1. Osnovni pojmovi definisani u CMR konvenciji

CMR konvencija definiše obaveze prevoznika i dokumente koji se moraju nositi u vozilu koje obavlja međunarodni prevoz roba između dve zemlje od kojih je barem jedna ugovorna strana CMR konvencije. Pored toga, konvencija dalje definiše određene odgovornosti pošiljaoca i primaoca roba. PošiljalacPošiljalac je osoba sa kojom je prevoznik sklopio ugovor. Treba imati na umu da ova osoba nije uvek ista osoba koja je navedena kao pošiljalac u tovarnom listu. PrevoznikPrevoznik je osoba koja praktično prevozi robu od tačke A do tačke B.Odgovornost prevoznikaPrevoznik je odgovoran za ukupni ili delimični gubitak roba kao i za svako oštećenje roba tokom perioda preuzimanja i perioda isporuke robe, kao i u periodu kašnjenja isporuke. Glavna obaveza prevoznika je da isporuči robu u istim uslovima u kojima ju je primio.

Prevoznička odgovornost za gubitak ili oštećenje roba koje prevozi je utvrđena merom koja je poznata kao “Specijalno pravo naknade” (SDRs), prema kojem kompenzacija ne može biti veća od 8.33 SDR po kilogramu ukupne težine gubitka(gws). Specijalno pravo naknade je definisano od Međunarodnog monetarnog fonda (IMF) kao jedinica za konverziju vrednosti valuta bazirano na ‘’košu’’ valuta ključnih zemalja članica IMF-a i oni se konvertiraju u nacionalnu valutu zemlje u kojoj je nastalo do potraživanja na sudu i procenjuje se kao vrednost na datum presude ili na datum koji dogovore strane.Primalac Primalac je osoba koja se navodi u CMR tovarnom listu kao osoba koja prima robu. AplikacijaCMR konvencija se automatski primenjuje na sve ugovore o međunarodnom drumskom prevozu roba uz naknadu između dve zemlje od kojih je barem jedna ugovorna strana CMR konvencije, pa čak iako vozilo koje prevozi robu tokom svog putovanja jednim delom koristi more, železnice ili kopnene puteve.

Da bi se primenjivala CMR konvencija mora postojati jasan dokaz o ugovoru za međunarodni prevoz roba uz naknadu. Prevoz roba na međunarodnim putovanjima bez naknade ne podleže CMR -u jer je van okvira ugovora o prevozu kako je specificirano u CMR konvenciji. CMR konvencija ima i druge specifične izuzetke. Propisi konvencije se ne primenjuju na:

operacije za vlastiti račun koje uključuju međunarodna putovanja; selidbu i premeštanje nameštaja; prevoz pokopnih preduzeća kada se umrle osobe prevoze u inostranstvo; prevoz koji podleže Međunarodnoj poštanskoj konvenciji; kabotaža putovanja (tj. unutrašnja putovanja u okviru zemlje koja vrši drumski prevoznik iz

druge zemlje).

2. OSNOVNI USLOVI CMR KONVENCIJE

Osnovni uslovi CMR Konvencije su:1. Konvencija se primenjuje na svaki ugovor o prevozu roba, ako se u celosti odvijaju drumom ili

delimično drumom, a delimično železnicom, morem ili kopnenim putevima sve dok roba ostaje u originalnom vozilu, na putovanjima iz jedne zemlje u drugu i da je jedna od tih zemalja ugovorna strana Konvencije. Izuzeci CMR konvencije se primenjuju na prevoz pod međunarodnom poštanskom konvencijom, pogrebne pošiljke i selidba nameštaja.

2. Prevoznik je prema Konvenciji odgovoran za radnje i propuste svojih agenata i svih drugih osoba čije usluge su se koristile za izvršavanje prevoza. Čak i ako je glavni drumski prevoznik, koji je sklopio ugovor o prevozu, napravio podugovore sa drugim drumskim prevoznikom koji je obavio celi

posao i čije ime se nalazi na CMR tovarnom listu, glavni drumski prevoznik ostaje prema CMR -u odgovoran ukoliko dođe do spora ili potraživanja.

3. Ugovor o međunarodnom prevozu roba uz naknadu se potvrđuje tako što se napravi CMR tovarni list. CMR tovarni list se, uglavnom, sastoji od četiri kopije: jedna originalna kopija sa crvenim linijama za pošiljaoca robe, jedna originalna kopija sa plavim linijama za primaoca robe, jedna orginalna kopija sa zelenim linijama i jedna kopija sa crnim linijama za prevoznika. Kada prevoznik preuzima robu pošiljalac i prevoznik potpisuju crvenu, plavu i zelenu kopiju. Pošiljalac zadržava crvenu kopiju. Prilikom isporuke robe primalac robe potpisuje plavu i zelenu kopiju, te zadržava plavu. Prevoznik zadržava crvenu i crnu kopiju. Dok CMR tovarni list potvrđuje postojanje Ugovora, njegovo nepostojanje ili njegovo nepokazivanje ne poništava ugovor ili propise CMR konvencije.

4. Ukoliko se robe prevoze u okviru jednog ugovora na različitim vozilima ili su podeljene zbog različitih prirodnih osobina, prevoznik ili pošiljalac može zahtevati da se u takvim situacijama može napraviti izdvojeni CMR tovarni list za svako vozilo ili za svaku vrstu roba.

5. CMR tovarni list mora sadržati određene specifične detalje kao što su: oznake i brojevi, broj i vrsta paketa, opis roba, ukupnu težinu, volumen, itd. Može, takođe, da sadrži dodatne informacije koje mogu koristiti stranama ugovora. U njemu se mora navesti da je prevoz predmet CMR -a.

6. Pošiljalac robe je odgovoran za sve troškove, gubitke ili oštećenja koje je pretrpio prevoznik kao rezultat netačnosti popunjavanja CMR-tovarnog lista, vezano za informacije koje pošiljalac treba obezbediti.

7. Prilikom primanja roba, prevoznik mora proveriti tačnost detalja prikazanih u CMR tovarnom listu, posebno informacije o broju paketa, očevidne uslove u kojima se roba nalazi, njihovu ambalažu i kako su oni označeni. Svaka protivrečnost ili komentar o drugim relevantnim pitanjima kao što su uslovi robe ili paketa moraju biti navedeni u delu CMR-tovarnog lista koji se zove ‘primedba’.

8. Pošiljalac je odgovoran prevozniku za oštećenja ili troškove nastale zbog neispravnog pakovanja roba, osim ako te nepravilnosti nisu bile poznate prevozniku kada je preuzimao robu i pomenute nepravilnosti naveo u ‘primedbama’ u tovarnom listu. Nepostojanje takvih primedbi znači da je prevoznik, ako je bio svestan oštećenja, prihvatio mogući rizik potraživanja nastalih zbog toga.

9. Pošiljalac mora priložiti tovarnom listu, ili napraviti dostupnim prevozniku, potrebne dokumente za izvršavanje carinskih formalnosti. Pošiljalac je odgovoran prevozniku za sva oštećenja prouzrokovana nepostojanjem, neadekvatnošću ili netačnošću takvih dokumenata.

10. Pošiljalac ima pravo raspolaganja robom i može zaustaviti tranzit robe ili promeniti adresu isporuke do vremena utvrđenog za isporuku primaocu, osim ako nije naveo u CMR tovarnom listu da primalac robe ima ovo pravo. Po isporuci robe na adresu navedenu u tovarnom listu, primalac preuzima pravo raspolaganja robom.

11. Ako prevoznik ne može slediti smernice iz CMR-tovarnog lista iz bilo kog razloga, mora pitati pošiljaoca ili primaoca za daljnja uputstva, zavisno o tome ko ima pravo raspolaganja robom.

12. Prevoznik je odgovoran za ukupni ili delimični gubitak roba i za svako oštećenje roba nastalo između vremena kada je preuzeo robu i vremena isporuke robe, osim ako je gubitak, oštećenje ili kašnjenje nastalo zbog pogrešnih radnji ili nemara tražioca potraživanja. Obaveza dokazivanja u ovom slučaju leži na prevozniku.

13. Neisporučivanje robe u roku od 30 dana od utvrđenog vremenskog limita isporuke, ili u okviru 60 dana od vremena kada je prvi prevoznik preuzeo robu, ako nije navedeno vremensko ograničenje isporuke, zaključuje time da se roba smatra izgubljenom.

14. Kada se prevoze robe opasne prirode, prevoznik mora biti informisan o prirodi opasnosti i merama predostrožnosti koje se moraju preduzeti.

15. Preračunavanje kompenzacije u slučajevima gubitka ili oštećenja je vezano za vrednost robe na mestu i u vremenu kada je ona preuzeta, ali ne sme preći utvrđenu vrednost.

16. Troškovi prevoza, carinskih dažbina i drugi troškovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti u slučaju kompletnog gubitka roba i proporcionalno u slučaju parcijalnog gubitka.

17. Veći stepen kompenzacije od limita navedenog u tački 15 se može potraživati ako je prijavljena posebna vrednost ili specijalni interes isporuke, ili ako je plaćen dodatni iznos za tako prijavljenu vrednost isporuke.

18. U slučaju oštećenja, prevoznik je odgovoran za iznos onoliko koliko je vrednost robe umanjena.

19. Tražilac potraživanja može zahtevati kamatnu stopu na iznos svakog potraživanja od 5 procenata godišnje od datuma kada je potraživanje poslato prevozniku.

20. Prevoznik se ne može koristiti klauzulama ograničenja ili eskskluzivnosti ako je oštećenje robe prouzrokovano njegovim samovoljnim pogrešnim radnjama ili greškama koje su prouzrokovale pogrešno delovanje.

21. Smatra se da je primalac prihvatio robu u zadovoljavajućim uslovima ako nije suprotno naveo u ‘primedbama’ za vreme isporuke ili u roku od sedam dana (isključujući nedelju i državne praznike).

22. U zakonskim postupcima, period ograničenja za pokretanje postupka prema konvenciji je jedna godina, ili tri godine u slučajevima pogrešnih radnji. Postupak se može pokrenuti pred svakim sudom CMR ugovorne zemlje, ili sudom zemlje u kojoj optuženi živi ili mu je sedište biznisa u toj zemlji, ili pred sudom zemlje u kojoj su robe preuzete od strane prevoznika, ili pred sudom u zemlji gde se obavlja isporuka robe i ni na nekim drugim sudovima ili tribunalima.

23. Kada su sukcesivni drumski prevoznici uključeni u Ugovor pod CMR konvencijom, svaki od njih je odgovoran za celokupnu operaciju kao strana ugovora. Svaki sukcesivni prevoznik mora dati prethodnom prevozniku potvrdu o otpremi sa datumom i mora uneti svoje ime i adresu na drugoj kopiji CMR-tovarnog lista (sa plavom linijom).

24. Prevoznik koji je platio kompenzaciju nastalu iz potraživanja može ponovno pokriti kompenzaciju kao i kamatne stope, troškove i dažbine od drugih prevoznika koji su bili strane ugovora i ulaze u kategoriju: a) prevoznika odgovornog za plaćanje kompenzacije za gubitak ili oštećenje robe; b) sukcesivnog prevoznika odgovornog za gubitak ili oštećenje robe. Jer je ono zajednički prouzrokovano. Svaki prevoznik je odgovoran za plaćanje kompenzacije proporcionalno svom udelu prevoza, ako odgovornost ne može biti odbačena.

25. Ako je prevoznik, koji treba da plati svoj deo kompenzacije, nesolventan, njegov udeo će biti plaćen od strane drugih prevoznika koji su ugovorna strana.

3. CMR TOVARNI LIST

Ugovor o prevozu se potvrđuje pravljenjem CMR-tovarnog lista (slika 1.1.). CMR konvencija ne daje odgovor na to ko mora napraviti CMR tovarni list; on može biti napravljen i od pošiljaoca i od prevoznika. Međutim, čak i ako nema CMR-tovarnog lista, ili se on izgubi, to ne utiče na primenu ugovora o prevozu koji i dalje ostaje predmet propisa CMR konvencije.

CMR tovarni list se pravi u tri originalne kopije potpisane od pošiljaoca i prevoznika, a uglavnom četvrta kopija se pravi za prevoznika. Ovi potpisi mogu biti štampani ili zamenjeni pečatom pošiljaoca i prevoznika ukoliko zakon zemlje u kojoj je napravljen CMR tovarni list to dozvoljava.

1.3.1. Broj CMR-tovarnih listova

Teorijski, dovoljno je napraviti jedan CMR tovarni list. Međutim, kada se roba koja se prevozi mora utovariti u različita vozila, ili je roba različitih vrsta, ili je podeljena u različite partije, i pošiljalac i prevoznik imaju pravo da zahtevaju odvojene konsignacijske listove koji se prave za svako vozilo koje se koristi za prevoz, ili za svaku vrstu ili partiju roba.

