MEGATREND UNIVERZITET

FAKULTET ZA BIOFARMING

BAKA TOPOLA

SEMINARSKI RAD : OPTE BIOSTOARSTVO

TEMA: SPORTSKI KONJI

PREDAVA:

STUDENT:

Prof.dr Branislav Mievi

Gojko Raki

BAKA TOPOLA , JUN 2012.SADRAJ

Poreklo konja3

Spoljni izgled konja 4

Mere konja5

Boja dlake 5

Belezi5

Rase konja6

Arapski punokrkvi konj6

Engleski punokrvnjak7

Trakerski konj (istonopruski)7

Ahaltekinac8

Lipicaner8

Bosansko brdski konj8

Dranje i ishrana sporskih konja9

ienje i nega10

Ishrana konja11

Potkivanje konja11

Korienje konja za priplod12

drebljenje13

Povrede i bolesti konja14

Literatura15

Poreklo konja

Prema tvrenju naunika sa Kolumbijskog univerziteta (SAD) , jo pre ezdeset miliona godina se pojavio mali etvoronoac , ne vei od lisice , koji je hodao celim tabanom i koga su naunici krstili kao Eohippus (konj praskozorja) , s obzirom da je iveo na poetku kenozoika , najmlaeg geolokog doba razvoja Zemlje . Ipak , ova mala ivotinja sa puno neprijatelja na kopnu i vazduhu preivee sve budue kataklizme , narasti i postati simbol lepote i elegancije.

Menjanjem kliomatskih uslova , a samim tim i naina ivota I ishrane , Eohippus je pretrpeo mnoge promene. S vremenom se prilagodio ivotu u stepi postajui sve bra ivotinja kako bi lake izbegavao krupnije neprijatelje. Prestao je da se opire celim tabanom jer mu je za kretanje trkom vie odgovaralo otiskivanje prstima. Najvie optereen srednji prst je generacijama jaao , a ostali su postepeno atrofirali.

U srednjem eocenu se Eohippus razvija u neto krupniji oblik Orohippus , da bi dvadeset miliona kasnije kao Mesohippus dostigao veliinu dananje ovce. Tada je na nogama imao jo samo tri prsta od kojih je srednji bio najjai. Nakon sledeih dvadesetak milona godina postaje Merihippus koji je samo srednjim prstom , odnosno kopitom , dodirivao tlo. Od Merihippusa se razvio u jo krupnijeg Pliohippusa (visine 110 do 120 cm) , poslednji stupanj u razvoju prethodnika konja je Plesihippus , od koga nastaje dananji konj Equus caballus.

U razdoblju dugom oko ezdeset miliona godina potpuno je nestalo oko 300 vrsta i podvrsta razliitih srodnika dananjih ekvida (porodice konja i konjima slinih ivotinja) , a ostao je samo jedan rod Equus.

Danas je uglavnom prihvaena teorija prema kojoj svi konji vode poreklo od jednog divljeg izvornog oblika , mongolskog konja , od koga su se na osnovu brojnih naslednih promena stvorile pojedine rase , mada ima i drugaijih teorija.

Nikolaj Mihajlovi Prevalski (1839-1888) je tokom jedne ekspedicije po Mongoliji otkrio konje utosmee dlake , za koje je u poetku misio da su , polumagarci , dok nije ustanovljeno da je , u stvari , re o mongolskim divljim konjima koji nisu bili ranije poznati , a zoolog Ivan Semenovi Poljakov je tom konju dao ime Equus przewalskij i on je praotac svih dananjih konja.

Mongolski divllji konj Equus przewalskij je prema drugoj , takoe vaeoj toriji (Kapicke= , nastao meusobnim ukrtanjem etiri izvorna oblika koje je ovaj naunim podelio u dva tipa : poni i konj sa jo dve podvrste. I jedni i drugi su bili u patuljastom i krupnom tipu , mada se pod ponijem nije razumevao dananji patuljasti tip konja , nego onaj koji je imao timi gustu dlaku , a leti neto reu.

Postojala su dva tipa izvorne forme ponija lagani poni i poni tundre. - od kojih su nastali dananji hladnokrvnjaci (teki konji).

Od izvorne forme konja lakeg tipa nastali su arapski konji i srodnici te rase. Od krupnijeg tipa su nastale ostale rase toplokrvnjaka.

U ranom kamenom dobu se ovek odnosio prema konju kao i prema ostaloj divljai.

Meso je koristio za ishranu , a mogao je da upotrebi i kosti i kou. Nije tano utvreno u kojem delu sveta je konj prvi put pripitomljen , ali se zna da je u poetku sluio oveku za jahanje i noenje tereta , a kasnije i u zaprezi. S vremenom , konj je oveku postao veran pomaga i odani prijatelj , iao je sa njim u rat I u lov i osvajao nove prostore , a danas druguju u raznim zabavama i sportu.

- 3 -

Spoljni izgled konja(eksterijer)

Graa pojednih delova tele , boja I izgled dlake , sekundarna obeleja pola , proporcija i usklaenost pojedinih delova tela , ine spoljanjost ili eksterijer konja. Meutim postoje osnovna naela prilikom ocenjivanja eksterijera bez obzira na pomenute razlike.

Prilikom ocene eksterijera manje spoljanje mane se zanemaruju ,a panja sa obraa na to da li konj svojim izgledom odaje pripadnost rasi , polu i nameni. Iz jasno ocrtanih kontura konja , formata , linija , kalibra , plemenitosti I ivahnosti , mogue je izvui zakljuke o konstituciji i temperamentu.

Skladnost u eksterijeru podrazumeva pravilan odnos izmeu pojedinih delova tela. Skladnost se ogleda i u dugakim linijama koje ine konture konja , dugaak vrat i pleke , iroke i dugake sapi , duboka i iroka prsa.Linija se samo relevantan pojam , a ne apsolutna veliina. Format je odnos duine trupa i visine grebena razliit je u zavisnosti od rase i pola. Kalibar je odnos ukupne teine i visine grebena(teinw u kg/visina u cm merena tapom kalibar).

