

Više samostalnih špediterskih preduzeća osnivaju nacionalna udruženja.3.2. Šta je cilj formiranja špediterskih nacionalnih udruženja?

Osnovni cilj formiranja udruženja je zaštita zajedničkih interesa i unapređenje špediterske delatnosti.

3.3. Koja špediterska asocijacija kod nas ima status nacionalnog špediterskog udruženja?To je Grupacija za međunarodnu špediciju pri PK Srbije.

3.4. Kako se zove asocijacija špediterskih udruženja na svetskom nivou i kada je osnovana?Međunarodni savez špediterskih udruženja FIATA , osnovana 1926.

3.5. Koji su osnovni zadaci međunarodnog saveza špediterskih udruženja?Osnovni zadatak FIATA je da štiti interese svojih članova i da unapređuje špeditersku delatnost u međunarodnim razmerama, odnosno da se bavi problemima pravne, ekonomske i tehničke prirode koji se odnose na međunarodnu špediciju.

3.6. Koja stručna tela FIATA rešavaju stručne probleme u oblasti špedicije?Stručne probleme FIATA rešava u okviru svojih stalnih komisija i podkomisija za svaki vid saobraćaja posebno.

3.7. Koji organ FIATA usvaja stručne predloge za rešavanje odgovarajućih špediterskih problema?Izvršni odbor FIATA.

4. TARIFSKI POSLOVI4.1. Šta spada u nadležnosti tarifne funkcije kao posebne organizacione celine?

U nadležnosti tarifne funkcije spada: izrada kalkulacija cena prevoznih i drugih troškova, davanje informacija o visini troškova, davanje ponuda za izvođenje špediterskih poslova, kontrola prevoznih isprava, obrada refakcija i provizija...

4.2. Šta sve mora imati tarifska funkcija da bi kao posebna organizaciona celina mogla udovoljavati svim postavljenim zadacima?Mora imati uvežban stručni kadara, ažurne tarife svih saob. grana, tarife ostalih uslužnih organizacija povezanih sa saobraćajem...

4.3. Šta znači pojam akvizicija u špediciji?U špediciji se pod pojmom akvizicija podrazumevaju poslovi oko sklapanja poslova, aktivnosti oko uspostavljanja što širih poslovnih veza i negovanje takvih veza, odnosno drugim rečima nastojanje špeditera da za svoju organizaciju pridobije što veći broj komintenata i što bolje transporte.

4.4. Koje poslove obavlja funkcija akvizicije u špediterskom preduzeću?Funkcija akvizicije održava neposredne povremene, a ponekad i svakodnevne kontakte sa određenim komintentima, takođe održava redovne kontakte sa operativnom funkcijom.

4.5. Koje osobine treba da poseduje dobar akviziter?Mora imati siguran nastup, prijatnu spoljašnost, dobru fizičku kondiciju, spretnost u izražavanju i treba dobro da poznaje struku kako bi mogao odgovoriti na sva pitanja komintenata.

4.6. Šta se podrazumeva pod praćenjem tržišta u špediterskom preduzeću?Pod praćenjem tržista se podrazumeva praćenje tržišta saobraćajnih usluga, promene tarifa i kurseva.

4.7. Šta se podrazumeva pod pojmom instradacija?Pod pojmom instradacija podrazumeva se određivanje puta i prevoznog sredstva kojim će se neka roba prevoziti do uputnog mesta.

4.8. Koje dve mogućnosti postoje pri definisanju instradacije od strane tarifne funkcije, kako se tarifna funkcija u tim slučajevima ponaša?Prva mogućnost je da nalogodavac odredi vrstu prevoznog sredstava, način prevoženja i prevozni put, i u tom slučaju tarifna funkcija će samo proveriti da li je nalogodavac stavio zahteve koji nisu osvarivi ili bi bili na njegovu štetu. Ako postoje takvi uslovi špediter će nalogodavca upozoriti i predložiti mu bolje rešenje.Druga mogućnost je da je nalogodavac prepustio da to odredi špediter, u tom slučju će tarifna funkcija pronaći najpogodniji put i prevozno sredstvo.

4.9. Kome u špediterskom preduzeću i na koji način tarifna funkcija daje instradaciju?Tarifna funkcija instradaciju daje operativnoj funkciji na posebnom formularu.

4.10. Kod kojih vidova transporta se može birati prevozni put i o čemu se naročito mora voditi računa?Biranje prevoznog puta dolazi u obzir samo u železničkom transportu a vrlo retko ili skoro nikad u ostalim vidovima transporta, pri tom treba voditi računa o raznim transportnim ograničenjima, ograničenja slobode frankiranja, zabrana pouzeća.

4.11. Šta se podrazumeva pod pojmom davanje informacija?Pod pojmom davanje informacija podrazumeva se davanje informacija o kalkulacijama prevoznih troškova za konkretne transporte koje uvoznici izvoznici traže od slučaja do slučaja kako bi i taj elemenat mogli uzeti u obzir prilikom sklapanja kupoprodajnih ugovora.

4.12. Šta se podrazumeva pod pojmom davanje ponuda, kao poslu koji realizuje tarifna funkcija i na koje načine se mogu davati?Pod pojmom davanje ponuda podrazumevaju se načini na koje se mogu obaviti ponude za konkretni prevoz, ponude se mogu davati u dva oblika i to: da sadrže posebno prevozne troškove vozara, a posebno cene špediterskih usluga koje u konkretnom poslu dolaze u obzir, ili drugi oblik da se da paušalna cena u obliku forfetnog stava.

4.13. Koje sve ugovore o konkretnim špediterskim poslovima može sklapati tarifna funkcija?Ugovor o špediciji- koji može biti prihvaćena ponuda od strane komintenta, ili što je češći slučaj sklapanje detaljnog ugovora između špeditera i komintenta u kojem se preciziraju obostrane obaveze i prava.Ugovori o poslovno-tehničkoj saradnji sa poslovnim partnerima.Ugovori o saradnji

5. TARIFSKI POJMOVI5.1. Šta je tarifski sitem?

Tarifski sistem je sistematski uređen skup propisa i cena, određenih usluga, u pojedinim granama saobraćaja i uslužnim delatnostima vezanim za saobraćaj. U teoriji železničkih tarifa postoje 4 tarifna sistema:1- prirodni tarifski sistem (nema klasifikacije robe, prevozni troškovi približno isti

za svaku vrstu robe)2- Ekonomsko-politički (veća vrednost robe veća cena prevoza)3- Državni tarifski sitem (država određuje cene prevoza)4- Mešoviti tarifski sistem (kombinacija prethodna 3 sistema)

5.2. Šta je tarifska udaljenost?To je rastojanje u km ili u miljama na osnovu kojeg se obračunava vozarina, po pravilu to treba da bude najkraće rastojanje između otpremnog i prijemnog mesta iako se takvo rastojanje ne mora poklapati sa stvarnim prevoznim putem koji je odabrao vozar i koji može biti duži ali za njega povoljniji. Tarifska udaljenost može biti i veća od najkraće i stvarne, to je slučaj kada se kod pojedinih stvarnih udaljenosti ugrade virtualni dodaci koji stvarna rastojanja povećavaju u manjem ili većem iznosu.