Prva kopija (crvena) se predaje pošiljaocu po prevoznikovom preuzimanju robe. Druga kopija (plava) se predaje primaocu robe kada roba stigne do svoje destinacije. Treća kopija (zelena), četvrta kopija (crna), kao i potreban broj kopija su za prevoznika. Druga, treća i četvrta kopija moraju putovati zajedno sa vozilom i ostati u vozilu sve vreme dok je roba natovarena na vozilu.

Sledeći detalji moraju biti unešeni u CMR tovarni list:Box 1 Pošiljalac (ime, adresa i zemlja)Box 2 Carinska referenca/statusBox 3 Referenca pošiljaoca/agentaBox 4 Primalac (ime, adresa i zemlja)

Box 5 Prevoznik (ime, adresa i zemlja)Box 6 Mesto i datum preuzimanja robeBox 7 Sukcesivni prevozniciBox 8 Mesto naznačeno za isporuku robeBox 9 Oznake i brojevi; broj i vrsta paketa; opis robaBox 10 Ukupna težina (kg)Box 11 Volumen (m³)Box 12 Cena prevozaBox 13 Smernice pošiljaoca za carinuBox 14 PrimedbaBox 15 Priloženi dokumentiBox 16 Specijalni sporazumiBox 17 Primljena robaBox 18 Potpis prevoznikaBox 19 Kompanija koja popunjava listBox 20 Mesto, datum, potpisBox 21 Kopije za: Pošiljaoca

Primaoca Prevoznika

Za opasne materije (robe) u Boxu 9, treba navesti: Tačan tehnički naziv (tj. prikladan naziv otpremanja) Hazchem klasu i UN broj; Tačku zapaljenja (°C), ako je primenjivo.     

CMR tovarni list treba da sadrži i izjavu da je prevoz predmet CMR konvencije, nezavisno od drugih klauzula.

CMR tovarni list, takođe, mora da sadrži sledeće pojedinosti, gde je to primenjivo: Izjava da je prenošenje i pretovaranje robe u drugo vozilo dozvoljeno Troškove koje je pošiljalac preuzeo da plati Iznos gotovine za troškove isporuke Deklaraciju o vrednosti robe Smernice pošiljaoca za prevoznika u pogledu osiguranja robe Dogovoreno vremensko ograničenje u kojem se prevoz treba obaviti Lista dokumenata koja su data prevozniku

Strane mogu uključiti u CMR tovarni list bilo koju drugu pojedinost koju smatraju potrebnom.

1.3.2. Odgovornost i obaveza dokaza

Šta su obaveze prevoznika koje proizilaze iz ugovora o prevozu? Prevoznik je odgovoran za ukupni ili parcijalni gubitak roba ili za oštećenje nastalo između vremena preuzimanja i vremena isporuke robe, kao i za sva kašnjenja u isporuci.

Na kome leži obaveza dokazivanja u slučaju da se roba ošteti tokom transporta? Obaveza obezbeđenja dokaza da je gubitak, oštećenje ili kašnjenje nastalo zbog neke od stavki specificiranih u članu 17, paragraf 2, leži na prevozniku.

1.3.3. Kašnjenje i obaveza dokazivanja

Kada nastane ‘’kašnjenje’’ u transportu koji se obavlja u skladu sa CMR -om, na kome u takvom slučaju leži obaveza dokazivanja?

Zakašnjenje u isporuci nastaje kada roba nije isporučena u okviru dogovorenog vremenskog ograničenja ili kada, u slučaju neispoštovanog dogovorenog vremenskog ograničenja, postoji prihvatljiv razlog da se prevoznik tretira marljivim i pouzdanim jer je zakašnjenje nastalo usled neočekivanih okolnosti, posebno u slučajevima parcijalnih tereta.

U slučaju kašnjenja tražilac potraživanja mora dokazati da je oštećenje nastalo kao rezultat kašnjenja.

1.3.4. Oslobađanje od odgovornosti

Kada prevoznik može biti oslobođen od odgovornosti?Prevoznik je oslobođen odgovornosti ako je gubitak, oštećenje ili kašnjenje prouzrokovano: pogrešnim radnjama ili greškom tražioca potraživanja, uputstvima datim od tražioca potraživanja a ne zbog pogrešnih radnji i nemara prevoznika, promenjivih osobina i nedostataka na robama ili zbog okolnosti koje prevoznik nije mogao izbeći i posledica koje on nije mogao sprečiti.

1.3.5. Različiti oblici kompenzacije

Koji su sve oblici kompenzacije?Različiti oblici kompenzacije koju prevoznik mora platiti su:

U slučaju ukupnog ili parcijalnog gubitka roba, prevoznik mora platiti celi iznos. Međutim, kompenzacija ne sme preći iznos od 8,33 SDR po kilogramu ukupne izgubljene težine.

Pored toga, troškovi prevoza, carinskih dadžbina i drugi troškovi vezani za prevoz se refundiraju u celosti u slučaju kompletnog gubitka roba i proporcijalno u slučaju parcijalnog gubitka. Međutim, daljnja oštećenja se ne plaćaju.

U slučajevima kašnjenja, ako tražilac potraživanja dokaže da je oštećenje nastalo zbog kašnjenja, prevoznik mora platiti kompenzaciju za takvo oštećenje, međutim kompenzacija ne treba da bude veća od troškova prevoza.

1.4. PODACI U CMR TOVARNOM LISTU

Ukoliko CMR tovarni list ne sadrži specifične primedbe od strane prevoznika pretpostavlja se, ukoliko suprotno nije dokazano, da su roba, njena ambalaža i paketi u dobrom stanju kada ih je prevoznik preuzeo i da broj paketa, njihove oznake i brojevi, odgovaraju navedenom u CMR tovarnom listu.

Ko pravi CMR tovarni list?Ugovor o prevozu se potvrđuje pravljenjem CMR-tovarnog lista. CMR konvencija ne daje odgovor na to ko mora napraviti CMR tovarni list; on može biti napravljen i od strane pošiljaoca i od strane prevoznika. Preporučljivo je da prevoznik priprema CMR tovarni list; on je odgovoran da preda policiji ovaj dokument kada ga zaustavi radi provere.

Šta treba uraditi prevoznik ako roba ne može biti isporučena, odnosno ako primalac odbija da prihvati robu? Kada okolnosti sprečavaju isporuku roba po dolasku na mesto naznačeno za isporuku, prevoznik mora pitati pošiljaoca za smernice.

Prevoznik može da proda robu, bez čekanja na smernice osobe koja ima pravo raspolaganja robom ako je roba pokvarljiva, ili ako njeni uslovi upozoravaju na kvarenje, ili ako su troškovi skladištenja neproporcionalni vrednosti roba. On također, može preduzeti prodaju robe i u drugim slučajevima ako posle isteka razumnog vremenskog perioda čekanja nije primio smernice koje bi trebao slediti od osobe koja poseduje pravo raspolaganja robom.

1.4.1. Gotovina pri isporuci

Može li roba biti isporučena bez gotovine pri isporuci?Ako je roba isporučena primaocu bez prikupljanja “gotovine pri isporuci” koju treba prikupiti prevoznik, prema propisima ugovora o prevozu, prevoznik će biti odgovoran pošiljaocu za kompenzaciju koja neće biti veća od takvih troškova i ima pravo pokretanja spora protiv primaoca robe.

1.4.2. Ograničenja

Koji je period ograničenja?Period ograničenja za pokretanje postupka prema konvenciji je jedna godina. Međutim, u slučajevima pogrešnih radnji, ili zbog grešaka koje se prema zakonu suda ili tribunala koji vodi slučaj smatraju kao i pogrešne radnje, period ograničenja je tri godine.

4. CILJEVI TIR SISTEMA

TIR sistem je smišljen u cilju olakšavanja kretanja roba zapečaćenih carinskim žigom u međunarodnoj trgovini i radi obezbeđenja neophodne carinske zaštite, bezbednosti i garancija zemljama kroz koje se vrši takav tranzit roba. Tradicionalnim načinom, prilikom prelaska teritorije jedne ili više zemalja u pogledu međunarodnog prevoza roba drumom, carinske uprave svake zemlje su primenjivale nacionalne kontrole i procedure. One su varirale od zemlje do zemlje, međutim, većinom su ove procedure uključivale i kontrolu tereta na svakoj nacionalnoj granici i nametanje nacionalnih zaštitnih mera (garancije, obaveznica, depozit, itd.) radi pokrivanja potencijalnih dažbina i poreza zbog rizika dok su robe u tranzitu kroz teritoriju svake zemlje.

Ovakve mere koje su se primenjivale u svakoj zemlji tranzita su vodile stvaranju značajnih troškova i kašnjenja u međunarodnom transportu.U pokušaju smanjenja navedenih poteškoća sa kojima su se suočavali transportni operateri, i u isto vreme da bi pružili carinskim upravama jedan međunarodni sistem kontrole, zamenjujući tradicionalne nacionalne procedure, a samim tim i očuvanje prihoda svake zemlje kroz koju se prevoze robe, smišljen je TIR sistem.

5. PRINCIPI TIR SISTEMA

TIR sistem se zasniva na pet principa:

1. Sigurna vozila ili kontejneriRoba se mora prevoziti u zapečaćenim kontejnerima, robnim odeljcima, ili u kamionima odobrenim od carinskih uprava te ponovno izvršavanje odobravanja takvog vozila svake dve godine.

2. Međunarodni lanac garancijaMeđunarodni centralizovani lanac garancija u korist carinskih uprava koji osigurava eventualni gubitak poreza od svih neregularnosti u TIR proceduri.

3. TIR karnetRobe su propraćene TIR karnetom: kontrolni dokument prihvaćen od strane carinskih uprava zemalja polaska, tranzita i destinacije. TIR karnet sadrži sve detalje o teretu, imaocu TIR-a, asocijaciji koja ga je izdala i sleđenje i nadziranje svih kontrolnih operacija preduzetih od strane carinskih uprava.

4. Međusobno priznanje carinskih kontrola

Međunarodno priznanje kontrola sprovode carinske uprave i na polasku i na destinaciji. U praktičnom smislu to znači da u principu nije potrebna nikakva materijalna kontrola roba koje se prevoze od strane carinskih uprava zemalja tranzita.

5. Kontrolni pristupPristup TIR sistemu za nacionalno izdavanje i garantovanje je dat asocijacijama od strane kompetentnih nacionalnih vlasti, dok transportni operateri ostavaruju pristup kroz nacionalne carinske uprave i nacionalne asocijacije.

Međunarodni sistem osiguranja

U svrhu postizanja tog cilja konvencija postavlja standarde konstrukcijskih postupaka i postupke odobravanja. Roba se može prevoziti pod okriljem TIR karneta samo ako je drumsko vozilo ili kontejner odobreno prema tim zahtjevima.

Drugi osnovni element TIR tranzitnog postupka je njegov međunarodni sistem osiguranja. Taj sistem je smišljen kako bi osigurao da carina i porezi koji su podložni riziku tokom tranzita budu pokriveni u svakom trenutku od nacionalnog osiguravajućeg udruženja, ako TIR prevoznik nije dostupan kao odgovoran za njihovo plaćanje.

Delovanje TIR sistema osiguranja je pouzdano. Svako udruženje koje predstavlja prevoznike u pojedinoj zemlji i priznato je od carinske službe te zemlje, garantuje plaćanje unutar te zemlje za iznos svih carina i taksi koje treba da plati u slučaju bilo koje nepravilnosti tokom primene TIR postupka.

Nacionalna osiguravajuća udruženja osiguravaju plaćanje carina i poreza za nacionalne ili strane prevoznike pod okriljem TIR karneta koji je izdat od njegovog nacionalnog osiguravajućeg udruženja ili od udruženja u nekoj drugoj zemlji.

Carinskim vlastima je savetovano da Maksimalni iznos osiguranja koji se naplaćuje od garantnog udruženja za svaki TIR karnet bude maksimalno 50.000 $. Za duvanski/alkoholni TIR karnet maksimalni iznos je 200.000 $.

Svaka zemlja zato ima prednost, za sve TIR transportne prevoze unutar svoje teritorije, što se tiče osiguranja datog na svojoj teritoriji. Zato postoji nacionalni partner kome se carinske vlasti mogu obratiti u slučaju neregularnosti.

Sistem se zato može smatrati nastavkom nacionalnih tranzitnih prevoza baziranih više na međunarodnim, nego na nacionalnim merama i predstavlja prevoz pod pokrićem međunarodno važećeg osiguranja.