Po konstituciji konj moe da bude mek i vrst. Ovi drugi su sposobniji , izdrljiviji i otporniji.

Kondicija u eksterijernom smislu zavisi od intenziteta rada i naina ishrane , a moe da bude radna, priplodna , trkaka , tovna i izlobena.

Konj treba da ima ivahan temperament , da brzo reaguje na spoljne nadraaje i opaaje. Zloudne konje treba izbegavati jer su skloni da udare , a spremni su i da ugrizu.

Kad se kae da je konj dobre udi , ne podrazumeva se i lenj konj.

Glava treba da odraava pripadnost rasi i polu , te je u pastuva neto grublja a u kobile finija.

Kod toplokrvnih rasa je suvlja i manja za razliku od hladnokrvnjaka , ije su glave , srazmerno telu tee i ire. Najei oblici profila su ravan , oviji (konveksan) i tuiji(konkavan). Oi treba da su otvorene , ivahne , ali ipak mirne , bez straha i nervoze. Mutne oi odaju bolest , a oi izraenih beonjaa ukazuju na greku u temperamentu. Ui treba da su pravilno nasaene i pokretne. Iako se manje i uspravne ui smatraju lepim , za klempave se veruje da mogu da budu odlika kvalitetnih konja.

Vrat treba da je dobro nasaen , dug , miiav i pokretan. Greben treba da bude dugaak , visok i irok.

Grudni ko treba da obezbedi dovoljno prostora za unutranje organe svojom dubinom , duinom i irinom. Poeljno je da lea budu srednje dugaka , miiava , iroka i dobro povezana sa grebenom i sapima. Spoj mora da je vrst , miiav , irok , a uzan i upao spoj je znak loeg iskoriavanja hrane.

Sapi su poluga snage konja i zato treba da su snane , miiave i dugake. Prednje noge , gledano spreda , moraju biti paralelne , a ako nisu znai da su deformisane , odnosno loeg su stava. Najee izraeni oblici loeg stava su : irok , uzan , utvnut i izvrnut. Gledano sa strane noge ne smeju da budu previe isped (istureni stav) ali ni previe iza (podvuen stav) zamiljene vertikalne linije.

Kolena ne smeju da budu ugnuta niti previe napred , to daje klecav stav koji , ako nije previe izraen , kod sportskih konja nije mana. Cevanice (obim i duina) treba da su u skladu sa celim telom.

Kiice srednje duine , kose i pod uglom od 45 , ne previe meke i dugake , ali ni prekratke i strme.

Zadnje noge: butina snana , miiava , iroka i kosa , gledano sa strane. Koleno snano iroko miiavo. Pravilan poloaj i dovoljna duina cevanice pruaju najbolje uslove za zamane hodove.

Skoni zglob je izuzetno vaan kod sportdkih konja , a i najvie korien. Posmatran sa strane , spreda i otpozadi , on mora biti izraen , irok , dugaak i pravilno povijen.

Oblik i veliina kopita treba da su u skladu sa ostalim delovima tela. Ako to nije sluaj , onda je re o nepravilnim kopitima : pljosnatom i strmom ili magareom.

Ocenjuju se tri hoda ; korak , kas i galop i to spreda , otpozadi i sa strane.

- 4 -

Mere konja

Kod konja se obino meri visina grebena , obim grudnog koa i obim cevanice. Visina grebena se meri Litinovim tapom , to je i stvarna visina s obzirom da se tap postavlja vertikalno pored konja , ali i pantljikom , kojom se dobijaju vee vrednosti (oko 10 cm)jer pantljika prati pleku i njenu zaobljenost.Obim grudnog koa se meri pantljikom tako to se ova prebaci preko grebena i sputa iza lopatica . Obim cevanica se meri na njenoj sredini.

- 5 -

Boja dlake

Na osnovu boje dlake konji se dele na : dorate, alate, vrance, sivce, kulae i izabele.Pored ovih postoje jo i arci , palomino i konji divljih boja (miije).

Dorati su konji sa mrkom bojom dlake , crnim repom i grivom. Skraenica za ovu boju je d. Prema nijansama se razlikuju otvorenodorati (o.d.) , zatvorenodorati (z.d.) i tamnodorat(t.d.) konji.

Alati su otvorene braonute do zatvorene crvenobraon boje dlake. Prema nijansama se razlikuju otvorenoalati (o.a.) , alati (a) i zatvorenoalati (z.a.). Kod alata je boja grive i repa uvek ista kao i boja tela.

Vranac ima potpuno crnu boju dlake. Skraenica za vrance je vr.

Boja dlake sivca (si.) je, u stvari , meavina. Najee je re o meavini crne i bele , ponekad ute i braon , a lokalno se jo ovakvi konji nazivaju erav , zekan i zelenko. Sivac se obino raa tamne boje dlake (alat,dorat ili vranac), ali ve kao ome dobija sivu dlaku. S godinama pobeli (8 do 10 godina) , no ima i onih kojima se celog ivota zadrava meavina crnih i belih dlaka. drebad roena bela i koja usled nedostatka pigmenta ne menjaju boju celog ivoa , nazivaju se albino.

Kula (kul.) je svetloute boje dlake , utosive i sive , ali su mu griva , rep i noge uvek crni.

Izabela (iz.) konji imaju utokrem boju dlake , rep I griva su iste boje , nekad su svetliji ili ak beli (palomino).

- 6 -

Belezi

Manja mesta obrasla belom dlakom zovu se belezi . Uroeni belezi su razliitog oblika i veliine. Obino se nalaze na glavi i nogama konja . Steeni belezi nastaju povredom koe , najee na grebenu jahaih konja usled uljanja prouzrokovanog loom , prljavom ili nepravilno korienom opremom (podsedlica i sedlo). Po izleenju ulja esto umesto dlake prirodne boje izraste bela.