5.3. Šta je tarifski stav?To je iznos u tarifskoj valuti koji je predviđen za obračun vozarine po jedinici mere za odgovarajuću kilometarsku zonu. Vozarinske stavove karakteriše degresivnost odnosno relativno se smanjuju sa povećanjem tarifske udaljenosti.

5.4. Šta je tarifska valuta?To je valuta u kojoj su izraženi vozarinski stavovi u određenoj tarifi.

5.5. Šta je tarifsko secište?Predstavlja graničnu tačku između susednih zemalja, do kojih odnosno od kojih važi određen tarifski sistem.

CARINJENJE

6. CARINSKA OBAVEZA I CARINSKI OBVEZNIK6.1. Koje robe su podložne plaćanju carine po opšte prihvaćenim pravilima u

carinskim sistemima niza zemalja?Obaveza plaćanja carine nastaje za: uvoznu, izuzetno izvoznu i provoznu robu.

6.2. Kada roba koja se izvozi može biti podložna naplati izvoznih carina, a kada ne?Izvozna roba može biti podložna naplati carine u situacijama kada zemlje izvoznice žele da smanje izvoz te robe.

6.3. Kada nastaje carinska obaveza, odnosno u kom momentu nastaje obaveza plaćanja carine?Nastanak carinske obaveze odnosno obaveze plaćanja carine za robu vezuje se najčešće za momenat fizičkog prelaska robe preko carinske linije.

6.4. Koji se još kriterijum primenjuje kao momenat nastanka carinske obaveze?Postoje i sledeći kriterijumi koji se retko koriste: dan podnošenja carinske deklaracije, dan plaćanja carinskih dažbina i dan podizanja robe ispod carinskog nadzora.

6.5. Koji izuzeci su predviđeni u definisanju momenta nastanka carinske obaveze?U našem carinskom zakonu predviđeni su sledeći izuzeci: za robu koja je prodata sa konsignacionog skladišta nastanak carinske obaveze je momenat preuzimanja robe sa tog skladišta, roba koja se uvozi preko slobodne carinske zone, i za nabavljene brodove u inostranstvu čija eksploatacija počinje pre prelaska robe preko carinske linije.

6.6. Za koji se momenat najčešće vezuje nastanak obaveze plaćanja carine kod izvoza robe?Kod izvoza robe nastanak obaveze plaćanja carine najčešće se vezuje za momenat podnošenja JCI.

6.7. Šta se najčešće podrazumeva pod carinskom obavezom, a šta pod tim pojmom podrazumevaju pojedina zakonodavstva?Pod carinskom obavezom najčešće se podrazumeva obaveza plaćanja carine, a pojedina zakonodavstva pod tim pojmom podrazumevaju šire obaveze carinskih obveznika kao što je mere carinskog nadzora.

6.8. Kada prestaje carinska obaveza a kada zastareva?Prilikom uništenja carinske robe koja se nalazi pod carinskim nadzorom prestaje carinska obaveza, a zastareva 5god. od trenutka fizičkog prelaska robe preko carinske linije.

6.9. Ko je carinski obveznik po carinskom zakonu i šta je njegova dužnost?Carinski obveznik je pravno ili fizičko lice koje je dužno da plati carinu kojom je roba opterećena.

6.10. Koja isprava je najveći pokazatelj carinskog obveznika i zbog čega?Prevozna isprava je najbolji pokazatelj carinskog obveznika jer se na njoj uvek nalazi ime lica kojem se roba upućuje kod uvoza robe, a kod izvoza carinski obveznik je lice koje robu izvozi.

6.11. Za koje radnje u carinskom postupku je potrebno značajno pitanje javnog definisanja carinskog obveznika?Pitanje javnog definisanja carinskog obveznika je posebno značajno za sledeće radnje:-preduzimanje određenih mera u vezi sa sprovođenjem adekvatnog carinskog

nadzora-u vezi sa podnošenjem JCI-plaćanja carinskih dažbina i dr.

7. CARINSKA ROBA POJAM I KARAKTERISTIKE7.1. Kada kupljena roba dobija karakter carinske robe?

Kupljena roba samim činom prelaska preko carinske linije i izvoznog carinjenja dobija karakter carinske robe.

7.2. Kako glasi definicija carinske robe prema važećem zakonu?Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, unose ili primaju i koje se iz tog područja izvoze, iznose ili šalju, ili se preko tog područja provoze, odnosno pronose.

7.3. Kojih 8 uslova mora da ispunjava svaka roba da bi imala karakter carinske robe?- da se radi o pokretnoj stvari- da stvar prelazi preko carinske linije- da se prelazak preko carinske linije realizuje uz svesno učešće ljudske volje- da stvar ima upotrebnu vrednost- da stvar ima vrednost- da je stvar ničija i/ili napuštena nad kojom nije sproveden odgovarajući carinski

postupak- da je stvar pod posebnim režimom-carinskim nadzorom- da stvar ima svoje mesto u carinskoj tarifi.

7.4. Koje se robe prema važećem zakonu smatraju i carinskim robama?Kao carinske robe smatraju se i:- žive životinje koje se uvoze izvoze ili provoze- električna energija, gas ili tečnost koji se uvoze izvoze ili provoze- prevozna odnosno prenosna sredstva kojima se roba prevozi preko carinske

linije- brodovi nabavljeni u inostranstvu čija upotreba počinje pre prelaska carinske

linije- stvari koje su na carinsko područje naše zemlje dospele na bilo koji način

- domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u našoj zemlji u drugo mesto u našoj zemlji preko stranog carinskog područja

- domaća roba koja je izjednačena sa robom koja se uvozi.7.5. Koje robe se prema važećim zakonima ne smatraju carinskim robama?

- javne isprave- pismonosne pošiljke koje ne sadrže carinsku robu- poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija- hartije od vrednosti.

7.6. Kako se može podeliti carinska roba ako se kao kriterijum za podelu uzme kretanje robe preko carinske linije?Uvozna, izvozna i provozna.