6. UČESNICI TIR KONVENCIJE

TIR konvencija definiše nekoliko učesnika:

Carinske upravePostoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti carinskih uprava u cilju obezbeđenja sigurnog tranzita: kontrola na polascima, na putu, na destinaciji, akcije u slučajevima neregularnosti, vremenski period za obaveštavanje garanta, odobravanje kamiona i kontejnera, itd.

Nacionalne garantne asocijacijePrema TIR konvenciji, neophodno je postojanje garanta takozvane Asocijacije koja ima dve uloge:

ona ima nadležnost izdavanja TIR karneta operaterima kojima je dozvoljeno korištenje TIR sistema;

ona mora garantovati nastale obaveze u svojoj vlastitoj zemlji, bez obzira da li je TIR karnet izdala ona ili strana asocijacija sve dok su one udružene u istu međunarodnu organizaciju – Međunarodnu uniju drumskog transporta IRU.

Imalac TIR karneta: transportni operaterPostoji cela lista propisa koji opisuju odgovornosti transportnog operatera. Generalno rečeno, on mora slediti smernice carinskih uprava i svoje asocijacije. Imalac TIR karneta je finansijski odgovoran bez ograničenja u slučaju neregularnosti koje je on sam počinio.

Ujedinjene nacije Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu (UN ECE) je nadležna za održavanje i reviziju TIR konvencije u skladu sa praktičnim potrebama kao i usvajanje izmena u cilju kako preventivnog tako i adekvatnog odgovora na nove tehnike kriminala.

IRUIRU je u suštini administrator TIR konvencije i poseduje nadležnosti i obaveze preduzimanja potrebnih koraka u cilju osiguranja standardne i usklađene primene TIR konvencije od strane asocijacija i samih operatera-prevoznika. IRU ima finansijsku odgovornost zaštite garantnih asocijacija. Ova odgovornost je podržana šemom osiguranja koja se zove TIR Garantni lanac IRU-a.

Tok poravnanja plaćanja potraživanja1. IRU plati Garantnoj asocijaciji;2. Garantna asocijacija plaća Carinskoj upravi;3. Međunarodni fond osiguranja (IPA) refundira IRU;4. Nacionalna osiguravajuća kompanija refundira IPA;5. Nacionalna osiguravajuća kompanija traži kompenzaciju od Transportnog operatera ako je

počinio značajan prekršaj TIR konvencije i/ili pravila IRU-a.

7.PROCEDURA TIR OPERACIJE(TIR karnet)

TIR karnet ima jedinstveni referentni broj. TIR karnet može imati 4, 6, 14, ili 20 vaučera; broj vaučera pokazuje broj zemalja kroz koje se može izvršiti tranzit, uključujući zemlju polaska i zemlju destinacije, npr. karnet sa 14 vaučera se može koristiti za tranzitne operacije kroz 7 zemalja (slika 3.1.).

Svaki pojedinačni TIR karnet se može koristiti za jednu TIR operaciju. Kada je TIR operacija izvršena u carinskoj upravi destinacije roba, vozaču se vrati TIR karnet koji je potpisan na poleđini od strane carinske uprave destinacije i on može nastaviti sa isporukom robe.

Imalac TIR karneta, mora vratiti asocijaciji iskorišteni TIR karnet. Posle provere asocijacija vraća TIR karnet IRU radi kontrole i arhiviranja. IRU održava centralnu bazu TIR karneta izdatih svojim asocijacijama. Također, svaka asocijacija ima centralnu bazu, radi povezivanja sa svakim izdatim TIR brojem koji ima imalac TIR karneta.

Osnovna pravila korišćenja TIR karneta prikazana su u tabeli 3.1.

Tabela 3.1. Osnovna pravila korištenja TIR karnetaIzdavanje U zemlji odlaska ili u zemlji u kojoj živi vlasnik

Jezik Štampan na francuskom, naslovna stranica na engleskom

Valjanost Važi dok ne završi TIR operacija u odredišnoj carinarnici

Broj karneta Jedan karnet za svaku kombinaciju vozilaBroj polaznih Ne prelazi četiri

odredišnih carinarnica

Broj obrazaca Dva listića za svaku zemlju polaska, odredišta i zemalja koje se tranzitiraju

Pokazivanje na carinama Pokazuje se zajedno sa svim kombinacijama vozila, na svakoj carinarnici

Procedura TIR operacije

Procedura TIR operacije je sledeća:1. Transportnom operateru je odobreno izvršavanje TIR operacija od strane njegove asocijacije i on

koristi vozila koja su odobrena od njegove Carinske uprave za TIR operacije. S tim u vezi transportni operater nabavlja ograničeni broj TIR karneta.

2. Transportni operater se pojavljuje na mestu utovara pošiljaoca roba za: utovar, primanje mandatrne dokumentacije i završavanje TIR karneta.

3. Transportni operater ide do najbliže carinarnice i pokazuje svoje vozilo i robu nadležnom carinskom službeniku. Carinarnica do polaska roba:

proverava da li se roba slaže sa opisom u TIR karnetu kao i u propratnoj dokumentaciji; postavlja žig na vozilo; preuzima u svoju nadležnost TIR operaciju; započinje tranzitnu operaciju, preuzimajući nadležnost TIR karneta:

udara pečate na svaki vaučer karneta kao dokaz preuzimanja nadležnosti, udara pečat na souche 1 karneta, uklanja stranicu 1, vaučera 1 TIR karneta i vraća karnet transportnom operateru.

4. Transportni operater potom ide direktno do carinarnice na graničnom prelazu i pokazuje TIR karnet carinarnici na izlazuU cilju izvršenja operacije, Carinarnica na izlazu:

proverava da žig nije diran i pokvaren, udara pečat na stranicu 2, vaučera 2, i souche 2, uklanja stranicu 2, vaučera 2 i šalje vaučer 2 Carinskoj upravi polaska.

5. Transportni operater dolazi do Carinarnice ulaska u drugu zemlju i prilaže TIR karnet Carinskoj upravi ulaska. U cilju preuzimanja nadležnosti operacije, Carinarnica ulaska:

proverava integritet žiga, udara pečat na stranicu 3, vaučer 1, i souche 1, uklanja stranicu 3, vaučer 1 i oslobađa vozilo.

6. Transportni operater odlazi do carinarnice na izlasku iz druge zemlje i prilaže TIR karnet carinarnici na izlasku. U cilju izvršenja operacije, druga carinarnica na izlasku:

proverava da žig nije diran i pokvaren; udara pečat na stranicu 4, vaučera 2, i souche 2, uklanja stranicu 4, vaučera 2, šalje je nazad carinarnici na ulasku u zemlju, što okončava

operaciju, oslobađa vozilo i šalje stranicu 4, vaučer 2 nazad do carinarnice na ulasku u zemlju.

Po prijemu vaučera 2, carinarnica na polasku robe međusobno poredi vaučer 2 sa vaučerom 1 koji je sačuvao i okončava administrativno TIR operaciju.

7. Transportni operater dolazi do carinarnice na ulasku u zemlju destinacije i prilaže TIR karnet carinarnici na ulasku. U cilju preuzimanja nadležnosti operacije, carinarnica ulaska:

proverava da žig nije diran i pokvaren; udara pečat na stranicu 5, vaučer 1, i souche 1, uklanja stranicu 5, vaučer 1 i oslobađa vozilo.

8. Transportni operater odlazi do carinarnice destinacije i prilaže TIR karnet carinarnici destinacije robe:Carinarnica destinacije:

proverava da žig nije diran i pokvaren i da referenca odgovara onom što je prikazano na popisu roba,

uklanja žig sa vozila i proverava da li je kvalitet i kvantitet roba ispravan i da li je u skladu sa opisom u TIR karnetu,

završava TIR operaciju putem: udaranja pečata na stranicu 6, vaučer 2, i souche 2, vraćanja nazad karnet transportom operateru, oslobađanja vozila i robe, čuvanjem gornjeg dela vaučera 2 i šaljući donji dio sa nazivom “Izvršenje sertifikata”

carinarnici ulaska koji potom administrativno završava operaciju.

8. ATA KONVENCIJA

Međunarodni sistem zasnovan je na ATA Konvenciji, usvojenoj od strane Svetske carinske organizacije (WCO), bivšeg Saveta za carinsku saradnju (CCC), 1961. godine i stupila je na snagu 1963. godine.

Ova Konvencija je zatim dopunjena sa nekoliko drugih međunarodnih Konvencija:1. Konvencija o trgovačkim uzorcima (1952) – CSC2. Konvencija o profesionalnoj opremi (1961)– PEC3. Konvencija o sajmovima i izložbama(1961) – EFC4. Konvencija o privremenom uvozu ambalaže (1960)5. Odredba o privremenom uvozu rezervnih delova (1956)

ROBE POD ATA KARNETOM

Robe koje mogu biti uključene u ATA karnet kada se privremeno uvozi ili prolazi kroz ugovornu zemlju:1. trgovački primerci i reklamni film (16 mm)2. roba za međunarodna izlaganja i sajmove;3. profesionalna oprema (profesionalna oprema je strogo za lično korišćenje ili korišćenje pod

nadzorom ovlašćenog): predmeti za humanitarne sastanke ili za promovisanje određene grane učenja, umetnosti,

sporta, religije, itd. oprema za novinare, radio i televizijsko emitovanje, muzički instrumenti, kostimi, scene i

oprema za binu (stage); kinematografska oprema, profesionalna oprema za testiranje, održavanje ili popravljanje

mašina, itd; oprema za hirurge, arheologe, zoologe, zabavljače, predavače, itd.

Vozila posebno pripravljena za korišćenje u vezi nekog od gore navedenih, uključujući putne radionice ili laboratorije.

Lista kvalifikovane robe se razlikuje po zemljama. Mora se popuniti aplikacijski obrazac za svaki karnet za koji se zahteva, i vratiti Komori uz potrebnu cenu.

Lista robe u karnetu mora se otkucati u odgovarajuću prazninu na Opštoj listi i ponovljeno na poleđini obojenog vaučera, sa slobodnim primerkom za izveštaje komore koja ga je izdala. Ako je lista preduga mora se otkucati posebno na izdvojenom čistom papiru, ali mora biti pripremljen u istom obliku kao i Opšta lista na karnetu.

Karnet je u obliku slobodnog lista i sastoji se od :1. zelene korice ;2. žutih izvoznih i ponovo uvoznih vaučera;3. belih uvoznih, i ponovo izvoznih vaučera za svaku zemlju gde će se roba koristiti;4. plavih tranzitnih vaučera, dva za svaku zemlju tranzita, gde roba samo putuje i ne koristi se

Ukoliko se ATA karnet koristi za tranzit na teritoriji EU, cela EU se tretira kao jedna zemlja u svrhu otklanjanja vaučera sa dokumenta.

Karnet vredi 12 meseci iako garancija ima ukupan vremenski period od 31 mesec. Garancija se vrati kada je karnet uspješno izvršen. Ako postoje nova putovanja iste robe pre nego što karnet istekne, moguće je dodati dodatne stranice na dokument.

Iznos potrebne garancije zavisi od zemalja u koje roba putuje kao i same prirode i osobina robe.

PREDNOSTI ATA KARNETA

Prednosti ATA karneta su: Manje administracije i neprijatnosti, Kraće vreme i manji troškovi, Manji rizik и Pogodnost.

ATA karnet eliminiše potrebu za popunjavanjem carinskih dokumenata na tački ulaska/izlaska.Zato što omogućava direktorima kompanija i direktorima prodaje koji odlaze na putovanja, kao i izlagačima, profesionalcima, kao što su filmske ekipe, tehničari, zabavljači, fotografi, itd. da obave pripreme za putovanje i carinske aranžmane unapred (za zemlju ili zemlje koje nameravaju da posete) i brzo, prema unapred utvrdjenim troškovima. Na taj način, pojednostavljena procedura ovog Sistema pomaže i carinskim vlastima i nosiocima karneta da uštede vreme i smanje troškove oko carinjenja robe.

Nosioci karneta koji moraju da pokazuju uzorke svojih proizvoda brojnim potencijalnim kupcima u raznim zemljama, ne moraju više da nose sa sobom ogromnu količinu strane valute kao gotovinski depozit.Mogućnost korišćenja jednog karneta za više putovanja.

Nosilac ATA karneta može biti samo domaće pravno ili fizičko lice. Nosilac ATA karneta može imati svog Zastupnika (jednog ili više).