Beleg na glavi konja moe da bude gruast (bele dlake pomeane sa osnovnom bojom konja) , cvetast (belilo u obliku cveta), plamenast (izdueno belilo na elu u obliku plamena), zvezdast (u obliku zvezde). Razlikuje se produena zvezda (zvezda produena nanie do visine donjeg dela jagodinih kostiju) , uska lisa (uska pruga belih dlaka na nosnoj liniji) , prekinuta lisa (bela pruga se na jednom delu prekida) , produena lisa (ukoliko prelazi i na gubicu) , a beleg moe biti i lampast (kad je vei deo konjske glave beo) , brnjast (bele dlake na gornjoj usni) i bela gubica (bele dlake na donjoj usni).

Beleg na nogana konja moe da bude petast ( bele dlake na zadnjoj strani krunske kosti , usko , odmah iznad kopita) , krunast (bele dlake oko krunske kosti) , putast (bele dlaice na putitu , tj.kiicama) , visokopulast (bele dlake na kiicama i kiinom zglobu) , poluarapast (bele dlake dopiru do pola cevanice) , arapast (bele dlake na celoj cevanici) i visokoarapast (bele dlake iznad prednjeg kolena , zapea ili skonog zgloba zadnjih nogu.)

Za belege nema skraenica I obino se pie z.d.n. putasta to znai da zadnja desna noga ima putast beleg. Konji koji nemaju beleg obeleavaju se sa b.b.- bez belega.

- 7 -

Rase konja

Arapski punokrvni konj

Nijedna rasa konja nije uticala u toj meri na uzgoj ostalih rasa koliko arapski punokrvni konj. Zahvaljujui njemu , stvarani su mostovi razumevanja , doivotna prijateljstva , ali i neprijateljstva. Bilo je i brutalnih ubistava. Jedan rat je zbog arapinskog punokrvnjaka trajao etrdeset godina.

Konj je u ivotu beduina zauzimao posebno mesto , a kao lan porodice delio njenu sudbinu. Smenjivali su se izobilje , glad , e, opasnost ali konja nikad niko nije rtvovao ili pojeo. ak se ni konjsko mleko nije pilo. Lepota arapskog punokrvnog konja je inspirisala mnoge slikare , a plemenitost njegova rasplamsavala matu pesnika i pisaca.

O nastanku arapskog konja postoji vie teorija . Po jednima nastao je od divljeg konja sa Arapskog poluostrva. Teorija divljeg konjanalazi glavni oslonac u legendama beduina kojima se ne moe porei zanimljivost , ali koje ipak ostaju u oblasti mate.

Najraniji poznati zapisi o postojanju konja u centralnoj Arabiji potiu iz IV veka p.n.e.. Na teritoriji Palestine , Sirije , Libana i Egipta konji su uveliko koriteni jo 2000. godina p.n.e. u zapregama bojnih kola na dva toka. Konji su u to vreme imali nisko usaene repove , debele vratove , glave im nisu bile plemenite , ali ipak suve.Podseali su na poni tip konj , slian naem bosanskom konju.Nekako u to vreme se u Egiptu pojavio konj veoma slian arapskom . Kako je tamo dospeo ili kako su ga stari Egipani stvorili do danas je ostala tajna. Pretpostavlja se da je stvoren selekcijom palestinskih , sirijskih i libijskih konj . No bez obzira od koje je rase nastao arapski konj , znaajan uticaj u njegovom stvaranju su imali beduini. Beduini su se oslanjali na iskustvo predaka upotpunjavajuu ga vlastitim zapaanjima. drebe bi pri drebljenju doekivano na ruke kako ne bi palo na tvrdo tlo , a ime mu je odmah aputano u uvo uz ljubljenje i duvanje u nozdrve kako bi se naviklo na dah gospodara. Kobila je pokrivana ebetom , a u hladnim pustinjskim noima delila je ator sadecom ukuana.

- 8 -

Kvalitet arapskih konja ne ogleda se samo u okretnosti , brzini i izdrljivosti nego i u okolnostima pod kojima se ispoljavaju te osobine. Sa tekim vezovima na nogama ivotinje se satima stajale ne pustinjskom suncu ili na ledenom nonom vazduhu , na veitom vetru koji esto prelazi u peanu oluju. Oni koji nisu mogli da izdre nisu mogli ni da ponesu epitet arapski. Beduini su voleli da se nadmeu . Kratke trke , popularne u ostalom delu sveta , njih nisu interesovale. Trkali su se na deonice od 16 do 24 km.

Glava arapskog punokrvnjaka je suva i skaldna , elo visoko i iroko ; oi izraene , krupne, okrugle, tamne i iroko razmaknute ; trepavice dugake ; profil konkavan ili ravan ; grlite iroko , slobodno ;donja usna manja od gornje ; mala brada , slina oveijoj i priljubljena uz podbradak ; ui fine , male , tankih ivica i picaste ; grudi iroke ; rep visoko nasaen , visoko noen ; stav pravilan ;vrat dugaak , lako povijen , veoma pokretan , dobro nasaen; skoni zglob irok i jak ; kiice srednje duge , pravilne kosine 45 ; kopita okrugla i vrsta ; teina 400 do 450 kg.

Arapski punokrvnjak je imao velikog udela u stvaranju engleskog punokrvnjaka. Danas se koristi za osveavanje krvi toplokrvih konja sa zadatkom da pobolja plemenitost , izdrljivost , otpornost , temperament i skromnost u ishrani. Sa arapskim punokrvnjakom ne treba meati druge arapske I orijentalne konji koji se samo povremeno oplemenjuju njegovom krvlju.

Engleski punokrvnjak

Engleski punokrvni konj je jedina rasa konja kod koje je kriterijum pri selekciji rezultati u trkama ostao neizmenjen do danas. Ovakav nain ispitivanja radne sposobnosti je i najobjektivniji jer iskljuuje subjektivne elje i naklonosti ispitivaa. Selekcionisanje na osnovu rezultata u trkama je najblie prirodnoj selekciji jer konj nije ivotinja koja je u divljini izborila opstanak borbenou ve brim nogama.

Veliki broj kobila i najverovatnije i pastuvi , rodonaelnici engleskog punokrvnog konja , bili su orijentalnog porekla (arapskog , turskog i berberskog). Punokrvni uzgoj engleskog konja se od samog poetka zasnivao na neprekidnoj selekciji zasnovanoj na postignutim rezultatima u trkama.