7.7. Koja se roba smatra uvoznom carinskom robom i kada ima takav tretman?Roba inostranog porekla koja se u carinsko područje uvozi, ovakav tretman ima od momenta prelaska carinske linije do okončanja carinskog postupka i njenog uzimanja iz carinarnice, takođe uvoznom robom se smatra i roba domaće proizvodnje koja je svojevremeno bila definitivno izvezena iz carinskog područja jedne zemlje pa se uvozi i ponovo vraća u istu zemlju, kao i roba koja nije fizički prešla carinsku liniju ali će je kasnije preći ili neka roba koja uopšte ovu liniju neće preći to je slučaj kada se ta roba izjednačava sa robom koja se uvozi.

7.8. Koja roba se smatra izvoznom carinskom robom i kada ima takav tretman?Roba koja se iz carinskog područja naše zemlje izvozi u inostranstvo smatra se izvoznom robom, carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja do trenutka prelaska robe preko carinske linije.

7.9. Koja roba se smatra prevoznom carinskom robom i kada ima takav tretman?Roba koja se prevozi iz jednog carinskog područja u drugo preko carinskog područja treće zemlje, tretman počinje od momenta prelaska carinske linije naše zemlje na ulazu do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog područja naše zemlje.

8. CARINSKA ROBA I OBAVEZA PLAĆANJA CARINE8.1. Koje robe po pravilu podležu a koje ne podležu plaćanju carine?

Robe koje se uvoze u carinsko područje određene zemlje podležu plaćanju carine, a ne podležu izvozna i provozna .

8.2. Ko je obavezan da plati carinu i druge dažbine?Lice koje uvozi robu ima obavezu da plati carinu i druge dažbine.

8.3. Kojim zakonom je predviđena obaveza plaćanja carine i drugih dažbina i po kojim stopama?Obaveza plaćanja carine i drugih dažbina predviđena je Odredbama Carinskog zakona, po stopama određenim carinskom tarifom.

8.4. Kada nastaje obaveza plaćanja carine za robu koja se uvozi?Za robu koja se uvozi, obaveza plaćanja carine nastaje danom kada je roba prešla carinsku liniju.

8.5. Kada nastaje obaveza plaćanja carine za robu smeštenu u konsignacionom skladištu?Za robu smeštenu u konsignaciono skladište, danom kada je kupac preuzeo robu sa konsignacionog skladišta.

8.6. Kada nastaje obaveza plaćanja carine za robu privremeno uvezenu u carinsko područje naše zemlje?Danom podnošenja JCI ili danom isteka roka za privremeni uvoz.

8.7. Kada nastaje obaveza plaćanja carine za robu koja se iz konsignacionog skladišta prenosi u carinsko skladište?Danom kada je roba iznešena iz konsignacionog skladišta.

8.8. Kada nastaje obaveza plaćanja carine za robu koja je na carinskom području naše zemlje zadržava radi uvoza?Danom podnošenja JCI, a ako JCI nije podnešen danom kada je roba stavljena u promet na domaćem tržištu.

8.9. Kada prestaje obaveza plaćanja carine i drugih dažbina?Obaveza plaćanja carine i drugih dažbina prestaje ako je roba koja se uvozi odnosno izvozi uništena dok se nalazi pod carinskim nadzorom.

8.10. Koje robe još ne podležu plaćanju carine?-roba koja se izvozi, ako u carinskoj tarifi nije drugačije određeno,-provozna roba,-roba koja je izvozno ocarinjena i izvezena, a vraća se kao neprodata-dokumentacija, štampani ili snimljeni materijal, potrošni materijal-roba koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama

8.11. Kada zastareva pravo na naplatu carine a kada se ona prekida?Pravo na naplatu carine zastareva za 5 godina od dana kada je nastala obaveza plaćanja carine, a prekida se svakom preduzetom carinskom radnjom nadležnog organa radi naplate carine

8.12. Koja ograničenja važe za robu koja je bila predmet oslobođenja plaćanja carine i drugih uvoznih dažbina i kojim zakonom je to predviđeno?Takva roba ne može se otuđiti, dati drugome na korišćenje ili upotrebiti u druge svrhe, a ne u one zbog kojih je korisnik povlastice bio oslobođen obaveza plaćanja

8.13. Koja ograničenja važe za subjekte koji su oslobođeni od plaćanja carine i koja je njihova obaveza u slučaju da prekrše ta ograničenja?Subjekti koji koriste povlastice ne smeju robu da otuđe, daju drugome na upotrebu ili upotrebe u druge svrhe a ne u svrhe zbog kojih su oslobođenji plaćanja obaveza, prilikom kršenja ograničenja dužni su da plate carinu po stopi određenoj u carinskoj tarifi i druge dažbine.

9. CARINSKI NADZOR9.1. Kako se može definisati carinski nadzor, ko ga sprovodi i sa kojim ciljem?

Carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i za obezbeđenje njene istovetnosti, dok se ne sprovede carinski postupak, odnosno, carinski nadzor predstavlja skup mera koje preduzimaju carinski organi da bi se do okončanja carinskog postupka obezbedilo stvarno stanje uvezene robe.

9.2. Kada se ne može slobodno raspolagati carinskom robom?Carinskom robom se ne može slobodno raspolagati dok se nad njom ne sprovede odgovarajući carinski postupak u vezi sa carinjenjem i ne može se podići ispod carinskog nadzora.

9.3. Na koji način mogu biti sprovedene mere carinskog nadzora koje se primenjuju u carinskom postupku?Neposredno (direktno), i posredno (indirektno).

9.4. Koje mere spadaju u direktni carinski nadzor?-čuvanje, a po potrebi i pregled carinske robe-pregled, a po potrebi pretres prevoznih sredstava-sprovođenje robe i prevoznih sredstava-pregled ličnog prtljaga i po potrebi i lični pretres putnika.

9.5. Koje mere spadaju u indirektni carinski nadzor i koje su osnovne karakteristike takvog nadzora?U indirektni carinski nadzor spadaju mere kojima se carinska roba obezbeđuje stavljanjem carinskih obeležja na robu i prevoznih sredstava. Stavljanje carinskih obeležja primenjuje se u slučajevima kada nije moguće fizičko prisustvo carinskog radnika jedan od primera posrednog nadzora nad robom je privremeni uvoz robe.

9.6. Šta se podrazumeva pod pojmom carinskog obeležja i koje vrste carinskog obeležja poznajete?Carinskim obeležjima nazivaju se propisom utvrđeni spoljni znaci kojima se carinska roba obeležava da bi se od momenta stavljanja robe pod carinski nadzor do okončanja carinskog postupka, obezbedilo od neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i njena istovetnost. crainski žig, carinski pečat i plomba.

9.7. Šta naročito obuhvata pojam carinski nadzor?-čuvanje i pregled carinske robe-sprovođenje carinske robe-stavljanje carinskih obeležja-uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija kojima se obezbeđuje istovetnost robe-pregled i pretres prevoznih sredstava,posade, pretres prtljaga putnika i lični pretres

putnika.