Zastupnik je osoba koja putije sa karnetom tj, prati robu. To može biti sam prevoznik ili neka druga osoba koju nosilac ovlasti, a može se navesti i više osoba. Ukoliko je zastupnik strano lice ili ne znate ko će to biti u rubrici “Zastupnik” se umesto imena upisuje Pismo ovlašćenja /Letter of authority.

U Privrednoj komori Srbije – ATA Odeljenje može se dobiti forma obrasca ’’Pisma ovlašćenja’’, koje zastupnik mora pokazati cariniku svaki put kada obavlja operaciju izvoza/uvoza/tranzita sa ATA karnetom.

ATA karnet se izdaje za robu koja će se izvesti iz Srbije, a zatim ponovo uvesti u nepromenjenom stanju.

ATA karnet se ne izdaje za prehrambene proizvode (hranu, piće), robu namenjenu preradi ili popravci, reklamni materijal koji će biti podeljen na sajmovima ili izložbama na teritoriji privremenog uvoza.

Prema Konvenciji o privremenom uvozu, carinska služba teritorije privremenog uvoza ima slobodu procene koji će dokument za privremeni uvoz prihvatiti u pojedinom slučaju.

4.5. IZGLED ATA KARNETA

ATA karnet se sastoji od zelenih korica (prvi i zadnji list) i listova različitih boja koji se nalaze između korica. Svi listovi i korice su formata A4 i zajedno čine jedan komplet ATA karneta. Broj listova između korica zavisi od broja zemalja kroz koje se putuje tj., vrši privremeni uvoz. Sadržaj jednog ATA karneta može se predstaviti na sledeći način:

prednja zelena korica taloni (žuti, beli, plavi) kuponi (žuti, beli, plavi) dodatni listovi za Robnu listu (žuti, beli, plavi) zadnja zelena korica.

Zelena prednja i zadnja korica uvek ostaju sa karnetom i važe do godinu dana od datuma izdavanja u Privrednoj komori Srbije. To znači da se ove korice mogu upotrebiti za više putovanja u toku predviđenog roka od 1 godine, uz uslov da se uvek izvozi roba sa spiska navedenog na poleđini zelene prednje korice tj, sa Robne liste.

Žuti talon je isključivo za upotrebu domaće carine (izvoz/ponovni uvoz) i predviđen je za 4 putovanja. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Ako je predviđeno više od 4 putovanja dokupljuju se dodatni žuti taloni.

Beli talon je isključivo za upotrebu strane carine (uvoz/ponovni izvoz) i predviđen je za 4 putovanja. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Ako je predviđeno više od 4 putovanja okupljuju se dodatni žuti taloni.

Plavi talon je za carinsku overu ulaza i izlaza iz zemlje tranzita i predviđen je za 8 tranzita. Ovaj talon obavezno ostaje u karnetu tj, ne odvaja se od njega. Kada se istroši takođe se dokupljuje.

Žuti kupon (IZVOZ / PONOVNI UVOZ) je perforiran i njega prilikom overe zadržava carinik na izlazu karneta iz Srbije tj, prilikom njegovog povratka u Srbiju.

Beli kupon (UVOZ / PONOVNI IZVOZ) je perforiran i njega prilikom overe zadržava carinik na ulazu odnosno, izlazu iz zemlje privremenog uvoza.

Plavi kupon (TRANZIT) je perforiran i njega prilikom overe zadržava carinik na ulazu i izlazu karneta iz zemlje tranzita.

Dodatni listovi (žuti, beli, plavi) ispisuju se u slučaju da poleđina prednje zelene korice nije dovoljna za celokupan popis robe.

9.ODGOVORNOST PREVOZNIKA PO CMR KONVENCIJI?

ODGOVORNOST PREVOZNIKA – ŠTETA NANETA LICIMAPrevoznik snosi odgovornost za gubitak ili štetu nastalu zbog smrti, telesne ozlede ili drugog oštećenja fizičkog ili psihičkog zdravlja putnika kao posledica nezgode u vezi s prevozom koja je nastala dok se putnik nalazio u vozilu ili ukrcavao ili iskrcavao, ili koja je nastala u vezi s ukrcavanjem ili iskrcavanjem prtljaga.Prevoznik se oslobađa ove odgovornosti, ako je nezgoda nastala zbog okolnosti koje prevoznik uprkos preduzetim merama nužnim u konkretnom slučaju, nije mogao izbeći i čije posledice nije mogao sprečiti.Prevoznik se ne oslobađa odgovornosti ako se poziva na neki psiho-fizički nedostatak vozača, na neki kvar ili neispravnost vozila, ili na neku grešku ili nehat lica od koga je iznajmio vozilo ili lica za koje bi ovaj drugi (shodno poglavlju Lica za koje je prevoznik odgovoran) snosio odgovornost da je on lično bio prevoznik.Sud koji vodi postupak, prema mestu sedište, određuje u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, uključujući norme kolizionog prava, razmere štete za koju treba dati naknadu zbog smrti, telesne povrede ili nanošenja svake druge fizičke povrede, psihičke povrede putnika, koje osobe imaju pravo na naknadu zbog povrede.

Ukupan iznos naknde koju je prevoznik dužan da isplati u vezi sa istim događajem ne može biti veća od 250.000 franaka za jednog oštećenika. Međutim, svaka država potpisnica konvencije može odrediti višu granicu ili da uopšte ne odredi limit. Ako se glavno poslovno mesto prevoznika nalazi u takvoj državi ili u državi koja nije strana potpisnica konvencije, a ima zakonodavstvo koje predviđa veći limit ili uopšte ne određuje granicu, pri određivanju ukupne svote primenjuje se zakonodavstvo te države, izuzimajući norme koje se odnose na koliziono pravo.

Ovaj iznos ne uključuje sudske ili druge troškove koje su strane imale u toku dokazivanja svojih prava. Plaćanje ili naknada, i ovih troškova, može pasti na teret prevoznika, a takođe i kamate obračunate u skladu sa zakonom.

Stranke koje sklapaju ugovor o prevozu mogu se dogovoriti o određivanju više granice. Ako u ugovor nije uneta suprotna rezerva, taj dogovor bi obuhvatio sva lica koje imaju pravo na naknadu.

Ograničena visina naknade primenjuje se na sve odštetne zahteve u vezi sa smrću ili povredama ili svakim drugim oštetećenjem psiho-fizičkog zdravlja putnika. Ako ima više oštećenih i ako je ukupna visina njihovih odštetnih zahteva veća od utvrđenog maksimuma, odštetni zahtevi će se srazmerno smanjiti.

10.FUNKCIJE ATP SPORAZUMA?

7.SPECIJALNI ARANŽMAN ATP SPORAZUMASporazum o međunarodnom prevozu lako kvarljivih prehrambenih proizvoda i o specijalnoj

opremi koja se koristi za prevoz takvih roba, poznat kao ATP sporazum (Agreement on the International Carriage of Perishable Foodstuffs ans on the Special Equipment to be used for such Carriage -ATP) je pripremljen od strane Komiteta za unutrašnji prevoz UN Ekonomske komisije za Europu (UN ECE) 1970-1971. godiniе.

ATP obezbeđuje multilateralni sporazum između zemalja potpisnica (Ugovorne strane) za kopneni međudržavni prevoz kvarljivih prehrambenih proizvoda. Njegova svrha je da olakša

međunarodni transport, uspostavljajući zajedničke međunarodno priznate standarde i sačuvati kvalitet kvarljivih prehrambenih proizvoda tokom njihovog međunarodnog transporta.

Ova regulativa se primenjuje isključivo za drumski, železnički ili kombinaciju ova dva prevoza. ATP se, takođe, primenjuje i na drumski i železnički transport, koji uključuje prevoz morem za razdaljinu od 150 km.

Funkcije ATP sporazuma su sledeće: Navodi prehrambene proizvode koji će se prevoziti u skladu sa ATP sporazumom i utvrđuje

najtopliju dozvoljenu temperaturu tereta; Propisuje zajedničke standarde za prevozna vozila sa kontrolisanom temperaturom kao što su

drumska vozila, vagoni i (za putovanje morem kraće od 150 km) morski konteneri; Propisuje testove koji će se vršiti nad takvom opremom radi osiguranja da ispunjavaju

standarde Obezbeđuje sistem sertifikacije opreme koji potvrđuje propisane standarde; Zahteva od svih ugovornih strana da međusobno priznaju sertifikate izdate, u skladu sa

sporazumom, od kompetentnih nacionalnih tela. U Srbiji kompetentno nacionalno telo je Privredna komora Srbije.

Voće i povrće je izvan okvira ATP-a, jer je to pokriveno vazdušnim prevozom.

Prevoz može biti obavljen samo u odobrenim vozilima. Rashladne jedinice i vrednost izolovanosti moraju zadovoljiti zahteve testiranja.

Sertifikat o odobrenju mora da se čuva u vozilu, tako da nadležna tela za kontrolu mogu da prekontrolišu da li vozilo zadovoljava ATP propise. 7.1. ANALIZE OPASNOSTI I KRITIČNA TAČKA KONTROLE

Tokom 1995. godine implementirane su EU Prehrambene direktive za higijenu u cilju garancije zaštite i higijene hrane. Ove direktive se fokusiraju na prehrambenu industriju, međutim, izdvojeno poglavlje uključeno ove direktive pokriva i prevoz.

Važne su sledeće tačke Analize opasnosti i kritična tačka kontrole (Hazard Analysis and Critical Control Point- HACCP):

uspostavljanje potrebne temperature (ona mora biti naznačena od strane kompanije), kontrola temperature, preduzimanje mera kada neko otkrije da postoje oštećenja i evidentiranje ovih oštećenja, periodično odvoženje prikolica na kontrolu i održavanje motora zamrzivača, kontenera i

unutrašnje čišćenje i lična higijena.

Prevozna kompanija (Prevoznik) mora biti u mogućnosti da pokaže da je sve preduzeto i urađeno radi garantovanja higijene hrane. Prevoznik mora pokazati da je na zadovoljavajući način obavio svoj posao. Vozač i planer moraju da znaju kojim stvarima moraju da posvete posebnu pažnju i koje su to kritične tačke, pre početka pripremanja izvještaja o njima ili pre preduzimanja mera opreza.

7.2. FITOSANITARNI PROPISI

Sertifikat o fitosanitarnoj ispravnosti traži većina zemalja na teritoriji EU za uvoz biljaka kao što su: drveće, žbunje, lukovice i cveće. U Holandiji ovaj sertifikat se zove PD dokument (PD je skraćenica za Plantenziektenkundige Dienst (Služba za patologiju biljaka).

U većini zemalja, slične institucije kao što je PD izdaju ovaj sertifikat. Sertifikat se izdaje u državi porekla. Za biljke koje se prevoze iz jedne države EU u drugu potreban je sertifikat za sledeće proizvode:

seme krompira, hrizanteme i koštunjavo voće ili ukrasne biljke.

PD proverava pošiljku biljaka pre nego se započne prevoženje. Ovi propisi se primenjuju radi sprečavanja širenja biljnih zaraza.

7.3. OZONSKO ZAGADIVANJE

Mnoge rashladne jedinice koriste CFC kao rashladno sredstvo. CFC je skraćenica od hlornofluorni karbon. CFC sadrži elemente hlora, fluora i karbona. Ukoliko CFC sadrži i hidrogen takav sastav se može označiti i kao HCFC. Oba oštećuju ozonski omotač i zbog toga su loši za okolinu. Pored toga, postoje i HFCS, koji sadržiju fluor, karbon i hidrogen. Oni nisu štetni za ozonski omotač ali doprinose globalnom zagrijavanju. Napravljen je međunarodni sporazum u svrhu smanjenja korištenja CFC-a jer izaziva globalno zagrejavanje.

7.3.1. Zaštitni znakovi (marka)

CFCs, HCFCs i HFCs često se pojavljuju pod zaštićenim imenima, kao što su SUVA, FREON, KLEA i FORANE. Obeleženi su brojem R npr. R22.Na osnovu CFC rezolucije, postoje takođe i rezolucije koje osiguravaju da su rashladne jedinice nepropustive. Ove rezolucije govore da rashladne jedinice moraju zadovoljiti određene tehničke specifikacije radi sprečavanja isticanja i curenja rashladnog sredstva.

11. SADRZAJ–EVIDENCIJA DNEVNIKA ATP SPORAZUMA?

U cilju kontrole propustljivosti, svaki menadžer rashladne jedinice koja sadrži više od 3 kg rashladnog sredstva je obavezan da vodi dnevnik za rashladnu jedinicu. Ovaj dnevnik mora da se čuva 5 godina od vremena kada se rashladna jedinica ukloni.