Dejms Viterbi je izdavanjem Glavne knjige o poreklu konj 1793. zabeleio potomke 51 pramajke engleskog punokjrvnog konja, to je bila osnova za praenje daljeg razvoje ove rase konja. Danas preovladava miljenje da je stvaranje engleskog punokrvnjaka kao posebne rase konja bilo uslovljeno pre svega idejom o zatvaranju Glavne knjige ; naime u sva kasnija izdanja ove knjige mogli su se upisati samo oni konji koji vode direktno poreklo od konja zavedenih u prvom izdanju. Time zapoinje i razjanjavanje izraza punokrvnjak . Naime , punokrvnjak nije oznaka za sastav ili koloinu krvi, iako engleski punokrvnjak ima vei procenat krvi prema ukupnoj telesnoj teini od ostalih rasa konja. Pravilniji je svakako izraz istokrvnjak koji se koristi u nekim zemljama i podrazumeva da se od 1793. godine krv drugih rasa konja nije meala u engleskom punokrvnom uzgoju. Na kraju verovatno najjednostavniju i najjasniju definiciju engleskog punokrvnjaka je formulisao jedan zaljubljenik u konje rekavi : Englesi punokrvnjak je svaki konj kojeg je Dejms Viterbi takvim smatrao i zaveo u Glavnu knjigu . Podrazumevaju se i njihovi direktni potomci.

- 9 -

Trakenerski konj(istonopruski)

Sve rase konja u Nemakoj dobijaju naziv prema pokrajini u kojoj se uzgajaju (hanoverski , hol-tanjski , vestfalski) . I pored toga to nekadanja Istona Pruska ne pripada Nemakoj , ovi konji se uzgajaju i u ostalim krajevima , a dobili su ime trakener prema glavnoj ergeli nekadanje Istone Pruske. Osnovu uzgoja trakenera su inili domai konji vajke , mali , nabijeni , dobrog karaktera i veoma izdrljivi. Cilj uzgoja je bio i stvaranje srednje snenog konja , dubokog grudnog koa, temperamenta potrebnog za obavljanje poljoprivrednih radova , a da se pri tome ipak odri i temperament i plemenitost dobrog sportskog konja.

Zbog ostvarenja ovog cilja svi mladi pastuvi su pre odlaska u priplod prolazili kroz jednogodinje testiranje. Morali su da pokau vrstinu , ivahan temperament, volju za rad, poslunost , ali i ekonominost u ishrani i dobre i izdane hodove. Pastuvi sa nedostacima su energino odbacivani iz priploda. Kobile su svakodnevno testirane na poljoprivrednim radovima ili pod sedlom. Loe radno kobile su zbog mogueg prenoenja loih osobina na potomstvo , eliminisane.

Ahaltekinac

Ahaltekinska rasa je nastala pre vie hiljada godina. Ahaltekinac je izvanredan za jahanje , velike je izdrljivosti i vrstine , elegantan , plemenit i veoma slian engleskom punokrvnjaku. I pored njegove inteligencije sa njim nije uvek lako raditi. Zahteva panju i strpljenje kako jahaa , tako i trenera. Poseduje zadivljujuu mehaniku i sposobnost za preskakanje prepona , mada je mogua pojava jedinki sa loim temperamentom.

- 10 -

Boja ahaltekinaca je uoljiva i veoma lepa, obino bakarnocrvena , mada ima i drugih. Za njih je karakteristino da imaju retku grivu i rep. Ova rasa konja je obdarena posebnom izdrljivou i sposobnou lakog , brzog i efikasnog odmaranja od napora. U stanju su da preu dnevno 100 km , a samo posle jednog dana odmora da nastave istim tempom i naredna tri dana.

Vredni su panje i imaju dobre rezultate postignute na galopskim trkama. Najuvenije ergele ahaltekinaca se nalaze u Rusiji , Kazahstanu i na Severnom Kavkazu.

Lipicaner

Lipicaner pripada grupi toplokrvnih konja , a ime je dobilo po selu Lipice kod Seane u Sloveniji. Na krasu oko dananje Lipice su vekovima uzgajani veoma cenjeni konji za jahanje , a bili su pogodni i za ratovanje zbog izdrljivosti , snage i brzine. Upravo zbog tih osobina austrijski nadvojvoda Karl je odluio da osnuje 1580. godine ergelu koja je dobila ime po mestu osnivanja. U Lipicama su uzgajani jahai i zapreni konji za beki dvor. Morali su da imaju izvanredan eksterijer , da svi budu iste boje beli , visoko usaenog vrata , elegantni , visokih hodova i dobroudnog temperamenta. Tokom 400 godina kontinuiranog uzgoja i stroge selekcije , zadrani su do postojanosti kvaliteti lipicanera u eksterijeru , izdrljivosti, vrstini kopita i konstituciji. Time je stvorena nova rase takozvana lipicanerska. Zbog uroenog gracioznog koraka , ivahnog temperamenta i inteligencije postao je idealan za visoku kolu jahanja.

Lipicaner je prvenstveno dresurni konj i zbog toga ga treba uzgajati tako da odgovara savremenim zahtevima u pogledu eksterijera i hodova , a da pri tome ipak zadri osnovne osobine izdrljivost , gracioznost, ivahan temperament , zdravu konstituciju i dobar karakter. To su ujedno osobine koje omoguavaju da se ovaj konj upotrebi , pored dresure i takmiarske zaprege , i u poljoprivredi , turizmu i za rekreaciju.

- 11-

Bosansko brdski konj

Naseljavanjem naih krajeva u V veku , slovenska plemena su iz postojbinw , koja se nalazila oko reke Dnjepra dovela konje azijatskog porekla. U predelima koje su naselili zatekli su domae konje , koje su svojevremeno doveli Iliri i Kelti , a kasnije i Rimljani. Ukrtavanjem su nastali praroditelji naeg domaeg , bosansko brdskog konja, koji je s vremena na vreme osveavan krvlju azijskih konja pri estim upadima Huna , Avara i Maara.