9.8. Koje robe podležu carinskom nadzoru?-carinska roba-prevozna sredstva na kopnu, osoblje i putnici-prevozna sredstva na moru, međ.rekama, graničnim rekama i jezerima njihova

posada i putnici-vazduhoplovi posada i putnici.

9.9. Koje izuzetke od primene carinskog nadzora poznajete?-domaći i strani vojni brodovi-brodovi organa unutrašnjih poslova-domaći i strani vazduhoplovi.

9.10. U kojim vidovima transporta se primenjuje carinski nadzor pri transportu robe?U svim vidovima transporta.

10. SLOBODNE I CARINSKE ZONE10.1. Šta se podrazumeva pod pojmom slobodna zona?

Pod pojmom slobodna zona podrazumeva se mesto gde se pod posebnim carinskim režimom obavlja proizvodni proces.

10.2. Kojim zakonom su predviđene slobodne zone i koji procesi se u njima obavljaju?Slobodne zone predviđene su Zakonom o slobodnim zonama, a procesi koji se obavljaju su proizvodni procesi.

10.3. Gde se sve mogu otvarati i držati slobodne zone?Slobodne zone se mogu otvarati i držati u lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj, na aerodromima, na magistralnim putevima, industrijskim i trgovačkim centrima.

10.4. Koje osnovne povoljnosti u prometu carinske robe obezbeđuju slobodne zone?Uvoz odnosno izvoz u zonu i iz zone je slobodan ne primenjuju se režimska ogranjičenja, ne plaćaju se carinske dažbine, akcize i porez na promet.

10.5. Na koji način carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad slobodnom zonom?Carinski organi sprovode mere carinskog nadzora nad robom smeštenom u slobodnoj zoni u pogledu vrste, količine i vrednosti.

10.6. Kako je regulisan postupak uvoza robe proizvedene u slobodnoj zoni u carinsko područje naše zemlje?Nad robu koja je proizvedena u slobodnoj zoni kada se uvozi sprovodi se postupak carinjenja, a carina i druge dažbine se plaćaju na vrednost strane komponente, ali po stopama carine za gotov proizvod.

10.7. Šta se podrazumeva pod pojmom carinska zona?Pod pojmom carinska zona podrazumeva se prostor pod carinskim nadzorom koje se mogu otvarati u pomorskim lukama, vazdušnom ili rečnom pristaništu otvorenim za međunarodni transport i robno-transportnim centrima

10.8. U čemu je osnovna razlika između slobodne i carinske zone?Osnovna razlika između slobodnih i carinskih zona je u tome što se carinske zone mogu koristiti isključivo za skladištenje uvozne ne ocarinjene robe, robe namenjene za izvoz i izvozno ocarinjene robe bez mogućnosti vršenja proizvodnih procesa, dok u slobodnim zonama mogu obavljati proizvodni procesi.

11. TIR i ATA KARNET11.1. Šta je zajedničko za TIR i ATA karnet?

Na osnovu TIR i ATA karneta ostvaruju se olakšice u međunarodnom drumskom saobraćaju (transportu).

11.2. Ko kod nas izdaje TIR i ATA karnet?TIR i ATA karnet kod nas izdaje Privredna komora Srbija.

11.3. Šta je TIR karnet?TIR karnet je naziv za carinsku propratnu knjigu na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak u međunarodnom robnom drumskom transportu sa državama koje su toj konvenciji pristupile.

11.4. Šta je ATA karnet?ATA karnet je naziv za carinsku propratnu knjigu na osnovu koje je omogućen pojednostavljeni carinski postupak kod privremenog uvoza i izvoza robe.

11.5. Za koje uvezene robe se primenjuje ovaj karnet tj. kada je uključena upotreba ovog karneta?Upotreba ATA karneta uključena kod priveremenog uvoza komercijalnih uzoraka, sajamske i izložbene robe, privremenog uvoza stručne opreme i poljoprivrednih mašina, automobila. A primenom ATA karneta ne može se vršiti privremeni uvoz/izvoz robe radi dorade, obrade, popravke ili oplemenjivanja.

11.6. Koji dokument zamenjuje ATA karnet?ATA karnet zamenjuje JCI i ostale isprave koje su propisane za privremeni uvoz/izvoz.

11.7. Ko izdaje ovaj karnet na kojim jezicima se štampa i ko garantuje pravilnost njegove upotrebe?ATA karnet izdaje Privredna komora Srbije na francuskom i engleskom jeziku i garantuje Uprava carine .

11.8. Navedite rok važenja ovog karneta od dana izdavanja?Godinu dana od dana izdavanja

12. SPECIJALNI POSLOVI ŠPEDITERA12.1. Navesti koje specijalne poslove špeditera znate?

-kontrola kvaliteta i kvantiteta robe-uzimanje uzoraka-praćenje transporta-doleđivanje-izdavanje garantnih pisama-zastupanje u slučaju generalne havarije-naplata robe-lizing.

12.2. Šta se podrazumeva pod pojmom uzorak i autentični uzorak?Pod uzorkom se smatra manja količina uzeta iz veće npr. kod žitarica, odnosno mali deo većeg komada robe npr. kod tekstila, u cilju da se po potrebi utvrdi da li kvalitet isporučene robe odgovara uzorku na osnovu kojeg je sklopljen kupoprodajni ugovor.Pod autetničnim uzorkom se smatra uzorak koji je zapečaćen i na kome su stranke potpisale etiketu. ili uzorak koji je jedna strana predala drugoj sa svojim pečatom, ili uzorak koji je posrednik izdvojio i zapečatio svojim pečatom.

12.3. Šta je generalna havarija i kakva je uloga lučkog špeditera u slučaju zastupanja kod generalne havarije?Generalna havarija je vrsta štete pri prevozu morem koju zajednički snose svi učesnici u pomorskom poduhvatu. Uloga lučkog špeditera vrlo je značajna, on mora prikupiti svu potrebnu dokumentaciju i dostavi je osiguraniku koji odlučuje da li će odštetni zahtev podneti sam ili će uz naknadu troškova ovlastiti špeditera da u njegovo ime podnese odštetni zahtev.

12.4. Šta se podrazumeva pod kontrolom kvaliteta robe?Pod kontrolom kvaliteta robe podrazumeva se ugovorna kontrola kvaliteta robe koja se obavlja na osnovu ugovora zaineresovane stranke sa jedne strane i špediterske ili kontrolne organizacije sa druge strane, sa ciljem da se utvrdi da li kvalitet i druga svojstva robe odgovaraju uslovima kupoprodajnog ugovora.