Rashladno sredstvo može da oslobodi tokom instaliranja ili održavanja. U cilju minimizacije oslobađanja rashladnog sredstva, samo priznate i ovlašćene kompanije mogu instalirati i održavati rashladnu jedinicu. Rashladni motor se mora prekontrolisati jednom u godinu dana.

Menadžer je odgovoran i obavezan za rashladnu jedinicu. Sažeta radna knjiga mora biti, zajedno sa dnevnikom, na jasno vidljivom mestu pored rashladne jedinice. Radna knjiga mora sadržiti sledeće:

naziv, adresu i broj telefona instalatera (službe za održavanje); vrstu i količinu rashladnog sredstva u jedinici; kratke instrukcije o uključivanju i isključivanje rashladne jedinice; smernice za hitne slučajeve; reference za smernice o rukovanju; datum poslednje kontrole ;

Važno je da su dnevnik i instrukcije uvek nadohvat ruke. Naročito je važno za međunarodne vozače da imaju ove dokumente nadohvat ruke zbog mogućnosti da se rashladna jedinica pokvari u inostranstvu.

12. KARAKTERISTIKE TRANSPORTA ZIVIH ZIVOTINJA?USLOVI ZA TRANSPORT ŽIVIH ŽIVOTINJA

U cilju obezbeđenja dobrog stanja životinja koje se prevoze, EU propisala je pravila u Direktivi 91/628/EC, takozvanu Transportnu direktivu.

Tokom transporta živih životinja značajne su sledeće stavke: Ekonomski razlozi, šteta transporta, gubitak težine; Gubitak kvaliteta; Dobar tretman životinja znači da će one biti mirne i tihe; Dobro stanje životinja.

Generalno, stres znači gubitak telesne mase i smanjenje kvaliteta životinjskog mesa. Životinje mogu biti pod psihološkim stresom od posledica zatvaranja, prilikom manipulisanja i noviteta. Pod fizičkim stresom životinje mogu biti usled: gladi, žeđi, umora, toplote i povreda.

Radi poboljšanja stanja životinja i smanjenja stresa EU direktiva utvrđuje sledeće propise, odnosno uslove za transport živih životinja:

Maksimalno trajanje prevoza ne sme preći 8 sati; Ukoliko je putovanje duže od 8 sati, nalažu se specijalni uslovi i propisi; Životinje se mogu odmoriti na posebno uređenim mestima za odmaranje prihvaćenim od EU.

Na tim mestima mogu se nahraniti i napojiti. Nakon 8 sati odmaranja, prevoz se može nastaviti prema destinaciji;

Prevoznik mora da dostavi šemu putovanja nadležnoj instituciji; Vozila u suštini moraju biti opremljena ventilacijskim šupljinama. Dimenzije ovih šupljina zavise

o vrsti životinja koje se prevoze. Ventilacijske šupljine za svinje moraju biti najmanje 20 cm visoke, počevši na 40 cm od poda. Za telad otvori moraju početi na 85 cm od poda. Za krave i ostalu krupnu stoku otvori moraju biti na najmanje 130 cm od poda. Niži otvori u ovom slučaju se moraju prekriti. U principu, ventilacijski otvori trebaju obuhvatati 20% stranica prikolice;

Pod mora biti pokriven slamom; najmanje 2 kg/m2; Mora postojati mogućnost da se svaka životinja može pojedinačno kontrolisati, hraniti i pojiti, U kamionu treba da bude dovoljno hrane i vode; Električna ventilacijska pomagala mogu biti instalirana u vozilu.

GUSTINA-ZBIJENOST ŽIVOTINJA

Prilikom transporta živih životinja moraju se uzeti u obzir sledeće dimenzije tovarnog sanduka koje su prikazane u u tabeli 8.1.:

Tabela 8.1. Potreban prostor za pojedine vrste živih životinjaKategorija Težina (kg) Površina (m² po životinji )

Telad 50 0,3 - 0,4

Srednja telad 110 0,4 - 0,7

Teška telad 200 0,7 - 0,95

Srednje teška stoka 325 0,95 - 1,3Velika stoka 550 1,3 - 1,6

Krupna stoka > 700 > 1,6

Na primer, prilikom transporta svinja, mora biti ispunjen uslov dovoljnog prostora da mogu sve svinje da legnu na pod u isto vreme. U Direktivi 91-628-EEG treba pronaći minimalne dimenzije za prevoz ostalih životinja.

Na slikama 8.1. i 8.2.a prikazana je, kao primer, potrebna visina otvora na bočnim stranicama teretnog vozila za prevoz teladi i krupne stoke.

Slika 8.1. Otvori za telad Slika 8.2. Otvori za krupnu stoku

Slika 8.3. Izgled vozila za prevoz živih životinja Slika 8.4. Vozilo za prevoz ovaca

OPREMA VOZILA PRILIKOM PREVOZA ŽIVOTINJA

Hranjenje i pojenje: kada se prevoze svinje, vozilo treba da bude opremljeno pomagalima za pojenje. Ovo pomagalo mora da sadrži 8 cevi za pojenje, na 3 metra tovarnog prostora. Ostale životinje se moraju nahraniti na utvrđenim mestima za odmaranje.

Vrata: vrata moraju biti prikladno zatvorena i ne smeju imati oštre ivice koje bi mogle prouzrokovati modrice.

Osvetljenje: u sekciji gde je tovar, mora biti dobro osvetljenje. Životinje ne vole da ulaze u mračan prostor. Tokom noći mora biti slabo svetlo.

Higijena: vozilo koje se koristi za prevoz životinja svaki put mora biti očišćeno i dezinfikovano. Ovo treba biti navedeno u specijalnoj knjizi. Sredstva za čišćenje su:

obična voda, voda i razblaženi deterdžent i voda i razblaženi deterdžent kombinovan sa kiselinom ili bazom.

Neke od ovih materija mogu biti štetne za ljude ili okolinu. Osobe koje rade sa ovim materijama moraju biti svesne opasnosti i moraju obući PPE (ličnu zaštitnu opremu) kao što su rukavice, zaštitne naočare i kecelju. Kada se koristi deterdžent koji sadrži kiselinu ili bazu ispirač za oči mora biti u ruci.

13.STRUKTURA ADR SPORAZUMA?9.2. ADR SPORAZUM

Evropski sporazum za Međunarodni drumski prevoz opasnih roba (ADR) postignut je u Ženevi, 30. septembra 1957. godine pod pokroviteljstvom UN (Ekonomske komisije za Evropu) i stupio je na snagu 29. januara 1968. godine.

Sporazum sam po sebi je kratak i jednostavan. Ključni član je član 2. koji kaže, da izuzev određenih prekomerno opasnih roba, ostale opasne robe mogu se prevoziti internacionalno u drumskim vozilima koja su u skladu sa:

uslovima propisanim u Aneksu A za opasne robe, a posebno u pogledu njihovog pakovanja i obeležavanja;

uslovima propisanim u Aneksu B, koji se posebno odnosi na konstrukciju, opremu i rad vozila koja prevoze opasne robe.

Obaveze svih osoba koje su uključene u transport opasnih roba su propisane u ADR sporazumu.

Pošiljalac opasnih roba je odgovoran za klasifikaciju roba, prikladno pakovanje i pružanja tačne i standardne informacije prevozniku.

Prevoznik je odgovoran za ispravno stanje vozila i njegove opreme. On treba verifikovati da vozilo nije pretovareno i da je vozilo ispravno označeno i obeleženo.

Strane, potpisnice sporazuma, u želji da povećaju bezbednost međunarodnog drumskog prevoza složile su se u sledećem:

U smislu ovog sporazuma podrazumevaju se: vozila - automobil, osovinska vozila, prikolice i poluprikolice onako kako su definisani u

Konvenciji o drumskom saobraćaju od 19. septembra 1949. godine izuzev vozila koja pripadaju oružanim snagama neke strane potpisnice sporazuma ili koja su pod odgovornošću tih oružanih snaga,

opasna roba - materije i predmeti čiji je međunarodni drumski prevoz zabranjen prilozima A i B ili dozvoljen samo pod određenim uslovima,

međunarodni prevoz - svaki prevoz koji se obavlja preko teritorije najmanje dve strane potpisnice sporazuma vozilima prethodno definisanim.

Prilozi za ovaj sporazum čine njegov sastavni deo. Svaka strana potpisnica sporazuma i dalje ima pravo da ulazak opasne robe na svoju teritoriju reguliše ili zabrani iz drugih razloga osim bezbednosti u toku puta.

Vozila koja su bila u upotrebi na teritoriji jedne strane, potpisnice sporazuma prilikom stupanja ovog Sporazuma na snagu ili koja su počela da se upotrebljavaju dva meseca posle stupanja Sporazuma na snagu moći će, za vreme od tri godine od dana primene sporazuma, obavljati međunarodni prevoz opasne robe, čak i ako njihova konstrukcija i oprema ne zadovoljava potpuno uslove predviđene prilogom B za taj prevoz. Međutim, posebnim klauzulama priloga B taj rok se može skratiti.

Strane potpisnice sporazuma mogu i dalje ugovarati, posebnim dvostranim ili višestranim sporazumima, da neke vrste opasne robe čiji je svaki prevoz zabranjen ovim sporazumom, pod određenim uslovima mogu biti predmet međunarodnog prevoza na njihovim teritorijama; ili da opasna roba čiji je

međunarodni prevoz dozvoljen ovim sporazumom samo pod određenim uslovima može biti na njihovim teritorijama predmet međunarodnog prevoza (pod uslovima manje strogim od onih koji su predviđeni prilozima uz ovaj sporazum). Posebni dvostrani ili višestrani sporazumi o kojima je reč, biće dostavljeni generalnom sekretaru Organizacije Ujedinjenih nacija koji će o njima obavestiti strane potpisnice sporazuma koje nisu potpisnice tih sporazuma. Prevoz na koji se odnosi ovaj sporazum podleže i dalje nacionalnim ili međunarodnim propisima koji se, uglavnom, odnose na drumski saobraćaj, međunarodni drumski prevoz ili međunarodnu razmenu robe.

Zemlje članice Ekonomske komisije za Evropu i zemlje koje su primljene u Komisiju u savetodavnom svojstvu na osnovu mandata te komisije mogu postati strane potpisnici sporazuma ovog sporazuma:

ako ga potpišu, ako ga ratifikuju pošto su ga potpisale pod rezervom ratifikacije, ako mu pristupe.

9.2.1. Izuzeci ADR-a

Promet opasnih roba u nekim specijalnim slučajevima je izuzet od svih propisa tj. kada se roba prevozi: Od strane pojedinaca za vlastitu upotrebu Unutar mašina za njihovo operaciono funkcionisanje U ograničenim količinama, od strane preduzeća, radi korišćenja u glavnoj aktivnosti tj. isporuka

koju vrši građevinska firma do gradilišta ; U hitnim službama ili vozilima na popravci U principu, kada su opasne robe pakovane u malim paketima ili kada se prevoze u

ograničenim količinama, njihov transport je po propisima ADR-a.

9.2.2. Multimodalni transport

Ukoliko se deo ADR putovanja poklopi sa drugim međunarodnim pravilima nprmeđunarodnim pravilima npr. Međunarodni kod za pomorski prevoz opasnih roba za prelazak preko mora, ova pravila se primjenjuju i ekvivalentno zamjenjuju ADR pravila na tom delu putovanja. Ovo je naročito relevantno za multimodalni transport između pomorskih zemalja Severozapadne Europe i Skandinavije. Formular multimodalnog transporta ili certifikat za kontejnersko pakovanje je potreban u slučaju transporta opasnih roba preko mora koja će potom e potom nastaviti transport drumom.

9.2.3. Opasni otpad

Opasni otpad se tretira kao i svaka druga opasna roba prema ADR sporazumu i klasifikuje se prema opasnosti sastojaka. Međutim, mora se navesti da i pored ADR propisa, nacionalne i međunarodne regulative za zaštitu životne sredine, mogu tražžiti i zahtevati odvojene opise opasnog otpada i dodatne dokumente potrebne za odobravanje transfera kao i da se pokažže poreklo materijala i mesto odlaganja.