Sa dolaskom Turaka na nae krajeve dolazi do uticaja turskih , odnosno arapskih konja na domae konje. Arapski konji su due vreme oplemenjivali domau rasu i slobodno bi se moglo rei da ona i danas ima plemenite krvi.

Zbog vievekovnog uticaja arapskih pastuva , bosansko brdski konj je postao slian , ali je zadrao osobine brdskih konja. Eksterijer mu karakterie mala suva glava , dobro nasaen i dosta dug vrat , visok i dug greben , neto dua lea , zaobljene sapi , iroke i duboke grudi , pravilno graene i jake prednje noge , i manje-vie sabljaste ali snane zadnje noge.

Bosansko brdski konj ima veoma siguran korak , prosene je visine 135 cm , a teine oko 300 kg. Posebno je znaajno to to je ovaj konj skroman u ishrani , dobrog zdravlja i dobroudnog karaktera. U pogledu upotrebne vrednosti , bosansko brdski konj bi mogao da se nazove univerzalnim jer je odlian kao tovarni konj , u zaprezi,a pogodan za jahanje ak i za tee jahae.

Zbog skromnosti pri dranju I jednostavnog karaktera pogodan je za rekreaciono I turistiko jahanje, naroito za jahae sa skromnim ili nikakvim jahakim iskustvom.

Dranje i ishrana sportskih konja

Sa obzirom da se od sportskih konja oekuju vrhunski rezultati , treba im obezbediti i odgovarajue uslove za ivot i rad.

tala je posebno znaajna. Za razliku od ivota na otvorenom prostoru , u prirodi i u ergeli , sportski konj najvei deo ivota provodi u tali koja, ma kako dobra , nikada ne moe da zameni ivot u prirodi .Sportskim konjima, a naroito galoperima sa veoma razvijenim pluima , potrebno je neuporedivo vie vazduha (40 do 64 m) nego oveku ili tekim radnim konjima. Loa mikroklima u tali im kodi isto koliko i loa hrana i voda . Zbog toga tala za sportske konje mora da bude struno projektovana i da ispunjava niz potrebnih uslova.

Pri odreivanju lokacije na kojoj e se graditi tala posebnu panju treba obratiti na sunanu stranu . Debljina zidova i izolacija zavise od klimatskih uslova (letnjih vruina i duine i otrine zime).

Dobra tala treba da je suva , svetla , sa puno vazduha , ali bez promaje , i da bude umereno topla (10 do 15C) . Od graevinskog materijala je preporuljivo koristiti ciglu , drvo i kreni malter jer e zidove initi suvim i propustljivim , a cement i beton treba izbegavati. Tavanski prostor je najbolje koristiti za dranje sena i slame . Ventilacija treba da obezbedi stalnu izmenu vazduha u tali pri razliitim vremenskim uslovima ali bez promaje. Dok su konji napolju , talu treba obavezno provetriti ak i zimi. Bolje je izgubiti neto toplote nego da se konji vrate u neprovetren prostor. Preko leta je mnogo tee obezbediti hladovinu u tali nego je zimi zagrejati. Zbog toga talu treba provetravati u ranim jutarnjim i veernjim asovima.

U tali ne sme biti , do polovine visine zida zakucanih eksera, kuka i svega onoga to konj moe da dohvati i ime moe da se povredi.

- 12 -

Najbolji boksovi su veliine 3x3 do 4x4 metra sa hodnikom irine 3 do 4 m . Visina tale treba da bude od 2,8 do 4 metra. Jasle ne smeju da budu previsoke i treba da se nalaze na visini od 110 cm, postavljene u jednom uglu boksa. U drugom uglu se postavlja pojilica ili vealica za kofu ukoliko nema pojilice. Hodnik ne sme da bude klizav . Dobro su se pokazali hodnici od nabijene zemlje i oni sa podlogom od cigle sa sastavima punjenim malterom.

Najbolji lek protiv muva su laste . Zbog toga im treba namestiti daice pod tavanicom kako bi na njima pravile gnezdo. Najbolja zatita od mieva i pacova je takoe prirodan lek maka. U tali je strogo zabranjeno puenje. U pravilno voenoj tali je zabranjen glasan razgovor kao i bilo kakva jurnjava jer su sportski konji veoma osetljivi na ovekov glas.

Poverenje konja se dobija staloenim govorom , tepanjem , milovanjem po vratu i leima. Konju je posebno znaajan ovekov glas i zato treba to vie razgovarati sa konjem. On svakako ne razume ta mu se govori , ali po glasu , odnosno tonu izgovorenih rei osea raspoloenje onoga koji mu se obraa. Za osetljivog konja je otar glas ve kazna , dok mu blag glas uliva poverenje i smiruje ga.

Odmah po jutarnjem dolasku u talu , talar proverava mogue promene na svom konju. Ukoliko ga dobro poznaje nee mu biti teko da uoi promene na oima i dlaci. Svakodnevnim pogledom u jasle moe se uoiti promena koja se odmah prijavljuje treneru. Najee promene su : nepojedeno seno ili zob , malo ili preterano pijenje vode , tvrd ili suvie mekan izmet, uznemireno ponaanje , najeena dlaka , rane , otoci , labave potkovice, promena na oima , nosu , zubima , kaljanje itd.

Prostirka od slame slui kao mek , suv i topao leaj na kojem e konj da potedi kopita i noge , a telo da odmara. tala treba da se isti dva puta dnevno ujutro i uvee. Jednom nedeljno treba sve izbaciti iz boksa , dezinfikovati ga i staviti novu prostirku.

ienje i nega

Zdravlje konja umnogome zavisi od ispravnog tretmana , odnosno nege njegove koe. Disanje koe pri dranju konja u talama podstie se svakodnevnim ienjem , a u prirodi uticajem vremenskih prilika , estim znojenjem, valjanjem konja po travi , kupanjem i lizanjem. ienje konja nije , dakle , samo prost proces odstranjivanje prljavtine , nego je znaajno i za ukupno zdravlje konja.

Masaom koe prilikom ienja podstie se njeno disanje i pojaava cirkulacija krvi . Otuda je i nastala poslovica dobro oien konj je upola nahranjen , koja vai i u obrnutom smislu: dobro nahranjen konj je upola oiem.