12.5. Kako su definisani poslovi kontrole robe prema Opštim uslovima rada preduzeća za kontrolu robe?-kontrola kvaliteta, količine, pakovanja robe-kontrola i nadzor otpreme, utovara, istovara, pretovara transporta i slaganja robe u

prevozno sredstvo-kontrola skladišnog prostora i načina uskladištenja robe-kontrola transportnih sredstava-labaratorijsko ispitivanje, vršenje ekspertize-preuzimanje i predaja robe.

13. OSIGURANJE REČNOG TRANSPORTAOsiguranje robe u rečnom transportu veoma je slično osiguranju robe u pomorskom

transportu. Osiguranje robe u domaćim rekama, kanalima i jezerima vrši se na bazi generalne polise ili pojedinačnih osiguranja. Ipak, obično se vrši na bazi generalne polise što je, u svakom slučaju za osiguranika povoljnije. Osiguravač pokriva štete koje nastanu kao posledica sudara, udara, nasukanja, požara, potonuća...

Osiguranjem nisu pokrivene štete usled nepravilne, neuobičajene a m b a l a ž e , u s l e d p r o p u s t a i m a o c a p r a v a i l i n j e g o v o g p r e d s t a v n i k a , u s l e d gamadi, insekata, prirodnih mana robe i ratnih događaja. Kod nastanka osiguranog slučaja brodar  je dužan da sastavi zapisnik o nastaloj šteti, da je prijavi osiguravaču i, po mogućnosti, da pokuša da spreči dalje oštećenje osigurane robe. Pri podnošenju odštetnog zahteva osiguranik, odnosno vlasnik robe je dužan da priloži polisu, odnosno navede broj generalne polise, tovarni list, račun za čitavu pošiljku, protest brodaru, havarijski zapisnik, kao i ostala dokumenta koja će omogućiti osiguravaču da štetu bez većih teškoća reši.

Osiguranje transporta na rekama, kanalima i, eventualno jezerima u međunarodnom saobračaju vrši se na osnovu uslova osiguranja, osnovnih rizika, AAR bez franšize i sa franšizom, kao i na osnovu ostalih rizika.

14. INCOTERMS 200014.1. Koliko ukupno termina ima Incoterms 2000.? Ukupno ima 13 termina.14.2. U koje i koliko grupa su razvrstani?

Razvrstani su u 4 grupe i to: -termini iz skupa E, F, C i D. 14.4. Nabrojte sve termine prve grupe i navedite značenje?

Termin skupa E. EXW (franko fabrika...imenovano mesto). Prodavac je izvršio svoju obavezu

isporuke robe, koja je inače predmet kupoprodaje, kada istu stavi na raspolaganje kupcu u svojim prostorijama i/ili drugom imenovanom mestu, ali bez obaveze utovara i obavljanja izvoznog carinjenja.

14.5. Nabrojte sve termine druge grupe i navedite značenje? Termini skupa F. FCA (franko prevoznik...odredišno mesto). Smatra se da je prodavac isporučio

kupljenu robu, kada ju je dostavio na mesto koje je odredio kupac, izvozno ocarinjenu i predao prevozniku kojeg je odredio kupac.

FAS (franko uz bok broda...imenovana luka utovar/istovar). Prodavac mora pribaviti o svom trošku i na svoj rizik sve dozvole, dokumenta i obaviti sve carinske formalnosti vezane za izvoz robe.

FOB (franko brod...imenovana luka utovar/otprema). Prodavac je ispunio svoju obavezu isporuke kada isporuči robu preko ograde broda u imenovanoj luci utovara/otpreme.

14.6. Nabrojte sve termine treće grupe i navedite značenje? Termini skupa C. CFR (trošak i vozarina...imenovana luka odredišta/istovara). Prodavac ispunjava

svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme, ali on mora da snosi troškove i vozarinu potrebnu da se ta roba dopremi u imenovanu luku odredišta/istovara.

CIF (trošak, vozarina i osiguranje...imenovana luka odredišta/istovara). Prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u luci utovara/otpreme, pri tom je tu robu prodavac izvozno ocarinio, platio sve troškove prevoza, sklopio ugovor o pomorskom osiguranju, platio premiju osiguranja sa minimalnim pokrićem rizika idr.

CPT (vozarina plaćena do...imenovano mesto odredišta). Prodavac isporučuje robu prevozniku kojeg je sam odabrao i plaća troškove prevoza robe do imenovanog odredišta.

CIP (vozarina i osiguranje plaćeni do...imenovano mesto odredišta). Prodavac obavlja izvozno carinjenje robe, isporučuje robu prevozniku koga sam bira, plaća troškove prevoza robe, sklapa ugovor o osiguranju i plaća premiju.

14.7. Nabrojte sve termine četvrte grupe i navedite značenje? Termini skupa D. DAF (isporučeno granica...imenovano mesto). Prodavac je ispunio svoju obavezu

isporuke robe kada je tu robu stavio na raspolaganje kupcu, na prevoznom sredstvu, neistovarenu, izvozno ocarinjenu, ali neocarinjenu za uvoz, na imenovanom mestu i na dogovorenoj granici, ali pre carinske linije susedne države.

DES (isporučeno franko brod...imenovana luka odredišta/istovara). Prodavac je ispunio svoju obavezu isporuke robe kada robu stavi na raspolaganje na brod, uvozno neocarinjenu, u odredišnoj/istovarnoj luci.

DEQ (isporučeno franko obala...imenovana luka odredišta/istovara). Prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada robu stavi na raspolaganje kupcu, uvozno neocarinjenu, na obali u imenovanoj odredišnoj/istovarnoj luci.

DDU (isporučeno neocarinjeno...imenovano mesto odredišta). Prodavac isporučuje robu kupcu uvozno neocarinjenu i neistovarenu sa prevoznog sredstva kojim je ista dopremljena na imenovano mesto odredišta, pri čemu snosi troškove i rizike dopreme robe.

DDP (isporučeno ocarinjeno...imenovano mesto odredišta). Prodavac je isporučio traženu robu kupcu kada ju je uvozno ocarinio, neistovarenu sa prevoznog sredstva, stavio kupcu na raspolaganje na imenovanom mestu odredišta, pri čemu prodavac snosi sve troškove i rizike dopreme robe.

14.8. Navesti koji termini od gore navedenih su pogodni za primenu kod svih vidova transporta, uključujući i intermodalni, a koji kod vodnog transporta?

Kod svih vidova transporta: EXW, FCA, CPT, CIP, DAF, DDU, DDP. Kod vodnog transporta: FAS, FOB, CFR, CIF, DES, DEQ.

15. ŠTETE U TRANSPORTNOM OSIGURANJU

15.1. Šta se podrazumeva pod izvedenim potpunim gubitkom i koje su obaveze stranak u procesu, odnosno šta je ABANDON?