23.3.4. Odobreno pakovanje opasnih roba

Sva roba mora se pakovati u skladu sa UN--odobrenim pakovanjem. Takva roba pakovanjem može biti prepoznata sa znakom “U iznad N u krugu” označene na stranama. Pored ovoga sledi kod koji pokazuje detalje testa, godinu, zemlju koja je odobrila itd. 9. 3.5. Transportna dokumentacija

Sve ADR pošiljke moraju biti propraćene transportnom dokumentacijom. Nema posebnog formata za ovu dokumentaciju iako ona mora sadržavati niže navedene specifičnene detalje. Pošiljalac robe mora

dati prevozniku potrebne informacijeu u pisanoj formina na vreme, znači pre početka putovanja, kako bi se on pripremio. Opis mora slediti tačnu formu koja je data u poglavlju o Klasama. Naziv mora biti jedan iz liste Klasa, uključujujući i UN broj za identifikaciju supstance kao i broj Klase, grupu pakovanja i inicijale ADR-a, 9.3.6. Uputstvo za vozača

Vozaču se moraju dati uputstva u pisanoj pisanoj formi izvanredna kartica) za svaku supstancu ili artikal koji se prevozi:

naziv supstance ili artikla ili grupe roba, klasa i UN broj, ili za grupu roba, priroda opasnost koju roba ima, skup sa merama koje se moraju preduzeti i potreba lične zaštite vozača, hitni koraci koje vozač mora preduzeti u slučaju nezgode.

Ovaj set uputstava se mora čuvati u kabini vozila a moraju biti na jeziku koji vozač razume i na jezicima zemalja porekla robe, tranzita i destinacije. Sva zaštitna oprema, kao što je gasna maska ili zagasna maska ili zaštitne naočari, koja je navedena u izvanrednoj kartici mora biti u vozilu.

9.3.7. Sertifikat o potvrđivanju bezbednosti vozila

Takozvana sigurna vozila koja su navedena u Tabeli A moraju biti potvrđena. Ova se potvrda može dobiti na temelju pisane potvrde od proizvođača za ‘‘osnovu’’vozila tj. pre nego se doda deo za tovar ili cisterna, u predproizvodnoj fazi, podnoseći i ovlašćenoj nacionalnoj instituciji detalje projektovanja.

FL, OX i AT kamioni se koriste za transport cisterniEX/II i EXFL, OX i AT kamioni se koriste za transport cisterni, EX/II i EX/III /III vozila se prilagođena transportu eksploziva.

Godišnji sertifikati o potvrđivanju bezbednosti su potrebni za celo vozilo i izdaju se od nacionalnih nadležnih institucija radi osiguranja da vozilo zadovoljava ADR pravila i da je u zadovoljavajućem stanju za transport drumom. Kopije se moraju nositi u vozilu.

Pored navedenog potvrđivanja sigurnosti vozila, cisterna u kojoj se prevoze opasne supstance mora, takođe, biti potvrđena od nacionalnog ovlašćenog tela. Prototip cisterne se prvo projektuje i izgradi i to je i kontrola i testiranje. Sertifikat se tada izdaje radi potvrđivanja da je ona u skladu i da zadovoljava ADR pravila.

9.3.8. Sertifikat o obuci vozača

To je ADR sertifikat, izdat od kompetentne institucije u svakoj od zemalja, vozačima osposobljenim za vožnju vozila za opasne robe iznad 3,5 tona maksimalne težine. Vozači koji prevoze eksplozive i radioaktivne materije moraju u svakom slučaju imati ADR sertifikat. Vozač mora pohađati kurs odobren od ovlašćene institucije u svakoj zemlji i mora položiti pismeni ispit. Certifikat važi pet godina i posle tog perioda se mora obnoviti sa ponovnom obukom.

9.3. STRUKTURA ADR PROPISA

ADR sadrži sledeće celine:

Aneks A: Opšti propisi i propisi vezani za opasne artikle i materije 1. deo Opšti propisi (izuzeci, definicije, obuka itd. )2. deo Klasifikacija3. deo Lista opasnih roba i ograničene količine

4. deo Korišćenje ambalaže, IBC i cisterne5. deo Procedure konsignacije (označavanje, obeležavanje i dokumentacija)6. deo Propisi i uslovi za konstrukciju i testiranje ambalaže, IBC i cisterni7. deo Uslovi prevoza, utovara, istovara i rukovanja

Aneks B: Propisi vezani za transportnu opremu i transportne operacije 8. deo Posada vozila, oprema i rukovanje vozilima9. deo Konstrukcija i odobravanje vozila

Opasna roba čiji je prevoz zabranjen prema prilogu A ne može biti predmet međunarodnog prevoza. Međunarodni prevoz druge opasne robe je dozvoljen, ako su ispunjeni:

uslovi predviđeni prilogom A za robu o kojoj se radi, za njihovo pakovanje i etiketiranje, i uslovi predviđeni prilogom B za konstrukciju, opremu i upotrebu vozila kojim s prevozi roba.

9.3.1. TABELA A

Tabela A u poglavlju 3.2 ADR-a predstavlja jezgro ADR sporazuma. Tabela nabraja sve opasne materije i artikle prema redosledu UN broja, svaka materija ili grupa materija označena sa četvorocifrenim brojem, kolokvijalni UN broj.

Najznačajnije vrste informacija o svakoj opasnoj materiji ili artiklu su date u kodiranoj formi u tabeli tj. klasifikacija, obeležavanje i propisi o ambalaži.

Međutim, ova tabela ne sadrži sve propise kojih se mora pridržavati i posebno ne generalne propise.

Primer strukture ADR tabele:UNbroj.

Naziv i opis Klasa Klasifikacioni kod Grupa ambalaže Etiketa

3.1.2 2.2 2.2 2.1.1.3 5.2.2

(1) (2) (3a) (3b) (4) (5)1230 METANOL 3 FT1 II 3+6.1

Specijalni propisi

Ograničene količine

Instrukcije za pakovanje

Specijalni propisi za pakovanje

Mešoviti propisi o pakovanju

3.3 3.4.6 4.1.4 4.1.4 4.1.10(6) (7) (8) (9a) (9b)279 LQ0 P001 IBC02 MP19

UN prenosive cisterne ADR cisterna

Instrukcije Specijalni propisi Kod cisterne Specijalni propisi

Vozilo za prevoz cisterne

4.2.4.2 4.2.4.3 4.3 4.3.5, 6.8.4 9.1.1.2(10) (11) (12) (13) (14)T7 TP2 L4BH TU15, TE1 FL

Specijalni propisi za prevoz

Kategorija transporta

Pakovanje Bulk Utovar,Istovar,

Rukovanje

Operacije Identifikacioni broj za opasnost

1.1.3.6 7.2.4 7.3.3 7.5.11 8.5 5.3.2.3(15) (16) (17) (18) (19) (20)

2 CV13, CV28 S2, S19 336

Ovaj primer pokazuje sve propise vezane za transport 1230 metanola. Na primer, kolona (4) pomenute tabele prikazuje Grupu pakovanja u ovom slučaju PG II:

Propisi o ovome mogu se pronaći u 2.1.1.3 ADR-a.

Treba pronaći sledeće:Grupa pakovanja I Materije koje predstavljaju visoku opasnost

Grupa pakovanja II Materije koje predstavljaju srednju opasnost

Grupa pakovanja III Materije koje predstavljaju malu opasnost

Ograničene količine (LQ) nalaze se u koloni 7. Ne postoje izuzeci za transport metanola. Drugim rečima, čak i prevoz jedne flaše od litar metanola vrši se pod određenim propisima ADR-a. U koloni 8 treba pronaći instrukcije o pakovanju, P001 i IBC02 , 4.1.4 ADR-a.

To znači da se metanol može prevoziti u čeličnim buradima maksimalnog kapaciteta 450 litara.

14. KLASE OPASNIH MATERIJA?

Opasne robe se dele na devet klasa, prikazanih u tabeli 9.1.

Tabela 9.1. Klase opasnih maaterijaKlasa 1 Eksplozivne materije i artikli Klasa 2 GasoviKlasa 3 Zapaljive tečnosti Klasa 4.1 Zapaljive čvrste materije, samoreakcijske materije i čvrsti neosetljivi eksplozivi Klasa 4.2 Materije podložne spontanom sagorevanju

Klasa 4.3 Materije koje u dodiru sa vodom emituju zapaljive gasove

Klasa 5.1 Oksidujuće materije

Klasa 5.2 Organski superoksidi Klasa 6.1 Otrovne materijeKlasa 6.2 Zarazne materijeKlasa 7 Radioaktivni materijali Klasa 8 Korozivne materijeKlasa 9 Ostale opasne materije i artikli

15. OZNAČAVANJE I OBELEŽAVANJE VOZILA PO ADR SPORAZUMU?

Sva vozila, uključujujući i vozila koja prevoze opasne robe u paketima moraju imati jednostavne reflektujuće narandžaste tablice na prednjem i zadnjem delu. Cisterne, vozila koja prevoze kontejner-cisterne i vozila ili kontejneri koji prevoze opasne robe u kontejnerima srednjeg obima, moraju takođe imati narandžaste tablice na svakoj strani cisterne, njenog odjeljka ili dotičnog kontejnera srednjeg obima. One pokazuju opasnost i UN broj iz tabele A. Kada ova vozila prevoze samo jednu supstancu, UN broj može biti pokazan na narandžastim tablicama na prednjem i zadnjem delu vozila.

Cisterne ili kontejneri srednjeg obima moraju imati UN brojeve i na bočnim stranama kontejnera moraju ostati vidljivi i kada se teret istovari iz vozila

Slika 9.2. Primer načina označavanje vozila koje prevozi opasne materijeKemler kod

Identifikacioni brojevi za opasnost su napravljeni od slaganja brojeva Klase, ponekad poznati kao Kemler kod, radi upozoravanja na opasnost koja se može očekivati ukoliko se supstanca slučajno oslobodi.

Oznaka 0 posle broja Klase pokazuje mali rizik, npr. 60 znači otrovne supstance. 1 - 2 - Emisijа plinа usled pritiskа ili hemijske reаkcije3 - Mogućnost zapaljenja tečnosti (pare) i plinova ili samozagrevajućih tečnosti4 - Mogućnost zapaljenja čvrstih supstanc iili samozagrevanje čvrstih supstanci5 - Oksidirajući (intenziviranje požara) efekat6 - Otrovnosti rizikinfekcije8 - Korozivnost9 - Rizik jakih i spontanih reakcija

Broj se udvostručuje kada se želi ukazati na povećani rizik, npr. 66 je veoma otrovno. Brojevi se dodaju da bi se ukazalo na sekundarni rizik, npr. 46 znači zapaljiva i čvrsta vrsta supstanca je takođe otrovna, 886 znači veoma korozivna i takođe otrovna.

Slovo X na početku broja znači i “ne posipaj vodu”, npr X423 upozorava da će čvrsta supstanca u reakciji sa vodom stvoriti zapaljivi gas.

Ponavljanje prva dva broja je indikacija za povećanu opasnost.

Kada je opasnost materijala naznačena jednim brojem, ona se završava tako što se stavi nula na mesto druge decimale.

Kombinacija brojeva ima posebno značenje:22 - Rashlađeni tečni gas, zagušenX338 - Visokozapaljive tečnosti, korozivne, koje reaguju opasno u dodiru sa vodomX42 - Zapaljive čvrste supstance, reaguju opasno u dodiru sa vodom, emituju zapaljivi gas44 - Zapaljive čvrste supstance, u aktivnom stanju na povišenoj temperaturi539 - Zapaljivi organski peroksidi

Table

Pored narandžastih tablica, cisterne i vozila koja prevoze cisterne-kontejnere i vozila i kontejneri koji prevoze opasne robe u velikim količinama moraju, takođe, istaći oznake o Klasi. Cisterne i vozila sa kontejnerima srednjeg obima moraju istaći oznake na obe bočne strane i na prednjoj strani, kontejneri moraju na svimstranama.

Tablice i Table moraju ostati ne postavljenom mestu dok se jedinica ne isprazni i očisti ili dok se ne očiste da budu sigurne. Tek tada se uklanjaju ili se prekrivaju.

Na svim vrstama kontejnera natovarenih opasnim materijama moraju se istaći oznake na bočnim stranama i na prednjoj strani, koje odgovaraju etiketi Klase na oznakama koji su unutra.

Slika 9.3. Primer table za označavanje vozila koje prevozi opasne materije

Opasne robe se prepoznaju prema etiketi i UN broju na ambalaži.Ova kutija sadrži UN 0336 pirotehnička sredstva, eksploziv klase 1.

Slika 9.4. Primer označavanje ambalaže za opasne materije

16.OPREMA VOZILA PO ADR SPORAZUMU?

Protivpožarni aparati

Vozila moraju nositi protivpožarne aparate, najmanje jedan za kabinu (minimum 2 kg suvog praha ili druge ekvivalentne materije) i jedna za vozilo (minimum 6 kg). Posada mora da da zna kako se koristi, ali samo radi gašenja požara na kabini ili ili motoru. Vozač ne sme da pokušava da gasi požar na teretu.Protivpožarno sredstvo za teret mora da zadovoljava zadovoljava priznatim standardima, moraju biti zapečaćene radi osiguranja da su nekorišćeni i moraju imati naznaku datuma sledeće kontrole.. Vozila ispod 3.5 tona maksimalne težine mogu nositi dva protivpožarna aparata sa po 2 kg suvog praha.