Pribor za ienje konja se sastoji iz eagije, otre etke, etke, sunera, istaa kopita, krpa, guve slame ili sena i daice za praine. ienje bi trebalo da se obavlja napolju ili za to posebno odreenom prostoru u tali (pored prozora ili ventilatora) kako praina ne bi ponovo padala na konja ili na ostale konje u tali.

Postupak kod ienja je sledei : eagijom se prvo rastrese prljavtina i slepljena dlaka ukoliko je konj veoma prljav. Pri tome , ako se konju stoji sa leve strane , levom rukom mu se valja osloniti na vrat ili lea , jer se tako stie bolji oslonac u sluaju pomeranja konja i izbegava se mogunost da ovaj nagazi na nogu. Sa eagijom u desnoj ruci konj se trlja poev od vrata,preko pleke , lea i stomaka do sapi i nogu.

- 13 -

Postupak se ponavlja i na desnoj strani konja, s tim to se eagija tada dri u levoj ruci. Praina koja je eagijom istisnuta na povrinu dlake skuplja se etkom (najbolje su od konjskog repa). U savremenim talama ovo se obavlja specijalnim usisivaem za prainu. Posle toga , guvom sena se istrlja i izglanca dlaka , da bi se na kraju otrom etkom oeljala griva i dlaka u smeru rasta dlake.

Oi i nozdrve se briu vlanim sunerom. Kopita se iste ri svakom redovnom ienju , ali i pre svakog izlaska konja iz boksa. Rep i griva se iste etkom i drvenim eljem. Pri tome se treba voditi rauna da se nepotrebno ne upaju. Ujutro pre rada konj se prebrie otrom etkom i krpom , a kopita se oiste. Generalno ienje se vri posle podne. Konji se etaju posle rada sve dok se potpuno ne smire i ne osue. Pokisle konje treba trljati senom ili slamom dok ne budu potpuno suvi.

Veoma je vano da svaki konj ima svoj pribor za ienje , kako bi se spreilo prenoenje bolesti.

Ishrana konja

Kod ishrane treba voditi rauna da konj ne ivi od onoga to mu se ponudi da pojede ve od onoga to zaista pojede , ili jo bolje, od onoga to svari , jer ne moe svaku hranu da svari kako treba , a stepen svarljivosti se vidi po izmetu.

Hrana se daje u zavisnosti od godinjeg doba , obavljenog rada i opteg stanja konja. Sastoji se od zobi , kukuruza, livadskog sena , argarepe ,maa , minerala i vitamina. Zdrav konj popije dnevno oko 20 litara vode , koja ne sme da bude hladnija od 10C.

Sportski konj proseno dnevno konzumira jedan kilogram koncentrovane hrane i isto toliko sena na svakih 100 kg svoje teine. Kako ima relativno mali eludac , dnevna porcija hrane mu se deli na vie obroka. Ovo naroito vai za konje koji slabo jedu. Prvi jutarnji obrok treba da bude i najmanji , u podne posle rada konj treba da dobije neto vie od jutarnjeg obroka , a najvie uvee. Tada ima najvie vremena da na miru pojede ono to mu je dato i da to svari. Ukoliko nema pojilice , konja treba napojiti pre hranjenja. Seno mu treba davati na zemlji. argarepa i jabuke pospeuju probavu i promenu dlake , ali zbog male hranjljive vrednosti ne treba preterivati sa njima. Posebno treba povesti rauna o potrebama konja za vitaminima (naroito A) i mineralima (natrijuma 20 g , kalcijuma 25 g , fosfora 12,5 g). Postoji pogreno miljenje da je davanje vitamina i minerala u stvari doping. Pri tome se gubi iz vida da su sportski konji izloeni izuzetnom naporu , a samim tim i veoj potronji vitamina i minerala , koji su im svakako potrebniji nego onima koji ive slobodno na panjacima. Uz to , u dananjim uslovima poljoprivredne proizvodnje i upotrebe velikih koliina vetakih ubriva , raznih pesticida i herbicida , sigurno je da seno i zob nemaju ona svojstva i hranjljivost koju su nekada imali.

Sa druge strane ima onih koji idu u drugu krajnost , koja je jo tetnija po zdravlje konja, pa davanjem raznih supstanci pospeuju njihove sportske rezultate. Praktino ih dopinguju i time nanose neizmernu tetu selekciji uopte i zdravlju konja , stvarajui pogrenu sliku o njihovim mogunostima.

- 14 -

- 15 -

Potkivanje konja

Stara engleska poslovica glasi : No foot no horse! ( bez kopita nema ni konja). Bolesna ili zaputena kopita dobrog konja ine bezvrednim.Naslaeni loi stavovi nogu , loa kopita ili loi hodovi , mogu da se koriguju ili bar ublae blagovremenim i pravilnim potkivanjem.

Kod obrezivanja (skraivanja) kopita, treba voditi rauna da pete ostaanu nedirnute to je mogue due , a da se pri tom skrauje samo kopitni nokat. Ovo se naroito odnosi na preponske konje. Na crteima se visi da konj pri doskoku optereuje najpre jednu nogu, odnosno njenu petu. Ukoliko su pete suvie kratke , pritisak na tetivama je vei kao i na kiinom zglobu. Pete, znai , amortizuju pritisak na noge konja pri doskoku. Najbolji dokaz siline tog pritiska su potkovice koje se ukopavaju u kopita kad se konj due vreme ne prekiva. Stoga se , kod konja sa slabo razvijenim petama koriste potkovice zadebljane po stranama te se na taj nain podie peta.

Za potkivanje preponaa koriste se tee i ire potkovice kako bi kopito naleglo na veu povrinu i kako se potkovice ne bi u njega ukopavale.

Galopski konji se potkivaju lakim potkovom od specifino lakeg metala i takve potkovice su ue od obinih.

Potkovice su obino gvozdene , eline ili aluminijumske.