Stvarni potpuni gubitak podrazumeva potpun fizički gubitak usled uništenja ili nestanka celokupne pošiljke ili gubitka upotrebne vrednosti. Izvedeni potpuni gubitak podrazumeva kada bi dovođenje robe u prvobitno stanje predmeta koštalo više od vrednosti robe. Obaveze stranaka su: osiguravač nadoknađuje štetu kao da je roba potpuno uništena. Osiguranik mora napustiti robu (daje osiguravaocu izjavu o napuštanju). Napuštaj osiguranog broda ili robe u korist osiguravaoca zove se ABANDON.

15.2. Koje su karakteristike zajedničke (generalne) havarije i koji su njeni uslovi?Karakteristike zajedničke havarije su: sve materijalne štete i izdaci nastali su kao

posledica nemarnog žrtvovanja jednog dela tereta ili broda radi spasavanja od zajedničke propasti. Njeni uslovi su: da se radi o izuzetnim štetama i izdacima, da su posledice namernog i opravdanog postupka zapovednika broda, da su posledica mera koje je zapovednik preuzeo u zajedničkom interesu, da je postojala zajednička opasnost.

15.3. Koje su karakteristike zasebne (partikularne) havarije?Karakteristike zasebne havarije su: štete nastale pod uticajem nepredviđenih okolnosti

koje su uslovile delimične gubitke i oštećenja robe, a koje snosi u celosti vlasnik robe ili osiguravač (ako je osigurana roba). To su nasukanje broda, sudar itd.

15.4. Koje su karakteristike nagrada za spasavanje?Karakteristike nagrada za spasavanje su: delimična šteta u vidu nagrade onima koji su

na moru pružili dragocenu pomoć, da bi se spasio brod ili teret koje je regulisano Berlinskom konvencijom, a kod nas posebnim zakonom iz 1966.godine.

16. TRANSPORTNO OSIGURANJE – OPŠTE KARAKTERISTIKE 16.1. Koji vidovi osiguranja su obuhvaćeni ovom vrstom osiguranja?

Obuhvaćeni su: osiguranje prevoznih sredstava, osiguranje robe u prevozu, osiguranje od odgovornosti vozara, osiguranje drugih interesa u saobraćaju. Po svojim pravim karakteristikama je blisko imovinskom osiguranju.

16.2. Kakav karakter ima transportno osiguranje i šta se pod tim podrazumeva?Ima obeštećujući karakter, a pod tim se podrazumeva: osiguranik ne može da traži od

osiguravaoca plaćanje naknade veće od iznosa štete. Osiguranik može istovremeno po osnovu više vrste osiguranja da traži naknade koje bi ukupno premašile iznos štete. Isplatom naknade iz osiguravajućeg prava osiguranika prema trećem licu – krivica prelazi na osiguravaoca – platioca naknade, osiguranik ne može za istu štetu ostvarivati naknadu na osnovu osiguranja i naknadu po osnovu odgovornosti, ako je krivo treće lice.

16.3. Privredni značaj se ogleda u: ogromna vrednost angažovane imovinske vrednosti u saobraćaju, pa je neophodna podrška osiguravajućih organizacija. Razvoj trgovačke flote zavisi od osiguranja pošto se njena izgradnja finansira kreditima osiguranja. Transportno osiguranje – uslov za normalno odvijanje svih vidova saobraćaja. Međunarodni karakter osiguranja – kasko osiguranje velikih brodova i vazduhoplova.

16.4. Prema vrsti transportnih puteva deli se na: pomorsko transportno osiguranje; rečno; vazdušno; kopneno; osiguranje PTT pošiljki; osiguranje cevovoda; osiguranje kredita; kombinovano.

16.5. Prema trajanju osiguranja: Kasko osiguranje se deli na: osiguranje jednog putovanja i osiguranje na vreme. Kargo osiguranje se deli: osiguranje jedne pošiljke i generalno osiguranje svih tereta u određenom vremenskom periodu.

17. EKONOMSKA NAČELA U OSIGURANJU17.1. Na čemu su zasnovana ekonomska načela u osiguranju?Zasnovana su na: veličini i snazi portfelja osiguranja tj. celokupan posao, odnosno

grupe poslova koje je osiguravač preuzeo od svojih osiguranika i obuhvata čitav kompleks rizika.

17.2. Kako se mogu podeliti rizici osiguranja?Rizici osiguranja se dele na: portfelj osiguranika i portfelj osiguranja lica.17.3. Koja ekonomska načela karakterišu uslugu osiguranja?Usluga osiguranja: - naknada gubitka vrednosti, -naučni tretman snošenja rizika,

-pravedna raspodela troškova (štete) između osiguranika, -izbegavanje gubitka primenom sistematske preventive i zaštite vrednosti.

17.4. Od čega zavisi ekonomska efikasnost osiguranja?Ekonomska efikasnost osiguranja zavisi od: kapaciteta osiguranja (maksimalni ukupan

iznos obaveza koje osiguravač može da preduzme bez rizika da postane likvidan).17.5. Koji su faktori likvidnosti osiguravača?Faktori likvidnosti osiguravača su: -naplata premija osiguranja (naplaćuje se unapred),

-naplata od štete saosiguranja i reosiguranja, -plasman kvalitetnih sredstava osiguranja.17.6. Šta je rentabilnost, kako se meri i čemu služi?Rentabilnost osiguravača retko se koristi. Služi za ocenu poslovanja pojedinih vrsta

osiguravajuće zaštite. To je odnos između ostvarenog finansijskog rezultata i ukupnog ostvarenog prihoda sredstava osiguranja. Rentabilnost u osiguranju se meri ostvarenom stopom finansijskog rezultata i pokazatelj je uspešnosti poslovanja osiguravača?

18. RIZICI U TRANSPORTNOM OSIGURANJU18.1. Koje vrste transportnih rizika znate?Požar, elementarne nepogode, saobraćajne nezgode.18.2. Koji rizici su obuhvaćeni svakim ugovorom o transportnom osiguranju i

kako se zove ta vrsta rizika?Obuhvaćeni su: požar, elementarne nepogode, saobraćajne nezgode i zovu se osnovni

transportni rizici.18.3. Šta su to dopunski rizici i koje su štete pokrivene ovom vrstom rizika?Dopunski rizici su: krađa ili neisporuka, manipulativni rizici (utovar, istovar,

pretovar), ostali transportni rizici (rđa, dodir sa drugom robom, brodsko znojenje, curenje tečnosti iz tankera). MANE: posledica nekih uslova prilikom proizvodnje, posledica nekih uslova posle proizvodnje, prepravke. PRIRODNA SVOJSTVA: kalo, rastur, samozapaljenje, uginuće stoke, eksplozija, rđa zbog normalne vlage.