Ostala oprema vozila o pravila rukovanja vozilom

Vozila moraju nositi podmetače za točkove, dva samostojeća znaka za upozorenje, upozoravajuće prsluče i jednu ručnu lampu.

Oprema za dodatne i posebne radnje vozača mogu se specificirati u uputstvima za vozača u pisanoj formi (izvanredna kartica).

Opšta pravila koja se primjenjuju za rukovanje vozilom uključuju: Paketi moraju biti prikladno smešteni u vozilo i osigurani na takav način da se ne mogu

pomerati u odnosu jedan naspram drugog ili da dodiruju zidove vozila; Opasne robe moraju biti odvojene od drugih; Otrovne supstance moraju biti efikasno odvojene od ljudske ili životinjske hrane; Posada ne sme otvarati pakete; Vozilo mora biti očišćeno u slučajevima curenja opasnih roba; Vozila koja prevoze kontejnere srednjeg obima, moraju biti očišćena pre utovaranja različitih

supstanci; Cisterne moraju biti uzemljene pre punjenja ili pražnjenja zapaljivih supstanci sa tačkom

zapaljivosti od 600°C ili niže; Motori vozila ne smeju biti upaljeni tokom utovara ili istovara, izuzev radi rukovanja opremom,

npr. Pumpe istovara.

Pušenje je zabranjeno u ili blizini vozila tokom utovara, istovara i rukovanja.

17.LICNA SREDSTVA ZA ZASTITU PO ADR SPORAZUMU?

U postupku saniranja posledica nezgode ili nesreće sva lica koja dolaze u dodir sa opasnim materijama moraju koristiti lična sredstva za zaštitu. Vozač lična sredstva za zaštitu ima u opremi koju dobija pre početka prevoza određene opasne materije Svaka opasna materija zahteva korišćenje posebnih zaštitnih sredstava. Vozač mora poznavati limora poznavati lična zana zaštitna sredstva, njihovu svrhu i način upotrebe u datoj situaciji. Lična sredstva za zašštitu tela od štetnih uticaja opasnne materije, te mehaničkih povreda pri rukovanju opasnim materijama.

Lična sredstva za zaštitu dele se na:

zaštitna sredstva za glavu, zaštitna sredstva za ruke, zaštitna sredstva za telo, zaštitna sredstva za noge.

Zaštitna sredstva za glavu

Štite od fizičkih povreda, ogrebotina, te od uticaja velikih temperatura, a štite glavu, oči i lice. Osim toga, štite oči i disajne organe od nadražaja ili udisanja. Zaštitna sredstva za glavu su:

kaciga, kaciga sa štitnikom, kapuljača, kapuljača s naočalima, štitnik za oči i lice i zaštitne naočare, respirator, cevna maska, zaštitna maska i zaštitna sredstva za uši.

Zaštitna sredstva za ruke

Štite ruke od fizičkih ozleda, opekotina, hemijskog delovanja, smrzavanja i slično.Zaštitna sredstva za ruke su:

zaštitne rukavice od raznih materijala, štitnici za zglobove i štitnici za celu ruku od različitih materijala.

Zaštitna sredstva za telo

Štite od mehaničkih ozleda, toplotnog uticaja, vlage, para, fizičkih ozleda, opekotina ili smrzavanja. zaštitna sredstva za telo su: zaštitna pregača od gume, kože, azbesta, plastike, štitnici za rametitnici za rame, zaštitni pojasevi, zaštitna odela i kabanice.

Zaštitna sredstva za noge i stopala

Štite od fizitite od fizičke ozlede, toplotnog uticaja, vlage, opekotina, smrzotina, delovanja kiseline i ostalih nagrizajućih materija.Zaštitna sredstva za noge i stopala su:

cipele čizme kolenice kožne i armirane potkolenicene.

18. NAČIN OBELEŽAVANJA MESTA NEZGODE PO ADR SPORAZUMU?

Svako zaustavljanje na putu vozila za prevoz opasnih materija, mora biti posebno označeno na šta obavezuje i Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima i Zakon o prevozu opasnih materija. Pravilno obeleženo vozilo predstavlja smanjenu mogućnost nastanka nezgode zbog naletanja, sudara pri obilaženju, mimoilaženju i slično. Najopasnije nezgode po zdravlje i život ljudi, životne okoline i materijalnih dobara, u saobraćaju opasnih materija događaju se nakon neočekivanog događaja u saobraćaju na putu pri kojem je nastupilo prosipanje opasne materije, njeno izlivanje ili prosipanje opasne materije, ili ako je došlo do požara ili eksplozije te materije.

Ispale ili na bilo koji način prosute opasne materije pri prevozu, prevoznik je dužan osigurati, prikupiti i odstraniti, sprečiti dalje isticanje ili širenje, odnosno smestiti na za to određenim mestima ili ih na drugi način učiniti bezopasnim, a o tome obavestiti najbližu policiju, a prema potrebi i najbliži organ sanitarne inspekcije. Ako prevoznik nije u moguććnosti da ispale ili prosute opasne materije prikupi ili odstrani, smesti na određeno ili neutralineutrališe, zbog kojih postoji opasnost od kontamunacje životne sredine, prevoznik je dužan da na vidljiv način označi tako mesto, osigura mesto, licima i i životinjama sprečči pristup tom mestu, i osigura mesto od naletanja drugih vozila na vozilo koje je pretrpelo nezgodu, sve do dolaska ovlašćenih lica.

MUP će u težim slučajevima nezgoda takvog tipa poslati preduzeće koje raspolaže tehničkim sredstvima za obavljanje kim sredstvima za obavljanje zadatka sanacije mesta nesrezadatka sanacije mesta nesrećće ili pretovar opasne materije u e ili pretovar opasne materije u drugo vozilo. Dakle, ako je tokom prevoza opasne materije došlo do saobraćajne nezgode ili do nezgode zbog kvara na uređajima za zatvaranje cisterni, probijanja cisterni ili posuda, ispadanja izatvaranje cisterni, probijanja cisterni ili posuda, ispadanja ili li prosipanja zbog pada ili pucanja ambalaže u koju je opasna materija pakovana ili zbog vimaterija pakovana ili zbog više sile, pa se opasna materija e sile, pa se opasna materija šširi iri oko vozila, a posada vozila nije u moguoko vozila , a posada vozila nije u moguććnosti pokupiti opasnu nosti pokupiti opasnu materiju, spremateriju, spreččiti dalje izlivanje ili iti dalje izlivanje ili šširenje i neutralizovati njeno irenje i neutralizovati njeno delovanje, potrebno je utvrditi podrudelovanje, potrebno je utvrditi područčje opasnosti i osgurati je opasnosti i osgurati mesto opasnosti, s obzirom na kolimesto opasnosti, s obzirom na količčinu opasne materije, smer inu opasne materije, smer širenja opasne materije i smer duvanja vetra.irenja opasne materije i smer duvanja vetra.

Takvo mesto se mora obeležiti na propisan način trouglovima za obeležavanje zaustavljenog vozila, crveno žutim trakama za spresprečavanje ulaska u područje opasnosti neovlašćenim licima i osigurati prolaz licima i vozilima izvan zone opasnosti.

Slika 9.6. Način obeležavanja zaustavljenog vozila koje prevozi opasne materije

Utvrđivanje zone opasnosti kod izlivanja ili rasipanja opasnih materija

Zona opasnosti kod nezgoda rasipanja ili izlaženja opasne materije iz enja opasne materije iz vozila određuje sevozila određuje se, zavisno od vrste opasne materije koja se , zavisno od vrste opasne materije koja se šširi ili iri ili istiističče, te njenom agregatnom stanju, brzini e, te njenom agregatnom stanju, brzini šširenja ili isticanja, smeru irenja ili isticanja, smeru isticanja ili isticanja ili šširenja, te smeru i jairenja, te smeru i jačini vetra.Zbog svega toga vrlo često je teško odrediti veličinu opasne zone, samu zonu veličina mesta nezgode, odnosno područje delovanja (izlivanja ili rasipanja) opasne materije i veličina sigurnosnog razmaka.

Sigurnosni razmak se uzima:1. oko 5 metara zapaljive tečnosti (osim klase 1),2. oko 15 metara otrovne i nagrizajuće materije,3. oko 30 metara za eksplozivne pare, gasove, smeše dime dim-vazduh,

vazduh, radioaktivne materije, zapaljive tečnosti klase 1.

Slika 9.7. Zona opasnosti u slučaju incidenta vozila koje prevozi opasne materije

19. MEDJUNARODNI SPORAZUMI U DRUMSKOM TRANSPORTU?

MEĐUNARODNA TRGOVAČKA PRAVILA (INCOTERMS)

Incoterms je skraćenica za Međunarodna trgovačka pravila (International Commercial Terms). To su pravila Međunarodne trgovačke komore koja se primenjuju u trgovini. Kada se ugovara nabavka roba ili vršenje usluga, Incoterms će biti definisan od strane kupca i to postaje sastavni deo ugovora o prodaji.

Osnovna funkcija svakog Incoterms pravila je da se definišu troškovi i rizici raspoređeni između strana – kupca i prodavca – u vezi sa isporukom roba kako je dogovoreno međusobnim ugovorom. Isporuka, rizici i troškovi su poznati kao kritične tačke.

Postoji 13 Incoterms pravila. Svako pravilo ima različitu podelu troškova, rizika i drugih obaveza između kupca i prodavca. Pravila variraju od situacije u kojoj je za sve fundamentalne tačke odgovoran kupac do situacija u kojima je za sve fundamentalne tačke odgovoran prodavac.

Po određenim zakonskim propisima, trgovačka pravila su se tradicionalno koristila samo za utvrđivanje podele troškova između ugovornih strana. Međutim, ono što zapravo čine Incoterms pravila je da se razjasni situacija kada je prodavac ili kupac ispunio svoje obaveze, tako da je roba u zakonskom smislu isporučena kupcu i da kupac prihvata isporuku.Incoterms pravila se revidiraju u vremenskim intervalima od 10 godina (Incoterms 1980, 1990. i 2000). Revizija je potrebna radi prilagođavanja savremenoj praksi. Poslednja verzija Incotermsa je iz 2000. godine.

Od 1990. godine, radi lakšeg razumevanja, pravila su grupisana u četiri različite kategorije: pravila prema kojima prodavac čini robu dostupnom kupcu na svom vlastitom mestu prodaje

("E" pravilo - Ex Works); pravila prema kojoj je prodavac dužan da isporuči robu do prevoznika određenog od strane

kupca ("F" pravila- FCA, FAS i FOB); pravila gde je prodavac zadužen za sklapanje ugovora za prevoz bez snošenja rizika gubitka

ili odštete roba ili drugih dodatnih troškova nastalih posle otpremanja ("C" pravila - CFR, CIF, CPT i CIP);

pravila prema kojima prodavac mora snositi sve potrebne troškove i rizike da bi dopremio robu do mesta destinacije ( "D" pravila - DAF, DES, DEQ, DDU i DDP).

Klasifikacija Incoterms pravila

U tabeli 10.1. data je klasifikacija trgovačkih pravila.

Tabela 10.1. INCOTERMS 2000Grupa E Odlazak

EXW Ex Works Franko fabrika (ugovoreno mesto)Grupa F Glavna vozarina nije plaćena

FCA Franko prevoznik (ugovoreno mesto)FAS Franko uz bok broda (ugovorena otpremna luka)FOB Franko brod (ugovorena otpremna luka)

Grupa C Glavna vozarina plaćenaCFR Cena sa vozarinom (ugovorena odredišna luka)CIF Cena sa osiguranjem i vozarinom (ugovorena luka opredeljenja)CPT Vozarina plaćena do (ugovoreno mesto opredeljenja)

CIP Vozarina i osiguranje plaćeni do (ugovoreno mesto opredeljenja)Grupa D Dolazak

DAF Isporučeno na granici (ugovoreno mesto)DES Isporučeno franko brod (...ugovorena odredišna luka)DEQ Isporučeno franko obala (...ugovorena odredišna luka)DDU Isporučeno, neocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja)DDP Isporučeno i ocarinjeno (...ugovoreno mesto opredeljenja)

Osnovni sadržaj Incoterms pravilaGrupa E

EXW – Ex WorksOvo pravilo predstavlja minimalnu obavezu za prodavca u vezi isporuke. Ovo pravilo znači da je primarna odgovornost prodavca obezbediti dostupnost robi na svome mestu (skladištu). Prodavac nije odgovoran za utovar robe na vozilo. Rizici i troškovi ovog posla su na strani kupca. Može se dogovoriti da prodavac utovari robu, ali to mora biti posebno prikazano u ceni isporuke. Prodavac nije odgovoran za izvozne formalnosti iako bi trebao, ako se zamoli, pozitivno odgovoriti na bilo koji zahtev kupca, vezano za pomoć u obezbeđenju podataka za ovakve formalnosti.