Potkivanje se obavlja sa uarenom potkovicom. Praktino je nemogue kopito prilagoditi potkovici (i obratno) a da ne ostane meuprostor u koji ulaze praina i sitni kamenii stvarajui uljeve na kopitu. Uarena potkovica se pritiska na kopito i tako utiskuje. S obzirom da je usijana , ona spaljuje ronati deo kopita. Sa ovim ne treba preterivati kako se kopito ne bi previe isuilo i postalo krto.

Kapice na potkovici treba da budu dovoljno velike , inae e se ova lako okrenuti , a ne smeju da budu ni previe male jer bi se zabile u kopito.

Preponskim i militari konjima stavljaju se tolne , metalni umeci za potkovicu u obliku zavrtnja sa tupim ili otrim vrhom da ne bi klizili. Postoje razni oblici tolni u obliku krova , slova H , etvrtasti , tupi. Preporuuje se korienje tupih , iako su ostale otrije i bolje se ukopavaju u zemlju , to i poveava opasnost da se konj povredi na njihovim otrim ivicama.

Konj se prekiva u proseku svakih est nedelja. Tada se i obrezuju prerasla kopita , zamenjuju istroene potkovice i tolne , ili samo neke od njih ukoliko se neravnomerno troe kako konj ne bi imao nepravilan stav.

Korienje konja za priplod

U vievekovnom uzgoju jedne od najplemenitijih ivotinja konja najvaniji inilac je ovek. Prema tome i dananji sportski konj je rezultat ljudske aktivnosti. Opredeljenje za samostalno bavljenje uzgojem povlai veliku obavezu i odgovornost prema divnom biu drebetu.

Ko nije spreman da rtvuje ugodnosti i udobnosti svakodnevnog ivota , bolje je da ostane samo ljubitelj konja i posmatra trka.

Naime uspeh u uzgoju je uslovljen talentom i naglaenom ljubavlju prema konjima , ali i steenim znanjima i iskustvima iz nauke o uzgoju.

Konj bez mane ne postoji . Uzgajiva mora da pravilno proceni vrednosti i nedostatke priplodnog grla , bez ikakvih ustupaka kada su u pitanju zdravlje , radne sposobnosti i temperament.

- 16 -

Cilj uzgoja sportskog konja je postizanje vrhunskih sportskih rezultata . Ipak pastuv i kobila koji su postigli vrhunske rezultate na takmienjima i trkama ne daju uvek izvrsnog potomka , mada je verovatnoa kvalitetnog potomstva u ovom sluaju svakako vea nego kod loih priplodnih grla.

Genetika nije pronala idealan postupak stvaranja kvalitetnih sportskih grla , rakli bismo sreom , jer bi u tom sluaju uzgoj izgubio dra- parenje najbolje kobile sa najboljim pastuvom bi uvek ishodilo najboljim potomkom.

Kobile i pastuve ne treba koristiti za priplod pre navrene tree godine ivota , jer bi prerana upotreba u ove svrhe tetila njihovom razvoju ili se loe odrazila na potomstvo.

Korienje kobile treba da pone po istranim klasnim trkama , a najkasnije u petoj godini ivota. Duina korienja u priplodu je individualna . Ipak postoje miljenja po kojima kobila moe da se koristi do dvadesete godine ivota , mada ima sluajeva da se koristi i due.

Raspasanost (polni nagon , ar) javlja se kod kobila sezonski i periodino i ispoljava individualno kod svakog grla u zavisnosti od rase , klime i ishrane.Najei znaci su uznemirenost , kakljivost , esto otvaranje stidnice sa ceenjem sluzi. Spremnost za parenje se utvruje probadanjem sa pastuvom na probnom tandu koji je napravljen od debelih dasaka irine oko 2 metra , a visine 140 do 150 cm. Sa jedne strane pregrade se privodi kobila a sa druge pastuv koji je preko pregrade njuka i gricka. Ukoliko neje spremna najee e se izbacivati zadnjim nogama i udarati u pregradu. U suprotnom , gurae zadnji kraj svog tela prema pastuvu diui pri tom rep s pojavom iscedka iz stidnice.

Period raspasanosti traje etiri do pet dana , ali je oploavanje nejefikasnije 36 do 48 asova pre njegovog zavretka. Praktikuje se da se kobila priputa svakih 36 asova u toku raspasanosti , ime se postiu veoma dobri rezultati , a kobileprimaju u proseku 2 skoka u ciklusu.

drebne kobile odbijaju pastuva, uz retke izuzetke , a u takvim sluajevima treba biti oprezan kako se ne bi nepotrebnim opasivanjem izazvao pobaaj. Posle zavrenog ciklusa opasivanja najee se vri proba dvadeset prvog dana od dana poslednjeg opasivanja.

Najpogodnije vreme opasivanja punokrvnih konja je od 15.februara do 15.juna. Plod kobile se do sedmog meseca razvije do 17% oekivane veliine drebeta. U sedmom mesecu 18% , a u devetom 19%, u desetom i jedanaestom po 23% . Dakle , u poslednja dva meseca razvija se skoro polovina oekivane veliine drebeta , a takav intenzitet rezvoja se nastavlja i u naredna tri meseca. drebe prikom roenja ima 60 % visine grebena odraslog konja . Najidealnije vreme da drebe ugleda svet je u maju. U tom sluaju bi kobila mogla u poslednja dva mesecanoenja da izae na pau (mart i april) , ali i drebe odmah po roenju , jer ni najbolji vitaminski preparati ne mogu da mu nadoknade blagodeti pae i sunca.

Duina drebnosti kobile je jedanaest meseci , preciznije , s mukom drebadi 334 dana , a sa enskom 332,5 dana. i to je , meutim individualno i zavisi od rase , familije , naina dranja kobile itd.