18.4. Ratni rizik? Dejstvo mina, torpedo, ratnih oruđa. Ovde takođe spadaju rizici štrajka i politički rizici kao što su zaplena robe od stranih vlasti, štetne naredbe političkih vlasti. Od ovog rizika se osiguravaju robe u: vazdušnom, poštanskom i morskom prevozu.

19. INSTITUTSKE KLAUZULE FPA, WA I AAR19.1. Koliko ima ukupno? 13 od ukupno 14 odredbi su zajedničke za sve klauzule.19.2. Koje su to zajedničke klauzule?Klauzula o prevozu uključuje klauzulu od skladišta do skladišta; o manama; o promeni

putovanja; o izvedenom potpunom gubitku; o generalnoj havariji; o plovnoj sposobnosti; o prestanku poduhvata; o čuvanju, osiguranju; o obostranoj krivici za sudar; o isključenju ratnih i političkih rizika.

19.3. Koje polise osiguranja su obuhvaćene posebnom odredbom 5?Obuhvaćene su polise FPA, WA i AAR.19.4. Koje rizike pokriva a isključuje polisa FPA?Pokriva eksplozije, sudar vozila, dodir vozila sa spoljnim predmetom, gubljenjem

koleta, ukrcaj i iskrcaj. Isključuje štete partikularne havarije osim ako je nastala iz osnovnih rizika sudara, potonuća, požar, nasukanje.

19.5. Koje rizike pokriva a isključuje polisa WA?Nadoknađuje sve partikularne havarije. Franšiza se ne primenjuje kod sledećih rizika:

sudara, potonuće, požar, nasukanje, gubljenje koleta pri utovarno-istovarnom procesu.19.6. Koje rizike pokriva a isključuje polisa AAR?Pokriva sve osnovne i dopunske rizike, franšize su isključene. Ne pokriva štetu usled:

zakašnjenja, prirodnih svojstava robe, unutrašnjih mana robe.

20. ORGANIZACIJA TOKOVA ROBE U POMORSKOM TRANSPORTU20.1. Koja dva oblika pomorske plovidbe postoje? Slobodna i linijska plovidba.20.2. Navedite definiciju prvog oblika? Slobodnom plovidbom nazivamo pomorske

prevoze masovne i homogene robe za razne pravce bez utvrđenog reda plovidbe i pod uslovima definisanim u zaključenom ugovoru o prevozu. Takva plovidba se naziva i tramperska plovidba, pa su ti brodovi dobili ime – tramperski brodovi.

20.3. Navedite definiciju drugog oblika? Linijskom plovidbom se nazivaju pomorski prevozi po određenom redu plovidbe na određenim relacijama na osnovu linijskih uslova odštampanih na poleđini konosmana.

20.4. Koje su osnovne karakteristike prvog oblika? Plove na relacijama gde im se nudi odgovarajući teret, troškovi slobodne plovidbe su znatno niži od linijske, jer utovar/istovar je brži i jeftiniji jer se u tim uslovima dodiruje manji broj luka na jednom putovanju.

20.5. Koje su osnovne karakteristike drugog oblika? Tokom plovidbe dodiruju uvek redom određene luke i na taj način omogućavaju stalno i sigurno snabdevanje životnim namirnicama i industrijskom proizvodnjom stanovništva pojedinih zemalja, regiona, kontinenata. Kontenerski brodovi su dali novi kvalitet ovoj plovidbe.

21. STRUKTURA I SADRŽAJ TERMINA GRUPE F1. U koju grupu termina spadaju? Pripadaju ugovorima o otpremi robe.2. Ko plaća glavni prevoz? Glavni prevoz plaća kupac.3. Koji termini su svrstani u grupu F i kako glasi njihov naziv? Termini grupe F

su: FCA– franko prevoznik (...ugovoreno mesto); FAS– franko uz bok broda (...ugovorena otpremna luka); FOB- franko brod (...ugovorena otpremna luka).

4. Koji termini iz grupe F su pogodni za realizaciju prevoza robe? FCA za integralni transport, FAS i FOB za pomorski i rečni transport.

5. Koje su obaveze prodavca po svakom terminu iz grupe F? FCA- prodavac isporučuje robu ocarinjenu za izvoz. FAS i FOB- prodavac je dužan da ocarini robu za izvoz.

6. Da li je uobičajeno mesto pariteta za termine grupe F u odnosu na granicu zemlje uvoznika: a) mesto pre granice; b) mesto na granici; c) mesto u zemlji uvoznika.

22. OBAVEZE PRODAVCA – KLAUZULA FOB1. Šta znači skraćenica FOB? Skraćenica FOB (Free On Board) – Franko brod (…

ugovorena otpremna luka).2. Ko plaća glavni prevoz po ugovoru kod ove klauzule? Kupac plaća prevoz.3. Kojoj vrsti ugovora pripadaju ugovori kod ove klauzule? Pripadaju vrsti

ugovora o otpremi u kojima glavni prevoz plaća kupac.4. U kojim vidovima se može koristiti ova klauzula? U vodnom transportu.5. Koje su obaveze prodavca pri isporuci robe? Obaveze prodavca su da robu

isporuči u ugovorenom mestu i ugovorenom vremenu.6. Koje rizike prenosi prodavac na kupca, na kom mestu i kada? Rizike koje

prenosi prodavac na kupca su: svi rizici od gubitka ili oštećenja robe dok roba ne pređe ogradu broda u ugovorenoj otpremnoj luci.

7. Na koji način je izvršena podela troškova između prodavca i kupca? Prodavac plaća sve troškove dok roba ne pređe ogradu broda u ugovorenoj otpremnoj luci i troškove uvoznog/izvoznog carinjenja.

23. IZVOZNA DISPOZICIJA1. Izvozna dispozicija je početak jednog izvoznog posla u međunarodnoj špediciji.

Smatra se prijem izvoznikove dispozicije – ona predstavlja nalog špediteru da otpremi robu inostranom partneru. Izdaje je nalogodavac. Može da se primi telefonom, telefaksom, elektronskom poštom, ali kasnije da se potvrdi pismenim putem.

2. Podatke unosi izvoznik. Izvoznik mora dati jasne, tačne podatke o adresi, deklasiranju, osiguranju i carinjenju robe, kao i uputstva o osobinama robe, kako bi se prevoz mogao uredno organizovati. Treba da navede: Trgovački naziv robe; način pakovanja; gde se roba nalazi; kada će se roba preuzeti; broj teleksa; broj utovarivača; prevozno sredstvo kojim pošiljka treba da se preveze; na koji način će se otprema izvršiti; broj i datum zaključka; druga uputstva.

3. Poslovi izvoza nakon prijema dispozicije su: Pozicioniranje, Osiguranje prevoznih sredstava za otpremu robe, Isporuka prevoznih isprava, Utovar (ukrcaj) robe, Carinjenje, Osiguranje, Aviziranje, Fakturisanje.