Prilikom dogovaranja o primeni ex works pravila, kupac mora direktno ili indirektno biti u mogućnosti da kompletira izvozne i uvozne formalnosti. Kupac snosi celokupne toškove i rizike prilikom prenošenja robe sa prodavčevog skladišta do željene destinacije.

Grupa F

Ova pravila nalažu obavezu prodavca da isporuči robu do prevoznika koga je odredio kupac. Grupa "F" pravila uvek znače da "glavna vozarina nije plaćena".

FCA – Franko prevoznik"Franko prevoznik" znači da prodavac prevozi robu, pripremljenu za izvoz, do prevoznika određenog od strane kupca i do naznačenog mesta.

Potrebno je istaći da odabrano mesto isporuke utiče na obaveze utovara i istovara roba u tom mestu. Kada isporuka započinje na prodavčevom mestu, on je odgovoran za utovar. Kada se isporuka vrši na mestu gde se ne nalazi prodavac, on nema obavezu istovara robe. Carinski postupak za izvoz obavlja prodavac.

Ovo pravilo može se primenjivati bez obzira na modul transporta, uključujući i multimodalni transport.

Rizik nestanka (gubitka) ili štete na robi prenosi se na kupca u trenutku isporuke robe prevozniku. Prevoznik je bilo koja osoba koja, u ugovoru o prevozu robe, preuzima aktivnosti prevoza ili izvršava prevoz tereta putem železnice, druma, mora, vazduha, kopnenih voda ili kombinacijom ovih transporta.

Ako kupac imenuje drugu osobu, koja nije prevoznik, da prihvati robu, prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke robe onda kada je roba u području (nadzoru) te osobe.

FAS - Franko uz bok broda "Franko uz bok broda" znači da je prodavac isporučio robu kada je ona stigla do naznačene luke utovara. To znači da kupac mora snositi sve troškove utovara robe u brod, i rizike gubitka ili oštećenja roba od trenutka isporuke robe.

FAS pravilo nalaže prodavcu da kompletira izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo se primenjuje samo za pomorski i kopneni vodeni transport.

FOB – Franko brod"Brod sa naznakom luke utovara" znači da prodavac ispunjava svoju obavezu kada roba pređe ogradu broda u naznačenoj luci utovara i snosi troškove utovara u brod. To znači da kupac od ovog trenutka mora da snosit sve troškove i rizike gubitka ili oštećenja roba. FOB pravilo nalaže prodavcu da obavi izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo primenjuje se samo za pomorski i kopneni vodeni transport. Prikladno je primeniti FOB pravilo za neobjedinjeni konvencionalni kargo kada se on šalje direktno na brod u naznačenoj luci.

Grupa C

CFR - Cena sa vozarinom CFR znači da prodavac mora platiti troškove i vozarinu potrebnu za prenošenje robe do naznačene luke opredeljenja (ne snosi troškove istovara). Razlika između ovog i FOB pravila je u ceni pomorske vozarine. Dok prodavac plaća vozarinu do luke opredeljenja, rizik ili gubitak robe kao i druge dodatne troškove koji mogu proizaći posle prelaska ograde broda, snosi kupac. Prodavac preuzima obavezu kompletiranja izvoznih formalnosti.

CIF - Cena sa osiguranjem i vozarinom"Cena sa osiguranjem i vozarinom" znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada roba pređe ogradu broda u naznačenoj luci utovara (prodavac plaća troškove utovara robe u brod).

Prodavac mora platiti troškove osiguranja i vozarinu potrebnu za prevoz robe do naznačene luke opredeljenja. Rizik gubitka ili oštećenja robe kao i svi drugi dodatni troškovi, nastali posle isporuke se prenose sa prodavca na kupca. Međutim, prema CIF pravilu prodavac takođe mora obezbediti pomorsko osiguranje za kupčeve rizike od gubljenja ili oštećenja robe tokom prevoza. Kupac mora znati da je prema CIF pravilu prodavac dužan da obezbedi samo minimalno pokriće osiguranja. Ukoliko kupac želi da ima zaštitu sa većim pokrićem, za to se treba izričito dogovoriti sa prodavcem ili može napraviti vlastiti aranžman ekstra osiguranja.

CIF pravilo nalaže prodavcu da kompletira izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo primenjuje se samo za pomorski i kopneni vodeni transport.

CPT - Vozarina plaćena do"Vozarina plaćena do" znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je roba isporučena prevozniku imenovanom od prodavca. Prodavac, pored toga, mora da plati troškove prevoza roba do naznačene destinacije isporuke. To znači da kupac snosi sve rizike i sve druge troškove nastale posle ovako dogovorene isporuke roba. Kupac plaća istovar robe, ako nije dugačije dogovoreno.

Kada se roba isporuči do dogovorene destinacije prvog prevoznika, prestaje prodavčeva odgovornost za rizike za robu.

CPT pravilo nalaže prodavcu da za robe kompletira izvozne formalnosti. Ovo pravilo se može primenjivati bez obzira na modul transporta, uključujući i multimodalni transport.

CIP - Vozarina i osiguranje plaćeni do:"Vozarina i osiguranje plaćeni do" znači da prodavac ispunjava svoju obavezu isporuke kada je roba isporučena prevozniku, imenovanom od prodavca. Prodavac, pored toga, mora da plati troškove prevoza roba do naznačene destinacije isporuke (ne plaća troškove istovara). To znači da kupac snosi sve rizike i sve druge troškove, nastale posle ovako dogovorene isporuke roba.

Prema CIP pravilu prodavac također mora obezbediti osiguranje za kupčeve rizike gubljenja ili oštećenja robe tokom prevoza. Sledstveno tome, prodavac će napraviti ugovor o osiguranju i platiti premiju osiguranja. Kupac mora znati da je prema CIP pravilu prodavac dužan da obezbedi samo

minimalno pokriće osiguranja. Ukoliko kupac želi da ima zaštitu sa većim pokrićem, za to se treba izričito da dogovori sa prodavcem, ili može da napravi vlastiti aranžman dodatnog osiguranja.Kada se roba isporuči do dogovorene destinacije prvog prevoznika prestaje prodavčeva odgovornost za rizike za robu.

CIP pravilo nalaže prodavcu da kompletira izvozne formalnosti za robe. Ovo pravilo se može primenjivati bez obzira na modul transporta, uključujući i multimodalni transport.

Grupa D

DAF – Isporučeno na granici"Franko granica" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na prevoznom sredstvu transporta koje nije istovareno, ali su obavljene izvozne formalnosti na carinskom prelazu u zemlji destinacije. Za uvozne formalnosti prodavac nije odgovoran.

DAF pravilo je najpraktičnije primenjivati u železničkom i drumskom transportu. Međutim ono se može primenjivati u svim modelima transporta. Takođe je važno napomenuti da imenovana granica može biti bilo koja granica. Zato je jako bitno da se precizno definiše granična tačka isporuke robe. Kupac je odgovoran za preuzimanje robe na imenovanoj granici, zato se često kao alternativno rešenje ugovoreni transport obezbedjuju u zemlji odašiljanja robe.

Može se u komercijalnom smislu zaključiti ugovor o prevozu robe do finalne destinacije u zemlji uvoza. U tom slučaju rizike i troškove od granice do finalne destinacije snosi kupac.

DES - Isporučeno franko brod"Isporučeno franko na brodu" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na brodu u ugovorenoj odredišnoj luci (prodavac ne snosi troškove istovara), bez obavljenih formalnosti uvoza u luci opredeljenja. Prodavac mora da snosi sve troškove i moguće rizike prilikom prevoza roba do naznačene luke opredeljenja.

Ovo pravilo primenjuje se samo u pomorskom i prevozu vodama ili multimodalnom transportu do broda u luci destinacije. Ovo pravilo se primarno, ali ne i isključivo, primenjuje za isporuku tereta velikog obima. Razlika između CFR i DES ogleda se u tome da i pored obaveze plaćanja prevoza od strane prodavca u oba slučaja, (po pravilu), DES prodavac još snosi rizike i troškove do ugovorene tačke destinacije. Kupac treba da sarađuje ne samo sa prodavcem već i sa prevoznikom u cilju izbegavanja mogućih velikih troškova ležarine i skladištenja.

DEQ - Isporučeno franko obala"Isporučeno franko obala" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba stavljena na raspolaganje kupcu na pristaništu (obali) bez obavljenih formalnosti uvoza u luci opredeljenja. Prodavac mora snositi sve troškove i moguće rizike u vezi są dopremanjem robe do ugovorene luke opredeljenja i snosi troškove istovara robe na obalu (kej). Kupac mora da obavi i plati sve uvozne formalnosti, carine, poreze i druge dadžbine vezane za uvoz roba.

DEQ pravilo može da se primeni samo kada se vrši isporuka roba pomorskim, kopnenim, vodnim ili multimodalnim transportom gde se vrši istovar roba sa broda na obalu (pristanište) u luci opredeljenja.

DDU - Isporučeno, neocarinjeno"Isporučeno, neocarinjeno" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba isporučena kupcu bez obavljenih formalnosti uvoza i neistovarena iz sredstva transporta na ugovorenom mestu opredeljenja.

Prodavac mora snositi sve troškove (izuzev uvoznih dažbina) uključene u dopremanje roba do mesta destinacije. U ovom slučaju uvozne dažbine znače odgovornost kupca i rizik za obavljanje carinskih formalnosti, plaćanje ovih formalnosti, carina, poreza i drugih dažbina. Takve dažbine mora da plati kupac, koji mora da snosi i troškove i rizike koji nastanu ako se roba blagovremeno ne carini.

Ovo pravilo se može primenjivati bez obzira na modul transporta. Međutim, kada se isporuka odvija u luci opredeljenja, na brodu ili na pristaništu (obali), onda se trebaju primeniti DES ili DEQ pravila.

DDU pravilo je napravljeno zbog potrebe biznisa za takvim jednim pravilom u koje nisu uključene carine, ali mogu uključiti VAT (porez na dodatnu vrednost-PDV).

DDP - Isporučeno i ocarinjeno"Isporučeno i ocarinjeno" znači da prodavac ispunjava svoje obaveze kada je roba isporučena kupcu uz obavljene formalnosti uvoza i neistovarena iz sredstva transporta na dogovorenom mestu destinacije.

Prodavac mora snositi sve troškove dopremanja roba do zemlje destinacije, uključujući i sve dažbine vezane za uvoz. U ovom slučaju uvozne dažbine znače odgovornost i rizik za obavljanje carinskih formalnosti, plaćanje ovih formalnosti, carina, poreza i drugih dažbina od strane prodavca.

DDP pravilo se ne bi trebalo primenjivati ako prodavac nije u mogućnosti da direktno ili indirektno nabavi uvozne licence. Ovo pravilo uključuje maksimalne obaveze prodavca za svaki modul transporta. Ovo pravilo znači maksimalnu odgovornost prodavca. Može se zaključiti da se ova pravila primarno koncentrišu na obaveze isporuke i rizike transfera robe i svi korisnici trebaju biti svesni efekata svakog od pomenutih pravila.

Kada se priprema nacrt prodajnog ugovora, preporučljivo je da se kupac i prodavac oslanjaju najviše na Incoterms 2000, jer će tako biti jasno definisane njihove odgovornosti i otkloniće se mogućnosti pogrešnog razumevanja.

Vrsta prevoza i odgovarajuće pravilo IncotermsaZa bilo koju vrstu prevoza primenjuju se sledeća pravila Incoterms 2000:

EXW, FCA, CPT, CIP, DAF, DDU i DDP.

Za pomorski i rečni prevoz primenjuju se sledeća pravila Incoterms 2000: FAS, FOB, CFR, CIF, DES i -DEQ.

20.OBJASNI UGOVOR O MEDJUNARODNOM TRANSPORTU?

21.MEDJUNARODNA UNIJA ZA DRUMSKI TRANSPORT-IRU?

22.OBJASNITE POJAM I SVRHU POSTOJANJA MEDJUNARODNIH PRAVILA I KONVENCIJA?

23.NAVESTI OSNOVNE MEDJUNARODNE KOVENCIJE O TRANSPORTU ROBE U MEDJUNARODNOM DRUMSKOM TRANSPORTU?