- 17-

drebljenje

Uveenje vimena i labavljenje ligamenata u korenu repa je najbolji znak da e kobila uskoro da se odrebi. Jedan dan pred drebljenje vime jako nabrekne , a kod nekih kobila se pojavljuju i kapljice mleka. Veina kobila se drebi nou.

drebe u majinoj utrobi lei na leima , ali kad pone drebljenje okree se na stomak i sa ispruenim prednjim nogama izmeu kojih je glava hrabro stupa na ovaj svet. Kad pone drebljenje , prvo se pojavljuje vodenjak iji je zadatak da proiri put drebetu i da mu olaka izlazak. Nakon pucanja vodenjaka nastaje kratka pauza , a zatim se pojaavaju kontrakcije do maksimuma , posel ega se pojavljuje drugi vodenjak u kome se nalazi drebe sa ispruenim nogama na kojima je glava. Kad se pojave noge a doe do zastoja u drebljenju , preporuljivo je proveriti da li je glava u pravilnom poloaju. U sluaju nepravilnog poloaja glavu treba ispraviti . Ukoliko je poloaj glave pravilan , malim uvlaenjem ake u stidnicu ona e se dodirnuti.

U ovakvim sluajevima svaka intervencija moe samo da kodi , posebno ako se drebe vue bez napinjanja kobile. Dakle, ako se pomae drebljenje , drebe se sme vui samo onda kada se i kobila napinje. Prolaskom glave i ramena kroz stidnicu najdelikatniji trenutak drebljenja je zavren ostalo ide relativno lako.

Nos, usta i pupak drebeta su posebno podloni infekciji. Sekret iz usta i nosa treba polako istim rukama istisnuti. Kobilu i drebe treba ostaviti da mirno lee kako bi se spreilo prerano prekidanje pupane vrpce. Ona treba da se prekine tek kad drebe pone da die . Ukoliko se pupana vrpca ne prekine prirodno , treba je prekinuti na taj nain to se hvata jednom rukom pet cm od stomaka drebeta , a drugom se uvre , s time da se ne uvre onim delom koji je prema stomaku. Podvezivanje pupane vrpce ne nepotrebno , ak i tetno , jer spreava prirodne procese zatite od krvarenja i infekcije. Ukoliko ipak mora da se podvee zbog krvarenja to se ini dezinfikovanom pertlom koja se nakon prestanka krvarenja odstranjuje.

Nakraju drebe treba istrljati senom ili slamom da bude suva. Tom masaom se poboljava disanje drebeta i spreava njegovo naglo hlaenje.

Zdravo drebe e uskoro pokuati sa ustane , to e mu posle nekoliko uzaludnih pokuaja i uspeti. U trenutku kada stane na svoje noge drebe ima nagon za sisanjem . Veoma je vano da posisa prvo mleko , kojeg ima 24 do 36 asova posle drebljenja i koje sadri materije neophodne za zatitu drebeta od uzronika bolesti.

Povrede i bolesti konja

Bolesti konja se dele u dve velike grupe : bolesti ekstremiteta i miia i bolesti unutranjih organa. Prva grupa oboljenja spada u tzv.profesionalne bolesti sportskih konja.

Rane nastaju usled pada , udaraca , ujeda od strane drugih konja i kidanja. Svaka rana predstavlja dvostruku opasnost : mogunost trovanja i prekomernog krvarenja.Posledice su bolovi , otoci i poremeenost funkcija pojedinih organa. Dodirivanje rane treba izbegavati zbog opasnosti od infekcije , a otvorene rane koje krvare ne smeju se prati.

- 18 -

Hramljanje je umanjena funkcionalna sposobnost jedne ili vie nogu konja. Najei uzrok hramljanja konja je upala tetiva , a njeni prvi znaci su pojaana zagrejanost obolelog mesta . Zbog toga , kod sportskih konja treba obavezno pre rada i uvee opipavanjem pregledati tetive i zglobove.

Uzrok hramljanja esto mogu biti i razne povrede i upale kopita koje najee nastaju kod sportskih konja usled podbijanja , nezgodnog gaenja na kamen ili smrznutu zemlju, neodravanja istoe abiuca itd.

Bolesti unutaranjih organa se razlikuju po tome da li ih prati poviena temperatura ili ne. Merenje temperature je obavezno kod svakog sumnjivog izgleda konja , a vri se u debelom crevu.

Kolika se manifestuje bolovima u stomaku koji nastaju usled oboljenja eluca,creva,bubrega i beike. Uzronici mogu biti paraziti, nepravilna ishrana,trovanje ili prehlada. Kolika se ispoljava odbijanjem hrane , nemirom , leanjem i valjanjem konja , izbijanjem znoja itd.

Infekcije najee napadaju disjne organe sportskih konja i mogu zahvatiti nos, dunik, bronhije i plua. Najvie briga zadaje zarazni kaalj iji se virus brzo i lako iri , a prepoznaje se po suvom kalju bez iscetka iz nosa.

Katar gornjih disajnih organa je u stvari zapaljenje sluzokoe. Ispoljava se kroz jak i gnojav iscedak iz nosa , kijanjem a ree i kaljanjem. Ova bolest je mnogo ea kod drebadi nego kod odraslih konja.

drebeak je zaraza koja napada prvo disajne organe , a odatle je mogue da se proiri i na celo telo. Praen je visokom temperaturom , kaljanjem , jekim grojavim iscetkom iz nosa i oticanjem drela. Uzronik je jedna vrsta streptokoka koja se prenosi dodirom bolesnih sa zdravim ivotinjama ili koritenjem zaraenog pribora, opreme , posuda itd.

Paraziti najee napadaju konje koji su smeteni u malom prostoru. Jaja i larve se unose u telo konja hranom , slamom , paom i na drugi nain.

Bolesti zuba u talama sa trkaim konjima su retke i jedini problem su menjanje zuba drebadi od druge do etvrte godine. Da neto nije u redu sa zubima najlake se uoava kada konji jedu oprezno , hrana im ispada iz usta , poinju da mrave , a radni razultat nemaju.

Krvarenje iz nosa spada u ee pojave naroito kod trkaih konja . Uzroci su nedovoljno poznati , a predpostavlja sa da nastaje usled preoptereenosti , vruine , nedostatka vitamina ili je ak i nasledno.

- 19 -

LITERATURA

1.Konjiki Savez Jugoslavije, Pravilnik takmienja, Beograd, 1960

2.Sportski konji , Zoran Stanii , Manislav upica , Nolit , 1991.

3.www.zivotinjsko-carstvo.com- 20 -