24. OBAVEZE PRODAVCA – KLAUZULA CIP1. Šta znači skraćenica CIP? CIP- vozarina i osiguranje plaćeni do (...naznačeno

mesto odredišta).2. Ko plaća glavni prevoz po ugovoru kod ove klauzule? Prodavac plaća prevoz.3. Kojoj vrsti ugovora pripadaju ugovori kod ove klauzule? Pripadaju vrsti

ugovora o otpremi u kojima glavni prevoz plaća prodavac.4. Koje su ostale klauzule iz ove grupe? CFT (cena sa vozarinom /…naznačena luka

odredišta), CPT (vozarina plaćena do /…naznačeno mesto odredišta), CIF- cena, osiguranje i vozarina (...naznačena luka odredišta).

5. U kojim vidovima se može koristiti ova klauzula? Može se koristiti nezavisno od vida transporta, i u integralnom transportu.

6. Koje su obaveze prodavca pri isporuci robe? Prodavac ima obavezu prema ugovorenom prevozniku radi prevoza, prema ugovorenom broju dana ili ugovorenom roku.

7. Koje rizike prenosi prodavac na kupca, na kom mestu i kada? Prodavac prenosi sve rizike od gubitka ili oštećenja robe dok roba ne bude isporučena.

8. Na koji način je izvršena podela troškova između prodavca i kupca? Prodavac snosi sve troškove do isporuke robe, vozarinu i sve druge troškove, troškove utovara (istovara) na mestu opredeljenja, troškove osiguranja, izvozno carinjenje, tranzit robe ako terete prodavca.

25. OBAVEZE PRODAVCA – KLAUZULA CIF1. Šta znači skraćenica CIF? CIF- cena, osiguranje i vozarina (...naznačena luka

odredišta).2. Ko plaća glavni prevoz po ugovoru kod ove klauzule? Prodavac plaća prevoz.3. Kojoj vrsti ugovora pripadaju ugovori kod ove klauzule? Pripadaju vrsti

ugovora o otpremi u kojima glavni prevoz plaća prodavac.4. Koje su ostale klauzule iz ove grupe? CFT (cena sa vozarinom /…naznačena luka

odredišta), CPT (vozarina plaćena do /…naznačeno mesto odredišta), CIP (vozarina i osiguranje plaćeni do /…naznačeno mesto odredišta).

5. U kojim vidovima se može koristiti ova klauzula? U vodnom transportu.6. Koje su obaveze prodavca pri isporuci robe? Prodavac plaća cenu sa vozarinom,

mora da obezbedi pomorsko osiguranje i carini robu za izvoz.7. Koje rizike prenosi prodavac na kupca, na kom mestu i kada? Prodavac prenosi

rizik od gubitka ili oštećenja robe i sve troškove nastale posle isporuke.8. Na koji način je izvršena podela troškova između prodavca i kupca? Prodavac

plaća troškove do ograde broda u otpremnoj luci, plaća sve troškove prevoza, plaća premiju osiguranja i izvozno carini robu.

11. Da li ova klauzula može da se koristi ako je mesto isporuke? c) u inostranstvu.12. Prikažite šematsko mesto i vreme prelaska rizika sa prodavca na kupca?

26. VRSTE TARIFNIH STAVOVA PREMA TACT-u1) Minimalna cena prevoza (M); 2) Opšti kargo tarifni stavovi (GCR);3) Specifični tarifni stavovi (SCR); 4) Specijalni tarifni stavovi (CCR);5) ULD tarifni stavovi; 6) Dodatak za vrednost robe (VC);7) BK tarifni stavovi (BC).

27. OSNOVNI PREVOZNI DOKUMENTI U MEĐUNARODNOM TRANSPORTUŽeleznički transport: Međunarodni tovarni list (CIM); CUV kolski list.Drumski transport: Međunarodni tovarni list (CMR).Unutrašnji plovni putevi: Rečni tovarni list.Vazdušni transport: Tovarni list; Avionski manifest; Međunarodni tovarni list (AWB).Pomorski transport: Teretnica (konosman); Kargo buking nota; Manifest; Pismo

spremnosti.

28. KLASIFIKACIJA DOKUMENATA U ŠPEDITERKOM POSLOVANJUTransportni dokumenti; Špediterski dokumenti; Carinski dokumenti; Trgovački i

bankarski dokumenti; Ostali robni dokumenti.Transportni dokumenti su: Tovarni listovi; Ugovori o prevozu; Otpremnice;

Dostavnice; Različite liste pakovanja.Špediterski dokumenti su: Dispozicija (uvozna, izvozna i tranzitna); Opoziv; Faktura

špeditera; Garancija špeditera; Svi špediterski FIATA obrasci; Špediterska potvrda za zbirni transport robe i bordero; Različite skladišnice za skladištenje robe u skladištima špeditera; Ovlašćenje za slobodno raspolaganje sa robom u toku opreme; Ostali dokumenti.

Carinski dokumenti su: Deklaracija – Jedinstvena carinska isprava; Deklaracija o carinskoj vrednosti robe; Sažete deklaracije; Spisak pošiljke; TIR i ATA karneti.

Trgovački i bankarski dokumenti su: Trgovačka (robna) faktura i profaktura; Specifikacija robe date na otpremu (prilaže se uz fakturu); Knjiga-kontrolnik uvoza/izvoza; Bankarske akreditive; Bankarske garancije; Ostali dokumenti.

Ostali robni dokumenti su: Različite skladišnice; Uverenja, saglasnosti i dozvole različitih inspekcija; Dozvole ministarstva i Privredne komore Srbije; Atesti proizvođača; Računi za usluge različitih izvršilaca koje je špediter angažovao; Ostala uverenja, dozvole i izjave. Uverenja za dokazivanje porekla robe: Uverenje o domaćem poreklu robe EUR 1; Uverenje o domaćem poreklu robe FORM A; Izjave o fakturi; Uverenje o direktnoj pošiljci; Druga uverenja i izjave o poreklu robe.

29. OSNOVNE STRATEGIJE OTPREME POŠILJKI U ZBIRNOM TRANSPORTU

1. Vremenska strategija – Pošiljke se otpremaju u pravilnim vremenskim razmacima iz određenog centra. npr. jednom nedeljno.

2. Strategija kompletiranja tovarne jedinice – Pošiljke se otpremaju kada se potpuno ispuni tovarni prostor predviđenog prevoznog sredstva.

3. Kombinovana strategija – Pošiljke se prikupljaju u cilju maksimalnog iskorišćenja tovarnog prostora predviđenog prevoznog sredstva, ali se nakon određenog vremenskog perioda otpremaju bez obzira da li je taj cilj dostignut.